1.3. PRAVNA TRADICIJA I ISTORIJSKA JURISPRUDENCIJA

Rimljani su pokazivali veliko interesovanje zapravo i pravna nauka je cvetala

Kod Grka je razvitak pravne nauke skoro potpuno izostao.

Ima nagovetaja da se u nekim dravama starog Istoka izuavalo pravo.Meutim, ni rimski ueni pravnici jurisprudenti, nisu pravnu nauku izuavali istorijski, ve njihovo trenutno znaenje i primenu. Zbog toga se kod Rimljana ne moe govoriti o razvoju pravne istorije.

Prve tragove interesovanja za pravne norme iz prolosti sreemo tek kod GLOSATORA i POSTGLOSATORAOve kole su, od 11, 12. pa do 16. veka interpretirale i oivljavale klasino rimsko pravo. Trudile su se da pravilno protumae zaboravljene pravne norme iz Justinijanove kodifikacije, kako bi ih potom primenjivale u praksi imajui u vidu postojee velike pravne sisteme svog doba FEUDALNO pravo i CRKVENO pravo.

U Vizantiji, od 11. veka osnovana je u CARIGRADU pravna kola, koja je izuavala Justinijanovu kodifikaciju1.3.1. KOLA ELEGANTNE JURISPRUDENCIJE

Stvaranje PRAVNE ISTORIJE kao NAUKE, se vezuje za kolu ELEGANTNE JURISPRUDENCIJE, koja je cvetala naroito u FRANCUSKOJ, u 16. veku. Ova kola je otkrila istoriju prava.

Prouavajui delove Justinijanove kodifikacije one je uoila da, naroito Digesta, sadre odredbe iz ranijih vremena. Zbog toga, prema miljenju ove kole, rimsko pravo ne treba prouavati tumaei radove GLOSATORA i POSTGLOSATORA, kao to se ve vekovima inilo. Naprotiv, svaki njihov stav treba proveriti u autentinoim izvornim tekstovima (ukoliko se do njih moe doi)

POVRATAK IZVORIMA i UTVRIVANJE POREKLA pojedinih normi i pravnih ustanova BIO JE NJEN OSNOVNI POSTUPAK. Zahvaljujui njima, pronaen je veliki broj izvora, koje su poeli po prvi put i da tampaju.

Tako je CORPUS IURIS CIVILIS prvi put odtampan bez glosa (Littera Gothofrediana iz 1583. godine)Ova kola je prva stvorila pojam ISTORIJA PRAVA (historia iuris) kao discipline koja je izuavala istorijat prava i zakonodavstvau Rimu (pa se zato naziva stara istorijska kola)

S druge strane je oblikovana zasebna istorijska disciplina PRAVNE STARINE, koja je objanjavala STARE INSTITUCIJE i termine iz rimskog prava (od kojih mnogi vie nisu imali svoje ekvivalente u savremenoj terminologiji i praksi)

Njeni sledbenici su poeli da se interesuju i za VIZANTIJSKO PRAVO. Ve tada je AK KIAS, najpoznatiji predstavnik ovog praca, shvatio da ono PREDSTAVLJA EVOLUTIVNI PRODUETAK rimskog prava.

Sa rimskog prava, poelo se postepeno prelaziti na IZUAVANJE NACIONALNIH, domaih PRAVA (to je posebno dolo do izraaja u Francuskoj)Tada je tu bila aktuelna potreba IZJEDNAAVANJA pravnog sistema (s obzirom da je u severnoj Francuskoj dominiralo NEPISANOpravo, a junoj Francuskoj RIMSKO PRAVO)

Zbog toga se u ovoj zemlji NACIONALNA PRAVNA ISTORIJA poinje da se razvija ve od 17. veka.

Zatim e se u Nemakoj pojaviti knjiga Hermana Konringa u kojoj pokuava da utvrdi kakvo je bilo NEMAKO IZVORNO PRAVO pre recepcije i kakav je njegov odnos prema rimskom pravu.

Ve tada je preovladalo saznanje da BEZ PRAVNE ISTORIJE NEMA PRAVNE NAUKE. 1.3.2. KOLA PRIRODNOG PRAVA

kola prirodnog prava zasniva svoje uenje na IDEJI da pored POZITIVNOG PRAVA (koje vai u svakjo pojedinoj dravi i koje je istorijski uslovljeno) postoji i PRIRODNO PRAVO IUS NATURALE.

Ono je UNIVERZALNO i vai za SVE NARODE i ZA SVA VREMENA.

Neki smatraju da ono potie iz BOANSKOG PROVIENJA (Toma Akvinski)drugi da izvire IZ SAME PRIRODE (Don Lok, an ak Ruso)a racionalizam DA ONO PROIZLAZI IZ LJUDSKOG RAZUMA, tak da se razumom moe i otkriti.

Rimsko pravo za njih predstavlja RATIO SCRIPTA PISANI RAZUM, pravni sistem u kome su sadrana VENO VAEA NAELA.Najznaajniji predstavniik ovog pravca je HUGO GROCIJUS. Njegovo delo O PRAVU RATA I MIRA (1625) je postavilo temelje MEUNARODNOG PRAVA.

PRIRODNO PRAVO je izvan postojeeg, POZITIVNOG PRAVA i njen izvor su OVEKOVA PRIRODA, i PRIRODA SVEMIRA a moe je otkriti samo LJUDSKI RAZUM. Ti PRIRODNI ZAKONI postoje nezavisno od nae volje i svesti zadatak naunika je da otkrije NAJVANIJE PRINCIPE tog idealnog, prirodnog prava a za to je potreban UPOREDAN METOD.

Osniva UPOREDNOG METODA bio je MONTESKJE ( sa svojim delom O DUHU ZAKONA) Otkrivanje PRIRODNOG PRAVA se postie KROZ ISPITIVANJE veeg broja pravnih sistema (mada je dominantno mesto zauzimalo rimsko IUS GENTIUM odnosno IUS NATURALE)

Kada pozitivno pravo nije u skladu sa prirodnim, prirodno je PRAVO NA POBUNU i nasilno usklaivanje ova dva sistema. Zbog toga e se kola prirodnog prava esto kvalifikovati kao REVOLUCIONARNA (jer je smatrala legitimnim da se pozitivno i prirodno pravo dovedu u sklad, ako je neophodno , i silom)

Ona je predstavljala temelj FRANCUSKE REVOLUCIJE 1789.godine ( i njena osnovna naela se nalaze u Deklaraciji o pravilma oveka i graanina)

Takoe, ova kola je bila i oslonac AMERIKE REVOLUCIJE u borbi za nezavisnost od engleske krune, tako da je DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI IZ 1776. godine nastala iz uticaja koji su francuski pripadnici ovog pravca izvrili na njenog tvorca, TOMASA DEFERSONA.

Ova kola je istovremeno bila i ANTIISTORIJSKA tj. negirala je istorijsko tumaenje prava, jer je smatrala da postoji NEPROMENLJIVO, veito PRIRODNO PRAVO kome je teila. 1.3.3. ISTORIJSKOPRAVNA KOLA

U 19. veku, kao reakcija na kolu prirodnog prava, javlja se novi pravac ISTORIJSKOPRAVNA KOLA, sa kojom se konano formira OPTA PRAVNA ISTORIJA.

Dominacija PRIRODNOPRAVNOG uenja (koje je nastalo u Francuskoj) donela je u 19. veku i DOMINACIJU FRANCUSKOG PRAVA u svetu. Napoleon je eleo da obnovi RIMSKO CARSTVO, ali i da postane novi Justinijan. Doneo je slavne kodekse, od kojih je najznaajniji CODE CIVIL iz 1804. godine. Napoleonovi kodeksi su prihvaeni irom EVROPE (skoro kao RATIO SCRIPTA, jedini mogui, nabolji pravni sistem)

Meutim, filozof FIHTE na berlinskom univerzitetu, je jo 1807. godine, a zatim i SAVINJI, postavili su temelje novom uenju ISTORIJSKO PRAVNOJ KOLI koja negira postojanje nekakvog OPTEVAEEG, UNIVERZALNOG PRAVA koje stvara razum.

Ona tvrdi da svaki narod ima svoje SPECIFINO PRAVO koje samo njega odlikuje. Pravo izrasta samo od sebe iz NARODA ono je PLOD NARODNOG DUHA.

Jedino to je identino za sve narode su ETAPE RAZVOJA kroz koje pravo nuno prolazi u svom NASTAJANJU:1. PRVA FAZA nastanak OBIAJNOG prava kod svakog naroda ili zajednice. 2. DRUGA FAZA dugotrajno PRAVNIKO PREISPITIVANJE obiajnoj prava. 3. TREA FAZA tek kada pravna pravila izdre PROBU VREMENA, one BIVAJU KODIFIKOVANE.Dakle, tek na KRAJU EVOLUCIJE PRAVA pristupa se IZRADI ZAKONIKA.

Zato su predstavnici ove kole iznad svega cenili i izuavali OBIAJNO PRAVO kao jedino IZVORNO i ISTINSKO prvo, a odluno se SUPROTSTAVLJALI donoenju zakona.

Tako je nastala ideja da PRAVO PODLEE EVOLUCIJI, da je promenljivo nasuprot nepromenljivom PRIRODNOM PRAVU.

PRAVNA ISTORIJA i IZUAVANJE NACIONALNIH PRAVA posebno su doli do izraaja u NEMAKOJ. Tako je stvorena i ISTORIJA SLOVENSKIH PRAVA (koja je pratila panslavizam 19.veka)

Na najpoznatiji predstavnik ISTORIJSKOPRAVNE kole bio je Valtazar BOGII (tvorac OPTEG IMOVINSKOG ZAKONIKA za Crnu Goru iz 1888. godine)Ve u 19. veku se u FRANCUSKOJ pojavila KATEDRA za OPTU ISTORIJU zakonodavstva. Tog veka se prvi put pojavio i termin UPOREDNO PRAVO .

U 19. veku javio se jo jedan stav da je POKRETA ISTORIJSKIH PROCESA DUH CELOG OVEANSTVA a ne narodni duhTime se istie da se OBJEKTIVNA IDEJA PRAVA razvija u OVEANSTVU kao celini. Meutim, za to ne treba izuavati sve sisteme u odreenom vremenu, ve samo one najtipinije za odreenu FAZU RAZVITKA. 1.5. IZVORI SAZNANJA I IZVORI PRAVA

Svaka tradicija, pa i PRAVNA uva se saznaje i prenosi kroz ODGOVARAJUE IZVORE, koji su u poetku USMENI, a zatim i PISANI. Pojam izvori ima DVOJAK SMISAO:

1. KOD ISTORIARA, termin izvori podrazumeva SAV MATERIJAL iz koga se mogu stei bilo kakvi podaci o istorijskom fenomenu koji se prouava. Tu se misli na IZVORE SAZNANJA (npr. arheoloki ili pisani tekst)

2. KOD PRAVNIKA, termin izvori predstavlja IZVORE PRAVA, tj. propise pozitivnog, VAEEG PRAVA.IZVORI PRAVA ima dva znaenja:

-izvori prava u FORMALNOM smislu (razni oblici u kojima se formuliu pravne norme obiaji, zakoni, itd)

-izvori prava u MATERIJALNOM smislu drutvene snage koje stvaraju pravo, tj. sile koje utiu na stvaranje sadrine normi;Tako je HAMURABIJEV ZAKONIK izvor saznanja VAVILONSKOM pravu.

Kao ISTORIJSKI IZVORI, koriste se razni dokumenti i materijali iz kojih se moe izvui bilo kakvo istirjsko saznanje (npr. legende, anrodne pesme, memoari, novine itd.)Moe se izdvojiti nekoliko grupa najznaajnijih istorijsko pravnih izvora:

1. ARHEOLOKI 2. LITERARNI 3. PRAVNI SPOMENICI

1. ARHEOLOKI izvori karakteristini za najranije faze ljudse prolosti tj. prvobitnu zajednicu. Tu spadaju MATERIJALNI OSTACI graevina, oruje, nakit, itd. Veliki znaaj ima i stari novac, koji prouava NUMIZMATIKA.Vani su i PISANI SPOMENICI nazivaju se EPIGRAFSKIM izvorima, pa ih prouava EPIGRAFIKA. Prema materijalu na kome su pisani mogu biti:-uklesani u kamenu i mermeru (HAMURABIJEV, GORTINSKI zak.)-urezani na glinenim ploicama (HETITSKI zakonik)-metalnim ploama (Zakon 12 tablica)-drvenim ploama (aksones Grci su na njima pisali zakone)- na papirusu (egipatski i helenistiki tekstovi prouava ih PAPIROLOGIJA)2. LITERARNI IZVORI svi pisani tekstovi koji pruaju predstavu o svom vremenu, a nisu pravni po svojoj sadrini. Tu spadaju dela istoriara, anali i letopisi, biografije poznatih linosti, hagiografije itd. Takoe, umetnika dela ISTORIJSKI EPOVI (Ilijada i Odiseja u Grkoj, Mahabharata i Ramajana u Indiji)Svi ovi izvori nazivaju se jo i NARATIVNIM IZVORIMA.

3. PRAVNI SPOMENICI su najvaniji izvor saznanja za pravnu istoriju. Dele se na:-pravne spomenike OPTEG karaktera- zakoni, kodifikacije, ustavi, srednjovekovni statuti.Oni otkrivaju pravni sistem u njegovoj STATICI;-pojedinane PRAVNE TEKSTOVE presude, sudske besede, ugovori, povelje, itd. Ovi pokazuju kako je on u praksi zaista funkcionisao.ZAKONI spadaju u najstarije i najznaajnije PRAVNE SPOMENIKE. Oni sadre OPTE PRAVNE NORME i pokazuju kako je zakonodavac zamislio regulisanje odreenih sfera drutvenog ivota. U potku oni su predstavljali samo dopunu obiajnog prava, a u Novom veku postaju glavni izvor prava.SREDNJOVEKOVNI STATUTI sveobuhvatni pravni tekstovi (koje su izdavali samoupravni gradovi) Uglavnom potiu iz 12. veka.

