uporedna analiza zemuna i beča

UPOREDNA ANALIZA ZEMUNA I BEA

1

Prof.dr Mirjana Roter Blagojevi

Studenti:

Nataa Stanisavljevi 92/151

Sandra Petrovi 92/147

RAZVOJ ARHITEKTURE I NASELJA STILOVI I URBANE FORME


RAZVOJNE I TIPOLOKE ANALIZE


2

I ANALIZA RAZVOJA URBANOG TKIVA ZEMUNA

Karta ueg podruja Zemuna (starog jezgra)

Kako su analizirani prostori (Veliki trg, Masarikov trg i Magistratski trg), sastavni deo starog jezgra Zemuna, analiza istorijskog i urbanistikog razvoja ovih javnih prostora raena je kroz analizu razvoja celog starog jezgra kao jedinstvene ambijentalne celine.

Obnova sela Zemuna u prvoj polovini XVIII veka

Savremeni razvoj Zemuna poinje u prvoj polovini XVIII veka. Najstariji plan iz ovog perioda datira iz 1740. godine, i prikazuje nam rezultate uspona u prvim decenijama XVIII veka. Uz staru trasu puta, vidljivu na crteu iz 1719. godine, koja povezuje istoni Srem sa Beogradom, nastala je glavna ulica od koje se razilaze putevi ka obali Dunava. Teren je diktirao zadravanje tradicionalne trase Dunavske ulice koja deli naselje na dva morfoloki razliita tipa. Severnoistoni deo formiran je na obronku i u podnoju Gardoa sa spletom ulica koje prate slojnice lesne padine, dok je juni deo naselja nastao na ravnijem zemljitu, oformljen u pravilnoj ulicnoj mrei.


3

Plan Zemuna iz 1740. godine

(Be, Komorni arhiv,0102.)

U poetnoj fazi razvoja i nastajanja naselja, verovatno nije bilo prethodnog planiranja, tako da nema strogosti u protezanju podunih pravaca paralelnih sa Dunavom i poprenih koje povezuju obalu Dunava i glavni saobraajni pravac Srem-Sava-Beograd.

U prvoj polovini XVIII veka stvoren je nukleus budue varoi.Nukleus je definisan

kroz graevinsku strukturu koju diferenciraju tri tipa objekata.Najvie ima malih objekata, verovatno porodinih kua od slabog materijala (oko 497. objekata), objekti su u ulicama poreani u dva paralelna reda i to tako, da jedan red ini front ulice, dok je drugi deo unutranji sa neto manjim objektima u dvoritu. Drugi tip objekata ine objekti veih dimenzija. To su verovatno bile vee stambene zgrade i stambeno-poslovni objekti kojih ima 121. Trei tip ine najvei javni objekti. Trase formirane u tom periodu dananjih ulica Glavna, Karamatina, Zmaj Jovine, Gospodske i Velikog trga zadrale su svoje pravce.

Postepeni rast i oformljavanje jezgra Zemuna u drugoj polovini XVIII veka

Posle Beogradskog mira nastaje novi period u razvoju Zemuna. Dolazi do poveanja broja stano-vnika, a Zemun postaje jedno od glavnih graninih mesta prema Turskoj carevini i glavno mesto za trgovaki tranzit robe sa istoka na zapad i obratno. Zemun 1746. godine postaje deo vojne granice,1749. godine proglaen je za slobodan vojni komunitet te je tako izdvojen iz apsolutne vojne uprave, pogotovo kada je u njemu osnovana gradska uprava, odnosno Magistrat (1751. god.). Novi geopolitiki poloaj jako je uticao na izmenu urbanistike strukture Zemuna. Izuzimanjem iz jurisdikcije vojne vlasti i pretvaranjem istog u slobodni vojni komunitet sa gradskom upravom na- stali su povoljni uslovi za razvoj graanske klase i formiranje odgovarajue urbane aglomeracije.


4

Dobivi 1755. godine normu, Zemun je stekao i pravni osnov za gradski razvoj. Dolo je do uoblie- nja grada kao relativno pravilnog kvadrata, koji je orijentisan prema pomonim stranama sveta, tako da mu je severno-istona strana ograniena Dunavom, jugoistona plavnim terenom prema Savi, jugozapadna je otvorena prema ravnici, a severozapadna strana ograniena je lesnim odse- kom ukovca i Gardoa.Varo je najznatnije proirena prema jugozapadu, gde su ortogonalno postavljeni gradevinski blokovi zahvatali povrine izmedu Glavne i Primorske ulice. Dakle u ovom periodu definisan je oblik varoi ka jugoistoku.

Plan Zemuna F. Renera iz

1753. godine

(Be, Komorni arhiv,

0102).

Renerov plan iz 1753.god. jasno odreuje tendencije uobliavanja va-roi u ortogonalnoj emi krupnih zatvorenih blokova. Zatvorena varo dobija vrata ili kapije kojih na ovom

planu ima 12. Svaka strana varoi ima po jednu glavnu i vie manjih kapija. Na planu se takoe mogu uoiti i novi objekti javne namene kao to su: ka-pela svetog Nepomuka na glavnoj pijaci ( Veliki trg), kasarna i zgrada Brodarskog ureda .Ovi objekti i danas postoje.

Jedan od prvih modernih geodetskih snimaka Zemuna, katastarski plan iz 1780. godine rezultat je prvog jozefinskog katastarskog premera austrijske carevine.Ovaj plan obiluje brojnim preciznim podacima vanim prvenstveno za istraivanje unutranje strukture u ovo doba ve definisane i oformljene varoi. Dispozicija blokova i ulina mrea sa ovog plana, odgovaraju uglavnom dana-njem stanju. Dakle u planom fiksiranom opsegu Zemun je vec bio potpuno formirana urbanistika celina, sa neznatnim denivelacijama donjeg dela varoi, definisana palisadiranim okopinama kao relativno pravilan kvadrat sa razvijenim rasterom saobraajnica i trgova, sa pravilno razmetenim sadrajem pojedinih delova i funkcija grada.


5

Detalj plana Zemuna T.F. Vertenprajsa i V.f.

Volgemuta iz 1780.godine

Saobraajna mrea razvijana tokom XVIII veka zavisno od konfiguracije terena, odreena je glavnom, najirom ulicom kao saobraajnom arterijom na koju se oslanja splet poprenih ulica. Glavna ulica deli varo na dve polovine: istonu prema Dunavu i zapadnu prema Beaniji. Severni deo obuhvata Gardo sa posebnom strukturom ulica srednjevekovnog tipa a juni deo zapadne polovine obuhvata pla- nski zasnovan Kontumac uz kompleks zgrada vojne komande. U istonoj polovini, raunajui i Glavnu ulicu, koncentrisane su javne zgrade, a u zapadnoj preteno stambene. Blokovi

odreeni ulicama, razliitih veliina preteno su pravougaoni. Frontovi blokova su izgraeni, a njihovu unutranjost ine dvorita i bate. Ulini raster u osnovi ima karakter ortogonalne eme nastale spontano i u zavisnosti od terena.

Zemun je imao 10 podunih, 22 poprene ulice i 5 trgova. Uline trase na padinama Gardoa i ukovca su nejednake i nepravilne irine, a na mestima ukrtanja ne produavaju uvek u istom pravcu.

Trgovi su nepravilnih izduenih oblika i izuzimajui dananji Veliki trg to su proirene ulice.Glavna i Gospodska ulica zasaene su drvoredima sa obe strane, a i Magistarski trg ( Trg pobede) imao je drvored.

Katastarski plan iz 1780. godine fiksira stanje urbane aglomeracije Zemuna na Zavretku one faze u kojoj je od naputenog sela prerastao u razvijenu urbanisticku celinu. U doba austroturskog rata od februara 1788. godine pa do svitovskog mira 1791. godine nastalo je nekoliko planova Zemuna koji je tada bio mesto u kome je koncentrisana austrijska vojska. Osnova ovih planova bio je prethodno navedeni Katastarski plan iz 1780. godine.

Pogled na Zemun sa Gardoa 1789. godine. Detalj hromolitografije S. Mancinija


6

Meu ovim planovima istie se plan koji datira iz 1788. godine, zahvaljujui ovom planu moe se pratiti tok detaljnih rekonstrukcija unutar varoi, stanje izgraenosti i podaci o vlasnicima kuca u Glavnoj ulici.U ovom planu prvi put oznaeni nazivi ulica, iako ne svih. Tako da su ubeleene: Magistarski trg ( Trg pobede), Glavna, Gospodska, Duga (Dubrovaka), Franciskanska (Svetosavska), Marijina (Gundulieva), Beanijska, Oraka, Dunavska (Matije Gupca), Nikolajevska (Njegoeva), Ribarska (Frukogorska), Solarska ( Zmaj Jovina) i Glavni trg (Omladinski trg).

