univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet janurar 2002 broj 19

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet janurar 2002 broj 19

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-janurar-2002-broj-19 1/42

ii,it;t.tr:,pt,f List

'j

i ;,'. .

..:..,

l,-i

)monolListil_*m*ni,,,,,r20a2s.dnav br.j le

-:

l.''t.''''., .t .

,

,] :"i



ffiWffi

]$ffiffi'eu'Yry*:o

WwwffimffiW



l-.r

i

I

NovogodiSnji praznici su za nama, euro u na5im dZepovima. Pla5im semedutim, da ve6ina na5ih gradana (pored ekonomskih koristi i olakSica) ni-je shvatila glavnu vrednost koju euro nosi - poruku. I to poruku koja bri5egranice, stvara nove integracue, deli ljude samo na dobre i loSe.

Da, on je u Hagu, ali njegovi sateliti su i dalje tu, kao i neke snage kojesve dine da se sistem ne promeni.

Pod plaStom nacionalizma, patriotizma, srBstva, ponovo se plasiraju mrZ-

nja i strah...Srbija u 21. veku mora jednom za uvek sahraniti ideju Velike Srbije, spu-

stiti se sa ,,neba" i pogledati istini u odi - postoje ljudi koji su optuZeni za

ratne zlodine (ponavljam - optuZeni), postoje hladnjade, postoje antisemit-ski ispadi, postoji Srebrenica, postoji hiljadu dana i noci opsade Sarajeva,Drenica, Dubrovnik, Vukovar.

Moramo podeti da gradimo svest kako - ,,treba da umemo da radimo",a ne ,,da umemo da se bijemo". Buducnost Srbije nije na slici sa kalaSnji-kovim.

Slobodana Milo5evica je velika vecina gradana mrzela, ne zato Sto je ra-

tove vodio, vec zato 5to je ratove izgubio. Dok se to ne promeni, ne moZemo

u eurolend...

Vec na prvi pogled se da zakljuciti da ukupan broj izdatih MonopolLista nije u direktnoj kore-

laciji sa brojem todina izlaienja (osim ako nismo ieleli po jedan broj u svakom godiinjem dobu

- a nismo!). Glavni razlog za to je bivie rukovodstvo fakulteta i period represije. lpak, u isto vreme

dok je list bio zabranjivan, dok se aktivistima pretilo, tiraii plenili, izrasli smo u najbolji students-

ki iasopis u Srbiji.

Na pocetku 2002-ge, ielimo da sadriaj dasopisa podignemo na joi vedi nivo. Studentska uni-ja je bila uvek jedan od glavih pokretaia svih protesta, a/i u lsto yre me smo mnoflim akcijama, ini-

cijativama, pokazali da studentska organizacija nije tu samo da se buni, ve( i da predlaie (kon-

struktivna) reienja. Ve6, u ovom broju moiete iitati o nedavno odrianom seminaru o udeSiu stu-

denata u reformi visokog obrazovanja.

PokuSa1,emo I da se suodlmo sa proS/oiiu, kako bi jednom za uvek bacili zardalu kaSiku na

dubriite istorije, kako bi promenili naiin razmiSljanja, iotvoreno priznali da smo (i) mi pravili gre-

Ske...

U istovreme ponudi6,emo jednu novuviziju Srbije, iijije jedini put ka Evropskim integracijama.

Dejan Grastie

Neidikrozfakultetzatvorenihoiiju-SKINIPOVEZ! ......,....,;!*Reforma na ekonomskom fakultetu l;it.$O studentskom centru iz prve ruke . . ,lrri8Da li smo se osvestili? i.lQIzve5taj iziemerboksa. .....:;ilOPredavanja-knjiga-ispit. ..,.....t:,iiBeda crkvenjadke politike .i,'12Suoiavanje .........ij,l3SUS u Albaniji ,..i4Powatakubuduinost ........iii16Putnidki ilibrzivoz - odludite sami .. .........,'18Ugrabietar ,.......t,1$Demanti & Odgovor novinara .....iiiliEVRO - koliko znaiajan? ..... . .... ..iittTest prolaznosti kod profesora Rankoviia , . . . .lte4Welcometotherealworld. .......,..1i?5Dobrodo3iiuSvetskubanku . ........ni;:L7YUTAM - test yourself 1l2B

Dapotrajetamagija .. . . l30Disko zauvek .. ,....,il$lStari laloiki vals ponovo u Sava Centru iiiSTreningsaukusombola... ....... i:i34

Miris Mediterana...... .....i38Valterpivo . . . ;$$Internet Sarenilo .....ft0

r, r. :: : : , ,,, ,,RIDAKCUA I SARADN'-r,: ..: .:.. ..: , I'11,. , ,',it, ,,' ,, Dragand Krstec; Nevdnka. Petrovif, Bojan Mi5kovid,,,. .

" :Branislava'Gajie;tvan taSie, Milan vukovli,,:, :,

''. . .l prelrag xoraksic.C0ux, eianl$ Rioan,

t, , ,'

,. , ,lteOerltro tohit. Viiolmir levtiC, trlarlla Mltiovid, ,r'

Martina vuiamvic, iladimiaMarkov;f. Dragan Maiavid;

,,., ., A{ek lran Slaan,.lqrana 0urdeVii, lvan Tobii, ,:

. , , ttit ota 0otovie,[4iiko.Mijajlpvie, vo$iliie Cetkov"

.]', .:. ADRESA REDAKCIJE. , .

Kamgniika 6,11000 Beograd,,

' ,, leli) oilt/3021:165 : r ,

'. , GE[ERi-tNi FOrnOVrrELt , ,

rono aorvomno lnu$ryo - rucoSmvuiSLllYD,iFOn !:!iN gf,EN SQCImT iirucosaru

ili ri ffi0tf *$Ainonirtt:,tliiu:*riulnnui l'ii:.,,,.rxtpnroinvullUzvlulflN,,r,$rv Crugrmsra unue rxoNousxos rAxuuEtl'

Zahvaljujemo se rukovodstvu

Ekonomskog fakulteta

y pomodi u realizaciji.ovog broja

.':.,.

. li{onopdtj$ marlcting

feo 5 srnara

,.::,200 Ptt't

::,,J50lDM

1:1:1,8r0'0.M

i:::ii80,01ril

.:1,,,40'DM



Od 14. do 16. decembra 2001.

godine Studentska unija Srbije je

organizovala seminar za oko 200

studenata sa pet univerziteta u

Srbiji, o uieitu studenata u reformi

visokog obrazovanja. Seminar se

sastojao iz pet panel diskusiia

(a naliza trenutnog sta nja, koru pciia

nasuprot kvalitetu, problemi

studenata predstavnika ma nj ina,

students and quality assurance i

let's go outside) i sedam radionica

(upisna politika i ikolarine, bubanje

ili kritiiko miiljenie, oceniivanje iispitivanje, kontrola kvaliteta

nastave u praksi, kriminal i

korupcija na univerzitetu,

u p rav lj a nj e v iso koiko I ski m

institucijama i odnos alternativnog i

,,tra d i ci o n a I nog " o b razova nj a ).

eminar je poceo uvodnim obracanjem organizatora i

predstavnika Ministarsfua prosvete. Na otvaranju su go-

vorili predsednik SUS Du5an Kovacevic, predsedavajuci

Evropske studentske unije i clan lzvrSnog odbora SUS

zadu2en za nastavu i nauku Martina Vukasovic, Ministar prosve-

te pro{. dr GaSo KneZevic i pomocnik Ministra prosvete za oblast

visokog obrazovanja prof. dr Srbijanka Turajlic.

Prva panel diskusija je predstavljala analizu trenutnog stanja

koju je iz studentskog ugla predstavila Jelena Kleut, PR SUS-a.

O tome kako profesori vide trenutno stanje u visokom obrazova-

nju je govorio prof . dr. Ratko Jankov sa Hemijskog fakulteta, ko-

ji je i koordinator mre2e Obrazovnog foruma. U okviru ove dis-

kusije je prof . Srbijanka Turajlic komentarisala svoju CD prezen-

taciju, kojom je veoma slikovito i na momente duhovito objaSnje-

na situacija u na5em obrazovanju. Predstavljeno je stanje u na-

Sem obrazovanju, ako se gleda iz Evrope, koja nije potroSila de-

ceniju onako kako smo je mi potroSili, kao i ako se gleda iz naSe

domace perspekiive, Sto nam pribli2ava obim posla koji moramo

da uradimo da bi se ozbiljne reforme sprovele.

Posebno interesantna je bila diskusija koja se bavila pitanjem

korupcije. Na njoj su uvodnu red drZali clan lO SUS-a Branislav

Miletic, inace student ekonomskog fakulteta i nekada5nji pred-

sednik SUEF-a i prodekan za nastavu na Ekonomskom fakultetu,

prof . dr Branislav Boricic. Nakon njihovih izlaganja se razvila veo-

ma ozbiljna diskusija u koju su se ukljuiili i studenti i profesori

(prof. Sofija Pekic, dekan Poljoprivrednog fakulteta, prof. Fuada

Stankovic, rektor Univerziteta u Novom Sadu...) i koja je otvorila

niz veoma vainih pitanja.

Na panelu ,,Let's go outside" su govorili i gosti iz inostranst-

va: Yannick du Pont iz Academic Training Association, Mads As-

pelin iz Bologna Process Committee ESIB-a, Kzyzstof Ostrow-

sky predstavnik Saveta Evrope, Haukur Agnarsson Socrates

promoter ESIB-a i Marija Mitrovic international officer Student-

ske unije Srbije. Oni su predstavili situaciju u visokom obrazo-

vanju, kao i neke reformske procese koji su aktuelni u Evropi.

U meduvremenu su se odrZavale radionice, gde su uz po-

moc moderatora iz Studentske unije, studenti ucesnici, razgova-

ir;ii{i;*Eli.lig$i$ll,:t:lfi:lilt

MonopolList



.11,:;l

:ri.j:i iltlr3: ,!'13i$rtI

;iir:ril

iiiri; i :iil:i.:i

.l3ili: : r:i::

iill,,iigi,

li'...rlii'"" .:i:;

:ii:.tt t,

ii:ii::.

rali o zadatim temama i izvukli zakljucke i svoju viziju uni-

verziteta na kojima bi Zeleli da studiraju, kao i nacine kojim

se od sada5njeg stanja moZe doci do Zeljenog univerzite-

ta. Zakljucci ovih radionica su objedinjeni u dokument ko-

ji je poslat svim institucijama i organizacijama koje se bave

reformom obrazovanja i u na5oj zemlji i u Evropi. Ovi zak-

ljucci predstavljaju doprinos studenata procesu samoeva-luacije stanja u naSem visokom obrazovanju. Na kraju se-

minara su predstavljeni i komentarisani zakljucci svih se-

dam radionica. Ove zakljucke su komentarisali Du5an Ko-

vacevic, predsednik Studentske unije Srbije; Srbijanka Tu-

rajlic, predstavnik Ministarstva prosvete i sporta; Marija

Bogdanovic, rektor Univerziteta u Beogradu; Vojin Rakic,

Center for Higher Education Policy Siudies i Jovan Filipo-

vic, predstavnik Privredne komore Srbije i GEPS-a. Nakon

toga su svoje misljenje izneli i prisutni studenti i profesori,

usled cega se ponovo razvila veoma konstruktivna diskusi-ja, koja je, na Zalost, morala da se prekine, ali uz obeca-

nje i ucesnika i organizatora a ce biti nastavljena na nekim

buducim seminarima.

Zakljudci studenata sa radionica

Obrazovanje kao raanojna, a ne socijalna kategorija

Studenti ne Zele da se obrazovanje tretira kao socijal-

na, vec naprotiv, kao razvojna kategorija u druSfuu. Drlava

isami univerziteti moraju u najbrZem mogucem roku ana-

lizirati postojece stanje u visokom obrazovanju i, u skladu

sa tim i potrebama privrede i dru5tva u celini, doneti odgo-

varajucu dugoroinu obrazovnu politiku. Samo na taj nacin

je moguce obezbediti strucni kadarneophodan za proces tranzicije. Uni-

verziteti vi5e nikada ne smeju biti soci-jalne ustanove na koje ce se studenti

upisivati samo zato Sto ne mogu da se

zaposle. Mora postojati ravnote2a iz-

medu broja upisanih studenaia i mo-

gucnosti fakulteta i univerziteta da svim

upisanim studentima pru2e adekvatno

i kvalitetno obrazovanje. Cilj visokog

obrazovanja nije da obrazuje mali pro-

cenat upisanih studenata i od njihustuoriu akademike i doktore nauka,

vec da najveci broj studenata uspeSnoi na vreme zavr5i osnovne studije i da,

zahvaljujuZi tim studijama, poseduje

dovoljno znanja i sposobnosti da moZe

da nade posao bez neophodnog do-

Skolavanja. Obrazovanje mora biti dos-

tupno svima bez obzira na socijalne,

ekonomske ili etnicke razlike. Daava

mora garantovati besplatno studiranje

odredenom broju studenata koji to, na osnovu svojih rezul-

tata u prethodnom Skolovanju, zaslu2uju. Univerziteti mogu

imati i odredeni broj samofinansirajucih studenata ali se u

tom slucaju mora voditi ra-

cuna o sledecem:. dasvi studenti, bez

obzira da li se njihovo stu-

diranje finansira iz bud2e-

ta ili placaju Skolarinu,

i

maj u zagarantovane kva-litetne uslove za rad. Ne

sme se dogoditi da fakul-

teti upisuju samofinansi-

rajuce studente samo

zarad dodatnih finansij-

skih sredstava a da nisu u

stanju da tim studentima pru2e odgovarajuce uslove za

rad. Ovo moZe da obezbedi samo ugovorni odnos kojl bi

studenti sklapali sa fakultetom (ako sami finansiraju svoje

Skolovanje) ili sa drZavom (ako se Skoluju iz budZeta), koji

bi obe ugovorne strane obavezivao da obezbede odrede-

ne uslove.

. da se visina Skolarine koju placaju samofinansirajucistudenti ne odreduje na osnovu toga koliko student koSta

fakultet, vec na osnovu realne vrednosti diplome koju ce

student na kraju studiranja dobiti. Ovde je vrlo vaZno da sa-

mi fakulteti odgovorno i objektivno pristupe samoevaluaci-ji i da na osnovu toga koliko su u stanju da trenutno pru2e

studentima, odrede Skolarine.

Modema i interaktivna nastava

Na najvecem broju fakulteta u Srbiji nastava ne podsti-

de razvoj kritidkog mi5ljenja vec se od studenata zahteva

puko memorisanje podataka, bez uvida u to koliko je stu-

dent zaista razumeo materiju. Osim to-ga, nije retka pojava da nastavni pro-

grami i planovi nisu menjani dugi niz

godina i da se izgubila veza sa aktuel-

nim istraiivanjima i rezultatima. Po di-

plomiranju, studenti se neretko susre-

cu sa problemom da ono Sto su nauiili

na fakultetu nema primenu u praksi, tj.

da moraju dodatno da se obuce na ra-

dnom mestu Sto u startu smanjuje mo-

gucnosti za zaposlenje. Neophodno je

iz korena promeniti koncept nastave.

Nastava mora biti diana u manjim gru-

pama studenata kako bi se osiguralanesmetana komunikacija studenata i

profesora i stvorio prostor za aktivno

ude5ce studenata u diskusiji. Na mno-gim fakultetima, pogotovo na onima

koji upisuju nepotrebno mnogo stude-

nata, de5ava se da predavanja istovre-

meno slu5a preko 500 studenata Sto

ozbiljno ugro2ava osnovni cilj nastave -

da student uz potpunosti razume gradivo. Osim toga, u ve-

likim grupama je nemoguce ostvariti konstruktivnu diskusi-ju koja je neophodnazaraanoi kritidkog nacina razmi5lja-

MonopoII-,ist



iilii!

,,:1i1;1:il,ri

r-',,:i.I:ri:i

.a!\t)!rl:.,

nja. Da bi se ovo ostvarilo,

neophodno je ozbiljno pre-

ispitati broj studenata koji

se upisuje na fakultete

kao i samu organizaciju

nastave te, angaZova-

njem vi5e predavaia na jed-nom predmetu, obezbediti kvalitet-

ne uslove zarad. Osim toga, ako se jo5 doz-

voli da student sam bira predava6a, zdravom konku-

rencijom ce se obezbediti i poboljSanje kvaliteta nastave.

Gradivo mora biti prilagodeno mogucnostima prosecnog

studenta. Neophodno je da se ukine praksa vi5esemes-

tralnih ispita koji se pola2u "odjednomu. Moraju postojati

kvalitetni i razumljivi udZbenici za svaki predmet, te je u

skladu sa tim, potrebno prekinuti tradiciju da svaki redovan

profesor mora da napi5e svoj udZbenik. Literatura za poje-

dine predmete mora biti jedinstvena te se ne sme dozvoli-

ti da, ukoliko isti predmet predaje vi5e profesora, svaki is-

pituje samo po svojoj knjizi jer to dovodi do neobjektivnogocenjivanja studenata, otvara prostor za korupciju i dovo-

di do velikih razlika u sadr2aju kursa koji bi studenti treba-

Io da savladaju. Kvalitetnim ud2benicima i dobro organizo-

vanim predavanjima i veZbama stvorice se neophodni us-

lovi da najveci brol studenata moZe u predvidenom roku da

savlada gradivo, Sto bi dovelo i do smanjenja proseka go-

dina potrebnih da se zavr5e studije, polaganja ispita u roku

ivece prohodnosti studenata na vi5e godine studija. Fakul-

teti bi trebalo da, u skladu sa svojim realnim mogucnosti-

ma, Sto viSe koriste moderna sredstva i metode u nastavi.

Osim sto bi nastava morala da bude interaktivna i da se vi-

Se zasniva na diskusiji a manje na pukom predavanju, pot-

rebno je Sto vi5e paZnje posvetiti praktidnom radu i uvode-nju studenata u osnove naucno-istra2ivadkog rada.

ObjeKivno i konstantno ocenjivanje

Osnovna primedba na koncept ispitivanja i ocenjivan-ja studenata je odsustuo standarda ocenjivanja, veoma pri-

sutna subjektivnost u ocenjivanju kao i cinjenica da se u

najvecem broju slucajeva student ocenjuje samo na osno-

vu uspeha na pismenom ili usmenom ispitu dok se zane-

maruje rad i aktivnosti studenta tokom predavanja, veZbi ili

prakticnog rada.

S tim u vezi potrebno je pre svega uspostaviti skalu

znanja koja bi bila jedinstuena za svaki predmet. Ovu skaluznanja odredivala bi posebna komisija sastavljena od svih

profesora sa odgovarajuce katedre i 3-4 studenta koja su

poloZila dati predmet. Skala znanja bi precizno definisala

koliki nivo znanja je potreban za koju ocenu i bila bi uskla-

dena i sa sadr2ajem kursa ali i sa mogucnostima studena-

ta da savladaju gradivo. Uspostavljanje skale znanja bi

omogucilo i objektivnost u ocenjivanju. Osim toga, neophodno je da se studenti ocenjuju i tokom semestra a ne

samo na osnovu rezultata na ispitima. Tako bi ocena stu-

denta iz odredenog predmeta mogla da bude odredena na

osnovu: aktivnosti na casu, prakticnih iseminarskih rado-

va, redovnih kolokvijuma i rezul-

tata na pismenom/usmenom

delu ispita. Neophodno je da stu-

denti na samom pocetku kursa

budu upoznati sa time Sta ulazi u

ocenu. Dodatno, neophodno je pro-

meniti koncept samog ispita. Ukolikoje neophodno da se ispit polaZe pisme-

nim putem mora postojati jasan kriteri-jum za ocenjivanje kandidata. Pismeni is-

pit moZe imati oblik multiple choice testa

u slucaju da sadaaj kursa tako neSto omo-

gucava. Usmeni ispit mora biti javan kako bi

se osigurala objektivnost i sprecila pojava korupcije. Us-

meni deo ispita student mora da polaZe pred vi3eclanom

komisijom sastavljenom od profesora, a drugim kandidati-

ma mora biti dozvoljeno prisustvo. Na kraju, uspostavljan-je sistema bodova u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i

vec razradenim sistemom kredita u okviru ECTS (Euro-

pean Credit Transfer System) bi trebalo da se zasniva nesamo na uspe5nosti studenta vec i na obimu, sadaaju i

teZini samog kursa. Ovim bi se dodatno olakSala i proce-

dura priznavanja delova studija ili osnovnih studija u celini.

Stalna kontrola kvaliteta

Pitanje kontrole kvaliteta nastave na univerzitetima je u

mnogo demu bolno, ali u isto vreme kljucno ijedno od na-

jvaZnijih pitanja reforme visokog obrazovanja. Nastava je

jedna od osnovnih aktivnosti Univerziteta i kao takva za-

hteva stalnu kontrolu i unapredivanje. Savremeno organi-

zovana interaktivna nastava ne deli proces nastave od pro-

cesa ucenja, koji su neraskidivi. Cilj nastave ne bi trebaloda bude samo sticanje znanja vec i ovladavanje metodama

ucenja. Studenti mogu i moraju vrSiti procenu adekvatnosti

obima nastavnog programa, njegove savremenosti i rele-

vantnosti u skladu sa razuojem nauke. Drugi cinilac u nas-

tavi je nastavnik. Studenti mogu da vr5e procenu kompe-

tentnosti i pedago5kih kompetencija nastavnika. No, treba

istaci da kontrola kvaliteta nastave nema za cilj da prozove

i kazni lo5e profesore, niti da pruZi mogucnost za revanS

studentima. Ona treba da vodi spoznavanju gre5aka u cilju

stalnog pobolj5anja nastave. Studenti bitrebalo da proce-

njuju metode nastave i udenja tj. da li je proces nastave or-

ganizovan u svrhu toga da student usvaja kvalitetno znanje

(to npr. podrazumeva interaktivnu nastavu). Predmet kon-trole kvaliteta nastave trebalo bi da bude i odnos profesora

i studenta, i uop5te poloZaj studenta u nastavi. Medutim,

studenti su takode dinioci nastavnog procesa koji i te kako

zavisi od njihovog zalaganja. Neophodno je da studenti

odgovorno i savesno procene svoje prisustvo, uce5ce,

motivaciju izalaganje u nastavi.

Martina, Peda, lgor, Milo*, Nikola, Arpad, Miliana I SaSa

MonopolList

(nastavak u sledeCem broiu)



:li;llll'liili .trlliti';i.n

Intervju sa prof. dr Branislavom Boriiicem

,Furd;!,pgW|j.aint?,.dqienaf akultetimai

ffiU@1.!!ieiimo',,u Sr:bryi; kliudna red za

20,02: REFORIAA,.y, : ,.

Sf.a.ig,..u, vezi, 1a, ovim, konkretno deiavat::.

.iiii in af,a'd. :

f!,k1n ll;! 1t u, k a o i o d g o v o r e n a

ioi iiz: arugih iitanja, pokuiali smo da::,,'

. iUQD;i;Fmg,ig,l|;i i 0'f

:,',B o r i,i e a,

pibdekana'za nastavi.

Reforma na

Ekonomskomfakultetu

ML: Do5li smo do kraja prvog semestra u 5kolskojgodini, koja je po mnogo demu nazvana stabiliza-cionom i reformskom. U medijima se moie iuti da je

otpoEela reforma visokog obrazovanja u Srbiji. 5taje po tom pitanju uradeno na naSem fakultetu?

BB: Pre nego 5to odgovorim na postavljeno pitanje, neka

mi bude dopuiteno da podsetim ditaoce na to da je Mono-

polList, kao uostalom i SUEB tokom teSkih godina koje su,

nadam se, zauvek za nama, delovao dasno i izuzetno hrab-

ro. U tom periodu koji je za mene lidno, a i za mnoge druge

kolege, znadio ,,biti il' ne biti", MonopolList je nalazio nadina

da javno izrazi neslaganje sa zvanidnom driavnom politikom

i da se usprotivi ruiniranju visokoikolskog obrazovanja.

A 5to se tide Vaieg pitanja, mogu reii da pored novih na-

stavnih programa, kojima, svakako, predstoji i usavriava-

nje, potpunog konsenzusa o restriktivnijoj upisnoj politici i

nekih poboljianja u udibenidkoj literaturi, ove godine je, po

prvi put, nastava za SVE studente prve godine organizovana

u celini. Imali smo dak dvanaest grupa za veibe i svakome

smo obezbedili mesto u amfiteatru i obavezu polaganja ko-

lokvijuma. Upitaiete se da lije moguie da se neko pohvali

time 5to je obezbedena nastava za SVE upisane studente.

Nadam se da 6e za koju godinu to biti sasvim normalno i da

se slidni problemi neie pojavljivati. Mogu reii, jer u ovom

trenutku raspolaZem delom relevantnih podataka, da su

rezultati iz Politiike ekonomije i Matematike, nove gen-

eracije studenata, odlidni. I to je direktna posledica organi-

zacije nastave za njih. Krajem semestra je obavljeno an-ketiranje studenata u cilju boljeg vrednovanja rada nas-

tavnika. Tokom cele godine anketiramo i naSe diplomce.

ML: Poietkom semestra studenti koji su upisali go-dinu mirovanja su bili zbunjeni odredenom visinomcena za prijavu ispita od 360 din. Na inicijativuSUEF-a ova je cena smanjena na 120 din. po ispitu.Kako je do5lo do ove zabune?

BB: Zabuna je bila rezultat slabije komunikacije sa Ministar-

sWom prosvete i sporta u datom trenutku. Ipak, na obostra-

no zadovoljstvo, problem je blagovremeno reSen.

Cena prijave za ispit u godini mirovanja

Svi studenti koji su upisati, tzv. godinu mirovanja su se

sigurno sitno iznenaditi i iznervirati kada su videti da je fa-

kuttet, za ovu kategoriju studenata, utvrdio cenu za pri-javu ispita u iznosu od 360 din.

Medutim, dogovor izmedu Ministarstva prosvete i Stu-

dentske unije, pri utvrdivanju ustova za upis u narednu

godinu studija, je bio da ova cena ne moie biti veia od

cene prijave za redovne ponovce (5to je 120 din. po is-

pitu).

Verovatno, zbog komptikovanih uslova upisa i nedo-

statka koordinacije doito je do ove zabune. lpak, na ini-cijativu SUEF-a, posle razgovora sa predstavnicima Mini-

starstva i naiim dekanom, ova ditema je razreiena i cenaprijave za ispit je smanjena na 120 din.Takode je najav-tjeno da ie cena svih ovih administrativnih daibina bitistandardizovan na nivou cetos Univerziteta.

ML: Studenti su nezadovoljni i cenama drugih ad-ministrativnih daibina i opite je miSljenje da re-dovni studenti ne treba niSta od toga da pla6aju, akosu se ve6 izborili da ih driava finansira?

t11{.\\1xl . r\ ltr)lrtt_:ttI lart\!|'1111!,t I !.'!'t t.1t.l

MonopolList



+l;iirrJ

::ilir,r:

rlf;f i:r:

:,iiirlir..- ffi

.:,.i1:.t

,-l.iii;"l,iilril

:l*:trlrr!!

