univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet maj 2008 broj 56

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2008 broj 56

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-maj-2008-broj-56 1/48

IZDAJE STUDENTSKA UNIJ A EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj. 2008

/ GODINA XII - BROJ 56 / www.monopollist.org

MARKETING RADIONICA

ŠTA NISTE ZNALI O PIVU

INTERVJU MIRJANA KARANOVIĆ



Priča sa naslovne

Davno je Balašević pevao „Putuj Evropo...“ i ona je putovala, niti nas je čekala, niti je mnogo marila zanas. Podele su oduvek postojale, ali se zvanično već 55 godina dele evropske zemlje na dve strane. Sa jedne strane su one moćnije, bogatije, drže se čvrsto jedna za drugu... Sa druge strane su manje snažne,manje razvijene, zaostale... ako su godine prolazile tako su se države sa ove druge strane pridruživale

ovim jačim, i stalno su, baš kao u onoj dečijoj igri „Aračkinje baračkinje“, uzvikivale pitajući Snažnu Evropu: „oga ćete?” Snažna Evropa je birala, jednu po jednu, odmereno i promućurno. I tako decenije prošle a onanikako da uzvikne: „Srbiju hoćemo!“Ipak, kad-kad se čuje poneko stidljivo dozivanje „’Ajde Srbijo, pa nisi ni ti gora od svih.“ A onda nastane pravimetež. Nikako Srbi da se međusobno dogovore ko je najjači, najbrži, ko će trčati u ime svih i probiti se u redoveSnažne Evrope. Neki odlučno krenu, pa stanu na sred puta, zaborave gde su pošli. Neki se zalete, ali čim dođu doprepreke uspore obeshrabreni. Neki se malo oliraju, bi oni u Evropu, ali uz jedan korak napred načine bar dvaunazad. Neki, pak, retki, pođu polako, ali sigurno i što su bliži evropskom lancu to su veštiji, hrabriji, odlućniji,ali ne mogu sami, a podrške nema...

Bojana DžepinaGlavni i odgovorni urednik

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Bojana DŽEPINA

FAULE: Ivana BOJANOVIĆEONOMIJA : Milica BOŽANIĆDUŠVO: Maja RDA MOZAI : Davor MIHAILOVIĆ

DIZAJN & PrePress: Dejan CvetkovićBranislav NinkovićtriD studio, Beograd www.trid.co.yu

LEUR : Jelena PAVLOVIĆMENADŽE : Jelena VUKJLOVIĆILUSRCIJE: Zoran JOVANOVIĆNASLOVNA : Pavle MIHAJLOVIĆ

ČLANOVI EDACIJE: Adrian Stojanović, Slobodan Britvec, V ladimir

Gojković, Branko rstić, Ivana Marković, DejanZec, Marko rifović, Branko ubat, AnđelaDukovski, Milica Nikolić, Mile Bijelić, MilanSavić, Marija Starčević, Branko Skoković, JovanaMartinović, Dušan ončić, Davor Mihailović,Maja adak, Matea akić, Maja Šukara, atjana Janković, Nikola Škondrić, Dragiša Otašević

ADESA EDACIJE:amenička 6, 11000 Beogradel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: [email protected]: www.monopollist.org i

www.monopollist.eko.bg.ac.yu

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIČAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

UVODNIK

m e m b e r o f :

SADRŽAJ

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Studentska UnijaEkonomskog akulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISS.S-ID 117255180

4 FIDES 2008 - TVOJ KORAK U BUDUĆNOST6 ERASMUSOVCI ZA MONOPOLIST8 STAVOVI STUDENATA 13 MARKETING RADIONICA

14 POVRA Ć

AJ POREZA IZ INOSTRANSTVA 15 MALO RADA I MNOGO PARA 18 I PLASTIČ AN NOVAC MOŽE SE UKRASTI20 KAMENJE LJUBAVI20 U VRTLOZIMA ZLA 22 MALE STVARI ME ČINE SREĆNOM24 UČINIMO POZITIVNE PROMENE ZA BOLJI

ŽIVOT

26 ”VELIKA DRAMA“ – SAMO PREDSTAVA ILI VIŠE OD TOGA?

28 BUDI ČOVEK PREMA ŽIVOTINJAMA!32 NJEGOVO VELIČ ANSTVO PIVO

37 SRBIN MEÐU ABORIDŽINIMA 39 COOLTURA 40 U ZEMLJI HILJADU OSMEHA 44 IVO ANDRIĆ46 SINIŠA MIHAJLOVIĆ



4

FAKULTET

KONCEPT SEMINARA Ove godine, treći put za redom, FIDES je podrazumevao dva dana predavanjai radionica. Prvi dan , zamišljen kaoopšti, počeo je motivacionim preda-

vanjem Vladimira Nestorovića, koje jeimalo za cilj da mlade motiviše na kon-stantno usavršavanje sebe i svog znanja,da ih navikne na model celoživotnogučenja, da ih motiviše i pripremi za svet

u kome će raditi i živeti.Zatim, usledila je prezentacija ECDL( European computer driving licence)sertikata koji je priznat u svetu i koji je sve više pri zapošljavanju tražen ikod nas, kako kod domaćih, tako i kodstranih kompanija. Neke od značajnijihdomaćih institucuja i kompanija kojeće ubuduće zahtevati ECDL od svojihzaposlenih su: Minisarstva nansija,inostranih poslova, JA, Privredna ko-

mora, DDO Novi Sad, PT Srbija,Piraeus banka, elenor, OEBS misija uSrbiji, Energoprojekt itd…Pri ovome,nažalost, moram da napomenem dadok veći broj akulteta kod nas (FON,FI, Megatrend, Viša poslovna, Eko-nomski akultet u Subotici itd…) svojim studentima obezbeđuju dobijanjeovog sertikata na našem Fakultetu ovapraksa nije zaživela.Na kraju prvog dana usledio je ujednoi njegov najinteresantniji deo - paneldiskusija koja je okupila predstavnikekompanija učesnica koji su diskutovalio nansijskom tržištu u Srbiji i odgo- varali na pitanja delegate - studenata.

Treći edukativni seminar o finansijama namenjennajboljim studentima beogradskog univerziteta

FIDES (Finance fevelopment seminar) je prvi put održan 2006. godine, s ciljem da se studen-tima zavšnih godina konačno obezbedi učešće na nekom od kvalitetnih seminara, jer su, zbog

jako visokih iznosa kotizacija, mladifinansijeri uglavnom uskraćeni za iste. Zato, osim štoima zadatak da obogati uglavnom teorijsko znanje koje studenti danas stiču na fakultetima,usavrši njihove menadžerske sposobnosti, motiviše ih da rade na sebi i svom razvoju i daprošire mrežu svojih kontakata, FIDES takođe treba da obezbedi samim kompanijama pristupnajboljim studentima sa kojima bi eventualno sarađivale u budućnosti.

FIDES 2008 - TVOJ KORAK

U BUDUĆNOST



5

FAKULTET

ČETIRI TEME -ČETIRI KOMPANIJEako su na ovogodišnjem FIDESU bileobrađene teme iz četiru oblasti:

1. investicioni ondovi

2. berze i brokeri3. komercijalno bankarstvo4. Forex - međunarodno tržište valuta

tako je bilo isto toliko kompanija -učesnica u panel diskusiji.

INVESTICIONI FONDOVIBudući da je jedan od lidera u oblastiinvesticionih ondova, u panel diskusijiučestvovalo je društvo za upravljanjeinvesticionim ondovima Delta Invest-ments. Govoreći o aktuelnoj situaciji

na srpskom nansijskom tržištu, ijanaBorjanović, izvršni direktor Sektora zarazvoj Delta Investmentsa, konstato- vala je da je njeno društvo koje upravljasa dva investiciona onda ( Delta Plusi Delta Dinamic) ostvarilo u 2007. go-dini prinos za čak 40% manji od onogau 2006., što je svakako uzrokovano pa-dom investicione jedinice. Prema njen-om mišljenju, uzrok ovog pada jestehipotekarna kriza u SAD koja se prelilana sva svetska nansijska tržišta, minuli

predsednički i predstojeći parlamen-tarni izbori, politička kriza oko osovai oko brojnih drugih gorućih pitanja.Ipak, gospođica Borjanović smatrada je naše tržište perspektivno jer pad vrednosti investicione jedinice nije uz-rokovan lošim portoliom (jer su sveobuhvaćene rme dobro poslovale) već drugim, bazično neekonomskimaktorima. Na našem tržištu trenutnoposluje devet unvesticionih ondova ali je procenjeno da postoji potencijal za

ukupno 40 (poređenja radi u Slovenijiposluje 107, a u Hrvatskoj 150 investi-cionih ondova). Ova pretpostavka ba-zira se na činjenici da je totalna deviznaštednja građana Srbije (uključujući novac koji se drži po “slamaricama”) čak 5milijardi dinara.