GRADSKI STATUTI sadre obiajne norme i propise gradskih organa (Mletaki statut, Dubrovaki statut)

KODIFIKACIJE (zakonici) sloeniji pravni spomenici obuhvataju obimnu pravnu materiju.

KODEKS (zakonik) ima drugaije znaenje u Starom i Srednjem veku, ali i u Novom veku.STARI I SREDNJI vek sakupljanje i zapisivanje obiajnog prava (HETITSKI zak.)NOVI vek celoviti pravni tekst, tei da obuhvati sve odredbe jedne grane prava

USTAVI se kao izvor prava javljaju tek u NOVOM VEKU i predstavljaju najvii pravni akt jedne

drave, sa kojim moraju biti usklaeni svi nii pravni akti.

PRESUDE, UGOVORI, TAPIJE, POVELJE i drugi pravni spomenici kroz njih su regulisane pojedinane pravne situacije , koje pokazuju kako je iveo jedan pravni sistem.

Meutim, prema svim ovim izvorima treba imati odreene rezerve , jer nije retkost da se pravni spomenici FALSIFIKUJU. Npr. to je sluaj sa KONSTANTINOVOM DAROVNICOM (kojom je navodno Konstantin predao papi vlast nad celokupnim zapadnim svetom)2.4. RAZVOJ BRAKA I PORODICE U PLEMENSKIM DRUTVIMA

MORGAN je u 19 veku dao najvei doprinos izuavanju BRAKA, PORODICE I SRODSTVA.

Na niem stupnju divljatva ovek je iveo u stanju potpunog promiskuiteta. Na ovom stupnju nema nikakvog oblika porodice i braka.

U srednjem stupnju divljatva javlja se prva porodica, konsangvina ili krvnosrodnika porodica koju prati endogamni brak. Izdvajaju se tri starosne grupe unutar porodice: DECA, ODRASLI sposobni za rad i prokreaciju, i STARI, nesposobni za rad. Ustanovljavaju se i PRVE POLNE ZABRANE. Izmeu pomenutih grupa nije dozvoljeno polno optenje.

Vii stupanj divljatva karakterie porodica PUNALUA (na havajskom dobri drugovi).Grupa brae iz jedne porodice (dobri drugovi) eni se grupom sestara iz druge porodice. Dakle, brak je i dalje poligamni, ali prednost je uvoenje egzogamije.

Na niem stupnju varvarstva javlja se SINDIJAZMIKA porodica sa brakom parova. Javlja se zaokret ka MONOGAMIJI, ali je polno optenje izmeu parova dozvoljeno. Zbog toga je i dalje zastupljeno MATRILINEARNO SRODSTVO.

Srednji stupanj varvarstva doneo je NAJVEE PROMENE unutar porodice. Uvoenjem PATRIJARHALNE PORODICE poloaj ene je pogoranj. Porodicu sainjava nekoliko desetina lan ova, okupljenih oko PORODINOG STAREINE. SRODSTVO se rauna po MUKOJ LINIJI (agnatsko srodstvo ili patrilinearnost), ali se srodnicima smatraju samo oni koji ive pod istim krovom) BRAK je MONOGAMAN mada su mukarci imali i vie ena do kojih su dolazili otmicom ili kupovinom. O loem poloaju ene svedoi i obiaj LEVIRATA u patrijarhalnim drutvima da posle smrti mua udovicu nasleuje i preuzima njegov NAJBLII SRODNIK. (Albanija, Hetiti)

Na viem stupnju varvarstva javlja se inokosna ili nuklearna porodica koju ine roditelji i deca. Brak je monogaman.

LEVI-STROS je prvi ukazao na razlog koji je doveo do egzogamije:

Dve suprotstavljene grupe meusobnom razmenom ena prevladavale su svoje neprijateljstvo i pridobijale jedna drugu za saveznike. Ukazano je na raliito znaenje pojma porodice

Porodica U PLEMENSKIM DRUTVIMA se odnosi na GRUPU SRODNIKA povezanih istim DOMAINSTVOM-moe se protegnuti na itav jedan gens-moe oznaavati agnate (srodnike po oevoj liniji)LEVI STROS porodicu posmatra: VERTIKALNO kao osnovnu eliju drutva odnos izmeu roditelja i dece. HORIZONTALNO kao povezivanje dveju porodica (iz kojih potiu mladoenja i mlada) da bi nastala nova, trea porodica. Svaki brak uplie u sebe mnoga pravila ona se tiu lica koja stupaju u brak, roaka i pirijatelja, njihovih porodica itd.

Mogu postojati razliite vrste braka:

-prema BROJU BRANIH PARTNERA:1. POLIGAMNI - U UEM SMISLU kada vie mue uzima vie supruga;- POLIGINIJSKI BRAK koji mukarcu doputa da moe da ima vie supruga;-POLIANDRIJSKI BRAK kod koga jedna ena moe imati vie supruga.

2. MONOGAMNI

-prema MESTU PRONALAENJA BRANOG PARTNERA brak moe biti:

1. ENDOGAMNI kada se partner pronalazi unutar zatvorene drutvene grupe2. EGZOGAMNI - kada se brani drugi obavezno nalazi u nekoj drugoj drutvenoj grupi.

U nekim drutvima mogu uporedo postojati EGZOGAMNI i ENDOGAMNI brak. To je obino sluaj sa raslojenim drutvima, kod kojih je EGZOGAMIJA pravilo, ali vladajua porodica praktikuje brak izmeu najbliih srodnika kako bi se ouvala istota kraljevske krvi.

-prema PREOVLAUJUEM BRANOM DAVANJU, brak se deli na:1. brak KUPOVINOM NEVESTE2. brak RAZMENOM DAROVA 3. brak MIRAZOM itd. Srodstvo moe biti:1. UNILINEARNO (jednolinijsko) -deli se na:-MATRILINEARNO po majci;-PATRILINEARNO- po ocu;

2. BILINEARNO kada se rauna i po ocu i po majci. Ovde svakome pripada pravo da izabere po ijoj liniji e se raunati srodstvo.

Pored KRVNOG srodstva, postoje i jo neke vrste srodstva oznaene kao CIVILNO SRODSTVO:-duhovno -tazbinsko -srodstvo po mleku (u erijatskom pravu)

Eskimski sistem TERMINOLOGIJE SRODSTVA, koji je prihvaen u anglosaksonskom svetu, razlikuje OCA, MAJKU, BRATA, SESTRU, dok sve ostale srodnike svrstava meu tetke (aunts) i ujake (uncles), a ostale roake (cousins).

2.5. POJAM PRIMITIVNOG PRAVA I NJEGOVE ODLIKE

Jedna od disciplina neophodnih za otkrivanje PRAVNIH TRADICIJA PLEMENSKIH DRUTAVA je PRAVNA ANTROPOLOGIJA. Ona se bavi primitivnim pravom koje obuhvata sistem pravila ponaanja kojim se reguliu prvobitni odnosi u preddravnom ureenju.

Sledei zadatak pravne antropologije je da odredi SADRINU primitivnog prava, tj. njegove UNIVERZALNE ODLIKE. Svako pravo sastoji se od:1. normi koje ZABRANJUJU i PODSTIU odreena ponaanja pod pretnjom sankcije;2. normi koje ZAHTEVAJU od ljudi da OBETETE one koje su povredili u nekom smislu;3. normi koje propisuju NA KOJI NAIN SE PRENOSE PRAVA i ZASNIVAJU PRAVA I OBAVEZE4. sudova koji odluuju o tome KAKO GLASE NORME i da li su one povreene, ali i o KAZNI i njenoj visini.5. autoriteta koji moe da stvori novi ili ukine zastarele norme.

Pravo definie odnose izmeu lanova grupe. Ono omoguava svakom pojedincu da zna svoja prava i obaveze spram ma kog drugog saplemenika.

Da bi bilo efikasno, pravo mora biti ELASTINO i OSTAVITI dovoljno prostora za mogue promene.

Primitivno pravo je usmeno, elastino, anonimno, drevno pripada NIIM SLOJEVIMA i SEOSKIM SREDINAMA.

S druge strane nalazi se PISANO PRAVO fiksirano, znanog zakonodavca, novo i savremeno.

VINOGRADOV razlikuje PISANI pravni sistem koji nastaje ODOZGO i kome se suprotstavlja i potiskuje pravo koje je nastalo ODOZDO i koje prua bezuspean otpor.

Prema MEKORMAKU, primitivno pravo sainjavaju sva ponaanja neophodna za opstanak grupe. Osnovni regulator ponaanja u plemenskim drutvima su OBIAJI.

Nijedna ljudska zajednica ne moe opstati ukoliko njeni lanovim svesno ili nesvesno ne prihvate pravila koja reguliu njihova uzajamna prava i obaveze. Odnose unutar grupa regulisao je SPLET NEPISANIH PRAVILA koja su nastajala DUGOTRAJNIM PONAVLJANJEM ponaanja kroz vie generacija.

Izvorite njihovog autoriteta ne lei u moi poznatog zakonodavca, jer je njihov kreator nepoznat ili davno zaboravljen. Njihova snaga izvire iz NEPRESTANOG POTVRIVANJA kroz neprekinuto ponavljanje.

Oni tako prerastaju u praksu, u ponaanje koje zajednica oekuje od pojedinca i koje smatra za poeljno.Zbog toga, PRIMITIVNO PRAVO nekog plemeneskog drutva izvire iz ponaanja za koja njegovi lanovi VERUJU DA SU ISPRAVNA.

Skup svih obiaja jednog drutva ini njegovu TRADICIJU. Obiaji jednog drutva mogu biti neprihvatljivi ili zabranjeni za pripadnike drugog.

Zadatak PRAVNE ANTROPOLOGIJE , moe biti da analizom tradicija plemenskih drutava ukae na njihove SLINOSTI i RAZLIKE i objasni uzorke koji dovode do njih, ali i da pokua da uporedi primitivna prava sa savremenom pravnom tradicijom.

Obiaj se naao u sreditu argumentacije Savinjijeve kole.

OPTI IMOVINSKI ZAKONIK Valtazara Bogiia utemeljen je na OBIAJNOM pravu Crnogoraca i drugih Junih Slovena

Dananji sudovi ne mogu se meriti sa sudovima velikih porodica ili rodova (npr. albanska plenija), veima staraca ili laikim seoskim sudovima.

Svaki sukob izmeu pripadnika dva plemena mogao je dovesti do KRVNE OSVETE. Ona je ponekad znaila istrebljenje jednog od njih, jer se samo tako okonavala. Vremenom, ograniena je na PORODICU DELIKVENTA, a kasnije suena na njega samog, zadobijajui karakter SMRTNE KAZNE, koju izvrava porodica oteenog. Od kolektivne ilo se ka individualnoj krvnoj osveti. Ona je i danas pristutna u pojedinim delovima sveta, pa ak i u Evropi (Albaniji, Kosovu, Kritu)

Sledeu etapu u razvoju sankcija predstavlja TALION. Prekriocu se vraa ISTOM MEROM (oko za oko, zub za zub)Talion se zadrao u mnogim ranim zakonicima (Hamurabijevom, Asirskom, itd)Mogao je biti:-DIREKTAN nanoenje iste tete poiniocu-SIMBOLIAN odsecanje jezika klevetniku, npr.

Na kraju, javila se i KOMPOZICIJA materijalna nadoknada, kompenzacija. Ona je prvo bila DOBROVOLJNA- jer je zavisila od volje OTEENOGali je nastankom drave koja ne tolerie KRVNU OSVETU dobila oblik OBAVEZNE, zakonske, odnosno legalne kompozicije.

PRIMITIVNO PRAVO stvarala su plemenska drutva koja jo nisu poznavala pismo.Samim tim, ono nije moglo biti kodifikovano. Meutim, u tim prvobitnim drutvima, ulogu nepisanih zakonika imail su TABUI skupovi zabrana. Sve ostalo to nije bilo prisutno u njima, bilo je DOZVOLJENO.

Tabui su se odnosili na brojne radnje, lica, stvari, rei - koje su smatrane opasnim, neistim, svetim, nedodirljivim. Krenje ma kog tabua povlailo je za sobom sankciju ije je izvrenje povereno natprirodnim silama. U svetu ANIMIZMA ovakve sankcije bile su i vie nego delotvorne.

RAZLOZI PROPISIVANJA zabrana mogu se otkriti saznavanjem principa na kojma poiva SIMPATIKA MAGIJA.

Prema Frejzeru, to su dva osnovna principa:

1. ZAKON SLINOSTI da slino proizvodi slino, da posledica lii na svoj uzrok2. ZAKON DODIRA ili PRENOSA koji poiva na premisi da stvari koje su jednom bile u dodiru i dalje deluju jedna na drugu i na razdaljini, i po prestanku fizikog dodira, izrodio je PRENOSNU MAGIJU.

ovek smatra da e, ukoliko postupa na odreen nain, to neminovno dovesti do odreenih posledica, a ako e te posledic e biti opasne, on e izbegavati da ini bilo ta to bi ih uzrokovalo.

Tj. uzdrava se da ini ono za ta, na osnovu svojih pogrenih ideja o uzroku i posledici, veruje da bi mu nakodilo. Tada se on potinjava tabuima.

Tabu je, dakle, NEGATIVNA PRIMENA praktine magije.

