univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet special oktobar 1999

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet special oktobar 1999

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-special-oktobar-1999 1/10

nrtr" specl

'B/n$mI$[wnsr v _-H_\ $[[,f,$toktobar

ffi)ffiffiffiffim$$il.,il

Svako ima pr&yo na slobodno runidfijenje i f,rorn#avanje, a toohuhvata i pravo da ne hude uumemflnanram zbog toga.

itran trh. Ap#e e{ek}arrlge t$edtr4iemih N*eiia o ptauima

iaveka kaja je Jwgaslaviia petpisala lg&g.gadine

reffiilflrrnllperLfs{ . ,, -,ffi

odina III

[email protected] q\E!y

d#'5*"*6hn

F-ffiffi

'E

krynffidH o*ru fi,W '#ilffi F

: BH0GRAD*n



R,e# utredunhkmEto, upisali ste falarltet, I

to ne bilo kakav, nego Ekonomski

fakultet u Eleogradu. Velika, crvena zgrada, gradena u najgorern

soc-realistirikom maniru., koj a se,

bez obzira na ukus,e, nikako rre

moZe nazvati lepom. Neki od vas

su ovaj fancultet upisali zato Sto

vole ekonc,miju, nel.li zato Sto ihposle zavrSenih studija 6eka "sigu-

ran posao", neki zato Bto nisu znali

Sta drugo. k{edutim, zajednidko tra

sve (ili bar veliku veriinu) je da ste

siu5ali pride o tome kako "u

Jugoslaviji postoji mali milionekonomistiL a ekonomija nam se

raspada - ukoliiko se vec nije pot-

puno raspala". To je, u principu,

istina, ali ne zbog toga Sto rsu

ekonomisti loSe obrazovani ilizato Sto ne rad,: dob::o svoj posao,

vecje posredi neprestano i krajnje

pogubno me3anje vladajuirlg

reZima u sve c,blasti ekonomskog

Zivota u JuLgoslaviji. Setite se sarrlo

koliko ste puta slu5ali o "brzoj vlix-nidkol transfcrnnactji", "integraci ia-

rrra Ll evropske i svetsko tokove","rastu standarda stanovni5tva" i

ostaiim bczlidnim frzunma. dok ste u

stvarnom ZrvotuL rnogli da vklite pot-

puno drugu sliku - opitu bedu, sino-

ma5tvo. prazne raf'ove u samo-

poslugama, kainjenje penzija i plala

ili njihovo ispladivanje u tronovimil..,

Jedino su znali da se pred izbrore si3te

naroda koii je na izdisaju, pa da daju

penzije ili renoi,'iraju 1:oneku bolnicu.

Sigumo i sami moZcte cla se setite

mnoStva slidnih primera.

Piurnjc kojc sc santo namcie

jc Sta vi. kao pojedinac, moZete da

udinite u ovoj situaclji. Naialost.

odgovor najvedeg dela obidnih stude-

nata .ye: '"Ni5ta." Goto'''o potpr.lna

rczigniranost i apatga su rezultat

kako reprr:sije od s'lrane vladajr"rce

bande, tako i nesposobnosti opozir:ijeda se izdigne iznad sopstvenih uskos-

tranadkih inte:resa i srneni reZim.

Medutim, mi smatramo da se neito

ipak rraoZe uEiniti. Ko smo to mi i

kako utidemo na promenu postajeceg

stanja?

Ime namje

Monopollist("1,ist za borbu protiv monopola"),

a piSemo o svemu Sto ne valja u

dru5tvu, naravno podev od naieg

fakulteta. Monopollist je glasilo

Studentske unije Ekonomskog

fakulteta - SUEF-a, i do sada je

izailo 10 brojeva, po tri u svakom

sernestru, izuzev posledrrj eg

semestra u kom je zbog bombar-

dovaraja izaiao samo martovski

broj. I'ilot izdanje je iza5lo na

samo jednoj strani, da bi se broj

strana postepeno povedavao na 4,

6, 10, 2A,24,28, pa sve do 32 -koliko je irnao poslednji broj. U

tekstovima smo kritikovali posto-

jece stanje na fakultetu (katas-

troflan koncept nastave i ispita,

samododeljivanje zlatne plakete,

za us'pehe u ekonomiji, premijera,

Mirfiia Mnrjanoviia, na proslavi60 godina naSeg fakulteta, l<lub

koji ne radi vec godinu dana, pa

sve cicl izgleda WC-a..,), nenor-

malnu ekonomsku politiku naie:

vlade (takse na rnobine telefone.,

kontrolisanje cena, uvozne carine

nai automobile.,.) kao i situaciju r"r

dru5tvu (nivo studentskog stan-

darcia, pona$anje vlasti i njenih

sateiita. .). Naravno, bavili smo sei nekim manje ozbiljnim swarima,

poput jedrilidarstva, nocnog

iivota., sportskog penjanja, novih

filirnova i dodele MTV nagrada.

Citirani smo u mnogim poznatim

listovima poput Glasn iavnosti,N'aie barbe, Dnnasa, Vrernenn

(vi5e puta) pa sve do splitskog

Ferttl tribwne. Koliko to 5to piSe-

mo pr:gada "nekoga" pokazuje i

dinjerrrca da je SUEF. za vreme bom-

bardovanja, izbadena iz svojih pros-

tc,riia na fakultetu a kao razlog su

navedeni i pojcdini teltstovi u

MonopolListu.

Ka.ko izgSleda bududnost?

U ovoj zemlji nikad svettro, ali ne

odustajemo od. borbe. Kak<tSUEII viSe nen'la svoje prrostorije

u zgradi fakulteta necete biti u

mogudnosti dla samo odete cio nas

i podignete novi broj kao Sto su to

dinile starije getteracije, vec cete

morati da sad,ekate da mi dodemo

i sami ga razcllelimo. Takode, i broj

strana ce od oktobra biti smanjen

sa 32. na 20, jer i glavni i s,dgov-

orni urednik nnora da nade vreme-

nai za uiienje. IJez obzina na sve

probleme naclamo se da ie kvalitet

biti ,cdrZan na istom nivou, a

moZdra uz va5u pomoc niapravimo

joS bolji da,sopis. Ako ste se tokom

ditanja o'rog teksia prepoznali bar

jednom; iako ne, Zelite da sa 24

godine imater diplomu i da dekate

pclsao godinam'a na birou rada,

dok vas r,odilelji jedva izdri:avaiu,

ako ne narneravate da ostanete

deo inertne mase koja utehu za

sve proble'me i nepravde nalazi u

retima:"Ja tu ne mogu niSta Ca

udinim"; ako vam je dosadilo da

na "I)nev'niku 2" sluiate o obnovi

zemlje tronronskim mostovima,

ako ste ilcad poZeleii da va5 tekst

vidi najmanje 1i000 ljudi - onda

dodite i urdesrtvujte u borbi :Ia sop-

stvenu sut"ra5njicu. Prilikornsledeceg deljenja Mon'optlllista

obratite $e onome ko ga cleli, ilisami dod:ite u Elrankovu 2l a (gde

nam je trenutno HQ) na prvi sPrat,

stan Zitarevid i pitajte nel<og od

prisutnih. Ne dozvolite lollovima

da l'as lradu a da vam istovre-

meno obecavaju bolju br.rdurcnost -

za rrjiu morale sami da sr: iz:borite.

