univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet mart 2004 broj 31

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet mart 2004 broj 31

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-mart-2004-broj-31 1/40



()cf(rt (3- trp ()-

$.F B.g\o

ooqto-$o-6+O G+O6J G C\r o.6t o, c{ o.

O. O,

lf).. \oCrg,ro(\lpg

g69 a'e-? i;E es

r9R;o tr xrvE9X--u;

ItI



J

Intervju: prof. Goran Petkovii .........2

InovacijenaEkonomskomfakultetu ....5

Mobitnoststudenata ....7

Educationalactionweek#2... .......9

0petocitaonici... ...71

Crna i bela maska SUEF-a

PoZar na EF-u . .

Umiranje Srbije .

Dvesta godina kainjenja

Kuia gori a baba se deil"ja .

Godina nevalja[aca?

5kota za civitno druitvo

Naptatiiemo dividendu (...)

ali, popravnog viSe nema!

Saradnja Naudnog druitva ekonomista i

EkonomskogfakuttetauBeogradu ..... 27

FondzarazvojRepubl.ikeSrbije .......22

Sta se deSava sa svetskim cenama nafte? . . . . . 23

Doba btagostanja se nastavtja, a strukturniprobtemiostaju. .......24

Lovci na autograme . .. 25

Thjstime nextyearwi[[ be a millionaires ......28Ljubavnijadi raspevanogstudenta ....29

Trendreport...Timetravet! ....30

Covekjeonoitojedel ........31

Snowboard-zabava

hrabrih itucidnih ... ... 33

Putopis- Miris mediterana ....34

I'

rl

13

15

LO

17

18

79

U V:lg...::.;19 :'l:.r(

osta je viie prazne prile bez

iv r stih argum en at a. Ov akv o

ponaianje poiinje svima da smeta. U

ovom broju iemo se driati analiza koje

pruiaju opipljive podatke. Malo iemo

baviti statistikom. eudna je ta igra

brojki koja mo\,e da ukaie na propuste

i nedostatke kako bi ih otklonili, ili da

istakne trendove koje bi trebali slediti i

iuvati. Moida bi i naia politiika elita

trebala da korkti slitne metode. Moi,da

bi onda imali manje greiaka u svojim

oplirnim procenama. Moida ie ti isti

ljudi koji nama obeiavaju buduinost

shvatiti da greie. Oni i dalje ne shvatajuda imaju joi desetak produktivnih

godina i da smo mi buduinost Srbije.

Buduinost koju seku u korenu i ne daju

joj da se razvija. Buduinost koja ne

rada i koja polako odlazi. Ne intresuje

naie polititare ito ie usporiti reforme,

smanjiti priliv stranih investicija, ito ie

produtiti agoniju Srbije. eini nam se da

im viie painje zaokupljaju politiiki

talk-show programi nego njihova radna

mesta koja su im obezbedili glasovi

Srbije. Oni ne shvataju da to viie nisu

glasovi, vet vapaji.

Za sada im i nije vatno ito ljudi i ne

izlaze na izbore, Molda ie se opametiti

kadaljudi u terminima politiikog

marketinga iskljute televizore. Kome ie

onda priiati? Koga fu lagati?

IZDAJE: Studentska unijaEkonomskog fakultetau Beogradu

GLAVNI UREDNIK

Goran JAVORAC

UREDNISTVO

Fakultet: Zetjko.NOVAKOVIC

Druitvo: Goran JAVORAC

Ekonomija: MiLen KAKUCA

Salata: Vtadimir 0SMAJIC

REDAKCIJA I SARADNICI

Ivana Adjanjin, LjiLjana Dordii, Mirko Mijailovii-Mandrak,0tga Rupcova, MLaden Stevanovji, MiLoi Ljuiii, Ana Kostif,Mitan Vitoievii, Branimir Kutaievif, VLada 0smajii, Alec van Staan,

Nikota Colovii, Darko Majstorovii, Zoran Arsenovi6, Marija Dore5ii,

Mr WoLl Dr Ogi

LEKTOR

Jel.ena GRADIC

ADRESA REDAKCIJE

Kameniika 6, 11000 Beograd, tel: 071/3027-765

MONOPOLLIST MARKETING

. MaLi oglasi red 5 dinara

. Korica zadnjaT/7 (kolorna) 100€r Korica unutra5nja 1/1 (crno-be[a) 40€. Korica unutraSnja 1/2 (crno-beLa) 20€

MononolList

ZAH VTLJ U J EM O SE NU KOVODSTVU ERO N OMS KOG FAKU ITETA

: NA POT"IO(T U REATI'ACIJI OVOG BROJA ''''' .' ' ::. '

TEK5TOVI SU AUTORSKI; NISU CENZURISANI I NE PRED5TAVLJAJUzvnHriAH iinv sruorHrsxr urul:r rroNoMsKoG FAKULTETAI



ffi'1tf

i*;

pravni. Finansijska implikacija toga

na univerzitetima gde se Skolarina pla-

ia jeste da student koji padne ispit

mora ponovo da uPlati kurs da bi Po-

novo polagao ispit. Ako podelite cenu

semestra od dve, tri hiljade dolara sa

detiri ispita vidite da jedan ispit ko5taod 500 do 1000 dolara' Ma koliko ti

studenti bili bogati niko nije spreman

da baci taj novac u vetar, i u toj situa-

ciji svi su zainteresovani da im nastav-

nik pruZi maksimalno mogu6e za tih

5OO dolara i da taj ispit poloZe' Obave-

ze nastavnika i studenata su vece a in-

teres ijednih i drugih je da prolaznost

bude visoka. Ako student padne, to je

problem i za njega i za nastavnika.

Ukoliko je prolaznost 30%, onda je

70% studenata bacilo Po 500 dolara

u vetar i onda bi studenti, dekan i svi

ostali imali veliki problem. To se nigde

ne de5ava i jasno nam je za5to'

ML: Da li postoii neki asPekt u kome

Ekonomski fakultet iz Beograda

prednjaii u odnosu na zaPadne

fakultete?

GP; MoZda 6ete se iznenaditi ali da'

Recimo, imamo izvanredan racio od-

nosa broja studenata i broja knjiga u

biblioteci,kvantitativno mereno. Me-

dutim, kvalitativno mereno to su sta-

raizdanja i naS fakultet je idealno me-

sto za izudavanje ekonomske istorije

ali ne i ekonomske sadainjosti toliko.

Sada se stvari popravljaju jer dobija-

mo elektronske baze Podataka gde

su 6asopisitako da se tu pribliZavamo

nekim standardima. Drugo gde smo

relativno dobro kotirani jesu metodi

nadina izvodenja nastave i nadina iz-

vodenja ispita. Ma kako naS fakultet

nama izgledao konzervativan i tradici-

onalan, ipak primenjuje relativno ra-znovrsne nadine izvodenja nastave'

bar na tredoj i detvrtoj godini' MoZda

je slika malo iskrivljena jer su u ankte-

ti odg;ovarali nastavnici koji su zainte-

resovani i kojito i rade alisvakako mo-

Zete na6e jedan broj nastavnika koji

koriste: grupne prezentacije, reSava-

nje poslovnih sludajeva, vode studen-

te u laboratorije, dovode ljude iz pred-

uze6a na predavanja ili vode studente

u preduze6a. Na ZaPadu se to takode

de6ava ali ne u onoj meri u kojoj smo

mi odekivali. Najraznovrsnije nadine

izvodenja nastave imaju novi univerzi-

teti, recimo Ekonomskifakultet iz Bu-

dimpe5te kojije raden skoro i uz ame-

ridke donacije. Nekidrugi nisu baS toli-

ko moderni a to znadi da ni mi ne zao-

stajemo tako puno. MoZda dak Zelimo

da budemo i moderniji od tih drugih fa-

kulteta ito je dobro. Po nadinu izvode-

nja ispita na na5em fakultetu imamo

dve krajnosti: vrlo tradicionalan i lo5

ili vrlo moderan nadin. Na nekim pred-

metima imate potpuno uvedeno testi-

ranje, kao recimo u Americi dok veci-

na evropskih fakulteta nije dotle sti-

gla, a na mnogim Predmetima imate

dist usmeni ispit 5to ne postoji nigde

u svetu. Kolege iz inostranstva sezgranu kada duju zalakav nadin ispiti-

vanja i kaZu da ne bi nikada doSli da

predaju na takvom fakultetu.

ML: Prema nekim Podacim, u Prose'

ku samo 70 Procenata Profesora

u EvroPi rado Prihvata Promene'

lGkava ie situaciia na naiem fa-

kultetu?

'GP; Ne bih smeo da Procenim ali mi-

slim da situacija nije mnogo razli6ita.

Teorija promena govori o tome da su

ljudi uvek protiv bilo kakvih promena.

Univerziteti su tradicionalne ustanove

i kao takve one se trude da neke na6i-

ne rada oduvaju. Ponekad se tome di-

vimo i to nas odu5evljava, kao na pri-

mer kada udete na Oksford i osetite

mir i spokoj jer se tamo vekovima dita,

radi i razmiSlja. Buke nema da bise taj

rad ljudima omogu6io i vi osetite uni-

verzitetsku atmosferu. U Americi je si-

tuacija potpuno drugadija Sto se tide

tog audio doZivljaja jer su tamo univer-ziteti mnogo Zivlji. Evropski univerziteti

se sporije menjaju i malo su konzerva-

tivniji. Sa druge strane u Evropi se ne-

ke stvari menjaju a koje Amerika ne

pomi5lja da promeni' Evropa ho6e da

skrati redovne studije ito ce se najve-

rovatnije i dogoditi, pa 6e dodiplom-

ske studije trajati 3 godine a posledi-

plomske studije bi trebalo ukljuditi u

redovno studiranje. U Americi dodi-

plomske studue traju detiri godine i to

niko ne razmiSlja da menja. Evropski

univerziteti imaju veliki otpor prema ta-

kvim promenama ali 6e do tih Prome-

na neminovno do6i. Tako i na na5em

fakultetu postoji nezadovoljstvo zbog

promena ali one 6e se desiti. Kada su

ovde prvi grafoskopi pomenuti, pre de-

setak godina, neki su se zabavljall 'na

radun tih koji koriste folije govoreci da

su to oni koji ne znaju Sta pridaju pa

moraju da ditaju sa folija ono Sto nisu

naudili. Danas imate rastuci broj na-

stavnika koji koriste video projektore i

ra6unare. Znadi ne treba se sekirati

zbog promena jer one se svakako de-

Savaju, trebalo bi ih samo sprovesti na

najbezbolniji i najjeftiniji nadin, u smi-

slu uloZenog naPora.

ML: Ekonomski fakultet iz Beograda

smatra sebe liderom u reforma-

ma. Da li on to zaista ieste?

GP; Ekonomski fakultet je sasvim si-

gurno lider u ovoj vrsti obrazovanla, u

ovom delu sveta. To iskustva svih nas

u kontaktu sa drugima mogu da potvr-

de. Na5 dekan je lePo rekao da se mi

brzo menjamo ne zato Sto smo mno-

go pametniji ve6 zato Sto nas okruZe-

nje na to tera. Filozofski fakultet se ne

menja zato Sto nema ni jedan konku-rentski fakultet u okruZenju. U Beogra-

du postoji desetak privatnih poslov-

nih 5kola, Ekonomski fakultet iz Kra-

gujevca sa svojim odeljenjem dolazi u

Beograd i to je nama veliki problem.

Konkurencija je na trZiStu studenata

, ali i na trZi5tu nastavnika. Trenutno

Ekonomski fakultet u Beo$radu upisu-

je najbolje studente u Beogradu i mi

Zelimo taj visoki nivo da odrZimo. Ta-

kode Zelimo da zadrZimo sve kvalitet-

ne nastavnike da ovde Predaju a neda ih preuzme neko drugi. Fakultet Ze-

li da zaStiti svoj kljudni resurs, to su

nastavnici, i da sPredi njihov rad u

konkurentskim ustanovama ali da im

u isto vreme otvori mogu6nost da to

Sto su radili tamo rade i ovde, i neke

promene 6e se deSavati' ffi

I ntervju pripremio i vodio

Zeliko Novakovie

MonopolList



'ill]'i:,

/b,\ry;\kt*#

edu statistiiarima odavno po-stoji miSljenje da se znatajnepromene i novi metodi uie-

nja statistike, moraju pronaiil RobertHog, kasnije i Ronald Ulman, dva pre-sudna predstavnika ameriikog stati-stidkog druitva, izjavili su da studentiu Americi desto vide statistiku kao naj-gori kurs na univerzitetu. Tako je na-stala ideja da su potrebne fundamen-talne promene u nastavi statistike,gde su pojedini statistiiari od Ameri-ke do Australije predlagali razliiita re-ienja. Npr. grupno uienje, u smislu dabi to moglo da pomogne rezultatimana ispitu. Ono 5to bi se moglo navestikao jedan od najveiih problema, u izu-iavanju ove materijeje Sto postojiveli-kibroj statistiikih metoda kojisu pred-videniza reSavanje jednog istog pro-blema i studenti ne znaju za koji me-tod da se opredele. Napravljen je veli-ki napredak u odnosu na prethodnih20-30 godina, kada se insistiralo na to-

me da se izvrie izraiunavanja bez ko-riSienja digitrona, sve su formule mo-rale da se znaju napamet. Sa kompju-terskom revolucijom stvorena je mo-gu(nost da se uspostavi "most" izme-du statistike i kompjutera. Na taj naainbi se olakialo izuiavanie statistike.

arskih struini

da na-

tima. A Sto je najva2nije, zanimljiv i pri-lagoden za obradivanje statistike."Statistika" predstavlja pokuiaj da sepromene shvatanja studenata o stati-stici, izbegnu izjave tipa: "Mrzim stati-stiku" i "Ovo je odvratno!"Jedna od ra-dikalnijih novina je "drvo odluiivanja"koje predstavlja alogritama, koji bitre-balo da pomogne studentima,da seodlute za neki od metoda za reiava-nje zadataka. Ovaj metod odluiiva-nja, profesor Lovrit je pre ietiri-pet go-dini, uspe5no primenio u Australiji. U

svetu postoje programi namenjeni za

veoyg le lako biti najbolji, lada vam okruzenje to:dopuita. Lako je zapadnimstr:udnjacima da postiiu najbolje rezultate u iazliditim oblastima, [aaa ima;uuslove za to. Treba biti ;faCa" i uraditi tiko ne5to u Sr.Uiji., ,,,, 1 ,, ,,,i

9:t_,"if:*l_". ry,qi:jl.. t iod ra s u Lovri (u, pr:oreso r, ; ; b ;;a r.tu

:osn ovE

STATISTICKE ANALIZE i njegovom radunarskom progrimu toii za gada nosinaziv srArlSrxn, :oval pioiram ;e irr..ino jb:v5iii .atrtra-inil,ia]<urtet i

druStvo, ali prlda gotori i o ploulemima sa t<oiimase aloreioi Loul. C rrrra-

n'fu ,* nrljii lg;iin** ;.";* nn r,; ,il :i,:rl: It f #r..: 0,,, .

iitli...:r'li:ililii:iirj; irlli:

I , ..:11,,i1., :i:iI 'i r,::..:

profesionalne statistidare, ali ne i zaobiine ljude, koji bi htelida koriste sta-tistiku. Takvih ljudi ima na hiljade u

svetu, svuda gde je primena statistikeod izuzetne vaZnosti. Npr. u medicini,biologiji, ekonomiji ili psihologiji. Ovajprogram ie biti prezentiran prvo na-3im studentima na Beogradskom uni-verzitetu, a kasnije i ostalim

studenti-ma u Srbiji. Program je preveden i naengleski, te ie kopije biti poslate i uni-verzitetima u svetu.

Ovo je jedinstven programovakve vrste u svetu

Ovako neito zasigurno ne postojiu svetu. Ovo prvi edukativni softver usvetu, na univerzitetskom nivou, izoblasti statistike. Sta.jeledinstveno zaovaj softver?

Timka (j

1. "Drvo odluiivanja" ili "Mishasthree" odnosno izbor statistiikogmetoda koji(e ubrzo bitizaitiieni u zavodu za patente.

2. Jedinstven je po tome 5to nijedanuniverzitet na svetu, sem Berklija,nema svoj statistitki softver. Beo-gradski univerzitet ie biti jedan

od prvih univerzitetskih centara usvetu, sa svojim statistiikim soft-verom.Ovo te biti jedini samostalni "soft-

verski paket" iz oblasti statistike koji(e se distribuirati uz svaki udZbenikstatistike. Prvo na naiem fakultetu,aonda i na Beogradskom univerzitetu.Svaki student ie na CD-u imati instali-ran ovaj program, zaitiien od potenci-jalnih pirata. Trenutno je u svetu lN daudZbenik iz statistike ima u dodatakuCD na kojem su slajdovi kojiie koristi-

MonopolList



iir. l

tirana studentima Ekonomskog fakulteta. U zavisnosti od reakcija

studenata, iii (e se na dalje promovisanje u Srbiji, Bosni i Hercego-

vini, Crnoj Gori, Makedoniji i nadamo se u Evropi i svetu. Treba na-

pomenuti da je vei saradnja sa jednom softverskom kompanijom

iz Rima je vei upostavljenja, te ie uskoro ovaj program biti preve-

den na italijanski. Sada sve zavisi od donatora i investitora koji bi bi-

li voljni da pomognu da se zavrii ovaj projekat.

Autori "statistike" nemaju dovoljno snaZan raiunar, da zavrie

program u onoj verziji, u kojojje prvobitno i zamiSljen. Nedostatak

ovog radunara se otklanja ostajanjem do ranih jutarnjih sati, na fa-

kultetu"

korporacije, minitab, sa vecom memorijom,

moZe da podrZi izradu programa.

ML: Da ti postojisaradnia sa fakultetom? Da liieEF izalao u susret?

LM; ViSe puta smo se obracali

kulteta. Svaki put kada bi do5li

ti studenti ili nastavnici. Alijeto neki softver koji nije samo-

stalan nego radi u nekom pro-gramu, npr. u Exell-u.

3. U ovom programu nalazi

se dosta novina kojih ne-

ma u drugim statistitkim

programima, kao ito je"minitab".

Najmotniji programi iz ove

oblasti se ne koriste, jer su suviSe

sloZeni. U proseku je potrebno 30-

ak knjiga, koje idu uz njega, tako da

je on samo za profesionalce.

Ovaj program je PotPuno Prila-goden studentima, tako da ie ute-nje statistike (po reiima autora) biti

neka vrsta "igre" za studente."Statistika" ie ubrzo biti prezen-

Kada pogledamo u kakvim uslovima rade profesori u zapad-

nim zemljama, kada to uporedimo sa naiim uslovima, shvatamo

koliko je volje i upornosti potrebno da se izvede jedan ovakav po-

duhvat. U Srbiji, ipak, postoje ljudi koji uspevaju da se distanciraju

od svakodnevne agonije; da skupe snagu i pokuiaju da Srbiji pru-

2e neito novo. "Ne5to novo" je istinski potrebno ovom druitvu,

kao znak da se stvari menjaju. Ako ovakav program nema budui-

nost u Srbiji, nemamo je ni mi. ffi

Goran Javorac

konkurencija inostranim programima, i danjaju da bi ovaj program trebalo podrZati.

ML: Zar se na oiaj naiin ne podi1e reitinf fakul

teta i univerziteta direktno?

t M; ia direktno nisam, ali sam duo od

(SUEF, SUS) da su oni pokretali inicijativu u Mi

starstvu prosvete.Tamo su dobili jedan ve

cudan odgovor: da bi ovaj program bio direk

LM: Da,ali mi jod uvek nismo usPeli da

mo pomoc, dak nismo sigurni da moZemo da

vr5imo ovaj program; onako kako smo planira

Nedostaje nam jedan radunai koji imaju vei

rukovodstvu

u zakazano vre

me, vodila bi se polemika o famoznom s

ML: Da li ste se obracali rladleinom

stvu za pomoc?

"306". Za ovo, nisu imali vremena. Ne misl

da je u pitanju nemarnost, vec da je protekla

;rr,i.r,r"*" da se konstantno vra6amo u pr

vto.

ML: lhko reaguiiu studenti?

dina nosila mnoga isku5enja. Rukovodstvo

pomalo umorilo. Mnogo je teZe da se pogleda

ML: L\ako su odreagovali naii profesori?

I-M: Samo treba re6i da se na prezentaciji pro-

grama 5O% profesora sa katedre nije pojavilo.

Niko se iak ni iz rukovodstva fakulteta nije poja-

:;H,"":"'"juPiogramom onda ce se ici na

ML: Zar ne bitrebalo i MARKETING i PR

fakutteta da obavisvoj deo Posla?

t M: Polaganje 6e se vr5iti na radunaru. Prvo vas

ibdunar pita za koju ocenu dete da polaZete, on-

LM: Kada razgovarate sa njima, oni se odudeve

ispremnisu da pripreme jednu veliku prezentaci-

ju, ali u praksije drugadije..,

ML: Kako ce izgile,dati nadin polagania?

[M; U principu je potrebno dva meseda da

da se ide na pet eliminatornih pitanja, Ako

ovaj deo uiadi onda se ide dalje. Treba n

nuti Oa 6e postojati ba2a podataka sa sadr

iem svih pitanja iz prethodnih ispitnih rokova.

MLi |nahe ll nieku poruku za stidgnte?

fm; Samo'verujte u sebe isVb moZete'posti6i,

MonopolList



U nastbvku ciklusa tekstova o reformi ' , , ,

.:i.'..:'

visokog bbrazovanja u iXtuO, sa Bolonjskom

deklaracijom u ovom broju Monb'polLista biie

viSe redi o mobilnosti studenata, Ovaj,terrnin

si upoireoriava da ornudi mogue nost,di' ' ,' ' ,

rtr,a;lt oi*.r;,.;,;;';r r.ro,r*;;..*n,.*"tei;

viioko5kolske institucije na koju su upiseni ili

Ja upi5u studijske kurseve van svoje lemtje.

+h.$"h\.'$

Pojavni oblici mobilnosti

Postojivi5e oblika mobilnosti. Nave5iemo i

opisati one koji se najce56e pojavljuju.

Horizontalna mobilnost podrazumeva

odlazak na neku drugu visokoobrazovnu in-

stituciju u toku dodipiomskih studija, gde

seprovodi

odredeniperiod,

najde56eu

tra-janju jednog ili dva semestra, a potom se

student vraca na svoj matidni univerzitet.

Vertikalna mobilnost povezuje se sa uvo-

denjem dvociklidnog sistema studija, dodi-

plomskogi postdiplomskog. 0dlazak na stu-

dije u inostranstvo u trajanju celogjednog

ciklusa smatra se vertikalnom mobilno5cu,

U poslednjih nekoliko godina Evropska

Komisija inicirala je niz programa vezanih za

mobilnost na raznim nivoima obrazovanja.

Jedan od njih je i Erasmus Mundus, pro-

gram Evropske Unije ijo5 nekih pridruZenih

driavaizoblasti visokog obrazovanja, a za-

sniva se na razmeni studenata, nastavnika i

drugog akademskog osoblja. Za poslednjih

15 godina preko milion studenata u Evropi

udestvovalo je u ovom programu razmene.

Kao vid mobilnosti studenata pojavlju-

je se i problem "odliva mozgova". To je pro-

blem pre svega za manje razvijene drZave,

jerse najtalentovaniji studenti odluduju na

odlazak u razvijenije zemlje, radi traZenja

mogudnosti profesionalnog i lidnog iskazi-

vanja koje im nije omogudeno u matidnoj

d rZavi.

Mobilnost. Zbogd,ega?

Kako dosada5nja iskustva pokazuju, osnov-

na korist od mobilnosti studenata se do sa-

da sastojala u sticanju iskustva o drugadi-

jim kulturama i individualnom razvoju. Me-

dutim sa novim idejama o stvaranju jedin-

stvenogevropskog visokoobrazovnog pro-

stora, sve viSe se u prvi plan istidu akadem-

ske vrednosti perioda provedenogvan ma-

tidnog univerziteta. Mnogo je veci broj stu-

denata koji su se samostalno snalazili, ka-

da je u pitanju odlazak na studije u ino-

stranstvo, od onih koji su to udinili putem

nekog programa razmene, Sve Sto se u po-

slednjoj deceniji dini u sferi visokog obrazo-

vanja u Evropi, a najvi5e kroz Bolonjski pro-

ces, ima kao jedan od krajnjih ciljeva istva-

ranje takvog sistema visokog obrazovanja

u kome bi mobilnost bila svima i lako dostu-

pan alat za akademsko usavrSavanje.