Krajem XVIII veka u osnovu je dovrena i u celini oformljena urbanistika aglomeracija Zemuna koji danas predstavlja staro jezgro grada. Dalji razvoj kroz ceo XIX i poetak XX veka ogleda se samo u unutranjem sreivanju varoi, postepenim izgradivanjem neizgraenih delova ili arhitektonskoj rekonstrukciji postojeeg stanja.

ema teritorijalnog razvoja Zemuna

u XVIII veku

Razvoj starog jezgra Zemuna u tou XIX i poetkom XX veka

Poetak XIX veka znaio je prekretnicu u daljem usponu Zemuna. Rezultati postignuti u prethodnoj fazi razvoja najbolje su izraeni u porastu broja stanovnika ( prema popisu iz 1802. godine grad je imao 7.089 stanovnika, to pokazuje da je broj udvostruen za svega 25 godina).Iako su poetkom XIX veka prestali da deluju snani podsticaji koji su u prethodnom stolecu uticali na rast varoi,

ona je ipak konstantno evoluirala u razvijeniji oblik, ime se upravo karakterie ova faza. Parcijalne statistike, posebno demografske pokazuju oscilacije u razvoju Zemuna u XIX i poetkom XX veka, ali i stalan progres, vidljiv u apsolutnom porastu broja stanovnika i u rekonstrukcijama graevinskog fonda.


7

Karakter progresa, meutim, odreen je u prostornom smislu skoro neznatnim rekonstrukcijama postojeeg tkiva.

Ulina mrea ostala je u celini nepromenjena, samo je dobila mnogo odreenije forme, posebno na perifernim delovima varoi. Na ukovcu i Gardou, oformljene su ulice, a juni i jugoistoni delovi dobili su vre graevinske linije. Zgrade se skoro bez izuzetaka nalaze na graevinskim linijama, ime je dosledno sprovedena blokovska izgradnja sa kompaktnim frontovima. Centralne ulice znatno su izmenile graevinski fond,tako da se zapaaju krupni i vezani objekti u Glavnoj, Gospodskoj, Magistarskoj (Trg pobede)...

Za situaciju na kraju XVIII veka bila je karakteristina izgraenost parcela sa preteno jednom zgradom na parceli, a na ovom planu mnoge parcele u dnu imaju jo po neki verovatno pomoni objekat. Graevinske povrine zadrale su staru parcelaciju i to su izdueni blokovi podeljeni podu-no na dve polovine, a popreno na mnogo sitnih parcela iji frontovi prema ulicama ne prelaze obicno 10 metara. Krupniji blokovi podeljeni su uglavnom na isti nacin. Oblici i veliina parcela uglavnom se nisu promenili.Dakle opta slika grada je gotovo nepromenjena, osetne promene su jedino u gabaritima i dimenzijama objekata.

Izgradnjom Zemuna u prve tri decenije XIX veka osetno su smanjene zelene povrine. Na ovom planu registrovani su samo vinograd (na terenu dananje bolnice), bate kod franjevakog mana-stira i komandantovog parka u kompleksu Vojne akademije.

Opremljenost Zemuna komunalijama poetkom XIX veka bilo je minimalno, skoro nikakvo. Stanovnitvo se vodom snabdevalo sa Dunava koju su raznosile sakadije, takoe nema podataka o osvetljenju varoi. U celini je nepoznat izgled ulica mada je ve 1787. godine Glavna ulica bila kaldrmisana.

Krajem veka komunalni problem postaje aktuelno pitanje. Meutim dugo se ekalo na reenje problema, iako je ve 1888. godine odobrena izgradnja vodovoda ( ovaj posao zavren je tek posle pola veka 1945. godine ). Za to vreme stanovnici su se vodom snabdevali iz arterskih bunara od kojih su prvi izgraeni 1898. godine. Septike jame postoje oduvek, a kanalizaciona mrea poinje da se razvija tek krajem XIX veka. Do 1900. godine kada je proradila elektrina centrala grad je osvetljavan petrolejskim lampama. Poploavanje i asfaltiranje ulica vrilo se od 1899-1900, od kada su asfaltirane centralne ulice ( Glavna, Beanijska, Zmaj Jovina,Magistratski trg, Veliki trg), kao i trotoari u vie ulica, zamenivi dotadanje plonike od opeke.


8

Izgradnja starog jezgra Zemuna u periodu 1918-1965. godine

Ukidanjem gradskog poglavarstva 1934. godine Zemun je formalno prikljuen Beogradu, ali dvestagodinji samostalni specifian razvoj nije prekinut. Promene koje su nastale poetkom XX veka nisu u sutini izmenile karakter uline mree, zonski raspored graevina, prostorne i lokacijske odnose. U prvim godinama nakon I svetskog rata Zemun se razvijao po planovima in. P. Horvata, ali je ve 1928. godine raspisan konkurs za generalni regulacioni plan.Tada je usvojen plan arh. Mihaila Radovanovica koji je posle dve godine razradio arh. orde uica. Oni su odredili osnovne poteze daljeg irenja i graenja grada, ali nisu bitno menjali strukturu i karakter.

Detalj plana arh. M. Radovanovia iz 1928. godine

U toku dvadesetogodinjeg perioda od 1944. god. do 1965. godine, u starom jezgru izgraeno je svega 20 zgrada. Svi ovi objekti su stambene zgrade, osim kole na Keju osloboenja i nedovrenog Doma kulture. U arhitektonskom pogledu neke od njih podignute su bez veih pretenzija. Uz manji broj zgrada nastalih izmedu dva rata one po volumenu i oblikovanju uglavnom nisu u skladu sa ranijim ostvarenjima. Tek u poslednje vreme poelo je vie da se vodi rauna o usklaivanju novogradnji sa nasleenim prostornim odnosima. Novo izgraeni objekti ne pokazuju tendenciju planske izgradnje i potovanje zakona ambijenta, ve stihijnost koja se ogleda u eksploataciji slobodnih parcela na datim

regulacionim linijama. Postoje sluajevi ( u poslednjih 5. godina da se ak ni regulaciona linija nije potovala).

Period od 1918-1965. godine pokazuje da se sporo menjao nasleeni graevinski fond, po emu se u sutini i razlikuje od prethodne faze razvoja u XIX veku. Ovaj period moe se u celini oceniti kao period u kome, i pored deliminih naruavanja, nama znaajnih zahvata u okviru urbanistiko-arhitektonskih karakteristika starog dela grada.


9

Od 1945. godine pa do danas izrauju se urbanistiki planovi Zemuna na osnovu urbanistikog plana iz 1950. godine. Zajednika karakteristika novih planova jeste da ne menjaju urbanistiku situaciju starog jezgra. Urbanistikom aktivnou poslednjih etrdeset i pet godina nije se radi- kalno zadiralo u staro jezgro, ve se samo nastojalo da se sanira nasleeno stanje. Izgradnju u ovoj fazi karakterie podizanje malog broja pojedinanih objekata, nadziivanje spra-tova, oformljavanje jugoistonog dela grada zatvorenim blokovima iste visine i irenje prema Beogradu na ranije trasiranim saobraajnicama.

II ANALIZA POSTOJEEG STANJA STAROG JEZGRA ZEMUNA (VELIKI TRG, MASARIKOVOG TRGA I MAGISTRATSKI TRG)

Magistratski trg

Postojece stanje ovog dela starog jezgra na poetku ovog veka nije se mnogo promenilo u odnosu na njegov izgled u XVIII, XIX i XX veku. Ipak promena je bilo- promenom strukture vlasti. Nova vlast je svojevremeno dala sebi za pravo izgradnju u samom jezgru bez ikakvog respekta ambijentalne celine, regulacione linije ili bilo kakvog planskog graenja. Pre nekoliko godina sredinom Magistratskog trga(koji je inae samo proirena ulica) bila je izgraena (potpuno bespravno) celom njegovom duinom, vrsta fizika struktura poslovne namene (lokali koji nikada nisu zaiveli), koja je ozbiljno ugrozila postojei ambijent. Potpuno je naruavala sklad samog trga, ugroavajui i stanovnitvo koje tu boravi (smanjena insolacija...).Sreom vlast koja je nasledila ovu, gore pomenutu odmah je sruila pomenute objekte i povratila (stari) izgled ovog trga.

Magistratski trga je sada peacka zona ( i dalje je proirena ulica ) sa lokalima u prizemlju. U gornjem delu ka Velikom trgu su uglavnom letnje bate ugostiteljskih objekata.Njegov front je formiran jo u XIX veku a neki od tada izgraenih objekata jo uvek ulepavaju njegov izgled.

Na trgu se izdvaja nekoliko objekta od kojih je najvanija zgrada magistrata, pored nje je zgrada SO Zemun takoe iz XVIII veka.