BERZA I BROKERIao predstavnik Beogradske berzegovorila je Svetlana Cerović, savetnik Direktora za P i marketing. GospođaCerović kaže da je promet na berzitakođe opao u 2007. u odnosu na 2006.godinu ali da nema razloga za panikumalih investitora što pokazuje i udeo

stranih investitora na našoj berzi od 55– 60 odsto i to uglavnom kao kupaca.ao jedan od glavnih problema ona jenavela i to što se kod nas samo tri kom-panije listiraju na berzi ( Energopro-

jekt Holding, Soja protein i igar) dok

ostalih 2000, koliko postoji na berzi,trguje po metodi preovlađujuće cenešto dovodi do jako malog obima trgo-

vanja. Ona takođe navodi da tehničkemogućnosti za znatno povećanjeovog obima postoje jer je donacijomluksemburgške vlade uveden tzv. FIX POOCOL koji omogućuje protok od čak 100 000 naloga u sekundi (kodnas se dnevno dobije samo 700).akođe, na našem tržištu postoji 91 bro-kerska kuća a sa uvođenjem različitih

nansijskih derivata na beogradsku berzu i njenim daljim produbljivanjemotvoriće se mogućnosti za njihov mno-go intenzivniji i značajniji rad.

KOMERCIJALNOBANKARSTVOIspred ProCredit banke, kao lidera ukreditiranju male i srednje privredegovorio je Aleksandar iš. Prošavšikroz značajan proces restruktuiranjai značajnog smanjenja njihovog broja

koji je od 105 banki 2001. godinepao na 35 u 2008., banke su izborileznačajnu i jaku poziciju na domaćemnansijskom tržištu i ovaj sektor je jakoperspektivan.

FOREX Sledeći segment nansijskog poslovan- ja je, na veliku žalost, malo poznatstudentima i široj javnosti. eč je za-pravo o međunarodnom tržištu valutatj. njhovoj svakodnevnoj kupoprodaji.

ao kompanija - predstavnik ovog jako intresantnog i dinamičnog, ali istesnog posla pojavila se elerade tj.Milorad Stamenković kao njen trader imenadžer.

ČETIRI TEME -ČETIRI RADIONOCEDrugi dan podrazumevao je mnogointeraktivniji odnos kompanija i del-egata.U skladu sa obrađivanim temama stu-denti su bili podeljeni u četiri radion-ice u okviru kojih su se upoznavali saopštim perormansama kompanije,načinom unkcionisanja tog segmenta

nansijskog tržišta, rešavali case study idobijali određena praktična znaja (npr.u okviru radionice “Investicioni on-dovi” pravili su portolio, računali vred-nost investicione jedinice, kao i visinuostvarenog prota shodno izvršenom

ulaganju) kao i odgovore na sva pitanjai nedoumice.Na samom kraju u okviru World Caé-a , predstavnici H- a navedenih kom-panijama govorili su kako je to raditiu njihovoj kompaniji. Studenti su serotirali tako da su svi, u prilično neor-malnoj atmoseri, bez obzira na to kojojradionici su pripadali, imali priliku dasaznaju sve što su želeli o radu u svakojod ovih kompanija.

Ono što je takođe bilo pohvalno jestesjajna organizacija ljudi iz AIESEC-akoji su zbilja pokazali kako se uz dostatruda i posvećenosti uvek sve možepostići.Na kraju, treba još reći da je semi-nar svakako ispunio cilj povećavanjapraktičnih znanja studenata kao i up-oznavanja sa uslovima zapošljavanjapo završenom akultetu i povezivanjastudenata i kompanija.Zato, već sledeće godine mislite nasebe, napravite korak u budućnost iaplicirajte za FIDES 2009!

Maja RADAK

FIDES - Dunja i jovana

FIDES - Svi zajedno



6

FAKULTET

Jakub Vrána23 godineEkonomski akultetSemestar: Letnjiepublika Češka

■ Zašto Maribor? (ukoliko je postojaoizbor)

Pre svega, želeo sam da pronađem zem-lju u kojoj se predaju isti predmeti kaona mom akultetu. Lomio sam se izmeđuneke tri države i na kraju izbor je pao na

Sloveniju i Maribor zato što je jein izato što mogu više para da potrošim nauživanje dok sam ovde.

■ Kako ti se čine Maribor i S-LOVE-nija?

Sigurno je ovo najbolje iskustvo ikad!Ljudi su enomenalni – ne samo Slovenci– već uglavnom i Erasmus studenti jer sanjima provodim i većinu svog vremena.Stvarno sam upoznao veoma DOBEljude – ne mogu poželeti više.

Hm, ono što mi se jedino ne sviđa ovdesu momci iz obezbeđenja. Zaista idu naživce, a oni znaju i zašto :)

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?Ovako, moj dan obično počinje tako štoustanem oko 11 sati i istuširam se. Pošto setad najzad osetim kao ljudsko biće, odemnegde da pojedem nešto za ručak. Odmori gledanje lma. Dvaput nedeljno imamakultet, a kad ne moram da idem tamo basket je najbolja alternativa. Uveče se idena odbojku. Skoro svaki dan prave se nekežurke ili nešto u vezi sa alkoholom, takoda je to poslednji deo moga dana i takođerazlog mojih glavobolja ujutru.

■ Da li ti je studiranje ovde teže nego utvojoj zemlji?Ne mislim da je teže. ecimo da zavisi kojipredmeti se izaberu ovde, ali čak i tada kadse izaberu oni ”teži“ studenti ne provodesvaki dan čitajući knjige i radeći nešto zaškolu. Eto, možda su iste težine kao nekine tako teški predmeti na mom akultetu.

■ Da li bi preporučio/la svojim pri-jateljima da dođu ovde i zašto?

Naravno da bih. Na primer, sistem kupona

za ishranu je savršen i može se naći samo uSloveniji. Cene hrane i robe u marketimasu iste kao i u Češkoj, a smeštaj je nešto je-tiniji. Ljudi su svugde dobri (devojke čak ilepe) i ako postoji bilo koji problem, ljudiiz kancelarije za Međunarodnu saradnjuuvek izlaze u susret. Za ljubitelje sportapoput mene ovde je raj. Eto, to bi bio maliprimer zašto doći ovde.

Anu Pajari23 godineUčiteljski akultetSemestar: LetnjiFinska


Nisam znala ništa o Sloveniji, ali učinilami se kao lepa zemlja. Prilično je jeinijau odnosu na Finsku i može da se putuje uokolne zemlje veoma lako. akođe, Un- verzitet Maribora je novi partner mogUniverziteta, pa sam tako odlučila da bu-dem prvi student ovde sa mog akulteta.


Dopadaju mi se Slovenci jer su prijatni idobri. akođe, atmosera ovde je mnogoopuštenija nego u Finskoj.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?od mene skoro svaki dan ide ovako:škola, ručak, kaa, neki hobi i uveče piće sadruštvom a potom žurka. :)

■ Da li ti je studiranje ovde teže nego utvojoj zemlji?

Lakše je zato što nema tako puno časova

kojima moram da prisustvujem jer se većina održava na slovenačkom.


Maribor je prelep grad iako je veoma mali. A možeš lako da putuješ gdegod. Svako bitrebalo da ga poseti barem jednom. :)

Pauwel De idder22 godine Mašinski akultetSemestar: LetnjiBelgija


Moj akultet je imao pozitivna iskustva saUniverzitetom u Mariboru.


Najviše mi se sviđa grad i priroda okonjega. Imaju par dobrih skijaških stazau blizini. Ono što mi se ne sviđa jeste tošto je Maribor mrtav noću. ad hoćeš daizađeš negde uvek moraš da tražiš mestogde možeš da odeš. Nema dovoljno

ERASMUSOVCIZA MONOPOLIST

Marija STARČEVIĆ



7

klubova i sve se zatvara previše rano. o je velika razlika u poređenju sa mojim gra-dom u Belgiji.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?Buđenje oko 11 ili12 sati. uširanje. učak

oko 2 sata. Posle restorana nešto maloradim za školu. U domovima uveče uvek imaš s kim da popričaš/popiješ nešto, iposle toga se izlazi napolje.


Opuštenije je. Erasmus nije samo studi-ranje. Erasmus je upoznavanje ljudi iz celeEvrope i istraživanje različitih kultura.

■ Da li bi preporučio/la svojim pri-

jateljima da dođu ovde i zašto?Da, svakako bih preporučio ovo mestodrugim studentima. Sigurno je da ću se vratiti ovde na odmor, barem još jednom.

Karla ickova21 godinuaEkonomski akultetSemestar: LetnjiČeška epublika

■ Zašto Maribor? (ukoliko je postojao

izbor)Slovenija je prilično blizu Češke i nije takoskupa kao ostale evropske zemlje.


Stvarno uživam u mom boravku ovde,cela zemlja i Maribor su prelepi. Najviše volim sistem sa studentskim kuponima jermožeš da jedeš po veoma niskim cenama:) Da li ima nešto što mi se ne sviđa ovde?Hm, ne! Sve je jednostavno čarobno :)

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?Dobro pitanje :) Ustanem oko 11 sati i neradim ništa ceo dan ;)


Ne, naprotiv, ovde je lako biti Erasmusstudent, a mislim da je tako verovatno i usvakoj zemlji. o je samo Erasmus, ne ubi- janje od učenja :) Barem ne zasad, nadamse da će tako i ostati. :)


Naravno! Ovde je prelepo! I Maribor i

Slovenija su zaista vredni posete.