Ako vam nije jasno zbog cega je mobil-

nost dobra, zamislite da se sve svetske ko-

smicke sile ujedine na jednom kosmidkom

projektu, npr. slanja ljudske posade na

Mars. SloZiiete se da, kada bi se po strani

ostavili razni interesi tih sila, taj projekatje

realno izvodljiv u jednom odredenom vre-

menskom periodu. A potom zamislite da

komunikacija izmedu njih ne postoji. Ame-

ri ne znaju za Ruse, ovi nemaju pojma o Bri-

tancima, za Japance niko nije duo. Svako

radi za sebe i nema informacija do kakvih

je saznanja do5ao onaj drugi. Pogodite ko

6e pre na Mars. Rusi naravno, ali za deset

puta duZi period vremena od onog koji bi

bio potreban kada bi svi radili zajedno,

Slidne su stvari i na polju visokog obrazo-

vanja. Ako nema razmene podataka, isku-

stava i informacija, znanje se, udaureno u

univerzitetskim centrima, mnogo sporije

razvija nego kada se ono uporeduje sa zna-

njem razvijenim na drugim visokoobrazov-nim institucijama. U SAD npr. svakinovidok-

tor nauka mora svoju akademsku karijeru,

barza izvesno vreme. da nastavi na nekom

drugom univerzitetu, Time se stvara bolji

protok informacija i spredava tzv. "akadem-

ski incest" kada seznanje prenosi u geograf-

ski uskom krugu.

Ako se pogleda na trend globalizacije i

uticaja koji se ostvaruje spolja, jasno je

da po znanje viSe nije dovoljno i6isamo na

doma6e fakultete. Takode i profesori mo-

$4 € $ ,i'ii ['.i l; 3. l;.€,' il,l

Monopoll-,,ist



iiilt:::t:::r:llnliiiiii

:llllll:l:i r:,i.r;:i:ii:

riit:iii

iir$iHlt "'i+#+il "+;;*

raju do6i do tog novog znanja kako bi $apreneli velikoj vedini studenata koja j05

uvek nije u mogudnosti da bude akadem-

ski mobilna.

Vrlo je bitno ukazati da mobilnost nije ko-

risna samo za studente i profesore vec i za

same univerzitete, jer se mogu pobolj5ati

nastavniplanovii programi, ali ima i mnogihdrugih koristi. U tom kontekstu se mobil-

nost mora shvatiti kao pozitivan akademski

resurs za sva aktere.

Glavniproblem.

Prepoznavanje kvalifikacija.

Kada se govori o mobilnosti, jedan od glav-

nih problema je kako uspostaviti jedin-

stven, ili bar lako prepoznatljiv, sistem aka-

demskih i strudnih zvanja, kako bi se lakSe

nastavile studije ili dobio posao van granica

drZave u kojoj je zvanje stedeno.

Jo5 1997. je Lisabonskom deklaracijom

propisan nadin na koji 6e se vr5iti priznava-

nje diploma u okviru drZava potpisnica te de-

klaracije.Ovo je bio jedan od prvih koraka ka

stvaranju preduslova za podetak Bolonjskog

procesa dve godine kasnije. Medutim mno-

go efikasniji metod se mora pronadi iza ovaj

proces. Bolonjska deklaracija jasno ukazuje

na potrebu stvaranju sistema lako prepozna-

tljivih i uporedivih zvanja. Jedan od modela

kojije predloZen kroz Bolonjsku deklaraciju

je tzv. dodatak diplomi (Diploma Supple-

ment). Ovaj dokument, kako je predvideno,

bi se izdavao zajedno sa diplomom i to na

maternjem i engleskom jeziku i sadrZao bi

detaljan opis svega znadajnog za struku, di-

me se student bavio tokom studiranja. Doda-

tak diplomi bitrebalo da bude instrumentza

povedanje jasno6e kvalifikacija, pospe5iva-nje mobilnosti i promovisanje zaposlenosti

u celoj Evropi smatraju studenti okupljeni u

ESIB-The National Unions of Students in

Europe. 0vim bi se reSio problem prelaska

na vi5i ciklus studija, dok se za horizontalnu

mobilnost, kao najkorisniji alat moZe prime-

niti ECTS - evropski sistem transfera kredita

stedenih t0kom studija, koji ie biti podjedna-

ko priznati u svim zemljama potpisnicama

Bolonjske deklaracije^

JoS neki Problemi

lma ih mnogo, zapravo sistemi su popriiidno

neharmonizovani i mnogo toga se joS mora

udiniti da bi se do sada usvojena reSenja

sprovela u praksi. Nemojte se prevariti,

imajte na umu da se ovde govori o komplet-

nom evropskom prostoru, hoiu da kaZem

da Evropa mora joS dosta da uradi kako bi

do5la do skladnog sistema kojim bi, s obzi-

rom na svoju naudnu proSlost, mogla da se

pohvali kao najboljim na svetu. Neosporan

je visok pojedinadni kvalitet evropskih uni-

verziteta, alije cilj da evropski visokoobra-

zovni prostor i kao celina poseduje takavkvalitet. Razliditost koja je razvijena bi se

mogla iskoristiti u te svrhe iz gore pomenu-

tih razloga.

Ekonomski, soc'tjalni i politicki aspekt se

ni ovde ne mogu izostaviti, 5ta viSe, jasno je

da je prevazilaZenje problema proisteklih iz

ovatri aspekta preduslovza uspeSno usagla-

5avanje administrativno-birokratskih propi-

sa. Da bi se postigao pravi efekat mobilno-

sti, svaki student koji odlazi u inostranstvo,

mora se osedati kao potpuno ravnopravan

dlan akademske zajednice u kojoj se nalazi.

To iziskuje plaiene troSkove Zivota u stu-

dentskom domu za ceo period studija van

svoje zemlje. Ovaj problem se moZe done-

kle re5iti i osnivanjem fondacije koje bi do-

deljivale tzv, grant-ove (darove ili donactje)

studentima. Ne moZe se lako izbeii nijezid-

ka barijera, jer bi se svi kursevi u Evropi mo-

rali pored maternjeg prevesti bar i na engle-

ski jezik.

U poslednjevreme javljaju se ividoviude-

nja na daljinu putem elektronske komunika-

cije tzv. e-learninig a u skladu sa tim i e-mo-

bility. Medutim, studenti u Evropi smatraju

da takav vid mobilnosti ne moZe da zameni

fizidku mobilnost.

Postoji i problem nemogucnosti gostuju-

iih studenata da pored studija obavljaju i

odredeni posao kako bi finansijski potpo-

mogli svoj boravak u inostranstvu. To spre-

davaju brojne ad ministrativne odredbe o ob-

liku vize i sl.

Skromnipodetak

resavanja problema

Ono na demu se insistira je dostupnost in-

formacija. Kao Sto je i ova koju 6ete dobiti

putem ovog teksta, Za pocetak o postoja-

nju ovakvih programa. Potrebnoje obezbe-

diti informactye npr. o vizama, prevozu i 0

svemu Stoje vezano za boravakjednogstu-

denta u univerzitetskom centru daleko od

ku6e, o ishrani, sme5taju, druStvenom Zivo-

tu i kulturi zajednice.

Napori koji se ulaZu radi usagladavanja

kvalifikacija, obezbedivanja podjednakog

kvaliteta, kao i modela prelaska sa univerzi-

teta na univerzite uz pomo6 ECTS imaju za

cilj da pospe5e akademske vrednosti koje

proistidu iz mobilnosti. To dalje znadi da se

svakom studentu mora garantovati prizna-

vanje poloZenih kurseva van svoje matidne

institucije, kao i podjednako pravo na zap0-

slenje nezavisno od toga gdeje stekao diplo-

mu. Tako stedena sigurnost u priznavanje

kvalifikacija bila bi veliki motiv studentima

da se opredeljuju za slu5anje i polaganje od-redenog broja kurseva na drugim univerzite-

tima i van svoje zemlje. Za ovo je potrebno i

da se nastavni planovi i programi reformi5u

i u smislu ve6e slobode izbore za studente,

tj. da se uvede veci stepen samousmeren1a,

kako bi se akademsko znanje sticalo Sto vi-

5e po principu afiniteta a 5to manje po prin-

cipu nuZnog zla, koji vodi loiijem kvalitetu

znanja.

Svi koji su se na bilo koji nadin bavili te-

mama vezanim za reformu evropskog viso-

koobrazovnog sistema po Bolonjskoj dekla-

raciji, mogli su da primete da se u su5tini

sve o dini kako bi se pove6ala mobilnoststu-

denata, predavada i drugog akademskog

osoblja, odnosno, na neki nadin, ukinula ge-

ografska, nacionalna pa i socialno-politid-

ka barrjera u odabiru studija i institucije na

kojoj 6e se one sprovoditi. Zato se mobil-

nostvelike veiine studenata nekako name-

ie kao krajnji cilj svih drugih oblasti kojima

se pojedinadno bavi Bolonjski proces. ffi

Milo5 VitoSevi6

[email protected]

Monopoll,ist



il$iullilitii

sui:lr,i,liii

,,'tu,*uriliii

ir, '1i,il :il!l

iliiir W.:' i::,:

.l;iti,: :

,l.ii::ii:ii::iii

:iii::

1t:1 , ,,,;,itir,:,,1r,,r irim

i#111.'tji. 'j'j .., :::::::jqj .:*:..r"r?.ir''iii ...rjjj::r:

i1,isr$s.;..' ti,i'' ''' ,,,i,,.,.ffi]'. . ....,,.,:iill:::Wji

::: t: _i:r::_u:i :i::::l::::tffji

,,"ffi.iffii:..:Wi:,,..,,.,.. .,,.,.....

HsqqF4Iv.4i4}j1#,#l:

I riiiii

,, .jjii: ::,llt, '\iii: :

.ftiiiil iiiii

'.1r..1

.:.:l.l

i:L:lgilr'ti

$l;*jsiilii

,,i:::ffi::,

.:.,ffiilii:'i

," ' ' . .!!!;:'.

:rffi1"'ffi::,::

,ffii:.;

iiiii':ffi",,,,,ffi:" j'jffil! l

iiiiiiiiiiiiili:;iliii!

iiiiiiffiii

r,'i1i'.. :r

t{tl4iiiii 3.:jj:::::::. : ::rnjl:l::;ll l.jl:

ii 1i!i1"' "n i \:, iriiii ii , i:::: iii

lij, t:Ii'. i"i ill ,i !!ri!: 'i' ..ii. ::' ,,j,,,ir1, ,liiij::: ::1i :::ll:: F::, jjlliii {,1t:iili:,........,,,r:iiiiii...iiiiiii: ..nfr' .:::i:::: .*i

,ir.riri iiiii iii::' .,,iiii:iI I i' ,!tit':

'"'""" ,., il{i. 'iil::i

Krepkih misli uputili smo s€ na pf€davanje o pnoiirenju €U na istok.

5e$led,e,l!.,5m- 'politiikE.,i,€ltohomikE.,iza2ovF ,PnoiiiEnja;.,kao'l odEkiVaneposled j,cei.,,Prii!52tii,kio2 istoiiiat,,nasta,ii,iustoliEEnja:€Vno,pEke unrje; ,,,,, ,,,

shvat!li smo di dodatno difinisanje institucijJ i politlke €U iezultovatippgodnitni.gii'€nj€ r,ng:,ist6 ;

iiniiiiFll::.iili

aino u 00.15h, autobus je krenuoza Makedoni;'u.Poito moje ime podinje na,,S", a do-

lazimiz Srbije, dobio sam zaduZenje da

prvog dana seminara, probudim drugeutesnike i upozorim ih da ne smeju vi-5e da spavaju, 5to mi neki od njih i da-

nas pamte mutna oka. Uskoro su doga-daji nastavili intezivno da se nameiu, ite6ko ih je razdvojiti u jasnu sukcesiju.

OtiSli smo u posetu redakciji najtiraini-jeg dnevnog lista u Republici Makedo-niji, redakciji Dnevnika. Dodekao nas je

glavni i odgovorni urednik, suvlasnikkuie, koji je svoju novinu predstavio

kao revolucionarni fenomen u medij-skom prostoru Makedonije. Beseda ka-

2e da su oni prvi nezavisni medij na

tim prostorima. Svojom pojavom po-krenuli su lavinu demokratije i slobodo-umlja, kojom su preplavili nekonku-

rentno trZiSte. Ubrzo su postali najdita-niji list na trZi3tu. Urednik je priznaoda je to zbog doprinosa Dnevnika krei-ranju kritidke misli savremenih Make-donaca, ali i da je veliku ulogu u pome-nutoj prevazi, odigrala i kvalitetnaukritenica, pa i stripii, i uvek pouzdandnevni horoskop. Ovi kvaliteti, donelisu uredni5tvu moi da kreira javno mne-nje. Postali su nezaobilazan politidkifaktor u Makedoniji, dime su se direkt-no zamerili tadainioi Vladi. Posle neu-

spelih pokuiaja uiutkivanja i vrienja ra-znih pritisaka, sve relevantne strankesu shvatile da ovima treba iii niz dlaku.Tako ie Mal<edoniia dobila modernoevropsko uredenje medijskog prostora.

Naravno, jo5 uvek ne postoji Zakon o

informisanju!

Miris trpeze i Zivi ukusi za rut-kom, inspirisali su me i uiinili sanji-vim, nisam ni primetio da sam zaspao ipropustio posetu Filozofskom fakulte-tu. Organizatorke nisu propustile da

ukaZu na moj propust.

Odvedoie nas u Sobranie. Pridalismo sa predstavnicima vladajuieg Soci-

ja1-demokratskog saveza i raspitivali se

o politiikoj situaciji u Makedoniji. Stu-dentski protest se svakodnevno odvijaoispred zgrade Parlamenta, u kojoj smo

se nalazili. Izjavili su da je to grupicastudenata instruiranih od strane ooozi-cionih partija ida bukanjem neie posti-

6i svoje ciljeve. Neposredan cilj prote-sta je stopiranje gradnje driavnog uni-verziteta na albanskom jeziku u Teto-vu.

Posetili smo i revitalizovano Filo-zofsko druStvo Makedonije, u vazduhuse mogao osetiti njihov entuzijazam.Prisutni profesori i studenti, bili su vrlo

MonopolList



l.:.,ffi...ffi.

iilt;ii: i',,,ltl]::,,i,i+...i

tr, 1ii :itii

iiri. 'i .irilluur iiii::1i1t .,''H,

'' it:,i:l

'sittt;;ttiiiiiiii!;

traititirliliili

:,,irrriiririi!i!i

tiil: ..!i::i:::.:t::

ui fiti:: iijiiii" :,ritr \) iti;il.:

.1*11n! 'ili tjj:

.itil:t:ii. ,i. :a

,i!!r': :::r'

iiitir iii'iiiiil:i'

r'ir.':]i

ii ffi;:iril::u:i:::

:jiijjjjiljjjiil

iili:iilii!ililjirliii

liiiut, :r\ij,. ,llr

, i1:::::::::" :

ii ltjj"$

+ii:i '' ,ri!iilt] triit::::::1: : .ilr''

riii' ,,:i:iLr, ?, 't1.,

,l ljiii' $ iir-'il'ji::J aiii .jil! :iili

ii11,, ..,,ri'l;;i.::,......:

1tffi;;i4$#II

ffi,ri,ffin,

!:iL.iaiii l:iil

,,,,jj:iui. ,iii l

jjjjj..' i., :

l l::: l: 'tii;i

llllll' '-+

,$I::: :, :,

r.,.rnilrilli iill:' rillllll

:t::::::::::lirsr- .,iiiii i!- 'Er:

'. ,::,:. :t: lli:::.

Ki€-pkih,miEli ufigti!i.smo iq.,qra piedavanje ,o..pioiii€-nju €U:na,,lStok.

SbblEd,a,t!,.Emo-ipotitidk-Ei,i:€ko:homst(e.,itazbvE,:p:iibiin€;nja,;.,,ka'o ibi-ekivaneposledice. Ppo!az€ii kroz istorijat riita i ustolicenja €vnopske Unije,

ghVdt!li:smo: dE,:dodbtno definisa,njE,,inst,itucija:.i::DotitikE::€lJ,nezultbvati,,,,

aino u 00.15h, autobus je krenuoza Makedoniju.Poito moje ime podinje na,,S", a do-

lazimiz Srbije, dobio sam zaduZenje da

prvog dana seminara, probudim drugeutesnike i upozorim ih da ne smeju vi-3e da spavaju, 5to mi neki od njih i da-

nas pamte mutna oka. Uskoro su doga-daji nastavili intezivno da se nameiu, iteiko ih je razdvojiti u jasnu sukcesiju.

OtiSli smo u posetu redakciji najtiraini-jeg dnevnog lista u Republici Makedo-niji, redakciji Dnevnika. Dodekao nas je

glavni i odgovorni urednik, suvlasnikkuie, koji je svoju novinu predstavio

kao revolucionarni fenomen u medij-skom prostoru Makedonije. Beseda ka-

2e da su oni prvi nezavisni medij na

tim prostorima. Svojom pojavom po-krenuli su lavinu demokratije i slobodo-umlja, kojom su preplavili nekonku-

rentno trZiSte. Ubrzo su postali najdita-niji list na trZiStu. Urednik je priznaoda je to zbog doprinosa Dnevnika krei-ranju krititke misli savremenih Make-donaca, ali i da je veliku ulogu u pome-

nutoj prevazi, odigrala i kvalitetnaukritenica, pa i stripii, i uvek pouzdandnevni horoskop. Ovi kvaliteti, donelisu uredniStvu moi da kreira javno mne-nje. Postali su nezaobilazan politidkifaktor u Makedoniji, time su se direkt-no zamerili tadainioi Vladi. Posle neu-

pggodhim'.CinEnj €m .,ha::,i,stoki

spelih pokuiaja u6utkivanja i vrienja ra-znih pritisaka, sve relevantne strankesu shvatile da ovima treba iii niz dlaku.Tako ie Makedoniia dobila modernoevropsko uredenje medijskog prostora.

Naravno, jo5 uvek ne postoji Zakon o

informisanju!

Miris trpeze i Zivi ukusi za rut-kom, inspirisali su me i uiinili sanji-vim, nisam ni primetio da sam zaspao ipropustio posetu Filozofskom fakulte-tu. Organizatorl<e nisu propustile da

uka2u na moj propust.

Odvedo3e nas u Sobranie. Pridalismo sa predstavnicima vladajuieg Soci-

jal-demokratskog saveza i raspitivali se

o politiikoj situaciji u Makedoniji. Stu,dentski protest se svakodnevno odvijaoispred zgrade Parlamenta, u kojoj smo

se nalazili. Izjavili su da je to grupicastudenata instruiranih od strane ooozi-cionih partija i da bukanjem neie p-osti-

ii svoje ciljeve. Neposredan cilj prote-sta je stopiranje gradnje driavnog uni-verziteta na albanskom jeziku u Teto-vu.

Posetili smo i revitaiizovano Filo-zofsko druitvo Makedonije, u vazduhuse mogao osetiti njihov entuzijazam.Prisutni profesori i studenti, bili su vrlo

ffiI$S+n$rl'wriq:i

MonopolList



ffi

gostoljubivi i potpuno otvoreni za raz-

Iovor. Uporedili smo na3a akademska

ikruZenia i raspravljali o reformi viso-

kog obrazovanja, a posebno o poloZaju

nastavnik-student' Razgovori se pretvo-

ri3e u pregovore, i dogovorismo se da

Druitvb siudenata filozofije,,Filonus"i

niihov Klub studenata filozofiie, zaied-no organizuju konferenciju studenata

filozofiie biv3e Jugoslavije.

Noi smo zaPodeli u diskoteci na

Beverli Hilsu, a nastavili je na vidikov-

cu iznad Skopija. fasno se videlo da je

grad oiviien izmaglicom.

Sledeieg dana bili smo u Institutu

za pravna i socioloiko-politikololka is-

traZivanja. Dodekala nes je profesorka,

socioloikinja. Vodili smo provokativnu

raspravu o poloZaju doveka u dru3tvu,

te o raznolikosti i hijerarhiji uloga koje

sociialno okruZenie nameieljudima'

Dru5tvene norme su tako nekome maj-

ka a nekome maieha, a ovi viSestruki

ariini postali su mera diskriminacije

jednih nad drugima. Jedino je pitanje

io je zaista diskriminisan a ko diskrimi-

nator. Na ovo se na3iroko nakalemila

rasprava da li su homoseksulcima us-

kraiena neka osnovna prava i ako iesu

koii su razlozizapoloi'aj u kojem se na-

laze. Rasprava se odvijala u pro etcon-

tra maniru i udesnici su je zakljudili' ne

izneverivSi svoia Predubedenja.Mr. Vlado Pavi6evii je, Pred Pu-

nim amfiteatrom Pravnog fakulteta,odrZao predavanje o evropskom usta-

vu. Predstavio nam je svu komPlek-

snost postojeie strukture EU, dodanai-

nje ev-olucije, i moduse daljih evropskih

konvergacija.

Dok su nam analize spoljno-politid-

kih odnosa zemalfa Evrope, odzvanjale

u u3ima, pribliZili smo se Ambasadi

SCG u reiidencijalnom delu Skoplja'

Ambasadorka nas je vrlo toplo i doma-

iinski primila. Bilateralni odnosi, izme-

du R MI(D i SCG su dobri, ali naSi gra-

dani. Samujilovoj zemljiispa3taju zbog

sukoba srpskih i makedonskih crkve-

nih vlasti.Zaista sam se oseiao kao kod

kuie...Nakon burne noii i mirnog jutar-

nieq omleta sa sirom, popio sam kafu'

BilJle vtem" za polazak na naSu drugu

destinaciiu, odlazak na Ohrid. ISli smo

putem kroz Bitolje jer smo duli prite da

nivo bezbednosti Tetovskog koridora

nije u skladu sa evropskim standardi-

ma. Ohridsko jezero nas je omadijalo.

Medutim, miris trpeze u restoranu No-

va Evropa nas je Potpuno otreznio'

Okupili t-o s" u naSem Grand hotelu

Palai, gde je mr. Vlado Paviievii mode-

rirao izanimliivu radionicu o stereotipi-

ma i predrasudama. Stereotipi su neza-

obilaine odrednice kojima organizuje-

mo sopstveno iskustvo radi snalaZenja

u DreDoznatliivim Zivotnim situacija-

-". Pu nas ne bi zavele u zabludu, Po-

trebno ih je u 5to ve6oj meri destilisati

od negativnih i pozitivnih konotacija'koje nas vode iracionalnim predstava-

ma, tj. pred-rasudama.

Prosvetljeni novim saznanjima po-

Sli smo u razgledanje krajolika. I(ad

nam je noi ogranidila pogied, zavukli

smo se u jedan di'ezbat i nastaviii raz-

sovore gustiraiuii SkoPsko Pivo.-Iutro beie vrlo vedro. Jedan me5ta-

nin, arheolog, bio nam je turistidki vo-

di6. Nakon par kilometara bio nam je

potreban i gonid - noge se umore, stena

ie tvrda odisvalta. Al'tvrdi smo mi od

stenel Sve predosmo, cilju dodosmo: tvr-davi cara Samuila. Razmileli smo se po

utvrdenju kad se niotkud pojaviSe gaj-

de, u narudiu jednog doveka. Odzvanja-

5e reskim zvukom i povukoie vibracije

iz tla obraslog niskim rastinjem. Srre se

zaliulialo a oblaci zastadoie. Trbuh gaj-

di puitao ie Sapat a5ika i zveket sablji i

miiis mleka u iit-u lade po ilindenskoj

buri. Pomislih: eto Makedonije!