Izuavanje plemenskih drutava i njihovih obiaja danas ima i svoju PRAKTINU primenu, naroito u afrikim zemljama. U veini od njih prisutan je PRAVNI PLURALIZAM.

Neke od afrikih zemalja su, da bi se svrstale u red naprednih zemalja, prognale iz pozitivnog prava brak sklopljen plaanjem cene za mladu. Meutim, otpor lokalnog stanovnitva je bio toliko snaan da su mnoge od njih bile prinuene da ukinu pomenute zakone i vrate pravnu snagu plemenskim obiajima. 3.2. DREVNA ORIJENTALNA PRAVNA TRADICIJA

Drave Starog Istoka su bile ne samo najstarije dravne tvorevine na svetu iz njih potiu i PRVI PRAVNI ZBORNICI u ljudskoj istoriji (na prostorima Mesopotamije) - gde se pisalo KLINASTIM pismom.

S druge strane u Egiptu se takoe prelo sa nepisanog na pisano pravo. Poer Mesopotamije i Egipta tragovi o najstarijem pisanom pravu sauvani su i sa maloazijskih prostora (Hetitski zakonik)3.2.1. NAJSTARIJI ZAKONICI SVETA3.2.1.1. SUMER I AKAD

Plodni prostor izmeu dve reke Tigra i Eufrata kolekva najstarije poznate civilizacije. Kasnije su mu Grci dali naziv MESOPOTAMIJA meureje.

O SUMERIMA prvi narod koji je izumeo pismo u poetku je bilo PIKTOGRAFSKO , slikovno pismo, al kasnije KLINASTO.Njihovo deifrovanje je zapoeo 1802. godine nemaki naunik GROTEFAND

U junoj MESOPOTAMIJI SUMERI su jo uvek iveli plemenskim nainom ivota. Izgradnja IRIGACIONIH SISTEMA stvarala je sve povoljnije uslove za ivot, i omoguavala veu proizvodnju.

Dolazi do RASPADA prvobitne organizacije tako da su se u 4. milienijumu pne. formirali prvi samostalni gradovi-drave. Najpoznatiji su : UR, URUK, LAGA.

Neto severnije nastaju, u oblasti AKAD, prvi gradovi-drave semitskih naroda. GRADOVI-DRAVE patesije postaju vani privredni i trgovinski centri. Bili su opasani visokim zidom, radi odbrane i saobraaja. Centralni arhitektonski objekat bio je hram zigurat. uvene su visee bate koje je kasnije sagradio Nabukodonosor 2. svojoj eni Semiramidi

Vrhovni bog- zatitnik je smatran za vrhovnog vladara itave zajednice. Hram, pates i hramovski slubenici su samo njegovi zemaljski izaslanici. Stoga je hramovima pripadao najvei deo obradivog zamljita, kojim su upravljali vrhovni svetenici.

Zemlja se davala slobodnim graanima na obradu. Kolektivni rad je bio neophodan on je bio osnovni cilj privrede, radi odravanja ekonomske stabilnosti zajednicePatesi nije bio sopstvenik hramovske zemlje, ve je ona u kolektivnoj svojini zajednice. Patesu je neposredno bio potinjen ef dravno-hramovske administracije NUBANDA- sa itavim timom niih slubenika PISARA.

Svetenici i hramovska administracija su postali posrednik izmeu naroda i vladara, to je vlast uinilo nedodirljivom. Zbog ovakvog spoja VERSKE i SNANE SVETOVNE VLASTI, drave ovog vremena kvalifikuju se kao TEOKRATSKE DESPOTIJE.

Za vreme Sargona je u Meureju stvorena prva velika ujedinjena drava zbog nunosti odravanja veza meu naseljima.

Tako epohu gradova-drava smenjuje epoha CARSTVA.

Osvojivi janpre sve gradove Akada, Sargon je na jugu pokorio UR I LAGA, a onda i ceo Sumer.Drava je postala velika, ali Sargonovo carstvo nije bilo dugog veka. Opstalo je tek neto vie od jednog stolea.

Meureje je oko 2100. godine ponovo bilo ujedinjeno, sada pod hegemonijom sumerskih careva iz grada Ura.Ta renesansa Sumera takoe nije trajala due od jednog veka. Osniva ove dinastije Ur-Namu, tvorac je prvog zakonika u istoriji sveta iji su propisi delimino sauvani.

Vladar- car (LUGAL) sada je ve toliko moan da u nekadanjim gradovima dravama postavlja ili premeta upravnike gradova (patese) po svom nahoenju. Poslednji sumerski LUGALI su toliko ojaali, da su napustili staru tradiciju po kojoj su vladari samo predstavljali bogove. Oni sada sebe PROGLAAVAJU BOANSTVOM (apoteoza, deifikacija)

Izmeu 3. i 2. milenijuma pne. ovo poslednje sumersko carsto je bilo uniteno upadom Amorita i Elamita. Posle toga u Mesopotamiji dugo nije bilo jedinstvene drave. Sumeri tako iezavaju za istorijske pozornice, ali ostavljaju elemente svoje kulture koja e obeleiti mnoge druge narode, ak i izvan Mesopotamije. 3.2.1.2. ZBORNICI KLINOPISNOG PRAVA

Uticaj koji je sumerska kultura izvrila na kasniej civilizacije u Mesopotamiji naroito je bio snaan u oblasti prava. Sumerima takoe dugujemo i pronalazak prvog pisma.

Zato su prvi pravni spomenici u istoriji oveanstva napisani SUMERSKIM KLINOPISOM na glinenim ploicama osuenim na suncu. Veliki broj kasnijih pravnih tekstova je takoe sauvan i u KUNEIFORMNOM PISMU to je sluaj ne samo sa Hamurabijevim i vavilonskim pravom, ve i sa hetitskim, asirskim itd.

Danas se pod pojmom KLINOPISNO PRAVO podrazumevaju razni pravni sistemi iji su zakonski tekstovi sauvani u KLINOPISU. Oni su se razvijali na podruju irem od Mesopotamije (od junog Irana do Turske)

Do pre stotinak godina, pravo ovog podneblja nauci skoro da i nije bilo poznato. 1901. pronaen Hamurabijev zakonik;

Prema naunim saznanjima koja sada preovlauju, redosled nastanka klinopisnih zakonskih tekstova iz Mesopotamije je ovaj:

1. Ur-Namu zakonik 2100. pne2. Zakonik Lipit-Itar -1930. pne.3. Enunski zakonik 1720. pne. 4. Hamurabijev zakonik 1680. pne.

Zakonik vladara Ur-Namu nastao je u junoj Mesopotamiji, u gradu Ur, i pisan je sumerskim jezikom.

U uvodu se istie boansko poreklo zakona i namere zakonodavca, posebno njegova elja da zemlju oistod otimaa, varalica i podmitljivaca.

Npr. Ako ena slobodnog oveka, sluei se arolijom, salee drugom oveka i on s njom legne, ta enada se ubije, a ovek je slobodan

U sluaju telesne povrede, predvia se novana kazna - kompozicija, a ne talion, koji e dominirati u mlaem Hamurabijevom zakoniku.

Visok stepen pravne tehnike otkriva i nain formulisanja dispozicije pravne norme u KONDICIONALNOM obliku npr. Ako ovek oveku otkine nogu, platie 10 sekela srebra.

Zakonik vladara Lipit-Itara potie iz amoritskog grada Isine u Junoj Mesopotamiji . Pisan je takoe sumerskim jezikom.

I on je imao uvod-prolog u kome se donoenje zakona pripisuje volji bogova , a sauvano je 40 lanova

ene, npr. nisu potpuno obespravljene, rob moe sam povesti spor o svojoj slobodi, tuilac koji ne uspe u postupku kanjava se kaznom na koju bi bio osuen njegov protivnik da je izgubio.

Zakonik grada Enune naziva se i Bilalamin prema imenu vlarada koji ga je doneo.

To je prvi zakonski tekst pisan na akadskom jeiziku i to saetim stilom, koji je omoguavao lako memorisanje.

Ni on ne predstavlja sistematian i celovit zakonik, ve zbirku ranije donetih propisa i sudskih odluka.

Ne govori o nasleivanju ili adopciji, ali veliki broj lanova posveen je porodinim odnosima;

Po zakoniku su razbacana krivina dela i kazne za njih, obino imovinske, a u samo nekoliko sluajeva predvia se smrtna kazna.

Po nekim elementima slian je Hamurabijevom pominje iste drutvene slojeve (damkari, mukenu), slino regulie brano rpavo, a u nekim sluajevima sadri identine norme.

Hamurabi u lanu 136. skoro doslovno preuzima iz Enunskog: ako neko napusti rodno mesto i svoju ente ona ode drugom, a on se potom preodmisli, i doe natrag, ne moe traiti da mu se ena vrati.

Hetitski zakonik nastao u dravi Hetita na prostoru Anadolije .

Hetiti su sruili Vavilonsku dravi Hamurabijevih naslednika, a u vreme cara Hatuila 3. oni su bili na vrhuncu moi.

Sa vladarom Egipta Ramzesom 2. Hatuil 3. je sklopio ugovor o nenapadanju.

Iz hetitske drave preiveo je tekst zakona od 200 lanova. Nastao je u 16. veku pne.

U njemu nema taliona, dominiraju imovinske kazne, a smrtna kazna je retka.

Jasno je izraen njegov korektivni karakter u odnosu na prethodno pravo.

U grupu KLINOPISNIH kodifikacija spadaju i ASIRSKI ZAKONIK iz 13. veka pne. takoe je pisan na akadskom jeziku, a potie iz grada Asura u severnoj Mesopotamiji.

Mada je kasnije nastao, bio je znatno nerazvijeniji od Hamurabijevog i Hetitskog.

Kod njega se sauvalo talionsko kanjavanje za razna krivina dela, pa se ak talionom kanjava i krivino delo silovanja. 3.2.2. HAMURABIJEV ZAKONIK 3.2.2.1. VAVILONSKO CARSTVO Amoriti su zaposeli Vavilon, koji je postao vaan trgovinski centar i izrastao u snaan grad-dravuVremenom, proiruje svoju vlast na okolne prostore i nastoji se da se ponovo ujedini Mesopotamija.

Prvih pet vladara Vavilona su postepeno irili njegovu teritoriju, a tek esti, Hamurabi je u 18. veku pne. uspeo da pokori Asirce na severu, Elamite na istoku, i stvori STARO VAVILONSKO CARSTVO.Po gradu Vavilonu, cela Mesopotamija e dobiti naziv Mesopotamija.

KLINASTO PISMO je preuzeto od Sumeraca, a SUMERSKI jezik je ostao u upotrebi u religijskim obredima.

Mada je zvanini jezik bio semistski akadski, kulturna tradicija Sumera se ouvala kroz prevode njihovih religijskih spisa i epova. Naroito je popularan Ep o Gilgameu.

Privreda se u Vavilonu zasnivala na irigacionoj poljoprivredi.

Hramovi i svetenici nisu vie imali onako vanu ekonomsku ulogu kao kod Sumera. Najvei deo obradive zemlje je i dalje u kolektivnoj svojini.

Zemlja se, kao i kue, kupovala i prodavala, to znai da je privatna svojina na nepokretnostima bila u zamahu. Najvei trgovac bila je sama drava. Najee se trgovalo itom.

Kovanog novca jo nije bilo, a srebro se merilo posebnim teinskim jedinicama (talent, mina, ekel)Razvitak trgovine i korienje pretee novca povlaili su za sobom i razoj bankarstva pozajmljivanje novca uz interes. Poseban sloj bogatih ljudi bavio se bankarskim poslovima. Tako je Staro Vavilonsko Carstvo, pored kolektivne privrede, upoznalo i privatno preduzetnitvo.

Na tim temeljima gradi se i specifian pravni sistem. Drutvena struktura bila je sastavljena iz: slobodnih ljudi robovaDrava se najvie oslanjala na rad svojih slobodnih podanika, koji su periodinim davanjima obezbeivali prihode drave.

Najvii drutveni sloji bili su SVETENICI i DRAVNI INOVNICI koji su raspolagali krupnim zemljinim posedima. Meu najbogatije spadali su i DAMKARI bankari.

Postoje jo dva sloja slobodnih ljudi AVILUMI i MUKENI.

AVILUMI ugledniji ljudi bogati seljaci, trgovci, zanatlije, vojnici. Slabije se kanjavaju od mukena, za isti delikt. Tu spada posebna kategorija vojnika zemljoradnika koji dobijaju od drave mnaji zemjini posed ILKU, uz obavezu vojne slube.

ILKU vojnici su sami obraivali zemlju, ali je nisu mogli otuivati. Njihovi potomci su mogli da je nasleuju jedino ukoliko i sami prihvate iste obaveze.

ILKU-vojnici nisu spadali u vrlo bogate ljude, ali su bili glavni oslonac vavilonske vojne moi, zbog ega suimali status AVILUMA.

MUKENI ulazio je najiri sloj siromanih , slobodnih seljaka.

ROBOVI (vardumi) u Vavilonu imaju vei privredni znaaj nego u Egiptu.

Ne moe se rei da su oni predstavljali glavnu proizvoaku klasu. Robovi pripadaju dravi, hramovima, kao i pojedincima, ali ne u velikom obimu.

Oni su se koristili u zemljoradnji, ali je i kao sluge ili pisari. Pravni poloaj robova je bio znatno povoljniji nego u antikim dravama.

Oni su se mogli eniti i sa slobodnom enom a dete bi nasleivalo status majke. Ukoliko je otac slobodan, a majka robinja, otac je svoju decu mogao proglasiti slobodnom.