Jessica assavong24 godineEkonomski akultetSemestar: Letnji

Francuska


Moj akultet mi je dao listu zemalja u kojemogu da odem, a koja nije bila baš velika.ako sam odabrala Maribor jer su mi prijatelji preporučili Sloveniju kao veomalepu zemlju. A zaista nisam poznavala ovajdeo Evrope, tako da mi se učinilo da bi bilo zanimljivo da ga upoznam.

■ Kako ti se čine Maribor i S-LOVE-nija?Ovde se osećam zaista dobro! Sviđami se grad, način života, ljudi, zelenepovršine, ”terasa“ grada, raznolikostove zemlje, ma, mnogo toga! Najvećiproblem mi je možda jezik i moždazato što u Mariboru nema dovoljnokulturnih obeležja.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?Uživanje u vremenu, nastava (nekoliko na

Erasmus-u), upoznavanje novih ljudi...■ Da li ti je studiranje ovde teže nego u

tvojoj zemlji?NE, denitivno ne.


Da, naravno. Ovo je odlično mesto dase upoznaju ljudi iz drugih evropskih ze-malja i otkriju sve okolne zemlje zajednosa njihovim kulturama.

Mikolaj Scierski21 godinaEkonomski akultetSemestar: LetnjiPoljska


Došao sam ovde na preporuku prijatelja.On mi je predložio ovaj grad, i nisampogrešio što sam ga poslušao.


I Slovenija i Slovenci kao ljudi mi se baš

sviđaju. A najviše mi se sviđaju kuponiza jelo.

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?Ujutru časovi na akultetu, onda ručak u nekom restoranu, zatim odmaranje ili

učenje. Na kraju se sve završi žurkom u večernjim satima.


Čini mi se da je ovde lakše studirati negou mojoj zemlji.


Da. Meni se svidelo, i ljudima pre mene,neću ništa reći. Zanimljivije je da dođu i

sami otkriju ;-)

Monika21 godinaFilološki akultetSemestar: Zimski i letnjiLitvanija


Mogla sam da izaberem samo Sloveniju isamo Maribor jer moj akultet nije imao kon-

takt sa drugim univerzitetima u Sloveniji.■ Kako ti se čine Maribor i S-LOVE-

nija?Grad je super! Sviđa mi se što nije ve-liki. Volim prirodu ovde (naročito pla-nine) i vreme, ali nekad mi se ne sviđajuslovenački studenti koji piju previše i ondapostanu malo agresivni (ne svi, naravno).

■ Kako jedan običan dan u MB izgleda?Dan počinje sa jutarnjim predavanjima,

onda ručak sa prijateljima, odmor, čitanjeili učenje. A uveče, tu su žurke i druženjesa prijateljima. :)


Erasmusovcima studiranje ovde je veomalako u poređenju i sa mojim studijama uzemlji i sa slovenačkim studijama ovde.Ovde imaju više prakse i više seminarskihnego u Litvaniji.


Da, naravno. Pa ja sam ovde već drugi se-mestar, zar ne?! :)

FAKULTET



8

FAKULTET

Projekat Istraživanja mišljenjai stavova studenata BU većpetu godinu za redom sprovodi Marketing radionica.

Anketiranje je izvršeno aprila ovegodine i to na skoro svim državnimakultetima u Beogradu (Ekonomski,Filološki, Filozoski, EF, FON, DIF,Mašinski, Matematički, Hemijski,...)obuhvatajući tako 1200 studenata. Anketa je sadržala 21 pitanje. Pitanja

su vrlo raznolika ali se mogu svrstatipod tri kategorije (glavne teme): us-lovi studiranja, politika i studenti idruštvo.Ovim člankom se zahvaljujemo svima Vama koji ste pokazali dobru volju istrpljivo popunili anketu.

OCENIMO MI NJIHPrvo pitanje kojim su se anketirani stu-denti pozabavili zahtevalo je da ocenekoliko su zadovoljni proesorima, nas-tavnim programom, udžbenicima,predavanjima i unkcionisanjem stu-dentskih službi (ocenama od 1- nimalodo 5 -u potpunosti). Najbolju ocenu

dobili su proesori, 3.20, zatim sledepredavanja (logično!), 3.12,nastavniprogram – 3.05 i studentske službe– 2.68. Dok su udžbenici najgore prošlisa ocenom 2.62.Sa sličnim rezultatima susreli smo sei prošle godine (mada postoji velikipad u oceni udžbenika) pa se postavljapitanje kada će neko u ovoj zemlji ob-ratiti pažnju i na studentske zamerke ipotrebe?!

A da pokažemo da ima mesta gde je sveto ’’malo’’ drugačije pomogli su nam vaši odgovori na pitanje: ’’oje su pred-nosti privatnih u odnosu na državneakultete?’’. Iako veliki broj studenata(43 odsto) smatra da privatni akultetinisu u prednosti u odnosu na državne,ipak je više onih koji vide različitapreimućstva studiranja na privatnimakultetima (57 odsto) kao što su: boljiuslovi studiranja, više praktičnog znanja, lakši upis i lakše i brže završavanje,...Da li se neko sa državnih akultetazabrinuo za svoju poziciju na tržišturada i uplašio sve veće konkurencije?Denitivno mnogo njih. Da li je učinjen

bilo kakav pomak ka pospešivanju uslo- va studiranja na državnim akultetima,smanjenju školarina ili makar slušanjuglasa studenata? Ja to ne vidim, a vi?!I da bi ova priča bila upotpunjena na pravi način postavljeno je i pitanje:’’oji suaktori danas u Srbiji presudni prilikomzapošljavanja?’’(slika 1). Na žalost većina studenata smatra da je diplomaaktor koji veoma malo utiče na uspehpri nalaženju adekvatnog zaposlenja.

Samo 14 odsto smatra je najvažnijimaktorom. Pri tom je 19 odsto studena-ta BU zaokružilo lične sposobnosti kaoodlučujuće, dok je politička pripadnostzauzela mesto u 11 odsto odgovora naovo pitanje. Daleko ispred je veza sa38 odsto! Loše vesti za sve one koji se bave borbom protiv korupcije (ako ih još uvek ima).

I POSLE IZBORA – IZBORIDa, stižu još jedni u nizu... Prosto senekad zapitam ima li tome kraja ili jeovo možda ona epizoda ’’Dosijea X’’ ukojoj se Molderu jedan te isti dan po-navlja iznova, i iznova, i...

Istraživanje Marketing radionice

STAVOVISTUDENATA Vidim već u vašim očima iznenađenje... I, da zaista je tako, vaša mišljenjai stavovi biće prikazani u ovom pregledu rezultata anketiranja studenataBeogradskog Univerziteta i ukoliko želite (a sigurna sam da želite) možetesaznati stavove Vaših kolega o politici, kulturi, brendu Srbije, uslovimastudiranja,...samo nastavite sa čitanjem...



No nismo ih mogli zaobići, kao ni pre-thodnih godina, pa smo vas pitali u kojupolitičku stranku trenutno imate najvišepoverenja. Oko 35 odsto je reklo da jeto koalicija oko DS. Vicešampion je SSsa 13 odsto vaših glasova, a zatim sledeLDP sa 9 odsto, DSS i NS sa 8 odsto,SPS sa 1 odsto. Bilo je i onih koji su se

opredelili za SPO, PUPS, itd. a oni suu ukupnom broju anketa učestvovali sa jednim procentom. Možda ste primeti-li da još puno nedostaje da bi se stiglodo 100 odsto?! E, pa tu se vraćamo na

čuvenog FBI agenta iz prve rečeniceovog pasusa koji se vrti u začaranomkrugu ponavljajućeg dana. I, pretpostav-ljate, ostatak od čak 33 odsto studenataBU oseća se poprilično slično i nemapoverenja ni u jednu političku strankuu Srbiji! Pošto je sličan rezultat dobijeni prošle godine (25 odsto) kao i 2006.

(kada je čak 55 odsto reklo da nećeizaći na izbore) možemo zaključiti da je ovo konstantan problem na čijem serešavanju malo radilo. Moldera je spasi-la Skali a kako će se akteri naše političke

scene izboriti sa ovim poražavajućimrezultatom ostaje nam da vidimo.

BITI ILI NE BITIDobro nam je poznata raza ’’odliv mozgova’’. Možda malo rogobatna iline baš u duhu našeg jezika, ali svakako je nezaobilazna tema kada se govori o

mladim ljudima u našoj zemlji. Samo28 odsto studenata BU ne bi napustiloSrbiju nakon završetka studija (slika 2).Ostali bi glavom bez obzira pobegli izrazličitih pobuda: zbog lošeg životnog

9

FAKULTET

Koji su faktori danas u Srbiji presudni prilikom zapošljavanja? slika 1

Da li bi napustili Srbiju nakon završetka školovanja? slika 2



10

FAKULTET

standarda (38 odsto), radi daljegškolovanja (23 odsto). ezigniranostsituacijom u zemlji vidi se i iz odgovorakoji su svrstani pod ’’ostalo’’ (11 odsto).u su se našli odgovori kao što su: zbog

svega, bolje zarade, više mogućnostiizbora, korupcije, nepostojanja pravih vrednosti, političke situacije, naše kul-ture,... Našlo se i dosta inspirativnih

odgovora: da nađem ženu svog života,zbog ljubavi, udbala, partnera, izazova,zbog posla konzula,...U skladu sa odgovorima neće bitipreterano ako Šekspirovu rečenicu iz

podnaslova promenimo u ’’ići ili os-tati’’!