BB: Driava ih ifinansira, ali do izvesne mere' Ako neko peti

put polaZe ispit, jasno je da odgovarajuie troSkove u tom

sludaju ne treba da snosi driava.

ML: Vi ste bitijedan od udesnika seminara o uie56u

studenata u reformi visokog obrazovanja' koji je

organizovala Studentska unija Srbije, pod nazivom

,,Ne idi kroz fakultet zatvorenih oiiju - Skini povez"'

Kako Vam se dopada inicijativa da upravo studenti

pokrenu i budu nosioci nekih reformskih kretanja u

naSem obrazovanju?

BB: Veliki segment u reformi visoko3kolskog obrazovanja

treba da pokriju upravo studenti' Bez njihove pomo6i te5ko

bi bilo zamisliti ovaj proces. Stavi5e, od studenata se ode-

kuje da pokrenu i one inicijative kojima bi nastavnici moZda

pruiali i izvestan otpor, Seminar koji ste pomenulije dobar

primer kako to treba raditi' Tu su oWorena mnoga vaZna pi-

tanja,

ML: Na ovom seminaru Vi ste konkretno priiali o

problemima korupcije, kada je vrlo konkretno

otvoreno i izloZeno niz problema na ovu temu'

Verujete li da se ova pitanja mogu na adekvatan

naiin reiiti?

BB: Ovaj problem spada u kategoriju problema koji se ne

mogu u potpunosti re5iti, ali koji se mogu dugorodno reia-

vati. Tu vam je situacija kao sa asimptotama: nikada se ne-

ie preseii, ali se, upornoSdu, rastojanle moZe svesti na pod-

noSllivo malo. Prvi korak je, naravno, da se odredi ,,oblast

definisanosti", a to se radi uz oWoren razgovor o problemu'

Korupcija podrazumeva mnogo Siru lepezu problema i to ni-

je samo puko podmidivanje. Sistem je korumpiran svaki put

ako postoji mogu6nost da se krie jasno zadata pravila'

Glavni problem je u glavama ljudi. Kada svi shvatimo da je

vreme korupcije za nama, ili bar shvatimo da je korupcija

viSestruko Stetna, poiast sa pogubnim posledicama i za nas,

i za one koji dolaze, biie to onaj odludujudi korak napred'

Kada zapodenem razgovor o korupciji u SkolsWu sa kolega-

ma iz nekih drugih zemalja, oni uglavnom ne mogu da

razumeju o demu se tu radi.

ML: Kasnije je ovaj deo seminara preslikan i na na5 fa-

kultet u vidu tribine ,,Kvaitet vs. Korupcijai gde se

priEato o ovim problemima konkretno na naieni fakul-tetu i to pred na5im studentima. Medutim, kasnije

Vam je ova ,,hrabrost" zamerena na NNV fakulteta'

Moida su otpori potenciranju ove teme jos uvek isu-

vi5e jaki?

BB: Otpori su/ u ovom sluiaju, upravo proporcionalni velidi-

ni ovog problema. Optimistidki bih mogao da zakljudim da

bi problem korupcije na EF-u mogao da se veoma uspe5no

reiava, jer mislim da ogromna veiina udesnika, kako nas-

tavnika, tako i studenata, to podrZava. Mali, ali ne i zane-

marljiv problem predstavlja logika noja koja na ovom pod-

neblju uspeva. Ljudi su obudavani i vaspitavani godinama

da ne vide ono Sto svako normalan vidi i da negiraju no-

torne dinjenice.

ML: Nakon seminara o Quality Assurance u Novom

Sadu, na predlog gostiju iz Evrope naii univerziteti

su pristupili procesu samoevaluacije. Kao posledicatoga se pojavila i anketa koju je organizovao fakul-

tet, a kojom su studenti ocenjivali kvalitet studija na

naiem fakultetu. Kako je ova akcija protekla i ima li

nekih preliminarnih rezultata (i kada ih bude hoce li

biti objavljeni) ?

BB: U ovoj fazi smo svakog nastavnika pojedinadno oba-

vestili o njegovim rezultatima, propraienim podacima o

maksimalnim i minimalnim ocenama u njegovoj kategoriji'

Isto iemo udiniti i sa anketom koju 6emo obaviti tokom let-

njeg semestra, a onda, kada budemo kompletirali podatke

o svim nastavnicima, to ie biti, verujem, tema kojom 6e se

baviti i NNV EF-a. Pored ove ankete sistematski anketiramoi naie diplomirane studente. Rezultati te ankete 6e nam biti

veoma dragoceni.

Korupcija VS. Kvalitet

U decembru mesecu na na5em fakuttetu, po ug-

ledu na deo seminara ,,Ne idi kroz fakultet zatvore-

nih otiju - Skini povez", odriana je tribina o korup-

ciji. Na tribini su govoriti predstavnici studentskih

organizacija, predstavnik nevtadine organizacije

"Amnesty internationat" gospodin Predrag Jovano-

vii i prof. Boridii, kao predstavnik fakutteta' Nakon

uvodnih redi prisutni studenti i profesori su se uk-

tjuditi u raspravu o ovoj temi, dime se o korupciji

konaino javno progovorito i na naSem fakuttetu.

ML: SUEF je jo5 krajem letnjeg semestra pro5le go-

dine organizovao sliEnu anketu i tada ovo oce-

njivanje nastave od strane studenata nije prih-

vadeno sa oduievljenjem od strane mnogih profeso-

ra. SUEF je ponovo organizovao ovu anketu, ali sada

samo za predmete iz prvog semestra. Moiemo re6i

da je sada bilo mnogo manje problema. Da li se tonaii profesori polako navikavaju da i njihov rad bude

ocenjivan?

BB: Ima verovatno i toga, ali znam i da su rezultati izvriili

i povratni uticaj. Iako nezvanidno, o anketi SUEF-a se medu

nastavnicima puno razgovaralo' Dobro je da je tada SUEF

probio led.

ML: Ipak, iini nam se da je, verovatno zahvaljuju6i

i ovim anketama, do5lo do izvesnih pobolj5anja u

nastavi, a naroiito u udibenicima. Konkretni

MononolList



:iiAi** ?ii:il

'iir;iii]

lj:.','1,;

iiirtirlili:ir:iii:lilll

lil:l

iiii

-$iillarl,Ltiril

lii+i,ii ilit

!i;*-+if

primeri koje ve6ina studenata istiie su nove knjigeiz Medunarodne ekonomije i Sociologije. Ho6e liovakvih poteza (pisanje novih i boljih udibenika,kao i prevodenje nekih inostranih) biti i za neke

druge predmete?

BB: Drago mi je da takvu ocenu dujem i od studenata, Na-

mera nam je da prevedemo nekoliko fundamentalnih udZ-

benika. Sledeii, koliko mi je poznato, je jedan udZbenik iz

mikroekonomije.

Dva Branislava protiv korupcije: BoriEi6 i Mileti6

ML: OpSte je mi5ljenje da je i promena nastavno-

nauinog plana donela znaiajna poboljSanja, ali se

studenti nadaju da 6e se i sa ovom praksom, pove-

6anja broja smerova iopcionih predmeta, a smanje-nja ukupnog broja predmeta, nastaviti i u narednim

godinama?

BB: Sledeia faza bi trebalo da bude dalja liberalizacija

reiima studija. Uvodenje sistema bodova i formalno, ali i

suStinsko, pribliZavanje visoko5kolskom sistemu Evrope. To

sve treba obaviti veoma oprezno, uz obezbedenje

neprekidnog rasta kvaliteta studija. Cilj nam je, to ne

smemo izgubiti izvida, da naSa diploma dostigne onu vred-

nost koja 6e omoguiiti naSim diplomcima da nesmetano do-

biju posao u najjaioj konkurenciji.

ML: Ipak, studenti se i dalje iale na neadekvatanodnos pojedinih profesora prema njihovim obaveza-

ma (stalna ka5njenja na ispite, predavanja i kon-

sultacije), nekorektan odnos prema studentima, glo-

mazne i zastarele udibenike, guive na predavanji-

ma, na ispitu, ispred skriptarnice, referata?

BB: Mi smo jedan mamutski fakultet, ali ako nastavimo sa

restriktivnom politikom upisa, sWari ie se bitno, ali ne tako

brzo, promeniti, Ne6emo uspeti da napravimo EF bez guZvi

za starije generacije studenata, ali za dve-tri godine mislim

da je to sasvim realno.

ML: I pored svih ovih guivi, kada studente treba nadi

na predavanjima iveibama, posebno na viSim godi-

nama studija, njih nema.

BB: To je, moZda, posledica neinteresantnih ili nekvalitetnih

predavanja ili, pak, kvalitetnih udibenika. Verujem da 6e

egzaktan odgovor na ovo pitanje dati analiza ankete kojusorovodimo medu naSim diplomcima.

ML: Oiito je da je Ekonomski fakultet ovim prome-

nama u nastavnom planu, smanjenjem broja ispita,

uvodenjem novih smerova i opcionih predmeta i

uvodenjem nekih novih udibenika ve6 priliino zako-

raiio u reforme. Moiemo li u buduinosti oiekivati i

joi odluinije korake, posebno u organizaciji nas-

tave, u redovnijem odgovaranju profesora na svoje

obaveze itd.

64 godine fakulteta

Pred Novu godinu, 76. 12.2001. je prostavtjena 64-9o'

dilnjica postojanja Ekonomskog fakutteta u Beogradu.

Tim povodom je odriana Sveiana sednica Upravnog od-

bora i Nastavno-nauinog veia fakulteta, na kojoj su po'

detjene nagrade i priznanja najbotjim studentima, kao i

zapostenima koji na fakuttetu rade 10, 20 i 30 godina. Pre

ove sednice u profesorskoj sati je promovisan Ekonomski

rednik, koji je objavtjen u izdanju naieg fakutteta.

BB: Cilj poo5travanja procedure recenziranja udibenika,

uvodenja prakse redovnog anketiranja studenata je upravo

da jasno uodimo probleme i na njih skrenemo painju samimnastavnicima. Poboljianja se, naravno, ne mogu odekivati

preko noii. Promenu u domenu ponaianja i razmi5ljanja lju-

di, makar oni bili i visoki intelektualci, je veoma teiko izvesti.

dak mislim da je to kod intelektualaca posebno te5ko.

Ml: Kako Vam u svim ovim reformskim procesima

mogu pomodi studenti i studentske organizacije i

kakvu saradnju o ekujete sa njima u narednom pe-

riodu?

BB: Prva i glavna stvar koju odekujem je da ne dozvolite da

nijedan problem stavimo pod tepih, da o svim problemima

javno i argumentovano razgovaramo, da ne pravite trulekompromise ni sa kim. Sve to je, dugorodno, u obostranom,

a pre svega u vaiem interesu. Moramo se, zajedno, suoditi

i sa novijom istorijom naieg Fakulteta i uzrocima katastro-

falnih posledica koje i danas ose6amo. Ako to ne udinimo,

postoji opasnost da se iste gre5ke uskoro ponove. Vi ste tu

detiri-pet godina i ne smete se povoditi trenutnim sitnim ko-

ristima, vei gledati da generacijama koje dolaze za vama

pripremite teren za kvalitetnije studiranje.

Milo5 MLOVANOVIC

MonopolList



I nte rvj u,, 5a,,v.d.,,g€herel n o-gl d ii' k.tatf ;rltiiiiiStndentstog:ie traiB ilkdi :ioti'ffifii' i

0 Sfudenfs

ML: Za potetak, moiete li nam neSto reci o za-

teienom stanju u Studentskom centru i o tome 5taste uiinili kao v.d. generalnog direktora?

BD: Zatedeno stanje je bilo jako lo5e. Studentski centar ni-je imao godiSnji plan, bio je optereien velikim troSkovima

itd, Ukratko redeno radilo se bez ikakvog sistema.

Cim smo doSli postavili smo prioritete, a to je da se zadrii i

unapredi postojeii studentski standard. Sto se tide raspode-

le, osvrnuli smo se na prethodne godine i doSli do zakljud-

ka da je potrebno sprediti prodaju mesta i sprovesti raspo-

delu onako kako je to predvideno zakonom. Prvi korak je

bio dogovor sa Zarkom Mihailoviiem, pomoinikom ministra

prosvete i studentskim organizacijama. Znadi, ukljudeni su

bili svi koji su bili voljni da pomognu u sprovodenju i kont-

roli ove raspodele. Sve je rezultiralo re5enjem ministra ko-

jim se odobrava udeSie studenata u raspodeli. To je dopri-

nelo da se raspodela sprovede zadovoljavajuie.

ML: Raspisan je konkurs za generalnog direktora. Da

li6e posle imenovanja direktora i prevazilaienja V.D.

stanja neke sWari podeti da se normalizuju?

BD: SUari se ve6 normalizuju. U toku je serija akcija od ko-

jih mnoge ve6 daju rezultate. Pre svega, radi se o novom pris-

tupu na osnovu kojeg radi komercijalna sluiba. Ide se na viSe

i

:ili;:: r: li!;1i

lti.t;ri l:i1ti:l

ponuda i traii se najjeftiniji dobavljad. Medutim, finansije su

veliki problem, tako da se joi uvek ne moie iii u tendersku

nabavku, ali to nam je krajnji cilj, Pri tome je vaZno naglasiti

da je dan koStanja Studentskog centra smanjen za 30olo, Ove

zime imali smo niz problema, jer je ona bila znatno hladnija

od prethodne 5to je izazualo pucanje cevi, a izostale su i

donacije, pa zato ovi meseci nisu baS reprezentativni.

U toku su pregovori sa Beogradsim elektranama o preuzi-

manju kotlarnica. Prave kalkulacije joi uvek nisu poznate, a

zavr5nu red dade driava. Zatim, planira se legalizacija ob-jekata Studentskog centra poito su gradeni i adaptirani bez

adekvatne gradevinske i tehnidke dokumentacije. Svi objekti

bi trebalo da dobiju gradevinsku i upotrebnu dozvolu. Na-

pravljen je sporazum s Gradevinskim fakultetom koji bi tre-

balo da sredi stanje po pitanju gradevinskih knjiga, hidro-

izolacije i dr. Magacin utroSka materijala je posebna prida.

Utroici moraju normativno da se reguli5u. Potrebno je odre-

diti koliki su normativi u pogledu utroika materijala, 5to se

uWrduje u zavisnosti od broja studenata i stambene povrii-

ne doma. Ovim ie se takode osWariti izvesne uStede,

ML: Iza nas su velika i mala raspodela, pa bih Vas za-molio da prokomentariSete njihov tok.

BD: Cela prida o organizaciji raspodele podinje pre detri

meseca. Ono sto sada moiemo da uradimo ie da sumiramo

MonopolList



1.l.l.:,iii'ri

ll;t',i,:,ii":+

l.l;r.iil;

:iii .lill:rititi";lilt , xii

i li't-jitflli

!r#iii*t

:i;:!l: i:r::ril::t it:

:lt]ii3.ijt'lir;.il199:ll:rrj$Ii

r;r9'1 itll...1'.1

ciftifl6li:fl,

r:$t.:tt1ri

$d

#

.":fir:rl.;;1 ,lii;rf lj".J4l.ll:

i$:ifii*rrirl

rezultate, a oni su slededi. Svi brucosi su

dobili mesta, a 5to se tide velike raspo-

dele od 9344 studenata, koji su konku-

risalisvi6e dobiti mesta.Ono Sto moiemoda najavimo je da ie kontrole raspode-

ljenih mesta biti udestale i rigorozne. Ta-

ko je bilo kod brucoSa, a biie i sa stari-jim studentima.

ML: Da li6e biti mesta i za studentekoji su upisali, tzv. ,,praznu" godinu?

BD: Da, prvo 6e konkurisati studenti sajednim ispitom ispod uslova, kao 5to jeMinistarstvo i propisalo, pa ako ostane

mesta oni sa dva ispita do uslova itd.

ML: Kakve su promene unete u od-nosu na prethodnu godinu?

BD: Pre svega radi se o prestanku trgo-vanja sa mestima, jer doSlo je vreme da se stvari rade po

zakonu i u tome su se sloiili i MinistarsWo i SC i studentske

organizacije. Mere koje su preduzete po tom pitanju su:

marketinike, u smislu promovisanja prava na mesto u do-mu, propisane su kazne od strane SC, zatim su uvedene i

disciplinske mere od strane fakulteta, pa dak i krividnogonjenje od strane policije. dini mi se da su i studenti samipodrZali preduzete mere.

ML: Postoji niz tekudih problema. Jedan od njih jetopla voda u Studentskom gradu.

BD: Dobro je 5to je problem topla voda, jer to znadi da su

ostali bitniji problemi reSeni. U Studentskom gradu postoje

kotlovi koji nisu adekvatno servisirani od strane domarske

sluibe. Potrebno je da se prema imovini Studentskog cen-

tra i osoblje i studenti drugadije ponaiaju. Vei sam napo-menula da smo u pregovorima sa beogradskim elektrana-

ma, ali je topla voda preko elektrana izuzetno skupa. Po-

slednju red ipak daje Ministarstvo. Kaojedno od mogu6ih reSenja javlja se i

propuitanje tadno odredene kolidine vo-

de po sobama, 5to bi radilo po principu

foto 6elije. Ovaj predlog se dini prihvatlji-

vim zbog svoje ekonomidnosti i kao nadin

da se spredi neracionalno koriSienje vo-tfa

ML: Cene bonova za ishranu su po-rasle,dok je kvalitet ishrane u men-zama nepromenjen, a sa drugestrane krediti kasne. Kakav je Vaikomentar?

BD: Krediti nisu u nadleinosti SC, veiMinistarstva. Rast cena bonova za ishra-

nu se duguje rastu triiSnih cena namirni-

ca. Cene nisu poveiane u smislu da SC

od toga ima neke koristi. Naprotiv, mno-go je veii porast cena namirnica od po-

rasta cena bonova koje studenti pla6aju. Kada se uzme u

obzir 5ta se sve nadoknaduje ovim cenama (troikovi namir-nica, energenata itd.), tek tada se ima uvid u to koliko jeova cena zapravo mala. S druge strane, kvalitet ishrane jepitanje recepture. On u velikoj meri zavisi od osoblja kojeradi na pripremi, a kada se uzme u obzir da je B0% kuvara,pro5le godine otiSlo u penziju onda se to javlja kao velikiproblem.

ML: U prethodnom broju Monopollista pisano je oposlovanju SC sa kompanijom ,,Nea". Sta moiete da

kaiete o tome?

BD: Sto se tide firme ,,Nea" cena njihove robe je korektna

u odnosu na druge dobavljade, kvalitet je zadovoljavajudi, a

korektni su i po pitanju roka plaianja. To je ono 5to je u

mom domenu v,d. generalnog direktora i 5to mene zanima.Sigurno je da Tahir Hasanovic (vlasnik kompanije ,,Nea'), ni-je zloupotrebio svoje dlanstvo u Upravnom odboru, da binametnuo svoju robu SC. On je vrlo jeftin dobavljad po SC,

narodito kada se uzme u obzir dugovanje prema njemu kao

i dinjenica da ne zaradunava zateznu kamatu.

Mnogo je ruinija priia koja je ranije postojala, kada se po-

slovalo sa pojedinim firmama koje su suStinski bile vlasniSt-

vo nekih ljudi iz rukovodstva SC, a formalno je vlasnik biloneko treie lice.

ML: Razmatra se ideja identifikacionih kartica. Da li6e ona doiiveti svoju primenu?

BD: Hoie. Ta prida je krenula, a videiemo kako ie se daljeodvijati.

Boian MISKOVIC



a li se Ekonomski fakultet ponovo uklapa u svet-

ske trendove? Po br"oju odr Zanih tribina i prezen-

tacija u poslednjem kvartalu 20O1. moZemo to

tvnditi. O kor"upciji i kvalitetu nastave ie, ako ni5ta

dr"ugo, podelo iavno da se govori. A taman kada je student-

ska populacija podela da se pita: ,,Gde su studentske on-

ganizacije?", do5la je na6a dnuga anketa, koja je pokuialada pokr"ije ove teme. Na nedavno odr^Zanoj konferenciji o

ude56u studenata u nefonmi visokog obrazovanja ponovo

da li silrrcl €iecrsivesitili?

Ako vam tri ankete u mesecu decembru nisu dovoljno

otvorile oci, onda vam sigurno nema spasa - n0,

ne brinite, biie ih j05....

1e bilo redi o Guality Assurance kampanii, 5lo je za na5e

podneblje jo5 uvek mister"ija. Onda su pt'istigla i snedstva

od Saveta Evrope, pa se i nukovodstvo fakulteta na5lo u

obavezi da ,,nangira" na5e predavade... Naravno, podaci su

internog kanaktera - Naudno-nastavno veee je opet nego-

dovalo, ali, anketa ie bila neminovna.., Upitnik je kvalitetno

unaden, a sem podataka o samim pnedavanjima, obuhva-

ta i obaveze pr^edavaia po pitanju pniiema studenata, kao

i ocenu pripr^emljenosti samih studenata [?J za predava-

nja. No, ono Eto je sve zanimalo je - da li 6e fezultati biti

prezentovani studentima? Da bi smo izbegli sve nepozna-

nice, odludili smo da na knaiu zimskog semestra ponovimo

veliku anketu SUEF-a. Trudili smo se da posecujemo pne-

davanja pnethodno lo5ije ocenjenih pt"ofesona, jen jasno je

- ma Sta mislili o dasovima na kojima smo ih anketirali, po

pravilu su pr"isutni profesoni dobijali ,,pristojne" ocene. Ka-

da svi podaci budu obradeni, biie nam jasno da li im je to

pomoglo...

Ne tneba pneterivati sa kr"itikama - uvek je te6ko tuma-

citi ,,pr"elaznost" ocena, posebno kada je red o zanimliivosti

pnedavanja i odnosu pnema studentima. Ako volile viceve

i istorijske pride, a i da popijete piie sa pnofesorom posle

predavanja, moZda 6e, po vasem mi5llenju i ocena 5 biti

pneniska.

No, nije sve tako crno. Od pnethodne ankete pnimet-

no 1e pobolj6an kvalitet pojedinih pnedavanja i udZbenika,

Sto i;este osnovni cilj - pokrenuti samokritidnost u ljudima

od kojih ocekujemo da u sebi pomire osobine dobnih stru-

cnjaka u svojim oblastima i dobrih pedagoga. Indikativni su

pnimeri novog udZbenika iz Medunarodne ekonomije, koji

su mnogi studenti pohvalili. Nastojacemo da organizuje-

mo nedovnu evaluaciju kvaliteta studija knajem svakog se-

mestna, u nadi da ie sve jednog dana biti bolje....

Izvestai iztemer boksa

:f ::.!:::!:r,Lo::",'"l,lloo;X:,:;;:X:li:,:i,isPredAt'mo naSli papiritu n1,koj.,,,,.. --.:::t;:-...".. : ,:;:,.:,i,fjil"jt

, ' ,iamerke,i,ygeltiiA u vezi sq,radom naieg Jakulrrro

It ouo*u fuu;" pito ni,

111.rkiuer"nih za gradivo, udzbe

nrxe, organlzactlu nastavc... Medutim, u odnosu na sv,

:[#fii:"*iixil"ffi ft n"",r:.ffi ff i'J.{ffiPI: D teT o:caT:acrJ e KolTvr1uma lz reorue cena oo zl.tdecembra, kod prof.'dr Dor,la Su-

lakoviiaqo ..litnu ttuaenata, kolokvijum jq lrajao sk:;,:i!

dan,,a1a

poll8anje se prosgtno Cekalo 3-4.sata- S.igurno je da se

u takvim usloVima ne'moie ocekiviti da studenti pokafu' i

to*'J:iH1',ixll';;,;. ;

"0,""" ir.o g: i,o ju,, gdsp a f e' r fe -

k"i,..J

(

Iii fi li 1'"" "'i'i". o'.d uyan j

i u pi t1"; ".I i'lig 1,t *upfaVo zatb molimo sv" ptof.sore di Jvoje kolikovijume i iipite

9'giii'y)r r".lr" gi ,i"9Jiii i1..i.'"1j9. ci,kliu Ja b11.du ispirani,

Fredlozi,su da se kolollviiumi,i isqitiofvjjiju u viSe

lnapred

U1lu;lf#f ffi $]ili"*a''ivise'sala' uslavnom pismeno'

Crna ibela maska

SUEFa

Od ovog bnoja nedakcija

MonopolLista ce objavlji-

vati i cnnu i belu masku, za

najbolji i najloSiji dogadaina fakultetu.

l-\rnnr nr rf e nni f o iFevvuu Hsuqr

misljenle da je belu masku

zasluZio prof. dr: Branislav

Pelevi6, za novi udZbenik iz

Medunanodne ekonomije.

Po redima studenata, ovaJ

udZbenik je kra6i fsa 6OO

na 250 stranal, sadrZi samo ono gnadivo koje ie neophodno

za ispit, dijagrami su veoma pnegledno i paZljivo unadeni i

venujemo da 6e mnogima biti zadovoljstvo da uie iz njega.

Nadamo se da ce to biti putokaz i za ostale pnofesone.

Morate jednom za uvek shvatiti da ne Zelimo udZbenike od7OO strana, koie treba da udimo napamet, da bi zadovoljili

vaiu sujetu. >lzdaunite se< iz fakultetskih kabineta, zavinite

izvan granica, i ponudite nam stvanno znanie, a ne

nepotnebno teonetisanje, dogmatska shvatanja i pogolovo

ne ono Sto nam nikada vi5e neie tnebati.

Cmu masku je dobio pnof. dn Vlajko Petkovii, koji, po re-

eima studenata, i poned toga Sto je njegov udZbenik suspen-

dovan i dalje traZi da se udi po njemu, postavlja pitanja na

kolokvijumu iz ovog udZbenika i pneponuduje studentima da

ga kupe. Njegovu kniigu nismo hteli da skeniramo.

MonopolList

Nevenka Petrovic



titrtjt

irlltlilitilrliir

1.:l::l,1!

Predavanja kn jigo tspttPostavlja se pitanje:

da Ii profesor kome se dnevno odazove viie od sto pedeset studenata koji ieleda polaiu (misli se na usmeni ispit) moLe da oceni njihova znanja podjednako

dobro u osam ujutro i devet uvete - pod pretpostavkom da uopite stigne da

ispita sve studente?

a naSem fakultetu postoji jedan perma-

nentan problem koji se nas tice mnogo

manje sa kolektivnog, a mnogo viSe sa

personalnog aspekta. Radi se na prvom

mestu o niskom nivou identicnosti izmedu preda-

vanja pojedinih profesora i udibenika iz tih pred-

meta. Naravno, cak i da se u knjigama fakulteta

mogu naci sva znanja koja su dostupna na pre-

davanjima, svima nam je jasno da se ispit mn0g0

lakie poloii ako smo prethodno odsluSali preda-

vanja i sledili dinamiku veibi, 5to u praksi ipak ni-

je uvek i za sve studente izvodljivo. Zbog dega je

to tako?