liDragan Maravii' glavni i

odgol onni u rednih MonoPollista

-J- I



$ta je SUHF' hne?Studcntska unija Eknnomskog

fakulteta (skradeno SUEF') pnedstewlja

studentsku organizaciju, sa ts'dno

odredenim nadinom fu nkciionisanj q dijije jedan od najvalnijih ciljevapobo$Sanje uslova studiranja. Narervno

pored tog ${.lEF ima i mnr:ge ,Cruge cii-jeve kao ilto su za5tita ilnlerusa studenata,

razvijanje demokratskih institucija,negovanje tolorancije rnedu ljurdima itd.Najbo$e bi bilo da studemtsku organi-zaciju shvatite kao natin da menjate svojIivot, ili bal neki njegov deo. Foinitetime 5to ie te proditcrti ovaj tekst dokraja.

Okolnostfi nastanka $UEIF-nStudentska unija Ekonomskog

fakulteta. nastala je decrgmb,ra 1996.

godine u .juku, sada ved istorijnkogStudentshog prot€sra 96-9t (Sft). Do tog

vremen& na na.Xem Fakulterlu je postrrjala

samo jedna crgan:izacijil * $avez studena-

la EF, kclja je predstavljalrr proreZirnskra

ekspozitu.ru na Fahultetu, Ciiodinama nisuni5ta radili za studente, nikn ne zna da su

ikad imali izbore za svoje organe, inajdelCe je aktivnost u njomu bilaodskodna daska za asisten.ta il,i karijemnekog mladog levidara. Naravno,levidara shvadenog u konrekstu levice

kakva ser predstavlja u na$oj zemlji.Upravo zato" jedan orl glavrrili raz;loga

stvaranja SUEF-a, b,io je i:azbijanjemonopola S,SEF-a, $tvamlr te*nja da se

radikalno polnu menjati ustrovi studiran-ja, a zatirn u perspelktivi i stvaranjeotvorenc,g i slobodnog drultva.Naravno, zanimade va.s k.olil.o srlo utome uspeli, bar do sada., dn oktobral999.godine,

Kako su osnivad,i SUEF-a bililjudi koji su vodili Protesr na Fakul.tetu,prvi rezultati su do[li upra\ro u tih 4rneseca $etnji. U proglasu Inicijativnogodbora (IO) SP na Ekornornskorn fakulte-fir stajalo je:

M i, s t ude n t i Eka n or,ry.s k c,, g fakult e-

ta, prul,ama padrlku lTradanima Srhije,koji yeri tlanima zahteva.iu zaitituustavam garantavanih prav,z. Grubokrlenje zalcona i poniitavanje re7ularnihizbarnih rezultata predstavljaju atak naalnayne principe demokrattkoguredenja. Mi .ee ne opredeljujemoiamede y{asd,i i opazfuiie, veti se zalalema

za vlada"vinu praya. Sva.Qa vlast kojaneie da p'rizna izborni paraz, ne

zaslwluje naiu podriku i rni jaj se

otvcre nil s wprotstav lj ama.

Fakultet koji ste upisani (na demu

valrn destit&nxo) vali za naj'masovniji nrir

Beognrdskom r.lniverzitetu. Stoga,, veze

ianedu studenata ni.su jake, slabo se

drul,e medusohno, masa je veoma het-

erogena. Uprkos svemu, u ta 4. n.lesesa

de,3ava.[e su se stvari na koje su potpri.sni-

ci ovih rEdova n.arodirlo ponosni. h{adasnro smafrani za crveni i re$irnslri falcul-tet zbog brc,jnih SPS kadrova, uspeli smo

da utiderno na rukovodstvo da tok protes-

ta usrnerimo u naSu korist. tsili smo jedi-ni faikulrct dije je rukovodstvo porheioostavke zbog pritisaka studenata.

Potpisivatri smo peticije, i unutra, paposlle izbacivanja i napolju na snegu,

imali smo dinarnLidne zborove, jerdni ori

prvih snao onganizovani tribi.nu nar kojojje javmosti predstavljen program G-lT, ina kraju smo stalnim priti.scirna, na sada

veC istorijskoj sednicii Nastavno-naudnog veda (NI'{V), izdejstvovali aarn-rzavanje svih aktivnosti do okondanjaSP-a 96-97. C bumrirn dcgadafirma naFakunbtu i sednicarna fdlW" svedolemnogr:b'rojnl diailci u novinama sa

nasnovimra: ld!adenovitev fijasiko namatilnom fakultetu (tadnEnji nrinistarpr:osvete), Ispiti tek posle protesta,

Ostavka dekan.a EF"a, Studenti EF-aorganizovali predstavljanje prograrnaG-17 itd. foIorali bi da ponaeneuro ctra je,tada cllan IC 5P na nadem fanrultetnr-a ijedan od osnivaija SUEF-a, Ivan Taiid(sada a.sistent na predl'netu Teorija cenn"

II godina) bio pozvan kao odnidan stu-

dent (prosek 9,89) na $vetski ekononxkifarurn (6to je san svakog ekonom,i.ste) uDavos, ali je odhio da putuje zbog bati-nanja na ulicama Beograda, 2.fehruara.Dakle to srLr biie okolnosri pod ko;jirna jenastao S{-IEF.

Nafiin rada SUEF.aOd sew'nog podetaka srno nastojali

da buqlemo su5ta suprohost dotada.{njimpredstavnicirna studenata. Redovno idemokratski biranro svoje organe naskupdtinarna, rad nam je javan, fonrriranesu slu*be koje mnogo svoga vrcman.aXrtvuju da bi izborili sindikdne uspehe.Kako {e vas veC na I godini ufiti da je

arneridka prlvrecla uspe5na za]rvaljujudidobrro shvafenom lidnonn interesu, osvn_

nudenno se i na taj deo rada u SI-IEF_u.Upravo kroz zajednidki rad ta SUEF-u

modi Cete uvek da realir:ujetc, neki svoj

intpnes: da polloljlate nadin shrdiranja na

EF-u (a verujte ro!"iko troga ima Sto nevalja, uostalorn uveride te se), da negdeotputujee benptratno (do sada su suefov-

ci/ke bili u F'oljskoj, Norve$koj,$loveniji) ili da stvorite idto je moXda inajvaEnija) nnnogo poznpnsteva, kon-ta-kata koji Ce kad-tad zatrebari.