10

Postojee stanje Magistratskog trga 2014. godine

Magistrat

Magistrat je osnovan 1751. godine, a 1755. dobio je prvu gradsku kuu. To je bila prizemna barokna zgrada sa mansardom, koja je sluila kao magistarska zgrada do 1832. godine, a otada su u njoj stanovali magistarski inovnici.Izgorela je u poaru 1867. godine. Od 1823 do 1832. godine od stare zgrade sagraena je po planovima zemunskog graditelja Jozefa Felbera nova, klasicistika, magistarska zgrada.

Zgrada je zidana od tvrdog materijala, sa meuspratnim svodnim konstrukcijama u prizemlju i arhitravnim na spratu. Konstrukcija ima barokne odlike.

Osnove prizemlja i sprata i izgledi zgrade Magistrata iz 1823-1836 godine


11

Slike postojeeg stanja

zgrade Magistrata 2014.

god.

Oblikovana je simetrino, sa plitkim sredinjim rizalitom koji se zavrava trouglastim zabatom. Ima podrum, prizemlje i sprat. Dispozicija prostorija, u dvotraktnoj emi, proizala je iz sastava i sadraja Magistrata, podeljenog na vie odeljaka i slubi.

Zgrada je 1836. godine, po planovima koje je potpisao gradski kancelist Kriani, proirena dogradnjom na mestu nekadanje kue Miloa Uroevia. Novoizgraeni deo izmenio je prvobitnu istotu klasicistike koncepcije i pored toga to su potpuno imitirani graevinski i obli- kovni elementi starijeg dela zgrade. Zemunski magistrat bio je smeten u ovoj zgradi do 1871. godine, kada je ona predata na korienje Sudu, koji se i danas u njoj nalazi.

Zgrada Magistrata predstavlja najistiji primerak klasicizma u arhitekturi Starog jezgra Zemuna.

Masarikov trg

Masarikov trg je formiran jo u XVIII veku. Njegovo ime do 1935. godine bilo je itni trg, i kako samo ime govori, tu je bila pijaca na kojoj su se prodavali itarski proizvodi, pa ak i prasii i sl. , ceo trg je bio kaldrmisan, bez tezgi, koje nisu bile potrebne sa obzirom na namenu pijace, a u kuicama koje su ga okruivale bile su smetene mnoge radnjice i kafane. Ubrzo posle drugog svetskog rata itna trgovina je zamrla u gradu, pa se na prostor Masarikovog trga doselila riblja i proirila zelena pijaca, a citav trg je asfaltiran i opremljen tezgama i montanim prodajnim objektima. Poruene su sve zgrade sa desne strane pijace, a na njihovom mestu ureeno je dvorite novopodignute osnovne kole Lazar Savati.


12

Donji deo Masarikovog trga iz 1935. godine i panorama donjeg dela Masarikovog trga - postojee stanje

Trenutno je Masarikov trg vrlo frekfentna pijaca Tako da i nekolicina objekata koji ine njegov front gube na atraktivnosti ( renovirana zgrada biblioteke ), mada sem ovog objekta ostali su u prilicno loem stanju to upotpunjuje lo utisak same pijace. Masarikov trg jednim svojim delom izlazi na Dunavski kej, ali pijaca se ne protee do keja. Tu je trenutno organizovano parkiranje, ( iako je nedostatak parking prostora veliki problem ovo nije ba najsrenije reenje).

Slike postojeeg stanja

parkinga na potezu izmeu

Masarikovog trga i

Front dela trga ka keju ine uglavnom objekti za (meovito stanovanje-vie porodica u okviru dvorita) spratnosti do P+1 koji su u vrlo loem stanju, a na samom keju nalazi se poslovni centar P+2 koji je novijeg datuma te je samim tim (reprezentativniji).


13

Hotel Balkan

Magistarski trg br. 7. Podignuta je 1910. godine. Zgrada je eklektiki oblikovana sa secesijskim elementima, a koncipirana je kao stambena kua. Po sadraju je prvenstveno svratite bez komponenata razvijenog hotela.

Veliki trg

Ovaj trg je od samog svog nastajanja zadrao istu funkciju. I u XVIII veku je ba kao i danas bio zelena pijaca, samo je tada bio manji. Veliki trg se nastavlja na Masarikov, a pijaca je zauzela prostor oba trga. Na njemu se nalaze tipske tezge koje nisu u reprezentativnom stanju, a ruinirani objekti koji ine njegov front jo vie utiu na njegovu besprizornost. Osim pijace trg nema niti jednu drugu funkciju zbog fizikog nedostatka prostora. I ovaj trg ima izlaz na Dunavski kej.

Front trga ine uglavnom stambene zgrade sa zaputenim lokalima u prizemlju. Pored stambenih tu je i zgrada lokalnog MUP-a, kao i upna crkva Blaene device Marije. Jedna od najznaajnijih ( iako u loem stanju ) je tzv. zgrada Kod pua.


14

Postojee stanje upna crkva Blaene device Marije


15

Zgrada Kod pua

Ugao Velikog trga br. 3 i Zmaj Jovine. Podignuta je 1911. godine na mestu uvene gostionice Kod pua ije je ime zadrala i dan danas. Radove je izvodio graditelj Josip Kraus, a investitor je bio trgovac i podnaelnik zemunski Franja trajher. Dvojne je namene, u prizemlju su lokali, a na spratu dva viesobna stana. Oblikovana je tradicionalno sa elementima secesije i kasnog istoricizma.

Originalni planovi prizemlja i sprata za zgradu "Kod pua"

Originalni plan fasade za zgradu "Kod pua" iz 1911. godine i postojee stanje

Fotografije najbolje pokazuju u kakvom se stanju danas nalazi ovaj objekat koji je deo zaostavtine Starog Zemuna.


16

III TIPOLOKA ANALIZA PROZORA

Tipoloka klasifikacija po obliku i konstrukciji

Jednostavan oblik Jednostavan oblik sa segmentom Jedno. oblik sa lukom

Primeri:


17

Tipoloka klasifikacija po sloenosti

Jednokrilni prozori Dvokrilni prozori Primeri:


18

Tipoloka klasifikacija po stilskim elementima

Naglaen okvir prozora Sa natprozornom gredom Sa Primeri:

avak


19

Uporedna analiza Zemuna i Bea vrena je na osnovu slinosti u razvoju fizike strukture, drutveno politikih uticaja i morfolokih osobenosti. Razlog zbog koga je Be izabran kao adekvatan primer nije zbog slinosti u razvoju ve zbog razlike u kvalitetu postignutih rezultata.

IV ANALIZA RAZVOJA URBANOG TKIVA BEA

Vindobona je bila rimsko naselje. Geografski poloaj je Beu omoguio da postane vano trgo- vako sredite tokom stolea koja su usledila nakon odlaska rimskih legija.

Be je postao carsko boravite i prestonica rimskog imperatora. Vienacionalni dominioni habsbu- rke monarhije doprineli su stvaranju kosmopolitskog duha, uinivi da Be postane kulturni centar od svetskog znaaja.

Be u srednjem veku

U ovom periodu Be je po karakteru bio tipian srednjevekovni grad opasan zidinama, kao takav je postojao jo u XIII veku. Od svog nastanka bio je vaan trgovaki centar buroaskog karaktera. ivot u Beu odvijao se unutar zidina, koje su bile taman toliko velike da "ih obie ensko drutvo uz avrljanje i etnju od jednog sata" (komentar iz XIX veka).

Ve u XV veku smanjuje se obim trgovake razmene sa drugim zemljama. Car Ferdinad I je 1525. godine liio grad politike nezavisnosti i njegovih srednjovekovnih sloboda.

Nekoliko godina kasnije (1529.) turci prvi put osvajaju Be te on postaje grad duandija i sitnih zanatlija.

Nakon oslobaanja od Turaka, 1533. godine, grad postaje omiljeno prebivalite Habsburgovaca, dok su pripadnici plemstva, koji su posedovali zemlju, sebi sagradili palate unutar gradskih zidina. U ovom gradu, smetaju se i crkvena tela kako bi se spreilo irenje protestantizma meu trgovakom klasom. Nie plemstvo je kupilo graanske kue ili iznajmilo stanove u gradu. U vreme poslednje turske opsade Bea 1683. godine, karakter grada je ve bio vrsto formiran sve do kraha Austro Ugarskog carstva, sloma plemstva i aristokratije, 1918. godine, Be e ostati centar moi, bogatstva i raskoi, oslanjajui se na buroaziju i proleterska predgraa.


20

Be u XVIII veku

Od XIII, grad se irio unutar postojeih zidina a zatim su poela da niu predgraa. Bogato stanovnitvo starog jezgra garada, protivilo se ruenju zidina i irenju centra.

Gustina naseljenosti i zbijenost grada nisu odavale utisak bede, siromano stanovnitvo je ivelo u predgraima, izvan zidina grada.