Ako ste gledali oglase za sasvim prosedna

radna mesta u iole dobrostojeiim firmama shvatili

ste da svi oni podrazumevaju da ste tokom studi-

ja stekli odredeno radno iskustvo ili prakticna

znanja,;- oblasti koju ste diplomirali. lz ovog ra-

zloga veliki broj studenata nastoji da stekne kon-

takte i iskustvo angaiovanjem u raznim stu-

dentskim organizacijama na fakultetu. Takvi stu-

denti sigurno neie biti u moguinosti da redovno

poseduju predavanja. Druga grupa studenata koji

to takode nisu u mogudnosti, su oni koji su objek-

tivno prinudeni da rade kako bi obezbedili ele-

mentarne uslove Zivota i pomoi svojoj porodici

(samo za udlbenike i prijave ispita potrebno je ci-

tavo malo bogatsvo, a nije zanemarljiva cinjenica

da se svake godine u nova izdanja ubace po neki

novi elementi zbog kojih su studenti primorani da

kupe novu knjigu, umesto da koriste ranija izdan-

ja svojih starijih kolega...). Trefu grupu studenata

koji ne mogu redovno pohadati predavanja cine

oni koji iive u unutra5njosti, iedni znanja ali u ne-

mogu6nosti da iive u Beogradu iz raznih razloga.

Cetvrtu grupu cine invalidi kojih takoreii i nema

medu studentima zbog neprilagodenosti naieg

fakulteta njihovim potrebama. Naravno, pored

ovih i drugih objektivnih razloga, postoje i subjek-

tivni. Ne treba zaboraviti ni cestu lo5u organizaci-

ju predavanja i veibi koji zahtevaju da student na

fakultetu provede ceo dan, od osam ujutru do os-

am uvece, sa raznim pauzama, koje zbog di-

namike ne mogu biti drugde provedene sem na

fakultetu ili u njegovoj okolini. Vei u pet popodne

student viSe nije u mogucnosti da pravilno prati i

beleii predavanja, a da ne govorimo o psiho-fizic-

kim sposobnostima na predavanjima od 18-20

dasova... Neiemo zapostaviti ni moguinost da

student na predavanjima sedi na dodatoj stolici i

oi5e na krilu, Sto utice vrlo stimuli5uie na naSe

studente pa oni i po dva sata ranije "zauzimaju

mesta" ostavljajuii svoje stvari na klupama u ko-

jima 6e sedeti tek, za pomenutih, dva sata,.. ako

njihove stvari i budu na mestu na kojem su os-

tavljene.

Sistem ocenjivanja znanja studenata na

ispitima moie se okarakterisati visokom sub-

jektivnoSiu profesora, Postavlja se pitanje: da li

nrofesor kome se dnevno odazove viSe od sto

pedeset studenata koji Zele da polaiu (misli se na

usmeni ispit) moZe da oceni njihova znanja pod-

jednako dobro u osam ujutro i devet uveie - pod

pretpostavkom da uopSte stigne da ispita sve stu-

dente. Neretko se deSava da ve6 pri ulasku u salu

i pri pogledu na toliki broj studenata profesor

"prevrne ocima", a onda pocinje prozivka koja

traje i d0 sat vremena, a samo ispitivanje pred-

videno za jedan dan se kadkad razvuce i na neko-

liko dana. Veiina nasje ve6 navikla na celodnevno

sedenje u klupi i iSiekivanje da dodemo na red, a

kada se to desi ved smo toliko umorni da nam je

skoro svejedno da Ii iemo poloiiti ili ne, i samo

mislimo o tome kad iemo sti6i kuii da pojedemo

ne5to i napokon se naspavamo.

Sta se deiava kada se komparira nepo-

hadanje predavanja i veibi sa visokim stepenom

subjektivnosti profesora prilikom ispitivanja? Pa

d0bUete t0, da veliki broj studenata uci iz knjige,

a da veliki broj profesora zahteva znanje koje se

moie dobiti iskljucivo na predavanjima. Postavlja

se pitanje: za5to profesor koji autor knjige iz tog

predmeta ne ukljudi u svoju knjigu sve Sto je

potrebno da bi se jedan ispit spremio kvalitetno?

A ako preformuliSemo ovo pitanje: lz kojih razloga

profesori na ispitima postavljaju podpitanja koja

se ticu znanja sa predavanja, i ne mogu se reali-

zovati logidkim razmisljanjem studenta? Da li taj

profesor ieli da utvrdi da li je taj student pose-

iivao njegova predavanja, ili moZda koliko su mu

kvalitetne beleike, ili jednostavno ieli da ga

obori? (ovo poslednje, naravno, nedemo uvaiiti

zato 5to zvuci pomalo reakcionarno i optuiujuie,

ali ipak neiemo ni obrisati kako biste se zapitali).

Ovolika bujica pitanja i nezadovoljstva sa

moje strane je uzrokovana sitoSdu ovakvih scena

na ispitima, kao i bespotrebnim vredanjem stude-

nata od strane pojedinih asistenata koji vr5e ispi-

tivanje.

Sredinom januara se tokom jednog usmenog

ispita desilo to da je student tokom izlaganja iz-

vanredno reprodukovao svaku cinjenicu koja je

stajala u knjizi, i to svojim recima, 5to je ocigledan

dokaz razumevanja. Medutim, profesor (autor kn-

jige iz datog predmeta) nije bio zadovoljan njego-

vim odgovorom, te mu je postavio dodatno pi-

tanje, vezano za tu oblast, ali nepostoje6e u kn-

jizi. Pogadate da pomenuti student nije poloiio.

Nedemo imenovati ni jednog aktera ove

pride, zato Sto ne Zelimo ugroiavati reputaciju

samo pojedinim profesorima, jer ovo naZalost ni-

je usamljen primer.

Nama studentima ostaje da razmi5ljamo Sta

iemo mi uraditi povodom tOga i da li uopste

moZemo uraditi bilo Sta. Ho6emo li zahtevati

komisije za ispitivanje ili neko smislenije reSenje,

ili iemo dutati poginjuci glavu na hodnicima dok

pored takvih prolazimo?

Rece li neko reforme?

MonopolList

D,M.



.l?'lr .

,.r"ilii;tiuri.;tii,'i"iit.i;iiiiiiilii:;,'' :;l;,.,1

.t,....i.1x:lil: rr:i

r.i+'t:r;

lir::t:l'

iit i:I:1:

Beda crkvDa li treba ozbiljno shvatati SPC,

kada se ima u vidu njen ,,pastirski"debakl (konkretno, masa vernika koja

ne veruje u Boga)? Ovo pitanje je

danas, Cini se, najbolje postaviti

najviiim organima vlasti u Srbiji,

odnosno crkvenja(koj vladi Srbije.

ecenija raspada druSoenih vred-

nosti koje su karakterisale jednuzemllu koia je patila od dubokih

strukturnih kriza, ali ipak pred-

stavllala okvir za podnoSljiv iivot preko dva-

deset miliona ljudi, proizvela je idejni haos

i lutanje na putu traganja za identitetom

svuda u regionu. Dodu5e, ove pojave prisut-

ne su i na drugim meridijanima, ali duZni

smo da paZnju usmerimo na lokalne speci-

fidnosti.

Jedna od zanimljivijih balkanskih spe.

cifidnosti u pogledu teZnje za pronalaienjem

novog identiteta jeste veliki napor da se, na

razliditim nivoima, osigura povlaSien polo-Zaj za konfesionalnu identifikaciju. Konkret-

nije gledano, red je o sledecem - na pitanje:

,,Sta smo mi ako viSe nismo komunisti?",

ubrzo je pronaden odgovor, ,,Ako vi5e nis-

mo komunisti, onda smo mi Srbi, i to pra-

voslavni Srbil".

Koliko put,,povratka" tradicionalnim

wednostima vere (narodito ako se taj put ola.

ko sagledava u ovom konfesionalno-etnii-

kom kl;ueu) moZe biti nesiguran i klizag sve-

dodi nam loie snalaZenje Srpske pravoslavne

crkve (SPC) u sawemenim dru5wenim toko-

vima, narodito na pojedinim ,,okukama" tra-

se koja je Srbiju vodila u sunovrat devedese-

tih. DoduSe, loSe snalaienje SPC kada je po.

litidka mudrost u pitanju za nju je karakteri-

stidno joS od njenog osnivan ja 1920. godine,

ali ovde nije mesto za raspravu o tome.

Najveii problem SPC, po svemu sude.

ii, ne predstavlja mali broj vernika, vei ka-

rakter verovanja tih vernika. Crkva se nalazi

u nesporazumu sa veiinom vlastitih vernika,

i otuda proistide veiina problema sa razume-

vanjem njene uloge u druiwu. Zanemarljiv

I

f,

q;{ari

je procenat deklarisanih vernika pravosiav.

ne veroispovesti u Srbiji koji praktikuju crk-

vene neprofanizovane obrede, upravo one

koji su od centralnog znadaja za iivot hri5-

ianske crloze (npr. udeswovanje u liturgiji, is.

povedanje, prideSiivanje). JoS izrazitija dis-

krepancija je uodljiva kada se postavi pitan-

je usvajanja dogmatskih sadrZaja pravoslav-

ne vere medu vernicima SPC. Naime, u pos.

tojanje Boga veruje samo 60% deklarisanih

pravoslavnih vernika u Srbili. Na istom tra-

gu, u jednu od centralnih tadaka hri5can-

skog udenja, u dogmu o vaskrsenju mrwih,

veruje dak manje od 107o srpskih pravoslav-

nih vernika. Vredi napomenuti da ovi poda.

ci potidu iz nimalo zlonamerne istraZivadke

studile Mirka Blagojeviia, koja je sredinom

devedesetih objavljena pod naslovom Pribli-

Zavanje pravoslavlju.

Ovakvim dinjenicama nasuprot, stoji

veoma izraZen apetit SPC za razlidite nivoe

moii u druSwu i za Sto veii polititki uticaj.

Indikativno je da se blagnaklon stav prema

ekskluzivnom uticaju SPC u javnosti, koji je

promovisan od strane reiima S. Milo5eviia,

samo jo5 pojadao pod novim reiimom. Ne

izvladuii nikakve pouke iz problematidnih

efekata delovanja SPC tokom ratova u pret-

hodnoj deceniji (velieanje aktera zlodinadke

politike, ratno profiterswo), sada5nji reiim u

Srbiji nastoji da, Sto je moguie viSe, izade u

susret zahtevima Crlo,,e za veiim dru5wenim

uticajem. Kontroverza oko veronauke u dr.

Zavnim Skolama bila je, izgleda, tek laka pre-

digra. Sve se vi5e tini da drZava nije u stan-

ju da prepozna koliko su brojne ambicije

SPC neutemeljene i neopravdane.

Reagujuii na takav mig iz drZavnog vr-

ha, Crkva podinje da se bavi sve Sirim sfera-

politike

ma politi6kog Zivota zemlje. Nedavno objav.

ljena poslanica koju je Sinod SPC povodom

BoZica uputio ,,svojoj duhovnoj deci", viSe

podseia na politidki pamflet. I to na neki iz

prve polovine XIX veka, gde se u duhu ,,Sve-

te alijanse" grmi protiv borbe za slobodu, za

prava pojedinaca i zajednica. Borbu za ljud-

ska prava, borbu protiv ugnjetavanja i revcr

luciju, Sinod SPC danas smatra proin'odom

,,ogrehovljenog" uma.

Alternativu modernim politidkim teko-

vinama, koju srpska Crkva, ako je verovati

njenoj boZiinoj poslanici, vidi u unutra5njoj

borbi proriv greha u nama samima, u menjir-

nju sopstvenog biia i njegovom di5ienju

kroz istinski poJvig i pokajanje, ona ne pri-

menjuje ni na sebi samoj. Jer ako bi ove pro.

klamovane vrednosti SPC nelicemerno sh-

vatala, mnogi njeni arhijereji bi vei podeli

javno da se kaju za svoja dinjenja u ratnoj ka-

ljuzi, kada su blagosiljani na dela ne.ljubavi

prema bliinjem osvedodeni zlodinci, Arkan

i Karadiii, na primer.

Da li ozbiljno shvatati SPC, kada se ima

u vidu njen ,,pastirski" debakl (konkretno,

masa vernika koja ne veruje u Boga)? Ovo pi-

tanje je danas, dini se, najbolje postaviti naj-

vi5im organima vlasti u Srbiji, odnosno crlc

venjadkoj vladi Srbije. (Adek'atno je crkve.

njadkom nazvati onu vladu diji ministri za

svoj posao smatraju povladenje crkvenih zvo-

na tok.rnr bogosluienj.r). Jer nejzal. ne bi

trebalo za sve zloupotrebe SPC okrir'ljavati

samo nju. Odgovornost treba da snose i svi

oni akteri na dru5wenoj sceni koji joj dopu-

Staju veii uticaj nego lto zasluZuje, i ito bi

smela da ima.

MonopolList

\4adimir MARKOVIC



lilllri

enujem da velika vecina nas Zeli da ga za-

boravi. Fazumljivo.

Na Zalost, sa njim nije oti6ao i njegov nadin

nazmi5ljanja. Ne znam,,. i ne razumem - za5-

to nekima fveiini?] nije bilo dovoljno 1O godi-na stradanja da bar malo promene ugao gle-

danja...

I dok nas ekonomisti [sneiomJ vode ka Ev-

nopi, drugi se uponno trude da tamo nikada nestrgnemo...

>Pnosvedeni nacionalisti<, kako sami sebenazivaju, i dalje pr-idaju [samo] o stradanju, pa-

tnjama, nebeskoj pr"avdi. Ne shvataju, kako bi

nekao lvan eolovi6 za Vreme, da: lNema be-

zazlenog, prosvecenog, humanog nacionaliz-ma, jer'1e on u svim var.ijanlama sistem vned-

nosti u kome je nacija veia vrednost od do-vednosti. Kod nas pr.eovladuje etnonacionaliz-am, koji pr"ipadnike naznih naroda koji 2ive za-jedno vidi kao potenci.jalne nepnrjatelje, i od ma-lena ih udi da su to fatalno zakleti du5mani.<r

ffiffiffiffiffiwffiffiffi dalje je pnisutan mit o str-adanju vaskolikog st pstva,

o Si'bima kao najvedimstradalnicima na svetu...Nedavno su Aljoia Mimica i Radina Vuceti6, u izdanju

Fonda za humanitanno pravo, objavili CD:< Vneme kada jenarod govorio<r, koji prikazu.je pr-esek tekstova objavljenihu cuvenoj lPolitikinojr< r"ubr"ici lOdjeci i r.eagovanja< od1998. do 1991. Konstantno se.janje mr"Znje, prikazivanjesamo jedne llistine<, kori5denje najstnasnijih r"eci u kontek-stu velidanja jedne [pogr"e5ne] politike, kao da nisu bili do-voljni - na sceni je i dalje zavena protiv nebeskog nar-oda,)strani mentonitr...

Odbor za istinu o Radovanu KaradZicu, Brana Crnce-vic, antisemitski ispadi, delovanje profa6istidkih organtza-clja na fakultetu, Sovtnisticke izjave buduieg kandidata zapnedsednika

Srbije, selanje mnZnje popa Zarka Gavr"iloviia,nazne izjave javnih lidnosti, oWorena politika nekih strana-ka [i vlasti i opozicijeJ, bilo koja ukljucenja gledalaca u kon-takt emisijama, itd...

Siobodan Milo5evii ima svoje licno suodavanje u Ha-gu. U isto vneme, svi mi ovde, moramo imati svoje suoda-vanje sa istinom. Ono ce biti bolno, i pokazace da nismomi najpametniji, najposteniji, da nismo samo mi bili Zrwe,ali - pnomena nacina r.azmi5ljanja ie biti najvaZnija stvankoja nas vodi u civilizacilu. Jedino tako iemo pokazati daeuro - zaista i zasluZuiemo...

Dejan GRASTIC

Monopoll-,,ist



ffiWffiIbanVratili srno se u nadi da 6emo ioi koii put dobiti priliku da se

ovom uzhudljivom $radu i uiivamo u atmosferi i liudima. UA

ada bilo kojem poznaniku, prijatelju ili sludajnom prolaz-

niku spomenete da ste tokom svog Zivota imali prilike da

posetite ovu naSu susednu ali ni5ta manje egzotidnu drZa-

vu, reakcija koju izazovete obidno se mo2e meriti kilomef

rima razrogadenih odiju i isplaZenih jezika. Verujem da ih prida o

poseti Baliju ili Madagaskaru ne bi toliko fascinirala koliko ta vaSa

tri dana u glavnom gradu Albanije. SUS se u Tirani nije na5ao slu-

dajno - ovaj grad smo posetili kao gosti Evropske Komisije to jest

kao udesnici Tempus regionalnog sastanka koji se odrZavao baS tu,

u aprilu mesecu 2001. godine. Sa nama su na sastanak oti5li i pro-

fesori, predstavnici rektorata, Ministarstva za obrazovanje i sport

RS kao i kolege iz AEGEE-a i drugih studentskih organizacija u ju-

goistodnoj Evropi.

U Tiranu smo oti5li preko Budimpe5te. Verujem da se svako

od nas barem jedanput zapitao Sta nas odekuje sa druge strane jer

je za sve nas ovo bio potpuni izlet u nepoznato. Nakon sletanja, pri-

kupili smo i prve utiske - aerodrom koji bezmalo lidi na neku pro-

sednu Zeleznidku stanicu u Srbiji, carinici koji su, ekskluzivno zbog

nas, povedali cenu vize za Albaniju, neSto Sto bismo simpaticno

mogli nazvati >mestom za preuzimanje kofera< .,. NaSi, i vi5e nego

ljubazni domacini, su se potrudili da kroz sve prodemo uz Sto man-

je peripetija tako da smo se vec nakon pola sata uputili ka hotelu.

Kombi nas je vozio kroz beskrajno zelenilo koje je s'vremena na

vreme bilo naru$eno ogromnim kucama (nalik na na5e gastarbaj-

terske u okolini PoZarevca) a tu su bili i neizbeZni bunkeri - oni iz

vremena Envera HodZe - koji su se niotkuda stvarali u grupicama

od 4-10, u sred njiva, izakuta, pa dak ioko blistave fabrike Koka-

Kole koja je toliko odudarala od svega Sto smo do tad videli, U ne'

kom trenutku smo u5li u Tiranu (vrlo je te5ko utvrditi gde je podela

ista) i zeleni krajolik su zamenile izuzetno tro5ne kuce, apsolutno

LUD saobracaj igomile ljudi na ulici. OvajZivahan grad je obecavao

i znali smo da nam nipo5to nece biti dosadno!

Usledio je dolazak u hotel - najblistaviji koji ste ikad videli, ko-

jije onaj krajolik od malopre zamenio tonama belog mermera, sku-

pog parketa, slika, stakla i pozlacenih gelendera i u kojem je svaki

udesnik bio udobno i sigurno sme5ien. Naravno, usluga je bila sa'

vr5ena tako da su na svaki poziv slali ditav odred ljudi da vam po-

mognu (npr. da u5tekate fen u struju) a tu se, kao i u svakoj pridi

na5lo par Albanaca sa Kosova koji su bili radi da vas naude nekim

uobidajenim izrazima na albanskom (ne, ne tim!). Konferencija se

odrZavala u samom hotelu tako da su neki ljudi, verovatno iz sigur-

nosnih razloga, odludili da ne izlaze previ5e a mi smo, hvala Bogu,

5 minuia kasnije vec bili u Setnji sa fotoaparatima. Ne znam od de-

ga su gradili one zgrade ali su meni delovale kao da su na 20 minu-

ta od raspadanja. Bilo je tu i pravih arhitektonskih poduhvata. Re-

cimo, svaki drugi sprat na zgradi ima terasu sa jedne strane a pro-

zor sa druge i obrnuto. Bilo je tu i pravih modnih krikova - kao npr.

zgrada koja je iz meni nepoznatih razloga bila sagradena na sred

ulice. Ali i to me je u neku ruku podsetilo na neke gradove koje sam

imala prilike da vidim i koji su mi se zaista svideli. Prodavnice su-

venira, ode6e, bureka su bile nadidkane duZ ogromnih bulevara ko-

ji su vodili od Skenderbegovog trga u razne delove grada a treba

spomenuti i da toliki broj kafi6a na jednom mestu nisam videla jo5

otkako sam se poslednji put pro5etala ulicom Strahinjica Bana. Ono

Sto je zanimljivo jeste da su tamo ulice uvek pune ljudi i da doslovno

imate utisak da je cela Tirana baS u toj ulici u tom trenutku. Nor-

malno, ni jedna Evropska metropola ne bi bila metropola bez pro-

davnica kakve su Cartier ili NIKE tako da je jedan ceo bulevar blje5-

tavo podreden svim Evropskim standardima.

Saobracaj je takode bitna stvar u Tirani. Napomenuiu da se

voze iskljudivo najnoviji automobili, uglavnom kradeni, koji apsolut

no neprestano krstare ulicama. Nismo uspeli da utvrdimo Sta je od

svega toga deo gradskog saobracaja ali smo videli ogroman broj

taksija i nekih kombija koji bi mogli biti shvaceni kao na5i privatni

autobusi. Mi smo uspeli da vidimo samo nekoliko semafora ali, upr-

kos potpuno neorganizovanom saobra6aju u kojem je peSak potro-

Sna roba, ipak sve funkcioni5e kako treba i deluje izuzetno zabav-

no, Neki kaZu da su Albanci dosta toga >pokupili< od ltalijana pa

ne sumnjamo da je nadin voZnje i filozofija saobracaja do5la upra-

vo odatle!

Najve6i >strah< koji neko odavde mo2e da ponese u Albaniju

je upravo strah od ljudi koji tamo Zive. Mi smo se uverili u suprot

no. Naravno, nikada ne moZete tvrditi da je sve savr5eno ali ljudi

sa kojima smo se susretali su bili i vi5e nego ljubazni, usluZni i

spremni da vam u svemu pomognu. Podev5i od osoblja hotela ko-

je jeza to verovatno dobro plaieno do ljudi kojisu organizovalise-

minar. Prijatni su bili i konobari u kaficima (sa kojima dodu5e nis-

mo praktikovalijezike), prodavci suvenira (uvek spremni na nagod-

bu!), prodavci bureka i sludajni prolaznici koji su se trudili da nam

pomognu da se snademo. Po5to je grupa bila velika a diskusija pri-

lidno Zivahna, sigurna sam da je vecina ljudi koji su tuda prolazili

moglo da duje odakle smo ali nismo dobili nijedan pogled niti nas

je bilo ko za bilo 5ta pitao. Sto je ved dovoljno dobar znak sam po

sebi.

Sreli smo se i sa albanskim studentima koji su diskutovali o si-

tuaciji u Albaniji, provodu, Zivotu, prihodima, budu6nosti itd. Svaka-

ko, u Albaniji se ose6a neka nova politicka klima (koju mi verovat

no ne poznajemo dovoljno dobro) i koga god da pitate, svi ie vam

reci da su pro-Evropski orijentisani. I oni isto biju bitke sa strujom

pa dak i vodom skoro svakodnevno, telefonske linije su desto u pre-

kidu a Internet je luksuz, medutim, mladisu odigledno uporniu na-

meri da se otrgnu od nasleda pro5losti i da se u nekom trenutku pri-

MonopolList



iii:li'ii.ii'l;!.?:*ir?:ij

iiiiiii !

bliZe zapadnoevropskim standardima. Prosecna plata u Albaniji

je inade veda nego u Srbiji ali je stanje u infrastrukturi i sistemu

uop5te jako lose, tako da nismo stekli utisak da oni na bilo koji na-

din Zive bolje od nas. Ukoliko se i na5 i njihov 2ivot uop5te mogu

svrstati u kategoriju pristojnog.

Kao i svi drugi, nakon napornog sastanka, poZeleli smo da

se oku5amo u no6nom 2ivotu. Tirana ima jako puno nocnih klubo-

va ali nam na5i doma6ini nisu preporudili odlazak tamo po5to je

vedina istih ili namenjena tinejd2erima (5to znadida se rano zatva-

raju) ilisu sumnjivog kvaliteta (nismo zalazili u znadenje tog termi-

na). lz >Guide through Tirana< smo izdvojili lrish pub kao zanim-

ljivu opciju za razonodu a, po5to nismo imali mapu grada, onda

smo se oouzdali u orolaznike. taksiste i sve one koii bi i inade mo-

gli da znaju gde se to nalazi. Od 20ak

ljudi niko nije umeo da prepozna ime

ulice (koja se po vodidu nalazi u sa-

mom centru) a onda smo upotrebili

poslednji adut >To vam je prekoputa

Hrvatske ambasade< i to su ve6 svi

znali. Time smo naudilijoS jednu vaZ-

nu lekciju - zaboravite ulice i brojeve,

raspitajte se koja ambasada je u bli-

zini i svi ce znati gde da vas upute!

Vrlo bzo smo se na5li na dotidnoj lo-

kaciji u kojoj nasje dodekala konoba-

rica sa zanimljivom frizurom i Sex Pistols

majicom, pun bar ljudi koji duskaju uz

Ricky Martina, rcznonzna albanska piva i Zestine i sve ono Sto i

inade ide uz jedan dobar nocni lokal. Uskoro se i na5a mala gru-

pa sastavljena od Srba, Hrvata i Belgijanaca stopila sa masom ta-

ko da smo jutarnje sate dodekali sa konobaricom na Sanku, ljudi-

ma na stolu i po dance flooru i nama - na vratima. I sve to uz na-

jnovije svetske dance hitove.

Da ne bi ispalo da smo se tamo samo zabavljali i Setali, sas-

tanak kojem smo prisustvovali je bio izuzetno bitan za visoko

obrazovanje diiave jugoistodne Evrope, Pridalo se o buducnosti

Tempus programa u200213, prioritetima zadiaue u regionu ire-

gion uop5te i ulozi studenata u ovom programu. Tempus program

je inade program Evropske Komisije koji podr2ava razvoj visokog

obrazovanja u zemljama u tranziciji i mi smo deo tog programa

postali krajem 2000. godine kada smo se, zahvaljujuci promena-

!!Eij i::rlEil)

ma u zemlji, vratili u sve ozbiljnije programe i institucije u Evropi.