Vlasnik nije smeo ubiti roba, mada ga je mogao kanjavati ili prodavati. Robovi su mogli da zakljuuju neke pravne poslove i nastupaju pred sudom.

Posebno su zatieni DUNIKI ROBOVI posle 3 godine morali su biti osloboeni, aa ako bi ih vlasnik ubio, za kaznu se ubijao sin vlasnika.

Robovi jesu predstavljali predmet svojine, ali je njihov status bio sasvim drugaiji od statusa klasinih robova.

ORGANIZACIJA DRAVNE VLASTI

VLADAR LUGAL kontrolie celokupnu upravnu, sudsku i zakonodavnu, kao i vojnu vlast.

Svoj mandat jo uvek izvlai iz volje boga zatitnika. U Vavilonu je to bio bog AMA.

Sam car, dakle, nije boanstvo, ve samo njegov izaslanik.

Najvaniji dravni inovnik uz LUGALA je NUBANDA UPRAVNIK DVORA, rukovodilac javnih radova.

IAKU visoki slubenik imao kontrolu nad upravom, sudstvom, pa i vojskom. Oni su strogo potinjeni centralnoj vlasti i odgovorni za vojne poslove, prikupljanje poreza, odra

vanje irigacionih sistema, i odvijanje privrednog ivota na svom podruju.

Sve je ovo uspeno funkcionisalo za vreme Hamurabija, ali posle njegove smrti, naslednici nisu dugo uspeli da ouvaju jedinstvo carstva, koje je trajalo jo stotinak godina. Zatim su ga osvojili HETITI da bi potom KASITI sruili STARO VAVILONSKO CARSTVO.

Posle njih e ovim prostorima zavladati Asirci, sve do 7.veka pne. kada je stvoreno kratkotrajno NOVO VAVILONSKO CARSTVO. Najpoznatiji vladar ove drave je NABUKODONOSOR

Do potpunog kraja Vavilona dolo je kada se u 6. veku predao persijskom caru KIRU.

Najvaniji trag koji je ta civilizacija ostavila o svom vremenu jeste njegov zakonik.3.2.2.2. PRONALAZAK I OSOBINE HAMURABIJEVOG ZAKONIKA

Hamurabijev zakonik je pronaen tek 1901. godine u Suzi (dananji Irak)Pronaao ga je an ak de Morgan, preneo ga u Luvr i tu se i danas nalazi

Propisi su uklesani na prednjoj i zadnjoj strani, a na vrhu prednje strane se nalazi reljef koji prikazuje Hamurabija kako stoji pred bogom pravde amaom koji predaje caru zakonik. Imao je 282 propisa, ali nedostaje 35 lanova.

Hamurabijev zakonik je najznaajniji klinopisni pravi spomenik i jedan je od najpotpunijih izvora Starog veka u celini. Hamurabi se obraa bogovima i na kraju zakonika. Hvali se uspesima koje je postigao za vreme svoje vladavine, poziva budue vladare da se pridravaju zakonika i moli bogove da surovo kazne sve one koji ga ne budu potovali i primenjivali.

Hamurabijev zakonik predstavlja posve ZAKONSKI tekst. Izostaju bilo kakve religijske sankcije (koje su inae este u primitivnim i arhainim pravima poput rimskog sacer esto neka bude proklet)Druga osobina je naslee od Sumeraca KONDICIONALNO izraene norme . Trea osobina je KAZUISTINOST .

Mada je po broju lanova Hamurabijev zakonik najobimniji, on ipak NE PREDSTAVLJA KODIFIKACIJU koja sveobuhvatno regulie odreen grane prava, ve samo PARCIJALNO i KAZUISTINO reava sporna pitanja od sluaja do sluaja.

Pravne norme se odnose na niz pojedinanih situacija, bez UOPTAVANJA i APSTRAKTNOG obuhvatanja neodreenog broja sluajeva (to karakterie modernu pravnu tehniku).

Zakonik poinje odredbama o suenju i sudskom postupku.

Zatim dolazi odeljak vezan za brana pitanja i porodine odnose.

Pa onda celina o krivinim delima protiv linosti i odreivanje sankcija za njih

Poslednji deo obuhvata razne odredbe koje se odnose na regulisanje raznih vrsta poslova (rad lekara, graevinara, brodara) , kao i na korienje , oteenje ili krau tuih sredstava za rad.

Zakonik takoe regulie i specifine vrste ubistva iz nehata.

Hamurabi ne govori o uobiajenom zakonskom nasleivanju, ve samo o izuzetnim sluajevima raspodele imovine za sluaj smrti

Prema tome, uz kazuistini pristup, zakonodavac belei samo one obiaje koji se nisu sasvim urstili u svesti ljudi i koji su jo uvek stvarali odreene dileme u praksi.

On ne samo da menja postojee norme, nego uvodi u praksu i nove.

Primenjuje se TALION, koji prethodi kompoziciji, a KOMPOZICIJA I imovinske sankcije su potpuno ovladale u prethodnim zakonicima, posebno u Enunskom.

Hamurabi uvodi stroiju kaznenu politiku, zakonikom dominira BRUTALAN SISTEM SANKCIJA u kome se nalazi smrtna kazna, talion ili sakaenje. Dodue, sankcije esto zavise i od statusa POINIOCA dela ili RTVE. U prvih 30-ak lanova gotovo da i nema druge kazne osim smrtne.

Talion je predvien za telesne povrede, a novane kazne imaju privatnopravni karakter, i plaaju se oteenom.

On takoe ima elemente krivice (Ako ovek u svai udari drugoga, da se zakune nisam to uinio namerno- i da mu plati lekara)Razvijenost pravnog sistema Hamurabijevog vremena ogleda se najvie u sferi OBLIGACIONIH ODNOSA. Po tome je on daleko napredniji od recimo, ZAKONA 12 TABLICA, mada je ovaj vie od 1000 godina mlai. 3.2.2.3. GRAANSKO PRAVO U HAMURABIJEVOM ZAKONIKU

STVARNO PRAVO

Regulie imovinske odnose u vezi sa stvarima.

Jedna je od najvanijih oblasti u svim pravima, zbog znaaja PRAVA SVOJINE, koje je najvaniji sastavni deo STVARNOG PRAVA.

Pored kolektivne, prilino je zastupljena i privatna svojina.

Zemlja u kolektivnoj svojini se davala na obradu slobodnim lanovima zajednice kroz jedan vid zakupa.

Pri tom oni na ime naknade za korienje zemlje, vlasniku (kolektivu) daju odreeni deo prinosa. Pored zemlje, u kolektivnoj svojini su se nalazili i robovi, stoka, kao i orue za obradu zemlje, tako da je potpunu kontrolu nad glavnim faktorima proizvodnje drala zajednica drava, hram ili seoska optina.

Poseban tip svojine predstavlja ILKU-posed. On se dodeljivao vojnicima koji su vrili vojnu slubu, i imali su ga samo za vreme njenog obavljanja. Nije bio nasledan, ali je mogao da pree sa sina na oca, ako i sin prihvati obavezu sluenja vojske.

Meutim, glavna specijalnost vavilnoskog prava u odnosu na druge orijentalne despotije bila je DOBRO RAZVIJENA PRIVATNA SVOJINA, pa ak i na zemlji. Meutim, nisu imali termin kojim bi oznaavali svojinu. Svejedno, imali su odredbe o kupoprodaji, zakupu, poklanjanju, ili nasleivanju zemlje.

Svojina se obino izvlaila iz prava svojine prethodnog vlasnika to bi dananji pravnici oznaili kao derivativni nain sticanja svojine na zemlji. U lanu 30 se predvia jo jedan vid pribvljanja svojine koji e se mnogo kasnije nazivati ODRAJEM.

Prve tragove ZALONOG prava nalazimo u postojanju specifine ustanove KUDURU (mea, granica) koji su u poetku oznaavali granice privatnih zemljinjih poseda, registrovanje pribavljene zemlje. Na njima je bilo upisano IME VLASNIKA, a kasnije i drugi podaci o prometu zemlje, kao i podatak da je eventualno zemljite dato u zalogu. Dakle, tu ve kod Hamurabija sreemo preteu zemljinih knjiga odnosno javno evidentiranja stvarnopravnih odnosa na zemlji. (postoji primer da je jedan ovek drugom zaloio enu dok mu ne vrati dug)

Konano, u vavilonskom pravu se nalaze i tragovi tree grane stvarnog prava SLUBENOSTI. To je posebno sluaj sa pravom prolaza preko tueg zemljita. U Vavilonu se za to plaala naknada, kao da je u pitanju vrsta zakupa.

Meutim, jasno se vidi da se ve u Vavilonu poela razvijati ideja stvarnog prava na tuim stvarima, kako bi to definisali dananji pravnici.

OBLIGACIONO PRAVO

To je grana prava koja regulie odnose izmeu dve stranke, dunika i poverioca.

Njihova meusobna prava i obaveze nastaju na osnovu sporazuma ugovora ili na osnovu neke radnje kojom neko lice nanese tetu drugome. Za nastanak ugovora bila je potrebna odgovarajua FORMA.

Ugovori su se mogli zakljuivati u USMENOM OBLIKU, ali uz prisustvo SVEDOKA (naroito kod kupoprodaje pokretnih stvari, zajam, ostava).Najvaniji ugovori su se ipak zakljuivali u PISANOJ formi.

Ona nije morala bito posebno sveana, ail je obezbeivala da se lako moe utvrditi volja ugovornih strana. Neretko ih je sastavljao i ispisivao na glinenim ploicama profesionalni pisar, koji bi pored potpisa, ili peata stranaka i svedoka, stavljao svoj peat.

KUPOPRODAJA je bila jedna od najeih ugovora, pri ijem je zakljuivanju ulogu novca imala odreena koliina srebra.

PREDMET KUPOPRODAJE su mogle biti pokretne i nepokretne stvari, ali ne i imovina ILKU, MIRAZNA DOBRA, i UDOVIKI deo.

Obrazac ugovora je po pravilu sadrao oznaavanje predmeta ugovora, klauzulu o predaji kupcu tapia,formulu na sumerskom jeziku srce prodavca je zadovoljnoobavezu stranaka da nee traiti ponitaj ugovoraponekad klauzulu o evikciji i imena svedoka, datum i peate stranaka.

Kupoprodaja se sastojala u istovremenoj predaji stvari i isplati cene.

Odgovornost za evikciju je regulisao i sam Zakonik ukoliko se pojavi tree lice koje tvrdi da je ono vlasnik sporne stvari, prodavac mora da dokae svojinu. Ako u tome ne uspe, prodavac je onda lopov i mora da se ubijeSvojinu na kupljenoj stvari kupac stie samo ako je prodavac vlasnik.

Ukoliko je prodata stvar imala skrivene mane (npr. bolestan rob), prodavac je morao da vrati cenu kupcu.

Smrtna kazna se propisivala i za kupca koji bi bez propisane forme kupio stvar od tueg deteta ili roba.

Rigorozne sankcije za nesavesne stranke pri kupoprodaji predstavljaju jednu od glavnih obeleja Hamurabijevog zakonika.

ZAJAM

U poetku se davao u naturi, najee u itu, a potom i u novcu (tj. srebru).

Kamate za ito su bile vee (33,3% godinje) a za novac 20%.

U pogledu kamata vavilonsko pravo je otilo dalje od rimskog, koje je propisivalo kamatu od 100%.

Ukoliko duniku etvu uniti nevreme u toj godini on nee biti obavezan da vrati zajmodavcu ito, a ni kamatu za tu godinu.

Hamurabi je ograniio na 3 godine i trajanje dunikog ropstva (u koje se esto padalo zbog neispunjenja ugovora o zajmu)

ZAKUP

predstavlja ugovor kod koga jedna strana ZAKUPODAVAC stavlja na raspolaganje svoju pokretnu ili nepokretnu stvar ZAKUPCU, koji za korienje tue stvari plaa odreenu naknadu.

Kao i kod drugih naroda, i kod Vavilonaca je najei predmet zakupa bila zemlja. Naknada se obino ugovarala u odreenoj koliini prinosa, a ree u novcu. Pored zemlje zakupljivale su se i kue. Predmet zakupa su mogli biti i stoka, robovi, orue, brod.

Pri tom zakupac odgovara za svaku tetu koja nastaje na zakupljenoj stvari osim ako se desi udar od boga. Dakle, mada nije bio teorijski definisan, pojam vie sile se uveliko koristio u vavilonskom pravu.

UGOVOR O LINOM NAJMU, kao i UGOVOR O DELUbili su iroko zastupljeni.

UGOVOR O LINOM NAJMU primenjivao se kada je trebalo unajmiti radnu snagu robova ili slobodnih ljudi, da bi se oni iskoristili za odgovarajue poslove po potrebama stranke koja ih je unajmila.

UGOVOR O DELU pretpostavljao je odreeno posebno znanje radnika koji se unajmljuje tako da se ugovor zakljuivao radi obavljanja tano odreenog posla, opet uz naknadu.

Na taj nain su normirani ugovori sa graevinarom, lekarom, veterinarom itd. Takoe, strogo se ustanovljavala odgovornost za kvalitet obavljenog posla. Da bi spreio nestruno obavljanje poslova, Hamurabi ne preza ak ni od smrtnih kazni, za nesavesnog lekara, graevinara itd.

Takoe, postoje i propisi koji normiraju UGOVOR O OSTAVI, ORTAKLUKU, POKLONU itd.

Sreu se i odredbe koje reguliu ODGOVORNOST ZA PRIINJENU TETU ono to bi danas nazvali GRAANSKOPRAVNOM DELIKTNOM ODGOVORNOU. BRANO I PORODINO PRAVO Zauzimaju ak Hamurabijevog zakonika.