$ta;e sve ura{lenoEvo 3ta.je ura.dencr do sada:

- poilelo je sa srrranjenjarn usnova 9?-me- organizovanje 2 beme knjig,a- organizovanje vi$e tribina- izd,avanlir da^sopisa Monopollist, kojije za kratko vreme postao najbolji stu-dentski dasopis na Urdverziretu i citiranu viite dnevnih i nr:deijih iistova- aktivno udestvovanje u Antiratnojkamparrji

- akrivno ri$estvo.l.anje u protestu

povodornusvajanl'a novog an ticivilizaci-jskog Zaknna o univerzitetu

- veltika sindikalneu akcija ti:alenja april-skog noka koji do pre godinu dana nijeposto.jao n,a naXern fakultetu- dobijanje dodatnog ispirrog roka 98-rne

- aktivno u,ileriivovanje na5ih dianova ustudentekom pokrutu Otpor- organizovanje vi6p lurlci, turnir4ank*ta; prodaja srrudnih {asopisa i knji-ga po povla{f:enirn cenarna itd.itd...

Jednostavno, kritikovali srno, i men-

jnli ,koiikc, enlo rn'lgli, bukvalno sve.

O ldubu (koji ne radi)Posebno poglavlje znuzima rad

(sada nerad) kluba" koji se nalazi desnood ulaza. Nakon Froresra 96i9? SUEF iesa SSEF-onr napravio Sporazum ct

koriiienjw kluba, w saglasnost tada5njegrukovodstva. Klubom je upravljaoUprnvni odbor od 4 dlana (po 2 sa obestrane) i najvifu za.hvaljujudi angaZovan-ju SUEF-a klub jre radio sdlidno svE do

dono5enja pomenutog Zakona o uni-verz:itetu i postavljranja sadalnjeg dekana,avgusta 98. Mogla se piti krd4 sokovi,ilajevi, pivo, j'esti sendvidi i sve to nopov oljnin"i c6narna. In{ovo rukovodsrolepo postavljanju najavilo preuredenje ibrzo otvar'4nje kluba. Od tog obefanjapro$lo je godinu dana; Mi traZimo dakluh hitrs proradi ili da bude vraden sru-denlima na uprav{janje. Do tada Cete vi (imi) rnorati da pladarc kiifu po paprenimcenam* u oblilnjtm kafidima

(nastavak rra sledeCcj sbani)



(nastavak sa prethodne strane)

O Studentskoj uniji SrbijeSI.JEF je jedna od uku.prno l jl stu-

dentskih unija iz 4 univerzitelska c,entm

Srbije (Beograd, I{iS, Novi Saci,

Kragujevac), koje su prolle godine osno-

vale Siudentshu unijt Srlbije (SUSI). Topredstavlja veliki kor:ak ea rstudern|sko

organieo,vanje u Sfbiji. Sv,r

26sL".Oon-

iano organ:izovanih b,untova, studenata,

koje su posto.jale u pro5losti, daniu ne

postoje. Vail4 kao i nareclne generacije,

ukoliko bridu morale na bilc, koji nadin

r:adilcalno da nastupe, ima.6e ria raspola-

ganju jaku infra.struktumu organizaciju,

preko koje de mnogo, mnogo llakle rnodi

da iskalu svoje stavove, Danas postoji

15 studenskih unija u sastavu SU$i-a, a

joH 3 je u fazi osrrivanjia.

SUS uenutno irna status posma-

trada u E$IS-u (Evropska koniisija

nacionalnih studentskih unija), a radi se

na tome da postane punopravni dlan,

dime Ce nam perspektive biti viSe,quuko

pobolj$aae.

Ovog meseoa (dakl: oktobra)SUS de izdati broiurru za brucoie gde

6e biti pregr$t korisrrih informacrija <;

dornovirna, menzama, klubovinra iuop5ie o un:ivsrzsitet-qhom i dru$tvenom

ZiYotu u Beogradu. Naravno, i vi fu te

doCi do svogl primerka uz pomo6 SUEFa.

SUEF danasSa prn5lim rukovoiJstvom SUEF

je imao odli,Snu saradnju. Mada je rnedu

suefovcima krulila prida da je tada$nji

dekan Prof'.rlr Branko Mcldojevid pred-

stavljao ulnereno krilo vladajuCeg

relimq saradnja je zai,sta bila uspe$na imi ga ovom prilikom javno, pred vam4kojima de predavati PolitiL:lku ekonomi.ju, pozdrav$amo i pohvaljujemo. Dobilismo prostorije, telefbn, re<lovno su

odrZavani konstruktivni sastmci, dobini

srno ude56e u radu llluba, prostor zaintemet prezeniaciju, na putu je bioradunar, i jo$ mnogo toga.

D,olaskom novog rukovodstvasve se drastidno menja" Vr5eno su rnno-gobrojne opslrukcije rada l!UEF-a, dak ilidno vredanje dlanova Sve ro je kul-miniralo poiSetkorn ra[ao kacla su narn

oduzeto prostorije. fak smo :izbadeni izInformatora:us ow godinu" O tome Cete

modi da ditate krajem oktcr,bra op5irnije,

kada Ce izadi ltr.broj Monopoll.[sta.Treba samo reCi da se uplaH.li ni$mo.

Naprotiv, jada reprcsija iza:liva jadi otpor.

{Jrrnesto knajaNa kraju jo5 par si[iioa" U Statunr

SUEf-a pi5e da. nismo nestranailka, alijesrno madstram*{ka organizaeijru. Stvarje sama po sebi jasna. Fored dosta mes.

tranadkitr dlanc'va rukovodstv4 i:namo

i Il.anove raanih opozicionih stranaka, aliuvok smo uspevali da interes $UEF-a

stavinno iznad s'rilh ostalih inberesia. Or,o

istidemo kao ogron'ran kvalitet. MoIda

kao rctkok-o.joj

drugoj organizaciijide5avaXo oarn $e da sukobe mi$ljenja(ditaj: svade, nz ogrorrrnu buku i psovke)

uvek javno iz.n,lsirno jedni druginia u

licen a posle svega da odeno zajedricr

pornireni na pi6e. I to je ono najlep5e.

l.Jaravno pitate se gde ste vi u

svemu ovorrre. Ukoliko su ciljevi SUEII-

a i vaiii ZivoUli postulati - svaka pornod je

dobro do5la. $rnatrarno da gre$e oni ltcrji

varn llovore ria ste do5li sarno da ufi.te iSto pre zavr$ite, faks, ne radede niXta

drugo' Srnatral'no da ne smete(smem,u)

da zabrjete gtavu u pesak kao noj ipravi're se da vas ne dotide stvamosit.