SUS je inicirao ulazak studenata u taj program. Po5to je program

do sada uglavnom bio okrenut institucijama, mi smo se potrudili

da i studenti u njemu dobiju svoje mesto tako da je jedna od ra-

dionica na ovom sastanku i bila >Uloga studenata u Tempusu<

kojom smo zajedno predsedavale Manja Klemendic, tada5nja ge-

neralna sekretarka ESIBa ija. Pomalo razodarana dinjenicom da

se nijedan na5 profesor nije prijavio za ovu radionicu (oni koji su

tu bili rasporedenisu se potrudilida budu preme5teni u druge)za-

koradila sam u prostoriju punu studenata i profesora iz drugih ze-

malja jugoistodne Evrope kao i profesora i eksperata iz EU. Ovo

mi ipak daje nade da ce ubuduie i naii profesori ozbiljnije shvatati

studente kao i njihovo udeSie u ovakvim programima i projekti-

ma. U diskusiji koja se vodila izmedu profesora i studenata pretre-

sane su teme kao Sto su uloga studenata i studentskih organiza-

cija u procesu donoienja odluka, studentski prioriteti za Tempus

2002/3 godine kao i projekti koji bi bili izuzetno korisni za studente

na nacionalnom i regionalnom nivou a koji bi se radili u saradnji

sa institucijama izzemlje iinostranstva. Naravno, osnovna disku-

sija se vodila oko mesta koje studentitreba da zauzmu u Tempusu

i svi su se udesnici sloZili - studentima je mesto u Tempusu, stu-

dentima treba objasniti Sta je Tempus i koji bi se projekti uklopili

u prioritete, treba staviti naglasak na regionalnu saradnju i sarad-

nju sa institucijama i ohrabriti institucije da razvijaju partnerstvo

sa studentima. Studenti treba da budu i jedni od promotera

Tempusa, da njihovo ude56e bude preporuka svakom projektu i

da budu dlanovi konzorciju-

ma za monitoring projekata.

i Treba uvesti i East-East pro-

iekte kao i samostalne stu-

I bentske prolekte. Predstav-

Autor teksta - prva s desna

ljen je i projekat jadanja Stu-

dentske unije BiH kao dobarpodetak za sve studentske

organizacije i prvi sastanci u

vezi sa tim su vec odrZani u

regionu. Rezultati su kasnije

predstavljeni svim udesnici-

ma i moZemo reci sa smo tri-

jumfovali i osvojili apsolutno

najvi5e simpatija medu svim

prisutnima.

Ostatak na5eg boravka u

Tirani je protekao u kupovini suvenira i razgledanju. Svi su nar-

avno Zeleli da vide Jugoslovensku ambasadu koja je vei nekoliko

godina napu5tena i polu-razru5ena. lako je to pomalo pokvarilo

utisak, ipak se nismo predavali pa smo se potrudili da joS malo is-

traZimo stambena naselja. S obzirom da se ulidna svetla gase u

pono6 moralismo bao da prepe5adimo sve ito smo imali u planu.

Pred kraj smo uleteli u prodavnice suvenira tako da su pepeljare

u obliku bunkera, flaSe Skenderbega, razne statue i razglednice,

sigurno spakovane u kofere, rano ujutru zajedno sa nama o!putovale u Beograd. Svi smo oti5li u nadi da cemo jo5 koji put do-

biti priliku da se ponovno nademo u ovom uzbudljivom gradu i

uZivamo u atmnosferi i liudima. Ua predrasude!

Marija MITROVIC

MonopolList



ili

v

/an

A

v

v

v

/an

Da Milo5evii nije saduvao Srbiju, gde bi

se sklonile tolike izbeglice.

Radmila Milentijevi{

Argument, februar 1998.

Ako do toga (sankcfa) dode, malom

doveku ostaie da se snalazi, a nama

knjiZevnicima 6e na5e nacionalne muke

dati inspiraciju da pi5emo nove lepe pride.

Antonije Isakovit, DT, 2L. april 1998.

Najsimpatidniji mi je Slobodan Milodevii,ali me brine Sto je u poslednje vreme

stalno tuzan.

Jelena Karleuia, Vreme, septembar 1998.

Nema tog NATO-a, ni pretnji koje nas

mogu prisiliti da prihvatimo daSrbicapostane Skenderajl

MilanBoiit, Vreme, 28. septembar 199B.

Posmatradi mogu da ulaze u sve

institucije na Kosovu, ali ce im bitizabranjen uzalak u prostorije na5e

stranke.

Vojislav Selell Vreme, oktobar 1998.

Situacija na Kosovu i Metohijinepredstavlja pretnju bilo kome, a najmanje

miru istabilnosti.

Zivadin Jovanovit,

Glas ]avnosti, novembar 1998.Nemam ni5ta za cim bih posebno Zalio i

savest mije mirna.

Slob o dan Milo ievii, Washington Post(izvor Vreme), decembar 1998.

Vijetnam iJugoslavija su geografski dostaudaljeni, ali su idejno dosta povezani.

Petar Gratanin, Vreme, decembar 1998.

SPO ie uzeti pravdu u svoje ruke.

Vuk Draikovit, lider SPO-a,

Danas, ll. oktobar 1999.

Av

Av

Av

A

POVRATAK U BUDUCNOST

SEMINAR O PUTOVANJU

KROZ VREINE

$ gFI ODRiAN PREKJUCE I

Na ltaliju mi radunamo kao na susednu

zemlju.

Milan Martii, prema Vremenu, 1994.

Okrvavili ste doveka, majku vam

komunistidku, jeb'o vas Sloba Milo5evi6!

Vojislav Seielj, u Saveznoj skup5tini,prema Vremenu, proleie 1994.

Komesarijat Republike Srbije za izbeglice

brzo ijeftino ce izgraditi moderna naselja

na Kosovu i Metohijiza 100.000 izbeglica

iz ratom opustoSenih krajeva u Hrvatskoj i

Bosni i Hercegovini

Bratislava Buba Morina, Pri5tina, 10.

novembar 1994.

Posle najave detiri parlementarne

opozicione stranke o tehnidkoj koaliciji,

u utorak tadno u podne, tri od njih, DS,

DSS i SRS pristupile su sporazumu o

medustranadkoj saradnji na lokalnom

nivou.

Vreme, 17. februar 1995.

0n je jedan od retkih vr5njaka kojiistokao i ja sam zaraduje za Zivot, i bez obzira

na svoje ime oslanja se na sopstvene

snage.

Leontina o Marku Miloieviiu,NIN, 4. oktobar 1996.

JUL je siromaSna organizacija i ima vede

finansijske probleme i od onih koji

dobUaju novac iz iznostransWa i od onih

koji su kao vladajuca stranka oslonjeni na

drTavu i zato mora da se bori za svoj

prostor i opstanak unutarsvega toga. Ali

snaga JUL-a nije ni zasnovana na ma-

terijalnoj moci, vec pre svega u idejama.

Ljubiia Risfii, Vreme,7. jun 1994.

Rat se ne moZe vezivati za ime mog muZa.

Mira Markovi{Duga, novembar 1997.

N[onopolList



1l:ti

General PavkoM6 na manifestaciji

"spomen i nada" u Aleksincu

(povodom "godisnjice potpisivanja mira u Kumanovu")

ORDEN VRHOVNOM KOMANDA},ITU"

Sve prisutniji u medijima, uvek u pogodnom trenutku da

oforun", upozori, ako treba izapreti, general Pavkovic je bio

glavni govornik na ovom tuZnom skupu u Aleksincu, kojim je

obele2en prestanak bombardovanja. Evo nekoliko akcenata iz

njegovog govora:"-"...u"l;", lrz.*,ekor mudro5du i odtudno56u vojsko-

vode, predsednika SRJ i vrhovnog komandanta Slobodana

Milo5eMca (aplauz), na5 narod i Vojska Jugoshvije, spredili su

kapitulaciju zemlje, doprineli obustavljanju oru2:anih dejstava i

onemogu6ili agresora da ostvarive6inu svojih ciUeva. Pot<azali

smo celom svetu kako jedna mala zemlja moZe uspesno da

se suprotstavi mnogostruko nadmo6nijoj sili. lmaju6i u vidu dr-iavnidku odgovomost i istorijsku ulogu vrhovnog komandanta

u presudnim trenucima za na5u zemlju, narod i vojsku, te is-poljenu lidnu hrabrost, odludnost i smelost u donoSenju odlu-ka od strategijskog znadaja za odbranu i bezbednost SR.J, na

demu mu se dM ditavo miroljubivo dovedanstvo i Sto ce imati

bitnog uticaja na dalji tok medunarodnih odnosa, pripadnici

Vojske Jugoslavije predloiilisu da se Predsednik SRJ odliku-je ordenom Narodnog heroja. On inicijativa poke6e se i od

miliona gradana naSe zemlje." ...

10. jun 1999.

ff##,i$fi{ffil'ii.rri

Av

v

A

Mala i ranjena Srbija obnavlja se brzinomleta projektila koji su je razarali.

SlobodanMiloievi( RTS (I), 11. oktobar 1999.

Da n'lje do5lo do tragidne zbrke u Evropi, narodito u lsto-dnoj Evropi, podetkom devedesetih godina, Srbija bi bila

zona velikih, odludnih i veoma progresivnih promena.

Mira Markovid Politika, 16. oktobar 1999.

Spremni smo za izbore, mogu biti i vederas,

ali ima pametnUeg posla.

Milovan Bojii, BKTY, I 7. oktobar 1999.

Sve te pride o kopnenoj (NATO)agresiji sada suopravdanje.Ja sam, u stvari, priZeljkivao da usledi

kopnena agresua na Kosovo, da tamo podelimo

megdan kako ga dele dve vojske, a ne da nas tuku sa

d,aljine gde se ni ne vidi protivnik.

(Sto je babimil0, to jojse isnilo, prim. ur.),

General-pukovntk Neboj i a Pavko vii, komandantTreie armije V], Reporter, 27. oktobar 1999.

jugoslavija je imala veliko iskustvo zahvaljujuci lraku i

tokom bombardovanja niste ponovili na5e gre5ke.

Sami Sadun, ambasador Iraka u iugoslaviji, Borba,

30-31. oktobar 1999.

e Ko to kaZe da Srbija nije velika. Srbija je dokazalasvoju velidinu onog dana kada u napadu najveie vojnesile u istoriji sveta nije poklekla u prvih nekoliko sati.

Saopitenje IO SRS, Blic, 31. oktobar 1999..

e Mi bi trebalo vama (Crnoj Gori) da prigovorimo za

neravnopravnost. Ja kao pametna zena koja je puno

toga napisala, ne bih mogta biti dak ni ucitetjica u

Crnoj Gori,

Mirjana Markovii, Blic News, 3. novembar 1999.

O Obave5tavam poslanike da u pauzi zasedanja moguda se vakciniSu protiv gripa, Molim vas da to iskoristiteda bi radili i u vreme kada bude epidemua gripa.

Dragan TomiC, predsednik Narodne skup5tine RS,

10. novembar i999.

e Republidki odbor SUBN0R-a konstituisa0 je Koordina-cioni odborza organizovanje i intenziviranje rada SUB-NOR-a i Kosmeta.

Saopitenje RO SUBNOR, Blic, l l. novembar 1999.

O Nemadka je bila mnogo lep5a zemlja dok su rusKe

trupe bile na njenoj teritoriji. Nije nemoguce da se onep0n0v0 vrate tam0 jednog lepog dana.

Vojislav Seielj,Blic, 12. novembar 1999.

e Na Kosovu nema porasta kriminala. Naprotiv, imamopad kriminala i ukoliko uporedujemo nivo kriminala naKosovu sa onim u zemljama Evrope, na Kosovu jestepen nasilja ispod onog u Moskvi i pribliZava se

nivou kriminala u Berlinu.

Kaus Rajnhart,

Blic preneo iz Zeri, 14. novembar. 1999.

v

PfonopolList



rliilIti':,it,;tI

da,1t jeda1,Oqitisak,.rlije vr$bn ii altiui2ma,,v!i. zbo[ sVakqkvih zaku]isnth,raQnii,

vadeset petogjanuara, navrSava se

tadno godinu dana od konstituisa-

nja Vlade Republike Srbrje. Komen-

tara na njen rad ima raznih. Podev

od onih koji tvrde da se Zakoni donose su-

vi5e brzopleto, pa do zakljudaka da ona za

ditavo ovo vreme nije ni5ta uradila. Bilo ka-

ko bilo, Vlada je imala viSe nego nezahvalan

zadatak da pokrene reforme koje su morale

biti bolne. Koliko je u tome uspela, i da lijeizabrala najbolji put, poWrdi6e se na slede-

6im izborima. Mi ovde Zelimo da uradimo

malu rekapitulaciju rada Vlade, kroz zakone

koji su do sada doneti, i one koji jo5 uvek

nisu ugledali svetlo skup5tinskog zdanja.

Jedan od uzroka sporosti sigurno je i

stalna opstrukcija rada SkupStine od strane

odredenih poslanidkih klubova, a ni kons-

tantno potezanje pitanja poverenja Vladi ni-

je od pomoci u njenom radu.

Najvecizalogaj su sigurno bili sistems-

ki zakoni poput Zakona o privatizaciji i Zako-

na o radu. 0ko njih je bilo i najviSe polemi-

ke. Nadin razmiSljanja isistem vrednosti ko-

ji je pedeset godina ovde gajen, ostavio je

trajne posledice na populaciju. lako je ve6

svima jasno da je samoupravljanje loSe re-

Senje, malo je onih koji su spremni na trZi5-

nu utakmicu. Ako postoji ista dobro u tome

Sto sa tranzicijom kasnimo deset godina u

odnosu na susede, onda su to iskustva ze-

malja koja su proSla kroz taj teZak period,

bilo da su ona pozitivna ili negativna. Vlada

je tako kod donoSenja ovih zakona nastoja-

la da izbegne sve greSke zemalja istodnog

bloka. Jedna od njih bi bila i popuStanje

pred sindikalnim zahtevima, isto ono Sto je

Rumunija uradila posle prve godine reformi,

Sto ju je udaljilo jo5 nekoliko godina od pri-

vrednog oporavka i ulaska u Evropsku uniju.

I dok reakcija pojedinih sindikalnih voda ne

iznenaduje, reakc'rja vladaju6e-opozicione

Demokratske stranke Srbije ba5 i nije bila

odekivana, barem ne toliko energidna. Svo-

jevrsni tihi rat DS vs DSS, koji je trajao sko-

ro od konstituisanja Skup5tine, doZiveo je

svoju kulminaciju u vreme usvajanja Zakona

o radu. Pored konstantnogpada popularno-

sti, ta stranka je uspela da ostane i bez ve-

oma bitne funkcije - Predsednika Skup5ti-

ne. Bilo kako bilo, pomenuti zakoni su usvo-

jeni, a DSS-u ostaje da se politidkom trgovi-

nom bori za funkciju koju je vec imao. Po-

gresna takika, pogresan trenutak...?

Sama skupStina je odriala 15 sednica

u trajanju od 95 dana i usvojila 280 akata,

od kojih 98 zakona. Na prvi pogled - puno

je uradeno. Medutim, senku na kompletan

rad, gledano iz studentskog ugla, baca di-

njenica da od trizakona, koja direKno utidu

na studentsku populaciju i na rad student-

skih organizacija - Zakon o Univerzitetu, Za-

kon o studentskom organizovanju i Zakon o

Nevladinim organizacijama, nije donet joS

ni jedan. Zakon o Univerzitetu je uiao u

skupStinsku proceduru i njegovo donoSenje

se odekuje u martu. Da paradoks bude ve-

ii, i taj dugo odekivani Zakon ce biti privre-

men i trajade do dono5enja dugorodnog re-

Senja za kojeje potreban studiozniji rad( | ?).

Zakon o studentskom organizovanju jo5 nije

zvanidno uSao u skupStinsku proceduru,

mada postoje informacije da je "proSao"

Vladino razmatranje ida se deka donoSenje

Zakona o univerzitetu. Njime bi trebalo da

se reguliSe rad studentskih organizacija ida

se ponovo pokrene rad Studentskog parla-

menta. Zakon o Nevladinim organizacijama

trenutno je u fazi prepucavanja izmedu sa-

mih organizacija i Ministarstva pravde Re-

publike Srbije, koje je poku5alo da eskivira

konsultovanje sa ovim prvima, u vezi sa iz-

gledom samog pravnog aKa.

Na Zalost, tako je to u Srbrli joi uvek.

Neko nekog uvek pokuSa da izradi iz samo

njemu znanih razloga, pajetako i kod dono-

Senja samih zakona. Raduje, ipak, dinjenica

da se takvi sludajevi sve de56e zavr5avaju sa-

mo na pokuSaju, pa ie izgleda tako biti i sa

pomenutim Zakonom o NVO, alio tome u ne-

kom drugom tekstu.

lz same Vlade, pak, stiZe najava o mo-

guiem redefinisanju i vracanju DSS-a u nju,

kao i na mesto Predsednika Skuo5tine.

Ukoliko to doprinese vecoj koherentnosti u

sprovodenju raformi bice dobro. Postavlja

se samo pitanje da li je uopSte moralo da

dode do tolikog razlaza i Sta bi bilo da nije.

0dgovor iemo, na Zalost, verovatno saznati

iz nedijih memoara, a moZda i iz Monopolli-

sta. Nikad se ne zna...

Slobodan J0KSIMOVIC

[email protected]

Putnie

brzi Wodluditi:osnbvrii urisir,.roii,'sr,iiie;.ir l; ;ij;lrnl i;r..n n ir oglet beivelikog: natezanja izmedu , ,

.;koaticionihrpartnera:ukb,tit<q iblio Oopiineto,vbdem t<vhiitetu istih :onda:je:u re'du,,ali .bojim, se

MonopolList



lllj l::l i.l;r:lirr '

r?llirit

::liti-:,:;

:ll!li

xj,iiiiii

l;;itii'i:: iiii.ltl

l;:,igri;f'rii

:i$*::.

i,,1 .

,$.il!-;:ji

okle, etor. Joi kod Arisioielo, peti,

noifinili i noiosnovniii, element.

Moderno nouko go prepoznoie

koo elektromognetno polle koie

zohvoto vosionu, republiiko vlost

koo tvrd oroh so iilim grickoniem bi, oko mo-

ie, ioi molo do se odugovloii. Ni vek niie

proSoo koko ie etor zvrioo prozon, o eto do-

nos krcol rodio iTV progromimo, mobilno]e-

lefonskim komunicironiimo, rodio vezomo po-

liciie, vojske, ovio i ieleznidkog soobro6oio,

internetom, rodioomoterimo, oktivnostimo pri-| - .l | -l .

stusnln stuzDr-._

Dve treiine viSok

Neito vile od hillodu stonico lokto se

nod srpskim etrom, u kome i dolie postoii spe-

cifiino srpsko, skoro GSP-ovsko guZvo (iedon

elektronski medii no osom hillodo liudi). Odoko sedomsto rodiiskih i tristo televiziiskih sio-

nico, predstoieii (?), predugo oiekivoni zo-

kon o rodiodifuziii predvido postojonie tek

svoke treie. Somo tristo pedeset elektronskih

mediio moii ie do zodovolii stroge progrom-

ske, tehnidke i ekonomske kriterijume, koko bl

nostovilo emiiovonie. Prednocrti, nocrti, rod-

ne verzije poloko preskoiu po iednu proce-

durolnu preponu (iovno rosprovo, komisiie,

zokonodovni odbor, vlodo...) toko do ie noi-

verovotniie u prvim mesecimo ove godine(nokon izglosovonio zokono o lokolnoi somo-

uprovi) zokon biti stovllen no glosonje.

Prethodno vlost no optuZbe o guSeniu

slobodnog novinorstvo, noideS6e se bronilo

broiem stonico u Srbl;i. Zno se ko ie bio pod-

sticon, o ko guien. Do bi se spredilo dolie roz-

mnoZovonje elektronskih mediio novo vlost

obiovilo ie morotoriium no dodelu frekvenci-

io, koii porodoksolno, zoprovo noivile 5teti

nezovisnim medilimo i mediiimo koii su poku-

iovoli do rode profesionolno tokom prethod-

ne vlosli, te su im pol poziciie sodo ioko slo-

be. Ovo dilemo ie rodikolizovono kroz ne-

dovni populorni, io5 neokontoni med "frek-

venciie ne dom - moZ' ordenie" izmedu prvih

lludi ANEM-o i Republiike vlode, Verono

Motiio i Zorono Dindiio.

lgrole se stonice nq sred zemlie...

Trenutno je u Beogrodu moguie primoti

signole (noide56e niihovu me5ovinu) iok doosomdeset rodio slonico (u evropskim meiro-

polomo iete "novototi" tek dvodesetok). Nepostoii prozon prostor no rodiiskol skoli izme-

Wffiffi@ffiffiffiWffiffiW

Priia se da je jedna gospoda

osredniih godina iz okolineNegotina nakon ugradnje

du dve stonice veii od 0.2 MHz. Ne-

dovno ie progrom Rodiio B92 ome.

ton u veiem delu Novog Beogrodo

od pirotskog Rodijo Perper. Nokon

Zolbi Soveznom minislorstvu zo tele.

komunikocije usledili su iok i prete6i

telefonski pozivi vei pomenutom

uredniku RTV 892 Veronu Motiiu.Vei dugo postoie smetnie i u emitovo-

nju kultnog muzidkog progromo Stu-

diio B, Rodiio 949...Yedno siromoS-

noumnih rodio stonico izgledo koo

do sluZi zo puiionje po privotnim ou-

tobusimo grodskog soobro6oio ilihomburgerdZinicomo no Bulevoru.

Medutim, zno se do veiino tokvih me-

dijo sluZi zo pronje novco, 5to bi se

po novom zokonu o rodiodifuziii eli-

minisolo, po5to konkurs predvido i iz-

logonie kompletnog finonsiiskog plo-

Ni u unutroiniosti stuor niie bolio.

Pirotske stonice (uglovnom iz Vojvodi-

ne) osnovole su dok i udruienje zo

zoltitu svoiih provo. Ovokov "gusors-

ki sindikot" jedinstven ie no svetu. A

rodunico ie sosvim iednostovno: doisto moroko do ti proseion sredniodko-

loc elektrotehniikog smero sklepo

predoinik srednieg intenziteto, zo pet-

sto moroko kupi5 polovon Pentiium

pun "zobovne" i norodne produkciie

aCkog zLrba, primetila da joiglavom odzvanja nekakva

. Ubrzo ie shvatila da seradi o celodnevnu programu

lokalne radio stanice koja

emituje vla*ku muziku.

u MP3 formoiu, kupiS polovnu osmo-

konolnu miksetu no buvljoku... Komp-

jufer i miksetu stoviS u letniu kuhiniicu

(probobo ie bo5 umrlo proile godi-

ne), predoinik no seniok. MP3 ide no

repeot dok si u niivi, kod dode sezo-

no slovo, isproiojo, vendonio i sezon-

skih dolozoko iz inostronstvo "kod

svoiih"... rodio dobiio svoi "smisoo".

Jedno muziiko Zelio plus prigodnoporuko uz rudok, kolto deset moroko.

U "sezoni" i po sloiinu zo veie, ne

plo6o5 nikokve oboveze driovi, nije

teiko izvesti rodunicu... Sliino je i so

lokolnim leleviziiomo, somo 5to se

mesto MP3 folkoteke koriste ored-

nosli postojonjo sotelltske ontene i

video klubo. A tek lokolne stonice,

vlosni5tvo OpStinol Zo rozliku od po-

menulih pirotskih privotnih "medilo",

ovde ie konzument suoien i so neko-

liko soti vlostite lowJi "produkciie" , uz

koiu ide io5 i plurolizom ukuso, koii

iesto dovodi do togo do nokon no-

vog hito Jelene KorleuSe odslu5ote

devetu Betovenovu, po Rodioheod,

koji nos vei uvode u pesmu Zellko

Joksimoviio... lzuzetoko sreiom imo.

A koliko se lokolne stonice brinu

o tehniikim poiedinostimo "boconjotoloso" moie se videti po stonicomo

koie se hvotoiu ne somo no dvodese-

Monopollist



r riatiriil iir tiillr;iii::::::liliitii[rii'.l:;r . 1,'.1

"lf')|:f**::*}:i*:*Y:::1Y:1'11af:"::r:1:1T:1***Yj:j:*:}-::::,l::1.+j1:.1I:]''3']:ljl.'',St Radnu grupu za i{adu zakona 0 radiodiluziji osnovali su Medija centar, NUNS,

"t

$1 Beogradski centar za ljudska prava i Jugoslovenski komitet pravnika. Savet Evrope jako je zain- ]i

fi te,esouan da se ovaj zakon 5to pre izglasa. Novi zakon predvida postojanje lakozvanog Radiodifuznog lt

{i saveta: "Radi obezbedivanja sprovodenja odredaba ovog zakona na nadln primeren demokratskom l

{j dru5tvu i radi efikasnog sprovodenja i unapredivanja zakonom utvrdene radiodifuzne politike u i

Republici Srbiji, osniva se Radiodifuzni savet Srbije, kao nezavisna organizacija koja vr5i javna :{

ovla5ienja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Savel 1e pravno ]$

odvojen i funkcionalno nezavistan od bilo kog drZavnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja ,I

se bave delatno5iu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili s njom povezanim de- 1f

latnostima." l*Na konkurs za dodelu frekvencija potrebno je priloZiti programsku Semu, tehnidki elaborat i li- i$

nansijsku strukturu. Postoje precizni i strogi kriterijumi, dije kr5enje povladi odredene sankcije. ifi

Recimo, ako posle prvog upozorenja radio ili TV nastave da kr5e propise, izride se najpre noviana i{

kazna (iznosi tri mesedne nadoknade za kori5ienje frekvencije), a zalim mu se privremeno ili za stal- ilno oduzima dozvola za rad. Zakon donosi i programske kriterijume: udeo vlastitog u celokupnom pro- 1$

gramu, maksimalnu vremensko trajanje svih reklama u toku programa, eliminiie govor mrZnje, Stitl ;iautorskaipravadeteta,reguli5emogudnostekskluzivnogpravapra6enjanekogdogadaja,umreZavan- j$

je, obavezu identifikacije... Zakon predvida podelu stanica po vrslama pokrivenosti (lokalna, region- ;i

alna, nacionalna) kao i po temama kojima se bavi ("sva5tarske", specijalizovane, komercijalne). Ovim itzakonom nevladine organizacije stidu pravo posedovanja frekvencija, dok to pravo nemaju religiozne

'lzajednice. Po redima Radeta Veljanovskog, predsednika radne grupe zaizradu ovog zakona: "svi ce i

lok meslo no skoli, vei i no pegli Priio

se do ie iedno gospodo osrednjih godi-

no iz okoline Negotino nokon ugrodnje

veStoikog zubo, primetilo do ioi glovom

odzvonjo nekokvo muziko. Ubrzo je sh-

votilo do se rodi o celodnevnu progro-

mu lokolne rodio stonice koio emituie

vloiku muziku. Stvorno umreZenost stom-

otoloSkog pomogolo so lokolnim rodi-

jom, ludilo ili somo legendo, tek do-

volino zo metoforu o prenotrponosti ov-

doinieg etro.

Pokrivonie nocionolnim Cebencetom

N ocionolno pokrivenost pretpostov-

llo do neki medij moZe do proti preko

60% sionovniStvo zemlie. Tokvu pokrive-

nost trenutno imoiu tri progromo RTS,

Pink, Kolovo, BK i Yu info. Predsloieii

zokon predvido pet ovokvih televiziio,lA-^..w,r

dvo Konolo KIJ I tos ln.