Pravni i drutveni poloaj ene bio je u velikoj meri podreen ali ne i potpuno obespravljen.

Forma zakljuenja braka je bila preputena obiajnom pravu.

Hamurabi jedino istie da se brak zakljuuje ugovorom, inae je nitav

Nije jasno da li se ugovor o braku zakljuivao pred dravnim inovnikom ili svetenikom.

PRVA FAZA: Mladoenja daje ocu devojke predbrani poklon - TIRHATU, kojim se garantuje da e brak biti zakljuen. Ukoliko se otac devojke predomisli mora da vrati dvostruki iznos, a ako mladoenja odustane gubi brak.

Kada se brak konano zasnuje zajednicom ivota, otac je obavzena da uz ker preda MIRAZ ERIKTU. Reim mirazne imovine bio je detaljno regulisan zakonikom.

Za vreme trajanja braka mirazom je upravljao mu, koji ga nije mogao prodati. Nije ga mogla otuiti ni ena. U sluaju razvoda on se vraao eni, osim ukoliko je ona kriva za razvod.

Kad ena umre, njenu miraznu imovinu nasleuju sinovi, ukoliko ih nema, miraz se vraa njenoj porodici. .Mukarac je mogao da ima vie ena, ukoliko mu prva nije rodila decu . ak mu je i sama ena mogla ponuditi ili kupiti drugu enu slukinju, naroito radi obezbeivanja potomstva. Ako kasnije ta robinja pone da se takmii sa gospodaricom zato to je rodila decu, gospodarica je vie ne moe prodati, ali e joj udariti ig i brojati je meu robinje.

Brak izmeu slobodnih ljudi i robova je bio dozvoljen i zakljuivao se na isti nain kao i kod slobodnih partnera, bez ikakve promene statusa. Njihova deca su bila sloboda ako ih rodi slobodna majka, a ako je majka robinja, otac ih moe osloboditi tako to e ih nazvati moja deca. ena nije mogla da ima druge mukarce. Za preljubu joj sledi smrtna kazna.

Ur-Namu predvia za ovo imovinsku kaznu. Mu joj moe oprostiti i pretvoriti je u robinju. Mu je u svakom trenutku mogao da raskine brak (repudijum).Pri tom mu je jedina obaveza da eni vrati ERIKTU.

I pored svega toga, poloaj ene je bio znatno povoljniji nego u antikim dravama. ena je prema Hamurabijevom zakoniku imala i poslovnu sposobnost, ali je poslove obavljala zajedno s muem. Imala je i deliminu procesnu sposobnost mogla se pojavljivati kao svedok na sudu. Mogla je sama inicirati razvod braka u nekoliko sluajeva:-ako je mu zanemaruje,-ukoliko napusti kuu i svoje mesto -ili ako zbog njene bolesti uzme drugu enu.

ena je zatiena u sluaju smrti njenog mua. Postoji posebna vrsta poklona NUDUNU, koji je za vreme braka mu davao eni.

Vlast oca nad decom bila je izraena, ali se ne moe porediti sa rimskom PATRIA POTESTAS. Pre Hamurabija je otac mogao da proda dete u ropstvo, dok ga je prema Zakoniku mogao dati u duniko ropstvo od samo tri godine. Otac je mogao da se odrekne i otera svog isina, dodue, uz proveru razloga pred sudom. Nepotovanje roditelja je strogo kanjavano: -za uvredu oca ili majke prestupniku bi se odsecala ruka;-a ako bi oca udario odsecale bi mu se obe ruke.

NASLEDNO PRAVO

Naslednici su samo sinovi, bez obzira iz kog su braka.enska deca se namiruju kroz miraz koji ima funkciju njihovog naslednog dela. Sam zakonik ,pritom, ne daje nikakvu prednost najstarijem sinu, ali je on mogao da dobije vei deo od ostale braeerka koja nije dobila miraz jer je posveena boanstvu dobija treinu naslednog dela.

Vavilonsko pravo je poznavalo pravilo koje je kasnije nazvano principom reprezentacije: da ukoliko sin umre, njegov nasledni deo podele njegova deca. Ako ostavilac nema ni sinova, ni unuka, nasleuju ga braa, a potom strievi. Nasleivanje je , dakle, moglo ii samo po mukoj liniji.

Testamenta jo uvek nema.

Ipak je ostavilac mogao da utie na raspodelu svoje imovine posle smrti i da zaobie zakonsko nasleivanje.

Svojoj eni ili omiljenom sinu mogao je ostaviti poklon za sluaj smrti (koji je mogao obuhvatiti i neke nepokretnosti) ali je nastupao posle smrti.

U Vavilonu se koristila i ADOPCIJA kojoj se pribgavalo u nedostatku prirodnog potomstva; odmah je izazivala pravna dejstva i stvarala je zajednicu ivota usvojioca i usvojenika, koji je time prekidao veze sa svojom prirodnom porodicom i gubio nasledno pravo prema njoj. Tako je indirektno, preko adopcije, mogao da promeni zakonski red nasleivanja.

Ipak, ako bi se usvojiocu kojim sluajem posle adopcije rodilo dete, on je smeo da RASKINE USVOJENJE , uz obavezu da usvojeniku da treinu deijeg dela i to samo u pokretnim stvarima, dok ZEMLJA i KUA ostaju rezervisana samo za roenu decu. 3.2.2.4. KRIVINO PRAVO U HAMURABIJEVOM ZAKONIKU

Dolazi do meanja starih, primitivnih institucija sa inovacijama koje uvodi zakonodavac.

Tako postoje TALIONSKO kanjavanje, KOLEKTIVNA odgovornost za delikt koji izvri lan seoske optine, IMOVINSKE kazne itd. Talion je nekad potpun, a nekad simbolian (odsecanje jezika zbog uvrede)

Imovinske kazne su nekad kompozicionog karaktera, a nekad su znatno vee od tete- tj. imaju kazneni karakter.

Za niz delikata drava jo uvek kanjavanje preputa oteenoj strani, tretirajui te delikte kao privatne. Strogost Hamurabijevog zakonika ogleda se u velikoj zastupljenosti smrtne kazne. Smrtna kazna se izvravala bez prethodnog muenja esto bacanjem zavezanog oveka u vodu.

Na zaostalost ukazuje i primena principa OBJEKTIVNE odgovornosti, gde se ne utvruje da li postoji krivica, tj. da li je uinjeno namerno ili nehatno. To je ponekad dovodilo do apsurda - npr. da se na smrtnu kaznu osudi kamen ili drvo koji su se sruili i nekog ubili.

O nerazvijenosti krivinog prava govori i IZRAENA PRAVNA NEJEDNAKOST. Od statusa uinioca i rtve zavisila je i teina kazne.

Telesne povrede se sankcioniu TALIONOM ili IMOVINSKIM kaznama.

to se ubistva tie, klasino ubistvo sa umiljajem nije bilo regulisano Zakonikom verovatno zato to se u tim sluajevima jo uvek pribegavalo krvnoj osveti. Normirani su samo razni specifini sluajevi ubistva, koji su u praksi stvarali dileme prilikom odreivanja kazne (npr. ubistvo zbog nesolidno izgraene kue, zbog udaranja trudnice itd.)

U krivina dela protiv linosti spadaju i razni oblici uvreda, klevete silovanje. Strogo su se kanjavala sva dela koja ugroavaju integritet porodice. Za incest sina i majke, svekra i snaje smrtna kazna, a kad je izmeu oca i erke kazna je blaa progonstvo oca iz mesta .

Pored incesta, preljuba je takoe teak delikt protiv drutvenog morala i porodice. Oba uesnika se kanjavaju smru, mada se doputa mogunost muu da im potedi ivot.

Od krivinih dela protiv imovine najvanija je kraa. Smrtna kazna eka onog ko ukrade tue dete, krade za vreme poara ili provaljuje u tuu kuu. Enunski zakonik je razlikovao krau nou i danju za nonu krau predviena je smrtna kazna, a za krau danju novana kazna. Hamurabi veinu lakih oblika krae sankcionie imovinskom kaznom. Najbolje je zatiena hramovska i dvorska imovina (lopovi su kanjavani smru)Svojina AVILUMA bolje je zatienja od imovine MUKENA (tridesetostruki iznos za prvu, i desetostruki za drugu)3.2.2.5. SUDOVI I SUENJE U HAMURABIJEVOM ZAKONIKU

Stranke i sudije u sudskom postupku se ne pozivaju na Hamurabijev zakonik, i sudije su u praksi esto odstupale od njegovih propisa. To daje osnova da je Zakonik predstavljao samo zbirku vanijih sudskih presuda, koje su sluile kao orijentir za sudije , a ne opti propis zakon.

Dravni inovnici koji su se bavili suenjem nisu bili iskljuivo sudije. Oni su presuivali u ime vladara.

Sudstvo nije bilo odvojeno od uprave, pa se i nije razlikovao graanski i krivini postupak.

Meutim, kada je sudio, dravni inovnik nije bio sam.

Najvei broj predmeta je presuivao upravnik grada RABIANUM u prisustvu nekolicine graana - obino DAMKARA.

Mogu se nazreti i neki elemetni porotnog suenja

Takoe ostaje vana uloga svetenika. Oni su sudili uglavnom pre Hamurabija, ali se sada njihova uloga potiskuje, sa suenjem laika. Meutim, jo uvek pred svetenicima stranke daju neke izjave pod zakletovom, i vre jo neke procesne radnje. Tako svetenici zadravaju ulogu pomonih pravosudnih organa.

Pored njih postojali su i profesionalne vladareve sudije DAIJANUM. Oni su sudili kolegijalno, u veu od nekoliko sudija, i biil su neposredno podreeni vladaru.

Sam postupak je pokretala zainteresovana stranka, a samo izuzetno dravni organ.

Postupak se vodio u usmenoj formi, a za dokaz su se koristile i pismene isprave. Pored pisanih dokumenata, najvanije dokazno sredstvo bilo je i svedoenje.

Lano svedoenje se rigorozno kanjavalo reflektujui sistem taliona (lani svedok je osuivan smrtnom kaznom ukoliko bi optuenom pretila smrtna kazna; ali, ako je u pitanju imovina, kazna je samo imovinska)

Vavilonsko pravo je uveno po korienju tzv. IRACIONALNIH DOKAZA bojih sudova (ordalija) npr. ako reka pokae da je nevin on e isplivati, a ako je kriv, potonue. (mada je kod semitskih naroda bilo suprotno ako tone, nevin je, a ako ispliva, kriv)

U iracionalna dokazna sredstva spada i zakletva, ali se i njoj kod Hamurabija ee pribegavalo nego bojem sudu. U Hamurabijevom zakoniku zakletva je bila nepobitan dokaz, tj. nije se mogla obarati drugim dokazima.

Ako zakonom propisana stranka odbije da se zakune, gubi spor. Na kraju kada se usmena kontradiktorna rasprava zavri, donosi se pismena presuda.

Sadrala je sve bitne elemente:-imena stranaka-njihove izjave i zakletve-izjave svedoka-sutinu presude (izreku) Takoe, zabranjivalo se da se postupak ponovo vodi o istoj stvari to e kasnije rimsko pravo da formulie kao pravilo ne bis in idem.

Neizvrenje presude povlailo je nov proces onaj ko presudu nije izvrio plaao bi dodatnu globu, a esto bi bio obeleen ianjem kose kao neastan ovek. 3.2.3. PRAVNA TRADICIJA STAROG EGIPTA3.2.3.1. ISTORIJSKI, DRUTVENI, POLITIKI I KULTURNI KONTEKST OSOBENOSTI STAROG EGIPTA

Za razliku od drava kratkog veka koje su se smenjivale u Meureju, u dolini Nila se u kontinuitetu od vie hiljada godina razvijala jedna osobena, dugovena drava Egipat.

U njemu je dominirala NATURALNA PRIVREDA, zasnovana na poljoprivredi i stoarstvu.

Prve seoske naseobine su poreklom jo iz 4500. godine pne.

Tek vie od hiljadu godina kasnije, formirale su se dve celine Gornji Egipat, na jugu, i Donji Egipat, na severu, u delti Nila.

Sastojao se iz veeg broja manjih oblasti NOMA.

Ujedinjenje ova dva kraljevstva izvreno je 3200.god. pne. faraon Menes.

Proces ujedinjenja Egipta okonan je tek 2700. godine pne.

Staro carstvo je trajalo od tada do 2200. godine pne.

Zatim je nastalo Srednje carstvo (2000-1670.god.pne.)

Svoj vrhunac Egipat doivljava u 13. veku pne. pod Ramzesom II, koji je dospeo do granica hetitske drave.

Oko 1280. pne. Ramzes II je zakljuio ugovor o miru sa Hetitskim vladarom Hatuilom III i oenio se hetitskom princezom. Posle njegove smrti, mo Egipta opada.

Novo carstvo je propalo posle upada Asiraca 671. god.pne. kada je Asurbanipal zauzeo Egipat.

Potom je egipatska dravnost na kratko obnovljena kao Saisko carstvo, pod faraonom Psametihom

Njegov kraj oznailo je osvajanje od strane Persijanaca 525. god. pne.

Kasnije je Egipat postao plen Aleksandra Makedonskog 30.god.pne. , i konano pod vlast Rima .

Tokom ovog dugog razdoblja Egipat je zadrao neka konstantna obeleja.

Glavna osobina dravnog ureenja Egipta bio je snaan centralizovan i birokratizovan aparat vlasti. Stepen centralizacije je bio ve i nego u bilo kojoj dravi Mesopotamije.

Nomama je omoguena lokalna samouprava na njihovom elu je stajao NOMARH.