I(repkih misli uputili smo se na pre-

davanteb pro5irenlu EU na istok. Sagle-

dali smo polititke i ekonomske izazove

proSirenja, kao i odekivane posledice'

i)rolazeii kroz istorijat rasta i ustolide-nja Evropske Unije, shvatili smo da do-

datno deflnisanje institucija i politike

EU rezultovati pogodnim Sirenjem na

istok.

triput trepnuh, a vei bejah u autobusu

upiavljenom ka Sv. Naumu. Nebo se sli-

valo u planinu, stena u Crni Drim, a on

u jezero.Pod velikim brestom, zateko-

smo jednu arhaidnu crkvicu. Zateko-

smo ienu crne kose i brzih misli' Ona

prozbori sve u Sesnaest, sprovede nas

troz istorijske vrtlogehriS6anstva, sve-

tih taini, vaselienskih sabora i krsta3-

kih ratova. Nas par zalutasmo u jednu

sporednu prostoriju i zatekosmo crven

pbkrou ispod kojeg pulsira tamoinja le-

genda. Beie to pokrov nad moitima Sv'

Itr"u-u, dije srce tu vazda kuca i dan da-

nas. )edan po jedan, prislonismo uii uz

t'nku svilu i kanda da smo neito duli...

NeSto se dalo osetiti.

Uskoro smo se okuPili smo u No-

voj Evropi, spojili stolove i zaseli. Sveda-

na be3e vedera. Orilo se, jelo i pilo, du-

jem, jo3 se prita o tome Po Ohridu'

Prerano ustadosmo. Zevao sam na

mlako jutro i usnulim miSiiima pako-

vao putnu torbu. Sporo sam treptao -

Ubrzo se vetar mogao videti na sta-

klu autobusa, a senke suse provladile

kroz zenice. )oi uvek je treptio jedan tu-dan odsjaj: 5ta li sam ono osetio ono-

mad nad crvenim Pokrovom? Podsetio

me je na drago vino koje greje d9ki9

hladno. Znao sam da seta tako ne drZi i

setih se jedne pesme koju znadoh kao

dedak. Neito me stegnu i tuh svoje gru-

di, sad tek slutim 3ta ie t'ga za jug. ffi

Sreiko Sekeljii

[email protected]

Nakon Educational action we-

ek#1, "Gremo v Ljubtjana ", aktivist-

kinie Studentske unije Fakutteta poti'

tiikih nauka, realizovale su projekatEducational action week#2'

Reatizaciju Projekta je Pomogta

Unija studenata socijatnog rada i stu-

aentt<inie i studenti sa Filozofskog.

Ci$na gruPa bite su studentkinje i

studenti ia Fakul.teta potititkih nau-

ka i Fil,ozofskog, koji se bave student-

skim aktivizmom. Domaiini: Fitozof-

ko druStvo Makedonije. Pored diskusi -

ia o batkanizmu, potitiikoj fitozofiji i

botitiikoi nauci, medijskom sistemu

L tvtakedirnijl nacionalnim i etniikimmanjinama, Tetovskom univerzitetu'studentkinje i studenti su biti u mo-

gucnosti da posete i Sobranije , ar!e-6tolke iskopine i Institut sa potitiiko

socitoika prouiabanja.Studentska unija se zahvatjuje Fa-

kuttetu potitidkih nauka' Fondu za

otvoreno drultvo Beograd, Jazasu i

Pivari Zajeiar.Medijska Podrika: Blic News, Dne-

vnik, Potitikotog i MonoPotlist.

Jetena Gradiistoveniandeer-gj @Yahoo.com

Vlonopollist



pet se vradamo na temu koja je

vec dugi niz godina jedan od

najvecih problema na na5em fa-

kultetu. Sa obzirom da Ekonomski fakul-

tet ima viSe od devet hiljada upisanih

studenata, a da nema odgovarajucu pro-storiju na fakultetu u kojoj bi studentiobavljali redovne aktivnosti u toku ispit-

nih rokova (ditaj: bubanje, 5trebanje...)

re5ili smo da se pozabavimo i ovim pro-

blemom. Ko ne zna, ditaonica na na5em

fakultetu se nalazi na detvrtom soratu.

Zauzima prostor od nekih 1OO kvadrat-

nih metara u kojem se nalazi tadno 108

mesta za sedenje. Prostom radunicom

dolazimo do podatka da na jedan kva-

dratni metar dolazi otprilike 1,08 stude-

nata koji u jeku ispitnih rokova sa uZiva-

njem ditaju izdanja Ekonomskog fakulte-

ta. Inade na5a ditaonica pripada novi-

jem delu zgrade i situacija je pre par go-

dina, pre nego Sto su postavljena dodafna grejna tela i klima uradaji, bila vi5e ne-

go ozbiljna. U to vrema bila je aktuelna

Sala da se ditaonica izdaje sezonski na

komercijalnoj osnovi medicinskom i po-

ljoprivrednom fakultetu. Poljoprivredni-ci bi tokom oroleca i leta na6u ditaonicukoristili kao staklenik za rane kulture,

dok bi medicinari koristili zimu za odla-

ganje materijala za seciranje. U jesen bi

ovaj viSef unkcionalni objekat koristili

ekonomsti jer to je vreme kada se jureuslovi. Elem, nakon zajedni6ke akcije

SUEF-a i rukovodstva fakulteta ovo re5e-

nje je odbadeno i 6itaonica je dobila do-

datna grejna tela i klima uredaje. Ondaje nastao drugi problem.Zbog moguc-

nosti kori5cenja visoke tehnologije ( kli-

ma uredaja) ova prostorija je postala ivi-5e nego popularana. Tadaje najvedi pro-

blem postao nedostatak radnog prosto-

ra, pa su studenti podeli da zauzima\u

mesta ranom zorom po principu "ja su-

tra zauzimam za nas desetoro petnaest

mesta. Za ovu pojavu ne moZemo da kri-

vimo rukovodstvo fakulteta, nego stu-

dente. Ovakvo stanje se zadrZalo sve

do danas pa tako da ako hocete da udi-

te morate doci veoma rano da bi zauzelimesto a ako to i kojim sludajem uspete

onda morate da trpite neprestano 5u5-

kanje i hodanje. Cinjenica da je nada 6i-

taonica veoma akustidna i da najmanji

5um odjekuje kao u starogr6kim amfitea-

trima na5im studentima nije od velike va-

Znosti. Sve se svodi na isprobani prin-

cip iz Ulice Strahinica Bana "Va2no je bi-

ti viden!". Posledica ovih uslova jeste toda studenti koji Zele ozbiljno da ude ne

dolaze vi5e u na5u ditaonicu, vec radije

posecuju ditaonice na Pravnom fakulte-

tuili Vi5oj poslovnoj.

lskreno mislim da je velika sramotada jedan ovakav fakultet ima tako malu

ditaonicu i da studenti Ekonomskog fa-

kulteta moraju da se "seljakaju" po dru-

gim ustanovama. Jedno od re5enja bile

bi prostorije koje zauzima Rudarsko-ge-

olo5ki fakultet koje bi se mogle iskori-

stiti. Na ovu temu se vec razgovaralo

sa rukovodstvom fakulteta, koje je na-

ravno zainteresovano dase oroblem re-

5i. Sta ce se konkretno uraditi ostaie

da vidimo.

Prijavljvanje ispita

Svima vam se zasigurno smudiloda stojite u beskrajnim redovima samo

da bi kupili obrasce za prijavu ispita.

Ono Sto se namede kao jedno od re5e-

nja jeste prijavljivanje ispita preko Inter-

neta. Redakcija "MonopolList-a" je raz-

govarala sa ljudima iz ERC-a koji kaZu

da bi ovakav nadin prijavljivanja ispita

bioizvodljiv. Sa

obziromda

se rukovod-stvo fakulteta izja5njava kao reformator-

sko dudno je Sto do sada nije uvedena

ovakva praksa koja bi zasigurno odgo-varala studentima i administraciji. Mo-

Zda je problem u prihodu koji fakultetostvaruje uz papirne prijave. Ako je, na

primer, cena jedne prijave 20 din i uzmi-

mo da se po jednom roku kupi oko

5.000 prijava (mi mislimo da je moZda i

veci broj u pitanju)dolazimo do cifre od

100.000 din po samo jednom ispitnomroku odnosno 500.000 din godi5nje.

To zaista i nije mala suma novca.

Ali po5to mi zaista verujemo u is-krene namere rukovodstva fakulteta, ve-

rovatno je razlog neuvodenja ovakvog

sistema prijavljivanja ispita neke drugeprirode. Meni se li6no dini da je uprava

fakulteta malo izmorena svim ovim oro-

blemima sa kojima se susretala u prote-

klom periodu (6uveni sludaj 306, Zalbe

ituZbe itd...), tako da ne Zelimo da ovo

izgleda kao neki napad vec disto kaojedna mala,sugestija. A sugestija NE

MOZE DA SKODI. ffi

MonopolList



;,lli:

f-; Bela maska

/'E za profesorku

\7Da Nr pomlslirE DA 5u svl PRoFESoRI Lo-

5r, nelu ITASKU DoDELJUJEMo PRoFESoRII'IA 5A PRED-mera OsrcuRANJE. To su pnorrsonna JrleNn Koeo-

vrC. mactstan TanaNa RanoN;ac-ANrie t DEmoN-

srRaron MtlrNa Kovaesvli. Pnrma TvRDNJAI'IA vE-

LrKoc BRoJA sTuDENATA I AKTIVIsTA SUEF-a omocu-

irlr su STUDENTIMA ToKol'l cELoG sEI'IESTRA PREDA-

vANJA t vzZsE. NA zAVIDNoI'I NIVou. Ponro REDov-

NoG NASTAVNoc PRocRAMA oMUGUCtlr su STUDEN-

TrMA oDLAZAK NA Sa.lam FINANsIJA u Novoll Saou,

posETU BrocRaosroJ BERZI KAo I NIZ DRUGIH PosE-

TA KoJE su pLANIRANE BEZ oBZIRA Na zavR5rtan sg-

MEsrRA. Sam tsptr JE IZVEDEN PARCIJALNO' PREKo

TEsrovA, 5ro;r udtNtt o DAsEBlzvrirc oprrneCe-

NJA, UZ REDOVAN RAD, ISPIT IZVEDE PRE UTVRDENOG

RoKA. Nrmo.lrr Nas pocnr5No SHVATITI, ovo svA-

KAKo NIJE UsAMLJEN si-uea; ALI JE SvAKAKo Pozrrr-

vAN pRII,IER pnaCrN;a SvETSKIH TRENDovA u vlso-

KOM OBRAZOVANJU KOJI BI TREBALO SLEDITI.

FOEAR Ra

Ekexteffi$kemGekwGtetw

;ruiri'r1;1,,

tudenti na11eS;e seUe

i;i-i ffiih:":::iffi';osoblja na fakultetima. Ma koli-ko se to puta pokazalo tadnim i

ma koliko ti im"li n"g"tivnitr is-

kustava, 1""no n"m 1" da tako

ne; bi trebalo i ne bi smelo da

bude. U duhu:ovakvog stanja

stvaii, nadim se dlce ova vest

izazvati gnuSanje a n€ zadovolj-

stvb. Naime, 18. februara neko

;" palt*tnuo'po2ar na na5em

fakulteiu. odnosno zapaliena

"uurati ia"o farketa kabineta

profesoia Mili6a Milovanovica,broj 526 na petom spratu. Ceo

slueal se odigiiao oko 19:45,

policija je izvrdila uvidaj ali po-

dinilac ili podinioci nisu otkrive-

ni.'Poiar je relativno brzo otkri-

ven, tako da vatra nije zahvatila

unutrasnjost kabineta ili druge

2apaljiver povrSine. Profesor

Milie Uilou"novic je redovan

profesor Ekonomskog fakul-

teta i do nedavno predsednik

stvei, {akulteta. Taroae 1e

dlan Suda dasti Univerziteta u ,

Beogradu. U skora5njim doga-dajlma Vezanim ia korupciju i

kupoprodaju ispita na na5em

fakultetu,'istako se kao tvrdo-

korni zagovornik najoStrijeg

kainjavanja svih ude-snika tih

maloverzacija, liako studenata

tako i profesora. Bez ielje da

zauzimam bilo kakve stavove o

tome ko bi mogao biti eventual-

ni piroman, ipak sam slob3dln

da iznesem:svoje uverenje da

to nije udinio niko od studena-ta ovog fakulteta. Na vama koji

ste upuceni Lt razna de5avanja

na fakultetu i koji pratite takve

stvari ostaje da se igrate de-

tektiva. Na ostalima, koii dine

znadajnu vecinu, ostaje da se

oostave razumno i intimno i

javno osude ovaj postupak.

Ma kakvi problemi bili, ovo sva-

kako nije re5enje.

MonopolList



fttu#p

'U:"'

:$ti , ,tl.

{l,ug'ji*$

d'iii:jiti .iiil

tr'_.F::,

ffr' l

Et ._

.sii:l::

.tiil#il,ii'id

gt,ii$'i

#', #s.'

#ffix,

pa li te Srbi postati i,a,ii,onalna manjina,u, suojoj,.drtnai ?

vake vederi kada upalim televizor na programu je

neki duel. To nisu oni srednievekovni viteiki dvobo-ji, niti western obraduni koji su zabavljali svojevre-

meno nale roditelje. Ulogu Klint Iswud-a su zamenili po-

litidari u markiranim odelima koji srpskojjavnosti proda-ju skupoceno svoje jeftine ideje. Izgleda da su urednici

privatnih i drZavnih medija shvatili da Srbi vile gledaju

Peru, Ziku i Miku izTSS, Zs, OPRsTS-a, nego,,Makso-

viziju". Televizijski program se prervara u predizbornu

kampanju kojoj nema kraja. A ita nam ova gospoda nu-dei

Medusobne svadice i prepirke, afere i aferice zbog

kojih obidnom Srbinu izgledada ti ljudi niSta drugo i ne

rade do pomenutih dela. Obeiavaju svet i Evropu, bolji

standard, veie plate, niie cene... Samo da bai njih izabe-rete.

A olako prelaze preko jedne dinjenice:

Srbija polako, ali sigurno umire...

Abortusi, brak i natalitet

Znarelivi, draga gospodo, da se godiSnje u Srbiji ura-

di oko 200.000 abortusa. Thko je od Drugog svetskog ra-

ta do danas, ubijeno vi5e od deset miliona ljudi. Strudnja-

ci, borci protiv abortusa, izradunali su da su dedomor-

swom od Drugog svetskog rata do danalnjih dana,,ubije-

ne tri Srbije". Podetkom devedesetih godina, srpsku jav-

nost uiasnula je ispovest dr Stojana Adaleviia koji je 38

godina radio u KBC ,,Dedinje". Dr Adaievii je izlavio da

je u toku svoje ginekoloiko-akulerske karijere koja je tra-jala 26 godina ,,ubio ditav jedan grad velidine Smedere-

va". Ovi podaci su frapantni . Zvanitno,2002. godine u

Srbiji je uradeno oko 198.000 abortusa. Za 20 godina,

uradeno je vile od dva miliona abortusa. Ni taj broj nije

konadan: abortusi u privatnim klinikama se ne vode u zva-

nidnim statistikama. Pored Rusije i Kine, SCG ima najli-beralniji zakon kada je u piranju abortus. Ali i tu smo izu-zetak. Samo u Srbiji devojdica sa 16 godina moie da se

opredeli za abortus bez saglasnosti roditelja.

Pa ipak, kada je demografija u pitanju, Srbija kao dr-Zava karakteristidna je i po dijametralno suprornim rren-

dovima u njenim krajevima. Dok se u Srbiji i Vojvodini

poslednjih godina beleLiznatajan mortaliter, na Kosovu iMetohiji, tokom poslednjih 80 godina imamo pravi be-

bi-bum. Albanaca je 1927. godine, bilo 140.000 a danas

ih prema svim relevantnim podacima ima vile od dva mi-liona. U Vojvodini je 1948. godine bilo 2,2 pura viie sta-

novnika nego na Kosmetu. Danas Kosovo i Metohija su

brojniji za oko 200.000 ljudi. U Srbiji, pozitivan prirod-

ni prira3taj u 1999. godini, od 1,57 opltina, imali su samoLoznica, PoZarevac i Grocka. Nijedna opitina u Vojvodi-ni nije imala viie rodenih od umrlih. 1999. godine brojumrlih u odnosu na broj rodenih je u plusu 2a29.222.

Dakle, u jednoj godini izgubili smo grad velidine Despo-

tovca.

Da postoje valjani razlozi da se pozabavimo ovom te-

mom, neka posluii najnoviji podatak da na svaki brak u

Srbiji dolazi 0,88 posto dece. Drugim redima, Srbi umirui ako se ovako nastavivet 2700. godine, u cenralnoj Srbi-

ii biie 2.100.000 stanovnika, Voivodini 800.000. Na Ko-soyu

iMetohiji

bitaj broj,

prema sadainjem populacio-nom trendu, bio dak 4400 000 stanovnika.

Ratovi, suicidi, seobe

Bela kuga kao bolest, poodavno je zahvatila nai na-

rod i drtavu. Sva statistika, analize, mi5ljenja strudnjaka

iz raznoraznih oblasti vode ka jednom jedinom zakljudku

- "bela kugd' preti da jednostavno nestanemo sa lica ze-

mlje. Najpesimistidnije prognoze strudnjaka su jo$ kon-

Monopoll-,ist



'l* it - -

kretnije - ako se ovako nastavi, Srbi

ie za 500 godina i bioloiki izumreti.

Da bismo dolli do razloga zako

se dospelo u populacioni dorsokak,

moramo se vratiti u svoju nacional-

nu istoriju.

,,Belu kugu" su uzrokovali ratovi(genocid), dedomorswo (autogeno-

cid), samoubiswa i seobe. Da nam se

nije dogadalo sve 5to nam se dogada-

lo: sedam ratova u ovom veku, u Srbi-

ji bi, prema miSljenjima strudnjaka,

danas iivelo - oko 27 miliona Srba'

Samo u proteklom veku u ratovima

Livor jeizgubilo oko detiri miliona Sr-

ba. Proudavajuci podatke koie ie iza

sebe ostavio nemadki geografdr. Aloj-

za Fi5er fon Egera, moZemo da zaklju-dimo da se turski narod brojdano uve-

tao za 400 7o, albanski za 7 00 o/o, ru'

munski za 45 o/o, bugarski 38 o/o i grt-

fu za 35 %. Jedini narod koji umire

je srpski narod. Pavle Safarik je

1840. godina zapisao daje broj Srba

bio 5,5 miliona. Danas, u Srbiji iivisvega 6.180.000 Srba. Za 160 godi'

na srpska populacija se uveiala za

smo 680 000.

l::,1

illlr.liii

tii:

IJ svetu iivi vi3e od treiine Srba

ili oko detiri miliona. U periodu od

1991. do 1996' godine zemlju je na-

pustilo 298 doktora nauka, 214 ma-

gistara i vi5e od 30.000 strudnjaka iz

raznoraznih oblasti. Po nekim gru-

bim procenama Srbiju je naPustiloviSe od 300 000ljudi.

Starenje nacije

Logidna posledica "bele kuge" je

i starenje nacije. Na Kosovu i Meto-

hiji mladi do 19 godina, u ukuPnoj

starosnoj strukturi udeswuju sa 54

odsto, a stari od 60 godina sa svega

6,9 odsto. Dakle, svaki drugi Alba-nac mladi je od 19 godina. Sa druge

strane, tek svaki dewrti Srbin mladi

je od 19 godina. Podaci nam govore

da se moramo suoditi sa dinjenicom

demografskog starenja stanovni$wa.

I Crna Gora i Voivodina, sa Prose-

kom starosti o d37 godina,prekoradi-

le su prag od 30 godina, koji se sma-

tra podetkom starenja nacije. Ako se

ovako nastavi, umesto Skola i obda-

ni$ta. zidademo staradke domove.

IJostalom, podetak kraja jedne naci-

je nastupa onda kada stanovni5wo iz-

nad 65 godina bude dva i po puta

brojnije od ostalog stanovni5fva.

EPILOG

Ono 5to je poraLavaiuie u svim

ovim podacim, jeste da se ni5ta ne ra-

di na zaustavljanju ovog negativnog

trenda. Nisam siguran da postoji bi-

lo koja ozbiljnija inicijativa za reiava-

nje ovog problema, a koja zasluiuje

svu paZnju javnosti.

eini -i se da ljudi koji bi treba-

lo da se bave ovom problematikom,

okreiu glavu od problema. Javnost

okupiraju sa svojim glupostima koje

vile nikome nisu zanimljive. Pro-

blem "bele kuge" ne relava se samo

poboljianjem Zivotnog standarda'

Potrebni su znadajniji i suitinskiji za-

hvati da bi roditeljstvo, a pre svega

materinswo, ponovo zadobilo znatai'

no mesto na leswici Zivotnih vredno-

sti. Sta dalje?

Koliko je mladih zaista sprem-

no da se upusti u avanturu zvana"Brak" ili "Porodica". Iskrivljeni si-

stem vrednosti, izdigao je na povrii-

nu mondenske vrednosti iznad tra-

dicionalnih. Vainije je biti IN i na

pravom mestu (kafiiu), upoznati ne-

kog ko ie obezbediti privremenu sa-

tisfakciju u nalim malim Zivotima.

Retki su oni koji su uspeli da ostave

znatajniji trag u istoriji i mogui-

nost da zanjega (nju) neko duje. Ve-

kovima se traii eliksir vedne mlado-

sti i vednog Zuivota. Nama, obidnim

smrtnicima ostavlja se jedna mogui-

nost. A to je da 2300 godine krozLi'

le nekog Mirka Petroviia prostruji

vala krv. Krv koja znadi produienje

iivota i spas nacije.

uiii....'

lliiliri+:::iii:tiiiai.l*liLif ......t.tii,+i;i

jiiiiiliij$ii

ii*i..i

{.!.llaal

MonopolList

Goran Javorac



,..i.'tiil't,,,,.,., , ,=.

- t*,,',....,1.1,;,..,.,t1iitl

.i:r; rrr,r::lr,irrrrr :

JJJ3Jvirn nadiranjem, Rusija je sklopila mir sa

Turskom (1812) kojim su srpski interesi

bili iznevereni, tako da je Turska izvriila

velikivojni pritisak na Srbiju, Sto je dove-

lo do propasti ustanka. Sam Karaclorde

i mnogiviileniji Srbi i ustanici su prebe-

gli u Austriju, a za srpsku raju su nastali

teiki dani turske osvete. U Srbiji je os-

tao Milo3 Obrenovii, kojije 1815. godi-ne podigao Drugi srpski ustanak u Tako-

vu, ali to je neka druga prica.

Ako rezimiramo, prvim srpskim

ustankom, Srbija je dobila atribute dr2a-

ve - slobodnu, suverenu teritoriju, orga-

nizaciju vojske, sudske vlasti, zakono-

davstvo iizvrinevlasti u obliku Pravitelj-

stvujuteg sovjeta.Potetak organizacije

Skolstva i drugih civilnih institucija. Za-

poiela je da se vodi iiva unutrainja i

spoljna politika i razvija diplomatija.

Danas, dvesta godina posle podiza-

nja Prvog srpskog ustanka imamo ovo

Sto imamo, a to je jedno veliko ni5ta.

Osvrnemo li se na ovaj, nimalo kratak

period, vide(emo da je to dvesta godi-

na srpskih stradanja i neprestane borbe

za goli opstanak. To je dvesta godina

srpskog kainjenja za razvijenim zemlja-

ma Evrope. Poiev od ratova u XIX veku,

preko Balkanskih ratova i Prvog svet-

Proslavom dvo veka od nastanko "moderne srpske driove", no Sretenje, 1 5. februaro

2004. godine, imoli smo priliku da vidimo dokle je moderna driava stigla,

Video je srpski narod tog dano Srbiju bez simbola, predsedniko bez driave, princo

bez kroljevine, premijera bez vlade... Sve je odavalo muian utisak- da nismo

napredovoliza ovih dvesta godina, kao da se nalozimo na somom potetku,

Vratimo li se u proilost, videfumo da Koradorde i njegovi ustanici nisu ni sanjaii da

fu njihova, tekvaskrslo Srbija, za dva veka izgubiti svojidentitet. Nije se na odmet

podsetiti malo n0 to davno proila, ali slovno vremene vojevanjo.