Narna (a nadamo se i varna) nije ideai cla

zavrtiimo fakultet pa da radirno negde ::a

50 DM, ili ria burvljaku. Od grupe lju,Ji

koja je osnovala $LJEF deworo je imatro

prosek preko 9,5. Neki su ved u inos-transtvu, a neki:na je taj odlazak pitanje

ne meseci, nego dana. Mi ipak $rndtrdnxLo

da do promena ntola dodi i Ielinro da

posle fakulteta radimo dobro pla6en

posao u na{oj zernlji, a da Zapad upoz-

namo turistidki. Dilernu: boriti se ili neboriti, uni srno odavno ne5ili. Jedinismisao trenutr:.og iivljenja u Sftriji" na

isieku veka, je otllor represiji. Ostaje da

i vi ru dilernu relire. POdNiMG D,{STVA.R.A.I\4O O'TVOR.ENO DR,USTVQ

SADA I OVDE, I r"rkoli.ko se pitate kakoda podnete, ne birinlte. Froditav$i ovajtekst ve6 jeste, treba samo da nastavite...F.S. Ovorn prilikorn, posle skoro 3 godine

postojanja SUEF-a, posebno se zahvatrjujerno

onirn pnofesorirna i asisrentima naleg falattrte-

ta, koji su biii uz nas, polev od snelnih danra

6elnji, gl;uanja na Cuvenoj sednici lt{NV-iL pasve do izbacivanja ie pnostorija, Da nije [:ilonjihove podr$ke, moZda bi ceo razvoj SUFF-a poprimio drugaEiji tok...Pur zajedniekog

stvaraxrja otvorenog i slobodnog dru5tva se

nastavlja,..Sa nado:m da & naia saradnja bilijo5 uspelnija-.. Sa po5tovanjern

Redakci.la & Izvr5ni odlbor SUtrF"a

Glavni i odgovorni urednik ovog Monoparil,ist-speciata

[..jwhiia LazareviiRedalkcrja3e presek, raziika i unija svih dosrda5njih reclakcija

Tehnidka priprerna by Kentaur

TiraZ 1200 (r'nanje - vi$e)Zahvalju.jenro se Suverenu na dobnrrn:nadu

O zglredi i o,,

I\{ahrriraiti sre i doneli velikuodlu-lcu - postairete menadl,rsr nekog od

toi5kida srgrske pa'ivredne malinerije.Ztrog toga heba da urpi5ete i zavr5ite

El:onornski Fakultet. dim ovaj tekst

ditate ov'o plvo ste i osfvarili i stoga vas

verovaffro int€rErsuje kako se ostvaruju

zanmisli menadirnenta irrstitucije kojaproizvodi menadiere. Mofda niste,

pnLrnetili, ali lr: srudentskog ugla to

izgleda (i) ovako...

ULAZNa sredini Siroke povrXine

relleksnog stakla u podnoZju zgrade u

Kameniilkoj 6, nalazi se otvor (vrafa, 5ta

li'?) ispred ko.ie se Liska "Sadica"

uglavnorn rnladog sveta i prokudava daude unutra. $a druge sLrane, pak, u tome

ih orneta "Xadidica" njihovih kolega

koje pokuSavaju da izadu napolje. Najedna te ista vra,ta. Raeume se. Ba$ su

svi na$li u isto vrenre jrlr, zaboga, otpri-Ii-ke istoyremeno prvin:la veZbe ili pre-

davanja podinju,a drugima se

za'rr5avaju, ali zli porr.ir nema nameru

da otvorijo[ neka vrata kojra inade pos-

toje'l!? Iako je 30 sn*peni. U hiadu.

De,belorn.

Da li hi varn lepo stajali belid.Iemper i l€tiri nogavice'i

PUTOKAZTo je ona $arena tabla levo od

por..timice koju razume, valjda, samo

autor iste. Sirnbc,li u boji pokulavaju da

varn objilsne kako da doclete do Zeljene

sale, sludaonice, amfiteiatra" [ifta i sl." aliporile S-ominutnog buljrenja u crtice,

trouglida i kvadrati6e "sludajni pro-

laznik'o se najdelCe (w 99.9999gg97o

sludajeva) elbrafa portinr sa pitan3'em"Izvinilg, kako da dodern do...'1"

Uostalom, lita 6er vam pulokaz ako

vam lepo stcrje beni dZemrper i detirinogavice?

--4



fiil&{lil0'rFu(F ,4so

#nil*it{ /?n0{iFff-ff &4 SfiFlr6'{s.i4** l'tfru$r'fd

n n 64&fr4I.{- fltr\| | cfl!frwunu s,rt*

u {'flMTH E ilP Lt"ltf,tli *\T,/*-* Ip,$&0d (fffr{fr# ""a

A'

*rl!t6 kal,utjp pA&,rl

f ffifHWi,+#f"!"r!

AMFIIrEATRtr, sLU5,q.oNICE,

SALE...Nekako ste se sna3ii i do5li do

leljenog prosiora... Pardon, cio uLiaza u

feljeni prostorn jer tu se ponavlja slika sa

ulaza, na fa!:r:trtet - zarnislite da vam 500gostiju dode na furku, a vri ih dolekujete

na vratima Sirine 93cm. Istcl:remeno,

gosti sa pmthodne Iurke (vi ste popll-

iaran donnadin) odlaze i to kroz...

Pogodili ste, 93crn defin:itivno nije

dovoljno, ali to ne misle i na 60-

ogodi$niem fakultefir. likclo ko.io je

dekalo ispred urnarKirava unutra gazeii

sve pred sobom., igrajuCi se

"ustolidilvanjat'.

,dko ss ne sedals, to jr: ono: kad

prcstane muzika, igrali zauzimaju mesta,

pri demu je uvek jedna stolica manje; u

svakom krugu oduzima se po jedna stoli-

ca i tako sve dok ne ostang samo ^jodanigrad.., [i, pn ovde je razlika fto ima oko

150 stc'licn manje i nema mr.lzike.

Uglavnona.

Vi ste jedan od gubitrdka (nor-

malno), sya mesta su zauzetao ali vam je

koleginica (kolega) koja vas siq:atiSe

nabavila tzl'. PomoCnu st$licu, @ozajml-jenu iz obnilnje osnovne Xkole) i vi se

sme5tate na neki nepopunjen prostor,

sre6ni 51;o lpak nedete propustiti vaZno

TAffiJ},4 &d,w

Snika X,. ftdapm prieermlja

predavanje ("Cvoga nema u knjizi"..")"

ali primeduiete da:

1. su svefla upaljena u sarro jed-

noj polovini $ale, a vi ste u rruadnoj i'oniko ne zna l<ruko se svetla pale (desta

pojava u Al)2. je toliko zagu$ljivo, ali "r,i.l(o

ns sn6 kako so ukljuluje" air conditir:n

(koji postoji, ali... desta po.java u A2"

43,44...3. rre naoEete da dujete profesora

jer "m.krof.n .e r.di ba5 naj.b.[je" (redov-

na pojava u Al i Sl). Inade, mikrofonr izvulnici su ks5tali ko Svetog Fetra kerj-

gana, a dobili smo'"buraniju". Jeftinu" X

nikog ne boti uvo. Osirn studenata.

NesreCne profesore boli. Grlo.

4. varn je g:rafikon na<.:rtan na tabli

(nerna ga u knjizi) mali. Vid varn, ipa{c,n.ije oslab,to. Sedite u nekom od redo*ra

$ale I koji imaju ozniiku veCu od 15.

5. ima.jo}i, ali nerna tonilro prcsto-

ra u ovorn broju Monopoltr-ista"

Sve ovo vanr nar&vno ni malo ne

srnots, jer be1i. dlemper varn odlicno

stoji, a 5to se tide nogavica, ielite lizvon{:sre tni da varn zvoutce isnon'udirno

posehno?