FARAON se nalazi na elu drave, tretiran je ne samo kao osoba boanskog porekla, nego kao samo boanstvo. Teokratski karakter drave bio je oigledan. Grka re faraon znaila je veliki dom. Bilo je zabranjeno izgovaranje njegovog imena, pa su ga oslovljavali faraonom. enili su se svojim sestrama.

U rukama Ehnatona bila je koncentrisana ZAKONODAVNA, UPRAVNA I SUDSKA, i VOJNA vlast. Postavljao je funkcionere, premetao nomarhe, odluivao o ratu. Da bi to sve obavljao, bio je neophodan posluan, veoma razgranat i glomazan aparat vlasti.

Najvii dravni inovnik bio je DATI. On potie iz carske porodice - esto se nazivao faraonove oi i ui.Ima tri osnovne funkcije:1. izrie pravdu2. rukovodi upravom 3. kontrolie privredu, javne i irigacione radove.

Odgovoran je za vojne poslovejavni red i mirporeze, arhive, pravosue

Ispod DATIJA se nalaze PISARI, od viih ka niim., koji su sakupljali poreze.

Jedan od faraona, Amenhotep 4. pokuao da uvede monoteizam, i promeni ime u Ehnaton ali ve njegov sin je vratio stari poredak, Tutankamon. Zvanje svetenika, inovnika i vojnika bilo je nasledno. Zanatlije, trgovci organizovani u svoja strukovna udruenja (poput srednjovekovnih esnafa i gildi)

Bilo je i seljaka koji podseaju an kmetove.

Robova je u poetku bilo malo.Njihov broj se vremenom poveavao

Za njima se ukazala potreba prilikom izgradnje piramida i drugih graevina. Meutim, oni su ostajali svojina drave (ak i kad bi ih faraon dao nekome u posed)

Pravni poloaj robova bio je relativno povoljan. Niko ih nije mogao ubiti, uivali su pravo azila u hramu ako bi ih neko maltretirao, imaju i deliminu pravnu i poslovnu sposobnost, mogu da zasnuju porodicu itd. Robovi na Starom istoku nisu predstavljali glavnu proizvoaku klasu. 3.2.3.2. EGIPATSKO PRAVO

Specifino egipatsko poimanje pravde olieno je u pojmu maat nije ostavljao mesta za kodifikovanje prava.

Maat je bio univerzalni etiki princip stare egipatske religije, koji je oznaavao boansku pravdu, pravo , red, poredak, istinu. Po tom principu se razvio ceo univerzum. Bio je personifikovan u boginji Maat, a glavni zatitnik maat principa bio je faraon.

Meutim, mogue je i da nedostatak pravnih tekstova u Egiptu postoji i zbog znatno osetljivijeg materijala na kome su pisani papirus se tee uva nego glinene ploice.

Prve zakone donosi Menes, zatim Ramzes II , pa Bokhoris III (zbornik prava u 8 knjiga)

Egipatsko pravo je reflektovalo sporost drutvenog razvitka. Oslonac na obiajno pravo bio je jai, a potreba za zakonima i kodifikacijama manja. Staro Egipatsko carstvo karakteriu konzervativnost i statinost.

U STVARNOM PRAVU zadravaju se ostaci kolektivne svojine na zemlji. Sva zemlja pripada dravi, odnosno faraonu. On je dodeljuje privremeno korienje hramovima, i slobodnim ljudima, uz njihovu obavezu da daju deo prihoda kolektivu dravi.

Privantna svojina na pokretnim stvarima javlja se vrlo rano.

Jo u doba Starog carstva dominirao je najprostiji ugovor trampa robe za robu.

Tek postepeno ulaze u upotrebu kupoprodaja, zajam, poklon, zakup, ostava, ugovor o delu.

Od svih grana prava u Egiptu, BRANO I PORODINO pravo zauzima najveu ulogu.

Poloaj ene je bio veoma povoljan one su u Egiptu uivale skoro potpunu ravnopravnost sa mukarcima.

Mogle su da budu vlasnice velikih bogatstava, pa su mogle raspolagati ak i nakon smrti svojim posedima postojala je i neka vrsta testamenta.

Brani ugovor se mogao zakljuiti odmah, ili posle vie godina zajednikog ivota. Brak se mogao lako i razvesti. Pravo da zahtevaju razvod braka imali su i mu i ena, a repudijum od strane mua nije postojao. U sluaju razvoda, muu pripada 2/3 a supruzi 1/3 imovine.

Preljuba ene je u Egiptu teak moralni prekraj, koji povlai ravzod braka i odsecanje nosa ( a za preljubnika batinanje i kastraciju).Brak je monogaman, mada je faraon mogao da ima vie ena, pa i itave hareme.

Faraoni su esto zasnivali incestnu branu vezu brata i sestre. Matrilinearnost je najoiglednija pri nasleivanju prestola, koji se predavao po enskoj liniji.

ene su mogle da obavljaju sve poslove, pa i da se nau na funkciji DATIJA, ili ak FARAONA (Kleopatra)

U NASLEDNOM PRAVU takoe dolazi do izraaja jednakost ene

Kao naslednici mogli su se javiti i sinovi i erke ostavioca.

U praksi je prvenstvo imao prvoroeni sin. Prvo dete dobija neto vei deo imovine od ostale dece.

Postojala je i eksheredacija iskljuenje odreenog lica iz nasledstva.

Mu je mogao da usvoji enu i da njoj posle smrti pripadne imovina.

IMIT PER je ustanova koja predstavlja jednu vrstu inventara imovine sainjava ga jedno lice pre smrti nabrajajui ta sve ima a pri tom navede da neki predmet treba da dobije odreeno lice. Mogao se smatrati testamentom jer se pomou njega mogao menjati zakonski red nasleivanja. Mada ne sadri imenovanje naslednika, poseduje dve vane osobine kao i rimski testament:1. mogao se opozvati 2. zakljuivao se pred svedocima.

KRIVINO PRAVO zadrava se kolektivna odgovornost.

Smrtna kazna je pretila i za ubistvo, religijske prestupe, lanu optubu i lano svedoenje.

Tek je Bokhoris dozvolio zamenu smrtne kazne ropstvom .

Telesne kazne bile su bez brutalnih sakaenja, najee batine.

Klasna nejednakost daleko je manja u Egiptu, jer su i pripadnici najviih slojeva bili kanjavani za prestup batinama, ba kao i obian svet.

SUDSKI POSTUPAK bio je u nadlenosti DATIJA, koji je istovremeno i upravni organ vlasti.

Dati je predsedavao sudskom telu, koje je uvek KOLEGIJALNO.

Dva najvanija sudska organa su VEE DESETORICE i PALATA ESTORICE

. Sam sudski postupak podeljen je na dva dela.

U prvom, koji je bio javan, dati i ostale sudije sasluavaju stranke i izvode dokaze, racionalne i iracionalne. Za razliku od Vavilona, postupak je bio pismen ceo tok postupka se beleio u zapisniku, koji se potom predavao u arhivu.

U drugom delu postupka, koji je bio tajan, donosila se presuda. Nju je izricao faraon, ili je proglaavalo sudsko vee.

Egipatsko pravo je kao poslednju ansu za osuenike na smrt predvialo jo jednu instituciju pravo pomilovanja, koje je vrio faraon, kao gospodar zemlje i ljudi, pa i ivota. 3.3. ANTIKA GRKA PRAVNA TRADICIJA

Stara Grka je zajedno s Rimom, predstavljala jedan od dva najvanija centra antikog sveta.

U III milenijumu pne. Pelazgi su bili prastanovnici tla na koje su se kasnije naselili Jonci i Eolci, koje zajedno nazivamo Ahajcima.

Na Kritu se, u meuvremenu, razvila Minojska civilizacija (ime je dobila po kralju Minosu)U 15. veku pne. Ahajci rue minosku dravu i Krit postaje sredite njihove civilizacije. To vreme nosi naziv AHAJSKO DOBA.

Dorci su, doavi sa severa, potiskivali JONCE I EOLCE .

Vreme izmeu 12. i 13. veka predstavlja mraan period bez podataka, koji se naziva HOMERSKO doba, zbog toga to nam glavne podatke o ovom razdoblju ostavljaju Homerovi epovi ILIJADA i ODISEJA.

Na elu plemenske organizacije su:

1. STAREINA- - basileus (vrhovni vojskovoa, sudija i prvosvetenik)2. VEE STAREINA 3. NARODNA SKUPTINA agora, skup svih slobodnih odraslih mukaraca.

BAZILEUSA bira SKUPTINA , ali se sve vie nazire tenja da ga nasledi sin. Njegova vlast nije neograniena.

Mada je njegov poloaj bio doivotan, on je samo prvi meu jednakima, pa uoi vanih bitaka saziva vojni savet. Osnov njegove ekonomske moi je TEMENOS, posebno imanje.

Ostali, najvei deo zemlje je u kolektivnoj svojini zajednice. Obraivali su je slobodni lanovi zajednice, dobijajui kockom parcele, pa otuda i naziv za parcelu KLER. Javljaju se i prvi sporovi.

Svojina na predmetima za linu upotrebu je potpuna i oni se poklanjaju, zavetavaju za sluaj smrti ili sahranjuju sa vlasnikom.Postojala je i DRUTVENA NEJEDNAKOST postoji razlika izmeu:1. RODOVSKE ARISTOKRATIJE plemenitih, najboljih, 2. i OSTALOG STANOVNITVA.

Najei naziv za robove je OIKEES, kuni robovi, to pokazuje da su ulazili u sastav porodice. Ropstvo je imalo PATRIJARHALNI KARAKTER.

NOVCA jo nema, pa je merilo vrednosti stoka, i bronza. Dominiraju stoarstvo, zanati, ali i zanatstvo i trgovina.

Centar ivota kod Grka bio je POLIS GRAD-DRAVA kao osnovni oblik drutvenog organizovanja . Jedno pleme je obino formiralo svoju naseobinu na strateki pogodnom mestu. Polis, kao zajednica saplemenika ima svoj centralni, uzvieni deo AKROPOLIS, koji je zatien bedemima. Tu se stanovnitvo sklanja u sluaju opasnosti.

Narod ivi oko akropolisa, koristi okolne njive i panjake. Svaki polis je bio privredno samodovoljan , imao svoju religiju. Polis je ne samo teritorijalna ve i politika zajednica. Za Grke je polis prvenstveno ZAJEDNICA GRAANA.

Vreme od 8. do 6. veka pne. definie se kao PRETKLASINO ili AHAJSKO doba. Tada su vaniji polisi ve bili organizovani kao drave.

Gradovi-drave se umnoavaju i nove naseobine KLERUHIJE niu po itavom Sredozemlju. Tada je krenuo snaan zakonodavni talas, koji je zahvatio skoro sve gradove-drave.

Zatim nastupa KLASINO DOBA, od 6. do 4. veka pne. Nastupaju Grko-persijski ratovi, koji uklanjaju persijsku opasnost. Zatim dolazi do rata izmeu Sparte i Atine, Peloponeskog rata. Grka je i dalje ostala izdeljena na polise.

Sve one koji nisu Heleni Grci su nazivail VARVARIMA. Padom Grke pod makedonsku vlast nakon bitke kod Heroneje 338. godine pne. zavrava se KLASINI PERIOD .Od 4. veka pne. zapoinje HELENISTIKO DOBA i traje do rimskih osvajanja.

3.3.2. SPARTA SISTEM NEPISANOG PRAVA3.3.2.1. SPARTANSKI ARISTOKRATSKI DORSKI POLIS

Sparta je nastala oko reke Eurote, na Peloponezu.

U 4. veku pne. Dorci su pokorili starosedeoce Ahajce, i svoj polis Spartu, smestili u sredinji deo Peloponeza, Lakoniju.

Postojale su tri drutvene klase:

1. SPARTIJATI vladajua klasa; slobodni punopravni graani, potomci osvajaa. Svakom od njih je zajednica davala posed KLER koji se dodeljuje zajedno sa radnom snagom HELOTIMA.

Morali su da prisustvuju zajednikim obedima SISITIJAMA, i da daju prihode -ukoliko ih nisu davali, postajali su graani drugog reda (hypomeion), a ne prvog(homoios).

Deca su se odgajala van porodice, u kolektivu. Vaspitavali su ih strogi uitelji. Kad odraste, mladi Spartanac iz AGELE prelazi u grupu mladia od 20-30 godina.

Od 20-60 godine svi Spartanci bili su vojno obavezni.

KRIPTIJE su bila ubistva najsnanijih helota, kako bi se smanjio broj helota da ne bi prevazili broj vladajuih Spartijata.

Spartanac ne moe raspolagati helotom koji mu je dodeljen niti ga moe osloboditi, niti ga moe ubiti .

2. PERIJECI nisu imali politika prava, lino slobodni. Bavili se zanatom i trgovinom

3. HELOTI heloti su stanovali na samom imanju kleru, odvojeno od porodice kojoj su pripadaliNjihov status lii na PATRIJARHALNO, kolektivno ropstvo.

Spartanci su na elu imali jednog BAZILEUSA, Menelaja. Kasnije se kao organ vlasti javljaju DVA BAZILEUSA za vreme rata jedan od njih odlazi u pohod, a drugi ostaje u Sparti. Jedan drugog ograniavaju, kao konzuli u Rimu. Zvanja su im nasledna, ali se lako smenjuju.

DRUGI GLAVNI ORGAN VLASTI su PET EFORA. organi javnog reda, ali ubrzo izrastaju u najvaniji dravni organ. Efori sazivaju i predsedavaju sastancima geruzije i skuptine, vode spoljnu politiku, kontroliu kraljeve i ostale funkionere. Vre opti nadzor nad disciplinom i moralom. Bira ih narodna skuptina samo na godinu dana.