’’MOLITVA’’Evrosong nam kuca na vrata. Nikad dosada naša zemlja nije imala priliku daorganizuje događaj ovog tipa. Oči celeEvrope biće uprte upravo u nas...Da li je Marija Šeriović osećala takvu tremupred nastup u Helsinkiju kakvu sada

sigurno osećaju organizatori Evroson-ga? rideset i dva procenta studenatasmatra da ćemo se izboriti sa organi-zovanjem i biti u rangu sa prethodni-ma, 14 odsto veruje da ćemo nadmašiti

sami sebe, 9 odsto predviđa totalnipromašaj, 22 odsto nisu sigurni šta ćese desiti. Naravno ima i onih koje ovajdogađaj i njegov (ne)uspeh uopšte ne

zanima (23 odsto). Ako ništa drugo radilo se popriličnona uključivanju javnosti u izbor jednogod dva voditeljska para putem glasanjaza takmičare u emisiji ’’Evropsko lice’’.

Upućen je i javni poziv za registrovanjeprivatnih smeštaja uz propisane stan-darde kako bi se turistima omogućilošto ugodnije iskustvo u našoj zemlji.o je ono što smo do sada videli. Usvakom slučaju ostaje nam ’’Molitva’’ i,nadajmo se, uspeh Jelene omašević.

ŠTA POSETITI?!Načeli smo i temu o kulturnim

događajima koje studenti posećuju.Ovde su bioskopske projekcije odneleprimat sa 41 odsto, daleko iza su kon-certi (28 odsto) i pozorišne predstave(26 odsto). Na samom kraju liste

poželjnih događaja nalaze se izložbe sasvega 4 odsto.Ono što je najviše uticalo na ovakav ra-spored jesu slobodno vreme sa ocenomod 3.54 i cene ulaznica sa 3.44 (slika3). Iznenađuje podatak da je adekvat-na kulturna ponuda visoko rangirana(3.14) što znači da u moru koncerata,lmskih, muzičkih i pozorišnih estiva-la, ipak ne nađe za svakog po nešto, te bi bilo poželjno da se čuju i potrebe onihkojima se pokušavaju prodati karte za

enorman broj ’’eventova’’ svake godine.

I JA SAM BRENDDobro možda ne na nacionalnomnivou, ali ima još vremena, mlada sam ja. A, Vi ste glasali za sportiste kaonajadekvatniji brend Srbije (slika 4).

Zatim nezaobilazni Exit i Guča. Proiz- vod koji bi po vama najpre trebalo dase nađe na listi najboljih predstavnikanaše zemlje je ’’Plazma’’. I za sam krajnadamo se da će ovi rezultati, poredzanimljivog štiva, biti i podstrek da seneki problemi sa kojima se studentisvakodnevno susreću reše.

Marketing radionicaBranka PRIŠUNJAK

Najadekvatniji brend Srbije? slika 4

Slobodno vreme 3.54

Cene ulaznica 3.44

Uređenost objekata 2.51 Adekvatna kulturna ponuda 3.14Zainteresovanost prijatelja da idu sa vama 2.7

slika 3



11

Terenska nastava za smer turizam i hotelijerstvo

Terenska nastava za smer turizam i hotelijerstvo ove godine održala se od 14. do 16. maja u okviru predmeta Organizacija i zaštita prostora u turizmu. Ove godine u odnosu na prošlu nastava je pored Donjeg Podunavlja obuhvatila i Niš, rodni grad cara Konstantina, i Đ avolju varoš, srpskog kandidata za 7 svetskih prirodnih č uda.Inicijativa za ovakav vid nastave na kome se studenti druže, ali i upoznaju sa realnoš ć u srpske turisti č ke privrede, pokrenuta prošle godine od strane asistenata Emilije Mani ć i Aleksandra Đ or đ evi ć a dobar je primer i potsticaj studentima i profesorima za sli č ne aktivnosti.

Studentski parlament raspisuje konkurs za studenta prodekana

Konkursna komisija Studentskog parlamenta odre đ uje slede ć e uslove konkursa za izbor studenta prodekana na osnovu č lana 1. pravilnika o radu konkursne komisije:

-student III, IV ili apsolvent,-prikupiti najmanje 200 potpisa podrške studenata,-nekažnjavan od strane disciplinske komisije fakulteta i -student koji nije obnavljao godinu i koji ima prosek iznad 8.50.Rok za podnošenje kandidature traje od dana objav- ljivanja konkursa, 13.05. do 27.05.2008. godine u 14h.Kandidature se podnose isklju č ivo u pisarnici fakulteta sa naznakom “Kandidatura za studenta prodekana” . U kandidaturi potrebno je priložiti biogra fi ju i dokument sa potpisom 200 studenata koji podržavaju kandidaturu

(obrazac za potpise može se preuzeti u prostorijama Studentskog parlamenta). U slu č aju da student bude izabran ne može obavljati funkciju u drugim studentskim organizacijama na fakultetu, odnosno mora podneti ostavku 7 dana od dana kada je izabran.

Izvinjenje Svi grešimo, naro č ito kad radimo. Tako smo i mi iz Ml-a u prošlom broju pogrešili, pogrešno smo potpisali au- tora teksta Moj život u Pragu. Autor je ne Dragan, ve ć Dragiša Otaševi ć Gile. Ovum putem mu se javno izvinja-

vamo.

Temperature su poskakale naviše i to

baš sada kada studenti najviše vreme-

na provode u č itaonicama fakulteta.

Ure đ aji za klimu postoje, još kad bi ih

neko pokrenuo.

SUEF je vršio

istraživanje o tome koliko profe- sori

poštuju vreme prijema, odnosno da li su

svojim kabinetima odre đ enog dana u ne-

delji u predvi đ eno vreme za razgovor sa

studentima. Prisustvo profesora se prov-

eravalo 15 minuta nakon po č etka vre-

mena prijema, i 15 minuta pre završetka

istog. Iskustva studenata koji su vršili

ovo istraživanje su razli č ita. Neki pro-

fesori su se šalili na svoj ili njihov ra č un,

neki su bili uvre đ eni, neki potpuno

ravnodušni. Ipak rezultati istraživanja

su zaista pozitivni, više od 90 odsto

profesora je u svojim kabinetima sve

vreme predvi đ eno za prijem, spremni za

razgovor i davanje saveta.

FAKULTETSKE

VESTI

Crna maska

Bela maska

FAKULTET



12

Marketing Radionica jeneproitna studentska or-ganizacija Ekonomskogakulteta koja se bavi mar-

ketingom, istraživačkim projektimai praktičnom primenom stečenihznanja iz oblasti ekonomije i market-inga. Cilj postojanja Marketing Ra-dionice je proširivanje i usavršavanjeteorijskih i praktičnih znanja stude-nata našeg akulteta.

Projekti kojima se Marketing Ra-dionica bavi su iz raznih oblastiposlovne ekonomije: istraživanjetržišta i javnog mnjenja, pozicioni-ranje preduzeća, izrada marketingplanova i sprovođenje PR kampanja,mystery shopping, organizovanjemaniestacija i promocija, kao isaradnja sa drugim studentskim or-ganizacijama.

Marketing Radionica postoji već oko

10 godina, i tokom tog perioda višestotina studenata je svojim zalagan- jem i kreativnošću učestvovalo u raduove organizacije. Novi članovi, kojisvojim idejama i energijom dopri-nose realizaciju projekata MarketingRadionice, primaju se početkom let-njeg semestra svake školske godine.Marketing Radionica redovno reali-zuje tri projekta tokom jedne školskegodine: Veče reklama- Reklamijada,Praxis i Istraživanje stavova stude-nata.

VEČE REKLAMA- REKLAMIJADA

Reklamijada je humanitarnamaniestacija na kojoj se tokomdvočasovnog programa prikazuju na- jinteresantije i najkreativnije domaćei strane reklame u odabiru MarketingRadionice. Početkom decembra, većpet godina za redom, uz inansijskupodršku Uprave akuleteta, organi-zuje se tradicionalno veče posvećenoreklamama na našem akutetu.

Svake godine ovaj događaj izazove

veliko interesovanje, kako među stu-dentima našeg Fakulteta tako i međustudentima drugih akulteta, medijaali i ostalih zainteresovanih ljubiteljadobrih reklama, pa sada već tradicio-nalno dočekujemo sasvim pun velikiamiteatar A1.

Marketing Radionica je 2005. go-dine novcem od prodatih ulaznicakupila medicinski aparat za šestoodeljenje Inektivne klinike, na

kome su smešteni pacijenti oboleliod AIDS-a, 2006. godine sav prihodod prodaje ulaznica poklonjen jePrihvatilištu za urgentnu zaštitu zlo-stavljane dece u Beogradu, a 2007.godine donacija je išla Udruženjustudenata sa hendikepom. Naš cilj je da razl ičite ustanove dobijajunašu simboličnu pomoć, a Market-ing Radionica insistira na kupovinimaterijalnih dobara za ustanove,kako bi bili sigurni da naša pomoćide u prave ruke.