(kutak o rrodi ili KAKO VAM STO.IE

BELI DaEMPFIB r cnrrnt No&.avxcp ?,

pile Snne Vukomemovi6, Monopolist hr. 1,jun1,99?.godine)

flfcrs s4 tl?nv'.&A&ilHs.#(nuT$tlY {I?L{JA&A

fl#*T

f'[pe*EffiwiJI\{#T

}f,ffA{HAT{i,&ft{ d9r*:d

St predmetima iprofesOrima

tI I godini, kero Sto vprovatno

zn.ate, imafra ? grredmeta (kurseva), Svi

predmeti na na5r:m fakunktr.l (osim slra-

nog jeeika) eu jednoserrrestralni. Uprvom (uin'lskorn) semestru slulqju se 3

ku,rsa: PolitiC&a ekonomija, M atematika

i Socialogi.ia s* sociologilom rada, u

drugom (letnjem) : Ekanamika pre-

duzeda, Finansijsko radunovad.stva,

Osnori stat;dtid*e an,al,ize i Razvoj i

s 6v r etnen a e kan onyska w is a a ( R EM ).

Svi ispili su ie<lnako valni imoraju se poloZiti, ani sudenti ipak

pravs raslike medu njima. Po

nepisanom praviiiu ispite koii se polalu i

pismeno i rismemo (a to su Malematika,Finansijsko i Sradstika) najbolje je pola-

gati u p.rvorn roku, pod uslovom da ste

redovno' pratili velbe i .refbali kodkuCe. Za svaki sledeCi rok leie je nadi

asistentil ili kog drugcg dn objasni neki

zadatak ili teoriju. Osim toga studenti

vi5e nauls od svoj'ih kolega studenata"

nego ori profesora i asistenata. Uvekdele lak{e raaumeti svc'g/ju kolegulinicusn:dentqfl<inj'u nego asi.stsnta (u svakompcrgledu). Zato su za sve ispite velbeizuzehc| dregoclme. Nkalco s€ n€ ustru-

(nstavak Lra slededcrj smani)

L$gmppsut$pt-ffi%ffim5-



e4,aaa1v Lt KpEggrEw &lltqw$E

ruKo&vwrt,4u (Nnf$r#E {7y&wFtJtffff$t ^ vtNA H,tE

ilW]EcwgwF

KltffiEin;UMEKCE

(nstavnk sa prethodne strane)

davajte da pitate kolegur ili lkoleginicu da

vam objasni ne5to. I njernulnjoj Ce biti

drago.

Za ispile koji se poialu samo

usmeno (Politidka i Ekononrika pre-duzeda) bitno je da se ude dosta (!'l). To

ne znadi ria mora da se udi od l.oktotrra.

Svaki starriji student dl vam re6i da je,

najvifu naud,io (ili zaparntio) nekc,liko

dana pred ispit, kadaje bubao po ceo dan

(ili noC - zavisi kako ko ud:i).

ispile koji se polallu sramo pis-

meno (Sociotogija ji REM) poloZi

najviSe studenata. Irna raznih nadina

(lepih i ndnih) da se poioZr:: ovi ispiti, ali

lidrro moja preponrka.je drir ih nahubate

izvestan broj dana pred ispit. Koliko jeto dana zavisi od svakog pojedinatno.

Ispod dajerno lishr profesora iasistenata po pojedinirn predmetirnr4 sa

brcjem kabineta, brojem tplefone i vre-

menom prijema (o'l'o vrerne treba

proveriti). Tu sujo5 neki korisni telefoni.

$to se tide odgovora na pitanje ko je

kakav profesor dajem mcrje ii$no

rni$ljenje. Siedefi profesori i asislenti sa

I godine, po ljudskosti i proi'esionali.a-

mu, zaslufeju da ih ovde pomenem

Prof.dr Branislav Sori{i{, biv$i dokan

Prof"dr Branko MedoJevid' nrr Olgica

Boikovid i ttn Miheil Arandarenkro.

6

C.)kL.-J

\

IIFMTONI{A {:AJ|A

Slika 2, Mapa prvog sprata

Kabinet I Dinektan tmj Priienr

Folitidka ehonomiJa

Branko h4edojevid

Bogdan lli6

N4ilor,an FavtrovidStavica Milivojevid

314

415

313708

30121-160

34t2l-074

3021-1573021-084

Iowrrak 11-13

sneda 13-15

d.ewrtak 17-14ponedeljak 10-12

Maternatika

Bralrislav Eoridid

ldiodrag trvovid

Velindr PavXovid.

l)ragan Azdejkovi6

410

416

245

712

3Cr21-170

302!-1753Cr21-116

3C121-1CI6

utorak 10-12

utorak 10-12

ponedeLjak 12-14

poned. 13:30- 15:30

$iociologija sa socfr ologiJom

rada

Vl{ko PetkoviC

Mihail Arandarenko

604

713a

30t2t-11',9

3021-1(12

utorak 13:30-15:30

srsdat 1-15

Ostali broJevi

Telefonska cenffala

Dekanat

Prijavnioa

NRC

Rukovodilac student. slulbe

Referat za rgdovne studije

Referat za vanredne srudi.je

Skriptamica

Prirudna bib[otpka

r05

01

242

soba 1l3X

soba 1134

soba lii2g2

424

3021-240

3021-020

3021-016

3021-071

3021-092

3t21.-ai\8

3A2$AXL

3021-093

3mi-1:r9

* Prva cifra u broju kabineta oznadava sprat Grirrnr: kabinet 3 14 je na IIi sprafu)



\s{

Slika 2, Mapa medusprmta

x..<

-bh

=::.cnEbm

s-EFr

EI\"=

'Hk

"rB€

$$

.\*

sr|llu-;il.$

QH

sRb.Ql

HF-Lt$

$Hssthh

HHREh *.i

>bt;t+jx\}"s

s5rni r

qib

I

R

Err

HsRA.

ilflononrolLfsl z



O nabal'ci knjigaUkoliko niste nabav:{li knjige

$reko fakulteta na rate) ili na drugi

naEin. evo nekoliko nalina kako iFt

molete nabrrviti.

No p:re toga jsdan veliki save,t, ne

sarno za knjige nego za sve na na3em

fakultetrr: Morate hiti flelhsibillni i

snalaZljivi. To ne znatji da odustaue,te od

svojih princ{pa i stavorra, r,ed z,nadi da od

inadenja ni"ko nefu imati korisli, a v:i ceteimati sarno 5tete.

Dakle prvi natin je da kupite

nove kr{ige u skriptamici po sasvim

iepirn cenarna" To je najskuplja vamjanta

i po mom rnilljenju moZe se upralqjavati

za knjige koje Xelite da sadu'vate. Takva

knjiga rJ prvom sornestiru moie bitiPolitidka ekonornija. Ovo takode odgo-

vara onima koji vole da ule iz novih,

distih, knjiga.

Druga opcija je kupr:vina

polovnili knjiga. One se rrrogu kupiti na

dva nadina. Prvi je pnlko ogl*sa na bro-

jnim oglasnim tablamana Fakultetu (Yidi

mapu) ili li6nim kontaktom sa stzuijim

srudentfuna. Cena ovih knjiga kre6e se od

SA-7AVa orj cene nove knjige u skriptar-

nici" Drrrgi nadin je kupovina u sper:ijali-

zovaj knrjifari za polorne knjige Boro u

parku ispred Fakulteta. .lBoro je neSto

skup[i ali.je zato ponuda 'roda.

