uvod u metodologiju eksperimentalnih...

Uvod u metodologiju eksperimentalnih istraživanja

Radna verzija prezentacije. Dalja distribucija u bilo kojem obliku nije dozvoljena.

Osnovni pojmovi metodologije psiholoških istraživanja

⚫ Šta je predmet psihologije?

− ponašanje i mentalni (duševni) život− postoje brojne posebne oblasti− i brojne srodne discipline

⚫ Dva lica psihologije

− nauka i praksa

⚫ Dva lica psihologije kao nauke

− istraživanje (empirija) i objašnjenja (teorija)

Nauka...

• Da li, i kako, možemo da definišemo nauku?

• „Multikriterijsko“ definisanje nauke (npr. Bunge,

1982 prema Hansson, 2015; Dupré, 1993 prema

Hansson, 2015; Hansson, 2015): definisanje

nauke prema karakteristikama koje su specifične

za nju i po kojima se ona razlikuje od ostalih

oblika saznanja

Stanovich, 2013; Anonymous,

2016Todorović, 2012

Ključne karakteristike nauke

Načini utvrđivanja činjenica

(jedan od ciljeva nauke:

sticanje znanja)

Načini zaključivanja o

činjenicama


organizovanje znanja)

sistematski empirizamempiričnost (zasnovanost

na činjenicama)precizno

bavljenje empirijskim, rešivim

pitanjima (problemima)temeljnost (proverenost) logično i dosledno

kreiranje javnog znanja:

ponovljivost, recenziranje

objektivnost (nepristrasnost) kritično

sistematičnost (postojanje

plana)obrađeno

kontrolisani uslovi

istraživanjajavno






sticanje znanja)


činjenicama











plana)obrađeno

kontrolisani uslovi

istraživanjajavno

Šta bi mogao da bude „nesistematski“ empirizam?...

Šta znači empirizam u

ovom kontekstu?

... Ili sistematski „neempirizam“?






sticanje znanja)


činjenicama











plana)obrađeno

kontrolisani uslovi

istraživanjajavno

Nauka se može posmatrati i kao praktična delatnost čija je važna

karakteristika rešavanje problema (Koertge, 2005; Laudan, 1977, prema

Bechtel, 1982; Popper, 1959)






sticanje znanja)


činjenicama











plana)obrađeno

kontrolisani uslovi

istraživanjajavno

„Pitanja na koja se potencijalno može odgovoriti primenom

trenutno dostupnih empirijskih

tehnika“






sticanje znanja)


činjenicama











plana)obrađeno

kontrolisani uslovi

istraživanjajavno






sticanje znanja)


činjenicama











plana)obrađeno

kontrolisani uslovi

istraživanjajavno

Otvorena nauka:http://open.ac.rs/

http://open.ac.rs/

Naučni metod...

METODOLOGIJA...

Naučni metod: „strategija“ za rešavanje problema u nauci

Metodologija nauke: učenje o postupcima (... za rešavanje problema u nauci)

Ne postoji jedinstvena metodologija nauke; različite nauke imaju različite metodologije...

... PSIHOLOŠKIH...

... učenje o postupcima istraživanja u psihologiji (primetićete da će nam ovde jedan od najvažnijih pojmova biti nacrt istraživanja)

... ISTRAŽIVANJA... učenje o postupcima utvrđivanja činjenica o ponašanju i mentalnom životu

„Dobra“ i „loša“ nauka, pseudonauka i slično...

Faze u istraživanju

⚫ Prikupljanje podataka je glavna faza u istraživanjima u empirijskim naukama

⚫ Zato su glavne faze u psihološkim istraživanjima:

A. pre prikupljanja podataka⚫ priprema istraživanja⚫ određivanje nacrta (skice) istraživanja

B. prikupljanje podatakaC. posle prikupljanja podataka

⚫ obrada podataka⚫ pisanje izveštaja o istraživanju

Priprema istraživanja

⚫ Izbor istraživačke teme⚫ Prikupljanje informacija o odabranoj temi

− studije psihologije

Priprema istraživanja

⚫ Izbor istraživačke teme⚫ Prikupljanje informacija o odabranoj temi

− studije psihologije− knjige− mediji− javna predavanja (tribine)− NAUČNI ČASOPISI− ostali izvori informacija ...