Od 2006 godine Reklamijada trajedva dana, odnosno dve večeri, ne

samo da bismo prikupili što višesredstava za humanitarnu pomoć, veći odgovorili na sve veće interesovanjeza ovu maniestaciju.

PRAXIS

Projekat Praxis je nastao kao odgovorna neke nedostatke koje smo uočili utoku obrazovanja na Ekonomskomakultetu. Najveći problem studena-ta Ekonomskog akulteta je što i po

završetku Fakulteta nemaju najjasnijusliku šta ih očekuje i šta se, pre svegaočekuje od njih kada zakorače u po-slovni svet. Logičan odgovor, iz kojeg je nastao projekat Praxis, je bio danedostaje upravo to upoznavanje saposlovnim svetom, još u toku studija.Pre početka pilot aze projekta, Mar-keting Radionica je u ebruaru 2005.godine sprovela istraživanje međustudentima Ekonomskog akultetasa željom da proveri da li su i koliko

studenti zainteresovani i koji aspektisu im najvažniji za pohađanje stručneprakse. Pošto su za početak projektaciljna grupa bili studenti završnihgodina, većina ocenjuje praksu kao veoma značajnu za kompletiranjesvog obrazovanja, smatra da bi prak-su trebalo da prođu svi studenti i daona mora da bude sastavni deo nas-tavnog plana i programa na završnimgodinama studija našeg akulteta.Inormacije iz ove ankete MarketingRadionica je iskoristila kao potvrdu,ali i misiju svog angažovanja na ovomprojektu .

FAKULTET

MARKETING



13

Realizacija projekta Praxis je počelau martu 2005. godine, a njegov cilj je obezbeđivanje i slanje studenataEkonomskog akulteta na stručnupraksu u irme koje posluju u našojzemlji. Posle kontaktiranja velikog broja preduzeća u Beogradu, kaoi širom cele Srbije, članovi MR suobezbedili praksu za oko 30 stude-nata našeg Fakulteta, a od aprila2006. godine, kada je MarketingRadionica započela projekat za ovu

godinu poslala je preko 40 stude-nata na stručnu praksu.Ove godinese nadamo da ćemo naići na boljiodziv poslodavaca i obezbediti još

veći broj prak si nego prošle godine,za šta je nepohodna i saradnja sadrugim organizacijama i pre svegapodrška Fakulteta.

U toku projekta se obavljaju brojneaktivnosti, počev od inormisanja javnosti o našem projektu u medijima i direktnog kontaktiranja frmi,

pa sve do obaveštavanja studenata,prikupljanja njihovih biografja i pri-kupljanja inormacija o iskustvimastudenata posle obavljene prakse. Prepočetka realizacije projekta sprove-dena je kampanja u medijima koja jeimala za cilj obaveštavanje poslodava-ca o postojanju Praxis-a, promocijuMarketing Radionice i svih njenihprojekata, kao i promociju samogFakulteta. U slučaju dogovora o sarad-nji sa preduzećima, studenti su bla-

govremeno obavešteni putem plakatana oglasnim tablama, kao i preko In-ternet prezentacije Fakulteta.

Važna činjenica je da selekciju kan-didata ne obavlja Marketing Ra-dionica, već pojedine irme koje iomogućavaju praksu, čime se postižeda na stručnu praksu odlaze stu-denti odgovarajućeg smera i proila,koji najviše odgovaraju konkretnompreduzeću. Krajnji rezultat je da dol-

azi do bliže i prisnije saradnje izmeđuposlodavaca i članova Marketing Ra-dionice.

ISTRAŽIVANJE STAVOVA STUDENATA

U sklopu svojih aktivnosti u letnjemsemestru, Marketing Radionica od2004. godine sprovodi istraživanjestavova studenata Univerziteta u Beo-gradu i to na stratiikovanom uzorkusa preko 1000 studenata sa različitihakulteta. Upitnik se najčešće odnosina aktuelne teme u našem društvu:odlazak i razlog odlaska iz zemlje,

unkcionisanje institucija u Srbiji,problem vojne obaveze, problemsaradnje sa Haškim tribunalom, pris-tupanje EU, popularnost političara ipolitičkih partija i sl.

Posle terenskog rada na akulteti-ma, obradom podataka dolazi se do veoma zanimljivih inormacija, kojeizražavaju stavove studenata, a koje sena neki način mogu projektovati i nacelo društvo i sutuaciju u njemu. Re-

zultate ovog istraživanja MarketingRadionice, sa velikim interesovanjemprate i svi značajni domaći mediji.

OSTALI PROJEKTI

Zbog smene generacija studenatau Marketing radionici nemoguće jeopisati sve naše projekte koje su radi-li raniji članovi, pa izdvajamo samoneke od uspešnijih:

Čuvajmo jelke - 2001/2002 - projekat za očuvanje zimzelenog drvećaod seče u vreme novogodišnjihpraznika u saradnji sa Ministarstvomekologije.

Osnivanje i razvoj Centra za pse vodiče “Homer” u saradnji saUdruženjem slepih “Homer” -2002/2003 godine.Istraživanje posećenosti operskihpredstava i drugih igranih ormi Nar-odnog pozorišta 2001. godine.Saradnja sa Crvenim krstom Srbijena izradi marketing strategije 2003.godine.

Marketing Radionica senalazi u aneksu na drugom

spratu, u kabinetu 238.

E-mail jemarketingradionica@

one.ekof.bg.ac.yu

FAKULTET

RADIONICA



14

S vi građani Srbije koji su od 2005.

godine radili u inostranstvuimaju priliku da izvrše povraćajporeza koji su im bili odbijani

od bruto iznosa zarada. U pitanju suederalni, državni ili lokalni porezi kojisu dostizali nivo od 10% do 15% uku-pnih primanja.Svi strani državljani imaju pravo nadelimačan ili potpun povraćaj nave-denih sredstava u zavisnosti od državeu kojoj su radili i osnova po kome sutamo boravili.

- Najviše zahteva za povraćaj porezanam stiže od strane studenata kojisu preko leta radili u Americi preko Work&ravel programa i kojima uspe- vamo da izvršimo maksimalan povraćajdo nivoa od 650-700 dolara, kaže Bog-dan Đakonović sa studentskog portalaStudentskiSvet.com koji se specijal-izovao za pružanje ove usluge studen-tima.Procedura povraćaja poreza je nova zanaše građane, tako da mnogi prven-stveno iz razloga neobaveštenostipropuštaju priliku da dopune svoj budžet na ovaj način.ok za podnošenje zahteva za one koji

su radili u Americi je 15. april, zbog čega

treba požuriti sa prikupljanjem i preda- jom dokumentacije. Specijalizovaneagencije pružaju usluge pronalaženjaneophodnih dokumenata putem In-terneta, a nadoknadu odbijaju nakonuspešno sprovedenog postupka.U slučaju američkog poreza, procedura je takva da se zahtev za povraćaj možeproslediti u roku od tri godine. o značida građani Srbije koji su boraviii i radiliu Americi u 2005. godini, mogu do 15.aprila da zatraže svoj novac.

Ako ste u 2006. ili 2007. godini radiliu Americi, imate priliku da i posle 15.aprila predate dokumentaciju, pri čemućete dobiti manju svotu zbog plaćanjapenala. Potrebnu dokumentaciju čineormulari W2 i DS-2019, kao i oto-kopija ili skenirana slika vize i kartice sa brojem socijlanog osiguranja.Prijavljivanje za povraćaj poreza je nesamo pravo, već i obaveza za sve onekoji su radili u inostranstvu. Američkeporeske vlasti zahtevaju od svih osobakoji na njihovom tlu zarade više od3.400 dolara da prijave svoj prihod.Poslednjih godina poreskoj službi SADsu iz Srbije stizali uglavnom pogrešno

popunjeni ormulari, u kojima je pri- javljivana veća suma od one na koju jeostvareno pravo.

- akve stvari zaista se veoma lako ot-krivaju, već tokom prve redovne kon-trole. Amerikanci su veomi strogi kadasu u pitanju kazne za prekršioce pro-cedure povraćaja poreza, i prekršioci bivaju automatski okrivljeni za krađuporeza američkih građana, što možeznačajno da utiče na odbijanje budućeg viznog zahteva, navodi BogdanĐakonović.- Mi smo se opredelili za saradnju sakompanijom iz Irske koja godinama

vrši ovaj posao i obezbeđuje maksi-malni mogući zakonski povraćaj, unajkraćem roku i sa minimalnom pro-cedurom, koja se može sprovesti putemInterneta ili DHL pošiljkom i ulazi ucenu usluge.Na našem sajtu www.StudentskiSvet.com, svi posetioci mogu besplatno i bezikakve kasnije obaveze da izvrše pro-cenu iznosa povraćaja na osnovu onogakoliko su dugo radili i za koju platu.Prosečno trajanje postupka od aza

slanja dokumentacije, provere njihovekompletnosti i autentičnosti od straneovlašćenog računovođe i odobravanjapovrćaja iznosi oko 12 nedelja. ačnona vreme da se isplanira letnji odmor.

Više inormacija: www.studentskisvet.com/[email protected].