Mnogo je uinjeno u nastojanjima da se zona sa utvrenjima pretvori u prijatnu okolinu koja podsea na park. Josif II je osamdestih godina XVIII veka doneo odluku da se na glasijama zasade travnjaci, da se posade lipe i postave klupe za sedenje du staza.

Sva nastojanja Josifa II da uspostavi sekularne vrednosti duha prosveenosti u svom carstvu pala su u vodu sa dolaskom njegovih naslednika na vlast. Poraz Napoleona i dominacija Meterniha zauvek su oznaili kraj pretnjama kao to su liberalizam, nacionalizam i ideologije koje je stvorila i rasejala Francuska revolucija.

karta Bea u XVIII veku

Be u doba Meterniha, uprkos svom skuenom prostoru i staromodnom izgledu, predstavljao je sredite velike evropske sile, vodee u kulturnom pogledu. U to vreme po broju stanovnika bio je trei po veliini u Evropi.

Spoljanje manifestacije njegovog ekonomskog i politikog znaaja, kao i njegove kulturne premoi, bile su skoncentrisane du vijugavih ulica prvobitnog grada.

Do sredine XIX veka, na 85% zemljita u jezgru bile su podignute zgrade.

U okviru zidina i anca nije bilo mogue poveavati povrinu graevinskog zemljita, kako su rasle potrebe za stanovima i radionicama, grad je rastao u visinu a to je doprinosilo jo veoj zaguenosti.

Be je do XVII veka prevashodno bio sredite dvora i aristokratije, luksuznih zanata (za potrebe navedenih), ali i sredite pripadnika bogate buroazije.


21

Be u XIX veku

Na badnje vee 1857. godine car Franja Josif objavio je svoj uveni memorandum kojim se nare- uje ruenje svih utvrenja koja su opasivala stari grad Be i njihovo zamenjivanje ambicioznim planom za proirenje grada. Povrine meu zidinama i glasije koje su ih okruivale trebalo je da poslue za povezivanje starog grada sa predgraima niklim oko njega za poslednjih 170. godina, jer je tek povlaenje Turaka 1683. godine omoguilo bezbedno naseljavanje van zidina grada.

Nakon ruenja zidina, iz baroknog Residenzstadt-a koji se nezgrapno smestio unutar fizike stru-kture srednjovekovnog Burgerstadt-a, Be je bio na putu preobraaja u jedan metropolitanski Weltstadt.

iroke zidine zamenila je Avenija Ringstrasse, koja je opasivala staro jezgro grada i izlazila na Dunav.

izgled Bea i Ringa pred kraj XIX veka

Beka via klasa nije smatrala da postoji razlog da naputa svoje palate i prebivalita u prenaseljenom jezgru grada tokom XVII i XVIII veka, a jo manje je videla razloga da to uini kada su u Ringstrasse obezbeene atraktivne graevinske lokacije i luksuzne stambene zgrade sredinom XIX veka. Naravno, oni su gradili letnje palate u bliim predgraima grada, ali su one imale samo ulogu dodatnih prebivalita njihovim glavnim rezidencijama u gradu. Kada bi se letnja sezona zavrila, princ Eugen bi se vratio iz Belvedere-a u svoju gradsku palatu u Himmelpfortgasse, udaljenu samo oko 1.600 metara od letnjikovca. Zbog svoje istrajne odanosti prvobitnom gradu, aristokratija je Beu ulila onaj kvalitet koji

ga razlikuje od Londona i Pariza, a to je stabilna socijalno-ekonomska geografija, koja u centar privlai sve to je pomodno, lepo i skupo.


22

Stari deo grada, kao tamno ostrvo, izgubljeno usred morske beline predgraa, i dalje je ostao srediste trgovakog, politikog i drutvenog ivota, pijuci su potedeli ove krivudave ulice, uzane trgove prepune ostataka iz prolosti, u kojima jo uvek kuca srce stare monarhije. Na estospra- tnice sa velikim zasvoenim vratima i masivnim karijatidama nailazi se na svakom koraku u ovom lavirintu tamnih, ivopisnih ulica, koje vijugaju, meusobno se ukrtaju... koje vas zapravo u mislima vraaju vekovima u pro-lost.

Tokom XIX veka Austrija doivljava ubrzanu industrijalizaciju, a ve poetkom poslednje treine XIXveka udaljenija predgraa Bea su bila preplavljena tekstilnim fabrikama, mainskim postrojenjima i hemijskim radionicama.Do impresivnog porasta stanovnitva i bogatstva ovog grada dolo je vie zbog toga to je zauzimao poloaj prestonice nego to je bio grad sa tekom industrijom.

Metropola je smestila sve svoje nove stanovnike i funkcije na tri naina: jo intenzivnijim korie- njem ve postojeih zgrada, spoljanjim irenjem u pravcu periferije, a u periodu posle 1857. godine, specifinom eksploatacijom zemljita koje se nalazilo izmeu jezgra grada i predgraa. Prva dva procesa su ve due vreme bila u toku. Vrtovi su korieni za izgradnju zgrada, na postojeim zgradama su dograivani spratovi a starije zgrade su zamenjivane novim i viim. U predgraima su jo postojali prostrani letnjikovci iz XVIII veka kao mogui tereni za izgradnju. Jednospratne i dvospratne kue seoskog tipa, koje su se jo uvek mogle nai du glavnih ulica i u zanatlijskim sokacima, mogle su da se zamene viim zgradama urbanijeg izgleda.

Takve niske kue su iz grada odavno iezle, kao i bilo kakav ostatak batenskog zemljita, ali su ekonomski postali sasvim opravdani ruenje neke zgrade i njeno zamenjivanje novom da bi se dobio makar samo jedan sprat prostora za izdavanje.

Do 1840. godine urbani Be se proirio na zapad za vie od dva kilometra. Od Meidling-o do Wahring-a granice su se prostirale do Linienwall-a, troarinske rampe, dok su se prema jugozapadu zgrade pruale sve do Schonbrunn'a. Od Favoriten-a ka jugoistoku Sudbahn-a i Ostbahn-a, stajale su kao prepreka daljem irenju grada, a u Leopoldstadt-u Prater, zajedno sa Nordbahn-om i Nordwestbahn-om predstavljao je jo znaajniju prepreku. Ali, i unutar takvih granica ostalo je jo dosta prostora za irenje grada. U periodu izmeu 1840. i 1914. godine tri etvrtine kua na izgraenim povrinama zamenjene su novim. U bliim predgraima, u vec postojeem tkivu, izgraene su nove ulice, dok su i u samom gradu i u predgraima uske graevinske parcele reorganizovane kako bi se omoguila gradnja veih objekata.

Linienwall koji je okruivao blia predgraa sruen je, tek 1890. godine i na njeovom mestu je dafananji Gurtel, odnosno autoput koji okruuje grad. Iza njega su se pruala dalja naselja, preteno poljoprivrednog proflla, sve dok pred kraj XIX veka nisu postala industnjski i radniki Vororte, koji je 1890. i 1904. godine uao u sastav beke optine. ak u okviru bliih predgraa,


23

sve do 1848. godine povrtnjaci su pokrivali prostor izmedu Augarten-a i Prater-a u Leopoldstadt-u, ukljuujui i dobar deo Alsergrund-a i Margareten-ai. Preteni deo koliine povra za potrebe stanovnika grada uzgajan je upravo unutar Limenwall-a.

Oigledno je da je grad bio ivopisan i uzbuujui, ali ni u kom sluaju nije bio tipian za XIX vek, naroito ako se zna da je to bio vek parne maine, slobodne trgovine i materijalnog napretka. ,,Kada shvatimo", pisao je jedan posetilac iz Engleske 1850. godine, ,,da u Beu nema omnibusa, ak ni taksi vozila, ve postoje samo veoma skupi fijakeri, kao i da se sa izuzetkom ueg centra grada - i to samo u nekoliko prodavnica - plin jo ne koristi,Be teko moe da se svrsta u evropske metropole prvog reda."

Zapravo, tekje 1. jula 1845. godine plinsko osvetljenje, koje je postojalo na glavnim trgovima, sprovedeno do glavnih ulica u Beu, to je u Londonu uinjeno 30 godina ranije. ,,Ulepavanje metropole" u Kaiserstadt-u svelo se na aktivnosti kao to su uklanjanje starih gradskih kapija koje su ometale saobraaj iz gradskog jezgra ka predgraima i na predloge da se podignu novi mostovi preko kanala na Dunavu i reke Vin. Izgraene su nove ulice u bliim predgraima i uloeni su napori da se bolje trasiraju ulice u starom delu grada gde su stare zgradezamenjene novim. U maju 1847. godine list Allge-meine Bauzeitung izvetava da itavo jezgro grada sada ima plinsko osvetljenje, ukljuujui i glavne ulice u predgradima. Na neto to bi moglo biti nalik na kanaliza- cijui a da ne pominjemo snabdevanje vodom za pie pomou cevi i slavina u stanovtma, moralo je da se saeka jo nekoliko decenija, mada se sistemom vodosnabdevanja iz doba cara Ferdinanda od 1841. godine Be snabdevao vodom iz Dunava pomou cevi odlivenog gvoa.