N{ana polovnih iarjiga je rla se

moi.e desiti da ne vali izdanje iz prethod-

ne godine. l)vo narodito :ila Sociologiju.

To ne tmba uzlmati zdravcr, za gotovo ved

proveriti. Uzme se polovna knjiga (od

nekog kolege)n ode sc u fitaonicu (IV

sprat), pozajmi se novo izdanje, izvr5i se

uporedenje, i po potrebi on{ (mali) deo

koji je doclal ili iznrenjen nezakonito

umnofi u kopirnici" Za jedne je pre<lnost

a za druge nran4 to 5to su polovne knjige

podvudene, nokad u raznim bojama.

T'reda rnogudnrost je da prekr5ite

zakon (1!!) i kopirate knjigu, Ovri ie jo5

jeftinije, ali j'a ne prcpo,rudr.tjem. Ako

ostavimo po strani to lto sam generalnoprotiv kr$enja zakona ma kako lo$ on

bio, raziog je zdravstvene prirode.

Kopija.je uvek umanjona od origi.nala" a

to veoma Ifreti odima" pogotsvu ako su

slova u knjizi veC su.riEe sitna, i kopija

loUa. I listanje, i kaEerrje teksta je kcmp-

likovaniie. Ali cena je vrlu primarnljiva.

Slededi nailin je dn odmah odeoe

u biblio{eku (vidi mapu), ,)stavit€ indeks

ili lidnu kartu i uzffrolie knjigo. Problemje Ito nema dovo[ino lmjiga i 5to su vam

za to vrcrne blokirani fidna kartn iliindeks.

Joi jedna mogudnost koja vas

ko5ta vrernena i pnevoza je da udite u

Iitaonici iz knjiga iz prirudne bihhoteke.

Uzmete knjigu, ostavite indeks, sednete

u Uitaonicu, papir i olovku u ruke,

otvoriie knjigu I pravite svoju iidnu

skriptu, ili jednostavno i$ditavate i uEite.

Knjige iz prirudne biblioteke se ne rnogu

iznositi iz &itaonice.

Naravno uvek se moZe uditi ne

ba$ onako kalco bi profesori hteli.

Fakulbtom kruie silma skradena izdanja iskripte svih mogu6ih predrneta. Uz njih

ide naravno i priEa lcako je nelija drugar-

ica ili drug to poloZila/o bez problema

udedi samo ie toga. I ovde treba bitiobazriv. Ne zato Sto trcba surnnjati u te

pride, nego aato $to su ljudi, razliditi. A-llo

nameravate ovako da pola{eto, tralite

osobur koja je 6to slidnija vama (5to se

tide udenja), a koja je poiofila i-c takve

skriple. Jer moZe se desiti da na kraju

ipak udite iz knjige, a izgubili s8e rlrago-

ceno vrerne.

Ima.jod jedan kajnje nespantskina6in da se polafu ispiti. lloje udenje po

ispitnim kornbinacijama. Za vedinu pred-

meta postoje ispitne kombinacije koje se

ne menjaju niz godina. Jednostavno, pcs-

toji 50 i,spitnih ceduLjica sa 50 nrzniditih

kombinacija. Student nau6i 15 kombi-

nacija i polale ispit "na srodu". Irtro ima

profesora koji uvek postave ciodatno

pitanje. Ispitme kombinacije $e nnogu

nabaviti u obli.tnjoj kopimici..

(] biblioteci i ditaomiciBibtriotekm se sastoji iz dvu del[a"

kao Sto se na mapi nepo vidr. Fostupak za

pozaj:rnljivanje larjiga.je slededi. Ode sE

u biblioteku na meduspratu gde se uz

pomo6 radunac'a ili "rudno" pronade sig-

natura tenjene knjige (ako je ima u bib-

lioteci). Zatim se side u prdzemlje i u bib-

lioteci (II deo) preda signafirra, saleka rJa

se proveri da li je knjiga tu, ako jesre,

popuni kartonn ostavi indeks (ili lidna

karta) i nosi knjiga. Knjige se v:ra,6aju r:a

meduspratu.iitaonica se nanazi na trV spratu,

u krajnjem levom delu zgrade. U sklopu

{itaonice je i priruIna biblioteka (soba

424), iskljudivo sa knjigarna. ko.je su

obavezna ispitna literatura. Knlige poza-

jmljeno iz prirudne bibtrioteke se po prav-

ilu ne srneju i.znositi iz ditaonice.

Naravno, u ditaoraici se rnofp uditi izsopstvenih knjiga i svesaka. ditaonicapredstavlja jedno od rc5enja (malda ne

tako dobro) ull "trupe" rr rasporedu.

Nedostatak je slnba izolacitr'a i buk.a. Zirnije hladno, a leti vruCe.

O skriptarrriciPolela je da radi fontana. Vrelo.

Vodoskok. eesma. Madq vi5e lidi na

pojilo. $to ie i trr:gidno jer nalazi se

us:rpd sfi'orc. Mndni ksatori aligledno

poznaju svcrju klijentelu, pa Iele da jojugode. I strogo polnrju trendove. Aglavni modni trend eu KiOSCL tako da

po ugledu na kiarsk radi r

SKRITTTARNICA

Kclja je verovamo jedini kiosk

sa bar-kod kasom" Koje su takode u

trendu. l\li ru supermarketima. Sta kakve

veze imaju kiosk i superrnarket? Pa

skriptarnica ima klijenata ko supermar-

keto a mod opsirdivanja ko kiosk! $to

dc,lazi do punog izra{ajrn u vrerne pri-jerurog ispita, prijave ispita ili masovne

navala na v'edn* nova wmenjena i dop-

unjena izdanja udEbenika. Sa ve6no

ncrvim izmenjenirn i DOPUNJENIM

cenarna. $to je 'lrend u kior;cirna. Posle

devalvar;ije. $to je u redu, A u redu su iljubitelji h:lih ,CIempr3ra sa sve detjri

ncrgavice. Sia:no Ito se rte popnu jedni

drugima na glavu ne bi li se brfe pri-

makli Uetvrtastonr otvoltr na skriptami-

ci A ondo, kao svak.i r&zllrnan

dl;ernpera!,, pc,fne$ da broji5 bele

dlernpere. ,Ier.je to mnogs lak5e nego

brojati nogavice. DakJe, I beli dlemper,

2 bela dlernper4 3 beia diempera...

Kapci s'u ti te5ki... 4 bela dlempera" 5

belih dfenr,pera... Tebi. se. spava... 6belih dlenpera, 7 beth diempera...

Zaspao(la) si... Sanja5.". Slanja5 da je

Bo5kov dobio u Malksimirskoj 3umi.