Kontakt osoba:Bogdan Đakonović064 177 18 56 [email protected]

Jelena LJUBIŠIĆ

Časopis STUDENT

POVRA Ć AJ POREZA IZ INOSTRANSTVA Studenti iz Srbije koji su tokom prethodnih

godina radili u inostranstvu imaju prilikuda zarade dodatnih 500-700 dolara ukolikopokrenu postupak povraćaja poreza. Ovo jenaročito značajno za studente koji su pohađaliWork & Travel programe u SAD, kojima bi svojadokumenta trebali da predaju do 15. aprila.

FAKULTET



15

EKONOMIJA

SREĆNA PORODICA Upravo ste platili 10 evra kako bisteprisustvovali prezentaciji biznisa 21. veka na koju ste došli zahvaljujućipreporuci vašeg poznanika. Ulaziteu salu ispunjenu ushićenom masom,strogo poslovnog izgleda. Dok tražite

slobodno mesto, salom se prolamarenetičan aplauz. Ispred vas izlazi su- vonjavi čovek srednjih godina i krećesa pričom ravnom najuzbudljivijimšpanskim serijama. Za kratko vremeuspeo je da vam kaže da se u sali na-laze njegova predivna, prepametna,predobra, najveća podrška u životu– njegova žena. Aplauz. u je i mlađisin. Aplauz. Stariji je ostao sa bakomda vežba matematiku – od njega neće biti ništa. Aplauz. Pokazuje vam i sat,govori da poseduje veliku kuću, dobrakola, odlična primanja. A šta je po za-nimanju? onobar! Frenetičan aplauz.U nastavku priče, kao na pokretnoj

traci, smejuju se reči uspeh, odličan,malo rada, dosta slobodnog vremena,gospodar svoje sudbine, iznad prose-ka, savremena tehnologija, niske cene, vrhunski proizvodi. Neverovatno ste

motivisani ali još uvek ne znate čimetreba da se bavite. U tom trenutkuzavršava se prezentacija, a vi dobi- jate pozivnicu za naredni seminar na jezeru Balaton, na kome će gostovati isam gospodin Dijamant.

ČINJENICA I ARGUMENT Javite se na oglas i odlazite na adresuu centru grada. Na vratima nema ni-

kakvog natpisa ali unutra ima ljudi kojistrpljivo čekaju da počne prezentacija.ada se no prijavite i sednete sprem-ni ste za šou. Prvo vam predstavljajukompaniju, koja uzgred budi rečeno,

prodaje proizvode za mršavljenje.Saznaćete da je glavni doktor u korpo-raciji jedan genije koji ima Nobelovunagradu i tri(!) doktorata. A i njegovisaradnici nisu loši, imaju bar po dva.Generalni direktor je najbolji direktorna svetu, i još je sportista koji surujei vežba (videćete i trbušnjake da seuverite). Na red dolaze mlađi sarad-nici koji vam opisuju svoja iskustva

Novac se može zaraditina više načina – možete da se zaposlite,

da započnete svojbiznis ili da uđeteu mrežu multilevelmarketinga. Trebasamo da postanetedeo mreže i daprodajete proizvodekoji će vam doneti

veliki novac. Tako jeu teoriji, ali u praksistvari izgledaju malodrugačije. Multilevelobično počinje saprezentacijom, a mi

vam predstavljamo

dva karakterističnaslučaja.

Istina omultilevel marketingu

MALO RADA I MNOGO PARA

Bentli u Monte Karlu. Prema prezentaciji multilevela neće vam bititeško da ga kupite. Naravo odelo sa kravatom je nepotrebno umultilevel marketingu.



17

EKONOMIJA

tacija multilevela dolazi i od načina nakoji se regrutuju novi članovi i koji setakođe uči na ovim seminarima.Plaćanjima nije kraj, jer ukoliko želiteda se bavite multilevelom, moraćeteda izdvojite novac i za participaciju

na seminarima, kataloge proizvoda,godišnju članarinu, knjige koje će vamolakšati prodaju, a što je najbitnijemorate unapred da platite i sve proizvode koje prodajete.

ISTINA O POSLUPrvi vaš korak u multilevelu biće da po-zovete sve svoje prijatelje i rodbinu i dapokušate da im prodate proizvode ili daih ubacite u mrežu. Ono što je nezgod-

no, jeste što se prodaja proizvoda od- vija po kućama i stanovima. Agresivnuprodaju većina ljudi smatra uznemira- vanjem, tako da postoji velika šansa

da prijatelji počnu da vas izbegavaju.Poznanici se obično brzo „potroše“ pase kreće sa prodajom nepoznatim lju-dima, naravno po kućama i stanovima.Posao oduzima sve više i više vremenai samo najuporniji (i najdosadniji) us-pevaju da zarade veći novac. Svakako zato vreme koje se potroši na prodavanjetuđih proizvoda može se započeti nekisopstveni biznis i zaraditi verovatnomnogo više novca.reba napomenuti da se u ovom po-slu ne poštuje ni minimum zakonskihobaveza. Pojedinci koji se bave multi-levelom ne registruju rme, tako da izbegavaju plaćanje poreza. ompanije ne

zapošljavaju i svi članovi mreže nemajuposao već postaju takozvani „nezavisnidistributeri“. ao član organizacije, ne-mate nikakva socijalna i penziona prava– vi u stvari radite na crno.

IMA LI PARA?Logično je pitanje ko zarađuje u mul-tilevel marketingu? Odgovor – oni na vrhu. Ljudi koji su na vrhu piramidene moraju da se smaraju sa prodajom

od vrata do vrata – oni samo prodajuproizvode potčinjenima koji obavljaju „crnački“ deo posla. Multilevel je da-nas industrija u porastu i u njemu seobrće veliki novac.Najveća svetska multilevel kompanija Amvej je prošle godine zabeležila pro-daju od 7,2 milijarde dolara širom sve-ta. Poslovanje Amveja je više puta ispi-tivano od strane američke, kanadske ikineske vlade i kompanija je morala daplaća velike odštete. Britanska vlada jeu novembru prošle godine završila is-tragu koja je pokazala da je poslovanje Amveja u najmanju ruku neetičko izatražena je zabrana rada kompanije.

Postupak i dalje traje, a Amvej je biooptužen za lažna obećanja davananovim članovima, razna plaćanja kojasu tražena od njih i konačno za kon-trolu cena koju su propisali oni na vrhu. Istraga je pokazala da je u 2005.godini od 39 hiljada prodajnih agenatau Engleskoj čak 27 hiljada nije ništaprodalo, a da je 90 odsto ostvarilogubitak. Najbolji prodavci, njih 101,podelili su 75 odsto bonusa. Agent

revor Lov je zaradio najviše - 116hiljada unti, posle 26 godina rada za Amvej. Poređenja radi, osnivač kom-panije, ičard de Vos, ima procenjeno bogatstvo od 3,5 milijardi dolara.Multilevel marketing je jedan odnačina da se zaradi novac, ali sigurnonije magična ormula za kuću sa ba-zenom, letovanje na ubi i posao od5 minuta dnevno. Istina je da trebamnogo rada, truda i uloženog novca.Nema sumnje, u multilevelu zaistamože mnogo da se zaradi – ali samoako ste osnivač.

Vladimir GOJKOVIĆBranko KUBAT

Istraga je pokazala da je u 2005. godini od 39

hiljada prodajnih agenatau Engleskoj čak 27 hiljadanije ništa prodalo, a da je

90 odsto ostvarilo gubitak.Najbolji prodavci, njih 101,

podelili su 75 odsto bonusa. Agent Trevor Lov je zaradio

najviše - 116 hiljada funti,posle 26 godina rada za

Amvej. Poređenja radi,osnivač kompanije, Ričard

de Vos, ima procenjenobogatstvo od 3,5 milijardi

dolara.

Tore Agbar uBarseloni, jednomod gradova gde vas „vode“ na seminare.Svaka sličnostzgrade sa onim što

većina ljudi zaradiu multilevelu jeslučajna.



18

EKONOMIJA

Poslednjih godina došlo je do eks-panzije plasitčnog novca u Srbiji, tedanas imamo preko šest milionakorisnika platnih kartica, ali i sve

veće zloupotrebe od strane kriminalaca.

Pre tri godine naša zemlja upozorena je izBrisela da će doći do migracije ovog krim-inala na prostore jugoistočne Evrope zbogpovećanja sigurnosnih mera u zemljamaEvropske unije.- U 2007. godini imali smo povećanjeod 280 odsto krivičnih dela u odnosuna 2006. godinu. Imali smo veliki brojizvršilaca van teritorije naše zemlje,građani koji nemaju naše državljanstvo,među njima bili su nemački, bugarski irumunski državljani. Većina zlupotreba

dešava se na bankomatima - kaže SašaŽivanović iz MUP-a Srbije.Postoji više načina da vlasnik kartice budezloupotrebljen. Često je reč o takozva-nom skimovanju. Pomoću čitača karticakriminalci preuzimaju podatke sa mag-netnog zapisa na tuđoj kartici. Potom is-tim aparatom to stavljaju na novu karticui zloupotrebljavaju je na bankomatima, urestoranima ili u prodavnicama.rimnalci su izmislili ”štipaljku“ , takozva-nu ”libansku klopku“, koja služi da zaglavikarticu u bankomatu.- U tom slučaju nikako ne treba prihvatitipomoć ”ljubaznog sugrađanina“. Uvek treba pažljivo prilaziti bankomatu, gledati

da neko ne stoji iza vas i da neko ne gleda vaš PIN kod koji kucate - kaže Živanović, iobjašnjava da je bilo slučajeva da su se na bankomatima u Beogradu postavljali ski-movi i mikrokamere za skidanje PIN-a.