;i :i ;\ r: i{ iii i

-$

is*$ffj..'e.rfftiskog rata, kada smo prepolovili srpsko

bite istvoriliveliku Jugoslaviju. U toj dr-

zavi smo "na5oj braii" posluZili kao od-

skotna daska, da preko naSih lecla dotlu

do svojih nacionalnih i etniiki cistih dr-

iava.Zbog toga smo i u Drugom svet-

skom ratu stradali na svakom koraku i iz

njega iza5li sa joi skoro 1 500 000 Srba

manje, bez monarhije i nacionalne dria-ve i u komunizmu. Kao Slag na tortu, sti-

glo nam je bombardovanje od strane

NATO pakta, 1999. godine. Zaista bri-

ljantan skor.

I umesto da na adekvatan i pristo-

jan naiin obeleiimo ovih dvesta godi-

na srpskih stradanja, da posluiamo glas

naroda, kojije na skupu u OraScu poru-

iivao: "Hoiemo kralja, ho(emo kralja!",

mi demonstriramo vrhunsku glupost.

Dovelismo patruarha Pavla da drZi litur-

giju pod svadbarskom iatrom! A kao

centralni deo proslave, organizovan je

koncert "ameritke moderne crnaike

muzike" (iitaj diez), a specijalno za pre-

mijera Zivkoviia, odsvirana je bosanska

pesma prepuna turcizama "Kad ja po-

tfoh na Bembaiu!?"

E, moj Karadorde, crnil

Mirko Mijailovii - Mandrak

ffffF* fuj, J '.c,drvi srpski ustanak je predstavljao

oslobodilaiki pokret ocl vekov-

nog ropstva, svojevrsnu i sveobu-

hvatnu srpsku revoluciju i prikljutivanje

evropskoj civilizaciji. Ustanak je bio

predstavljen kao borba protiv dahija i

njihovog nepodnoSljivog zuluma, da bi

kasnije prerastao u otvoren sukob sa

Osmanlijskom imperijom.Karailorde Petrovii, istakao se kao

voda ustanka i postao je vazna litnost

svog vremena. Medutim, i do danas,

mnogi detalji iz njegovog Zivota ostali

su zagonetka, pa iak i taina godina ro-

denja.

U porodiinoj tradiciji dinastije Ka-

railortlevii, kao datum roclenja uzima

se novembar 1762. godine. Razloge za

ovako malo podataka o njemu, treba

traZiti u dugotrajnoj vladavini Obreno-

viia. Samo pominjanje Karadorclevog

imena je bilo tabu tema.

Nakon izbora za vodu ustanka, u

Oraicu 1804. godine, planuo je ustanak

kojije imao ogromnu vainost za Srbe i

celu Evropu. Nizale su se bitke sa Turci-

ma, ustanak se 5irio. Stvorena je slobod-

na teritorija, stvorene su institucije drZa-

ve. Medutim, polititka situacija u okru-

2enju se menjala. UgroZena Napoleono-

Monopoll-,ist



7 ove se Mtaden, ima 22 godine, zavriio

/ je fkotu za programere i kurseve koji

I-su mu omoguiiti da ovtada vecinom

kompjuterskih programa' Bavi se postom za

koji se ikotovao, trudi se da pokaie kotiko

zna i da to, naravno, naptati. Pokazati da

zna je uspio! Ne moie biti siguran kotiko ie

zaraditi ovaj iti bito koji drugi mjesec, jer ne'

ma statan posao' Do sada sve 5to je radio bi-

to je na crno. Ono ito zaradi nije dovotjno.za

njega; on smatra da bi trebao dobiti viSe'

Kbnkurencija je nemitosrdana, naroiito ka-

da je u pitanju borba protiv tatinih kierkica

i sinova. Traiio je posao u Tetekomu, u poi-ti, u MUP-u i gdje vei nije, ati bi odgovor uvi-

jek bio negativan - razlika je samo u formi'ilaviiemo vam se!", "Dodite za sedam da'

na", "saiekajte da kriza prode" i s[' Jedan

je od rijetkih vezista naie vojske koji je obu-

ien za Sifrovanje dokumenata koji nose na-

stov "strogo povjertjivo". Joi uvijek iivi kod

rodite$a i ne vidi naiin na koji bi mogao za-

raditi dovo$no novca da bi postao finansijski

samostatan. Ne ieti da "ieka" botje dana, Ze-

ti ih sada - mtadost je samo jedna. Rje5enje

je vidio u novom poEetku u nekoj drugoj ze-

mtji. Uspio je da dobijedokumente za odla'

zak u Lion, Francuska.

Nastavak teksta je, u veiini sludajeva,

ooznat iitaocu. Ovo je samo prepridavanje:

dobio je vizu na tri mjeseca; u roku od se-

dam dana od dolaska oieniie se sa Francu-

skinjom (naravno, uz naknadu); stric mu je

vei obezbjedio posao sa unaprijed pozna-

tom ptatom koja je zadovotjavajuia. Njego-

vo je samo da nauti jezik, ito prije moie,

da opravda dobijeno radno mjesto svojim

znanjem. Ne sumnjam da hoie. A da napo'

menem: prije njega, u Lion su otiiti i njegov

brat i njegova djevojka. Oboje su visokoobra-

zovani,

Povod za pisanje ovog teksta je doga'

daj kojem sam prisustvovao vozeci se u

autobusu.

Prohtadan oktobarski dan. U busu je bi-

to viSe tjudi nego sjediita' Jedan gospodin,

tridesetih godina, prepirao se sa jednom go'

spodom o tome dije je sjediite. Tvrdogta'

vost ili inata... ita tl je vei..' nebitno. lz to'

ga se izrodita polusatna svada, kojoj se nije

nazirao kraj. Sktonost naieg naroda ka cr'

nom humoru u situaciji kada se iinito da ce

doii do tuie, ptai djeteta, komentari pija-nog

-ovjeka i upadtjiva redenica gore pome-

nuiog Mtadena "Dateko smo mi od Evropel"

su biii okvir muinih pota sata putovanja' Od'

jednom, poieo je da se pojavtjuje dim' Bus

ie zapatiol To je bito prvo ito su svi pomisli'

ti. Stampedo, tjudi koji su potriati sa sjediS-

ta ka iztaznim vratim, stvorio je paniku me-

du svim putnicima. Podeti su jedni po drugi-

ma da gaze, ne obaziruii se na bito 5ta' Bus

je stao, neki su pohrtiti napo$e, a gospodin i

eospoda sa poietka ove prite su se i datje

ivabati. Cak i sa viie iara. U sred nedodije,

u pokvarenom autobusu i datje su nastaviti

da se prepiru. Neki su paniiiti, drugi su se

truditi da odrie dobro raspotoienje, a treii

su i datje uZivati u svadi i prepirci ko je u pra-

vu. Upravo tako - uZivati, jer ne vidim drugu

rijei kojom bih opisao situaciju u kojoj. "ku-

ii gori,'a baba se ieitja". Ostatak pride je,

na neki nadin, uobiiajen' Bus su popravili za

nekih sat vremena' Odsustvo minimuma hu'

manosti i toteranicije doiti su do izraiaja'

Mtaden je taj dan doiao u Beograd da

kuoi kartu. 0n odtazi za Lion. lma [i i morat-

no opravdanje da ode? I viie nego ima, i to

ne samo moratno. Biie sreian ako se snade

Dod "tudim" nebom.

Narod zastuZuje onakvu vtast kakvu i

izabere. Znamo ti izabrati nekog ko je botji

od nas samih? Hoiemo ti biti ikada zadovotj-

ni sa onima koji su na vtasti? Da ti ie i oni pre-

kinuti svadu, shvatiti da viSe nisu bitne te fo-

tetje u kojima sjede, automobiti u kojima se

voze, nastovne strane u novinama sa njiho'

vim s[ikama. Sve ono ito zadovotjava njiho'

vu ietju za uzdizanjem i dokazivanjem njiho-

ve vetiiine. Mi kao da smo u sred neke nedo-

dije. Vrijedi Li se boriti za sebe, po praviti'

ma u zemtji, u kojoj se jednom iumaru su'

di jer je primio mito od 25 Evra i to se na'

vodi kao primjer borbe protiv korupcije

(www.b92.net)?! U kojoj, oiigtedno, vlasto-

drici i oni kojih su uz njih, ne prezaju ni od

ierupanja (iitaj: ptjaike) oterupane guske

(ditaj: srpske privrede) i svega onog ito im

se uiini kao neito ito im pripada. Afera do

afere: Kotesara - Janjuievii (pranje novca),

Raieta - Vukosavtjevit' Buha Cume (ztoupo'

treba stuibenog potoiaja), Mihajtovii - Jova'

novii (pristuikivanje), Arnerii - Midii (gtasa'

nje: "sad ga vidii - sad ga ne vidii")' Duetdo dueta. Kada ih ovako nabrajam, dini mi

se kao da nabrajam suparnike teniskih doubt

medeva, iti nekakvih (sportskih) timova' Gra-

dani ove zemtje ih gtedaju kao na rivate, ko-

ji trebaju da se nadu pred sudijom, ati ne

iportskim, vei istrainim! Veiina se dak po-

na!a navijaiki.

I tako, dok oni ierupaju zajedno sa svo-

jim koaticionim, rodbinskim, partijskim i sa

ioi ko - zna - kakvim partnerima i smijeitaju

io perie od 5iterove do Mariatskih ostrva,

mtadost ove zemtje odtazi u zemtje EU i SAD'

lste one EU koja nam je napravita drZavu -

SCG. lsta ona Unija koja nam propisuje kako

da iivimo, a mi nikako da naudimo. l, na kra-

ju, da paradoks bude veii - od koga iemo cu-

ti poziv da ostanemo u ovoj zerntji? lmate

pravo samo na jedan odgovor (ne morate nii'

ia redi iti pomistiti, dovol,jno ie biti da proii-

tate prve strane bito kojih novina iti da postu-

Sate i pogtedate bito koje vijesti u ovoj ze'

m$i). Licemjerstvo zaista nema granica'

Miten Kakuca

[email protected]

Monopoll-,ist



s

akvo kratko, lasno, prilidno

slatko objaSnjenje jedne tako

teSke redi. lnvalidi u bukval-

nom prevodu nevallalci. lroniino,

zar ne!"lnvalidi i mi", glasio je naslov li-

terarnog i slikarskog konkursa za de-

cu osnovnih Skola, u organizaciji lo-

kalnih saveza za cerebralnu i dedju

paralizu. Konkurs je zavrien pre dve

nedelje.

Svake godine se konkurs odria-

va u nedelji invalida. A da, moida

vam je to novost ali svake godine u

decembru mesecu invalidi imaju svo-

ju nedelju. lta nedelja le samo njiho-

va. Svake godine, i svake te nedelje

pojavi se mali broj lludi bez oitedenja(iitati nas zdravih) i to najde5ie onih

koji imaju neke rodbinske i prijatelj-

ske veze sa licima sa invaliditetom.

Morate priznati da naziv akcije

veoma zvudan i naizgled lep, pleme-

nit i srdadan, ali na ialost samo naiz-

gled. Ako biste malo duie u sebi po-

navljali ovu reienicu uvideli bi da

ona nije ni malo iskrena, joS manje

realna. "lnvalidi i mi"! To ve6 ne po-

stoji. Postoje invalidi i postojimo mi.

I ba5 iz tog razloga i ne iskvarene

dedje iskrenosti, na slikarskom kon-

kursu prvo mesto je zasluiio crteidevojdice koja je veoma realno po-

stavila granicu izmedu invalida i

ostalih. Na jednoj strani su nacrtana

deca koja se bezbriino igralu u parki-

iu, zamiSljajuii sebe kaopevadice

ifudbalere, a onda jasna granica. A

na drugoj strani? Da li sam vas zain-

trigirala? Na drugoj strani je usamlje-

na devojdica u kollcima koja sve to

samo posmatra, plade i zami5l,ja se-

be kao staricu.

Zajednica invalida i nas postoji

samo u glavama veditih optimista i

lludi koji iele da veruju da invalidi

imaju ravnopravne uslove iivotakao i ostali lludi. Surovo, zar ne? Pa

moida i jeste surovo ali je i relano.

ff ff*xx* ffiftffitff'**ftcftff}i ltt '+,,:' :,lri il ll :r..ii +i ii ;ilr* *

^ 'i.{'ls;ffi '+,,:r;m 1il,ifr*x .,i*l

A sad joi jedno iznenadenje. Vede

iak i od onog da postoji nedelja invali-

da.

Da li ste znali da je 2003. godina

protekla u jednom znaku. Ako ste mi-

slili na zodijak, opet niste bili u pravu.

Citava 2003. godina, bar u Evropi je

pro5la u znaku invalida. Da, iitava je

bila njihova.

Pro5li su praznici i Nova godina,

vreme kupovine poklona i poklanja-

nja. I mi smo lep niz poklona spremi-

li za invalide. Prvi u nizu je bilo naSe

blago ignorisanje ditave godine, ka-

ko bi se "ose6ali bolle", ler ako ih ne

posmatramo onda ie se oni bolje

uklopiti.

Sledefi je stigao od strane medi-

ja koji nisu skoro nikako propratili

akcije invalida tokom ditave godine.

Samo se jedna televizijska stanica

zainteresovala od tolikog broja koje

imamo u zemlji. Pred kraj pro5le go-

dine, podarili smo im divan, vredan i

zaista moderan poklon. To je moder-

nizovani novi nadin parkiranja, po-

sebno u centru grada, gde je vreme

ogranideno na jedan sat.

Jednom invalidu koji je rehabilito-

van, treba vi5e vremena od jednog sa-

ta, samo da ode do ieljene destinaci-

le i da se vrati. Naravno, pod pretpo-

stavkom da se ne zadrii ni deset mi-

nuta, i da uopite uspe da ode - zbog

postoje6ih arhitektonskih barijera.

Kada treba da idu do lekara, koliko 6e-

mo ih muditipen.lanjem

i silaienjemniz stepenice da bi pomerili vozilo na-

pred, nazad na istom parking mestu,

jer tako pravila nalaiu. I to samo dok

iekglu red. Razmislite i o tome.

Cak i u Merkatoru, gde su ljudimislili na sve i isplanirali desetak

parking mesta za invalide, gotovo

nikada nema mesta.Uzrok tome nije

najezda invalida u Soping centar,

ve6 nemarnost i drskost vlasnika li-

muzina idiipova koje mrzi da prodju

par metara viSe. I naravno lak5e je

parkirati vozilo na proii-

renom mestu.

Htela bih da vam pri-

kaiem kako neki ivalidi

razmi5ljaju i kakav le nji-

hov pogled na svet u ko-

me iive. Deo teksta koji

6ete proditati napisao je

pre par godina magistarpravnih nauka gospodin

Predrag Vukasovi6, biviinredsednik saveza za CP i

DP Srbije, sam oboleo od cerebralne

pa ra I ize.

"TraZimo da budemo saslu5ani -pred licem javnosti, ne na informa-tivnom razgovoru - mi sludajni slu-

6ajevi nehotidne sluiajnosti, Skar

na genetidkoj beskrajnoj traci, pred-

odredeni korisnici ustanova socijal-

ne zaitite, zahvalne Zrtve meiluna-

rodnih humanitarnih operacija, se-

dativ za nemirne savesti novopeie-

nih bogataSa, idealni foto-modeli za

plakate i spotove Crvenog krsta, po-

vremeni oboiavaoci estradnih zve-

zda i njihovih buEno reklamiranih

humanitarnih koncerata, gradjani

n-tog reda u nevidljivgj ali delotvor-

noj hijerarhiji modi. Sto je mnogo.

mnogo je - redi ie zami5ljeniiitalacbudu6ih istinski nezavisnih novina;

usrdno ga podseiam na neito izme-

njenu misao jednog od poslednjih

velikana duha koji se usudio da obi-

tava u na5em gradu: "NaSe mnogo

moie biti malo za onog ko od nas nedobije ni5ta".

Bez obzira na sve napore dru5-

tvene zajednice zasluinih pojedina-

ca ne hajudi za svetle tradicije i

mrainu budu6nost, mi - nevaljalci i

dalje postojimo, dvrsto ukorenjeni u

neveseloj sadainjici, imuni na najsa-

vremeni.ja medicinska dostignuia,

bezobrazno ravnoduini prema svim

obedanjima, proglasima, svedanim

izjavama, deklaracijama i ostalimproizvodima politidkog ubedivanja.

Postojimo utoliko upornije Sto

nas viSe potiskuju, guraju pod tepih,

omalovaZava.ju svakodnevne muke

koje zadajemo sebi i drugima. margi-

nalizuju i ono malo druitvenog utica-ja Sto ih naie nejake organizacije vr-

5e, poridu samu stvarnost. neugled-

nu i nikakvu. iz koje samo ponekad,

u briiljivo odabranim trenucima i

oprezno doziranim kolidinama, do-

spevamo ne u centar, ved na najda-

lju periferiju medijske pozornice."

Nisam uzela da navedem ovaj

tekst zato 510 je .jedini tekst gospodi-

na Vukasovida, vei zato 5to je baiovaj tekst napisan pre nekoliko godi-

na povodom Svetskog dana invali-

da. a zatim je poslat nekolicini dnev-

nih novina i ni u jednim nije obja-

vljen. Moida je razlog tome Sto je

ovaj tekst potekao ba5 iz srca, duSe

i glave jednog invalida."Bolje ikad nego nikad". I tu le

MonopolList da tekst objavi.

Neka barem ovo bude nai mali

doprinos. 0tvorimo oIi, primetimoih. Sigurna sam da u vaSoj bliioj ili

daljoj okolini. ima osoba sa poseb-

nim potrebama, Mnogi od njih se i

ne snalaze ba5 najbolje u ovom i ova-

kvom svetu. Nemojte ih se plaiiti,jer njihova bolest nije prelazna i budi-

te uvereni da se oni mnogo vi5e pla-

5e vas i va5ih reakcija.

Jednostavno im pomozite - ba-

rem ne ignorisanjem.

Aleksandra Jockovid

MonopolList



U'biCnrrriznirtr r0runn,crr,rtnh zn orrvroknniiru, p0b porn0Vtftulsrvou rvnopsKE K0MlslJE,

"""^'l;'fr;;ilAji'illo.lnr'runnn'oo:sr irshuARA u KtKtt'JDl, xv po REDu RotttrtA,1

bdffi kola okuPlja studente univer-

\%. ziteta u SCG, svih koii PokaZu

+*# interesovanie za druStvene pro-

bleme, demokratizaciiu i razvoj civil-

nog druStva. Cilie da omoguii liino

usavrSavanje kroz pro5irenje znanja

i utenie veStina iz oblasti: instituci-

je Evropske Uniie, nevladin sektor

i pisanje proiekata, iavno mnenie

i medijske veStine, procesi tranzici-

je, konflikti i pregovaranje, mitovi

nacionalizma, ljudska i Eradianskaprava, demokratske vrednosti i in-

stitucije. Rad u 5koli se bazira na

predavaniima emitentnih profesora

ieksperata, radionicama ( igra sluda-

ja, simulacije...), aktivnom udeiiu i

zajednidkom radu studenata, preda-

vaia i moderatora gruPa kroz Pane-

le i diskusije. Ove godine studenti su

ostali uskraieni (dodu5e iz opravda-

nih razloga) za predavanja prof. Mi-

iunoviia, prof. Molnara i dr lvana

eoloviia. lpak, imena PoPut Prof'Momtila Crubada, dr Hrniice, Prof.

Stanka Pihlera, prof. M ilana Vukoma-

noviia, Tamare Spaii, prof. Svetlane

Logar, prof. Slobodana SamardZiia,

Mr Sanje Nikolin i Dr VujoSeviia bili

su dovoljan razlog da iedan ovakav

projekat zaiivi u Punom svetlu.

Moram istaii da su svi studenti

(bilo je 60 polaznika) imali odliian

tretman, podevii od smeStaja - ho-

tef sa 4 zvezdice, prekokvalitetnih

obroka do iednog nePosrednog i

drugarskog odnosa, koii je vladao

na seminaru izmediu organizatora

i njih samih. MoZda jedina mala za-

merka ide na to da je dan PoPrilidnoprenatrpan obavezama - Po 4 iasa

u pre i popodnevnoi smeni, tako da

jako malo vremena ostaie za slobod-

ne - individualne aktivnosti. lpak, i

druStveni Zivot ie u veterniim satima

bio zadovoljen kroz Ponudene oP-

cije odlaska u diskoteku, na svirku

tamburaSa, zakupa sportske sale...

5to se same strukture polaznika tide,

bila je 5arenolika i regionalno ifakul-

tetski. Od Subotice do Novog Paza-

ra i od Ekonomskog do Ma5inskog

fakulteta. Najvi5e polaznilta, 5to je i

razumljivo zbog tematike, bilo ie sa

Fakulteta politidkih nauka, gotovo

treiina. Sa Ekonomskog fakulteta

bilo je 5 predstavnika (od toga 3 stu-

denta sa Univerziteta u Beogradu)'

Sledeia Politeina 5kola planirana

je za jun mesec, Pa blagovremeno

prijavne formulare potraZite na web

adresi www.centa ronli ne.org'

Ako budete Primlieni biie to za

vas jedno PotPuno novo i Poudnoiskustvo.

Monopollist

Vladimir Osmaiii



iiiil:

"Vrhovni sud Srbije doneo je od-luku da driava vrati Kompaniji

'BK' 2,4 milijarde dinara pore-

za, koje je vlasnik firme, Bogo-

ijub Kari(, svojevremeno platio

kao ekstraprofit na ime Mobte-

la" izjavioje

sino( za Novosti.mi-nistar finansija u Vladi Srbije, Bo-

iidar Delit. "Da, doneta je takva

odluka imiiemo da je ispoituje-

fit. Obveznici poreza na ekstra

profit su bili svi oni koji su imali

povla5ien (monopolski) polo-

iaj u periodu sankcija i koji su

koristeii taj poloiaj, naroiito u

finansijskom sektoru, sebi obez-

bjedili ekstra profite. Oval za-kon je trebao da >ispravi< ne-pravdu nanesenu gradanima

tih godina, a od strane onih koji

id:

,p,

tr

rl

&**

wtu$mo! lstovremeno ide jedna eks-

pertiza koja ie ustanoviti pre-

ma onome 5to jezatraiioVrhov-

ni sud, iznos ekstraprofita, takoda je mogu(e da se ista suma

ponovo naplati." (Veiernje no-

vosti, 1 8. 12. 2003. godine).

Ovo je vijest koja je veiinu

nas izenadila. U toku je bila i iz-borna kampanja. Nekisu mislili

da je u pitanju izbornitrik, no ka-

da se zavijesa spustila i prestala

sva nagadanja, postalo je jasno

da nije trik i da nije greSka. No-

vac od naplate poreza na ekstraprofit Astra banci, preko Mobte-la je vra(en Mobtelu - BK Kom-paniji, nakon dvije godine spore-

nja sa driavom. Vrhovni sud je

donio odluku u korist Mobtela.

OPOREZOVATIPROFITERE

U junu 2001. godine Narodna

skup5tina Republike Srbije usvo-jila je Zakon ojednokratnom po-

rezu na ekstra dohodak i imovi-nu stetenu iskoriSdavanjem po-

sebnih pogodnosti. Na osnovu

tog zakona je RUJP (Republiika

uprava javnih prihoda) obraiu-navala tzv. porez na ekstra pro-

su svoje privilegovane poloiajezloupotrebljavaii.

NEODGOVORNOST

PORESKIH ORGANA

Obraiuni i naplate poreza na

ekstra dohodak i ekstra imovi-nu, od strane poreskih organa.priliino su traljavo i neodgovor-no izvrieni. Da je to taino moie-mo vidjeti na primjeru vratanja

novca Mobtelu i Progresu (itoje proSlo ne toliko zapaieno u

javnosti, kao slutaj Kompanije

BK, iako je u pitanju suma od 23

miliona DM). Postupak obraiu-na i brzina naplate poreza, su

uradene tako da izazivaju sum-

nju da je cilj bio da se ispravi ne-pravda nanesena u proSlosti. Sa

stanoviSta prava, ovo je zani-

mljiv slutaj. O tome svjedoii i

uzburkanost medu domaiim i

stranim pravnicima i relevant-

nim ekonomistima. Medu koji-ma se nalaze ineki na5i profeso-

ri. Svi oni su javno kritikovali na-

iin na koji se primjenjuje ovaj

zakon.