RTS bi iz drZovnog trebolo ironsfor-

misoti u jovni servis. Koliko je RTS postoo

"nezoviston", govori letoSnii skondol

oko konkurisonio Gordone Su5e zo

glovnog i odgovornog uredniko infor-

motivnog progromo. RovnoteZo no kloc-| . I ll .'

Kolrcr u)-LJ)) morolo le oo ooorle vero-

votno noipovoliniiu lianost zo ovokvu

funkciju. Jo5 indikotivnilo je osfovko Mi-

lorqdo Petroviio, dotodolnjeg uredniko

udornog Dnevniko 2 koli ie odlozok ob-

rozlolio "velikim politie kim pritiskom po-

ledinih vlodoiuiih portiio koii vodi poli-

tidkol instrumentolizociii nocionolne lele-

viziie". Tehnidko, finonsijsko i kodrovsko

situociio u RTS-u je doleko od siolne. Ve-

6ino rodniko, noiodonilih bivlem reZimu

nisu otpulteni. Petrovii ie tokode pri od-

losku iz biv5e (?) "TV Boslilje" rekoo ko-

ko ie veliki broi novinoro le kuie onespo-

soblien zo nezoviston i somostolon rod,

te ie od njego koo uredniko odekivoo do

intoniro komentore i izveitoie: "Novinori

... oseioiu potrebu do budu neiiii". Slid-

no ie i so veiinom lokolnih opltinskih sto-

nico.

Sovezno (voino?) Yu-info televiziio

deko do bude prodoto, oko moZe zoied-

no so TV Politikom. Noime, novi zokon

zobroniuje tokozvonu "medilsku koncen-

trociju", 6to izmedu oslolog podrozume-

vo do iedon osnivod imo rodio, televiziiu

i novinsko-izdovodko preduzeie. Po ovo-

me TV Politiko bi verovotno morolo do

prekine emitovonie. Ako se spoii so TV

Yu info, prvi progrom bio bi iskliudivo in-

formotivnog korokfero (uz eventuolne

sportske prenose), dok bi Yu info 2 (u toj

kombinociji ex-TV Politiko) bio zobovno-komerciiolnog koroktero. Pregovori o

ovokvoi kombinociji postoie, modo iestrono TV Politike neSto monie zogreiono

od liudi iz YU info. Problem ie ito bi

eventuolni {verovotno inostroni) kupoc

ovog medilskog poketo kupio i dvonoest

frekvencijo Yu info konolo, dok poirebno

dokumentociio postoii somo zo detiri.

Noi(nelomilieniii RTV Pink po svim

onketomo ubedljivo je nolgledoniio tele-

viziio u zemlli. Svi su mislili do 6e, pre ne-

go 5to nostovi so rodom, vlosnik ove tele-

viziie moroti do oblosni odokle mu tolikikopitol, meduiim... U svokom sludoiu bi-

lo kokvo rozbloiivonie pinkoloidnog he-

gemonizmo sigurno bi dovelo do Ze5'

ieg toloso somoubistovo med 5irokim

norodnim mosomo.

TV Koiovo je vei prodoio, medutim

onolize jovnog mnenie govore do kviz-

i6i i spotiii "kolove no blic" ne predsiov-

lloiu boi nolgledoniiu televiziisku kombi-.. ^ | ...nocilu u Jroilt.

BK televiziio, bez obziro no celode-

ceniisku sve-preletoiku uredivodku kon-

cepciju, ioko ie gledono, o tehniiki i pro-

fesionolno (zo srpske uslove i pojove)

uvek no zodovoljovojuiem nivou. Sudbi-

no bonkorskog delo Koriievske imperije

odroziie se i no no ovu slonicu {o tu ie

i Rodio 063).

U trku zo nocionolno 6ebence stor-

tuie i TV ANEM (ili TV B92, sve iedno),medilsko kuio zbog diieg beskompromi-

snog stovo zo vreme prethodnog reZimo

niie moglo ni do se sonio o televiziii. Ako

izuzmemo popriliion brol lermino izdvo-

ienih zo prikozivonie seriio, rodi se o iz-

vonrednoj televiziiskoj produkcili, mo-

dernog i (mo 5to to znoiilo) urbonog iz-

rozo. lpok, ordenje je ordenie...

Toliko frke oko etro, o 5io nedovno u

Nin-u nopiso Slobodon Eorii: "ekonomi-

sii bi teiko izroiunoli provu vrednost upo-

trebe etro - iu nemo investiciio, nemo troS-

kovo odrZovonjo, nemo omortizociie".

MonopolList

lvon TOBIC



Td. /381 ll/44s32. s4-ffi?7. Fd. 4gtu6 ri.,,".lorr(-^^!f i

/MonoDolL isY

CosFdin N.ftLko TffiiCClavni i @golon; urednik

Poito\ani,

Da je FsroJa,i doora \ola realoog sagl.Gvsnja situscije. Vi bisre 8o.ood.ne IomiCu.rrJzili poda*e o porro\anru i od pRdJf&

"Nq"d.oo, Loj( b,smo Vsm. po{ujui;Clan | 7. l*ona o rdcunovdsNo. ddi. u. sgletrln ndeg diret!om. Tda bise ,szMli ;

\Jild Fdsrkr:L DaM l2.drcemb.a:ml. Sodine Javm pfequzdc Srude4Lli ceirtr duS4<. aispordeou dbu.949.000.00 o,nrra ili kako bick Vi ro crl,. oto lt.m0 nemJtlihmarak..2. Dana 06.0j.200 |. gdrne dug je

'lnosio6l 7.89q.J5 dinam

1.040.880,55 [email protected],61 dinm

81 9.448,85 dloael.l 10.929,18 dinm

519.795,80 dide85?.44 I .36 d iisr.

Smo ?bog rog! Slo vcrljem u kaEpaRnlnosl tao polkrlu ooslolanja. irnosim otepdd(kd, iz ioj;h ie !,di da preduz€ie i\ea{d.o.o. isporuCuJc ribu SruJensrslonr cenrrJ.

uros kon$Bntnom dLgo\anju u Ind$ od 100.000,m - l.)00.000.00 oin!ru i r 10.0!0do 15.000 rems(kih meia.'lo Sto niic naleli aioienicu oa a h i po Bdin. p6lolne saradnjc nr.ft, n;smu

obraiunali :J(onslu alcrnu kamatJ. LoiJ su StudenBkoil ccnttu- mu.D.ere or,rni{id,ugi doMvlrJcr urdno obraauno!ari. nalrdi m na pofliso aa je vd Jcd ni crli

lomp.omjruvil.e p.edure(J '\er"d.o.o.Onr bi, samo u Frodu od t:.naar iolrl.doll. msja200l, b<zdLSnadan l:.01 1001. god;m. irnosila 5]{73,70dinrd.Ako sre va tolrli bskucniJl( a ribu. losDdin€ fom:iu mor]m da Vrs ilnibm o lo'o,s wsri oitiCr. kojeg rind,kJrr prdaju rdn,c,ms u srbi;i. Edi? Da li je i' rllc{. rller r;Lo7om. hoki iI; mrnral?

Puslo su broJke lqjaai srgdmetrt. ,e'in dr vr! obdv(5rin. dn na sMdnjr drn. (51.J. (osJ

m, ;steruiuje no resbftnimr 5rLdepskog crnrm. nd p,ioci losh :00.C10 Jrtrrru | prrcJ ie

lciom. a mi gr prodaJemo i dosrdvl;rmo n3 tdlene BdEe. po c€ni od I 7i. l5 !rilrril.

,,x:iirlru#*riri:$lifu*Sihi.r'"ri:1,".#i !*=

l:

ffi n iij,il##]n?''#H,iil fffi lilf

.t,},ffl";,E"*:lff::i

fr."_{i1fi@;ti,f.'t. fi :il"TtT..i.,T;;ffi [i1lil:T.:til Jt:

l:",;tdt',J""Tfi #i;,,ilf;ffnt"^i*#*#'tr";i,;::;

SFtruvsnieml

ft,#[J[*il""ril'p.f j#iljff :,TTr.r.Ji::]"tinilHf J#::]i:

U BeogEdu, r2.t2.2001

Ir:i..nlTrll sa tekstom'Ko prodaje ribu Studentskom centru,' iz proilog

lVl broja ML bilaje da kao novinar ukaZem na naiin poslovanja SC, po5to sumi se prijatelji iz te ustanove Zalili na rad.

Zeleo sam da uka2em na sukob interesa, jerje Tahir Hasanovic, gene_ralni sekretar Nove Demokratije (direktor firme ,,Nea" koja prodaje ribu SC), is-tovremeno i dlan Upravnog odbora SC. Gospodin Hasanovic je tikode ilan Ko_misije za sprovodenje Konkursa za izbor djrektora Studentsloq Centra.

.lzasvake napisane i izgovorene reii u vezi ovog sluiaji stojim, pa me

pretnje tuZbom gospodina Hasanovi6a koje je uputio meni liino ili preko mojihpoznanika nece pokolebati da u vezi ovog sludaja kaZem sve do kraja.

Zaista je taino kako Hasanovii navodi da ,,Nea" nije zaraiunauata za-teznu l(amatu, ali zato je 30 dinara po kilogramu skuplje prodavala oslic nego

Sto je to trii5na cena. Inade studentski centar Kragujevac nabavlja oslic po 140 dinarapo kilogramu za razliku od SC Beograd koji je nabavljao po 173 drnara.

. U pismu kojeje stigro redakciji ML-a, stoji da nisam naveo koju oni vrstu osriia pro-daju, pa ako zaista prodaju kvaritetniju vrstu zasto to nisu naveri- o kojoj se vrsti osricaradi Studenti najborje znaju kakva se riba sluii u menzama, ako mozda nemaju oseiajSta jedu, dokaz da se ne radi o najskuprjoj vrsti osriia, vidi se i na faksimiru cbnovnika

koji je ',Nea" poslala sc, gde se navodi da je cena 1kg osriia 144,s4 dinarapo kirogra-mu (sa porezom cena je 173,45 dinara), a dok kvariteiniji osrii filet 1kg stoji 230,43-dr-nara (i kada se zaraiuna porez cena je 276 dinara). osiic firet se sruzi iskrjudivo u resto-ranima komercijalnog tipa SC, a ne u studentskim menzama.

svojevremeno jedni od najvecih boraca protiv koalicije sps-JUl-Nova demokratiia.bili su profesori istudenti Firoloskog fakurteta, a danas im u Upramom odooru rakur-teta sedi Tahir Hasanovic, inaie diplomirani fiziiar.

Gospoda iz ,,Nea'-e navode da sam ja sef Informativne sruzbe Demokratske stran-ke srbije, i kako kaZu - u tome lezr tajna, Ja nikada nisam bio sef Informativne sruZbeDSS, Sto mogu da provere u toj stranci. Sa ovim neistinama gospoda iz,,Nea,_e Zele daskrenupaZnju sa njihovog posrovanja, jer kakve veze ima tolo sam ja i iime se bavim,sa timita oni rade i na koji nadin posluju.

sto se tiie izvoraza nove tekstove, gospodin Hasanovicsa svojim dvadesetogo-diSnjim radom u poritici, moze da bude inspiracija za hirjade novinskih iranaka.

Nedeljko TOMIC

PS Tahir Hasanovic je nakon pisanja ML podneo ostavku na mesto drana Uprav-nog odbora studentskog centra. Nadam se da nece kao njegov predsednik stranke Du-san Mihajlovid podneti ostavku, a i dalje ostajati na funkcrji tako sio ru nadle2nr organine prihvate istu,

if 'ft1#-?i1"1;i';ff T..;IX,T#;

STUDENTSKI CENTA]I BUOCRAD

CENOVNIK

Obsvcjavuo Vs da sm,r rn.Nili war '

li.;.gE. 2001. godinc.:jeDje ccna ribe i rJa se ncvi cenovrik primcrlujr od

Nou" u"l.proiu;n"".,n,

,u,

NAZi\ llr)gi:

:. osllc2, osLIC FILET3. PAPALNA

VP CErrir\

144,-54

2i0.+j?0,6:

ff i"x1';*ottto" *t'jr: s rcJ. i t ornjoj kuliLinj ntruaujcrc ccnc ie brri btagovrcmcn,r

S polrovujcml

U B.ogradu,30.08 20r) iK1'OR

MonopolList



ix;

lii

koliko zna-ajan?

trlO01. ianuara 2002. ewo i0 [ostao iedinstuena iruanicna ualuta

duanaest remalia [u10r0n0, ramenio nacionalne ualute i ru suemu

sude0i00sla0 ih u istoriiu. Meflutim two ie noiaunioililiedne

duilie stvari zafete mn0g0 laniie...

eme je zasadio neposnedno posle ll Svetskog ralaVinston eerdil govoreii o sWananju ,,ujedinjenih ze-

malja Evnope". Njegov cilj je bio pnvensWeno poli-

tibki jen je smatrao da 6e ujedinjenje evnopskih vla-

da doneti mir kontinentu.

Nakon dugogodi5njih poku5aja, u Vennenovom izvesta-juiz 197O. kojije sadinio premijer Luksembunga iznev5i ide-

ju o ledinsWenoj evropskoj valuti, prvi put se zvanrdno

spominju evnopska i monetanna unija. Pnoces kneinanja ev-

ra je zaZiveo'1989. kada je objavljen plan Zaka Delona, ta-

daSnjeg pnedsednika Evnopske komisije. Ovaj vaZan doku-

ment je pr"edvidao stvananje monetarne unije i jedinsWene

valute u 3 faze:

- u prvoj fazi koja je podela 01.06.199O. otklonjene su

[ban pnincipijalno] sve smetnje i nestrikcije za slobodno

kr"etanje roba, usluga, kapitala i ljudi. Kao nezultat to-ga, 1992. Mastrihtskim sponazumom postignut je do-

govon o najdubljoj i naj6inoj sanadnji. EEZ i pr^ojekat Ev-

ropske monetarne unije postali su sastavni deo jednog

novog pnojekta - Evropske unije [EU].

- u dr"ugojfazi koja je pocela 01.01.1994. osnovan je Ev-

nopski monetarni institut IEMIJ u Frankfur"tu. Jedinst-

vena valuta se do skupa u Madridu 1995. zvala EKI

[ECUJ a nadalje nosi naziv EVRO [EUFO],

- maja 1998. otpocela je tr e6a faza za koju je pnedvide-

no da se obavi u tri etape. U njoj su uwrdene zemlje

koje su se kvalifikovale za ulazak u Evt"opsku monetan-

nu uniju. U tom izboru, zemlje koje su Zelele da budu

deo Evnozone nisu samo morale da budu dlanice EU

ve6 i da ispune odredene ekonomske uslove uWrdene

u Mastrihtu - kritenijume konvengencije lzvan Monetar-ne unije su ostale Velika Britanija, Danska, Gncka i

Svedska.

Takode u tnedoj fazi, EMI je transformisan u Evropsku

centnalnu banku [ECB], a centnalne banke 11 zemalja pre-

nela su svoja ovla6ienja na ECB. U januanu '1999. neopozi-

vo su fiksinani kursevi 11 nacionalnih valuta i evr"a. Usagla-

Sena su nacionalna zakonodavsWa neophodna za uvodenjejedinsWene valute kao i ditav niz ekonomskih panametana.

Postavlja se pitanje da li 6e evro zaista biti ekonomski

ipolitidki uspeh Evropske unije?

U pno5losti nema primena sa kojima bismo mogli upo-

nediti EU. Samim tim ne moZemo se osloniti na neper koji

bi pnuZio okvin za dublju analizu i stabilne zakljucke. Privr"e-

da zemalja Evnolenda je po jadini dnuga u svetu. Ovo je zna-

dajna polazna tadka za ulogu evna kao svetske nezenvne va-

, . I dok:je u Francuskoj zamena u evro 1. januara startovala

tempom koji je obeCaVao zamenu.svih 200 milijardi franaka u

opticaju u toku prvih petnaest dana nove godine, pojavile su se

i prve velike kolitinerfalsifikata i to ;;, na Kosovu.;.

.,;, , SituacijS- tiagikomidnar u cilju edukacije stanovni5tva dnev-

ne novine su poklonile uioike novih evro novdanica koie (igrom

sluiaja?!) nisu bile obeleZene. A onda se neko dosetio da proba

da ne5to k_1Ri za njih. Naravno, uspelo je, pa stanovnislvo na

Kosovu potinje masovno da troSi ,ruzorke<<. Za pouku onima ko-

1i su mogli da naprave takav propust I Sa svih strana se apeluje

,na sVgst ! saveSt a,>uzorci<,i dalje kruZe , ,

lute, ali postoji niz drugih faktona koji ce uticati na novu nas-

podelu ,,valutnog kolaca". Faktor" koji ce ojacati evno u svet-

skim pnivnednim tokovima jeste nov proston za ekspanziju

evropskih pnoizvodada. lako sam evro nece pomo6i u re5a-

vanju nekih dr"ugih pr"oblema koji pogadaju zemlje Evrolen-

da, kao Sto je problem nezaposlenosti, ovaj proston za nast

6e im omogu6iti pnednost kori66enja ekonomije obima i

sWoniti visoko konkurentna tnZi6ta koja nisu postojala do

uvodenia evra.

#i

MonopolList



Zatim a ngum ent,,izva n r.edne pnivilegije" koji se odnosiona SAD Sezdesetih: uvoz su mogli da plate u dolarima,i,timepokniju svoj tngovinski deficit, a ljudi su dolare mogli i,daliedrZali i kor"jstiti kao novac fnovac - deus ex machina]. Tak-

vo unedenje dalo je SAD privilegiju posebne vrste. Evr"opa

ie sada biti u slicnoj situaciji sa uvodenjem evna. Evr-o 6e

dovesti do eliminisanja fluktuacija deviznih kunseva, do veceupor"edivosti cena, smanjenja tr-ansakcionih tr"o5kova i

maknoekonomske stabilnosti. Tr^govina trecih zemalja saEvrolendom ce biti izr.aZena u evnima, a valute tih zemalia

,,ueiine" za evno. Ovo ce imati efekte na swar^anje i jacan-je evrozone ili evr.obloka. Pr-of. Mandel, dobitnik Nobelovenagr^ade za ekonomiju 1999., smatna da je konkur:ehcijavaluta neizbeZna stvar i u bududnosti pr"edvida da ie pos-tojati podela zona uticaja valuta na dolarski, evno i jen blok.

Medutim, ne moZe se ocekivati rapidna, vec postepe-na pnomena u struktur-i nezenvi. Nije lako ste6i r-eputacijuu odrZavanju stabilnosti kursa i cena i za to je potrebno daprode dosta godina. Dolar" je dugo imao dominatnLi'ulogu i

joS uvek je ima, iako su zemlje EMU izadle:iz:kr"ize 'g6 i 'g7godine. Zemlie CenLr.alne i lstodne Eviope'stalno kucaju na

,,evr"opska vrata", a pregr.ejana ameridka privreda joS uvekeo niio nhlarlilr

-,,^-:otroj"lo5 neki potencijalni negativni efekti uvodenja

evna:

1) Monetarna unija pretpostavlja jedinsWenu Evr-op-

sku centralnu banku i jedinsWenu kamatnu stopu koju onaodreduje za sve zemlje dlanice. Problem u perspektivi mo-Ze da nastane zato Sto ECB mora da postavi kamatne sto-

pe na nivou odgovanajucem za svih 12 zemalja EMU ili ,,jed-nu velicinu koja 6e da odgovara svima" 6to ce biti vr-lo te-5ko.

2) Individualna kontrola deviznih kurseva sa uvode-njem evra kao metoda pobollsanja ekonomskog poloZaja

zemlje u razmeni sa inostnansWom i oponavka' njene pri-vnede nije moguia

3l ObeZano je upravljanje javnom potr-o5njom jer suvladama vezane ruke u vodenju fiskalne politike

,:.tr

' ''': ''Poplava novih termina vezanih za evro govori nam da je u

Evropi zaist-a zavladala evromaniia. Tokom pro5le godine Evrop-

ska centralna banka je kampanjom vrednbm Bdmiliona evraedukovala stanovniStvo evrolenda, delieni su evropaketiii, a ev-rokalkulatori su postali najtraZenija roba. Spanijom su kruZili ev-romobili - autobusi pretvoreni u uCionice, a u Austriji je tu ulo-

8u odrgrao evrovoz.

Sa Novom godinom stigli su i prvi evroprofiteri. Evroblagaj-nici su se >raspali< od posla da ne bi doSlo do evrozaelujenia.Za to su naravno adekvatno i nagradeni - poveiane rrTr *uio-plate.

U evroeuforiji koja je zavladala >sre(nu evro godinu< po2e-leli su jedni drugima dak i evroskeptici i evrofili !

':

Evno vodi u politicku integnaciju i prvi le korak ka pne-

unedenju odnosa unutar EU. Ovaj model je moZda decenr-jama funkcionisao ali su se okolnosti pr"omenile. pored

konzenvativnih, u EU su jadale i r-eformske snage kole teZeda pnonadu nacionalno ne5enje za pr-ilagodauJnlu f<o1" r,postala pnaktidno neizbeZna. EU ye danas integra'Ci1a u kojoj postoje velike tr"adicionalne, kultunne i jezidke razlike,oko5tale institucije i parlament slabe moci. Evropa pati odbolesti laZnih privr.ednih velicina, prevelike sklonosti ioci-jaldemokratiji i binokratizmu. EU su potrebne reforme.

:

Svakako ce godine koje pr"edsroje biri od su5tinskogznacaja za Evnopu. 2004. ocekuju se novi nazgovori evrop-skih lider"a na temu dvostrukog Sirenja EU, u pogledu obi-ma saradnJe, a potom i u pogledu bnoja zemalja. Opdte do_

govoneni pnedlozi 12 zemalja o jakoj koordinaciji budZeta,zajednickim por.eskim stopama i jednakim socijalnim da-vanjima su veliki koraci ka stvaranju nadnacionalneEvnopske unije fsuperdrZaveJ. Naravno, prilagodavanje nazahteve politickih i ekonomskih trZista iziskuje i pnomene u

nadinu razmisljanja i insbitucionalnoj str"uktur.i EU. lakopostepene, promene su zapnavo tolike da sasvim opnav_daju tezu o tranziciji EU, koja svoj pandan ima u ne5to burni-joj tranziciji zemalja lstocne Evrope.

Mogu6nosti raspologanja zajednidkim budZetom suznatno suZenile u EMU nego u SAD. Guver^ner CB Slovenijeje rekao da evno neie funkcionisati sve dok ECB ima samomonetarnu kontr.olu, a ne i fiskalnu. Kada bi Evropski pai-lament imao veca ovlaiienja i koordinirano sa ECB sprovedio odgovanajucu fiskalnu i monetannu politiku,.onda bi i uti-caj evra bio jadi i povoljniji. Por"edenja radi; u Jederalni bu-

dZet SAD ide 2/3 fiskalnih pr"ihoda a u, evnopski ,samo?,5o/o. ,,',

Mobilnost radne snage mnogo je izraZenija u SAD..z'ofhvaljujuci tome, kada jedna dr^2ava zapadne u ekonomskuknizu, radniCi odlaze u drugu drZavu koja ostvar"uje intenzi-van ekonomski rast. Na taj nacin se dnZava koja je u krizinaster"ecuje nezaposlenog stanovni5tva i socijalnih dava-nja, a drZava u pnospenitetu dobija kvalifikovanu i po prav-ilu ieftiniju nadnu snagu. U EU takve pogodnosti ne posto-je jer na njenojteritoriii postoji 11 zvanicnih lezika, kultuna,istonija i obidaji su razliciti, a patriotska osecanja se vezuiulza maticnu drZavu a ne za EU kao celinu. '

Vasilije C ETKOVIC

Monopoll-,ist



4i;T"t'Z

koliko znadajan?

trlO su-#nffr

r- t.*taF r i

/ I tts.-\5 iiii?.l,tantit'

01. ianuara 2002. ewo ie nostao iedinstuena iuaniina ualuta

duanaest mmalia lur|lronG, ramenio nacionalne ualut0 i [0 suemu

sudeci[oslao ih u istotiiu. Meflutim lvro ie [oiauni oilil iedno

duilie stuafi rafete mn0g0 taniie...

eme je zasadio neposredno posle ll Svetskog rata

Vinston eendil govone6i o sWananju ,,ujedinjenih ze-

malja Evr"ope". Njegov cilj je bio pnvenstveno poli-

ti6ki jer je smatnao da 6e ujedinjenje evnopskih vla-

da doneti min kontinentu.

Nakon dugogodi5niih pokuSaja, u Vernenovom izveita-

juiz197O. kojije sadinio pnemijen Luksembur"ga iznev6i ide-

ju o jedinswenoj evnopskoj valuti, pnvi put se zvanidno

spominju evnopska i monetanna unija. Pr^oces kreinanja ev-

na je zaZiveo 1989. kada je objavljen plan Zaka Delor"a, ta-

da5njeg predsednika Evnopske komisije. Ovaj vaZan doku-

ment je pnedvidao stvaranje monetarne unije i jedinsWene

valute u 3 faze:

- u prvoj fazi koja je pocela 0'1.06.1990. otklonjene su

[bar pnincipijalno] sve smetnje i restr"ikciie za slobodno

kretanje noba, usluga, kapitala i lludi. Kao rezultat to-

ga, 1992. Mastrihtskim sponazumom postignut je do-

govon o najdubljoj i naj6inoj sanadnji. EEZ i pnojekat Ev-

ropske monetanne unije postali su sastavni deo jednog

novog pnojekta - Evnopske unije [EU].

- u dnugoj fazi koja je podela 01.O'11994. osnovan je Ev-

ropski monetanni institut [EMl] u Fnankfut^tu. Jedinst-

vena valuta se do skupa u Madridu 1995. zvala EKI

[ECU]a nadalje nosi naziv EVRO [EUFO],

- maja 1998. otpodela je tne6a faza za koju je pnedvide-

no da se obavi u tni etape. U njoi su utvndene zemlie

koje su se kvalifikovale za ulazak u Evr^opsku monetan-

nu uniju. U tom izbonu, zemlje koje su Zelele da budu

deo Evnozone nisu samo monale da budu dlanice EU

vei i da ispune odnedene ekonomske uslove utvndene

u Mastrihtu - kriterijume konvergencije lzvan Monetar-

ne unije su ostale Velika Bnitanila, Danska, Gndka i

Svedska.

Takode u tredoj fazi, EMI je transfonmisan u Evropsku

centnalnu banku [ECB], a centnalne banke 11 zemalja pne-

nela su svoja ovla5cenja na ECB. U januar"u '1999. neopozi-

vo su fiksirani kursevi '11 nacionalnih valuta i evra. Usagla-

Sena su nacionalna zakonodavsWa neophodna za uvodenle

jedinstvene valute kao i ditav niz ekonomskih panametana.

Postavlja se pitanje da li Ce evro zaista biti ekonomski

i politidkiuspeh Evropske uniie?