Medutim, u jednom pogledu Be je dugo predstavljao prethodnicu urbanog razvoja - a to je izgra-dnja masivnih stambenih blokova. Pretvaranje kua namenjenih za stanovanje jedne porodice u kue za vieporodica bilo je uobiajena pojava jo u XVI veku. Sve do pred kraj XIX veka namenski zidani stambeni blokovi, impresivnih dimenzija prosto su nicali u Beu. Posle ukidanja mnogih crkvenih zadubina, njihova gradska dobra pretvorena su tokom osamdesetih godina XVIII veka u ogromna zajednika mesta stanovanja. Takve kue i njihovi kasniji sledbenici izazvali su 1850. godine kod jednog engleskog kritiara moralno neodobravanje:

,,0vakvim kuama, ili bolje reeno tvravama, nema slinog uporeenja u Londonu. Zamislite samo zgradu od etiri do pet spratova, sa ije se prednje strane nalaze deset do petnaest, bolje rei, dvadeset do etrdeset prozora... A kako li tek izgleda kada se dvadesetak porodica, zajedno sa svojim posetiocima, slue samo jednim stepenitem? Gde je tu privatnost, ak bih se usudio da kaem svetost, jednog uglednog engleskog domainstva? Takve su kue danonono nalik na konicu, to su kue otvorenog tipa koje niko ne moe nazvati domom, ve se u njima samo moete oseati kao da ste nasred pijace."

I same Belije bile su sumnjiave zbog moralnih i drutvenih posledica koje bi moglo da ima stanovanje u ovakvim stanovima, ali porast stanovnitva i visoka cena zemljita diktirali su izgradnju novih stanova, i to u visinu ako ne u irinu, i u starom gradu i u predgradima. List Allgemeine Bauzeitung objavio je 1847. godine zavrretak izgradnje ili deliminu izgradnju nita manje nego


24

95 privatnih stambenih blokova, kao i dobijanje slubene dozvole za proirenje i modernizaciju 400 stariiih zgrada. U godinama pre i posle Revolucje iz 1848. godine takoe se belei podizanje mnogih javnih zgrada, na prvom mestu kovnice, carinarnice i nekoliko eleznikih stanica.

Medutim, ovaj reim izgradnje bio je prevashodno racionalan i ograniavao je podizanje novih zgrada samo na one koje su se smatrale neophodnim, a vodilo se rauna da te zgrade budu to je moguno jednostavnije i jeftinije.

Zvanini ukus toga doba, naginjao je ka strogom neoklasicizmu, nasuprot zapadnom baroku koji je preovlaivao u arhitekturi bekih zgrada sve do pred kraj XVIII veka, kao i nasuprot raskonosti stila Ringstrasse koja e tek uslediti.

Be je revnosno odgovorio na carski memorandum, uz izlive kreativne energije; grad je rastao i postajao sve bogatiji, eznulo se da se iskoriste mogunosti koje prua savremena tehnologija, kao i da se u kamenu i gipsu podigne spomenik i Beu i tom vremenu. Ruenje zidina prualo je ansu da se pokae da je Be grad koji je dorastao duhu XIX veka. Donoenje Ustava 1860. godine kojim je inaugurisana takozvana liberalna era predstavljalo je politiki pandan ovim nastojanjima.

Iako je Ringstrasse odraavala duh odnedavno dominirajueg i samouverenog liberalizma, priroda i struktura metropole su uglavnom ostale nepromenjene, sve ove promene bile su vie u cilju ouvanja nego u cilju ruenja.

Izgradnja novog tkiva

Carskim memorandumom iz 1857. godine predviala se izgradnja nove zgrade za Ministarstvo vojske, zgrada gradske uprave, zgrada opere, zgrade za, smetaj vojnog arhiva, biblioteke, gradske venice i odgovarajuih muzeja i galerija.

Unapred se radovalo vremenu kada e austrijska prestonica obilovati stanovima za sve klase stanovnitva i postati vodea prestonica Evrope po svojoj veliini i sjaju. Predvidanja o uticajima na lepotu i sjaj grada Bea pokazala su se tanijim od predvianja u pogledu reavanja nedostatka stambenog prostora, jer je taj problem podjednako bio aktuelan sve do dvadesetih godina XX veka.

Kao i u Parizu, seanja na 1848. godinu izbacila su brigu o javnom redu i miru u prvi plan, poti- snuvi planove za poboljanje urbane sredine. ak ie postojao predlog da se izgradi zid koji e ti- titi buroaske etvrti grada od proleterskih delova. Na kraju su takve diskusije jedino dovele do


25

izgradnje kasarni Rossauer Kaserne i Franz Josephs-Kaserne na samim krajevima Ring-a, tamo gde se on spajao sa Dunavskim kanalom.

Godmel859, na dan 1. septembra, car je odobrio plan koji je predviao izgradnju dve saobraa- jnice, jednu - tanije - Ringstrasse, a drugu paralelno sa njom, Lastenstrasse za neophodan ali ne ba otmen saobraaj. Ova izgradnja je malo uiniIa da se olaka saobraaj izmeu gradskg jezgra i predgraa, tako da iako je predstavljala manju prepreku nego to je bio sluaj sa zidom koji je zamenila, Ringstrasse slui i dan danas kao praktian ali i psiholoki izraz razlika izmeu Stadt-a i Vorstadt-a.

Ono to je Beu nedostajalo 1857. godine nije bio prostor za osnovne i korisne funkcije, ve prostor za pompu i dvorski spektakl, za dokoliarske rituale bogate klase. Za te svrhe prostor u Favoriten-u ili Ottakring-u nije odgovarao, samo je zemljite do kojeg se lako moglo doi iz Hofburg-a i Herrengasse-,. moglo da zadovolji njihove potrebe za dostojnim izvodenjem ceremonija Residenzstadl-a a to su bili tereni Graben-a i Stephansplatz-a.

Zgrada Opere u koioj bi se mogle izvoditi grandiozne predstave kakve je zahtevao Majerber i njegovi naslednici, a koja bi istovremeno pruala otmenoj i bogatoj publici prostrano i uzvieno mesto za samopokazivanje, predstavljala je hitnu potrebu u evropskoj muzikoj prestonici. Shodno tome, Opera koju su izgradili Sikardsburg i Van der Nil bila je prva od velikih javnih zdanja u Ringstrasse i bila je smetena na strategijski najistaknutijem mestu, tamo gde je Karntner Strasse, najprometnija i najpomodnija ulica starog grada zalazila u zonu predvienu za irenje gada. U Beu je, kao i u Panzu, ova nova zgrada Opere obeleila centar preureene metropole, s tim to je beka Opera stajala neposredno uz tradicionalni centar.

Daleko od toga da bi mogla da raspri atraktivnost starog jezgra grada, Ringstrasse je omoguila njegovo irenje taman onoliko koliko je bilo potrebno da njegove glavne institucije zauzmu ista- knuta mesta du njegovih granica. Susedni stambeni blokovi bili su tako organizovani da maksi-malan broj odaja gleda direktno na ulicu i na taj nain stanovanje je pretvoreno u reprezentativnu funkciju kao to su umetnost, nauka, administracija i finansije, Kao i druge aktivnosti monumentalizovane du ove velike avenije.

Karl orske (Carl Schorske) uporedio je kontrast koji postoji izmedu ,,prostorne koncepcije" kojom se rukovodilo pri izradi plana za Ringstrasse sa baroknim planiranjem grada, po kome ,,prostor slui kao pozadina za isticanje zgrada koje su ga obuhvatale ili koje su njime dominirale". Dugaki vidici nisu vie privlaili oko na samo jedan spomenik i nijedna radijalna avenija nije povezivala jezgro starog grada sa predgraem. Zgrade du Ringstrasse bile su ,,retko... orijentisane jedna prema drugoj na osnovu principa subordinacije ili prvenstva". Pojedinane zgrade ,,bile su nasu-


26

mino rasporeene, bez nekog posebnog reda u prostornom medijumu iji je jedini stabilizujui element predstavljala arterija ljudi u pokretu".

Zbog oblika terena na kome je grad trebalo da se iri i koji je bio odreen krivudanjem kasnije sruenih zidina, bilo je praktino nemogue organizovati bilo kakve iroke vidike. To bi zahtevalo velika ruenja u Stadt-u i Vorstadt-u to bi bila nezamisliva ekstravagantnost, naroito kada se zna da je u zoni irenja grada bilo na raspolaganju toliko novog graevinskog zemljita.

Sline etvrti sa smanjenom vrednou zemljita nisu postojale ni u centru Bea ni u onim delovima predgraa koji su se graniili sa zonom Ringstrasse, Svaka ulica koja je otvarala duboku vizuru na neki spomenik u gradskom jezgru, usput bi unitila druge barokne ili klasine zgrade, na koje se ak i tada gledalo sa divljenjem i potovanjem.