Vlada Republike Srbije je

usvojila lzvjeStaj Ministarstva fi-nansija iekonomije o ovom slu-

iaju u kojem, izmedu ostalog,

stoji:

"Republiika uprava javnih

prihoda (u daljem tekstu:RUJP)

10. 1 0. 2001. godine donosi reie-nje kojim je Astra banci utvrdenjednokratni porez u iznosu od2.07 2.020.293 dinara. Astra ba n -

ka je po reienju uplatila363.611.005 dinara, dokjeza iz-

nos kredita odobrenog Fondu

za razvoj umanjena obaveza

za 152.212.358 dinara. To je

ukupnu preostalu obavezu sve-

lo na 1.556.196.930 dinara."

Astra bancije odobreno da

plati iznos poreza u tri jednake

rate (od 15. 11.2001. do 15.03.

2002). Medutim, Astra bankaje zakasnila sa uplatom prve

rate, tako da RUJP donosi rjeie-

nje o prinudnoj naplati dan na-

kon ito je istekao rok za upla-tu prve rate i to u iznosu od1.553.947,572,04 dinara. lstog

dana (i6. 11.2001), tadaSnji gu-verner NBJ MIadan Dinkii dono-si rjeienje o oduzimanju dozvo-le za rad Astra banci, a Privredni

sud u Beogradu pokreie likvida-

cioni postupak nad bankom. Ta-

ko da je onemogu(ena prinud-

na naplata poreza. Nakon toga,

RUJP donosi rjeienje o naplati

poreza od prvog solidarnogjemca - Mobtela, iako nije doka-

zano da je bio korisnik ekstraprofita koji je ostvarila Astra

banka, a 5to je po Zakonu i biiaosnova za obraiun i naplatu po-

reza na ekstra dohodka!

Dana 27.11. 2001. godine

RUJP donosi re5enje o prinud-

noj naplati jednokratnog pore-

za u iznosu od 1.556.196.930 di-nara, blokadom iiro raiunaMobtela, kao zakonskog solidar-

nog jemca. U periodu od 05. 12.

2001. do 29. 07. 2002. godine, odMobtela je na imejednokratnogporeza naplaieno 1.790.084.998

dinara, u 159 tran5i.

PRESUDE

VRHOVNOG SUDA

Poslije ovih rjeienja NBJ I RUJP-

a, slijede tuZbe Astra banke i

Mobtela. U meduvremenu, po-

krenut je steiaj nad Mobtelom,

zbog blokade raiuna od straneporeskih organa.Vrhovni sud 5r-

bije donosi rjeienje 12. 09.

Monopoll,ist



2002. godine, kojim je PoniStio

rjeienje RUJP-a o naplatijedno-

kratnog poreza na ekstra doho-

dak. U presudi, izmedu ostalog

stoji: "...solidarno jemstvo za

plaianje jednokratnog poreza

na ekstra dohodak iz ilana 5. Za-

kona o jednokratnom Porezu,na strani kupca, kao povezanog

lica, znaii obavezu poreskog or-

gana da takvom licu omoguii

da uiestvuje kao stranka u Po-

stupku u kome se ova Poreska

obaveza utvrduje, pa ukoliko

obaveza na pla(anje poreza Pre-

ma solidarnom jemstvu nije

utvrclena istim ili posebnim re-

ienjem, reienje doneto u odno-

su na poreskog obveznika jed-

nokratnog poreza ne mo2e da

bude izvrSni naslovza odrediva-

nje prinudnog izvrienja u odno-

su na solidarnog jemca. " lako je

Vrhovni sud ve( u septembru

2002. qodine utvrdio da su uii-

njene greike u toku sProvode-

nja poreskog postupka, ielnici

RUJP-a, umjesto da obnove Po-

stupak i sprijeie 5tetu koja bi

mogla nastati po budZet RePu-

blike, su se ialili na ovakvu Pre-

sudu i traiili "zaStitu zakonito-

sti" od Republiikog tuZila5tva.Tuiilaitvo je odbilo RUJP-ove

navode kao neosnove. RUJP i

dalje nije htio da uvaii rjeienje

Vrhovnog suda, te je Vrhovni

sud ponovo (10.09.2003) donio

isto rjeSenje u korist Mobtela, te

ooomenuo RUJP: "Ukoliko tuZe-

ni organ u ponovnom postup-

ku ne postupi po Pravnom shva-

tanju i primedbama suda u ovoj

presudi i ranijoj presudi U.682/

02 od 12.09.2002. godine, Vr-

hovni sud ie, po novoj tuZbi tu-

Zioca, postupiti u skladu sa od-

redbom ilana 62. Zakona o

upravnim sporovima (ovo uPo-

zorenje znaii da bi Sud po no-

voj tuZbi tuZioca sam reiio stvar

presudom koja zamenjuje reie-

nje Poreske uprave)."

STIGLE I KAMATE

Nakon ovoga, Poreskoj upravinije ostalo niita drugo do da do-

nese odluku o vraianju prinud-

no naplaienog novca, uveca-

nog za kamate Mobtelu. Obra-

zloZenje ovog odugovlaienja u

procesu pred Vrhovnim sudom,

RUPJ je naveo da nije u mogut-

nosti da utvrdi statuts solidar-

nog jemca Mobtela Astra banci.

Nedostajali su potrebni materi-

jalni dokazi koji nisu "dostuPni"

poreskim organima; nad Astra

bankom je bio pokrenut proces

likvidacije, te je testo mijenjala

pravni status.

Novac je vra(en, uz nevjei-

to objainjenje ministra Deliia

da ie se driavi dio novca vratiti

u vidu dividendi, jer je vlasnik

490/o akcija.

SLUiAJ JOs NIJEZAVRSEN

Na ovome se nije zavriilo. lzgle-

da, tek sada poiinje. Republika

Srbija je tuiena od akcionara

Mobtela pred Medunarodnim

sudom u Svajcarskoj. Akcionari

tra2e oditetu od drZave zbog iz-

gubljene dobiti koja je nastala

usljed nezakonite naplate Pore-za na ekstra profit. 540 miliona

evra iznosi visina odStete koju

su procijenili akcionari.Mobtela.

Taj iznos (e, naialost, morati Pla-

titi poreskiobveznici. Ne Posto-

je granacije da je ovo jedini slu-

iajem u kojem poreski obvezni-

ci plafaju neodgovornost i ne-

struinost onih za koje je naPla-

Aleksandar Radovid, 5ef Komisije

za ispitivanje zloupotreba u finansij-

skom poslovanju i direktor Republidl

ke uprave javnih prihoda:"... U Srbijije oko 200 ultra boga-

tih ljudi koji su se obogatili milion pu-

ta. S druqe strane, oko 10 miliona sta-novnika-ove zemlje osiromaieno je

za nekoliko stotina puta. To treba is-

praviti. Moj ciljje da postignem da se

naii gradani ponose poreskom admi-nistracijom ... Nai cilj nije ubiranjepara, ve( je cllj da se kazne oni koji su

bili povlaiieni ... Obe(avam NE dilu

sa profiterima i dodajem - nikada."(Veiernje novosti, 10. 6. 2001)

"... Sta ie se desiti sa onima koji

ne plate porez? Srbija i RUJP posedu-

ju jedan arsenal - pravni, ali bogami i

arsenal prisile za prinudnu naplatu.

To je od plenidbe imovine sve do kri-vitnog gonjenja, a u ihostranstvu gai

rantujem da ie oko tih ljudi da budeformiran sanitarni kordon ... Za neke

od njih mogu da vam garantujem da

su bilitoliko bahatida su otvorili ratu-ne na svoja imena I imena svojih naj-

bl iZi h." (Blic, 24. 07. 2001)

, ".'..Potez na ekstra profit Astra

banci, Stankomu, Simpu, Di-beku sti-

2e na plaianje za dva dana .., radun

zaporezna ekstra profit upuien i Lu-

tri ... oni koji odbiju da plate porez

ie biti naplaien kio2 zaplenu imovi-

ne. Za dva dana kreiemo u Prinudnunaplatu." (Veiernje hovosti, 24, 10.

200'l)

"RUJP je jude prosledio ZOP-u ak-ceptne naloge Mobtela u iznosu od

50,7 miliona maraka. Ako Mobtel ne

bude imao pare sledi blokada ... Na

pitanje zaito juie nije prihvatio traZe-

ni sastanak sa rukovodstvom Mobte-

la, odgovor prvog poreznika Srbijeje: -'Cista je neistina da sam im ja taj

sastanak obecao .., PoPravnog vise

nema. Zakon mora da bude Prime-njen dosledno," (Veternje novosti,

ilii];11311'm(. ouuerner NBr i NBS:

"Astra bankale ved deset dana u

blokadi, ali redovno ispla(uje svojekf ljente ... Sreta je 5to banka ima pro-

fitabilnog du2nika - Mobtela, kojijoj

duguje 25 miliona dolara." (Veiernje

novosti, 24.10.2001)

Bogoljub Karid, vlasnik BK Kompani-je:

. u:..Guverner je preko noii odlu-

iio da likvidira Astra banku. Tako

namje onemoguiio da platimo u celi-

ni pivu ratu poreza koja je dospela.

Namera je jasna. Ho(e da nas uni5te,

a ne da naplate naie "grehe" ... Us-

peino smo poieli da radimo tek Po-sle 5. oktobra. ldemo na sud." (Veter-

nje novosti, 9. 12. 2001)

"Astra banka je juie saoPitila da

je uz ogromne napore usPela dauplati ukupnu sumu u iznosu od 691

milion dinara na ime prve rate pore-

za na ekstra profit, ali da joj je RUJP u

13 iasova uruiila odluku o blokadi ra-

iuna, a u 15,30 reienje o likvidaciji ...'i (Veternje novosti, 17. 11. 2001)

"Poreska reienja su urutena na iz-

nos od oko227 miliona maraka, a do

13. 11. naplaceno je oko 13 miliona

maraka." (Veiernje novosti, 17. 11.

2001 )

Boiidar Delii, ministar finansija i

ekonomije:

"Novcem od poreza na ekstraprofit biie isplaiena po tri hiljade di-

nara jednokratne pomoti zaPosle-

nim u Skolstvu, zdravstvu, Pravosu-du, socijalnim i ustanovama kulture

.., oko hiljadu najboljih studenata iedobiii pomot od 30.000 dinara, a

mladim nautnim radnicima za najbo-

lje projekte biie isplaieno u ukup-

nom iinosu 60 miliona dinara." (Ve-

ternje novosti, 28. 11. 2001).

MonopolList



te poreza na ekstra profit avantura. Jer, mo-

guieje da su na ovakav ili sliian naiin, RUJP-

ovci takode pogrijeiili jo5 negdje ieleti da "is-

prave" nepravdu nanesenu gradanima ove

zemlie.

EKSPERT DO EKSPERTA

Da u ovojzemljidosta toga nije na svom mje-

stu dokazje i donoienje i primjena Zakona o

porezu na ekstra profit. Naia privreda , vapi

za investicijama i preduze(ima koja pozitiv-

no posluju; trebala bi da bude 5to viSe stimu-

lisana od strane drZave da se u nju ulaZe, a ne

da se drZava obraiunava sa pojedincima i kla-

novima jednog vremena preko preduze(a u

njihovom vlasniStvu, Da li postoji opravda-

nje za gaienje nekih preduzeta ili banka u ie-lji da se naplati porez na ekstra profit? Da Ii

ce da se kazne oni koji su zloupotrijebili svoj

poloiaj? Ako se neko ogrijeiio o zakon, to bi

znatilo da je uiinio prekrSaj, krivitno djelo

kojeje, u svakom sluiaju - kaZnjivo. Nameie

se i pitanje samih kazni koje je drZava propi-

sala ovim zakonom. Zaito ne postoji mogui-nost da driava postane vlasnik akcija ili udje-

la u preduzefima ibankama, koja su obvezni-

ci poreza na ekstra profit u visini obraiuna-tog poreza? Zaito je drZava izbjegla tu vari-jantu, a prihvatila onu koja je ugrozila poslo-

vanje velikog broja preduze(a koja su do ta-

da ostvarivala pozitivne rezultate poslova-

nja. U vrijeme odredivanja prinudne naplate

poreza Astra banci i prebacivanja obavezaMobtelu, njegova vrijednost na tr2iStu je iz-

nosila oko408 miliona dolara, a jednim rjeie-njem RUJP-a, to preduzeteje uvedeno u ste-

iajni postupak?! Postavlja se i pitanje strut-nosti i racionalnog ekonomskog rezonova-

nja svih onih koji su utestvovali u kreiranju i

sprovodenju ovog zakona. Ako jenjihova

strutnost neupitna mozemo razmiiljati o nji-

hovim dobrim namjerama. Da lije bila u pita-

nju ielja za osvetom ili greika - u 2urbi da se

kazne privelegovani iz proilosti, sada nijwe

bitno. Ostaje nam primer kako birokratska

greika ili neiija sujeta moZe da koita grada-

ne jedne zemlje. Umjesto da svi imamo kori-

stiod toga - cuelo druitvo ie imati samo 5te-

tu. Oni koji su trebali biti kaZnjeni, sada ie do-

biti izvinjenje zbog greike u proceduri od

strane dr2ave; novac u visini izgubljene dobi-

ti koju ie, procijeniti strani sud!

Tako, opet, bogatiji postadoie joi bo-gatiji, a gradani joi siromainiji, Tako to ra-

de Srbi!

Milen Kakuia,

[email protected]

ffieffi&ffiru#&Nau6nog druStvaekonomista i

Ekonomskog fakultetau Beograduko medu ditaocima MonopolLista ima nedovoljno informisanih o dugorocnoj,kontinuiranoj i plodnoj saradnji Naudnog dru5tva ekonomista (NDE) i Ekonom-

kog fakulteta u Beogradu (EFB), taj nedostatak bi mogao da bude dodatno ot-klonjen ovim osvrtom. Dodatno - jer je agilna i vredna redakcija ovog interesantnog i

zanimljivog studentskog glasila, u dva prethodna broja objavila krace priloge o nekimaktivnostima NDE.

Pod krovom EFB egzistira ifunkcioni6e Naudno dru6tvo ekonomista, kao profe-sionalna naudna asocijacija ekonomske struke i nauke vrhunskog ranga. U njemu seclanstvo ne stide automatski ,nego izbornom procedurom, prema precizno utvrde-nim kriterijumima u Statutu. NajviSi rang imaju redovni ilanovi, kojih ima samo oko

30 i koji su, inade, na3i poznati, priznati i renomirani profesori i strudnjaci sa doktor-skim titulama i zavidnim naudnim dostignucima. Njihov izbor vrSi se tajnim glasa-

njem.

ivrsta veza i saradnja NDE i EFB u ostvarivanju programske orijeniacije i aktiv-nosti NDE zasnovana je na obostranim interesima, i time se nesumnjivo povecava

ugled i renome oba partnera. lz dosada5njeg stedenog iskustva u tako po2eljnoj i ko-risnoj povezanosti, nastao je specifidan vid simbioze NDE i EFB.

Dobra ilustracija prethodnih napomena su, izmedu ostalog, i dva va2ne zajednic-ke manifestacije NDE i EFB krajem 2003. i podetkom 2004. godine. Obe su odrZa-ne u prostorijama Ekonomskog fakulteta.

Prvo, vec tradicionalni masovnizimski skup/savetovanje ekonomista, privredni-ka i bankara odrlan je 17.i 18. decembra 2003. god.Bio je posvecen temi koja koin-cidira sa istekom stare i na pragu nove godine. Privredna kretanja i ekonomskapo I itika 2OO 3./2OO4. g.

Sa Sest uvodnih i preko trideset debatnih referata, analizirani su i kriticki korekt-no tretirani svi va2niji aspekti iz domena takve teme. Prema preteZnoj zastupljenostiodgovarajuce aktuelne problematike, radovi/referati podneti na tom skupu, sistema-tizovani su u slede6e grupe: (1) privredni ambijent (2) monetarna politika (3) ekonom-ski odnosi sa inostranstvom (4) fiskalna politika (5) institucionalni okviri privrednih

kretanja (6)tekuci trendovi i njihove razvojne implikacije (7) tekuca i razvojna politika(8) sektorske ekonomske politike.

U tematskom broju dasopisa Ekonomski analiizdecembra 2003., na 332 stra-nice objavljeni su svi radovi/referati, kao zbornik sa ovog savetovanja. Odredeni brojtog izdanja, NDE je stavilo na raspolaganje Biblioteci EFB. Time su pomenuti teksto-vi postali dostupni svim interesentima, naSim studentima i postdiplomcima, i oni immogu biti korisno Stivo za pripremanje seminarskih i diplomskih radova, ili za drugesvrhe.

U prvoj polovini februara 2004. Ekonomski fakultet je bio domacin specifidnogskupa ekonomista, koji su se bavili aktuelnim pitanjem. Bila je to interesantna raspra-va vodena utormi Okruglog stola, a odnosila se na Ekonomske posledice politi1kenestabilnosti. Povod za ovu temu i stavljanje pod kritidku lupu su rovite i nezadovolja-vaju6e stranadke politike u Srbiji. Sa obzirom na profesionalnu strukturu udesnika, u

fokusu Zive rasprave bile su gotovo nesagledive posledice i Stete nesredene situaci-je na politickoj sceni Srbije. Odjeci debate sa ovog skupa ve6 su na6oj javnosti pre-nele novinske iTV kuce. Potpuniji uvid u diskusiju i izlaganja uskoro 6e omoguciti po-sebno 6tampana publikacija.

I predstojece aktivnosti koje NDE planira (prva je ve6 sredinomaprila), na liniji su moguceg doprinosa ekonomske struke i nauke po-spe6ivanju razvoja i progresa u naSoj zemlji.

Sekretar PredsedniStva NDE

Milija Mihailovic

Beograd, 27 . februar 2OO4.

MonopolList



:F ''l;Je;? *J Hx* s"-H*:d:/*' 1

irfflt;4Trdn

+tii'

Fond za razvoie Republike Srbije, u toku

2003. godine, odobrio je 247 kredlla preduzedi-

ma u iznosu od 1.719.400.000,00 dinara'

Fond je osnovan 1992. godine. Cili Fonda ie

da se finansijski podrZe investicioni programi do-

maiih preduzeia, u regijama koje su ocenlene

kao slabo razviienje, a da se obezbedi ravnome-

ran privredni razvoj svih regija. Fond Zeli da sti-

muli5e mala i srednia preduzeia, odobravaniem

kredita po povoljnim uslovima. Fond je 100% u

vlasni5tvu drZave. Finansira se iz budZeta, te od

naplate kamata, subvencija,ostatka stedajne

mase druStvenih preduzeia, zaduZivanjem kod

poslovnih banaka.

Sredstva Fonda se odobravaju iskljudivo prav-

nim licima, a jedan deo sredstava se odobrava

Pregled odobrenih kredita (po granama delatnostit

i fizidkim licima posredstvom banaka Garancija

za uredno vradanje kredita od strane korisnika

kredita je menica sa avalom poslovne banke'

Preduzeie kole.ie zainteresovano za koriSie-

nje kredita Fonda, neophodno je da, uz zahtev

za odobren.ie kredita, stavi na uvid i kompletan

i skraieni investicioni program (ne stariji od

sest meseci) ili biznis plan; idejno reienje za

gradevinske objekte i instalacije s predmerom i

predradunom radova, kao i ponude za izvodenje

radova; ponude proizvodada opreme; periodidni

obradun i zavr5ni radun za prethodnu godinu;

odluku o usva.ianju investicionog programa; iz-

vod iz sudskog registra i statut; obaveitenje o

razvrstavanju lirme.

UdeSie sredstava Fonda u kreditiranju

investicija mo2e u odnosu na predracunsku

vrednost ulaganja iznositi:

- do 80% predracunske vrednosti investiciia,

koje se realizuju u privredi op5tina koje imaju

prioritet u kori5cenju sredstava. sa kamatnom

stopom od 3% godi5nje, uz koriSienie valul-

ne klauzule;

- do 600/o predradunske vrednosti investicija ko-

je se realizuiu na teritoriji privredno nedovolj-

no razvijenih op5tina, granidnih opStina, te zarazvoi turizma. Kamata je 5%, uz koriiienje

valutne klauzule;

- do 50% predradunske vrednosti investictla

ko,ie se realizuju na teritoriii op5tina, diii kori-

govani narodni dohodak po stanovniku iznosi

do 1/2 proseka, sa kamatnom stopom 5% na

godi5njem nivou, uz kori5ienje valutne klau-

zule;

- do 40% predradunske vrednosti investicija,

koje se realizuju na teritoriji svih ostalih op5ti-

na, sa kamatnom slopom 7% na godi5nlem

nivou, uz koriSienje valutne klauzule'

Kredltna sredstva se odobravaju na rok otpla-

te od 5 godina, uz odloZen rok otplate do jednegodine, izuzev voiarstva i stodarstvo gde gre1s

period mo2e biti do 3 godine.

l1+ffiti;+ * jffiifi,*fiffi:E$

q*-ffi .q::,gl ffi ffi ffiq',,,#*'i#l

j Eioi odobFetih l

.,. ,:, ,ltre*it*,'l

FredrCdunska,

,.,r:. .,, grean;atiOdobnbnii

',ii'' n #iur :, :PnobCirotoJ urasilii

a,3e8,o6z,ooo.oo 645,9oo,ooo.oo 87,s7o/o

AGHOINDUSTRUA

73 765,4a6,ooo.oo eBrToo,ooo.oo 16,38 %

PHTMABNA PRolzvoDNJA

TuHrzAM I ucosrlrELJSTVo 5 8Z23g,ooo.oo 27OOO,OOO.OO 1,57 %o

122,5OO,OOO.OOt tc o/^

r8 g48,goo,ooo.oo

10 z8o,o85,ooo.oo 84,6oo,ooo.oo

n oc o/"

r"t *EMUSKA INOUSTFUA

Dnvna ttrtoustRt,ll 45gJ94,ooo.oo 17O,OOO,OOO.OO

TEKSTILNA INDUSTRIJA12 188JB7,ooo.oo 68.6oo,ooo.oo J.JJ'"

112,5oB,ooo.oo 3370o,ooo.oo t,g6 "/a

GRAFtcKA DELATNoST6

61,2oo,ooo.oo 3,56 %

GRADJEVINARSTVOA 1gg,62o,ooo.oo

1 67,22o,ooo.oo 23,OOO,OOO.OO 184V"SaosnnCa.J

KoZA I oBUCA 5 51,332,ooo.oo 172OO,OOO.OO I,oo o/o

INDUSTFUA GRAOEVINSKOG MATEHIJALA I 269,gg6,ooo.oo 101,ooo,ooo.oo 5,4 / ao

OsraLoI 477z6,ooo.oo '15,OOO,OOO.OO o,87 Vo

g(uPNo 247, 5,400,564.00_0,0O 1.719.400.oo0,o0 1o,0%

MonopolList



flu.t=*+

'll.r

frf ast cena nafte, kako pokazuju po-

ffi sljedice tog rasta, morao bi po-I lsebno da postane motivacija zareformu u mnogim industrUskim ze-mljama. Proila godina, obeleZena jeglobalnim promenama, u snagama nasvetskom trZistu nafte. Bitnu ulogu nanaftnom triiStu odigrala je situacijaoko lraka. Borba protiv islamskih terori-sta pod izgovorom sveop5te demokra-

tije, podstakala je bitne promene u gru-pama dobavljada i potroSaia nafte.Konflikt interesa nije pri kraju. Sigurnose, vei sada, moZe reii da ie sukobi in-teresa medu razvijenim zemljama ida-lje nastaviti da utiiu na cene nafte.