Vrste istraživanja,činioci istraživanja,

pouzdanost i valjanost istraživanja

Podele istraživanja (Todorović, 2011)Prema stepenu kontrole

Prema uslovima izvođenja

Prema cilju Prema nameni

eksperimentalna laboratorijska Pilot istraživanja (upoznavanje)

fundamentalna

Replikativna istraživanja(provera)

neeksperimentalna terenska

Parametarska istraživanja(detaljnije ispitivanje pojedinih aspekata pojave)

Primenjena (rešavanje konkretnog problema)

Eksplanatorna istraživanja(objašnjenje)

najčešće

najčešće

Atipične vrste istraživanja

– arhivska– analiza sadržaja– matematičko modelovanje +

simulacija– studija slučaja




King, E. B., Avery, D. R., Hebl, M. R., & Cortina, J. M. (2018). Systematic subjectivity: How subtle biases infect the scholarship review process.




Merced, M., Stutman, Z. E., & Mann, S. T. (2018). Teaching the history of psychology: A content analysis of course syllabi from doctor of psychology programs. Psychology Learning & Teaching, 17(1), 45-60.




Gilbert, N., & Doran, J. (2018). Simulating societies: the computer simulation of social phenomena. Routledge.




Kross, E., Verduyn, P., Boyer, M., Drake, B., Gainsburg, I., Vickers, B., ... & Jonides, J. (2018). Does counting emotion words on online social networks provide a window into people's subjective experience of emotion? A case study on Facebook. Emotion (Washington, DC).

Činioci istraživanja

⚫ Objekti

⚫ Varijable

⚫ Podaci

Činioci istraživanja

⚫ Objekti slučajevi i/ili pojave

organizmi uticaji

subjekti: ljudi, životinje ... stimulusi

uzorak – skup objekata koji učestvuje u istraživanju

populacija – skup objekata čiji je podskup uzorak

Varijable

◼ To su osobine objekata istraživanja (subjekata i stimulusa)

◼ Šta je konstanta?

◼ Postoji više kriterijuma razlikovanja varijabli:− po vrsti objekata istraživanja− po načinu izražavanja vrednosti− po stepenu kontrole

Podele varijabli (Todorović, 2011)Prema stepenu

kontrolePrema vrsti objekata Prema načinu

izražavanja vrednosti

Eksperimentalne (manipulativne)Istraživač može da odredi vrednost varijable

Subjekt-varijable

Numeričke (kvantitativne)Varijable stanjaVrednosti su stabilne

Varijable ponašanjaVrednosti su lako promenljive

Selektivne (neeksperimentalne, izborne, diferencijalne)Istraživač može da izabere vrednost varijable

Stimulus – varijable

Odlike stimulusa

Kategorijalne (kategoričke)RegistrovaneIstraživač može da zabeleži vrednost varijable

Predikcija

A B

Povezanost

A B

Relacije između varijabli

A2 B

A1

A3

Zavisnost

A B

Uzročnost

A B

Povezanost

A B

savršena negativna visoka negativna niska negativna

savršena pozitivna visoka pozitivna niska pozitivna

nulta (nema povezanosti)

Povezanost

A B

Primeri: inteligencija i osobine ličnosti; fizička aktivnost i opšte blagostanje; vaspitni stil roditelja i nasilno ponašanje na osnovnoškolskom uzrastu; pol i estetska preferencija

Predikcija

A B

Predviđanje vrednosti jedne varijable na osnovu druge varijable; varijabla čiju vrednost predviđamo naziva se kriterijumska (kriterijska) varijabla ili kriterijum, a varijabla na osnovu koje predviđamo naziva se prediktor

prediktor kriterijum

Predikcija

A2 B

A1

A3

Predikcija sa više prediktorskih varijabli; zanima nas koliko svi prediktori zajedno dobro predviđaju kriterijum, i koliko svaki posebno dobro predviđa

Predikcija

A2B

A1

A3


rizik od infarkta

fizička neaktivnost

nekvalitetna ishrana

duvan

Predikcija

A2B

A1

A3


rizik od infarkta

fizička neaktivnost

nekvalitetna ishrana

duvan

deo koji prediktori zajedno predviđaju

fizička neaktivnostposebno

nekvalitetna ishranaposebno

duvanposebno

Zavisnost

A B

Uzročnost

A B

• Principi:

– Međusobna povezanost (kovarijacija) pojava

– Prethođenje uzroka posledici

– Odbacivanje svih drugih mogućih objašnjenja

Probabilistička uzročnost

• Sredstva:

– Mogućnost manipulacije uzrokom

– Mogućnost izolacije potencijalnog uzroka i posledice

– Mogućnost ponavljanja demonstracije uzročno – posledične

povezanosti (prema Milas, 2005)

Uzročnost

Za detaljnije razmatranje odnosa uzročnosti i činilaca koji mogu da ugroze validnost zaključivanja o uzročnosti, obavezno pogledajte odgovarajući odeljak u Metodologiji psiholoških istraživanjaDejana Todorovića.