Doba baroka, koje je obuhvatalo period od XVI veka u Italiji pa sve do XVIII veka u Nemakoj i Austriji, nije zabeleilo skoro nikakvo barokno planiranje u gradovima. Bez obzira na mogunosti koje je pruala palata na otvorenom prostom van grada ili neki novi grad izgraen na potpuno praznom terenu, velianstveni trgovi, blistave avenije i otvoreni vidici predloeni za ve postojee gradove, uglavnom su ostali u arhitektonskim nacrtima sve do druge polovine XIX i do poetka XX veka.

V ANALIZA POSTOJEEG STANJA URBANOG TKIVA BEA

Ulica Graben


27

Graben ( nemaki : anac) je jedna od najpoznatijih ulica u prvom delu Bea , u centru grada. Ona poinje kod skladita Im-Eisen-Platz , pored Palate pravde i zavrava na raskrsnici Kohlmarkt i Tuchlauben. Jo jedna ulica u prvom delu se zove Tiefer Graben (duboki jarak). Preseca je Vipplinger Strae putem Hohe Brucke , u vidu mosta oko deset metara iznad nivoa ulice.

Graben, u Beu, je ekskluzivna i iva peaka zona u strogom centru grada, sa spomenikom Svetom Trojstvu ili tzv. Stubom kuge, prelepom baroknom strukturom, koja prikazuje zahvalnost svetaca i anela Bogu za osloboenje od kuge koja je izbila 1679. godine i odnela preko 150.000 ivota.

Poreklo ove ulice datira jo od perioda starih Rimljana i sama je okruena poznatim uliicama, ulicama i trgovima, koji takoe predstavljaju tipian smisao, elegantnu tradiciju i nudi tradicionalne gurmanske specijalitete: Stephansplatz, Kohlmarkt, Naglergasse, Tuchlauben i Petersplatz.

Veina zgrada u ovoj peakoj zoni datira iz 17. i 18. veka , a ovde moete pronai najfinije tradicionalne prodavnice, u kojima je i dalje ouvan istorijski i elegantan enterijer.


28

Istorija- poreklo

Severozapadni deo Grabena ,1900. god.

Graben prati svoje poreklo unazad do starog rimskog logora u Vindobona . Jugozapadni zid naselja proiren du dananje Graben i Naglergasse; pre zida, nalazio se rov (Graben). Ovaj rov je i dalje stajao ispred srednjovekovnih gradskih zidina. Krajem 12. veka, grad je proirena od strane Babenberg knezova , koristei novac koji je bio namenjen za otkup Riarda Lavljeg Srca . U to vreme je bio ispunjen i izravnan rov.. Graben je time postao jedan od prvih stambenih ulica u novom delu grada. U ovom delu grada, velika neizgraena podruja su i dalje bila na raspolaganju, to je verovatno doprinelo odravanju naziva "Graben", sve do dananjih dana.

Srednji vek

Planirani izgled gradskog proirenja jo uvek je vidljiv u razliitim oblicima graevinskih obrazaca na severu i na jugu Graben. Graevinski obrazac na severnoj strani (od starog grada) ostao je neregularan do dananjeg dana, i samo jedna, uska bona ulica otvara van Graben na severu: u Jungferngasschen, koji daje pristup Peterskirche . S druge strane, pet redovnih bonih ulica su izgraene na jugu Grabena u 13. veku: Obere Braunerstrae (danas poznat kao Habsburgergasse), Untere Braunerstrae (Braunerstrae), Farberstrae (Dorotheergasse), Laderstrae (Spiegelgasse ), i Reifstrae (Seilergasse). Iako su na prvi pogled ove bone ulice ostale relativno neizgraene, situacija se brzo promenila.

Izgled Grabena pre 1609. god.


29

Prema istoriaru Karlu Oettingeru, Graben je zamenio Hoher Markt i Vipplingerstrasse kao glavni magistralni put, u Beu. Nova trasa navodno je vodila iz Am Hof, preko Bognergasse i Graben da Stock-im-Eisen -Platz, u to prekretnica u pravcu Stephansdom , zatim prolazi preko Rotenturmstrae da dostigne Vollzeile. Saobraaj bi stoga vie nije bilo potrebno da proe kroz glavni tritu u Hoher Markt. Meutim, kao to je bilo malo razloga u to vreme da putuju u pravcu Schottentora , ova teorija je sporna.

U to vreme je, pre svega, Graben je imao uglavnom drvene kue, to je dovelo do katastrofe 23. marta 1327. god. Izbio je poar u kui Vallnerstrae svetenika Stephansdom,, Hajnriha fon Lucerna, i brzo se proirila preko Kohlmarkt na Graben, unitavajui potpuno podruje. Kralj Frederik Zgodan je uestvovao u naporima za spasavanje. U to vreme Graben jo nije postao poeljno boraviteza plemstvo. Njegovi stanovnici su bili prvenstveno Nemci, koji su doli u Be u vreme Rudolfa I. Jedini objekat poznat iz tog vremena je Freisingerhof.

Barok

Iako je oblik Grabena ostao manje-vie isti, njegov izgled je poeo da se menja. To je obeleeno pre svega izgradnjom Arkadenhofa, upeatljivom renesansnom zgradom, koja je 1873. zamenjena dananjim Grabenhof-om. Graben je postao poprite raznih sveanosti, ukljuujui i javno prikazivanje omaa do vladajue kue. Ovo je navelo stanovnike da obnove svoje kue i da srede svoje fasade. 1701.god. stari Peterskirche je sruen, a nova struktura je zavrena 1708.god. U toku 18.

veka upotreba Graben kao trnice je potisnuta. Tokom 1753. god. zanatske radnje su uklonjene, a u 1772 je bio premeten Boi radnje. Graben postao najvie moderno etalite, glavni korzo za samo-pokazivanje urbane elite. To nije bilo ogranieno na plemstva, ali bili su preduzetnika klasa, kao i onih, koji su uestvovali u izgradnji. Trattnerhof je od strane tampaa najvie vidno zastupljen Tomas fon Trattner .


30

Regulacija

Pogled na Graben, ve regulisano 1890.god.

Dominacija Grabena nastavljena je poetkom 19. veka . Ona je postala mesto luksuznih prodavnica , obeleena umetniki znaajnim mestima . Zbog ovog rasta u poslovanju , kao i odgovarajueg poveanja saobraaja , stambeni blokovi na obe strane od Grabena su sve vie kao prepreka . 1835.god. Erste Osterreichische parkase je imao kue na uglu, na Tuchlaubenu, koje su poruene i podigli svoje sedite , koja stoje i danas , umesto njih . U 1840. su zgrade na severozapadnom kraju Grabena dobile svoj sjaj. Izmeu 1860. i 1866. kue izmeu Grabengasse i Schlossergasse su uklonjene , tako da je Graben dovela direktno do Stock -im- Eisen - Platz , i postala jo jednom odgovarajua ulica . U stvari , skoro sve kue na Graben su nestale , sa izuzetkom Palais Bartolotti - Partenfelder . Jungferngasschen je proirena , i otvoren prolaz do Peterskirche je stvoren . ak Trattnerhof je zamenjen sa dve nove zgrade 1911.god. , izmeu kojih je otvoren drugi prolaz (pasa), do starog grada .


31

XX vek

Sa poveanjem automobilskog saobraaja, Graben je takoe postao veoma prometna ulica. Meutim, saobraaj je ogranien, kao to je to uraeno prethodno, na junoj polovini ulice. Dana 4. decembra 1950., prva neonska svetla u Beu su ovde instalirana.

Brojni planovi za razvoj Grabena su predloeni, ukljuujui dva za njegov nadzor. Dana 22. novembra 1974, Graben postaje, na privremenoj osnovi, prva peaka zona u Beu. U toku izgradnje U-Bahn, Graben je obnovljen u sukcesivnim fazama, i peaka zona je postepeno proirena. U vezi sa ovim, predlozi za razvoj su narueni od pet arhitekata i arhitektonskih firmi. Predlog Gruppe M za pokrivanje krovova u Grabenu je estoko raspravljan.

Danas je Graben ponovo jedna od najvanijih etalita i oping ulica u Beu.

Graben kao trnica Graben je sluio kao trite od samog poetka . Ve u 1295 , ubrzo nakon to je prvi put imenovan Graben u dokumentima ,pominje se prodavac sa voem . Prodaja kupusa je poela oko 1320 , a drugo povre je uvedeno oko sto godina kasnije . Ovi proizvodi pruaju Grabenu dodatna imena - Gruner Markt i Krautermarkt . Poev od 14. veka , takoe se pominju prodavci brana i hleba. 1442. god. pekari su dobili dozvolu da prodaju svoje robu . Takozvane Brotbanke , koje su pekari bili duni da iznajme , nastale su na Grabenu . Paternostergasschen je bila okupirana od strane Paternosterera, kreatora brojanica .