SUKOBI

Dugogodi5nji lider na tr2istu nafte- Saudijska Arabija je i dalje u sukobusa SAD-om, 5to je logiina tendencijazahlaClivanja odnosa posle nezaborav-nih dogadaja od 11. septembra 2001.godine. Arapska drZava je prvo poielada bude naklonjena zemljama Evrop-ske Unije, dok su one bili kritiine u vezidelovanja ameritkih snaga u lraku.Neoiekivano, Saudijska Arabija aktivi-rala je svoje uteiie u procesu utlanjiva-nja u WTO (Svetska Trgovinska Organi-zacija) ivei pri kraju leta 2003. potpisa-la je obostran trgovinski sporazum saEvropskom Unijom. U posljednje vre-me arapski lideri sve ie5(e priiaju o bit-

nosti stabilnog toka valutne zarade uzemljama OPEK. Oni skreiu painju nareiavanje problema, pomo(u prenosaratuna za isporuku nafte sa dolara naevro. Poietkom novembra SaudijskaArabija se izjasnila o nemoguinosti iz-voza derivata iz lraka putem cevovoda,koji se nalaze na njenim teritorijama.Kao razlog se navodi da se oni vei dvegodine nalaze na teretorijama koje su

integrisane u nacionalni sistem plin-skog snabdevanja.

IRAK - NAJVREDNIJI PLEN

U lraku se proces obnove naftno-derivatnog triiSta odugovlati. Na dru-gom izvoznom cevovodu zemlje, kojivodi na severTurske, svaki dan se doga-daju diverzije. Obim dobijanja nafte ob-navlja se krajnje sporo, jer rekonstrukci-ja oSteienih postrojenja i komunikacijase sprovodi vrlo sporo. Nedavno je

ulraku, kojizauzima drugo mesto pozali-hama nafte, bila uvedena normativnaprodaja benzina. Za jedini uspeh ame-rikanaca moZe se ratunati prenos podnjihovu kontrolu programa OUN "Naf-ta u razmenu za hranu", ali ovo ie oii-gledno produbiti nesuglasice izmeduSAD-a i Zapadne Evrope.

Napetost u medunarodnim odno-sima se uoiava i na nivou medunarod-nih organizacija kao 5to su OPEK i Me-dunarodna Energetska Agencija (tEA-

ujedinjenje svetskih potroiata nafte).Prvo je uzroino smanjenje potroinje i

ponude derivata na svetskom trZistu.Drugo je stvaranje otpora utvrdiva-njem da OPEK stvara veitaiki deficitna svetskom trii5tu naftnih derivata.Ove godine takva tendencija se nasta-vlja. Vet u februaru naftni kartel sma-njio je kvote na naftu.

SVE ZAVISI OD OPEKA

Kr5enje planova OPEK-a ,u vezi sa

visokim cenama nafte mogu da podinesamo nezavisni proizvodaii. Meksiko i

Norveika tradicionalno koordinirajusvoju poziciju sa kartelom. A isporukenafte iz Rusije oiigledno (e rasti mno-go manje u odnosu na proilu godinu,na to ie uticati izvozni deficit i situacijakoja se razvija unutar zemlje u odnosuna kompanije-gigante u ovom sektoru(primer

vei pomenute afera sa "yU-KOS-om").

Danas, kartel dobija viSe nafte ne-go Sto je dopuiteno oficijelno, a to je1,5 miliona barela svakog dana. OpEKnamerava da smanji dobijanje nafte i otome (e se pregovarati 31. marta u Be-iu na sastanku zemalja OPEK-a. Kao re-zultata tih pregovora oiekuje se ose-tan pad cena nafte,jerje ovih dana za-beleZena visoka cena.

ilii

MonopolList

Olga Rubcova



OVogodi$nja Svetska ekonomija pokazu}e ociglednu'prolaznost reoesija ksje,su

obeleiile po[etak XXt veka, Strani ek$perti kaZu da ce ,,renesansal:'potrajatijos

nekoliko::,godin'a da bise resili svi nagornilani str,ukturni pioblemi

ffiffiffi ffiffiffiffiffiffiffiffiffiffiffiffi ffiffi ffiffiffiffiffiffi%sffiffiffi-

ffi ffiffiffiffiffiffiffiwwffiffi wwffiry#Jffiremw ffiffiffiffi#ffi.

DVADEsETocoorSru:rRAST BDP

Od 1980. do 2002. godine svetski dru5-

tvenibruto proizvod godi5nje, u prose-

ku, je imao prirast od 3,30lo.2000. godi-

na iitava planeta je bila obeleZena eko-

nomskim rastom - mnogo vetim od

ovog proseka. Po prognozama Meclu-

narodnog valutnog fonda, svetski

druitveni bruto proizvod ne(e rasti iz-

nad proseka, a2004. godina trebala bi

da postane poslednja godina recesije

u svetskoj privredi.

UJKA SEM U ULOZI SPASIOCA

Sjedinjene Ameriike DrZave morale bi

da postanu glavni spasilac svetske pri-

vrede. SAD, bez obzira na probleme

koje doZivljava domaia ekonomija,

ostaje u grupi svetskih giganata, kao

5to su Japan i Evropska Unija. Sjedinje-

ne drZave i danas imaju visok domaiibruto proizvod, a kod EU iJapana brzi-na ekonomskog rasta, tokom godina

recesije, smanjila se mnogo viSe negof i kod SAD-a. 7a zemlje u razvoju, kod

kojih je druitveni bruto proizvod tradi-cionalno veii nego kod razvijenih ze-

malja, bitna novost je da Medunarod-ni monetarni fond ne predvida velikeprobleme u narednim godinama. Mo-netarni fond iak naglaiava da Latin-

ska Amerika, koja je nastradala zbogpoznate argentinske krize, postaje sta-

bilnije ijaie trZiSte. Ekonomije zemalja

Latinske Amerike imaju izgled da se

odrZe pomoiu niskih procentnih ulo-ga, koje su odredile centralne bankevelikog broja zemalja, u nadi da (e

podstaii investicije i ekonomski rast

zemalja ovog podruija.

PROGNOZE OESR

Ali, recesija u svetskoj ekonomije neiebitizavr5ena u potpunosti u ovoj godi-

ni. Struinjaci Organizacije ekonomske

saradnje i razvoja (OESR) u novembar-

skom izveitaju zapazili su da u Evropi,

SAD-u i Japanu danas postaju ozbiljnistrukturni problemi, koji ne dopuStajupotpunu realizacij u ekonomskog rasta

svojih zemalja. Na Starom kontinentupriliv investicija bitnih za produZava-

nje i ubrzavanje ekonomskog rasta (e

spretavati finansijski pokazatelji do-maiih korporac'rja. Na primer, Japan se

nije pomakao iz zone trajne deflacije,

a korporativni i bankarski sektor ze-

mlje danas ostaje nereformisan i slab.

Takav rizik od deflacije postoji i u SAD-

u, Velikoj Britaniji i Australiji gde posto-ji visok procenat zadu2enja domaieprivrede. Ako ie procentni ulozi ovih

zemalja ostati na visokom nivou onda

ie imovina privatnog sektora izgubitisvoju vrednost, posebno uzimajuii u

obzir zasiienost na tr2iitu imovine.

DEFICITI

U korist oiiglednog rasta procentual-

nih uloga, pokazuje se budZetni defi-

cit mnogihzemalja. Reiavanje

defeci-ta driavnih finansija neie biti lak po-

sao. U najveioj opasnoti je SAD, gde

se uz bud2etski defecitjavlja i trgovin-ski, a sa njim i platni. Ovako opasan

spoj daje oseiaj devalvacije amerii-koj valuti u odnosu na evro i japanskijen.Zasada, evropska ekonomija izd r-

Zava teZak teret porasta kursa valuta.Danas je Nemaika jedina od zemalja

Evrope ustanovila rekordni nivo obi-ma izvoza. Medutim, kako zapaZa

OESR, duZe trajanje takve situacije je

nemoguie. Takva situacija je pogub-

na za ekonomiju evropskih zemalja.Jaianje evra slabo podstite eliminisa-nje defecita u SAD-u. U vezi ovogaOESR savetuje svojim utesnicama (po-

red iisto ekonomskih poduhvata) da

se bave i administrativnim poduhvati-

ma, posebno jatanju fiskalnih instru-menata i rastu efikasnosti drZavnih

troikova.

MonopolList

Olga Rubcova



ii,:iii

,

ovc,t na autogame? o sreion o Lj ilj

^.t4,LD, L

la*wtw s. -

^nJi^ " a,b o rctnn' ) knn L sd,w b w bral n o

strylj wt r,w L n e.yo kn lz,b l wt t *,, laafo r m.a" L kafor Lcan*' o nj s tte,ta"

Jedan od mojih omiljenih likova iz sveta knjiZevnosti i filma, MARY POpplNS, ima Zivotni mo-to: ,'Ja nikada nikome niSta ne obja5njavam" (u smislu opravdanja bilo kog svog postupka ili pona-Sanja). MoZe joj se, jer je orra baS zato i Mary Poppins - ,,praktidno savr5eni,r ru"u'kom pogleau", ka-ko pokazuje njen ,,metar karakternih osobina'f Tnajuii da sam prilidno ,,nesavrden", u'poredenyusa dotidnom damom, imam ponekad potrebu da ljudima objasnim neke svoje postupke-i stavove.Ja

iusada Vama, poStovani

ditaoci Monopollista, pojasniti moju strast za skupijanj"'- uutog."-ui upoznavanjem sa slavnim lidnostima (mojim herojima, zvezd"'ama, idolima). Verovatno iete kao iveiina to smatrati infantiinim, uvrnutimi i nedolidnim, a da ne kaZem i neku teZu red koja podinjesa P... Pitam se Sta biste tek rekli za devojku koja skuplja dak i autograme nekih menadZera pozna-tih lidnosti.

Odmah na podetku da se razumemo, niti ja sebe smatram inferiornim ,,liliputancem", niti suza merle potencijalni davaoci autograma superiorni nadljudi, sa predznakom belgreSnosti ili nekavrsta hodajuiih ikona. To su osobe sa kojima sarn ostvario vid komunikaciie i jalh delimidno no-znajem, zlajuii njihove biografije, a najveiim delom kroz interakciju umetnika (ili nekog drugogjavnog delatnika) i mene kao konzumenta tog umetnidkog dela. Romani mog omiljenog pisca su ne-ka vrsta. ogledala njegove lidnosti, kojim on moZe da utidt na moje stavovel edukaciji, sazrevanjeili na inicijaciju-nedega u meni. Vokalna interpretacija pevadice neke od moiih omiljenih grupu, ro-lo na gitari iz odredjene pesme, stihovi koji je sadinjavaJu i koji me dotidu, ru" tu to predajnici i emi-teri emocija iza kojih stoje odredeni ljudi. Taj zavrSni din kroz upoznavanje sa njima, tj. dobijanje

autograma od njih, eventuaino neka razmena redi, samo je kruna te vei ostvarene komunikicije.Razumete na Sta ciljam?

Sve je podelo jo5 u srednjoj Skoli, u Somboru, kada je sala u kojoj se odigravao das fizidkog, iz-nenada postala-poligonza trening nasih najboljih rukometaSica, oiimpijskii i svetskih Sampidnki.Nisam odoleo da ne pridem tada najboljoj (a po mnogima i najlepSoj) rui<ometa5ici sveta, fantastid-noj SVETLANI KITIC, da na obidnom listu Skolske s-veske, dobijemnjen autogram. Koliko je te5kobiti najbolji na svetu, jasno je, pogotovu dana5njih dana kada takvih asova vib"e nema na ovim pro-storima. Danas smo viSe nego prosedni u tom, nekada trofejnom, sportu.

Poito mi je Svedska prilidno nedostupna, autograme dlanica grupe ABBA dobio sam preko mo-je nemadko-somborske veze. ANNI-FRID (tamnokosa), postala jelegendarna po svojoj predusretlji-vosti prema fanovima. Svesna koliku moi i uticaj ima njihova muzilia, znala je da istakne pismo ko-je je dobila od jedne adolescentkinje, u kojoj ona istide biagotvorno dejstvo pesme ,,The Winner ta-

MonopolList



r|-l;ril i i.',;i. ii

kes it all", u. prevazllaLenju i boljemrazumevanju razvoda njenih rodite-lja. U fanovskim krugovima, ne Pre-staje da se prepridava skoraSnji polu-

dasovni susret Fride i njenog 30-ogo-

diSnjeg oboZavaoca, u kome se oboje

ispovedaju jedno drugom, zbog tra-

gidnih dogadaja u njihovim porodica-ma. Njen solo album o kome su raz-

govarali, po Fridinom priznanju bioje testamentalno zave5tanje njene lju-bavi, prema tada teSko obolelom su-

prugu. Njegova smrt, bila je samo

uvertira za novu bol, gubitak kierkeu saobraCajnoj nezgodi.

Autogrami AJAX-ovih evroPskihSampionskih blizanaca, brade DE BO-

ER, te 1995. stigli su mi direktno izAmsterdama, putem poSte. Iako sada

vei na zalasku karijere, Sansa za su-

sret sa njima - nije iskljudena, sve

dok budu igrali joS koju godinu.

Sasvim neodekivano, u aprilu1996. Beograd je posetio ,,sveti" BOB

GELDOE poznat kao organizator naj-

veie dobrotvorne akcije, LIVE AID-ai nesudeni dobitnik Nobelove nagra-

de za mir (ali ovendan titulom SIR-

a).Za mene je on znadajan kao autornekih od briljantnijih pesama u isto-

riji POP muzike, iz vremena dok je

harao sa svojom grupom BOOM-

TOWN RATS. Da podsetim, tadaSnja

SPS gradska vlada pozvala ga je kao

promotera Beogradskog maratona,da sa prateiim bandom odrZi kon-

cert koji bi satelitskim TV prenosom,

trebalo da donese nove politidke poe-ne viadajudoj stranci. Medutim, luka-vi, prgavi, neodoljivo brbljivi Irac,prozrevSi tu nametu, pretvorio je

koncert u pravi opozicioni miting.NateravSi ,,TV Bastilju", tainije nje-

nog komentatora, da prvo zanemi, a

da potom svaki Bob-ov govor, izme-du pesama, pokrije reklamama. Bobje izmedu ostalog tada rekao: ,,Kao

5to ni nas u Irskoj ne smatram odgo-

vornim za ono Sto se tamo deSava, ta-

ko ne smatram ni vas krivim za ov-

da5nje uZase. Zato mi je drago Sto ve-

deras nastupam ispred ove j....e zgra-

de [pokazujudi na Milo5eviievu pred-

sednidku rezidenciju). Zato slededu

pesmu posvedujem predsedniku Mi-lo5eviiu. Pesma se zove BANANAREPUBLIC!". Sadekav5i ga posle kon-

certa. doZiveo sam nezaboravan su-

sret sa njim. Ne samo da mi je PotPi-sao plode vei smo porazgovarali i o

politici. Moja dilema o nazivu jedne

pesme je razre5ena tako Sto sam muja otpevao jedan njen deo.

U periodu 1996.-1998. usledili su

mnogi susreti sa mojim omiljenimmuzidarima doma6e POP scene. VLA-DA DIVLJAN OLD STARS BAND biO

je,,overen" u celosti u garderobi KST-

a uz prijatno iaskanje. Legendarnibasista IDOLA i OSB-a, ZDENKO KO-

LAR se i pomalo ironidno dudio Sto

traZim da mi on potpi5e omot CD-a,

smatrajuii da kod nas ne postoje zve-

zde .

Pravi primer skromnosti i anti-zvezdoidnog ponaSanja, bili su dlano-

vi EVE BRAUN i njihovefrakcije POPCY-

CLE. Sa tim fi-nim momcimaneke moje kole-ge, prijatelji i ja

ostvarili smo spe-

cifidnu komuni-kaciju, dak smo

se sretali na ne-

kim Zurkama. Bi-

la je to izuzetnaprivilegija biti deo

istorije njihovog

stvaralabtva. Tokom PROTESTA

1996.-1997. na dan duvenog ,,kontra-mitinga", sreo sam MICU (iz Popcy-

cle-a) i njegovu devojku saopStiv5i

mu tuZnu vest o smrti autora ,,CO-

SMOS-a", CARL SAGAN-a, znajuii da

je to jedno od njegovih dela. Ne zna-

juii moje ime, pri sledeiim susreti-ma, interno su me zvali ,,Carl Sagan".

Miiina pesma ,,Vetar je jak", inspiri-sana je dogadajima sa protesta . Menije posebno draga i svako njeno preslu-

Savanje, otvara mi neku vrstu organ-

skog, Zivog FILE-a o tim danima.Ugodan razgovor sa BISEROM

VELETANLIe i njenim sestriiem Va-

silom HadZimanovim, usledio je na

,,Plato-u". Prilidno zaboravljena i jed-

na od najkvalitetnijih pevadica, mora

da ,,tezgarr", umesto da uZiva sve Po-dasti koje zasluZuje,

Po5to sam BORISLAVA PEKICAotkrio tek posle njegove smrti, ostao

mi je susret sa mojim drugim omilje-nim domaiim knjiZevnikom, SVETI-

SLAVOM BASAROM, upriliden na

promociji njegovog romana ,,Sveta

mast".Sada iete se sigurno upitati 5ta ra-

di CARLA DEL PONTE u ovom dru5-

tvu. NiSta spektakularno. Ne vrednu-juii je kao politidkog dinioca, doZi-

vljavam je kao personifikaciju Milo-5evidevog odlaska sa ovih prostora

(nadam se bez moguinosti Povrat-ka). U euforiji oko njegovog hapSenja

rekao sam mojoj prijateljici MONI,holandskoi novinarki, kako bih vo-

leo da makar prisustvujem nekoj od

njenih konferencija za Stampu. ProS-

vercovan kao Monin prevodilac, u

prilidno napetoj atmosferi njenog iSvilanovidevog prepucavanja, u po-

slednjem momentu sam se zaustavioda ne postavim pitanje da li je njenafrizura inspi- risana Madonninim

,,True blue" (?l )izdanjem iz 1986.

U slededim us-peSnim akcijama,mnogo su mi pomo-gli i zajedno sa

mnom uZivali u

, spektaklu gore po-

,: menuti: LJILJANAD. (Manchester U.

and english foot-ball generally),

, poznati fudbal-

I ski ekspert i jedi-

MonopolList



r$fili[.#i

,:tii:i$iiii.i.,:.\iitij

i::!:lirliii:ii:::

i:i:iil':friiir,

na osoba koja je iz pakla Severa split-ske ,,torcide" na Poljudu izaSla Liva iBANE S. (Red Star Belgrade/Coven-try cityJ fan i ekspert iz mnogih obla-sti, uvek u ZiZi de5avanja i to istovre-meno na vi5e mesta putem astralneprojekcije.

PredstavljajuCi se kao novinari-podetnici S.O.S. kanala izbegavSi ta-ko obezbedenje, Ljilja i ja smo do5lido autograma svojih ljubimaca, onado ALAN-a SHEARER-a, a ja do RU-

UD-a GULLIT-a u jesen 1998. Novi-narske maske, pale su onog trenutkakad su fudbaleri Newcastle-a u br-zom mimohodu poku5ali da se dode-paju stadiona Partizana. Da nije biloLjilje koja je bila neverovatno okret-na (ah, ta Zenska snalaZljivostJ ja bihverovatno ostao praznih Saka.

Oktobra 2002. joi jedan dlan fa-

mozne AJAX-ove Sampionske ekipe,uz pomenutu braiu, najdraZi fudba-Ier te generacije, finski superstar JA-

RI LITMANEN, odseo je u hoteluHyatt koji se pokazao kao jedino mo-guie mesto susreta. Ne obaziruCi se

na sve skeptike, zbog Jarijeve nedo-dirijivosti za medije, hrabro sam se

uputio Zeljenom cilju. Uz neodekiva-nu pomoi nekih mladida, takode fud-balskih fanova, velidanstven susretostao je ovekoveden fotografskimsnimkom. Jari je bio izuzetno ljuba-zan, a kako i ne bi, kad je u meni pre-poznao pravog fan-a, koji je tugovaozbog svake njegove povrede i slaviou osvajanju mnogih trofeja.

Susreti sa fudbalerima Velsa (pri-oritet RYAN GIGGS) i Italije, gde samse ja pojavio vi5e kao podrSka zaLji-lju, pretvorili su se u zabavno upozna-vanje sa gomilom bizarnih Iikova. Lji-lja je naravno ponovo briijirala, ele-gantno preskodiv5i sve prepreke kojesu nas dovele do samog ulaska u saluza rudavanje glamuroznog Hyatt-a.Sta reii o nadmenim ,,Zabarima",

osim dodatnog upozorenja da moZeteumesto potpisa dobiti lakat u glavuod strane C, Vieli-a, kao 5to je strada-Ia njegova oboZavateljka od 20 i ku-sur. Da ne bude sve tako crno, pobri-nuo se kultivisaniji Del Piero, ali jemeni uglavnom bilo zabavno posma-trati, sa strane. U ulozi fotografa.

Susret ,,Milenijum-a" dogodio se

nedavno, 5. decembra u holu hotelaIntercontinental. DEBBIE HARRY iBLONDIE su predstavljali najveCi iza-

zov za nas. Najvi5e zbog njihovogzgusnutog koncertnog rasporeda izbog nedostupnosti informacija o nji-hovom boravku. Bilo je jasno da ihna dan koncerta neiemo moii sresti,ali je ostala nada da Ce njihov let zaAtinu uslediti u kasnim popodnev-

nim satima, sledeiegdana.

UplaSeniod moguinosti nekog alternativnogIeta u privatnom aranZmanu i ,,ispa-Ijeni" od strane organizatora koncer-ta, odludili smo da sledimo intuiciju iuz dragocenu informaciju mog kole-ge uputili smo se u najzagonetnijumisiju. Odu5evljeni posle trijumfal-nog koncerta, a potpunozombirani od jednog i po sa-

ta (ne)spavanja odludili smose da strategiju baziramo nanajcrnjoj varijanti njihovogranog izlaska iz hotela (iz-

medulO i 12). O riziku nijeni bilo govora, jer se ovakvaSansa pruZa moZda samojednom u Zivotu. Vei u9.00h, bili smo u holu hote-la, paZljivo ,, snimajuii" po-krete svih prisutnih, a biloje prilidno Livo zbogvreme-na dorudka. Spekulisali smoo raznim stva r ima, izr aLav a-judi spremnost da ostanemoi vi5e sati. Bila je to igra nera-va, nije se smeo dogoditipad koncentracije ili, ne dajBoZe, klonude u san. Medu-tim, oko f.i5h, skodili smokao opareni. Iz pravca sale

za rudavanje, lagano razgledajuCiunaokolo,ka nama se pribliZavalaONA, potpuno neupadljiva (za razli-ku od scenskog Zivopisnog ,,paper-ja"), u crnoj bluzi-trenerci i sa tam-nim naodarima. Nevidenom brzi-nom pokupili smo sve ved pripremlje-no (plode, diskove, cveCe, markere,foto aparat), i poZurili da je stignemopre ulaska u lift. Kao kroz izmaglicu

seiam se slededih scena. Zamoliv5ije za autograme (Sto ba5 i nije najpri-stojnije u 9.00h), ta jedinstvena zve-zda i diva, tiho nam se izvinila Sto je-

dva govori (nije ni dudo posle onakofurioznog izdanja od pro5le nodi iona ipak ima 58 leta) i da tek Sto se

probudila. Bili smo zapanjeni ljuba-znoSdu i neposrednoSdu. Kada samjoj dostavljao albume na potpisiva-nje, (komada9+I za Ljilju) ona nijeskrivala iznenadenost 6to poseduiem

dak i njene solo albume rekav5i: ,,Ali,ti ima5 sve moje plode...! na Sta samja jo5 zbunjenije odgovorio da mi-slim da mi nedostaje joi jedna. Tek ta-da me ona potpuno ,,izbacuje" sa

predlogom da mi ona moZe poslati tukoja mi nedostaje. eekaj, pomislio

sam,pa

ovoje

najslikanija Zena sve-ta i najznadajnija POP diva uop5te, a

tako je spontana i draga i posle svihovih godina slave. Popridali smo joS

o nekim novijim kompozicijama, pre-dali smo joj cveCe, te nam je ona str-pljivo pozirala, oprostiv5i se s namaposle toga, uz zahvalu za cveie. Osta-

li smo zatedeni i duboko impresioni-rani, neprestano se pitajuCi da Ii jesve to bio samo san. Ne5to kasnije,imali smo susrete i sa ostalim dlano-vima grupe. Bane je Debbie, urudioposeban poklon.