Vee staraca geruzija ine je dva bazileusa i 28 doivotnih geronata starijih od 60 godina.Geruzija predlae zakone, razmatra skuptinske predloge i ima pravo veta na njene odluke.

NARODNA SKUPTINA- APELA sainjavaju je punopravni Spartijati stariji od 30 godina koji su sauvali zemljini posed (homoioi)Odluuje o ratu, savezima, bira magistrate, sudi im, smenjuje ih.Odluivalo se samo na predlog dravnih funkcionera i to ne glasanjem, nego nadvikivanjem koje procenjuju efori. Odluke narodne skuptine mogla je suspendovati geruzija.

Likurgovi zakoni ostali su neizmenjeni 500 godina.3.3.2.2. RUDIMENTARNE SPARTANSKE PRAVNE USTANOVE OSNOV ZA MIT O SPARTI

Sve institucije spartanskog pravnog sistema pripisuju se zakonodavcu Likurgu.Spartanci su zahvaljujui njemu postali poznati po strogosti svog prava. Likurgu se pripisuje ustanovljenje dravnih organa.

U STVARNOM PRAVU dominira kolektivna dravna svojina. On je podelio zemlju na 9000 jednakih imanja (klerova) i podelio ih Spartijatima zajedno sa helotima. Te posede Spartanci nisu mogli otuivati, ve su samo njima upravljali i sa njih izvlaili prihode.

Postojala je i druga vrsta zemljita u oblastima van Sparte .

Spartancima nije bio dozvoljeno odlazak u druge gradove, osim povodom nekog dravnog posla. Zanatima i trgovinom su se bavili perijeci i heloti, dok su Spartanci samo ratovali. Zbog toga, razmena je bila skromna skoro da je nije ni bilo .

Zato je OBLIGACIONO PRAVO bilo nerazvijeno i o njemu se ne zna skoro nita.Krajem 5. veka poinje jaanje privatnosvojinskih odnosa.

Tada je efor Epitadej, predloio retru (zakon) kojom je dozvoljeno da se kler nasleuje i poklanja.

Prvi put je omogueno da predmet poklona inter vivos postanu kua i zemlja, to je ranije bilo zabranjeno.

M ogue je bilo i raspolaganje mortis causa (mada nije bilo testamenta).

U PORODINOM I BRANOM PRAVU je dominantan veoma povoljan poloaj ene. One su uivale izuzetno potovanje. Svrha braka bila je da se obezbedi potomstvo. Brakovi bez dece morali su se razvoditi.

Jedna od specifinosti spartanskog NASLEDNOG PRAVA jeste poloaj ERKE NASLEDNICE. EPIKLERA je erka koja nema brae i nasleuje oca posle smrti. Mora se udati za svog najblieg roaka (strica, brata od strica) kako bi iz tog braka dobila sina. Tako se preko nje imovina prenosi sa dede na unuka, kao da je njegov sin, jer je od iste krvi. 3.3.3. GORTINSKI ZAKONIK NAJSTARIJA SAUVANA EVROPSKA KODIFIKACIJA

Najstarija kodifikacija na tlu Evrope je epigrafski tekst iz kritskog polisa Gortine iz 5. veka pne.

Pravni sistem Gortine karakterie veliki broj primitivnih ustanova plemenskog porekla, ali i jasni znaci prodiranja robno-novane privrede.

Pravna tradicija Krita se vezuje za zakonodavca Minosa o ijoj se sadrini ne zna gotovo nita. Dravno i politiko ureenje bilo je slino spartanskom, sem to nisu imali bazileusa, ve 10 kozmosa (neto poput 5 efora u Sparti

Islueni kozmosi su sainjavali vee staraca (nalik na spartansku geruziju) a narodna skuptina u vreme Gortinskog zakonika ima smanjen znaaj.

Vanu politiku ulogu su imale SISITIJE- predstavljale su temelj vojne organizacije. Tim zajednikim obedima mogli su da prisustvuju samo pripadnici hetajrije fratrije. Pripadnost HETAJRIJI je kriterijum koji uslovljava sticanje prava graanstva i politikih prava, ali i ekonomskih privilegija (kao to je pravo na kler)Prisustvovanje sisitijama ali i davanje udela za njeno izdravanje bilo je strogo sankcionisana obaveza. Oni koji nisu to inili bili su iskljueni iz sisitija i hetarhija

Ljudi koji nisu pripadali sisitijama i hetajrijama nazivaju se APETAJRI. Oni nisu imali prava na kler ni politika prava ,pa su se bavili trgovinom i zanatima (tako da slie spartanskim perijecima)

Na dnu drutvene lestvice bili su zavisni stanovnici VOJKEJI. Njihov poloaj je sliaj patrijarhalnom ropstvu. Mogli su meusobno da zakljuuju punovaan brak, pa je ak bio dozvoljen i brak izmeu vojkeja i slobodne ene, pri emu bi njihova deca bila slobodna ukoliko vojkej pree da ivi kod ene. Linost i porodica vojkeja bili su krivinopravno zatieni , a mogli su i da svedoe na sudu uz zakletvu. Stoga, oni imaju poloaj izmeu slobodnog i roba, s tim to ovi imaju ak i bolji poloaj od helota.

U Gortini se sreu i klasini robovi DULOI, a postoje i duniki robovi . Jedni su to postajali tako to bi pri zakljuenju zajma odmah zalagali svoju linost, dok su drugi zbog neplaenog duga sudskom presudom postajali duniki robovi. Meutim, krivino pravno linost ovih zavisnih ljudi je bila zatiena.

GORTINSKI ZAKONIK je sastavljen iz 12 celina kolumni. Napisan je na kamenim blokovima.

Stil pisanja BUSTROFEDON redovi menjaju smer - jedan red s leva na desno, pa sledei red s desna na levo itd. Pronaen je 1884. godine nedaleko od Festosa. Nastanak ovog zakonika ne vezuje se ni za jedno ime.

Poinje obraanjem bogovima, ali nema nijedne religijske sankcije, pretnje prokletstvom, bojih sudova i slino. Pravna tehnika je na zavidnom nivou norme se reaju kontinuirano.

Zakon ik poinje odredbama o sudskom postupku i OIGLEDNOM NOVINOM zabranom samopomoi, koja je bila smetnja jaanju autoriteta dravnih-sudkih organa.

Sudija u nekim sluajevima presudu donosi zakletvom , te na osnovu slobodnog uverenja odluuje. U drugim situacijama, koje izriito normira Zakonik, sudija je vezan njime, pa tada ne polae zakletvu, ve prosto presuuje. Svaki sudija ima svog pomonika MNAMONA koji je pamtio sve relevantne injenice u sudskom postupku. On je igrao ulogu ive arhive, jer pismenost nije bila razvijena.

U DRUGOJ KOLUMNI Zakonik se bavi krivinopravnom materijom (kojoj daje mnogo manje prostora od orijentalnih kodeksa)

Nadlenost obiajnog prava je u toj sferi jo uvek iroka oigledno regulie osnovne delikte, poput ubistva, o kome nema ni pomena u Zakoniku. Zakonodavca najvie interesuju SILOVANJE I PRELJUBA.Postoji i drastina razlika kompozicije s obzirom na status rtve.

Najvie panje i prostora Zakonik posveuje (3-9 kolumna) IMOVINSKIM, PORODINIM, NASLEDNOPRAVNIM PITANJIMA.

Poslednje tri kolumne normiraju neke ustanove OBLIGACIONOG PRAVA (jemstvo, zaloga, ortakluk, poklon)Obradiva zemlja jo uvek je bila pod reimom kolektivne svojine.

Porodina svojina obuhvatala je kue u gradu, predmete koji joj pripadaju, sitnu i krupnu stoku, robove, itd. Privatna svojina je bila na pokretnim stvarima, i novcu.

Zakonik je dozvoljavao vlasniku da tim stvarima slobodno raspolae a to su mogle da ine i ene, nezavisno od mua, i sinovi za ivota oca bez njegove saglasnosti tu nije bilo ni traga od rimske patria potestas.

Pri nasleivanju PRIVATNE SVOJINE sinovi dobijaju dvostruko vei iznos nego erke, dok bi PORODINU SVOJINU nasleivali samo sinovi. Posle smrti oca braa su mogla da nastave zajedniki ivot u porodinoj zajednici bez deobe.

Meutim, Zakonik je regulisao i deobu, slino kao i rimska ustanova ACTIO FAMILIAE ERCISCUNDAE. Najvie prostora zakonik je posvetio NASLEIVANJU.

Testamenta jo uvek nema, a u zakonskom nasleivanju je ustanovljeno 5 naslednih redova. 1. DECA OSTAVIOCA sinovi i njihovi potomci (a ukoliko njih nema erka-naslednica EPIKLERA)2. BRAA OSTAVIOCA i njihovi potomci3. SESTRE OSTAVIOCA sa svojim potomcima.4. ukoliko nema nikog od ovih roaka, imovinu nasleuju oni koji su iveli U ZAJEDNICI sa ostaviocem5. ako ne bi bilo ni njih, imanje na kraju pripada onima koji predstavljaju kler odn. kolektivu- hetajriji.enska lica i srodstvo po enskoj liniji imaju veliku ulogu pri nasleivanju.

Donatio mortis causa se koristio pri nedostatku testamenta i to po pravilu u korist ene. Jedino to je takav poklon bio ogranien u iznosu od 100 statera. Ipak, pravni poloaj ene u Gortini je bio povoljan.

Ona je mogla da ima svoju posebnu imovinu, nad kojom mu nije imao pravo raspolaganja.Razvod braka mogu ravnopravno traiti i mu i ena.

Ovde sestre nisu iskljuene iz nasleivanja, ve dobijaju deo pokretnih stvari, za razliku od Atine. Ustanova epiklere ovde ima naziv PATROIOKOS.

U Gortini ona ima izvesnu slobodu izbora supruga, to je u Atini bilo nemogue. Ukoliko je ve udata, dozvoljeno joj je da odlui, ako ima dece, hoe li se razvesti od mua i udati za roaka. 3.3.4. ATINA KOLEVKA SAVREMENIH PRAVNIH I POLITIKIH KONCEPATACelokupna plemenska tradicija ATINE se razlikuje od one u SPARTI.

Najstariji oblici organizacije drutva pripisivani su legendarnim vladarima:

mitski kralj BAZILEUS Jon je navodno podelio celokupno stanovnitvo Atike na 4 file, od kojih se svaka delila na 3 fratrije, one na 30 rodova, a njih je pak , sainjavalo 30 porodica.

Tezej je zatim izvrio SINOJKIZAM ujedinivi 4 jonska plemena u jedan narod.

Atinska drava, ustvari nastaje raspadanjem rodovsko-plemenskog ureenja i pretvaranjem organa gentilnog drutva u dravne. Proces stvaranja atinske drave je trajao od 9 do 7 veka pne. 3.3.4. 1. OD ARISTOKRATIJE KA DEMOKRATIJI

Na jednoj strani su se izdvojili najbogatiji saplemenici , krupni zemljoposednici EUPATRIDI, a s druge strane obian narod DEMOS, koji ine GEOMORI sitni zemljoradnici, i DEMIJURZI zanatlije.

Ima i robova (naroito dunikih) ali oni ne ulaze u demos.

Ovakva podela stanovnitva, takoe se pripisivala Tezeju.

Prvi period u razvoju Atinske drave imao je sva obeleja ARISTOKRATSKE REPUBLIKE.

Vlast bazileusa je slabila, da bi se od 7. veka pne. uspostavio novi organ DEVET ARHONATA (koji su poticali iz najuglednijih porodica)Birali su se na godinu dana (slino kao pet efora u Sparti)Pojedini arhonti su imali i posebne funkcije ARHONT EPONIM upravnu i sudsku nadlenostiARHONT- BAZILEUS obavljao religijske dunosti. ARHONT POLEMARK zaduen za vojne poslove, dok se preostalih devet nazivaju TESMOTETI uvari obiaja. (bave se suenjem i kontroliu rad ostalih funkcionera)

Drugi organi vlasti je AREOPAG, koji zaseda podno Akropolja, na brdu posveunu Aresu. Areopag je sastavljen od doivotno izabranih najuglednijih graana bivih arhonata. Imao je veliki autoritet i svu vlast, a ne samo sudsku. Sudilo se i za ubistvo pred njim, pa ak i bogovima.

NARODNA SKUPTINA kao ostatak plemenske skuptine, ali nije imala veliki znaaj.

Umesto KRVNOSRODNIKIH organizovane su prve TERITORIJALNE JEDINICE NAUKRARIJE slede Drakonove, Solonove, Klistenove reforme, koje potiskuju aristokratsku tradiciju.

Solon je ukinuo duniko ropstvo, kao i plemesku podelu stanovnitva.

Solon razvrstava graane prema bogatstvu u 4 KLASE najvii su PENTAKOSIOMEDIMNI oni koji imaju 500 medimna ita,ulja ili vina godinje. HIPEIS - konjanici, sa 300 medimna, ZEUGITI sa 200 medimnai TETI ispod toga, ili bez prihoda.

Sledei korak ka naputanju aristokratskog ureenja uinio je KLISTEN 509. godine pne. zamenivi staru podelu na 4 file, sa podelom na 10 fila, po TERITORIJALNOM KRITERIJUMU.

File su podeljene na manje delove, ija je osnovna elija DEMA. Dema ima svoju skuptinu (AGORA) i prvog oveka (DEMARHOS)

Prilikom donoenja odluka poreklo nije bilo vano.Sada stepen bogatstva ne utie na status punopravnog graanina Atine.