Podaci

Činioci istraživanja su:objekti (ispitanici), varijable i ...

Podaci su vrednosti koje varijabla uzima za određeni objekat

Ako je varijabla osobina/karakteristika objekta, onda je podatak mera za tu varijablu

Ova mera može biti iskazana kao način ili stepen

U istraživanjima, podaci su obuhvaćeni matricama podataka.

Kako izgledaju matrice podataka?

The jamovi project (2019). jamovi (Version 0.9) [Computer Software]. Retrieved from https://www.jamovi.org

Kako izgledaju matrice podataka?varijabla

slučaj

podatak

Ovo je matrica tzv. „širokog“ formata. U takvim matricama, redovi predstavljaju slučajeve (ispitanike), a kolone varijable. Ukoliko je vrednost neke varijable merena više puta, svako merenje će predstavljati posebnu kolonu u matrici. Pored matrica „širokog“ formata, postoje i matrice „dugog“ formata, koje se koriste u specifičnim analizama.

Izvod iz jedne matrice “dugog” formata

Podaci

Zato govorimo o KATEGORIČKIM iNUMERIČKIM podacima

KLASIFIKACIJA OBJEKATA

KLASIFIKACIJA POPULACIJE


Podaci



KRITERIJUMI


Podaci



KRITERIJUMI

ZAJEDNIČKA VREDNOST VARIJABLE

FORMALNI PRINCIPI

SADRŽINSKI PRINCIPI


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI

PRINCIP ISKLJUČIVOSTI


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI


PRINCIP ISCRPNOSTI


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI


PRINCIP ISCRPNOSTI

PRINCIP JEDINSTVENOSTI (DOSLEDNOSTI)


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI


PRINCIP ISCRPNOSTI


JEDNODIMENZIONALNE


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI


PRINCIP ISCRPNOSTI


JEDNODIMENZIONALNE VIŠEDIMENZIONALNE


Podaci



KRITERIJUMI


FORMALNI PRINCIPI


PRINCIP ISCRPNOSTI


PRINCIP UKRŠTANJA

VIŠEDIMENZIONALNE

PRINCIP HIJERARHIJE

Podaci


KLASIFIKACIJA OBJEKATA (“DIJAGNOSTIFIKACIJA”)


Podaci


KLASIFIKACIJA OBJEKATA (“DIJAGNOSTIFIKACIJA”)


tipični (“centralni”) slučajevi prelazni (“granični”) slučajevi

NIVOI MERENJA

• Nominalni

• Ordinalni

• Intervalni

• Racio

NIVOI MERENJA

• N

• O

• I

• R

0

NIVOI MERENJA

• N

• O

• I

• R

0

0

NIVOI MERENJA

• N

• O

• I

• R

0

0

12

NIVOI MERENJA

• N

• O

• I

• R

0

0

12

1 2

Primer

žk-880

......

......

......

žd-519

mf-235

polšifra

Primer

N. Bečej

...

...

...

Novi Sad

Ledinci

naziv mesta stan.

varošžk-880

.........

.........

.........

gradžd-519

selomf-235

tip mestastan.

polšifra

Primer

153

...

...

...

79

25

rang na prijemu

N. Bečej

...

...

...

Novi Sad

Ledinci

naziv mesta stan.

EKON.varošžk-880

............

............

............

DIFgradžd-519

FFselomf-235

fakultettip mesta

stan.polšifra

Primer

153

...

...

...

79

25

rang na prijemu

N. Bečej

...

...

...

Novi Sad

Ledinci

naziv mesta stan.

85619EKON.varošžk-880

..................

..................

..................

90231DIFgradžd-519

79938FFselomf-235

RtTOIfakultettip mesta

stan.polšifra

Merenje

Kako smo podelili podatke?Isto tako, pošto podatke utvrđujemo merenjem (tj.

merenjem utvrđujemo vrednosti neke varijable za dati objekat), onda razlikujemo

Kategorijalno (kategoričko) merenjesvrstavanje objekata u kategorije

Numeričko merenjepripisivanje brojčanih vrednosti objektima istraživanja

Napomena: u prirodnom naukama, merenje je isključivo numeričko ...