Za kraj, ostavljam najmistidnijidetalj na5eg susreta. Na Ljiljinu kon-stataciju da sam ja njen najveCi obo-Lavaoc sa ovih prostora, Debbie je

mirno konstatovala: ,,Pa, ja sam zna-

la da Cemo se mi sresti, Bog mi je torekao!". Sto ;e i najinteresantnije, tosu bili i jedini trenuci kada ih se mo-glo dosedi. Iz kasnijih izveltaja smosaznali da su odmah posle oti5li urazgledanje grada i u kupovinu, a on-da pravo za Atinu.

Ova prida se ovde ne zavr5ava...

AIec van Staan

[email protected]

Srdan Gile Gojkovid -gitarG iglas

Svkali i pevali:

Boris Bunjac-udaraljke i glas

Zdenko Kolar- bas i glas

Marko Milivojevid -

€+:E>_o;gEgzii

;.Frr:,€*3i:.:s;$-e;tE!EtdI-3 € '5:-

:-d*i'6;ii:-*.€ Fi:.ji:9

a$gt$:cE;;=-€E:E'8":.5:iag'dsEP

=E E"E g

avld E-

9;€5EEEgg*

N[onopolList



j:j:illiilli:iii:l.i

' '!!liri! . l

'i.r'i.ii.ii.t.,.:#.iii

lri.'i

na osoba koja je iz pakla Severa split-ske ,,torcide" na Poljudu izalla LivaiBANE S. (Red Star Belgrade/Coven-try city) fan i ekspert iz mnogih obla-sti, uvek u ZiZi deiavanja i to istovre-meno na viSe mesta putem astralneprojekcije.

Predstavljajuii se kao novinari-podetnici S.O.S. kanala izbegav5i ta-ko obezbedenje, Ljilja i ja smo doSlido autograma svojih ljubimaca, onado ALAN-a SHEARER-a, a ja do RU-UD-a GULLIT-a u jesen 1998. Novi-narske maske, pale su onog trenutkakad su fudbaleri Newcastle-a u br-zom mimohodu poku5ali da se dode-paju stadiona Partizana. Da nije biloLjilje koja je bila neverovatno okret-na (ah, ta Zenska snalaZljivost) ja bihverovatno ostao praznih Saka.

Oktobra 2002. joi jedan dlan fa-

mozne AJAX-ove Sampionske ekipe,uz pomenutu bradu, najdraZi fudba-Ier te generacije, finski superstar JA-RI LITMANEN, odseo je u hoteluHyatt koji se pokazao kao jedino mo-guie mesto susreta. Ne obazirudi se

na sve skeptike, zbog Jarijeve nedo-dirljivosti za medije, hrabro sam se

uputio Zeljenom cilju. Uz neodekiva-nu pomoi nekih mladiCa, takode fud-balskih fanova, velidanstven susretostao je ovekoveden fotografskimsnimkom. Jari je bio izuzetno ljuba-zan, a kako i ne bi, kad je u meni pre-poznao pravog fan-a, koji je tugovaozbog svake njegove povrede i slaviou osvajanju mnogih trofeja.

Susreti sa fudbalerima Velsa (pri-oritet RYAN GIGGSI i Italije, gde samse ja pojavio vi5e kao podr5ka zaLji-Iju, pretvorili su se u zabavno upozna-vanje sa gomilom bizarnih likova. Lji-lja je naravno ponovo briijirala, ele-gantno preskodiv5i sve prepreke kojesu nas dovele do samog ulaska u saluza rudavanje glamuroznog Hyatt-a.Sta redi o nadmenim ,,Zabarima',

osim dodatnog upozorenja da moZeteumesto potpisa dobiti lakat u glavuod strane C, Vieri-a, kao Sto je strada-la njegova oboZavateljka od 20 i ku-sur. Da ne bude sve tako crno, pobri-nuo se kultivisaniji Del Piero, ali jemeni uglavnom bilo zabavno posma-trati, sa strane. U ulozi fotografa.

Susret ,,Milenijum-a" dogodio se

nedavno, 5. decembra u holu hotelaIntercontinental. DEBBIE HARRY iBLONDIE su predstavljali najveCi iza-

zov za nas. Najvi5e zbog njihovogzgusnutog koncertnog rasporeda izbog nedostupnosti informacija o nji-hovom boravku. Bilo je jasno da ihna dan koncerta neiemo moii sresti,ali je ostala nada da ie njihov let zaAtinu uslediti u kasnim popodnev-nim satima, slededeg dana.

Upla5eniod mogudnosti nekog alternativnogIeta u privatnom aranZmanu i ,,ispa-ljeni" od strane organizatora koncer-ta, odludili smo da sledimo intuiciju iuz dragocenu informaciju mog kole-ge uputili smo se u najzagonetnijumisiju. Odu5evljeni posle trijumfal-nog l{oncerta, a potpunozombirani od jednog i po sa-

ta (ne)spavanja odludili smose da strategiju baziramo nanajcrnjoj varijanti njihovogranog izlaska iz hotela (iz-

medulO i 12). O riziku nijeni bilo govora, jer se ovakvaSansa pruZa moZda samojednom u Zivotu. VeC u9.00h, bili smo u holu hote-la, paZljivo ,, snimajuii" po-krete svih prisutnih, a biloje prilidno Livo zbog vreme-na dorudka. Spekulisali smoo raznim stvaiima, izraZava-judi spremnost da ostanemoi vi5e sati. Bila je to igra nera-va, nije se smeo dogoditipad koncentracije ili, ne dajBoZe, klonude u san. Medu-tim, oko 9.15h, skodili smokao opareni. Iz pravca saleza rudavanje, lagano razgledajuCiunaokolo,ka nama se pribliZavalaONA, potpuno neupadljiva (za razli-ku od scenskog Zivopisnog ,,paper-ja"), u crnoj bluzi-trenerci i sa tam-nim naodarima. Nevidenom brzi-nom pokupili smo sve veC pripremlje-no (plode, diskove, cvede, markere,foto aparat), i poZurili da je stignemopre ulaska u lift. Kao kroz izmaglicu

sedam se slededih scena. Zamoliv5ije za autograme (Sto ba5 i nije najpri-stojnije u 9.00h), ta jedinstvena zve-zda i diva, tiho nam se izvinila 3to je-dva govori (nije ni dudo posle onakofurioznog izdanja od proSle noCi iona ipak ima 58 leta) i da tek Sto seprobudila. Bili smo zapanjeni ljuba-znoSiu i neposrednoddu. Kada samjoj dostavljao albume na potpisiva-nje, (komada9+I za Ljilju) ona nijeskrivala iznenadenost 5to posedujem

dak i njene solo albume rekavbi: ,,Ali,ti ima5 sve moje plode...! na Sta samja jo5 zbunjenije odgovorio da mi-slim da mi nedostaje joS jedna. Tek ta-da me ona potpuno ,,izbacuje" sapredlogom da mi ona moZe poslati tukoja mi nedostaje. eekaj, pomislio

sam, pa ovoje

najslikanija Zena sve-ta i najznadajnija POP diva uop5te, a

tako je spontana i draga i posle svihovih godina slave. Popridali smo joS

o nekim novijim kompozicijama, pre-dali smo joj cvede, te nam je ona str-pljivo pozirala, oprostiv5i se s namaposle toga, uz zahvalu za cveie. Osta-

li smo zatedeni i duboko impresioni-rani, neprestano se pitajudi da Ii je

sve to bio samo san. Ne5to kasnije,imali smo susrete i sa ostalim dlano-vima grupe. Bane je Debbie, urudioposeban poklon.

Za kraj, ostavljam najmistidnijidetalj na5eg susreta. Na Ljiljinu kon-stataciju da sam ja njen najveii obo-Lavaoc sa ovih prostora, Debbie jemirno konstatovala: ,,Pa, ja sam zna-

la da Cemo se mi sresti, Bog mi je torekao!". Sto je i najinteresantnije, tosu bili i jedini trenuci kada ih se mo-glo dosedi. Iz kasnijih izve5taja smosaznali da su odmah posle oti5li urazgledanje grada i u kupovinu, a on-da pravo za Atinu.

Ova prida se ovde ne zavr5ava...

Alec van [email protected]

Svirali i pevali:

Zdenko Kolar- bas i glas

Srtlan Gile Gojkovid-gitare iglas

€EiF5-d;SEgzt09--6;-F{r

;!EeJ i€e

;EEiESdgi --93EF:.s=98:-d*-

*;-s=1._.€*tI.;i€gIE#gE i i|n5i0;gi{3.ii p 5d..d"n;!-g.i?*g'd#ii=E='a.E ! sN 6E05cjE-e€=--g

E$EEE

MononolList



*.f.*rlfiii

a Slavas asociraPredu-ze6e Trotters Indepen-

dent Trading. co., Zutikombi na tri todka,

predgrade Londona Peckham ikrcma Ragina Glava? Naravno,

na legendarnu BBC-5evu serl,ju

"Only Fools & Ilorses" kod nasprevedenu kao "Mucke", koja je

uveseljavala publiku Sirom oslr-va i Evrope osamdesetih l devede-

stih godina proSlog veka.

Sve je podeLo sePtembra l98l.godine kada je britanska lelevizi-ja emlLovala prvu epizodu serije,

koja nas upoznie sa lrodlanomporodicom Trotler: bra6om Dere-

kom (Del Bojem) j P'odn r3em ,t nji-

hovim dedom. Vec prvj kadrovi

serije su osvojj.ii publiku. PisacJohn Sullivan je u liku smoLulji-

vog i dobro6udnog Rodn;a (Nic-

holas Lyndhursr) i Preduzimljl-vog, all i alavog Del Boja (Davld

Jason) naSao recepL za izbirljivubritansku pubJlku koj.l su posLall

Vttlt.z.e nir]- kan il,o su t,o bili BiUl-rJrrlr rluv uvv

sl Sezdesetih.Qqmq qoni iq nnqti dpigrz.qnic ttur uq yr uu' uvuuv ut !(j s

nnnnr{ ini rl-rnttop i nnkr riqi hnnnp

da kroz kupoprodqunepo[rebnih i ma-

hom neispravnih ar-likala ostvafe svoJe

milionerske snove.

Vei u prvoj epizodi,

susrecemo se sa po-

ku5a,lem Del Boja daprodajednonoge cur-ke za nadolaze6e bo-

2i6ne praznike. Sva-

kanovaeplzodadono-slla je sve neostvarlji-vije transakci.ie za

Suilivanove likove, a

salve smeha za sve

brojnr3u publiku. IJ periodu l98l.l(l(ll onlm lan^1arrtrltnnn /eF7^-

nq qoniio Poqlpd niih dnd i nr nosle.J!.'

vurvu L

jzvesnog per.ioda, snj m i se Po ne-lzo cnoaiql an\zndg i amir.t llrl qp 7:lI\o D[/uurur v}]rdvua

r/nama hn7i6n il- nnnZnika. Do da.varvrlrar Pr s.

nqc cr qn irn lipne A4 enizodeIqD u'rrrtrijvrrv

r, lz lir rXrrilni i hniinna cnaniiqlo \Tqu^lJ uuLlrJ uvMv uyr u!urv. rru

cqitrt frnnrzl qaniip \n'rrrrrrrta;ltr nplDCIUU lGlrvvo uur{JU

nnminio co in6 A mpirplnih nce-PVIItrr Uc rv JUDmir^\7q n ih onizndq i qkeierrg Fi-rrrruuvurIrr uyr4vvu

ma ea nifnq nenio nq hnnikrr 70

It,4nnoi .rr Ti\ri enizod: ^"^ ^^-ii^ l^i'f .-- - lUVU )Cl {Js Ul-

li qrr nmqT nonr rla Pn im ntrqma mA."'^"v""'

i filmovima, pa su [ako emitova-

ne i epizode pod naslovom: I)ia-

monds are flor Heat htrr, Fniday uhe

14, Maythe Force Be Wirh You, Il's

Only F,'N'R, From Prussia WithLove, The Sky's the l.,imil, MiamiTwice, He Ain'l Heavy FIe's MY Un-

cle... Iako je nezahvaino medu

glavnim junacima rraziti onoga

kojl je najvi5e doPrjneo PoPular-nosti sel'Ue, teskoie ne o[eti se u[]-

sku da pocasno mesto ipak PriPadaliku Del Boja. Svojlm "Poznava

njem" stranih )ezika, naroiitofrancuskim, i lzr aztma PoPul "lo-

ffijffi:ffi," q;F

Monopoll,ist



\/pl\/ ir Ihhl\/t) "nrrqhtrzt' "dicnqinh" ili, vuuluJ ) uruva'vr

'1r1

rh rn noi -lp iq'1a\o" nol k^ knctq^cl

r-, I vur\v r\u5a vDUa

vliao nairnodrrAn im Poned dlcrrn ihitt naks T,nehn nndqpr.ir.i i nr lo.dendq n-ebvr ruua

ne uloge, od nosno likove Bojsr;a, Trl-gera, F,ake1, Kasandre, M.iki Plrsakqo i npa qrrih rrilro Alhonr q zq tsiirr iaUu)4qU{]utJU

poJavu u senili, ,,zaslJzan" spieL ne-sretnih okolnosti. Naime, glumacT ,en n: r,r-l Poq nno nnnr r I q nr, i dolz ino

iznenadaje pfeminuo .t984. godine.I sam John Sullivan i glavni glumci,tesko pogodeni Pearcovom smrcu,bil^ su zaLo da se snimanje prekine.Tnak. noslo nekod \zremena snima-n'rl ie n:.sr,qrzl'enn -rzodeniom n-\/^.d

l ika kogaje maesLralno tumacio Bu-sLer Merrvfieid hivFi bankarski menelfipr- koi' io dlrrmnm nnion dq co

bavi lek poSto se penzionisao. Neza-h^--.-- ,- nr.iie iz Tlnrrdnoulovllg Du tuvbuvc r. __ -'- _.*o,o

srzel,ckod rar.n kzd,e io cl rriin rr kpq-

lierrqkoi mornrpini Pninqmq io izlrrdi. re..lv raruul

vao svoje ukuia ne i uvek su podinja-1e jednom is[om recenicom "Duringthe waf...".

NaEa publikaje videla svih 7 se-

zona senue. ukljucujucl i neroliko boi,io.nih qneaiie lc Pnqlpd nii cncniiql

knii io pm i r.nrzq n knrl n q c hi lo ia ani-lvu i rau) ur iu JU LPr

z.erJn I I koini Tr.nl onnrzi nq nnknn nn-' 'ru]Jvrlur' [Jv

sta,Ju mllioneri. Kod nas, medu[im,sledeca tl"i specUala nisu emilova-na.

TTnnrznrn nd nlih Tnnronorzi aa nn-

novo vra.6Pitt tt Pek,qrn nnqlo qrrndr" }Jvurv uvvS

zi Tf.,ne6e crr iT.drrhilq crotsannh^.fof-vt_au

s[vo, posle bankrota mu lLinacjonal.ne komnpai'c rr knil su ulozili sveSto su imali. Pored svega, u dugu suAn Onn fi tnf i nramo rJnlorzi nq imo

4qv t) L

nonlqnonih nAFA?qPvt v4q.

R,e(enic norrnncqt.cl ih nrnhlomevvvv' rljv

Del Boj nalazl u prtjavi zakvtz"\eli-f.e li da nnqr,entrt e \/il ionpr.?t' \Te nif q-

nitt zs laO OOO fr rnf.i ndlrrirrie co doJU DU UA

iqknr.ist.l nnmn6 nniiqrolio i iz cirrd iiq

poziva svog brala F,odn[ja... Sta sedalje de5avalo videcete nadam setthnzn i nqini tola\/iziii Qo mn iarlnn

Je sjgurno - smeh vam je zagaranLo-van.

ilBiii:il

li:

tliiil ,ii

ili": iii

iii , ili

i i. '11: ii #

,li .:: i i'

Utorak, 16:05,

1a yo oblcaj u na. pD a,uan u oy*.

Uprkot ranni. da,Vttu'u pratttu ca,s,

wa,tih n vtifubhpa,+t ju dn railtescli,uL 1)a6.

u owj WfuA+yai.etj tyt ryd,i,

yhatu aan ja o nji i Lju.bu,wj (w) z1od,i.

NijeiA,h 0d ditAai44jk litLbauilh j^na,

rnrwjte wje kaa naj tta.

)ua/k"o to ML.

Krna,r,{,0 we il,pzte

/-olto144AfuL di" wi zaatia,

rrkrh whi: "1pa, ba,to...

atora d.a r.e vtri/,a@z

r,rwa ratrtja l"

Drbro je wm,i,ltttrtLa" ua,ur.a:

"Pu's.ti u.enzu i'n*"0, tu je hra,na. s,la.,ba!",

(Drbro vzLi^rjk^...1

A4wh a'tenze I wyu rba,ra,

a uno iz kowvn ?.rot/to P.rojnma...

tur.,t,ri n t'tewk...

lreca at+ja- wcu wrsti,aa/al.

Ka/. yti,e wu da trrLi'ra",

*otiynd!

Prma^d) wi wnza*...

Da noje Lju,ba,rtni, k'ta^c3

A, u yla,ni ba/aht wi,ra azbwki wtrac.

zd'raao h/,01n,pa,u.rzU - zboyw!

U a,lociju *upan...4,u"di44i. jej 0d444ak mhi't bcliecera,

Wicpa'rtii ... vtud*wt*â. ttd*ra.

1dt"uor jtjMe@,ttuk:

Ta nttja/.tu w razjnwo,tt(!

Mewitrrba /,avc, b{a,, arionn...

a", w tih twj th... j eW bu4Lbolu."

(0n ito ti Triia*t *a.ri A nqd.e za,yi,;i-

ja je/.edawt i oveca+t n k"o

1....rua bii.)

l'::'l.,j.tj

xe pr)ajew n h,kt..

A,la,rh'r,u zt !.renz bupna jtj roi.,

a ouoy da.an hl kLdH44 ja,pi t4'dil

iztje itlaylnovh dmi u u tfud..

lenu wi t/.n/,e).nji *dtut iz rwkoan,

dn ofuua dn ttul*r,ttb1 lzka,hl

Da

wzâ. d,ua fu1ja

kd, Sadre zad.llih^n,ifo n f"na" c,rtuy+jedtnn

ro je bi,tafata/,nâ. yeikn",

mn we o'[al,iFta,ottt. Lrwil.wg s'*wika.

ru joi fudalz rd.u&cu knju,

i,Leo da. zapccati il,&hw w*ju.

Kanl da. w izl.a"zi iz ttro*,inji4a Ba,ta,

jer u" njm,u dn|uto je yara h,ra,na..

keiilr z.a'tr dA.ta,u,o wratiut ra,ru,

i yuuaaa reci s'ptrcZgrwia Lt/t'0zj1art4r,

Botu wili, iila wbbgat

PrErit d./,i*ôrua i kljlka,kgh bal.awtl

o bilj e Lnya,rd i tiyar*e knt'rlocij

e,

i ft,eizbeilu aubi/,tu^'kgbaLAe.

Znito bre [ju.d,i *w*rh) da zadiino,

k^q"d, t nl,L ti{,rk^011,ebrl fu[or,u iutanut|

f rujrhnvk il.e lr,oju ru.rta,o krrbdil. w&a,

a r'triohu wi.lwL{ta,rV( k^q"tu 3@ni ntcbra!"

ua., kn a kAir d4. nlouw

funbalzkanaoiat

tu4, n*s ia* i gu Qfu rtwe,ra,u'to wu,e#o We kni4te vthvet

Iua*"rh. n nzka,b i.zte lzLi,nz ydn,kâl sto ti nâ. fakn. wulo tncE pthnt

At o ttuz d.ra/, weji u s/,e)*caj eyired,i,

kAl.a eu l)a,hL ytia/ti o rowj w(z1o/,i)

ilj lir:i;i i

tjl

ii:, #:l lii

rlii rli!,i t

f..i.f i.-+fllF +i*. I i'"r ;*i

\/ledimir Ocmoii6

MonopolL,ist

Dr 2ji



;*-.:il:

.i

tiijlliii

T'r*H[fJ- r,Ji - r-'r I r-,\*L ,i-*i-,t, Ji.S

-l\ feprestano vra6anje mode u ranija razdoblja

I

\ Ivee nam je vrlo dobro poznato. Od 8o-tih i

I U puf naramenica, ili ?O-tih i disco blje5tavi-la, stigli smo do romantidnih 5O-tih koje dizajneripreporuduju za ovo pro1je6e. Ipak, oQjeda koja jepred.stavljena na rev{jama vlsoke mode za slijede-

6u sezonu, ostvarenjeje nedega novoga- pretvorbema3te u stvarnost. Ova odje6a, naime, n{je obna-

v$anje starih krojeva i ponav[anje ved poznatoga,

nom dojmu daje notu Sika. Vra6anje u optimistidne

pedesete d.onosi nam Siroke sukr$e koje su nosiled.oma6ice iz starih filmova, capri hlade, twin seto-

ve te elegantne vederqje ha[ine. MoZdaje prolje6e-

doba pupanja qjeZnih cvietova pastelnih boia- pra-

vo vrijeme d.a otkr{jemo Zenstvenost u sebi?l U mo-

du se takoder vra6a pllSirana odjeca i slojevito odi-j evar! e, a kombinacii e razliditih uzoraka u istim to-novima viS e su ne go dobro do 5Ie . Za r azbtianj e do s a-

d.e tu su i uzorci ali$atora i zmije u neobidnim boja-

ma. Sve to pomaZe modificiranju nostalgije do tenlere da ona postaie ultramodernom. Novi look

5O-tih je sofisticiran, ali opu5ten i ima svoja detiripolaziSta: volumen, Zenstvenost, sportivo look ibo-

je.. Dakle, za svako$a po nebto. Stoga ni oni koji vo-

le sportski stil nisu ostali prikra6eni, jer ima do-

voljno jednostavnih, uskih suknjica i hlada, cipeli-

ca s ravnim potplatima i ruksaka za moderne pla-

ninare.Mu3ku modu pak odreduju ameridki dogadaii,

pabi se mu5karac za siijede6u sezonu mogao opisa-kao 5to je to bilo uobidajeno zadnjihdesetak godina, ve6 sasvim druga-d{je videnje svljeta krpica. Stil ovogpro[e6abi se mogao oPisati kao mo-

d.ernizirani siil AudreY HePburn,uz da5ak meko6e i lepr5avosti. Boje

su pomalo izb[edene, meke i roman-tidne. Zena za sl{jededu sezonuje ot-

mjena i Sarmantna domadica, Poma-lo nalik Pepeljugi koja se uvede pre-

tvara u princezu. O$e6a za ovo Pro-lje6e je Zenstvena i nostal$idna aglavna okosnica, bila bi Prada kojaje svoje modele uvijek vi{ela na tajnadin. Pradini modeli za ovu sezo-

nu u$lavnom su obojeni zemljanimbojama, smedomlbeZ dokje asseso-

ar u jaklm kontrastnlm bojama- tir-kiznoj i narandastoj a to cjelokup-

ti kao 'ameridki borac za Pravdu''MiSidavi heroj Amerike je odgovorza sezonu prolje6e 2OO4., bio on bo-

rac u Iraku, guverner Schwarzene-ger ili kauboj Bush. Ta inspirac{jase nije moglaviqieti samo na revua-

ma u New Yorku ve6 i na nedavnoodrZanom modnom tjednu u Mila-nu, gdje sujedni modeli nosili cargohlade (D&G), drugi odjela kao SPi-

jun OO7 (F,oberto Cavalli), a tredipokazivali bicepse u uskim maJica-

ma bez rukava (BCBG). Stoga se

ovog prolje6a moderni mu5karcimogu slobodno PrePustiti svojimdjedadkim ma5tarenjima 1 snovi-ma da postanu kauboji, JamesBond ili Schwarzeneger.