Zbog toga mnoge banke u Srbiji su lansi-rale kartice sa čip tehnologijom.- Svi naši bankomati su EMV kompati- bilni sa antiskiming uređajima i sigurn-osnim kamerama, tako da je nivo zaštite vrlo visok - kaže Aleksandra Ognjenovićiz Erste Banke, i dodaje da je zloupotrebasa platnim karticama globalni problemi tehničko tehnološki razvoj ključno jeoružje u borbi. Izdavanjem kartica sa čiptehnologijom, uvođenjem antiskiminguređaja na bankomatima kao i sigurnos-

nih kamera neki su od glavnih preduslovaza zaštitu. S druge strane, neophodan us-lov jeste tesna sprega između zakonskihodredaba, razmena inormacija među bankarskim sistemima, inormisanja iedukacija, kako građana tako i akceptana-ta (trgovaca). Jedno od rešenja koje se nameće jestei osiguranje platnih kartica od straneosiguravajućih kuća.

-Zasad nemamo inormaciju da nekaosiguravajuća kuća nudi takvu vrstuusluga,ali je ovo svakako jedna odusluga koju će banke biti prinuđeneda ponude svojim klijentima u sarad-nji sa osiguravajućim kućama - kaže

Krađa platnih kartica kao unosan biznis

I PLASTIČ AN NOVACMOŽE SE UKRASTIReklame za platne kartice u prvi plan uvek ističu lakoću nošenja i upotrebeu svakoj prilici. Velike količine novce zamenjuju se ”malom plastičnom“.

Međutim, nekadašnji džeparoši prešli su na sofisticiranije i tehnološkinaprednije metode tako da ni plastični novac više nije siguran, čak ni uzemlji Srbiji

Ukoliko dođe do nestankaplatne kartice neophodno

je da građani odmahprijave krađu ili gubitak

banci, kako bi se karticaodmah blokirala. Nakontoga, u slučaju pokušaja

korišćenja karticeod strane kradljivca,bankomat će zadržati

karticu ili će kartica bitioduzeta na prodajnommestu. Ono što većina

građana još ne zna jeste toda je neophodna i saradnja

sa policijom. U slučaju

da dođe do zloupotrebekartice neophodno je da

građani to prijave policiji.Banka je dužna da blokira

karticu za dalje korišćenjei da dostavi na zahtev

policije sve informacijekoje poseduju, kao što

su snimci video-nadzorabankomata, podatkeo mestima pokušaja

zloupotreba i slično, a

ostale aktivnosti su unadležnosti policije.



19

EKONOMIJA

Oganjanovićeva.

Pored ”libanske klopke“ kriminalcinajčešće koriste tehniku ”phishing“ ilipecanje. „Phishing“ je najčešći vid pribav-ljanja poverljivih podataka od korisnikakartica u poslednjih nekoliko godina.o je oblik prevare koji podrazumevaskup aktivnosti kojima neovlašćena licakorišćenjem lažnih poruka elektronskepošte i lažnih veb stranica, pre svega -nansijskih institucija, korisnike karticanavode na otkrivanje poverljivih podata-ka, kao što su JMBG, korisničko ime i

lozinka, PIN broj, broj kreditne kartice islično. Za realizaciju ”phishing“ napadakoriste se imejl poruke , kao što su lažnaupozorenja ”banaka” i drugih nansijskihorganizacija da će doći do gašenja računaklijenta ukoliko ne izvrši unos, odnosnoažuriranje određenih podataka. akođe,koriste se poruke koje obaveštavaju ko-risnika da je dobio na lutriji, zbog čegatreba da dostavi određene podatke kako bi mogao podići dobitak...Ovakve elektronske poruke oslanjajuse na lažna veb odredišta koja izgledomskoro u potupunosti odgovaraju orgin-alnim veb sajtovima nansijskih orga-nizacija.

- ”Phishing” prevara izvodi se na jed-

nostavan način. Na primer, na imejl ad-resu korisnika pošalje se poruka sledećesadržine: ”S obzirom na preuređenje baze podataka X banke, molimo vas da seputem linka ulogujete na sajt i popunitetražene podatke.“ U slučaju da ste komi-

tent X banke koje je navedena u pismui kliknete na navedeni link, otvoriće sektivna veb strana X banke koja po svimkarakteristikama izgleda kao prava. Od-

mah su ponuđene opcije unosa imena

i prezimena, matičnog broja, adrese,teleona i broja kartice koje koristite zajedno sa validnošću i CVV2. Po unosu broja kartice i ostalih podatka najčešćese pojavljuje odgovor: ”Pogrešna vrstakartice, ponovite unos”, čime se korisnik navodi da unese brojeve svih kartica kojeposeduje - kaže Živanović.Naši sagovorinci savetuju da je najvažnijedržati PIN i karticu odvojeno, odnosnone nositi svoj PIN kod sa sobom, ne za-pisivati na kartici i ne poveravati broj ni

svojim najbližima. Obavezno pročitatiopšta pravila o korišćenju kartice kojesvaki klijent dobije uz svoju karticu. Za-pisati broj Call centra ili broj koji se nalazina poleđini kartice i imati ga kod sebe. Negubiti iz vida svoju karticu i ne dozvo-lite da trgovac provlači karticu bez vašegprisustva. Ne prihvatajte pomoć slučajnihprolaznika kada dižete vaša sredstva na bankomatu pogotovo prilikom unošenja vašeg PIN koda. Vodite računa o izborusajtova kada plaćate preko interneta. Uko-liko primetite da vam je kartica nestala,odmah prijavite nestanak banci koja vam je karticu izdala.

Mile BIJELIĆ

”Phishing“ je najčešći vidpribavljanja poverljivih

podataka koji podrazumevakorišćenje lažnih poruka

elektronske pošte i lažnih veb s tranica finansij skihinstitucija koje korisnike

kartica navode naotkrivanje poverljivih

podataka, kao što su JMBG,korisničko ime i lozinka,PIN, broj kreditne kartice

i sl.



20

Industrija dijamanata počinje dase razvija tek od sredine druge po-lovine XIX veka kada su u Južnoj Arici otkrivene značajne rezerve

dijamantske rude. Celokupna ponu-da do tada bila je krajnje ograničena,sačinjena od slučajno pronađenihkamenčića u koritima reka u Indiji i

prašumama Brazila. Od 1870. godinesituacija se drastično menja jer je ot- varanjem rudnika bio obezbeđen sta- bilan plasman na tržište. Danas oko30 odsto svih otkrivenih dijamanatakoristi se u juvelirske svrhe, dok se os-talih 70 odsto upotrebljava u drugimindustrijskim granama. udnici dija-

manata, pre svega iz Arike, godišnjeprosečno proizvedu sirovu rudu vrednu13 milijardi dolara, a svetska juvelirskaindustrija dijamanata ostvaruje čak 71milijardu dolara godišnje. U najmanjuruku sjajno za industriju, ne bi bilopreterano reći, zasnovanu na iluzijama. Ali i dobroj ekonomskoj logici!

Dijamanti su vekovimasimbol bogatstva,

ljubavi i uspešnosti.Ipak, kamenje tako

čisto da se kroz njega vidi krije iza sebe i

mračnu priču koja jepretila da poništi sve vrednosti koje je ono

ikada reprezentovalo. A bez ljubavi,

privrženosti i brige,oni bi bili upravo to

– bezvredni kamič

cinalik hiljadama onihna koje nalećemo

svakog dana.

Industrija dijamanata

KAMENJE LJUBAVI U VRTLOZIMA ZLA

EKONOMIJA



21

EKONOMIJA

SIMBOL LJUBAVIOsim svoje prirodne retkosti, uslov-ljenom jedinstvenom kristalnom struk-turom ugljenika od koga su sačinjeni,dijamanti zapravo imaju veoma malo

drugih posebnih svojstava. U ekonomi- ji bi ovo moglo da bude dovoljno da seodrži stabilnost cena na tržištu, ali kakoobjasniti spremnost da se plate milionidolara za jedan kamen? Šta im daje toli-ku vrednost? Ljubav i privrženost u imekojih se dijamantski nakit poklanja! I to je ova industrija iskoristila, pretvorivšiih u svetski simbol moći i romanse.