Tehnike merenja

Opservacione tehnike

Instrumentalne tehnike

fizički instrumenti

fiziološki instrumenti

psihološki instrumentianketetestovi

opserverikategoričke i numeričke procene problem pouzdanosti (i subjektivnosti)

Problemi merenja

Problemi merenja

Suštinski problem istraživanja je način na koji ćemo meriti varijable

Način merenja varijabli i način njihovog definisanja usko su povezani

empirijske

teorijske

operacionalno definisane

konceptualno definisane (konstrukti)

Problemi merenja

Operacionalizacija je postupak kojim se određuje način merenja neke varijable

Drugo ili uže značenje je da određujemo jednu empirijsku varijablu kojom ćemo posredno meriti neku teorijsku varijablu

Empirijska varijabla koja služi za operacionalizaciju nekog konstrukta naziva se

indikator ili indikatorska varijabla

Primeri...

Problemi merenja

U principu, postoji više indikatora za isti konstrukt, a jedan indikator može operacionalizovati veći broj konstrukata

T1I2

T2

I1

I3

Valjanost i pouzdanost

Valjanost (validnost) – da li operacionalno definisana varijabla dobro meri teorijskukonstrukt-valjanoststepen valjanost

Različita značenja valjanosti u istraživanjima ...

valjanost indikatorske varijablelogičko-empirijski ♦ statistički (koeficijent valjanosti)

valjanost istraživanja spoljašnja (eksterna) ♦ unutrašnja (interna)

Valjanost i pouzdanost

Pouzdanost (relijabilnost) – da li u višestruko merenje istih objekata daje iste ili slične podatkestepen pouzdanosti

Valjana varijabla mora biti pouzdana ...

Pouzdana varijabla ne mora biti valjana ...

Statistička pouzdanost (koeficijent pouzdanosti)test-retestparalelne forme testatestiranje unutrašnje konzistencije (doslednosti) testa

Kontrola istraživanja

Spoljne varijable – eksterne ili relevantne

N Z

S

S

Podela spoljnih varijabli

PO SISTEMATIČNOSTINESISTEMATSKE

nisu povezane (korelirane) sa nezavisnom varijablomnjihovo dejstvo nije različito za različite vrednosti (nivoe) NVzovu se još i varijable šuma

SISTEMATSKEzovu se još i konfundirajuće varijable

Podela spoljnih varijabli

PO POREKLUSITUACIONESUBJEKT

ispitaničke → eksperimentatorskeintrasubjektivne → intersubjektivne

Efekti spoljnih varijabli na zaključke

Prihvatanje nepostojećeg efekta (greška tipa I)Neprihvatanje postojećeg efekta (greška tipa II)

Efekat nesistematskih spoljnih varijabli

nesistematske

Nivo 2

Nivo 3

Nivo 1

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3





Efekat nesistematske spoljnevarijable

Efekat spoljne varijable je

nesistematski, mali i nije kontrolisan

(grafikom su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem nesistematski

efekat spoljne varijable nije kontrolisan



nesistematski i mali, ali je u ovom slučaju

kontrolisan

Usled kontrole nesistematske spoljne

varijable, efekti nezavisnih varijabli su se promenili (jačina

efekata brzine i poštovanja pravila se

povećala)

(grafikom su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem je nesistematski efekat spoljne varijable kontrolisan



nesistematski, srednjeg intenziteta i

nije kontrolisan

(grafikom su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem je nesistematski

efekat spoljne varijable nije kontrolisan)



nesistematski, srednjeg intenziteta i

kontrolisan

(grafikom su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem je nesistematski efekat spoljne varijable kontrolisan)


varijable, efekti nezavisnih varijabli su

se promenili

Efekat sistematskih spoljnih varijabli

sistematske

Nivo 2

Nivo 3

Nivo 1






Efekat sistematske spoljnevarijable…

(grafikom su predstavljeni rezultati istraživanja u kojem sistematski efekat

spoljne varijable nije kontrolisan)


sistematski, srednjeg intenziteta i

nekontrolisan

Efekat sistematske spoljnevarijable…


sistematski, srednjeg intenziteta i kontrolisan


varijable, efekti nezavisnih varijabli su

se promenili

Kontrola spoljnih varijabli

nesistematske sistematske

homogenizacija



homogenizacija

Nivo 2

Nivo 3

Nivo 1

Kontrola nesistematskih spoljnihvarijabli: homogenizacija - primer

Bez homogenizacije (ujednačavanja): efekat nesistematskih („slučajnih“) spoljnih varijabli je prisutan i, u ovom slučaju, utiče

na to da aritmetičke sredine grupa budu međusobno sličnije; drugim rečima, efekat nezavisne varijable na zavisnu ne može se

uočiti

Homogenizacija: efekat nesistematskih („slučajnih“) spoljnih varijabli je kontrolisan (npr.) ujednačavanjem uslova ispitivanja za sve

ispitanike; u ovom slučaju, pokazuje se da su razlike među grupama upadljive – drugim rečima, efekat nezavisne varijable na zavisnu je