Monopoll,ist



iiifiiiiilliiirlili

jI*il ",,,i.ff. t,,,,i :

Modni dodaci za ovo pro[ie6e

Zaovo profiece najbitniji su raznovrsni mod.ni de-talji (remeqje, torbice, cipele, SeBiri i nakit), kojiomogucavaju 5to osobn{ji izgled i izgradnju vlasti-tog stila. Ako Zelite biti u trendu slijedede sezone,obavezno nabavite tirolski slamnati Se5irid slidanPradinom- izgleda cooL a moZe se najlak5e i najjef-tinlje nabaviti. Zanimljj.vi assesoar osmislio je iKarl Lagerfeld za Chanel. Inspiraciju je pronaBao

u Rubikonovoj kocki. To su torbice samo kao prola-zni modni detalj za ovu sezonu a bez kojeg se moZepreZivjeti. Za mu5karce, modni dodaci su obave-zno tamne sundane naodale pogodne za BpijunaZua u ruci aktovka. Usprkos svoj mojoJ vjeri u dizaj-nere, ono Bto je na krqju vaZno jest individualizira-ni osobni ukus. Iako bismo svi rado nosili te skupekrpice, mnogima to financjjske mogudnosti ne do-pu5ta,ju. Ipak, nemojte se uhvatiti u zamku i kopi-rati originale jer niSta ne moZe izgledati tako do-bro kao originai. Stoga, radije smislite nesto pot-puno svoje i osobno, u demu iete i s dime 6ete se po-nositi Setajuii gradom, jer posjedujete unikat.

Na kraju, Jedna stvar je sigurna, a to je da sutrendi Pradini Se5iri6i i baremJedna lepr5ava suk-nja must za slijede6u sezonu i treba,ju postati glav-ni odJevni predmeti u svakoj garderobi.

ffiffi'*%ffiffiffiffi. ffiE

ili:'.1.!#'

oNo sTo fEDEI*

avremeni dovek, zarobljen urbanim nadinom iivota, op-tere6en stresovima i razrim bolestima, zatrovanom i ne-prirodnom ishranom, podinje da shvata smisao i potre-

bu teiesnog veibanja i pravilne ishrane. Samo ... dobijamo for-mulu za duZi, zdraviji i uspeSniji Zivot.

Fored mno5tva najrazli-citijih informacija sa kojima nas "bombarduje" potro5adkodru5tvo, desto ne znamo pravi smisao pravilne ishrane. Kojisu glavni sastojci hrane, kakavje njihov uticaj na nas organizam i koje su posledice? Pitanja kao Sto su kojom fizidkom ak-tivno5du da se bavimo, na koji nadin da treniramo, koliko ce-sto i sl. nas dovode u nedoumicu. Da bismo otklonili neke odovih nejasnoca i na5 Zivot udinili zdravijim i kvalitetnijim, mo-ramo znati vi5e o ishrani, o sastojcima koje unosimo u naS or-gantzam.

Ishrana je najvaZniji spoljni cinilac koji uslovljava na5ezdravlje, utide na radnu sposobnost i duZinu ljudskog Zivota.Zadatak hrane je veoma sloZen: ona treba da pruZi oganizmumaterijal za rast i izgradnju ielija. Energiju, koja je potrebnateiu za vrSenje telesnog i umnog rada, sastojke koji ce organi-zam zaitititi od eventualnog oboljenja. Na mnogo mesta jeved redeno: ne treba samo jesti, vec se treba kvalitetno hrani-ti! Osnovne sastojke hrane: proteine, ugljene hidrate, masti,minerale, vitamine i vodu, treba unositi u odgovarajudim koli-dinama, medusobnim proporc[jama i iz odgovarajucih namir-nica.

b

!,,i:' i.]l

Marija Dore5i6(dopisnik iz Hrvatske)

Monopollist



Proteini (protos na grdkom znadipr-

vi, najvaZniji) ili kako se kod nasjoS nazi-

vaju belandevine, su osnovne gradivne

materije organizma. Ranije su se sve ma-terije koje po svojim osobilama lide na

belance jajeta ubrajale u ovtt skupinu.

eovedji organizam ih ne koristi u obliku

u kom se nalazeu hrani, vec ih najpre va-

renjem razlaZe na jednostavnije sastojke

- aminokiseline. Od ukupnog broja od

20 aminokiselina, osam je esencijalnih,

ito znadi da organizam ne moZe da ih

sinteti5e sam. Potrebe za rlkna se zado-

voljavaju ishranom i to uglavnom protei-

nima Zivotinjskog porekla, koji imaju vi-

soku biolo5ku vrednost.

Belandevine su, posle vode, najveci

sastavni deo naSeg tela i cine osnoYu

svih Zivih celija. Mi5i6i, koZa, kosa - sva

teiesna tkiva, sastavljena su od proteina.

Kako se sva ova tkiva u toku svakodnev-

nih Zivotnih procesa tro5e, to za njihovu

obnol'u i rastenje, proteini predstavljaju

neophodan i nezamenjljiv materijal.

Osim toga oni igraju zna(ajnu ulogu u

preno5enju vode u organizmu i stvara-

nju zaltitnih materija u sludaju obolje-

nja. Hrana se u na5em telu razlaZe oksi-

dacijom (koja podseca na sagorevanje).

Toplotu koja se pri sagorevanju osloba-

tla merimo kalorijama. Jedan gram pro-teina daje 4.7, a gram masti 9.3 kalorije.

U skladu s tim i proteini mogu posluZiti

i kao izvor energije i toplote, mada je to

sa ekonomske i fiziolo5ke strane nepo-

Zeljno.

Glavni izvori proteina Zivotinjskog

porekla su meso, riba, jaja, mleko, mled'

ni proizvodi (sir, kajmak...) i dr. Od bilj-

nih proizvoda: (bra5no, hleb, testa),

krompir, mahunarke... Uzima se da je

dnevna potreba odraslih, zdravih osoba

I gram proteina na 1 kilogram telesne te-

Zine. Smatra, se medutim, da su za pra-

vilnu ishranu dece, koja rastu, potrebne

vece kolidine blandevina - do 3 gramana I kilogram telesne teZine. Pojadano

uno5enje proteina je potrebno i ienama

u posebnim fiziolo5kim stanjima (trud-

noca i dojenje), bolesnim ljudima, reko-

valescentima i sportistima.

Ugljeni hidrati predstavljaju osnov-

ni izvor energije za normainu aktivnost

organizma. Postoje tri vrste ugljenih hi-

drata: monosaharidi, disaharidi i polisa-

haridi. Monosaharidi su prosti Seceri i di'

ne ih: glikoza (groZdani Secer), fruktoza

(vocni Seier) i galakoza. U disaharide se

ubrajaju: saharoza (beli Seier), laktoza

(mlecni Seier) i maltoza. VeCi broj mole-

kula monosaharida formira polisahari

de - sloZeni Seieri. Razlikujemo biljne

(skrob i celuloza) i Zivotinjske (gliko-

gen). Svi ovi ugljeni hidrati se mnogo br-

i,e varc nego masti i belandevine . Izuze'

tak od ovogaje ceiuloza, koju organizam

ne moZe nzgradili, te je stoga ne moZe

ni koristiti kao energetski materijal. Nje-

na veoma vaZna uloga se sastoji u reguli-

sanju rada na5ih creva i procesa vare-

nja.

Ugljeni hidrati se nalaze kako u bilj-

nim tako i Zivotinjskim namirnicama, adovek ih najviSe unosi hlebom, krompi-

rom, voiem i 5e6erom. NajvaZniji ugUe-

ni hidrat biljnog porekla je skrob. Spada

medu najra5irenije materije u bijnom sve-

tu. To je, kako smo vec reki, polisaharid,

sloZeni ugljeni hidrat koji telo ne moZe

koristiti u onom obliku u kom se javlja u

prirodi. On mora prethodno da bude u

procesima varenja razlolen na prost 5e-

cer - glikozu, pa Ea tek onda orgalizam

moZe iskoristiti. Sto se tide kolidine

ugljenih hidrata, koju dovek treba da

unese hranom, ona zavisi od teZine po-

sla. Jedan gram ugljenih hidrata osloba-

da 4.1 kalorije. Prosedna dnevna potre-

ba se krece izmedu 400 - 500 grama. Po-

znaloje da se za potrebe baznog metabo-

lizma. tro5i u toku 24 dasa oko 1600 ka-

lorlja.Zaobavljanje bilo kakvog rada, or-

ganizmu ce biti potrebno vi5e kalorija

od ovog iznosa. Stoje posao intenzivniji

i duiegtrajatja, to ce biti potrebno vi5e

snage, te stoga i vi5e ugljenih hidrata.

Uloga Masti u organizmu je vi5estru-

ka.U na5oj ishrani masti predstavljaju

dragocen izvor telesne toplote i energije.

U biljkama se nalaze kao rezervni mate-

rijal, u klicama semenki i masnim piodo-

vima (maslinama, otasima), dok su u Zi-

votinjskom svetu sadrZene u tkivu Zivoti-

nja. Karakteristidno je za masti da se to-

pe na razliiitim temperaturama zavisno

od vrste. te se u skladu s tim dele na ted-ne i dvrste. One koje su vec pri sobnim

temperaturama tedne, nazivaju se ulji-

ma.

Treba napomenuti da se masti stva-

raju i iz ugljenih hidrata, i to u sludaju

ako ih dovek unosi u preteranoj kolidini.

taj vi5ak ugljenih hidrata se pretvara u

mast. Ove potkoZne naslage spredavaju

suviSno ispu5tanje toplote, Stite telo od

pritisaka, a proteine od preteranog troSe-

nja. Masti igraju ulogu rezervne hrane u

telu. Kada se ne uzimaju dovoljne kolidi-

ne hrane, neophodne za normalno funk-

cionisanje organizma, rezerve masti po-

dinju da se tro5e. Pored svoje energetske

uloge (1g masti = 9.3 kcal), one blago-

tvorno deluju na zidove krvnih sudova,

povecavajuci njihovu elastidnost i pred-

stavljajujedinu sredinu u kojoj se neki vi-

tamini mogu rastvoriti (A, D, E i K).Potrebe organizmazamastim se kre-

6u oko 60 grama dnevno, i svako preko-

merno ili smanjeno unoSenje moZe biti

Stetno. Ako dovek uzima viSe masti nego

Sto mu je potrebno, ona ie se gomilati u

kasnim celijama potkoZnog tktva, izazi'

vajudi gojaznost, dok ce proZimanje unu-traSnjih organa fietre, srca i dr.) masti-

ma slabiti njihove funkcije. Njihovo ne-

dovoljno unoienje dovodi do slabljenja

otpornosti tela na razne vrste infekcija i

bolesti.

U sledecem broju: minerali, vitami-

ni, voda i njihova uloga i znadaj u naSoj

ishrani i zdravom Zivotu.

I*i$il

Monopoll,ist

Milan Vukovid



,irililll.ll,

...t:i:i;l;.1,.1..ii.:;i'.,,..,...,.:,::'.,":,,. ', I ,,. , "

ir,ffi&}ff*$\Cfi$ ,'f,xflg

ve zime na Kopaoniku odriano je

drugo po redu "RBK" snoubord

takmicenje od E do I februara u

organizaciji "Extreme Summit Team" i

UUF'.

[lobra atmosfera, jaka doza adre-

nalina i zvuci sa razglasa, bili su dovoljni

da zabava pocne u snoubord parku na

stazi "Karaman Greben". 0ve godine tak-

micanje je privuklo i udesnike iz Sloveni-

je, dok su Grci i Makedonci zakasnili,

zbog problema na granicnom prelazu sa

Kosovom.

Takmicarisu imaliprilike da poka-

iu svoje virtuozne trikove u dve izuzetno

teike i opasne discipline [rail i big air).

Prvog dana odrianoje takmidenje u big

air disciplini ili prevedeno u skokovima.

Za skokove se prijavilo 46 takmidara, ali

svega 25 je skupilo hrabrosti da pokaie

dta ume. 0d toga 16 je uSlo u polufinale,

a samo 0 u finale. Finalisti su imali pravo

na hi skoka, od kojih se najbolji bodovao.

Glavni sudrja bio je Zeljko Milanovic, uz

asistenciji.

Uroia Finca za skokove i Luke Pan-

tera za rejl disciplinu. Prvog dana vre-

menske nrilike iile su na ruku ucesnici-

ma, dok je drugog dana duvao jak vetar.

Pored toga i magla se spustila. Nezgodni

vremenski uslovi nisu ni najmanje pokole-

bali takmicare, vei su hrabro na vidljivo-

sti od svega par metara,izvodili trikove

na rejlu [nagelenderima]. Za rejl discipli-

nu prijavilose 11 takmicara, odtogajeje-

dan odustao tako da je u kvalifikactjama

ucestvovalo 10, a u finaleje otiSlo 5 tak-

micara. Inace u parku je ukupno bilo 7

rejlova i funbox. Svaki takmicar je imao

na raspolaganju da bira tri gelendera, na

kojima ce izvesti trik. Na samom kraju fi-

nalisti su imali nrilike da izvedu hard

corn trik na gelenderima. Uz sampanjac i

hip hop grupu Bad copy, koja je pevala

svoje hitove u foajeu hotela "Putnik",

proglaieni su pobednici snoubord takmi-

cenja, Nagradni fond je iznosio; za prvo

mesto trista evra, za drugo dvesta i tre-

de mesto sto pedeset evra u ukupnom po-

retku. A specijalna nagrada za hard corn

trik na gelenderu je "F0RUM" snoubord

daska. Najbolja takmicarka u - ienskoj

konkurenciji JE dobila 'IEENYUS" da-

sku. Sve nagrade su odneli Slovenci. 0vo-

struki pobednik je Mateu Petek, koji je

ujedno bio glavni favorit takmicenja. 0n

je pobednik u ukupnom plasmanu, a uz to

odneo je nagradu i za hard corn trik. U

skokovima izveo je trik 900 stepeni sa

grebom. 0d rejlova se odlucio za zeleni,

veliki rainbow rail funbox i crni streit ge-

lender. Petek je jedini koji je skupio hra-

brosti da hard corn trik izvede na kink[iz-

lomljeniJrejlu.Martin Martinec bio

je

dru-gi u ukupnom poretku ijedini finalista ko-

ji je odustao od hard corn trika, zbog me-

niskusa u desnom kolenu. Trece mesto u

ukupnom poretku odneo je Tomi [)rame-

iuric. 0n je u skokovima izveo under flip

trik. Kao hard corn trik izveoje bord sla-

jd 270 stepeni na funbox-u. Anjea Turkje

odnela pobedu u ienskoj konkurenciji,na

5ta je uticao splet ne(srecnihJ okolnosti.

Naime, obe nale takmiiarke su u skoko-

vima zadobile povrede. Milica Gluvajic je

ffi-#

povredila ruku, a druga takmicarka Kata-

rina Batuta povredila je ligamente na no-

zi. Anja je "ni kriva ni duina" ispala naj-

bolja medu takmicarkama. Vuk Mijano-

vic portparol "ESTiUF" je istakao da je u

odnosu na proslogodiSnje takmicenje na-

pravljen ogroman pomak, 'Kao prvo ove

godine organizovali smo medunarodno

takmicenje. Specificnost ovog takmice-

nja ogleda se u tome 5to su po prvi put

na naiim prostorima rail i big airdiscipli-

ne organizovane po svetskim standardi-

ma. Takode ove godine smo u park done-

li tri nova rejla: kink, veliki rainbow i fun-box. Mislim da nas od ove godine vise ni-

ko ne moie dovesti u vezu sa amateri-

zmom. Takmicari su pravi profesionalci,

velikog iskustva. U to su nas uverili dok

su izvodili nimalo naivne trikove.'

Rastali smo se od Kooaonika i

snowbord-a sa samo jednom miSlju... [lo

sledede godine...

MonopolList

MrWolf



+il;,

'

i..",1,.lit

tJ ouoj rubrici iete se,upoznauati sa programima ekskurziia" ,

Sekcije zn turizam S(JBG-a,, u oiganizaciii turisti&ih agenciia

Robinson i Atlanlic. 1iai brol1e rezeruisan za ,Kraliicu

ekskurzijao,ttiiuajte!.''...'''''':''

a sakupljanje svih mediteranskih bisera, bile bi

potrebne godine i godine, i nikada ne bismo bili si-

gurni da smo svuda zavirili i sve obi5li. 0vog puta

najsiajnifi biseri Mediteranaimaju prednost. Potragu za

zanosnim mirisom Mediterana i sakupljanje bisera po-

diniemo u Italiii.

Za po&tak pronalazimo duboko skriveni medite-

ranski biser, najsf ajniji biserJadrana,gradu kome ande-

1i padaju sa neba - Veneciju. VoZnjom Vaporetom kana-

1om Grande prolazi se ispod mosta Rialta i stiZemo do

najslavnijeg venecijanskog t rgaP iazzaSanMarco. Sa tr-

ga prekrasan pogled na pudinu ukraiava Santa Maria

della Salute... Trg San Marco je okruZen istoimenom Ba-

zilikom, slavnom Lodetom i Sansovinovom Bibliote-

kom. U vreme Mletadke Republike, podignuta je jedna

o d na j ve 1 el e p n ijih p a\ata, p o znata kao Du Z d e va. Tr g d a-

nas krase i restorani,zami5l j eni za skupa zadovolj stva

bogatih posetilaca, duvaju uspomenu na Getea, Vagne-

ra,Mocafia,ZorZ Sandovu ,aiznovije istorije na Kenedi-

jeve, ElizabetTejlor. Palate su ukra5avaii takvi umetnici

kao 5to su Ticijan, Tintoreto, Dordone i drugi. Simbol Ve-

necije je i devet vekova star zvonik sa satom koji arap-

skim brojkama pokazuje minute, a rimskim sate na

obalicadasovnika. Na prvoj terasi Bazilike na Trgu sv.

Marka, nalaze se detiri bronzana konja, koje su Belini,

Karavado i drugi slikali navednim remek-delimavene-

cijanske 5kole. Ovi konfi su preZiveli antidku epohu, anekada su krasili atinski Akropoli i Hipodrom u Kon-

stantinopolju. Preneti su tu kada se Rimska imperija

preselila na istok. Sest vekova kasnije, Napoleon ih je

preneo uPariz, a1i kako pravdanalaie,onisu danas ta-

mo gde im je imesto, na prvoj terasi Baziiike.

Drugi biser nale mediteranske ogrlice je Verona,

grad ljubavi i inspiracija mnogih umetnika. Sekspir ie

radnju svoje najpoznatije drame smestio u ovai grad.

Obilazak Verone podinjemo saJulijinom kuiom. Ispred

Kada ovo budete citali, prezentacija naiih ekskurzija ceproci. I ove godine, u [)ream team-u je i Travel Maqazin,

koji ce nagradivati posetioce prezentacija pretplatama,

Zlatni delfin Sekcije za turizam ce srecno$ dobitnika-cu

nagraditi poklonom. Svi putnici koji se prrjave i putuju sa

Studentskom Unrjom postaju clanovi Kluba Zlatnog 0elfi:

na, a uz p0m0c definske kartice,orqanizatori putovanja

agencije Robinson i Atlantic ce obezbediti popuste na svoje

redovne programe.

Mudro izaberite i lepo se provedite!

MonopoIL,ist



!!!it!!iti!!!!!i

:i::::i::i:titrj': ut::1::::::::::t:i tii I.

kude se nalazi njen spomenik i fontana ljubav-

nihLelja, pored koje nijedan putnik nije pro5ao,

adanije ubacio novdii zasre6t. NakonJulijine

kuie, preporuduje se Setnja prostranim trgovi-

maBrai Erba, koji oslikavaju opuSteni na(ini.i-

votaltalijana,do duvene Arene. Ovaj impresivni

amf ite atar je najo fuv anije zdan j e i z r i m s ko g do -ba u celoj Italiji.

Sledeia stanica 0v0g putovanja je Azurna

obala.U Kanu oseiamo miris Mediterana na 5e-

tali5tu Kroaze ta. Na Kr oazeti dominira velelen-

no zdanje filmske palate. u kome se odrZauu^ii-

ski filmski festival. Na putu dalje, zastajemo da

bismo se pro5etali engleskim Setaii5tem u Nici,

popili esspreso u mnogobrojnim kafeima na tr-

gu Monsen, i da bismo upamtiii tu azurnu boju

Mediterana. Vede provodimo u KneZeviniMona-

ko u obilasku kneZeve palateiluke La Lakonda-

min. Putnicimaprolaznicima se omoguiava da

u jednoj od mnogobrojnih kockarnica oprobaju

sreiu sa Black Jack-om . Za razliku od prethod-

nih godina, ove godine se duZe zadri,avamo na

Azurnoj obali, tako da&mozakorailtii u naj-

miri5ljaviji gr adi( u juZnoj Provansi, Grasse, i,omirisatiu parfimerije Fragonard i Galimare.

Spanske bisere podinjemo da skuplja-

mo u Figerasu. U ovom gradu je roden Sal-

vadorDali,najpoznatijiumetnikkojipo- stide iz ovih krajeva. Figeras je nadalekosvetski poznat po muzeju posveienom

ovom umetniku. Nakon Figuerasa, sle-

deh stanica naSeg puta ie Ljoret de

Mar, grad-hotel nedaleko od Barselone. [.i

U Lloret de Maru je sve podredeno upo- fulznavanju turista sa Spanskom tradici-

jom tako da su najposeienijl restorani sa

nacionalnom kuhinjom i zavodljimplesadi-

cama i plesa(ima flamenga.

Najsjajniii Spanski biser MediteranajeBar-

selona. U svetu arhitekture, Barselonaje plzn -

takao zaduibinaAntoniia Gaudija. Gaudi fe bio

najp oznatlji arh it ekta ovo g me dit er an sko g g ra-

da.Zgrade i parkovi, koje je on projektovao, po-

nos su svih Spanaca. Kao 5to je op5te poznato u

MonopolList



i";+tll

! ! ! ! . i , ll l: j: :, :,1. f

t,.,..

svetu svih umetnosti ,naibolja dela su stvorena pre dkraiiivotaumetnika. Ga-

udijevo posiednje delo je crkva Sagrada|amilija, koja se vidi iz svih kvartova

Barselone. Ovakatedralatrebalo je da ima osamnaest kupola koie predstavlia-

ju dvanaest apostola, detiri evandelista, Bogorodicu, a naiviSa kupolaielreba-

1o da predstavlja Isusa Hrista. Nesreian kraiiivotaovog umetnika, ostavlo je

ovo zdanje nedovr5eno. Naime, njegov Zivot je okondan tako Sto gaie zgazio

tramvaj i njemu u spomen, tramvaiiu Barseloni od tada vi5e ne saobraiaiu'Njegovi sledbenici pokusavaju da nastave rad nasagrada Familiii.Rad tesko

ide, jer je Gaudi svoje projekte driaotglavi i gradio napamet. Sujeverni Span-

ci veruju da ie onog trenutka kada se zavrilgradniacrkve nastupiti smak sve-

Ia,tako da ie ova impresivna gradevina ostati nedovr5ena.

Pored Gaudij evih gradevina treba otiii i videti Arenu, a ako sr e(a dozv o'

li, odgledati borbu sa bikovima, osetiti strast Spanacazaovimsportom. Mi-

ris mediterana se oseia kroz Setniu duvenim Setalistem Ramblas, na diiem

je podetku spomenik posveien Kolumbu, anakraiuje katalonski trg. Vidi-

kovac Barselone je brdo MonZuik, na kome ie i Olimpijski stadion. Pored sta-

diona Espanjola, tu je i impresivna Nacionalna palata. Sa Monluika se vidi

cela Barselon akao nadlanu, i oseia se energija nedovriene - Sagrada Fami-

lije. Na obali Mediteranatreba posetiti Akvariium, koji posedule i najrede

svetske vrste.

Uz veliki uzdah,penjemo se na avion, iale1iSto ne leti sporo poput gale-

ba, i stizemo kuii. Oporavak od delfinske infekciie Mirisom Mediterana tra-

ie... Sreian out!

^rNlKola L0l0vlC

MonopolList



JEDINO ZVANICNO

APSOTVENTSKO VECT

TRADICIONATNO MUZIKA

Amadeus bendAteksandra Radovii bend

Trubaii

ti Restoran JEZER0$, (komplet veiera,p pide dobrodoitice)

lil

#ilr

:.::

fi

1700 ain

IZNENADENJE VECERIKancelarija SUEF-a (preko puta kluba)

Najbolji Sarajevski (evap

u gradu !!!

Posjetite nas,ne€ete s€ prGvapiti !

Cevabdiinica

DPop Lukina 17

Zeleni Venac

olf/6u86,46

univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet mart 2004 broj 31

Documents