U pr"o5losti nema pnimera sa kojima bismo mogli upo-

rediti EU. Samim tim ne moZemo se osloniti na reper" koji

bi pnuZio okvin za dublju analizu i stabilne zakljucke. Pnivre-

da zemalja Evr"olenda je po jadini druga u svetu. Ovo ie zna-

dajna polazna taika za ulogu evra kao svetske [ezenvne va-

ldok ie u Francuskoi zamena u evro f . ianuara startovala; " ' ) zamenu svih 200 miliiardi franaka uempom KoJr,Je ooecava

opticaju u toku prvih petnaest dana nove godine, pojavile su se

i orve velike koliiine falsifikata i to ... na Kosovu...r_^. _... :; ."

Situacija - tragikomitna: u cilju edukaciie stanovnisLva dnev-

ne novine su poklonile uzorke novih evro novianica koje (igrom

slutaja?l) nisu bile obeleiene. A onda se neko dosetio da proba

da ne5to kupi za njih. Naravno, uspelo je, pa stanovniStvo na

Kosovu poeinie masovno da troSi ,ruzorke<. Za pouku onima ko-

ji su mogli da-naprave takav propust ! Sa svih strana se apeluie

na svest i savest, a >uzorci< i dalje kruZe...

lute, ali postoji niz drugih faktora koji 6e uticati na novu nas-

podelu ,,valutnog kolaca". Fakton koji ie ojacati evno u svet-

skim pr"ivnednim tokovima jeste nov pt'oston za ekspanziju

evnopskih pnoizvodada. lako sam evno nece pomoci u ne6a-

vanju nekih dr"ugih pnoblema koji pogadaju zemlje Evnolen-

da, kao ito je problem nezaposlenosti, ovaj prostof za nast

6e im omogu6iti prednost koni66enia ekonomije obima i

stvoriti visoko konkurentna tnZi5ta koja nisu postoiala do

uvodenia evna.

MonopolList



, y'.i;irliiir::.'.

Zatim argument,,izvanredne pnivile gije'l koji se odnos-io

na SAD Sezdesetih: uvoz su mogli da plate u dolarima itim,epokniju svoj tngovinski deficit, a ljudi su dolare mogli i dalje

dr"Zati i konistiti kao novac [novac - deus ex machina]. Tak-

vo unedenje dalo je SAD pr"ivilegiju posebne vnsle. Evropa

ie sada biti u slidnoj situaciji sa uvodenjem evra. Evrô ce

dovesti do eliminisanja f luktuacija deviznih kunseva, do ve6euponedivosti cena, smanjenja tnansakcionih troskova i

makroekonomske stabilnosti. Tr"govina treeih zemalja sa

Evrolendom 6e biti izraZena u evnima, a valute tih zemalja

,,uerJn"" za evro. Ovo ce imati efekte na swaranje i jadan-

je evrozone ili evrobloka. Prof. Mandel, dobitnik Nobelove

nagrâde za ekonomiju 1S99., smatneida je:konkunehcija

valuta neizbeZna stvar i u buduinosti pnedvida da ie pos-

tojati podela zona uticaja valuta na dolanski, evro i jen blok.

Medutim, ne moze se ocekivati rapidna, ve6 postepe-

na pnomena u struktuni rezervi. Nije tako steci reputaciju

u odnZavanju stabilnosti kursa i cehb:i za tb,le potnebno ddpnode dosta godina. Dolar je dugo imao dominatnu ulogu i

jos uvek je ima, iako su zemlje EMU izagle:iz:krize '96 i '97godine. Zemlje Centralne i lstodne Evnope slalno kucaju na

,,evnopska vnala", a pregrejana ameribka pfivreda joS uvek

se nije ohladila..,

Mogu6nosti naspologanja zaledniekim budZetom , su

znatno suZenijeu,EMU nego u SADjGuvenhen CB Slovenijeje r"ekao da eVro'neie funkcionisati sve dok ECB ima samo

monetarnu kontnolu, a ne i fiskalnu. Kada bi Evnopski par:

lament imao veca ovlaS6enja i koordinlnano,sa,ECB sprovodio odgovar"ajuiu fiskalnu i monetannu polltiku, onOa Ui i uti.caj evra bio jadi i povoljniji. Ponedenja nadi, u federalni bu-

dZet SAD ide 2/3 fiskalnih prîhoda a u.evnopski sa.moD qo/^ l

Mobilnost radne snage mnogo je iznaZenija u SAO. Za'hvaljujuii tome, kada jedna dnZava zapadne u ekonomsku

krizu, nednici odlaze u.drugu dnZavu koja oslvar"uje intenzi-

van ekonbmski nast. Na ta.i nacin se dn2ava koja je u kr"izi

nasteneduje nezaposlenog stanovnisWa i soci.jalnih dava-

nja, a drZava u pnospenitetu dobija kvalifikovanu i po pr"av-

ilu jeftiniju radnu snagu. U EU takve pogodnosti ne posto-je jen na njenojtenitoriji postoji 11 zvanicnih lezika, kultuna,

istorija i obicaji su nazliciti, a patriotska oseianja se vezulu

za maticnu dr2avu a ne za EU kao celinu.

ltii!il

"i.;:o"toi"

jos neki potgncjiafnl neg,a-tivni

,efekti

uvodenla

1) Monetarna un!ja,pr:etpostavlja jedinswenu Evr"op-

sku centnalnu banku i jedinsWenu kamatnu stopu koju ona

odneduje za sve zemlje 6laniCe. Pr:oblem u per:spektivi mo-

2e da nastane zato 5tb ECB mona da postavi kamatne sto-

pe na nivou odgovar:ajudem za svih 12 zemalja EMU ili ,,jed-nu velidinu koja.Ce da,odgovala,svimall 6to ce biti vnlo te-

Sko, ., ,,, rr:' :'. _ , '' ',, ,

2) Individualha kontrofa- devi2nih kurseva sa uvode-

njem evr"a kao metbda poQoljdanja ekongmskog poloZaja

zemlje u razmeni sa inostranstvom'i opor.avka njene pri-rrnodo niio mnnr r6a

3l Ote2ano ie Lip'iantjanjbrlavnom p,otioSnjom jer" su

vladama vezane r:uke - -odenju:fiskalne notitike

Poplava novih termina vezanih za evro govori nam da je u

tvropi zaista zavladala evromanija. Tokom pro5le godine Evrop-

ska centralna banka .je kampanjom vrednom B0 miliona evraedukovala stanovniSlvo evrolenda, deljeni su evropaketiii, a ev-

rokalkulatori su postali najtraZenija roba. Spanijom su kruZili ev-

romobili - autobusi pretvoreni u uCionice, a u Austriji je tu ulo-rguodigraoevrovoz. . ,,,'' ,:"

Sa Klovom godinom stigli su i prvi evroprofiteri. Evroblagaj-

nici su se ,,raspaliu od posla da ne bi doSlo do evrozaglu5enja.

Za to su naravno adekvatno i nagradeni - poveiane su im evro-

plate.

U eVroeuforiji,koja je zavladala rsreenu evro godinu< poZe-

leli su ledni drugima Cak i evroskeptici i evrofili I

',,,r 1:l' ,1,1 : ' :::,':'i,,: i

.'I l,,::,],l,'-,

':'

Evr"o vodi u politicku integraciju i prvi je korak ka pr"e-

uredenju odnosa unutan EU. Ovaj model je moZda deceni-jama,:funkcionisao ali ,su se okolnosti promenile. P,ored

konzenvativnih, u EU su jadale ir"eformske snage,rcle,teZeda pnonadu nacionalno re5enje za pr.ilag6davahlt fo15'iupostala pnaktidno neizbeZna. EU je danas,integrecija u ko-joj postoje velike tradicionalne, kultunne i jezidke razlike,

oko5tale institucije i parlament slabe moii. Evnopa pati od

bolesti.laZnih pnivrednih velicinbi pneVetike,,sklonosti s.ocq,

jaldemoknatiji i birokratizmu. EU su potrebne reforme,'

Svakako ce godine koje predstoje biti od su5tinskogznacaja za Evnopu. 2004. ocekuju se novi razgovori evfop-skih lidera na temu dvostrukog Sirenja EU, u pogiedu obr-

ma saradnje, a potom i u pogledu broja zemal1a.,OpSt*:Oo-

govoreni pr"edlozi 12 zemalja o jakoj koor.dinaciji budZeta,zatedniekim poneskim stopama i jednakim socijalnim da-

vanjima su veliki korraci 'ka slvar.anju nadnacionalneEvnopske unije [super:dr2aveJ:: Naiavno,. pnilagodavanje na

zahteve politidkih i ekonomskih tfZista iziskuje i pnomene u

nacinu razmiSljanja: i institucionalnoj struktur.i EU. lakopostepene, promene su zapravo tolike da sasvim opr.av-

daju tezu o tranziciji EU, koja svoj pandan ima u ne5to burni-joj tranziciji zemalja lstocne Evrope.

Vasitije C ETKOVIC

MonopolList



,' : Mislim darje,Ova.mera bila neophodna. Red je o veoma

bolnom i teSkom potezu, koji je sa stanovi3ta reakcije bio ve-zan narzuno za problem Sta raditi sa 85QO bankarskih sluZbe-

nitiai,Vanjese razmisljalo o,su6tini stvari, odnosno da li je to

bio nuiah potelkoji 6e ub.lzati dal.ii nlocesi reformi i prestruk-

tuiranja srpsl@, Ffiv1s6.. tlqno mislim da bi.mnogo manje gu2-

ve,oko,ieloO ovog dogadaja bilo da je vfada moida jasnlie,l

pr;qci2nije definisala alternativne moguinosti za pohovno za-

posliavanje ili drukcUe zbrinj.avqnje ljudi koji su ostali bez posla.

Oval<vi ootezi ce se sigurno desiti i u drugim oblastima, a ne

samo u oblasti privrede, tadnije u delatnostima kao Sto su ob-

razovanje i zdt",avsWo, institucjjama kao $to je sudsfuo, zatim u

organima kao Sto su vojska i policija. Rei je o jednom nemino-

vnom procesu koji ce trajati nekoliko godina. Zbog mirnijeg i

stabitnijeg re6avanja tih pitanjavtada mora:da ima veoma jasan

i celovitprogram,

kojija

ne bih nazvao socijalnimjer je

tojed-

na nezgodna formulacija koja implicira da se radi samo o so-

iiialnim re$enjjma, a,rafj se zapr?y,,g- o potrlbijldnlg sveuku-

pnog reorganizovanja: i prestruktuiranja: privrede. Moraju se

naci, pre svega alternativne mogucnosti zapoSljavanja, a samo

manjim delom ce 5e- problem'redavati kroz penzionisanje ili

drukciji nacin prestanka rada.

, , A da li bf Dinkic poloZlo,ispit,kod profesog Rankovi6a:

ne znam! la mogu samo da ka2em da je polo2io kod mene i

da #m lstwremeno bio i dlan komisije za odbranu njegovog

..migistarskog,raOa koj! je ocenjen vrlo visokim ocenama.

Situacija u privredi se svakodnevno komplikuje. Nakon do-gadaja u ,,Zasiavi", puno pra5ine se podiglo oko zatvaranja detiri

najvece banke u dnavi. Zamolili smo naSe profesore da kratko

prokomentariSu ove dogadaje i izjavu profesora Jovana Rankovi-

ca da guverner kod njega ne bi polo2io ispit.

Evo ita su na to pitanje odgovorili neki naii profesori,.

Ne bih da se upliiem u,oblasti za koje su moje kolege mno-

go strucnije. Ono Sto ja,znam jeste da su te banke godinama

imale ogrornne dubioze; delom su same krive zbog toga; a de-

lom su i kriva prdduzeca koja su btvarala gubitke, pa su se ti

gubici:naravno prblili na banke, E sad; da li je te banke treba-

lo likvidirati ili ne, i da li je ba6 sve detiri trebalo likvidirati to je

stvar nekih dubokih analiza. Ukoliko su te banke zaista bile in-

validi u'koje se ne isplati uiagati,onda je samo bilo pitanje da-

na, kada ce agonija da se zavr$i, Videli smo da guVerner Din-

kic, oa i druoi ,funkcioneri dokazuiu da su one zaista bile ,,iz-

gubljeni sludajevill, ali opet sa druge strane imamo na$eg ko-

fegu Jov-ana Rankovi6a, dosada5njeg saveznog ministra za ii-

nansije, koji je 2aista vrstan strudnjak za finansijske probleme

i koji smatra da je to ,,preko kolena prelomljeno".

Kolega Rankovic je rekao da guverner ne bi kod njega po-

lo2io ispit, pa su prema tome njegovi kriterijumi su sigurno naj-

va2niji. Dinkic se nikada nije bavio materijom koju ja predajem,

ali isto tako rnogu reci da se naS kolega, ministar Goran Pitic

nikada nije bavio problematikom medunarodnih ekonomskih

odnosa. U onom momentu kada je poslao ministar verovatno

da je vrto malo znao, i u tom'trenutku teSko da bi polo2io ispit

iz ovih predmeta koje predajemo na fakultetu. Da li je u medu*

vremenu ne6to naudio ili nije i da li uopSte 2eli da udi, ili je oko

sebe okupio ljude koji tu materiju znaju to je njegova proble-

matika.

: : NaS bankarski sistem je ve6 odavno i krizi, a ovo Sto se

trenutho deSava'govori o tome da u buducnosti nece biti tole-

rlsanja loiih banaka,To ujedno mora biti i primer za na5e osta-

!e banke koje moraju da u svom poslovanju budu ozbiljne i da

napuste sve ohe mere i mehanizme kojima su se slu2ile, a ko-je

ne pripadaju poslovanju banaka u tzi5nim uslovima. Medu-tim, kao svaka mera i ova reformska mera ima svoj minus. Mi-

slim da se sa njom'zakasnilo; trebalo je ovo izvr6iti mnogo rani-

ie, kada se podelo sa reformama u'privredi, ovako je to ispa-

lo,kao nepofrebno dollvanje ulja na vairu. Ova mer:a bi mogla

prouzrokovati velike probleme u domacoj privredi, a takodjepostoj! opa5nost od ugroi:avanja domace privrede i banaka od

strane stranih banaka Medutim svi ovi minusi ne moraju doci

do punog izralaiia ukoliko se dalje bude monetarnim i drugim

m€rama i'eagoValo,na pr.a-vi na6in, ,: ,

.....:M.is||mdabiDinkidipakpo|o2ib.:.

,:;1,,,Te banke ie trgba[o,f iloddirati jo6 pre 1 0 godina, onog mo-menta kada je banka izgubila smisao svog postojanja, jer ban-

ka izmedu ostalog treba da slu2i kako bi obezbedila Stednju,

a ona treba da bude podloga 2a akumulaciju i razvoj jedne ze-

mije: Ove ban(e,nikakvoQ smisla,nisu imale, a kome su one

slu2ite jaanb,je-,svima .Mehiije,zao fiuOi froli.su Oon1t1 otkaze i

to,naravno tieb da Se resiSocijalnim programbm, Da li je sve

toiaOet<vitnq uiaoeno he mogu da.inam, ier #m:ja.samo po-

smatrad. Ali jedno je definitivno - ta likvidacija morala biti ura-

dena.

,,1,, ,.Ja ne bih'komenterisala qave p.oVodom,spoinog lspiia,aii Sto se,ovosa !ide, 'dakle'Sto se tfde ,ovih banaka koje nide-

MonopolList

,.,. ; ,.,Hnreoilr: zerjKo I ranja



, ilit':ii', t,iili':' .;gi

'El-;:#i: #il$i-*ffiii!x.rfilil

,llf"ti;,'liii;Jill:

,.fr

ffi

llliriililr:!1';', r::'.,#ii

::tu t::t?

o

. ,l:fll;r"' : I :r .Iit ,;r+l;-11x"-{1i i r, | ;::;i :11 : :

ti{+rilii''i+lil,ll;,'

rii;t$1.l' ' :r;'r;:. li{i

WELCOME TO THE REAI. WORLD

: ,Kao finansijski direktor Delta Hemije jednom prilikom sam doiJa

'nA sAstanlk kojem su prisustvovali uglavnom stariji ljudi, ali sastanak

nikako da poine. Shvatila sam da'nelto nije u redu. Poisle nekoliko

minuta odugovlaienja pitali su me, iako sam se prethodno predstavila,

kada ie da dode moj direktor? Nas;mejala sam se i izvadili vizit kartu

da bi dokazala da sam to

,uprauot";r;I;t:rf;:r:r:;:r,

o istraZivanju Mark Plana kod nas samo 0,1 % firmiima ljude zaduZene za PR, a upravo medu tim firma-

ma se nalazi i Delta Holding, koja je u septembru me-

secu od strane Jugoslovenskih strudnjaka za odnoses javno6cu dobila priznanje za institucionalni PR, Priznanjeje urudeno direktorki marketinga gospodi Milki Forcan, biv-

Soj studentkinji na5eg fakulteta, sa kojom smo razgovarali

o Delti, novim svetskim dostignucima u sferi marketinga i...

ML: Moiete li nam redi neSto o vama, o va5im po6e-cima. Kako ste se zainteresovali za marketing?

MF: Ve6 deset godina radim u Delti. Kada sam se zaposlilato je bila mala privatna firma od ukupno 15 zaposlenih, ko-ja tada nije imala ni jasno izdefinisana polja delatnosti, a

kamoli marketing sluZbu. Obzirom da sam na Ekonom-

skom fakultetu studirala smer spoljna i unutra5nja trgovinaZelja mi je bila da radim u komercijali. Prvo vreme radilasam u sektoru izvoza, a zatim u finansijama. '96. godine po-

dinjem da radim na programu Fiatovih automobila. Potpisi-

vanjem ekskluzivnog ugovora sa ovim renomiranim italijan-

skim proizvodadem automobila do5lo je do izvesnih prome-

na i u organizaciji Delte. Bili smo novi na auto trZi5tu, brendFiat nije nekoliko godina bio prisutan zbog sankcija i odlu-

dili smo se za agresivan marketin5ki nastup.To je u su5tinipodetak formiranja marketing sektora. Nakon uspe6no rea-

lizovanih brojnih promocija, prezentacija vozila na trgovimau vecim gradovima Srbije uz atraktivan program, igrade, lut-

riju, poznate muzidare - po 6emu smo bili jednistveni, efek-tan sajamski nastup i druge aktivnosti brzo su nas izbacileu sam vrh na trZi5tu automobila. Nakon toga doneta je odlu-ka da se formira marketing sluZba na nivou celog Delta Hol-dinga.

ML: S obzirom da je opSte poznata dinjenica da je u na5ojzemlji u poslednjoj deceniji marketing vi5e nego zapos-

tavljen, da li mislite da na5a preduze6a i na koji nadin moguda nadoknade propu5teno?

MF: Smatram da ne treba polaziti od pretpostavke da mi

kasnimo, vec treba Sto vi5e u6initi, raditi, biti informisan i

uspeh nece izostati. NaSa preduze6a, kao izemlja u celinibice primorani da izuzetno brzo hvataju korak sa svetom,sa inostranom konkurencijom i verujem da ce odredene fa-

ze raz.toja dak i biti preskodene. Neka moja poruka bi glasi-

la da Sto pre postanemo svesni znadaja osmi5ljenog mar-

keting nastupa i PR strategije za firmu utoliko cemo pre bitispremni za borbu sa svetskom konkurencijom i opstanakna triZtu, jer definitivno dolazi vreme kada ce pravo tr2i5te

regulisati odnose i kada 6e samo firme sa jasnom vizijom i

sa jasnim planom svog razvoja moci da opstanu.

ML: Da li pose6ujete svetske advertising festivale, semi-nare, sajmove? Sta bi sts nam rekli, koji su to novi trendoviu oblasti marketinga, adverstisinga, dizajna... ..i koliko ihDelta primenjuje u evom poslovanju?

MF: Mogu reci da smo u toku sa svim svetskim de6avanji-ma, dak smo par puta i kandidovali neke na6e radove. Naprimer pre 2-3 godine u Kanu smo bili jedina firma iz na5e

zemlje koja je bila prisutna u kategoriji TV spotova sa spo-

MonopolList



irii:ii: l]il:l:::t I I i

tom za Sandolin. Jedna od novina u svetu odnosi se na ko-

rporativni materijal - CD rom, kao nadin prezentacije, koji jemnogo komfornije sredstvo koje komprimuje gomile i gomi-le podataka. Ranije ste morali da nosite kataloge, brosure,fotografije, VHS kasete, sad se sve to mnogo lak5e prezen-

tuje na CD romu. A Sto se ti6e poruke u kreativnom smislu

i vezano za medijske kampanje, najbitnije je da poruka imaneku pridu, da nade put do slu5aoca, odnosno gledaocakroz neki Stos, neku dosetku, humoristidki prisiup. Nisu u

trendu oni spotovi u kojima je sve lepo, nasmejano, nadmin-kano, sredeno, ali jednostavno ne umete da prepridate tajspot.

ML: Koja reklamna kampanja je na Vas ostavila dobar uti-sak?

MF: Pa recimo, mo5da zato Sto

je sada opet vreme novogodi-Snjih praznika, mogu reci da

pro5logodi6nja kampanja Coca- Cole budi krajne pozitivne emo-

cije. Ovom prilikom ne mogu po-

rediti domace i strane kampanjejer na zapadu je spot do dvesta

miliona dolara nisko budietnispot. Nike je svaki spot platio 1-2

miliona dolara. Spotovi koji se

ovde snimaju su ipak neki vidimprovizacije, Teiko je zbog bu-

dZeta porediti domace i stranekampanje, mada sam ba5 u Kanu

imala prilike da vidim da je ideja

ipak najbitnija. Neke ideje brazil-skih kreativaca koje su uoblidene u

nisko budZetne kampanje su dobileGrand Prix, tako da je to opet neka

Sansa i za nas, jer mi u svakom slu-

daju imamo sposobne i kreativnemlade ljude.

ML: Koja je Deltina kampanja poVama imala najviSe uspeha?

MF: Mi smo u principu imali malo sop-stvenih kampanja,odnosno sopsvenih

brendova koje smo mi kreirali, no, iz-

dvojicu kapanju za Deltina hranu. Me-

dutim, tu se javio problem Sto je bila slabo odradena dis-

tribucija, To vam je pravi primer koliko su za uspe5nost

bitne sve faze u poslu, vi moZete da imate fenomenalnoodradenu marketing kampanju, a ako na primer distribu-cija nije kako treba, a da ne pridam ako mu je cena ili neS-

to drugo prepreka, onda tu imate negativan uticaj kam-

panje. Vi svima skrenete paZnju na taj proizvod, ljudi traZe

proizvod, a njega nema. Tako da je jako bitna sinhronizacijau poslu.

ML: Koliko je Delti bitan potroga6, da Ii uspostavljate inter-aktivne odnose sa potro5acima, imate li neku sluibu kojase time bavi?

MF: Vi znate da u svetu postoje asocijacije potro5ada kojeimaju itekako uticaja, pa dak i na dono5enje novih zakona.

lako kod nas joS uvek ne postoji zakon, mi smo shvatili ko-liko je bitan taj povratni smer komunikacije sa potro5adima

iformirali smo u okviru PR sluZbe odeljenje za odnose sapotro5adima koje pokriva sve Deltine punktove gde posto-ji kontakt sa krajnjim kupcem ili korisnikom na5ih usluga.Sredstva za komunikaciju - negde su to knjige utisaka (Maxi

diskonti), a negde su to istaknute table, gde pi5e: Da li stezadovolji na5om uslugom i telefon taj i taj...

to jako dobro funkcioniSe. Potro6adima de-

sto znadi to Sto znaju da ih je neko duo, ma-

kar vi njemu tu niSta su5tinski ne re5ili. lma-

mo primer kada je jedna gospoda u Maxi

diskontu podigla karton sa uljem, dno se

odvalilo i ulje se razbilo. 2ena je oti5la kuci,ali se na5a slu2ba njoj posle javila i ponudi-

la da joj mi platimo hemijsko diScenje. Ze-

na nije pristala i pritom nam je rekla kako

ona to u ovoj zemlji nikada nije doZivela,

da neko brine o tome...Tako smo stvorilijednog do kraja iivota odanog potro5a-

da. Krajnji cilj tog odeljenja je. da svedena minimum stepen nezadovoljnih po-

troSada.

ML: Za sam kraj 5ta bi ste preporudilina6im studentima, odnosno budu6im

mladim ekonomistima?

MF: Sigurno je da ekonomski fakultetpruZa mogucnosti da se bavite zaista

Sirokim spektrom zanimanja. Bez obzi-

ra na to Sta ste vi sada, kao student.ubedeni da cete raditi, praksa i real-

nost donose nedto sasvim drugo.Evo, ja sam bad primer za to: tokomstudiranja imala sam ba5 jaku Zelju

da se bavim spoljnom trgovinom, me-

dutim posle je moj put i6ao u nekom

drugom pravcu. Po meni je diploma

fakulteta jedna ulaznica koju vi ima-

te u rukama, otvaraju vam se vrala, a dalje sve zavisi odvas, od stepena angaZovanja, rada, sre6e itd. Onog trenut-ka kada zavr5ite fakultet vi tek krecete, neko nema sreieda ba5 odmah naide na mesto gde ce brzo uditi posao i

napredovati, ali ne treba da se pomirite sa takvim radnimmestom i da vam prode mnogo godina u dekanju. Tek tre-ba da se spremite za pravo udenje i dokazivanje. Wecometo the real worldl

MonopolList

Tanja PETROVIC



I::i !,li.r r i;:li

DobrodoSli u Svetsku banllit#,#lt$li*tS,l,ir,r*i?iiEiilttliti$i"+iri;1iffiiifil.,il.l!$li*i:*hlli9lliriii*.1,i1$'$

;opodin O'Sullivan je u Svetskoj

f ,banci od 1972. godine, a u

\-l poslednjoj deceniji se bavio eko-

nomskim reformama zemalja u tranziciji(u Poljskoj, Madarskoj, ee5koj...), kao i

posleratnim programom za Bosnu i Her-

cegovinu. Poku5avaju6i da odgovori na

pitanje 5ta je to Svetska banka, demu slu-

ii (a uz to i radi), odriao je predavanje o

nastanku, organizaciji i funkcionisanju

najvede banke na svetu.

Svetska banka je nastala kao posledi-

ca idele o stvaranju medunarodne banke

sa glavnim zadatkom da obezbedi sredstva

za finansiranje obnove krizama i ratom

uniitenih privreda u to vreme razvijenih

zemalja. ldeja se istovremeno javila u SAD

i Velikoj Britaniji, a odluke o osnivanju ln-

ternational Bank for Reconstruction and

Development (IBRD) i International Mo- ,

nelary Fond (lMF) donete su na konferen-

ciji u Breton-Vudsu, jula 1944.godine.

IBRD formalno podinje sa svojim aktivnos-

Lima 25. juna 1946. godine.