Posebnu kategoriju ine STRANCI meteci, koji su bili glavni nosioci zanata i trgovine. Lino slobodni , bili su iskljueni iz politikog ivota. ARHONT POLEMARH bio je zaduen za regulisanje odnosa sa metecima, i odreivao je u kom delu grada e se oni nastaniti. Metecu su mogli da se sude, da budu svedoci, i stranke u sporu.

Mogli su ak i da stiu nepokretnosti do odreene vrednosti. Imali su vojnu obavezu, plaali poseban porez (metekion). Za svakog meteka je odgovarao jedan atinski graanin koji je bio njegov zatitnik (prostates)

Robovi su prisutni jo od homerskog doba, ukljuujui i duniko ropstvo (koje je sada Solon ukinuo)Posle Grko-persijskih ratova, privatni robovi su najzastupljenija kategorija. (mada su bili raireni i dravni robovi)Do robova se dolazilo roenjem od robinje ili kupovinom.

Privatni robovi koristili se u poljoprivredi, zanatskim radionicama, kao kuna posluga itd. Privatni robovi su bili predmet svojine svojih gospodara.

Nisu mogli da stiu imovinu, a njihov brak nije bio pravno regulisan kao ni brak meu ivotinjama. Za povredu robu, vlasnik je dobijao naknadu kao da je re o teti na stvari. Vlasnik je roba mogao da proda, kazni bievanjem itd.

Rob nema ni pravnu, poslovnu ni procesnu sposobnost, pa ne moe sklapati ugovore (osim ako ga na to ne ovlasti vlasnik)niti se moe pojavljivati na sudu, ak ni kao svedok.

Jedino, ako se obe stranke usaglase, od roba se mogao uzeti iskaz van suda, torturom. Atinski rob je neto bolje zatien, ako ga neko mui imao je pravo na azil u Tezejevom hramu. Vlasnik roba nije smeo ubiti bez sudske odluke na smrtnu kaznu.

Ukoliko bi neko drugi ubio njegovog roba, vlasnik je podizao tubu slinu onoj koja se podizala za ubijanje bilo kog punopravnog graanina. Poloaj robova se poboljao od 4. veka pne. kada su mogli da ive i rade na imanju svojih vlasnika odvojeni od njega i lieni svakodnevne torture.

Samo su imali obavezu da vlasniku jednom meseno donesu odreenu koliinu proizvoda ili novca (apophora)Vlasnik je mogao da oslobodi roba (izjavom poslednje volje diatheke) i u tom sluaju bi rob postajao metek, a njegov bivi vlasnik prostates. 3.3.4. 2. DEMOKRATSKA DRAVNA TRADICIJA

Ve od Solona, drava nije vie aristokratska, ve DEMOKRATSKA.

Uvoenjem novih organa vlasti, iskristalisale su se:1. NARODNA SKUPTINA inili je svi graani, sastaju se na AGORI gradskom trgu. (EKLESIJA)Na njoj su se odvijali TRGOVINA i ODVIJANJE POLITIKE.2.VEE (BULE)Ona neposredno upravlja dravom, ine je punopravni graani stariji od 3. VRHOVNI 20 godina. POROTNI Perikle je uveo da se atinskim graaninom smatra samo lice roeno od SUD (HELIEJA) strane roditelja Atinjana.Za glasanje bila je potrebna veina. Glasalo se javno. Sastajala se bar jednom meseno.

Donosila je zakone (koje priprema vee bule)birala druge organe vlasti ,odluivala o ratu i miruglasala tajno o ostrakizmu asnom progonstvu (gde bi progonili graanina koji predstavlja opasnost za atinsku demokratiju iz drave na 10 godina)

Najpre su govorili najstariji, a onda mlai graani to se odnosilo na donoenje zakona.

Svako se mogao usprotiviti predlogu novog zakona ili postojeem zakoni traiti njegovu promenu, ili donoenje novog. To se sprovodilo kroz specifinu proceduru pred sudom pomou tube protiv zakona graphe paranomon, koju je uveo Perikle. Branioca zakona je postavljala drava.

Kasnije je nadlenost za donoenje zakona prela ne posebno telo NOMOTETE, koje je skuptina birala od lanova HELIEJE.U nadlenosti skuptine ostalo je samo donoenje pojedinanih propisa.2. BULE drugi demokratski organ vlasti - tj. UPRAVNO VEE.

Uveo ga je Solon tada je imalo 400 buleuta (iz svake file po 100), a od Klistenaima ih 500 (iz svake teritorijalne file)

Bili su podeljeni na 10 manjih odbora (pritanija).

Pored ovoga, postojali su i ARHONTI, STRATEZI manja kolektivna tela

ili ASTINOMI, AGORANOMI, GINEKONOMI pojedinci.

Dravni inovnici su birani kockom ili javnim glasanjem u skuptini (uvek sa mandatom od godinu dana)

Odgovarali su skuptini za svoj rad. 3. HELIEJA - SUDSKI ORGAN U ATINI - veliki porotni sud; uveo ga Solon; imao 6000 sudija graana starijih od 30 godina biranih na godinu dana.

Zasedali su na otvorenom, pod Suncem. Porotnici su bili podeljeni na SUDSKA vea DIKASTERIJA, ija je veliina zavisilaod vrste spora.

Za imovinske i manje znaajne sporove sudsko vee je imalo 201-401 lana;

Za vanije sluajeve javnih optubi brojala je 501 helijasta, 1001, 1501 (za predmete koji ugroavaju opti interes,

a sasvim izuzetno i svih 6000 porotnika.

Niestepeni sudski organi obino nisu bili porotni, ali su bili kolektivni.

Areopag je zadrao brojne nadlenosti iz aristokratskog perioda (potvrivao je odluke skuptine, poput ustavnog suda)

Poeo je da vri nadzor nad zakonima i magistratimaSud Efeta od 51 lana, Sud 11-orice, i Sud 40-orice su biil takoe kolektivni. Zaiveo je princip viestepenosti

Atina je poznavala mogunost arbitrae da stranke same odaberu sudiju. 411. pne. privremeno bili su ukinuti graphe paranomon, ostrakizam i neke tube. 3.3.4.3. ATINSKO PRAVO

Pravni sistem Atine je danas najbolje poznat od prava svih drugih grkih gradova drava.

Jedino se jo dosta zna o pravu kritskog polisa Gortine, zbog ouvanog Gortinskog zakonika.

Iz Atine nam nije ostao nijedan takav zakonik verovatno zato to su Atinjani pisali svoje zakone na drvenim ploama AKSONES. Nema ni sauvanih sudskih presuda

Zato glavne podatke o atinskom pravu ne daje epigrafija, ve dela istoriara, filozofa, a naroito sauvani govori atinskih besednika.3.3.4.3.1. GRAANSKO PRAVO U ATINI

STVARNO PRAVO

Preovlauje stav da je u Atini zemljite dugo bilo neotuivo.

Porodini posed Atinjanina i dalje se nazivao kleros to je ukazivalo na dodelu rodovske zemlje kockom.

Privatna svojina prvo se razvila na pokretnim stvarima. Bila je naroito rairena na robovima.

Privatna svojina na zemlji postepeno se oslobaala kolektivnih ogranienja .Meutim, i kad se potpuno razvila, privatna svojina je nosila tragove shvatanja da zemlja ne pripada samo vlasniku, ve i dravi, tj. zajednici. Npr. nije smeo da posee masline jer su smatrane svetim. Rasipnici su mogli biti tueni od bilo koga zbog svog ponaaja, a mogli su biti i lieni imovine. Polis je mogao da konfiskuje privatnu svojinu.

Privatna svojina je bila ograniavana i u interesu suseda (npr. onaj ko gradi kuu na sovjoj zemlji morao je ostaviti izvestan slobodan prostor na granici sa susedovim)

I pored svega, privatna svojina bila je iroko zastupljena u Atini i podrazumevala je iroka ovlaenja.

Solon je ukinuo zalaganje linosti, a razvili su se razni oblici zalaganja

Ostalo je JEMSTVO (engye) kao oblik linog obezbeenja, kada treelice garantuje da e glavni dunik platiti dug, a u suprotnom na sebe preuzima tu obavezu.

Jo razvijenije je bilo OPTEREENJE STVARI (realno obezbeenje) pomou kojih se garantovalo da e neka obaveza biti ispunjna (obino je to dug po osnovu zajma).

Svi tereti na zemlji su se por pravilu beleili na naroitom kamenu meau, odnosno kamenom stubu HOROS, uz ime vlasnika. Atina je poznavala etiri tipa obezbeenja:

1. APOTIMEMA koristio se kada imovina pupile (lica koje je dolo pod tutorstvo) ili mirazna dobra preu u ruke lica koje je njome moglo raspolagati kao da je vlasnik (tutor deteta bez oca, kirios ene).

Da ne bi dolo do nesavesnog raspolaganja takvom imovinom, istvoremeno bi se ustanovilo zalono pravo nad jednim delom neke nepokretnosti tutora, zakupca ili mua, koji bi po vrednosti odgovarao pupilinoj ili miraznoj imovini.

To optereenje se belei na kamenu HOROS. Tu zaloenu imovinu tutor, zakupac ili mu nije mogao otuivati, ali je zadravao pravo svojine na njoj.

2. PRASIS EPI LYSEI specifian vid obezbeenja, koji uzima oblik prodaje stvari poveriocu uz optereivanje pravom otkupa.

Obino se koristilo u situaciji kada vlasnik otuuje svoju nepokretnost, ali istovremeno zahteva od kupca da je prvo njemu ponudi, ukoliko namerava da je proda.

Ovaj teret za kupca se takoe upisivao na HOROS kamenu.

3. ENEHYRON je predstavljao zalogu pokretnih stvari tzv. runa zaloga

4. Hipoteka je zaloga nepokretnih stvari, pri emu zaloena stvar ostaje u rukama hipotekarnogdunika, a poverilac se iz nje moe naplatiti tek ukoliko glavni dug ne bude isplaen.

OBLIGACIONO PRAVO je izuzetno razvijeno.

Aristotel pominje dve vrste obaveza:

1. one koje nastaju DRAGOVOLJNO (kupoprodaja, zajam, posluga, depozit, najam radne snage)2. one koje nastaju MIMO VOLJE STRANAKA (kraa, ubistvo, kleveta, preljuba, lano svedoenje)

U Atini pored ugovora postoje i drugi izvori obligacija, kao to su obligacije iz nedozvoljenih radnji deliktne obligacije, koje povlae naknadu tete. Ugovori su se u poetku zakljuivali usmeno, ali se ubrzo pojavljuju i pisani, koji zatim dominiraju.

Formalizam i simbolika nisu onoliiko izraeni kao u rimskom pravu.Pisana forma je samo olakavala dokazivanje. Za nastanak obligacionih odnosa odluujua je saglasnost volja stranaka, bez obzira na svedoke, pisanu formu itd.

KUPOPRODAJA je u Atini, odmah prenosila svojinu na kupca. Kod njih nije bilo kupovine na kredit, ve samo za gotovo.

U odsustvu kredita esto se koristila kapara (arrabon), koja je omoguavala kupcu da naknadno pribavi potrebnu sumu novca za kupovinu. Za prodaju zemlje su vaila posebna pravila.

ZAJAM bio je iroko zastupljen, bilo kao PRIJATEJLSKI ZAJAM, bilo kao ZAJAM S KAMATOM. Kamata (tokos) je varirala od 1% meseno do 25% dnevno kod velikih rizika.

Zato su najbogatiji Atinjani bili profesionalni bankari (trapeziti)U visoko rizine zajmove je spadao i pomorski zajam, te su tu kamate visoke.

ZAKUP- takoe je veoma zastupljen zakup zemlje ili kue. Zakupnina se u poetku vraala u naturi, a od 5. veka pne. u novcu

ORTAKLUK predvialo se da ortaci dobit dele srazmerno veliini uloga.

PORODINO I BRANO PRAVO

Gasile su se porodine zadruge.

Porodica se smatrala osnovnom elijom drutva.

Oikos (porodicu) ne ine samo lanovi porodice, ve celokupna imovinak, obiaji.

Na elu oikosa je otac, KYRIOS, koji ima vlast nad enom, decom , robovimaU poetku je KYRIOS imao pravo da dete proda ili ga da u duniko ropstvo, a kasnije mu ostaje pravo da proda nemoralnu erku ili sestru. Za razliku od Rima, on nema suverenu vlast nad lanovima porodice, niti pravo ivota i smrti.

Njegova vlast je slabija od patria potestas otac je bio KYRIOS svom sinu samo do punoletstva, posle ega je sin samostalan. erka potpada pod vlast oca sve do udaje , a zatim joj je novi KYRIOS njen mu.

Dete postaje atinski dravljanin amo ukoliko su mu i otac i majka AtinjaniDesetog dana posle roenja on je priznavao dete kao svoje i davao mu ime. Ali on ga je mogao i odbaciti. Pravo ivota i smrti nad decom je postojalo samo u homersko doba.

Solon je ukinuo pravo oca da prodaje decu u ropstvo. Neposlunu decu otac je mogao isterati iz kue i liiti naslea.

Vanbrana deca su pod odreenim uslovima mogla dobiti i graanstvo. Za vanbranog se smatrao svako ko je roen od para koji nije zakljuio punovaan brak, makar oboje bili Atinjani, kao i ako jedan od roditelja nije Atinjanin.

Kada muko dete od 18 godina stekne punoletstvo, ako su ispunjeni uslovi, upisuje se u spisak DEME kao punopravni graanin i ulazi u ivot bez tutorstva svog oca.

Poto dve godine odslue vojsku , sa 20 godina stiu politika prava i poinje njihovo uee u politikom i privrednom ivotu.

Brak je u Atini bio veoma vana ustanova. Ko nije oenjen smatrao se nemoralnim i neodgovornim. Za