Poev od 1424 , mesari se pominju u vrednosnim dokumentima, koji strogo reguliu njihovo radno vreme . Prema dekretu izdatom 1564. god. od strane Ferdinanda I , mesari su morali da se isele, zbog njihovih jakih mirisa , ali zakon to nije ispunio u punoj meri. U 18. veku komercijalna aktivnost je sve vie gurnuta u okolne zgrade , a 1753. god. poslednja preostala trnica (radnja sa povrem), je zatvorena .


32

Objekti

Freisingerhof i Trattnerhof

Freisingerhof je bila prva monumentalna zgrada na Grabenu . Biskupija Frajzinga posedovala je zemljite ovde, na kome su izgradili Hof ( sud ) , verovatno na kraju 12. veka , iako se prvi put pominje 1273. god. Neobina romanska zgrada sluila je s jedne strane , kao administrativni centar za biskupske nekretnine na podruju Bea , a sa druge strane , kao smetaj za episkopa Frajzinga i njihovih diplomatskih predstavnika . Prvobitno je poznat kao Dompropsthof ; Prvi dokument oznaavajui ga kaoFreisingerhof datira iz 1468 godine . Osim glavne zgrade suda, ukljuene su i druge okolne zgrade.

Johan Tomas Trattner kupio je zgradu 1773. i naruio novu rezidenciju od Pitera Mollnera. Zgrada, koja je zavrena 1776, bila je ogromna za svoje vreme. Miljenja u vezi zgrade su podeljena. Dok je njegova sama veliina impresivna, njegove brojne male sobe i svodovi su kritikovani. Zgrada je

zvanino nazvana Trattnernhof, kao to i prilii plemenito ime "fon Trattner", ali ime Trattnerhof se zadralo u upotrebi. Ulazni portali su ukraene karijatide,delo Tobiasa Koglera.

Kua je ostala u posedu porodice Trattner do poetka 19. veka. 1911. god. je zamenjena sa dve poslovne zgrade, izgraene od Rudolfa Kraussa i Feliksa Sauera, koje su razdvojene uskom uliicom, koja je prvenstveno obezbedila drugi prolaz ka starom gradu. Ova uliica i dalje nosi ime Trattnerhof.


33

Ankerhaus Ova stambena zgrada je podignuta izmeu 1894. i 1895. god., od strane Ota Vagnera, verovatno za sebe. Njeno ime duguje injenici da je prethodna zgrada kupljena od firme osiguranja Der Anker. Stil donjeg sprata, sa velikim staklenim povrinama, ukazuje napred na kasnijim tehnikama konstrukcija sa armiranog betona. Poev od 1971. god., zgrada je koriena od strane Friedensreich Hundertvasser.

Generalihof Ova zgrada, prvo podignuta izmeu 1794. i 1795. god. od strane Peter Mollnera i Ernesta Kocha, obnovljena je 1831. od strane Jozef Klea. Ovo je mesto muzike prodavnice Leopolda Kozeluchea.

1894. god. Assicurazione Generali preuzima zgradu, renovira fasadu i dograuje potkrovlje (penthaus). Knize, istaknuti kroja, zauzeo je prizemlje; njen salon je projektovao Adolf Los.

Palais Bartolotti-Partenfeld


34

Palata Baroni Bartolotti von Partenfeld je jedina barokna zgrada na Grabenu, koja je preivela do dananjih dana.

Grabenhof Grabenhof, takoe poznat kao Thienemannhof, je istorijski objekat, izgraen izmeu 1873. i 1874. god. od strane Ota Thienemanna i Ota Vagnera, na mestu stare Arkadenhof zgrade. Krov je obnovljen 1947., od strane Alfonsa Hetmaneka. Ona je danas u vlasnitvu Austrijske Beamtenversicherung, i koriena je od 1991. god. kao mesto za kulturne dogaaje.

Dana 18. juna 1994, postavljena je spomen-ploa za Jozef Sonnleithnera, koji je iveo u Arkadenhofu do 1874.god. Sonnleithner je bio osniva "Gesellschaft der Musikfreunde u Beu" (Drutvo Prijatelja muzike u Beu).


35

Erste sterreichische Spar-Kasse / Prva austrijska tedionica irenje Prve austrijske tedionice dovelo je do brojnih promena boravka u svojim ranim godinama. 1825. god. banka se preselila u kuu na Graben 21. Uskoro kupila je tri susedne kue, koje su poruene, a izmeu 1835. i 1839. god., arhitekta Alojz Pichl projektuje novo sedite.


36

Drugi objekti

Kuga

Kuga spomenik Svetom Trojstvu ili tzv. Stub kuge, prelepa barokna struktura, koja prikazuje zahvalnost svetaca i anela Bogu za osloboenje od kuge, koja je izbila 1679. godine i odnela preko 150.000 ivota. Projektovao ju je Car Leopold I.

Fontane Dve fontane su se nale na Grabenu. Ve 1455. god., trokovi za fontane nalaze se u gradskim raunskim knjigama. Prva fontana je stajala na severozapadnom kraju Grabena i sluila prvenstveno za gaenje poara. Kako je bila ukraena sa etiri lavlje glave, bila je poznata kao Lovenbrunnen (lav fontana).Druga, jugozapadna fontana je verovatno izgraena 1561. god. Kada je 1638. odlueno da se propiu novi poarni propisi, nove fontane na Freiung i Grabenu su takoe smatrane neophodnim.. Obe fontane su stoga obnovljene. Po nalogu Leopolda I, fontane su ukraene skulpturama svetog Josifa i Leopolda, od strane vajara Johan Fruhvirtha. One su kasnije zamenjene sa olovnim figurama Johana Martina Fiera.

Fruhvirthove statue su od tada izgubljene.


37

Saobraaj

Nejasno je u kojoj je meri Graben sluio kao magistralni put u srednjem veku. Izgradnja objekata na oba kraja kasnije se pokazala kao nepodesna za takvu funkciju . Meutim , nakon regulacije u 19. veku , ona je postala jedna od najvanijih saobraajnica u Beu i to ak pre dolaska automobila . Saobraaj je uvek bio dozvoljen samo na jugozapadnom kraju . Ve u 19. veku , mogle su se nai mnogobrojne koije za iznajmljivanje na Grabenu .

Poev od 1. marta 1912.god., prva autobuska linija u gradu polazila je iz Stephansplatza, preko Grabena u Viener. Kasnije, brojne autobuske linije e ii prema Grabenu. Povezivanjem i izgradnjom metroa, Graben postaje peaka zona. Test vonja u peakoj zoni je inaugurisana na Boinoj paradi 27. novembra 1971. Konani projekat za uspostavljanje peake zone je delo Hermana Stiegholzer, a otvorena je 1978.god. Projekat je zavren 1988. u saradnji izmeu Peterskirche i Kohlmarkt. Meutim, autobus linija A1 i dalje prolazi ovom trasom.

Metro linija U3 je ostala na delu izmeu Akcionarskog-im-Eisen-Platz i Jungferngasse od 1991.godine. Stephansplatz stanica je ve bila izgraen kao koljka tokom prvobitne izgradnje U-1, inei njeno irenje ispod Grabena neophodno. . Izlaz sa ove stanice dovodi nas do Graben ulice. Nije natkrivena, u pokuaju da je uine to manje upadljivom. Ugraivanje izlaza u susednim zgradama nije bilo mogue, zbog visokih kompenzacionih plaanja, koji bi bili neophodni.


38

VI TIPOLOKA ANALIZA OTVORENIH JAVNIH PROSTORA ZEMUNA I BEA

Ve je napomenuto da su ova dva grada izabrana ne na osnovu slinosti u njihovom razvoju i morfolokoj strukturi, ve na osnovu razlike u iskorienosti i razlike u kvalitetu formiranih otvorenih javnih prostora.

Ovo e najbolje pokazati tiploloka analiza postojeih javnih prostora ova dva grada. U primeru Zemuna bie analizirana tri trga koja ine jednu neodvojivu celinu, a u primeru Bea bie obu- hvaena ulica Graben.

I Tipologija uline mree

Vano je pomenuti ovu vrstu tipologije, obzirom da je uticala na formiranje postojeih oblika analiziranih prostora.