U. oiganizaiiji: Evilpskog; pokydta ;u

JrDtlt t JtudentsKe untJe

Ekono mskog f aku lteta (SlJE F-a),

krajem decembra pr:olle godine,

odrian je drugi sastanak

Ekono mskog for u m a ml adih.

Neposrednl p-ovod za okupljanje

bila.ie posetapo3pol|u Ror.y C.

O'sullivana koji ve( tri godine

obavlja poslove u naiem regionu

kao direktor predstavniitva grupe

Svefske Banke za razvoj

Jugoistohe Evrope.

fiSifl*t

.#,1{ffr'*,i?;

;i-tll

:'6'*

Banka je prvenstveno finansilska ko-

operativa koju dine 183 drZave dlanice.

Organizovana je kao akcionarsko druiNoi danas ima 1 420 000 akcija od kojihsvaka vredi 100 000$. Kuba i Severna

Koreja su jedine zemlje koje ne poseduju

deonice Svetske Banke.

Prema ekonomskoi snazi svake dr-iave se odreduje visina upisane kvote(uie5ie), a na osnovu nje broj glasova

koji pripada svakoj zemlji i koji nam indi-

rektno daje odgovor na pitanje, ko pose-

duje Svetsku Banku? Danas je odnos sna-

ga u korist Evropske Unije-2l,64% vs

SAD-16,41%. Bankom upravlja Odborguvernera koji dini po jedan predstavnik

svake zemlje i Odbor izvrinih direktorana dijem je delu direktor, koji se bira sa

mandatom od pet godina (trenutno tu

funkciju obavlja James D. Wolfersohn).

Clavni citj je borba protiv siroma5wa i

to kroz finansiranje programa koji ie iz-

driavati sami sebe. Projekti za koji se odo-

bravaju sredstva moraju biti odr2ivi i sa

Svetska banka (Mdi da) ne prodaje

ribu ve6 radi sa klijentima da bi impomogla da nau6e aa pecajut

SEFD Southeast Europe Enterprise

Development),. InternationalDevelooment

Association (lDA),

. International Centre for Settlement

of Investment Disputies (lCSlD),

. Multilateral InvestmentCuarante

Agency (MICA) i

. Foreign Investment Advice and

Services (FIAS).

Za IBRD (koja odobrava zajmove) i

IDA (koja odobrava kredite) se desto ko-

risti zajednidki naziv World Bank, odnos-

no Svetska banka.

Sredstva se obezbeduju na razlidite

nadine. IBRD izdaje obveznice na medu-

narodnim trZiStima kapitala, pozajmljuje

novac dr2avama, finansira pro.iekte i

naplaiuje troikove i marZu. IDA se finan-

sira od nepovratnih donacija iz industri-jskih drZava, od otplaiivanja ranijih kred-

ita, od dohotka ulaganja iz donacija i do-

prinosa iz IBRD profita.

Zajam pod brojem 0001 odobren je

Francuskoj za finansiranje obnove i iz-

gradnje Zeleznice davne 1946. godine.

Danas su zemljama na raspolaganju dve

osnovne moguinosti: zajmovi za pri-lagodavanje i investicioni zajmovi. Prvi,

podrZavaju politiku i institucionalnepromene da bi se stvorila pogodna klima

za odriiv i pravidan rast. Investicioni zaj-

movi su namenjeni projektima usmeren-

im ka ublaZavanju siroma5tva, prevazila-

ienju ogranidenja koja spredavaju razvoj,

promovisanju odrZivog razvoja, zaititiokoline...

dugorodnim efektima. Slogan misije Banke

glasi: ,,Pobediti siromaitvo elanom i profe-

sionalizmom u cilju trajnih rezultata. Po-

moii ljudima da sami sebi pomognu."

Od osnivanja do danas, struktura

Banke je bitno izmenjena, tako da sada

govorimo o Crupi Svetske banke koju

dine:. International Bank for

Reconstruction and Develooment(IBRD),

. International FinanceCorporation(lFC, pod dijom upravom se nalazi

MonopolList



*'',-'i,,, t;-*t+ $t**

'm+i ;lii

4:"F ,-r* ;i1i:r:i;;

Po5to je u pitanju prvenstveno finansiranje

konkretnih projekata pod odredenim uslovima,

zajmovi IBRD nisu pogodni za najmanje razvi-jene zemlje, jer ulaganje mora biti dovoljnorentabilno da bi se obezbedilo uredno vraianieuz kamatu, proviziju unapred (1/o), marLu zajma

(0.5%) i proviziju predaje (0.75%). I pored svihovih troikova, zajmoprimac dobija pod poviljni-jim uslovima nego na trZi5tu na kojem desto i ne-

ma zainteresovanog kapitala za takve vrste ula-

ganja. Krediti IDA su usmereni ka najnerazvijeni-

jim zemljama, daju se bez kamatre, sa rokom ot-

plate:S do 40 godina i grace periodom od 10

godina.

SFRJ je bila medu prvim potpisnicama ugov-ora o osnivanju '45. godine, a decenijama nakon

toga i jedan od najveiih korisnika usluga ove fi-

nansijske institucije. Do'1992. godine SFRJ je

izdato preko 6 milijardi $. Februara '93. je pre-

stalo da vaii dlanstvo SFRJ u Svetskoj banci.

SRJ je prikljudena 8. maja 20001, i dobilaIDA kvalifikovanost na tri godine. Prvi grant je

bio ,,teZak" 30 miliona $. U decembru je pot-

pisan za.iam o konsolidaciji, a ovih dana se ode-

kuje podetak realizacije zajmaza strukturno pri-

lagodavanje od 70 miliona 9,..

Nema razloga za brigu ako vam se od ovih

silnih cifara zavrtelo u glavil euvajte se za sutra,neko ie sve te pare.iednog dana morati da vrati...

Ako Zelite da saznate viSe o Svetskoj banci

(izmedu ostalog i kako raditi za njih) posetite

www.worldbank.org i www. seerecon.org.

Ako hoiete da se prikljudite Ekonomskom

forumu mladih... SUEF je i dalje na drugom

spratu fakulteta!

Miljana PANTOVIC

mi I [email protected]

Tenulno som no loko feSkim

I teitoislotkim) mukomo- treboI do izoberem zemlju u koju iuotiii no proksu. Do li do izoberem... ili bih ipok ... ma ne ipok tu...

No, do se vrolim no som poie-fok priie. Aprilo meseco no sos-

tonku Morketing Rodionice dobi/isrno informociju o YUTAM-u. Zo-dotok ie bio cose study zo Sinte/oniz Baike Polonke, toiniie vezen zeprogrom PVC toplih podovo. Io je

uiedno bilo l<volifikociono fokmiie-nie no nivou fokulteto, svokilim fe

imoo tri ilono, o prve dve ekipeidu u finqle.

Cose je bio vrlo zohtevon. Tre-

bo/o je osmis/iii celokupnu promo-tivnu kompanju repozicionironioPVC toplih podovo. Poie/e smo so

rodom, koji se sostojoo od nizo

siovki poiev5i od onqlize okruien-jo, SWOf onolize, profilisonio trii-ita, morketing sfrofegije, medioplono, kreotivnih reienjo... Jokointeresnfno ie bilo koda smo moro-

Prui put pred nomo se

uk:ozolo Sonso do

svoje do todo iisfo

teorifsko znonie

primenimo u proksi,

odnosno no

konkreton proizvod.

Poietnici 5Jo se tiiemorketrngo,,pomislili

r.o - ,oi aJs Pvc

topli podo-Vi, poredtoliko inferesoninijih

proiz:vodo? Nije nom

delovolo boi '

lzotzovno, oli somo ns

poiefku. ; : Pi'ri,ivotili

smo se iros ls kso

pirovi buduii

profesoinolci.

ww- -.- ."

MonopolList



renciia je bilo ioko, 1B ekipo so g fokultetq, o tskmite-nie se sosfoiolo iz dvq cose sfudy-o. Prvog dono dobilismo cose so konkrelnim zqhtevom od slrone domoce fir-me Fresh &Co do pozicioniromo Nexf Sokove u novoisfok/enoi qmbolali. Koko pobediti mnogobrojnu konku'-renciiu i posfofi opso/uni lider no triiEtu. Drug

coseje

bio vise hipotetiiki- urqditi strotegiiu unopredenia do-dotnih us/ugo zq ovio komponiju Deltq Airlines.

Pos/ednle veie,. nopefosf ie sve veio, vi5e se nijtoniie moglo uiiniti. Whoi is done, can be undoneJ Uveiele orgonizovonq iurka u fosl svih ufesniko. Kroiiikomoko g/edomo jedni druge rozmiSlioiuei ko ie od nos boStoi pobednik.. No bez obziro nq ishod, upoznoli smomnogo inferesonlinih liudi, budueih ko/ego i uiednootuorili iitqv niz novih mogu(nosti zo budu& zoiednickeproiekte, nqroiito so ekipom FON-ovoco koii, verovoliili ne, ioko nemoiu smer mor/<eting no svom fqkultetuimoiu ioko dobru kotedru.

Pos/ednii don su svi so sfrepnjomdo5/i no syeionoprog/o5enie pobedniko u Skup5tinu grodo. Predsednik

iiriia ie progloSovoo rezultqte: freie meslo ii{ro..., dru-

9o... Sve tri smo se rozotsrole iuvSi do nisrno ni druge,po iok ni tre(e, duboko uverene do nismo le sreie dqosvojimo bo5 prvo mesfo. Pre nszivs Sifre ekipe koia ieosvoii/o prvo nresto je zosfoo.... Pomis/i/o som koko je

sve izgublieno i ielelq da odmsh izgovori koko bi se Stopre vrotila kuci u Beogrqd. Zsvlqdolo le ti5ino... Mqlinoi Euenos Aires! Toioc... nos tri ne reoguiemo u prvi moh,somo ie iedno ilonico pos/e por trenutoko zbunienoreklo,,He, molino".

/zo5le srno dq nom uruie diplomu i nogrode, skrozzbuniene ne uspevSi ni5fo

doprogovorimo,

dok se no5qsisfenl u pozadini zodovolino smeikoo. Zodovolistuomi ie da pornenem do se noio drugo i mlodo ekipo p/o-sirolo no pefo mesfo. A simpo ie bio komentor jedne odi/onico drugog timo: ,,Dobro ovoj YIJTAM ie voj, oli s/e-deie godine (emo mi sigurno biti prvi!"

A 5lo se tiie nogrodo, ier znom do vos sve fo iokozanimo, sorno iu do vom zogolicom rnqjfu. Sponzoritokmiienio su bili firme Legend, British Council, Fresh &Co, Sinte/on..., o zbog iego mislite do io sad biromzemliu u koiu Cu oilei no proksu... zokliuiite somi!

Moio budu(nosf, o i buduhost ilqnico mog limo iesigurno biti vezonq zo morketing. Prve ponude zq posoosu vei

,pole".Zo sodq nom

ie ledino osfo/o do ispo/o-iemo ioi por ispifo do kroja, q trenutno ielino oiekuie-mo nove rek/ome zo Nexf Eocco sokove i Sinfe/onovePVC tople podoye, dq bi videle 5to su od noSih ideio is-koristi/i.

Morom ovom prilikom do se zohvolim liudimo iz stu-dentskih orgonizociia, ERC-o, no5im prijofeliimo pa ioki ko/egomo iz Slovenije, koji su no pomog/i pri dononoi-nom pretroiivoniu Nef-o i kuconju koje ie ponekod lro-ialo i do kosno u noi.

Ionjo PEfROVIC

i..:ir:i,iriii:r1:i:::i:ifi:,llr:i!:11!ii,lr.i::::1,ill:;il;;:ir;:l:r:::'."'-'-'le dq Se UiiVi_

mo u ulogu odredenog tr-iiinog segmento i do bukvolno rozmiiliomo koo oni dobisrno 5fo verniie doioroli niihove ielie i potrebe (s ob-zirom dq nismo bi/e u moguinosfi do sprovedemo pro-vo istroiivonie triiito). A normolno noizonimliiviii deo subilo kreotivno reienio - osmis/ifi s/ogon, reklqme, bil-boorde...to/iko ideio o ipok trebq izobrofisomo nojbo-ile!

Sifro Augiio ie bilo noiuspe5niio...ldemo u finole!Vio Novi Sod....

Noyembqr mesec, mesfo deSovonio Novi Sod, dveekipe so Beogrodskog EF-o i iedon osisfenf su g/ovni ok-teri.

Po dolosku, nq sornom u/osku u hotel, i/onicu noSegtimo ie iedon novosodski go/ub propisno sredio (iifoiu/ep5oo). Dobar znok, prokomenforisoo ie neko us/ednopodo smeho ioko nioibos i niie bilo do togo.

Preko dono tokmiienie, predovonlo, o uveie srno se

trudili do 5fo viSe ispifomo syo mesfq zq izloske u NovomSodu, no o fome (emo nekom drugom prilikom. Konku-

YUTAffi

U MENADiMENTU

Monopoll,ist



ii€i:lii;i;::.1

i;,r.llrit'l ltt:l

;:il;;rli'

isati o fenomenu Hariia Potera u trenutku kada film

puni bioskopske sale a knjiga se prodaje bOlje neko

ikad, nije ba5 lako. Da li je u pitanju fenomen ili smo

predugo bili bez kvalitetnih knjiga za veliku i malu decu veliko

je pitanje. Da li je u pitanju ,samo" dobro ispridana prida ili u

celoj stvari postoji ne5t0 vi5e takode nije lako utvrditi. U sva-

kom sludaju, knjige se ditaju (na dasovima, u autobusima, na

poslu) i dekaju, film se gleda po vi5e puta, analizira i kritikuje...

Dobra pri6a...

Prica jeste vrlo veSto ispridana i ne zamara, dak ni posle

detiri knjige sa skoro 1500 strana.

lmamo sve elemente dobrog trilera:

r g00d guys koji su moZda slabiji od svog neprijatelja ali lju-

bavltu, hrabroSiu i prijateljstvom pobeduju,

. bad guys i to ne samo jedan (dualitet Melfoi - Voldemor),

njihovo pravo lice se skriva do samog kraja i njih u Zivotu

odrZava patolo5ka mrZnja (u slucaju Voldemor) ili zavist (u

sludaju Melfoj) prema heroju,

. traume iz oro5losti

. konadni obracun.

Seksa istina nema (mada se moZda i nade neka budala

koja ie po Froidu da analizira razne elemente price, ali takve

ignori5ite jer bolje i ne zasluZuju), ali ima nagove5taja prvih de-

tinjastih ljubavi Sto je, prilagodeno publici, adekvatna zamena.

Medutim, svesti Harija Potera na puki ,trilern je greh nevi-

denih razmera. Jer Hari Poter nije knjiga koju iete zaboraviti ka-

da je proditate, niti cete se zadovoljiti da je pozajmite od druga-

rice. Hari Poter je knjiga koiu 6ete Zeleti na svojoj polici, da je

ditate sami ili u druStvu pod cebetom uz daj dok napolju pada

sneg, da gutate stranice do kraja nebi li Sto pre skontali Sta ie

Voldemor smislio ovaj put i kako ie Hari opet da ga pobedi.

Hari Poter je knjiga kojoj 6ete se vraiati isto onako kako

se moida vradate Gospodaru prstenova. Hari jeste junak koji

ima mnogo slidnosti sa Frodom, kao Sto Albus dosta podseia

na Gandalfa i nesumnjivo je da su Prstenovi imali dosta utica-

ja na shvatanje Harija Potera. Vedna borba dobra i zla, snaga

mudrosti, odanosti i ljubavi, strani plaienici i domadi izdajnici...

sve ie tu.

Udibenik psihologile, tolerancije, prijateljstva. . .

Hari Poter, osim Sto je veSto ispridana prica je i joS neSto.

List uDanasn je pre izvesnog vremena objavio clanak o Hariju Poteru i

posebnu paZnju posvetio'politidkoj

korektnostin cele pride. U svetu malog

carobnjaka ima mesta za sve: dZinove i patuljke, trapave i smotane, vilenjake

i odbegle darobnjake, siroma5ne i bogate. Carobnjadki svet nije ograniden sa-

mo na hladnu Englesku i njihove tradicionalne Skole internatskog tipa, vei

moZete sresti i darobnjake iz Bugarske, zmajeve iz Rumunije, u cetvrtoi kniizi

se negde spominje i Albanija... Mi smo za sada preskodeni i to moZda vreda

na5 nacionalni ponos ali nema mesta za durenje. lonako se filmovi u koiima

nismo spomenuti mogu izbrojati na prste. A i vreme je da sidemo sa svetske

pozornice i vi5e se pozabavimo sobom.

Ono Sto treba naglasiti je da ni jednom od nabrojanih mesta u knjigama

nije data stereotipna slika koja mo2da postoji u glavama dedurlije na Zapadu

(ma Sta taj Zapad u ovom trenutku bio...), ti. da se svet ne deli na "civilizo-vani Zapadn i ,varvarski lstoku vei da se celoj stvari prilazi sa neskrivenom

radoznalo5iu da se shvati ono Sto je razlidito i da se kao takvo prihvati. lli

moZda ne.

Knjige na jedan veoma suptilni nadin neguju i skreiu pa2nju na probleme

koje muZe i dana5nji svet Normalaca - izrabljivanje i ugnjetavanje odredenih

slojeva dru5tva. Pri tom se pisac ne zaustavlja samo na povr5noj politidkoj

korektnosti veivrlo paZljivo i objektivno prilazi problemu: da li ugnjetavani i

izrabljivani uop5te smatraju sebe ugnjetavanima i izrabljivanima? Ako ne, da

li ie to problem informisanosti i obrazovanja i da li drugi imaju pravo i adek-

vatan nadin da se me5aju, tj. da li sloboda dolazi iznutra ili biva unametnutau

spolja? Ova dimenzija pride ie moZda promaii osnovcima koji ditaiu Potera

ali starijima sigurno ne6e, pogotovo ne na ovim prostorima.

0nako usput pisac se dak obradunava i sa Sarlatanstvom u epizodi sa

Harijevom profesorkom predskazanja. Ako vas ta epizoda ne podseti na par

likova sa pojedinih TV kanala, onda proditajte sve to io5 jedamput.

r.Et

i;,:i

m0:

.dii,

t

t(",T(0t'

a, i:.:,

Y;;.F'i,6; .': "&.iY,.

MonopolList



',;":!11:.,i.r:l ;'.,:1.:it;rl ;i,

ilf.tllli$ii

itliiriifiii

rl ililiilli{+$iiisll

Sa osiholo5ke strane, likovi nisu ni dvodi'

menzionalni ni tipidni. lstina je da postoji kla-

sidna podela na dobro i zlo, ali postoje i oni ko-

ji su se pokajali i oni koli se prave podobnima,

a da to u stvari nisu. Postoje Spijuni i to na obe

strane, stra5ni sudovi itd. U tom smislu cetvr'

ta knjiga je najbolji primer: karakterizacija gla-vnih likova je na vrhuncu, svedoci smo kako

na5e junake drma pubertet, mu5ko-Zenski od-

nosi, preispitivanja prijateljstva i sopstvene

vrednosti, Hari Poter se iznova susreie se tere-

tom svoje slavne proSlosti...

Film?

Ono Sto odmah treba reii - film ne moZe

nikako da bude kao knjiga. To vaZi za Harija,

ali ioS vi5e za Gospodara prstenova.

Tako da za sve one koji prvo ditali pa on-

da gledali i bili razocarani - u pitanju su dvapotpun0 razlicita nadina pridanja price, cak i

kada reditelj skoro 100% prati knjigu (mada

postoji par stvari koje su neoprostivo presko-

dene). Ono Sto se mo2e zameriti su velike raz-

like u obradi i specijalnim efektima: dok su po-

jedine scene (npr. med u kvididu) tehnidki sko-

ro savrSeno uradene, na poiedinim mestima je

vi5e nego o6igledno da je snimano u studiju sa

nalepljenim zamkom u pozadini.

Ono Sto ieste dobro uradeno ie podela

uloga. Hermiona je sasvim dovoljno nadobud-

na, Hagrid dovoljno glomazan i prostodu5an,

Dadli dovoljno debeo i razmaZen. Nesta5ni bli-zanci Fred i DZordZ su moZda mogli da izgle-

daju malo ,nesta5nijeu mada su se verovatno

traZila dva crvenokosa pegava blizanca Sto ne

ostavlja ba5 mnogo mesta za izbor.

Ako se Zalite da to uopSte nije onako ka-

ko ste vi zami5ljali - pa Sta? Film niti moZe ni-

ti treba da zadovolji svakoga p0 tom pitaniu.

Filmovima koji su snimljeni po knjigama treba

pristupiti pre svega kao zabavi a tek onda tra-

Ziti viSeslojnost, dubinu, odanost pridi. Kao Sto

bi kniiga napisana po scenariju za film ,Me-

menton (kao Sto je sludai sa Odisejom 2001 )

bila u najmanju ruku mlaka.Na kraju krajeva, najlak5e je sedeti nadu-

reno u co5ku i psovati reZisera i producenta jer

su zaboravili ovo ili ono. Ako ni5ta drugo, oni

su stisnuli petlju i napravili svoju viziiu (i na-

ravno pokupili velike pare, ali to ie sasvim dru-

ga prica). A vi imate pravo da, i pored toga Sto

je Tom Bombadilo ispao iz filma, ljubomorno

duvate svoj san o Srednjoj zemlji ili Hogvortsu.

:itit:i

irii

#

Disko zau

Naudno-fantastidnapravdozadovoljavqiu6a

pri6a, sa primesama

horora imelodrametu dva nastavka

;Jmojimsta|nimrazmi5||anjimaomu-j....:.:|.'.lW:i:..::.....'i| | zici desto igram igru moZda i neobi-

\rl dne sadrZine. Postavliam sebi pitanja kako bi muzidki velikani i eksperti (naide-

S6esutoslavnikompozitori izl8.il9.vekapro5logmilenijumalosenjivalisavreme-nu muziku. Da budem precizniji, predmet vrednovania dine prvenstveno P0P-R0CK

muzika (sa svim svojim podZanrovima i pravcima), moderni mjuzikli, filmska i pozori-

Sna muzika, JAZZ i slidno. Pitanja je bezbrol, a odgovori se samo mogu naslutiti.

Da li bi strogi i nedokudivi J0HANN SEBASTIAN BACH bio blagonaklon prema

muzici BEATLES-a i da li bi u nekim nlihovim kompoziciiama mogao da prepozna uti-

caj forme, ugottaja i strukturu vei propisanih baroknih kanona? Kako bi tai maestral-

ni orgulla5 iz Leipzig-a, diji tonovi najdirektnije vode na mistidna kosmidka putovan-

ja, reagovao na elektronsku muziku ili recimo na TECHN0 (diji najogordeniii protivni-

ci poridu ikakvu vezu sa muzikom u naj5irem smislu)? Ono u Sta sam sasvim siguran

je da bi (uglavnom) lepr5avi i razigrani W0LFGANG AMADEUS, isto kao i vilinsko-

darobni i za5to ne re6i patetidni (u pozitivnom smislu) PETAB ILYCH TCHAIK0VSKY

uiivali u briljantnim melodijam i harmonijama Svedskog P0P fenomena, grupe ABBA.

MoZe zvudati i prejako, ali znam da maistori opere poput VERDI-a i H0SSlNl-a iza mno-Stva decibela i dvrstih metalnih zavesa HEAW METAL ikona, grupa IRON MAIDEN i

METALLICA u njihovim kompleksnilim i duZim numerama, lako prepoznaju vezivnu nit

sa onim u dilem su swarala5tvu ostali nedostiZni. Saslu5aite paZliivo "PHANTOM 0F

THE 0PERA" (1.M.) i "0NE" (M.l.Zar rad neobidne finske grupe APOCALYPTICA (koia

se sastoji od detiri violondelista) i njihove obrade METALLICE ne vode slidnom za-

kljudku? Ako se samo zadrZimo na operi shvatidemo da i ponajbolli ekranizovani mu-

zidki spektakli ovendani oskarima kao i mnogi biseri sa BROADWAY-a predstavlialu

nlene dostojne naslednike.

lstorija POP muzike vrlo lako se moZe rekonstruisati i ilustrovati pra6enjem top-

lista iz odredenog perioda. Ponekad je dovolino sasluiati samo par taktova kompozi-

cije i ona se moZe precizno klasifikovati i po godini i po ianru koiem pripada. Medutim

za"moie" nematerijalne valorizatore iz pro5lih vremena (strah me le da to kaZem, ali

ipak su oni duhovi!) poslednlih godina lavlla se veoma teZak problem. Kako ceniti mu-ziku koja kao da je napravljena i snimljena par deceniia unazad. MoZemo se sloZiti sa

nekim muzikolozima u vezi konstatacile da ie POP muzika u stagnaciji i da se ne naziru

pravci njenog daljeg razuoja {osim u tehnidkom smislu). Bezobzirno se pristupa tren-

dovskom plagiranju odredenog perioda i stila, ali razmera rehabilitacile DISC0 muzike

poslednjih godina predstavlja skoro nevidenifenomen. Za5to kaZem rehabilitaciia? Pa,

DISC0 muzika je od svog nastanka sredinom sedamdesetih, pa do svog zalaska u pr-

vim godinama osme decenije pro5log veka bila ledan od naipodcenjenijih Zanrova P0P

muzike. Takozvani "ozbiljni" rok kritidari prosto su se izrugivali sad ve6 moZemo za-

kljuditi vi5e propratnim detaljima i autentidnoi kulturi koiu je ovaj stil proizueo nego

Sto su samu muziku uzimali pod ozbiljno razmatranje.Nesporno ie da ie DISC0 obilo-

vao kidem podevSi od neizbeinih Sljokidastih odora (dila perveziia ie desto dosezalaartina VUKAS0VIC

Monopoll,ist



::ilr,:llliiii;Iil:lit;ti:it;nilil

dok smo mi, i po sedam sati stajali u re-

du dekaju6i da se otvori blagajna. Mogusamo da zamislim kako su se ojadeno os-

ecali prvoreda5i kad su shvatili da ispred

prvog ima jos deset redova...

,,... a zamisli samo one manijake koji

idu i na nekoliko koncerata..." rekla mi je

jedna prijateljica pre neki dan, samo ni-

sam znala kako da joj izokola objasnim da

se ba5 ona druZi sa jednom takvom... Ako

ste se pitali da li bas svaki put prida iste

fazone - prida da znate, ali vredi biti upo-

ran i ici na najmanje tri koncerta kako bi-

ste to proverili, na svakom se desi po neS-

to neplanirano, kao na primer da Doleuputi pozdrave i otpeva pesmu ljudima

koji pritom nije trebalo da dodu taj nego

neki drugi dan..... ili recimo, da vrlo ele-

gantno popljuje neke svoje kolege ili ih

spomene u nimalo laskavom kontekstu, a

onda se ispostavi da je neki od njih zalu-

tao ba5 na taj koncert - kao Dorde Marija-

novic 30. decembra.... ili da se na koncer-

tu pojavi gda. Nestorov - unuka jednog od

glavnih junaka pesme ,,Lipa"....