Sanjab da je Fartizen potredio Leeds

U1;d. Sanjal da.je NYSE priznala diplo-

rn'u Wog fakulteta. $anjaX da je Mladan

DinlciC prernijer prelazne vlade... I tako,

u snu, kao mesedar priblilava! s€ svet-

losti skripramicer i kada najzad srigne$ iz

sna te budi dobronameran gias "Eta, ba!

sad su r:am nestali fon'nulari koji tebi

tnrbaju, ali ne brini, sad se Stampaju,bide sutra koiko ofetri..." 'Znaili,

suira

opet... 1 beli dZernper, 2 &ladlempera,3 bela d[empora...

KAI(O vAe{ SfOJE SSiIorsuprs r clrrrnl N06AytcE'? ,

prla Smn*o V ukomansviC,

lulonopaiLisC &r. 5, aprJl 98 (sa dry"unflrr$ iz septemba 99)

-g*o-*...**tr*ffiM*gt.,,,ffiffiffi



O BanciBanka je na ina$ern Fakultetu

otvorena u dec:ernbru ltg.grldine, tako da

ste vi prva generacija Fakullteta koja

neCe saznati kakva je :muk;.a bila uplatiti

prijavu ispita u obliZnjim po$tama.

Fotvrdu da je ipk sve niilopako mogli

smo videti ovih dana ( u vrerne prijava

ispita), kada je ispred pomenute banke

na EF-ubila ogromrra guiv'a, dck je

obliZnja po5ta na Zelenom vencu bila

avetinl'ski prazna.

O ToaletimaNe znam zaSto svi javni toaleti u

Srbiji moraju da lide na one sa ib;rske

magistrale. A ne, recirno, na one iz Sava

Centra. ili bar na one koje irnale u sop-

swenom dornu. Ali ne" po JUS-u je

ibsmka magistrala i gotovo! A u tim

standardirna. stoji: imar se distiti jeelnom

mesedno, po maguCstvu UZ upotrcbu

sredstava za di$6enje, Sahr ploJice pod,

bele ploilice zirlovi, saloon. vtata (25Vo)"

pisoari pored lavaboa i narat'no,

N3'egovo Velilanstvo dUd.qf,'ACt

Postoje tri srpske redi koje su neprevo-

dive na strture jezike: bre, :inat i dudavar;.

Mada je bilo pol<uXaja. Npr na

kineskorn: fu Ca Vac. lplik niie uspelo.

Nije se rfunovalo sa Ve Ce,.

I tako, ostadosnro nri sarni sa

Iudavcem i ibarskom magistraiorn. Akad iban*kom magistralonn dodere u BC,

ni Kamrenidka 6 nije r;laleko. Zbogoblitnje BLIS stanice. Ka,ko ho side na

BAS-u, odma ode u Karnrerridku 6 da

ola,ti(c sebi Zivot. I obudi prisuhe stu-

dente k.ako se to radi. Znate ono:

takmidenje u promalivanju one, ved

duvene rupf, fl& dudavcu" zatirn ko 6e pre

da NE prusbr. vodu, kako rnrd.nruti sapun,

papir i lakcr to, brzo pisanje markerr:m

po plodicama i naravno, poprulamzr igra

koiarke po pisoarirna. E, to mi stvamo

nikad nije bilo jasno - pikavci u pisoari-

ma. Valjda im niko nije ukazao na raz-liku izmedu rcdi p*$iti i p-Sai (po sop-

stvenom nahodenju ubaciti slovo U ili I).

Zato inrajte razumevanja za teLliice ipostavite sebi pitanje da li bi *eleti da

vidite valu rnajku (sup,rugu, C.erku, devo-

jku, dnrgari,cu) kako pokuKava. da p,odisti

svo to s.... Mislite o tome.y'r ne sarno o sopshrenom belorn

dlemperu i onolikim nogavicama"

(kurak o madi iii KIIKO 'VAtuI

STO,TE BELI NINMT'ER,I EEI'IRINOCAVITE! , piie: Branka

Vukomanovi(, htonopc,lList br. 3 ,

dec er,nbar I 997, god ine )

6rNrsN,rcDa je Ekononrslii fakultet zarl-

irnljivo, lepo i otlkaleno me$to na-{i sfir-

denti, a i orii sa strane, mogu $u uveri.ti

svakodnevno. Ovc upoznavanje ria

fakulteton"r naogu obaviti na vi$e nadina:

zaviril'anjem u am{iteatrE, ocllaZ,enje:m

do biblioteke, posedivanjem klubla (vi.fene " prim.ur.) ili pak obidnirn posnnalra-

njem osoba koje st"idu svoje stnudrro

znanjr: u ovoj ustanovi"

Medutirn, rnalo bol.jim poslna-

tr:anjem ili stilpanl'ern u kontakt sa

odabranom osoborn" prirnetidete da su

n.a-{i studenti veoxna tetjni i iedni novih

saznanja koja Xivot znade. LJ toj stalnoj

trci za 6to ve6om kolidfurom znanja stu-

denti sr.t oformdli jedn,u vrstu sportske

discipline, ili je boije rnazovirnc igrom

koja se najjednostavnije mote nazvad :

fitNIENJE!. Ova ideja i nije tal;o l:$a,jer po5to znrurio da se najvedi dro vre-

mena na fakultetu provcdi sededi, u

pasivnom poloiaju (ierlino fizidlionaprezanje jeste pomeranje ruke pri

pisanju, a ponekad uli toga nema), dobro

je do$lo da se ljurXi nialo razdrnraju, pro-

tegnu noge, ruke, vra(ove i stornake.

Csnovni cilj ove igre jestr* $to je

brle moguie zauzeti $to ve<1i broj

najboljih rnesta iza sedenje i slu$arrje pre-

davanja u odredeno vletrne, u

naznadenom- anrfiteau"u ili sali. Cd ele'rnenata za udeslvovanje u igri nije varn

potrehno niSta posebno. Jedan ran{i6 iiitorba Ce biti sasvim dovoljni za uspelno

nadrneranje (u njirna drdite potrebne

svesk.e i olovke koje rasporedujete na

?&u?€rta mesta, kao u rRizi&u, ni6ta prosti-je).

Vrerne poletka igre je unapred

odredeno tako da se igradi sanii opre-

clelju.ju koje im vreme odgovara. To

mogu biti rani jutamji, popodnevni ili

ka.ui vedernji sati, Sto ne utide na draZigrc.