TIPOVI Zemun Be

tipologija uline mree jezgra ortogonalna radijalna


39

II Tipologija urbanih prostora

TIPOLOGIJA PROSTORA Magistratski

trg Masarikov trg Veliki trg Graben

period formiranja XVIII vek XVIIIvek XVIIIvek XII vek

oblikovanje javnih prostora

proirena ulica pravougaonog

oblika

pravougaonog

oblika poluluan oblik

znaaj prostora (lokalno, globalno)

lokalnog

karaktera

(Zemun ne i

beograd)

lokalnog

karaktera

lokalnog

karaktera

globalno (za ceo

grad)

poseenost

u letnjim

periodima jaeg

a u zimskim

slabog

intenziteta

svakodnevna oko

2000 posetilaca

svakodnevna oko

2000 posetilaca

svakodnevna,

vie hiljada

posetilaca I

turista

namena/funkcija

peaka zona sa

elementima

trgovine i

uslunih

delatnosti

pijaca pijaca trgovine, usluga,

zabave

iskorienost kapaciteta

nedovoljna,

mala koliina

privlanih

sadraja

maksimalna (za

postojeu namenu

neophodno je jo

prostora), ali je za

kvalitetnije

iskorienje ove

atraktivne lokacije

neophodna

prenamena

funkcije

maksimalna (za

postojeu namenu

neophodno je jo

prostora), ali je za

kvalitetnije

iskorienje ove

atraktivne lokacije

neophodna

prenamena

funkcije

maksimalna

(iskorienost

svih ponuenih

funkcija)


40

TIPOLOGIJA PROSTORA

Magistratski trg

Masarikov trg Veliki trg Graben

stanje fizike strukture

fasade

renovirane,

konstrukcija u

loem stanju

ruinirane fasade

objekata

ruinirane fasade

objekata

u veoma dobrom

stanju

ozelenjenost drvored nema nema nema

iskorienost morfolokih prednosti

prostor je

povezan sa

rekom preko

Masarikovog i

Velikog trga ali

veza nije

dovoljno

atraktivana tako

da je

neiskoriena

iako ima izlaz na

Dunav, on nije

iskorien, poto

nije potreban ni

ukljuen u

trenutnu funkciju

iako ima izlaz na

Dunav, on nije

iskorien, poto

nije potreban ni

ukljuen u

trenutnu funkciju

Graben je jedna

od najvanijih

etalita i oping

ulica u Beu

odravanje Visok nivo

odravanja

nizak nivo

odravanja

srednji nivo

odravanja

visok nivo

odravanja


41

III Tipologija fizike strukture

TIPOLOGIJA OBJEKATA

Magistrat Hotel

Balkan zgrada ko

Pua Ankerhaus Karlskirche

periodi izgradnje XIX vek XX vek XX vek XIX vek XIX vek

stilovi klasicizam eklekticizam secesija i

istoricizam sintetski

eklekticizam sintetski

eklekticizam

namena/funkcija drutvenog

tipa stambeni objekat

stambeni objekat

drutvenog tipa

sakralni objekat

postojee stanje dobro loe loe odlino u odlinom

stanju

spratnost P+1 P+1 P+1 P+5 P+4

poseenost svakodnevna (zaposleni)

stanari Stanari I trgovina

svakodnevno (zaposleni)

kulturne dogaaje


42

ZAKLJUAK

Na osnovu izvrene tipologije i sveobuhvatne analize moe se zakljuiti da su oblici javnog prostora i postojea struktutra do odreenog momenta imali slian smer razvijanja, ali su drutveno politii uticaji promenili dotadanje pravce razvoja svakog grada pojedinano.

Struktura stanovnitva i njihove potrebe tokom godina bitno su uticale na pravce razvoja.

Ovo je u primeru Bea ije se stanovnitvo (za razliku od zemunskog), dugo opiralo ruenju srednjovekovnih zidina, dovelo do maksimalne izgraenosti u samom starom jezgru. Takoe je uticalo na kasnije formiranje mrea ulica kao i oblika fizike strukture. Samim tim najui centar Bea, razvio se do maksimuma u okviru postavljenih granica.

Slobodnog prostora za izgradnju vie nema, tako da se dananji Be moe iriti samo ka periferiji.

U sluaju Zemuna ije su zidine sruene mnogo pre Bekih, sama struktura urbanih prostora je dosta razuenija.

Jo uvek ima dovoljno prostora za preduzimanje urbanistikih i arhitektonskih poduhvata tj. Zemun (iako ve due vremena stagnira), ima jo mogunosti za dalji razvoj.

Oba jezgra predstavljaju zasebne ambijentalne celine u odnosu na svoje okruenje, veina objekata u bekom jezgru su od velikog istorijskog znaaja za grad. Samim tim drava se trudi da ih ouva koliko je god to mogue.

U jezgru Zemuna takoe postoje objekti kojima bi trebalo posvetiti vie panje kako ne bi prestali da postoje. Ono to je najvanije jeste da bi pored ovih objekata mogli nii novi, moderni.

Paljivim planiranjem, rekonstrukcijom postojeih i reorganizacijom sadraja (izmetanjem nekih funkcija na manje atraktivne lokacije), mogli bi dostii atraktivnost bekog jezgra.


43

SADRAJ

I ANALIZA RAZVOJA URBANOG TKIVA ZEMUNA...........................................................2

Obnova sela Zemuna u prvoj polovini XVIII veka.....................................................................................................2

Postepeni rast i oformljavanje jezgra Zemuna u drugoj polovini XVIII veka...........................................................3

Razvoj starog jezgra Zemuna u tou XIX i poetkom XX veka................................................................................6

Izgradnja starog jezgra Zemuna u periodu 1918-1965. godine...........................................................................8

II ANALIZA POSTOJEEG STANJA STAROG JEZGRA ZEMUNA(VELIKI TRG, MASARIKOVOG TRGA I MAGISTRATSKI TRG)..........................................................................................................9

Magistratski trg.......................................................................................................................................................9

Magistrat...............................................................................................................................................................10

Masarikov trg.........................................................................................................................................................11

Hotel Balkan...........................................................................................................................................................13

Veliki trg.................................................................................................................................................................13

Zgrada Kod pua,...................................................................................................................................................15

III TIPOLOKA ANALIZA PROZORA......................................................................................16

Tipoloka klasifikacija po obliku i konstrukciji........................................................................................................16

Tipoloka klasifikacija po sloenosti.......................................................................................................................17

Tipoloka klasifikacija po stilskim elementima......................................................................................................18

IV ANALIZA RAZVOJA URBANOG TKIVA BEA..................................................................19

Be u srednjem veku...............................................................................................................................................19

Be u XVIII veku.......................................................................................................................................................20

Be u XIX veku.........................................................................................................................................................21

Izgradnja novog tkiva.............................................................................................................................................24

V ANALIZA POSTOJEEG STANJA URBANOG TKIVA BEA....................................................26

Ulica Graben.............................................................................................................................................................26

Istorija - poreklo.......................................................................................................................................................28

Srednji vek................................................................................................................................................................28

Barok........................................................................................................................................................................29

Regulacija..........................................................................................................................................30


44

XX vek........................................................................................................................................................................31

Graben kao trnica....................................................................................................................................................31

Objekti ......................................................................................................................................................................32

Freisingerhof i Trattnerhof .......................................................................................................................32

Ankerhaus...............................................................................................................................................33 Generalihof .............................................................................................................................................33 Palais Bartolotti-Partenfeld.......................................................................................................................33 Grabenhof..................................................................................................................................................34

Erste sterreichische Spar-Kasse / Prva austrijska tedionica................................................................35

Drugi objekti..........................................................................................................................................................36

Kuga...........................................................................................................................................................36

Fontane......................................................................................................................................................36

Saobraaj...........................................................................................................................................................37

VI TIPOLOKA ANALIZA OTVORENIH JAVNIH PROSTORA ZEMUNA I BEA....................38

I Tipologija uline mree.......................................................................................................................................38

II Tipologija urbanih prostora............................................................................................................................39

III Tipologija fizike structure................................................................................................................................41

ZAKLJUAK................................................................................................................................42

SADRAJ..............................................................................................................................43

LITERATURA........................................................................................................................45


45

LITERATURA

Donald J. Olsen , "The Vienna of Franz Joseph"

August Sarnitz , "Arhitektura u Beu od 1898 do 1918"

Petar Markovi, "Zemun od najstarijih vremena do danas", Zemun 1896.

Miodrag Dabii, " Zemun, pregled prolosti od postanka do 1918.", Zemun 1959.

eljko kalamera, "Staro jezgro Zemuna I- istorijski razvoj", Beograd 1966.

eljko kalamera, "Staro jezgro Zemuna II- istorijski razvoj", Beograd 1967.

Miodrag Dabii, eljko kalamera, " Zemunski graditelj Franja Jen", Zemun 1968.

Miodrag Dabii, Kosta Pavlovi, "Petar Markovi 1869-1952", Beograd 1968

Zavod za zatitu spomenika culture,Naslee br.IV,Beograd 2002

Zavod za zatitu spomenika culture,Naslee br.V,Beograd 2004

Zavod za zatitu spomenika culture,Naslee br.VI,Beograd 2005

Zavod za zatitu spomenika culture,Naslee br.IX,Beograd 2010

uporedna analiza zemuna i beča

Documents