očigledan

Bez homogenizacije Sa homogenizacijom

Kontrola nesistematskih spoljnihvarijabli: homogenizacija - primer

Primer s prethodnog slajda: u situaciji kada homogenizacija nije primenjena (slika levo) primećujete da distribucije varijabli odstupaju od normalne raspodele, a neke se mogu nazvati i bimodalnim. Nakon homogenizacije, distribucije su približnije

normalnoj. Takođe, i opseg vrednosti se menja – pre homogenizacije najviše vrednosti bile su oko 10, a nakon homogenizacije su blizu 30. Efekat nesistematskih spoljnih varijabli ne mora uvek biti ovakav – u ovom slučaju, nesistematska spoljna varijabla

dovodi do „smanjenja“ efekta i, u skladu s tim, do greške tipa 2 – postojeći efekat proglašavamo nepostojećim, odnosno prihvatamo nultu hipotezu iako ona ne važi. Efekat nesistematskih spoljnih varijabli može biti i drugačiji – može se desiti da

nesistematski činioci dovedu do greške tipa 1 – da nepostojeći efekat proglasimo postojećim, odnosno da pogrešno odbacimo nultu hipotezu.

Bez homogenizacije Sa homogenizacijom



homogenizacija EKSPERIMENTALNE TEHNIKE

princip dekorelacije


sistematske

EKSPERIMENTALNE TEHNIKE


randomizacijaNivo 2

Nivo 3

Nivo 1

Ispitanici se nasumično raspoređuju po nivoima nezavisne

varijable


sistematske



randomizacija

repeticija

Nivo 2 Nivo 3Nivo 1


sistematske



randomizacija

repeticijakonfundirajuće

sekvencionevarijable

Nivo 2 Nivo 3Nivo 1


sistematske



randomizacija

repeticijakonfundirajuće

sekvencionevarijable

efekat prenosa


sistematske



randomizacija

repeticija


sistematske



randomizacija

repeticija kontrabalansiranje (balansiranje

poretka)

Intersubjektivno kontrabalansiranje

Intrasubjektivno kontrabalansiranje

Kontrabalansiranje stimulusa


sistematske



randomizacija


poretka)


... ako je suviše nivoa: latinski kvadrat

1 4 3 22 1 4 33 2 1 44 3 2 1


sistematske



randomizacija


poretka)





sistematskeprincip

dekorelacije

NEEKSPERIMENTALNE TEHNIKE

homogenizacija blokovanje uprosečavanje sparivanje

(kategoričke) (numeričke)

Nivo 2

Nivo 3

Nivo 1

Blokovanje: primer

bez blokovanja blokovano


sistematskeprincip

dekorelacije



(kategoričke) (numeričke)

Nivo 2

Nivo 3

Nivo 1

Nivo 2

Nivo 1


sistematske


randomizacija repeticijakontrabalansiranje

(balansiranje poretka)




nesistematske

homogenizacija




sistematske


randomizacija repeticijakontrabalansiranje

(balansiranje poretka)




nesistematske

homogenizacija



kombinacije

Kontrola spoljašnjih varijabli

Kod nesistematskih spoljnih varijabli ključni princip je –HOMOGENIZACIJA (ujednačavanje)

Kod sistematski, moramo DEKORELIRATI nezavisnu od spoljašnjih varijabli

Grupe ispitanika koje su različite s obzirom na NV, odnosno, pripadaju njenim različitim nivoima, ne smeju biti različite s obzirom na spoljnu varijablu

Tehnike kontrole se, u principu, svode na preporučene postupke raspoređivanja/odabiranja ispitanika

Kontrola sistematskih spoljnih varijabli

EKSPERIMENTALNE TEHNIKErandomizacija, koja eliminiše uticaj velikog broja

spoljašnjih varijablirepeticija, kod konfundirajućih sekvencionih varijabli

mogu izazvati efekat prenosakontrolišu se tehnikom kontrabalansiranja – balansiranja

poretkaintersubjektivno kontrabalansiranje

potpuno i delimično (latinski kvadrat)intrasubjektivno kontrabalansiranjekontrabalansiranje stimulusa

Kontrola sistematskih spoljnih varijabli

NE-EKSPERIMENTALNE TEHNIKEhomogenizacija, pretvaranje spoljasnje varijable u

konstantu – eliminisanje variranjablokovanje, kod kategoričkih spoljašnjih varijabliuprosečavanje, kod numeričkih spoljašnjih varijablisparivanje, parovi sa približnim vrednostima koji se

svrstavaju u različite kategorije NV

uvod u metodologiju eksperimentalnih...

Documents