Malo je falilo pa mu skinemo kapu za

sjajan koncert bez trunke politike, kao Sto

je obecao, ali - ,,malo je falilo": "... kona-dno smo shvatili da nam nije vaZan, i dokazali smo da i bez njega moZe da nam

bude jadno i nikakvo...", ali vredelo je.

Ako ne volite Bla5evi6a, onda neka

vam je ovih dana Bog u pomo6i. Njegov

novi CD je hit svih lokalnih kioska i prodav-

nica, a bogami ni moj komSiluk ne zaos-

taje, i potpuno ih razumem. JoS uvek je

suviSe nov i dosadan da bih se usudila re-

6i da je bolji od prethodnog, ali sto ga vi5e

sluSam sve vi5e mi se dini da je ipak tako.

Jedna dobra stvar je Sto ovaj materijal ni-

je sezonski niti je na bilo koji nadin vezanza neki specifidan splet okolnosti koji se

toboZ sludajno podudaraju sa nekompesmom, a to svakako znadi da 6e potra-

jati i duZe nego mnogi pre njega. Zapravo

radi se o sjajnoj kompilacui spremanoj

oko dvadeset i pet godina, i kao da je

samo dekala pravi trenutak da se vazduh

malo razbisti od politike, - i desilo se.

Ve6ina pesama datira jo5 iz sedamdeset

ili osamdeset i neke a malo njih su novi-

jeg datuma. Na CD-u ih je dvanaest.

Svaka pesma u naslovu nosi po jedno

Zensko ime sa kojim nema ama baSnikakve veze i koje se nigde ne spominje.

Medutim, ako ih poredate jednu ispod

druge i ditate inicijale redom, ta imena iejoS kako dobiti smisao - Olja je najbolja...

Ako ste malo tvrdeg srca i ovo vas ni-

je dirnulo onda je trebalo da dodete na

koncert 4. januara. Dok je tekla pesma

,,Sale Nad je umro u snu...." Dole je upalio

svedu nebeskom dlanu orkestra Josiou

Kovadu - Kikiju, koji je preminuo pro5log

leta...

Na prvoj pravoj promociji svog novog

materijala Dole je izridito molio da se viSene piSe po novinama kako je ,,i ove godine

panonski mornar eetiri sata uveseljavao

publiku i dovodioje do suza svojim nepre-

suSnim 5alama...." - redeno - udinjeno.

Nadam se da ne6u zvudati nezahvaF

noako prokomentariSem da mijoSod kon-

cerata 94-te nedostaju dobri fazoni koje

6u mo6i da prepridavam i kojima cu mo6i

da se smejem i kad se koncert zavrSi.

Dragana KRSTEC

SSwr$ $m$w6M$ wffi#s ffs$nsw{p

ffi Swwm #eep8rsn

Malo je falill pa mu skinemo kapu za sjajan koncert bez trunke politike, kao

ito je obeiao, ali: ,,... konalno smo shvatili da nam nije vaian, i dokazali smo

da i bez njega moLe da nam bude jadno i nikakvo,,'i ,,Gledajuii yas odavde

bai mi i ne izgledate kao publika koja polako izlazi iz sale.,."

porno vec dugi niz godina, beograd-

ska publika doZivljava da bude ,,iz-

bacivana" i ..diScena" iz sediSta ve-

like dvorane Sava Centra.... i joS se niko

nije bunio do sad... sem moZda ,,da je ove

koncert bio baS nekako kratak.... jeste,detiri sata... ali kratak...", no kada jednom

zasvira ,,Odlazi cirkus" sasvim je jasno da

to kraj, i tu gre5ke nema. Pa, kada pomis-

lite na celogodi5nje i5dekivanje i viSesat-

no dekanje u redu za karte (da, dobro ste

euli), detiri sata je joS kako malo.

No, ove godine se tapkaro5ima mora

uputiti kompliment, bili su daleko organi-

zovaniji. Neki su do5lijoS u desetsati uve-

de i razdelili medu sobom brojeve, redom,

kako su pristizali. Oko jedan po ponoCi su

zakljudili da je detrdeset ceduljica sasvim

dovoljno da se zna ko 6e prvi do blagajne,pa su ostavili dvojicu da ,,duvaju red" a os-

tali su otiSli kuci da se naspavaju. Ja sve

ovo govorim zato sto sam malo kivna, iako

sam stigla detrdeset i neka nisam uspela

da kupim karte bliZe od dvanaestog reda,

al' kad sam jednom otiSla na koncert bilo

mije skroz svejedno. lzmedu bine i prvog

reda biloje ubadenojo5 desetak redova -

maslo Sava Centra, naravno, za verne pri-

jatelje, novinare, uvaZene politidare i joS

kojekakve vaZne nju6ke koje su spavale

MonopolList



I iiiil iiirliil.: i:

iilli;!::,ir i

Treningsa ukusom

bolaT Teri savremenog, potro5adkog

| | drubtva, raznih kultura i kontra-V kultura, eri otudenosti i agresiv-

nosti, javio se u svetu jedan novi trendsvetske kulture koji u prvi plan izbacu-je ljudsko telo - bodi-bilding. Moderan

covek zarobljen urbanim, ubrzanim na-

dinom iivota, optereien stresovima iraznim bolestima, kao i zatrovanom ineprirodnom ishranom, podinje da sh-

vata smisao i potrebu telesnog velba-nja i pravilne ishrane, koji samo zajed-

nidki daju formulu za du?i, zdraviji iuspe5niji Zivot.

Staje

noainilding? Po nekima toje

nadin Zivota. Vedina ga smatra wstomsporta, ali istina je negde na sredini.

ZaSto nadin Livota? Zato Sto oni koji se

ozbiljnije bave atletskom gimnastikom(bodi-bildingom) Zive drugadije od os-

talih ljudi: ne pu5e, ne piju alkoholnapiia, mnogo vi5e vode raduna o ishra-

ni, mnogo duZe spavaju, na sve stvarioko sebe gledaju sa stanovi5ta njiho-

vog uticaja na zdravlje i telo. Sto se tide

bodi-bildinga kao sporta, neki tu klasi-

fikaciju atletske gimnastike kao sporta

osporavaju. Medutim, bilderi veibaju,takmide se i time postaju sportisti. TYe-

nirajudi oni oblikuju, izgraduju (vajaju)

svoje telo, razvijaju6i kroz taj treningoseiaj za sklad i estetski izraz. Njihova

,,umetnost vajanja" je monogo teZa od

klasidnog vajarstva zbog samog pred-

meta na kome rade - telo je najsloZeni-ji materijal.Danas verovatno nema nijednog jedinog sporta u kome atletskagimnastika nije na5la svoju primenu.

Cak i Sahisti redovno uprainjavaju fizi-

dku altivnost i trening sa tegovima da

bi na osnovu bolje fizidke kondicije isnage mogli uspe5nije naprezati svoj

um u iscrpljujuiim Sahovskim partija-

ma.

Znamo da je na3a sredina oduvek

bila skeptidna prema mnogim novim

stvarima koje dolaze iz sveta - to je slu-

daj i sa ovim sportom. On je te5ko krdioput ka statusu koji bi trebalo da ima ito prvenstveno zahvaljujudi nedovolj-

noj informisanosti i samim tim zablu-

dama koje su ga pratile, Smatra se da

ie onaj koji diZe tegove ostati ,,mali".

To nije tadno. Naudno je dokazano dasvako bavljenje fizidkom aktivnobiu -pa i bodibildingom utide na rast i raz-

voj celokupnog tela, jadanje kostiju izglobova, poboljBanje kardio-vaskular-

nog sistema i imuniteta organizma,

,, Bodi-bilding dini doveka krupnim i ne-

elastidim" - ni to nije istina. Na takmi-denjima se desto de5ava da bilderi,prezentiraju6i svoje telo izvode 5page,

a nije mali broj onih koji 100 metara tr-de za neverovatnih 1,I do 1,2 sekundi.

Vlada mi5ljenje da bilderima u poznim

godinama mi5i6i atrofiraju. Ttr ima istine, ali i tada ce oni izgledati mnogo

mlade i vitalnije od onih koji u svom Zi-

votu nisu bili fizidki alcivni."Bilderi su agresivni i siledZije" -

ovo bi moralo da se uzme sa mnogo re-

zerve, jer je agresivnost usadena du-

boko u ljudskoj psihi i nije direltno po-

vezana sa fizidkim izgledom i snagom.

To ne znadi da medu bilderima nema

siledZija, kao 5to ih ima i medu obidnim

Ijudima. Postoji misljenje da su atlets-

ki gimnastidari glupi i neobrazovani.

Istinaje

da za bavljenje ovim sportomne morate da imate zavr5en fakultet,ali da bi bili uspe5ni oni moraju svoje

telo da poznaju do detalja, a za to je po-

trebno izvesno poznavanje medicin-skih disciplina.

Postavlja se pitanje: zar i posle

svih zabluda i nedoumica koje se vezu-ju za ovaj sport ljudi i dalje neumorno

bilduju, a njihov broj se sve vi5e pove-

tava? Razlozi za ovo IeZe u dinjenici da

ovaj sport pruZa onolika koliko u njega

uloZite, Sto znadi da prvenstveno od

vaieg stava prema bodi-bildingu zavi-si koliko iete u njemu uspeti. On nema

nekih striktnih ogranidenja u pogledu

godina, teZini, visini, polu ... onih kojitreniraju. Atletska gimnastika je ideal-

no sredstvo za regulisanje teZine.Bodi-

bilding stvara o vama pozitivan Iidni

imidZ. Tfenirajuii ovaj sport biiete fizi-dki snaZniji i privladniji 5to 6e vam po-

moii u mnogim Zivotnim situacijama

da istupate sigurnije i superiornije u

odnosu na druge. Vama svaka ode6a

dobro stoji, vi ste uvek u top formi. Va-

ma je ogledalo pdjatelj. Naravno, bodi-bilding traii mnogo odricanja i bezbro-jne treninge sa ukusom bola. To je

stra5no teZak i skup sport, medjutimako trenirate pravilno i strpljivo i ako

ne dozvolite da u vama prevlada Zelja

da se razvijete kao trokrilni orman, vicete iz ovog sporta iscrpeti samo pozi-

tirme stvari, prema tome: tegove u ruke

i pravac - teretana!

MonopolList

Milan VUKOVIC



ft:ri

i#:r,,i,iii

ir:il ii:lr,:iitli! I ir lt::l:

MirisM

edite ronaSlmbo/ Venecije je i devetvekova star zvonik sa satom, koji arapskim brojkama

pokazuje minute, a rimskim sate, na oba lica casovnika...

*!t . S1!#$$.HBi.!1i?Ef.*iitr;ffif.+.1t"$;f1n4-ttlif,Uiiia.qtt?'j*Et?.$.i€itiitf*'6.1#ffi#H$4$"SIi.B-r,,+*4C#g4!ttra$f6i

a sakupljanje svih mediteranskih bisera bile bi potrebne

godine i godine, i nikada ne bismo bili sigurni da smo svu-

da zavirili i sve obisli.

Ovog puta najsjajniji biseri

Mediterana imaju prednost.

Potragu za zanosnim miri-

som Mediterana i sakupljan-

je bisera pocinjemo sa Se-

vernom ltalijom.

Prvi biser na5e medite-

ranske ogrlice je Verona,

grad ljubavi i inspiracija

mnogih umetnika. Seksprrje radnju svoje najpoznatije drame smestio u ovaj grad. Obila-

zak Verone po6injemo sa Jullinom ku6om. lspred kuie se na-

lazi njen spomenik i fontana ljubavnih Zelja pored koje nijedanputnik nUe pro5ao, a da nije ubacio novdi6 za sre6u. Nakon Ju-

lijine kuie preporuduje se Setnja prostranim trgovima Bra i Er-

ba, koji oslikavaju nacin Zivota ltalijana, do duvene Arene. Ovaj

impresivni amfiteatar je najoduvanije zdanjeiz rimskog doba u

celoj ltaliji.

Spanske bisere podinjemo da skupljamo u Figuerasu. U

ovom gradu je roden Salvador Dali, najpoznatui umetnik koji po-

tice iz ovih krajeva. Figueras je nadaleko svetski poznat po mu-

zeju posveienom ovom umetniku. Nakon Figuerasa, slede6a

stanica na5eg puta je Lloret de Mar, grad-hotel nedaleko od

Barselone. U Lloret de Maru je sve podredeno upoznavanju tur-ista sa Spanskom tradicijom tako da su najposedeniji restorani

sa nacionalnom kuhinjom i zavodljim plesadicama i plesadima

flamenga.

Najsjajniji Spanski biser Mediterana je Barselona. U svetu

arhitekture Barselona je poznata kao zaduZbina Antonija Gau-

dija. Gaudi je bio najpoznatiji arhitekta ovog mediteranskoggrada. Zgrade i parkovi koje je on projektovao su ponos svih

Spanaca. Kao Stoje opite poznato u svetu svih umetnosti naj-

bolja dela su stvorena pred kraj Zivota umetnika. Gaudijevo po-

slednje delo je crkva Sagrada Familija, koja se vidi iz svih kvar-

tova Barselone. Ova katedrala je trebalo da ima osamnaest ku-pola koje predstavljaju dvanaest apostola, detiri evandelista,

Bogorodicu, a najvi5a kupola je trebalo da predstavlja lsusa Hri-

sta. Nesrecan kraj Zivota ovog umetnika ostavio je ovo zdanje

nedovrSeno. Naime, njegov Zivot je okondan tako Sto ga je zga-

zio tramvaj, i njemu u spomen tamvaji u Barseloni od tada vi-

5e ne saobracaju. Njegovi sledbenici pokuSavaju da nastave

rad na Sagrada Familiji, ali rad teiko ide jer je on sve svoje pro-

jekte drZao u glavi i gradio napamet. Sujeverni Spanci veruju

da ie onog trenutka kada se zavr5i gradnja crkve nastupitismak sveta, tako da 6e ova impresivna gradevina ostati nedo-

vr6ena.

Pored Gaudrlevih gradevina treba oti6i i videti Arenu, a ako

sre6a dozvoli i odgledati borbu sa bikovima i osetiti strast Spa-

naca za ovim sportom. Miris mediterana se moZe osetiti kroz

Setnju duvenim Setalistem Ramblas na drjem je pocetku spo-menik posve6en Kolumbu, a na kraju je katalonski trg sa naj-

veiom robnom ku6om u Barseloni.

Vidikovac Barselone je brdo MoZuik, na kome je i Otimpij-

ski stadion. Pored stadiona Espanjola tu je i impresivna Nacionalna palata. Sa MonZuika se vidi cela Barselona kao na dlanu,

i osecase zradenje nedovr5ene Sagrada Familije. Na obali Me-diterana treba posetiti Akvarijm koji poseduje i najrede svetske

vrste.

Sledeca stanica ovog putovanja je Azurna obala. U Kanuose6amo miris Mediterana na Setalistu Kroazeta. Na Kroazeti

dominira velelepno zdanje filmske palate, u kome se odrZava

majski filmski festival. Na putu dalje zastajemo da bismo sepro5etali engleskim Setali5tem u Nici, popili esspreso u mnogo-

brojnim kafeima na trgu Monsen, i da bismo upamtili tu azur-

nu boju Mediterana. Vede provodimo u KneZevini Monako u

obilasku kneZeve palate i luke La Lakondamin. putnicima pro-

laznicima se omogu6ava da u jednoj od mnogobrojnih kockar-

nica oprobaju sre6u sa Black Jack-om.

MonopotrList



Nakon Azurne obale traZimo i oronalazimo duboko skriveni

mediteranski biser, najsjajniji biser Jadrana, Srad u kome andeli

padaju sa neba - Veneciju. VoZnjom Vaporetom kanalom Gran-

de prolazi se ispod mosta Rialta i stiZemo do najslavnijeg veneci-

janskog trga Piazza San

Marco. Trg San Marco je

okruZen istoimenom Bazili-

kom, slavnom Lodetom i

Sansovinovom Bibliote-

kom. U vreme Mletadke

Republike je podignuta i

jedna od najvelelepnijih

palata poznata kao DuZde-

va. Trg danas krase i resto-

rani zamiSljeni za skupa

zadovoljstva bogatih pose-

tilaca i duvaju uspomen-

na Getea, Vagnera, Mocar-

ta,lorisandovu, a iz novije istorije na Kenedrjeve, Elizabet Tej-

lor. Palate su ukraiavali takvi umetnici kao Sto su Ticijan, Tinto-

reto, Dordone i drugi.

Simbol Venecrje je i devet vekova star zvonik sa satom koji

arapskim brojkama pokazuje minute, a rimskim sate, na oba li-

ca iasovnika. Na prvoj terasi Bazilike na Trgu sv. Marka se nalaze

detiri bronzana konja, koje su Belini, Karavado i drugi slikali na

vednim remek-delima venecijanske Skole. Ovi konji su preZiveli

anticku epohu, a nekada su krasili atinski Akropolj i Hipodrom u

Konstantinopolju, gde su preneti kada se Rimska imperija prese-

llla na istok. Sest vekova kasnrje Napoleon ih je preneo uPariz,

ali kako pravda nalaZe oni su danastamogde im je imesto, na

prvoj terasi Bazilike.

U najlepSem gradu na Jadranu i zavrSavamo na5e putova-

nje severnom obalom Mediterana, noseci sa sobom miris Medi-

terana. Popunite i vi stranice svojih dnevnika slovima azurno pla-

ve boje. Srecan put !

Nikola COLOVIC

Prvi srpski servis na kome moZete postaviti vaSu prezenta-

ciju besplatno moZete naci na http://www,dzaba.com/. Prezen-

tacija moZe bitido 12 Mb Sto je sasvim dovoljno. Pored ovoga

na sajtu moZete na6i razlidite programe kao i nadine kako da za-

radite ako imate svoju sajt.

The Bat! je jedan u nizu e-mail klienta, preko koga moZete

poslati i primiti svoju po5tu. Karakteristike su mu dobre: moZete

imati vi5e naloga, ali tako da za svaki koristite drugu Sifru, pa ni-

je problem ako delite radunar sa jo5 nekim, postoji mogudnost

da postavite svoj template, tako da kada pi5ete novu poruku pro-

gram sam stavlja npr. Zdravo .ime. na podetku i Pozdrav i tome

slidno, to je moguce uraditi i za reply poruke i za forvardovanje.

lma dobarAdress book kojimoZe da preuzme podatke iz Eudore

ili Pegazusa. A ukoliko Zelite moZe va5e stare poruke iz Out-

looka, Netscape-a, Pegazusa ili Eudore da prebacite u ovaj pro-

g ram. Korisna ad resa: http://www. ritlabs.com/the_bat.

Vladimir JEWIC

[email protected]

lb kinoc(o ttrtc stEo i|ovo ptvo - Valtor, o.lEE lik|| | delu gtunca Velbnira UYolinovi6a

Bata marka kineskog piYav.a lnmo mi6vliiv{nie

M.ikl Dzo.d;ni * vi;M'com u dcr garanil,c GEbmrlramncffio Dra-

?!nta; i,k6liko, Fk, blid &

rcle@luhrteimrvN&$rpodujc&kdsilbrrlu pn30 a rue xm on,PojsiovdivDnjc e benuboneivdom tincid muziakomzv-.dm, arlirt splE, id.@, FSoom nsTV str,Gvimsloffiin Kota Rolu itrNihc, au $Ymm z'vctutui.#e ienrlMu.sia-su nivimol, ao Pcpi:im uMi. opms'uj., dtukGii mi)ionciC toiM d honom-

Aii. lio sG;nblil d mi[Gni koMurneilata Snom sv€hludtriu Bado aloliwdskimftraina i njrhovim bosarimkomiiinma. srdno se v!81c.uskd; bi i jdd d rdmshfea hula da psbnc a(ii-nizd velile eklamne kM-F$e u mrTl,osolj.d'tirj z9-

knid-ih pivopij.a s odnlj+

dhstu Nirvri nos Dmi?d- vrtri ilvo.s ctitcom rokoioi mldrhni. nzbarukniveliilr kb Zlvojhovil sm$nqcvcrcm I ru@a FTrvi xrnsKo gnoanswo sa

Dohili ! k!a!rc. restonnc iidadce. &a v6l Lncm-i[& smo trohvdene cib]cc. N,imc, u najve6j pr69bloiwi komunh Bah ic,zi;tu s arur Liirm I Son

Ki'nertjen idol mlidih i obihkoiib vd dwons. m"-ivi& ahvaliuruir kunrcn:vskm'(koli-bmni saqc-vol. koii i. netad tutao sv.retord; iledabosti, a &na3rms 9.s; filmskos klssikaaro i no audi tb ;u Kin€zidili & daiu m6 Dtrotn-d @luloidioaNoB-ir, n&dkd. Mlos n onMicu ko-ii vdileltbloilnfii3 levol. d.-lo ie nsiih diaini:m i !o@oiei'eudoeebrd od[lddin sinnc trrskc konrpuijo

Sa& Nmci mgu mo &a're. ho ih

'csdmkaodle.!dn,ivrizvilsabavaGb ai&o Gie iNatitid kdo Vdter. And & ns6i d! puhu od m*c, aonnjnjihot lrhi libn?ij! shlonqsa svofln mc6 rN. Notrcddo_& po@nish lotc a.pivo dhd u bircuzu zvdrom

.,Plecr Holivud" kndr mu sc6rc ddu AD! LL Dtt Li.

Nama oiraje da sa pono-

rom lon$atujemo: S'rrb dD

P.kinAd. S.Jo{.rcvla

Pogledali smo vi$e razli[itih stvari,

za Svakog po ne$to,,,

BsecurityTeam na ad resi http ://www.bsec u rityon I i ne.cc

ima svoju prezentaciju, na kojoj moZete nadi dosta interesantnih

sitnica. Moida vam se deiavalo da u ERC-u surfujete i odjed-

nom vam se resetuje radunar, to je zato Sto vas je neko ,,nuko-

vao", ovde moZete naci nadine kako da to izbegnate ali da im i

poSteno uzvratite. Na sajtu moZete nadi programi i tekstove o

ovome, ali i o dosta drugome, ja sam konkretno na5ao jedan do-

bar tekst o osnovama za programski jezik C.

Na drugom stranom sajtu slidne sadr2ine, ima mnogo vi5e

podataka o istojtemi, od virusa i trojanaca, programa raznih tek-

stova do raznih tajni mobilnih telefona. Najzanimljivije Sto cete

nadi na http://wwwastalavista.com je pretraZivanje raznih sajto-

va sa crack-ovima i serijskim brojevima za programe.

5A:i;-r*.ii:;#**

Nek!@h v.h.rbbnro Sr..l€vo, $d. mrllg.nhr probUr

bdr*r ild: hllmlr bb ZivolifrvE m dr.t novog PFa

MononolList



M{pKR&Uovoj rubriciiemovaspodsetiti

na if O,rffi Iffjn{{fih#fi;il1;*, ff,k.d,u.F, Ilrahi

1;i.eiemo vas medutim smaratisirokom,g6*;fi;i$ ::1'*Fakul,era , .

'{I U1il l0lytemom - kako se borilo protiv reiima, vei ilf::'..*:r-,''0" i,fliili, B;ll{ / ,;:ilr,r'" /s,iF^^,

ie to bitizanimljivitekstovi iskljucivo ,r-,3't;.i":i11;,,'r,,,'#ntt* I flf:ityill;:{i".f'{,:",#,;fH:ivezaniza atmosreru koja je tada vladala *r:fi;;:*p,:flffi ; I iii:!!i^'itii,i!'J-"!i," ';;;1,"fl",1,ii

na nasem fakuttetu,

-J- J-;,ii!;;;1j*illil;:;:iJj;:im: 1 '',1:::,""'!":

!ll*r*:#llli#

vu'Zd'I l'd'rr',sreru K'ra re ra'a vra'ara

#ll:f,*,'*Tt1fil.ffi l ril;t;rr*tia;iifur#a nasem fakultetu,

Videiete ko je bio,patriotarr,

a ko,izdajniku,zasrosuterkice *,i1ffi*p#fiffiffiffffiile stubovi reiima,

kakojeMirkoMarlanovic ;i;it;:)l'..ou"*'liil""',"ifii!l

l friffi;_lti;',iffi

ildr',,?lJlfiilTl,,,,,

.t#ffifi*n*dq;#ft;*-*:*#--u'5n z zan m v

h'-'k g* *pfiilpffi

fu"*'q**.**

ffi$fi,lffiffilffi$x*ruffiffi',ffi$,.$-llffi

r,,;rr,**roo"r3

ruij,-r.Ud "urr,r I I

'ff;*:rl,:'*l;",iffi

i;}#,;;ffil;,ffi

------____r r'rr; i";r;;t$

I'iitl,*,t;#ffi**i""



o;95.E ?I tr>

fi€g

9.o.E e

g 1.€

Ee^

o.^l^ La

3!=

g

iii?ii3$iiigii iiiiiiii?iiiiiiEEEiiiiiiliai

bH..hi

HroHTY

e€

E{qd

ru

F,*

rerd

g3

AJ4rBPq{

$siro

s*m

&)

4l

F{ed

qJ*Ss

q\J

\J

b'qJ-

q)

rqLJ

uet

"ekthEq;

&d

&

E

a

(

.5

3

€

o

-b

.E

o

'ff

3!

;.F

E

F'c

o

6

E

o

3d

o

F

q

Xqr-o€€SAdebrP-El€)ts=€

€t'QY

9g>

=

s

X

i5-

stuffi

&s

ffitu@@@

.w&

Ffuw

to&eW%r%)

FI*w

&s@FqDtutue6s

BFW

a)qU

[email protected]@-

.k*h

"l

a

:

a()*:O

Ksw'

B1 i. I

|6||

I Rd Ilzs I

I u.g Ij €h I

| 3k L

lFlL . '.''i

*t-l

H

o

gE::*F€:gEffi =i! aqfi€:E;;

E i; EE!g=E;."4':E bEz i;8.2F7ii*^9.:* d:!EJ H6.E

.rffi

i

wi&i@i@1wl

6@'i

ewlqdlFffiP

&4cq,w I

ffimiffisl

l€l

w1ddi*si

al

QO :-"i=-E:lt

iiEt;bPesE?!p:o":i8 F

ile;: iiq;:;aaa-:H::

€:;5iE i::E!:h!;92dF.A: ":6 g*ri q *

E:F;:E3F:;?!E=> i:i !i:iE€Ee;:EE9i9:== h: 9

:; ;: ; 9 E I :lits!;"oEr=o:tr= e

:;;t !;;: ;=. x;3 gE 9= *El*E:;qH s

'zr 4

!5e F:i: isr::H:!rsEE#';r*€;g,E;'

*: j( E-o

r -!a:Ega l'.tlaYE? -: s:6r;"8l:i Fi F€ "€r seii!icI s; r€!i€4 u-9*!:-:

g !E€;t?gaiflitr:i

; E: O::

u c a > gq

univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet janurar 2002 broj 19

Documents