Koli.lco je ovu igra u$la u du5ur isrce svim stuclentima (narodito prve

godine) govori i to da oni koji $e opre-

dele za rane juta{n"je da-sove, dolaae po

sat :i vi6e vremen& pre naznadenog

pod.etka igre. Onako vedri, odmond, dili,

i veseli, dekaju znak Eistadice kcrja

otvaranjena vrata Ekonomskog fakulterta

daje znak da igra rnole po*eti. ngrali

osvojena mesta mogu duvati i za vrsrne

predavanja, a mogu ili po ielji p,okloniti

nekom od kolega, koji je iz spavaladkih

razloga tog jutra propustio nenadma-{no

q*w laja, (p vwvw

taanewttv Fpreulivanje u igri ginjenja. Oni koji tog

jutra izvise, kunru se lt sebi, a i pred

dru;gima da 6e sle,Jedeg jutra biti prvi i da

6e zauzimati ditave rcdove. Time oni

uncrse slrah i paniku medu ostale

udesnike sa ciljent da itr zburre i ometu u

svo.j oj strategiji ig;ranja.Medutim, prava lepota ove igre

dolazi do i::nalaja tek u p,sdnsvnirn ipoprodnevnirra dasovima kada ima inajrsi5" takmilara. Ovde se ilgra na malo

drugadiji niadin nego u irrcthodnontslutlaju. Nairne, razlika je u lc'me $to sada

u amfiteatm ili sah postoji grupa koja

slulia predavanje i njen zadatak je da po

eavr5etku istog 3to pre n,apusl-i datu pros-

toriju. Za to vrerne napolju, i.spred vrat4

skupljaju se grupice uebudenih igralaprotivnidkog tabora. Kako se bliripod,etak igre, tako i kod njih raste tenzija

i uzbudenje, trenla se bliZi vrhuncu, sve

IeBCe gledajru u svoje nrrdne dasovnike imerrkaju ostale talemidare. Kada prof'eror

oznLndi klaj predavanja, igra tj" Ginjenje

moZe da polne.

Nnjh:rabniji uv€,k ginu prvi. To

su osobe kclje owaraju vrata. Kada se

vrata otvorc svi se ushernlju.ju ka njima.

Na uiazima trada doiazi do kolapsa i zas-

toja. Masa podinje da se talasa.

Minozvuthi iauci i krici prolamaju se na

sve strane, siimpatidne psovlke koje pri-padnici dveju takmidarskih grupa

upuduju jedni drugima, doprinose atmos-

feri celokupnog do*ivljaja. Oni malo

sla'i:iji osl.avljaju nejake kosk,e na bojnom

poiju, dmgi gaz€; preko njih, Sto govori

da je igna sasvim bezopasna i da moguude,stvovati i mladi i stariji studenti,

dakle svi od 7 do 77 godina.

Zaninrljivo je pomenuti i to da

veoma veliki brcrj devcrjaka udestvuje u

Ginjenju i da postiiu znadajne rezultate u

pogledu koliCine i kvaliteta z uzetihpozicija" iako su za vn)me fajanja igrcizloZene :raznim neumesnirn radnjama od

streu:e jatbg pola"

Sta redi za. kraj? Ovu {gru bih pre-

porul.io svakom z"bog jalanja tela i razvi-jania sportskog duha. O,ni koji su debeli,

sigurno 6e da smr5aju, a oni koji su

mrilavi, smrliade jo$ vi$e.

( Ginjenje, igra kaju 4e izmenitivcii hivot, Mirko MijailoviC,Mamsps!.List br.:i, april 1998 )

Iflst



O ERC-uElektronski radurrarski centar

GRC) se nalazi na II spratu u desnorn

krilu zgrade ( soba 20? ). Foslcrje dve sale

( A i B ) sa oko 30 radurnara. Centar jB

preko akademske rnrrefe povezan na

lntemet. ERC mogu koristiti svi studenti

Fakultet'a (a i Sire) uz ostavljanje indeksa

delurnorr adminisffatoru.

IJ praksi sala A, koja je bolje

oprernljena, koristi se isk$'udivo za nas-tavu i kurseve radunarstva koje organi:u-je Fakultet po koliko toliko povoljnim

csn&ma To istovremeno znadi da je u

sali F gotovo nemogu6e na6i slobodno

me$to. Fotrebno je doCi tt 7:45 i stati u

red ruurpatora ERC-a koji tu dolaze sa

prvim petlovima" a odlaze kada budu

silom isterani. ERC inale podinje sa

radom oko I sati+ka$njenje po izboru

adminislratora.

Osim toga jedran troj radunara u

sali B je neispravan. Poda,;i iz septembra

govore da na jedan isPravan korn.

pjuten za slobodno koriSdenje dolazi

oko 1000 studenata (!!l). Da li je to

dovoljno za naX Fahlltet mozete pitati

dekana?

Najpopulamiji sad::*aji IntEnneta u

na5om ER.C-u su rllektronska polta

(e-mail),, 6askarde na m"reli (chal) ikrstarenie peb-om. .Lidno elektronsko

sandude molete otvoriti (bespl:tuo) u

RCUB-u (tsulevar kralja Aleksandra -

reko puta {.}nivrerzitetske bibhiotoke), a

koristiti ga i preko na$eg ERC-a.

O Boru

Karadli6Boro je svijetli Lili n'rIe sive ekonomije.

Boro je diler "hartila od wijeduosti",

Boro je prodekan za literaturu.

Foro nije radio za Uskrs.

Boro.je protiv mje$anja profesora tr pro-

daju qjihovih izdanja"

Boro.je subjekt u prethodnih pet J nared-

nih pet redenica.. rt, tt

I1OrO re ln

Boro.je u autu"

Boro.je protiv nelojalne konkurcncije

kopimioa.Boro.je segmentirao ftii.$te.

Bora.je dokaz da od Bkonomskog fakul-

teta rncfe da se f,ivi.

(Brucalki kut, Predrag TeYevil,

Manapalf'ist br'S' rn*j 98" godine)

O studentu prodekanu

NaX Fakuitet vs6 dve, i po godine

nema studenta prodekana. Nakon

podno5enja ostavki kompletnog

nrkovo<lstva (znadi i pornenutog

prodekana) prole6a 97. godine, o koncu

Studentskog protesta 96/9?, do danas

nije izabrarr student prodekan. Naudno-

nastavno vede Fakulteta koje je izabralo

novog dskana (Prof.dr BrankaMedojevi6a) i prodehane, vile puta,

zb,og nedos;tatka kvontma nije izabralo

k*ndidata,SLJEF-a, Nikolu Petrovida

(jedan od osnivada SUEF-a), za studen*

ta prodekana, iako je utivao apsoluhu

podrlku studenata. Fo$tre toga SUEF je

u vi5e navrata trafio da se raspiSu slo-

bodni izbori za studsnla prodekana, gde

bi studenti sarnti ieabrali svog pred-

stavnika, l!{o rukovodstvo je ostalo

gluvo na na3e zirtrteve.

Fro no\/om Zakonu dekan

postavlja snrdenta prc'dekana. SUEF i

dalje insistira na izborima za studenta

prociekana i ne{e prizllati rrijednog stu-

denta prodekana imgnovanog od strane

bilo koga osim sludenata. i ne satno lo.

S{JEF bi svim "ondjiem" raspalio na

talkvog "prcdstavnika''' stuclenatn,. li{ovi

dekan ovo dobro zna i znto ne Ieli da

postavi studenta prodekana,, a jo5 manje

daL raspi5e slobodne iebore.

svako lma

PR.AVOda

at

PISE

lz povelie MonopolLfista o pravima studenatanf, u$est'yovflnlu u pravljenju lista

D'akler nije neophsdno da si 6lan SUEF-a, dodli i pi$il

Mi ne cenzuri$emo. Bok nas hude bilo.

ua

*10

univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet special oktobar 1999

Documents