NAJUSPEŠNIJI KARTEL NA SVETU

Otkrivanje novih rudnika pretilo je daugrozi investicije britanskih investitorau Južnoj Arici jer dijamanti više nisu bili toliko retki. A upravo to je bio ra-zlog zbog kojeg su ljubavnici spremnopretvarali ogromne svote novca u jedan

kamen kojim bi dokazali svoju ljubav. Jedina mogućnost da se održi cena bila je da se celokupan lanac aktivnostipodvede pod jedan organ koji bi biodovoljno moćan da kontroliše proiz- vodnju u rudnicima i, po potrebi, simu-lira retkost i održava ”iluziju“ vrednostidijamanata. ako je nastala kompanija”De Beers Consolidated Mines”, sasedištem u Južnoj Arici. ”De Beers” je osnovala mnoge ćerke-kompaniješirom sveta, uz strogo nastojanje dase sakrije njihov osnivač. Na svom vr-huncu, ”De Beers” ne samo da je biodirektni vlasnik ili kroz učešće u kapi-talu kontrolisao dijamantske rudnike u

južnoj Arici, već je posedovao i rmeu Engleskoj, Portugaliji, Izraelu, Belgiji,Holandiji i Švajcarskoj koje su činileposlednju kariku u ovom lancu – pro-daju. Velike zasluge na polju promocije

dijamanata se upravo njima duguju. Nji-hova marketinška strategija zasnivala sena tome da kod širokih masa izgradesvest o dijamantima kao otelotvorenjunajlepših ljudskih osećanja, kao saput-niku koji ostaje veran namerama svojih vlasnika, bile one dobre ili loše. ako sestvarala iluzija o večnosti dijamanata, večnosti - tako da ih njihovi vlasnici ni-kada ponovo ne prodaju.Imajući pod svojom kontrolom ponudui stvarajući kod kupaca jako osećanje

vezanosti za kupljeno kamenje, već do1981. godine ”De Beers” je uspeo da seizbori za poziciju najuspešnijeg kartelau modernoj trgovini. I zaista za posled-njih pedeset godina, i kada su ceneplemenitih metala reagovale žestokimuktuacijama na promenu ekonomskihuslova, cena dijamanata ne samo da jeostala stabilna već je i ostvarivala pozi-tivan trend iz godine u godinu.Danas ”De Beers” učestvuje sa 40 ods-to u ukupnoj proizvodnji dijamanata i

kontroliše 2/3 svetskog tržišta što muomogućuje da i dalje ima odlučujućiuticaj na ormiranje cene nebrušenihdijamanata.

KRVAVI DIJAMANTIIzvorište ovih, još poznatih i kao spor-ni dijamanti, je u Arici, kontinentukoji poseduje najveće svetske rezerveovog dragog kamenja. Za siromašnostanovništvo Arike ovo kamenje je putka izbavljenju iz teškog položaja. Ipak,

naročito tokom devedesetih, umestoza poboljšanje standarda stanovništva,korišćeno je za nansiranje pobuna. Izvanične vlasti i pobunjeničke snagedobro su znale da onaj ko upravlja dija-mantima upravlja i ratom. U Angoli jetim novcem nansirana pobunjeničkaorganizacija Unita, koju je predvodio jedan od kopača.. Godine1996. u De-mokratskoj epublici ongo nansi-ran je građanski rat. Ali, najokrutniji odsvih odigrao se u istočnom delu SijeraLeonea. I upravo odatle je industrijiromanse poslat alarmirajući signal koji je slogan ”De Beersa” - ”Dijamanti su večni“ pretio da pretvori u: ”Amputacija

je večna“. Maltretiranje stanovništva,silovanja, prisilan rad na dijamantskimpoljima, sakaćenja i ubijanja bili su pečatevolucionarnog ronta ujedinjenja uovoj aričkoj državici.

U jedanaestogodišnjem ratu ljudski životnije imao nikakvu vrednost. Dijamantisu beskrupulozno korišćeni za kupovinuoružja i nansiranje terorista koji su odno-sili sve više života, na očigled mnogihdemokratskih zemalja. Još jedanput je in-

teres pobedio – priliv dijamanata iz ovihratom pogođenih zemalja bio je dobarza posao stranih kompanija, osiguravao je visoke i stabilne svetske cene dijaman-tima. I zato nikome, a pre svega najvećimproizvođačima, nije padalo napamet daučini nešto zarad humanosti.Sve dok posledice nisu osetili i na sopst- venom tlu. ek nakon terorističkog na-pada na Ameriku shvaćena je ozbiljnostovog problema, nekada okarakterisanogkao ”izolovani, regionalni konikt“.

Napori da se prekine dotok dijamanata izkoniktnih područja rezultirali su siste-mom sertikata, koji treba da omogućeda svaki sirovi dijamant bude označenkako bi moglo da se odredi mesto porek-la. Ovaj sistem sprovodi se pod okriljemUN i samo zemlje članice, kojih je danas74, mogu da se bave uvozom i izvozomsirovih dijamanata. Zahvaljujući tome, više od 99 odsto dijamanata na svetskomtržištu sada potiče iz legitimnih izvora.Ostaje kao pitanje to da li je toliko ljudimoralo da strada da bi se nešto učiniloi da li posle takvih događaja, dijamantimogu da se nose sa istom radošću!

Tatjana JANKOVIĆ

Prvi podaci o poklanjanjudijamanata kao

jedi nstvenog simbol a

ljubavi potiču iz 15. veka.Ljubavni gest nadvojvodeMaksimilijana Austrijskog

iz 1477. godine pretvoriose u tradiciju dužu od

500 godina. Poklanjanjedijamantskog vereničkog

prstena danas jeuobičajeno širom sveta.

”De Beers ConsolidatedMines”, sa sedištem u

Južnoj Africi, učestvuje

sa 40 odsto u ukupnojproizvodnji dijamanata ikontroliše 2/3 svetskog

tržišta, dovoljno je moćanda kontroliše proizvodnjuu rudnicima i po potrebi,

simulira retkost i održava”iluziju“ vrednosti

dijamanata.



22

Ja igram u toj seriji i o njoj mislimsve najbolje. I nekako je nebitno šta ja mislim o njoj, važnije je šta o njojmisle gledaoci. Ja se nikada ne bih

upustila u neki posao ili saradnju da u tone verujem. Na taj način negujem ten.I osećam se zdravo i zadovoljno što je toglavni preduslov dobrog izgleda, do kogami je, kao ženi i glumici, veoma stalo.Pored lma, serije, igra i u predstavama:

”Barbelo, o psima i deci, ”Fedrina ljubav“i ”Pred penzijom“ u Jugoslovenskomdramskom pozorištu. Pozorište, lm ilitelevizija - svuda se dobro oseća.

- ao što sam vam već rekla, radim samosa ljudima koji me čine srećnom i zado- voljnom, kao glumicu i kao ženu. Nalmu i televiziji radi se dnevno između10 i 12 sati i veoma je naporno i čestodosadno, hrana je uglavnom loša i nemategde da se odmorite. U pozorištu je malolakše, radi se od 4 do 5 sati i ako vam sene radi, ne morate. Na lmu morate daradite bez obzira na duševno stanje tuge,sreće, nesreće, nekog besa ili neke drugeprivatne emocije. ada stanete ispred ka-mere i odigrate scenu, to je to i nema po-pravke sutra ili prekosutra. Ako ste loši jer vas je neko iznervirao ili rasplakao, nemaopravdanja pred publikom. Ona vidi

samo krajnji rezultat i baš je briga za neka vaša privatna stanja. Zato je u pozorištulakše jer vežbaš dok ne budeš perektan inesalomiv, a onda izađeš pred publiku kad

si ti spreman. Posle je lako. MonopolList: Ko su ljudi koji su os-tavili najveći trag u vašoj glumačkojkarijeri? Mirjana Karanović: Mnogi. Od ama-terizma do danas učim,skupljam i upijamsve što mi je korisno. Naravno da postojeosobe koje ću više pamtiti, na primermoji proesori Milenko Maričić i BranivojĐorđević, reditelji Srđan aranović,usturica, Žika Pavlović, Slobodan Un-kovski, Dejan Mijač, Paolo Mađeli i DinoMustać. Mira Stupica, Mira Banjac, Mira Joković. Zbog njih sam ponosna na tošto se i ja zovem Mira. akav niz! I pored

DRUŠTVO

Mirjana Karanović, glumica

MALE STVARIME ČINE SREĆNOM

Jednu od glavnih ulogaufilmu ”Tamo i ovde“

reditelja Darka Lungulovaigra Mirjana Karanović.

Snimanje je završenopočetkom aprila, a

premijera se očekuje na jesen. Inače, radnjafilma

je topla ljudska priča otome kako se svakomečini da je bolje ”tamo“nego ”ovde“. Mirjanu

Karanovićpublika gleda iu seriji ”Vratiće se Rode“.

Na naše pitanje kakvo je njeno mišljenje o

seriji, naša sagovornicaodgovara da joj se takvopitanječini besmisleno



23

njih mnogi ljudi koje sam upoznala i up-oznajem čitavog života su moja inspiracijaza uloge koje igram.

ML: Često kažete da je gluma najbolješto umete da radite i da ste veoma zado-

voljni što ste izabrali baš ovaj posao. Dali i dalje ostajete pri tom stavu? MK: Da.

ML: Koji je to trenutak kada osećatenajveći lični uspeh u poslu kojim sebavite? MK: Ja sam zadovoljna osoba i tih trenuta-ka je mnogo. Uživam u mnogim malimtrenucima potpune sreće i ushićenja kojemi priređuje gluma. Od mnogih unikatnihmomenata zajedničkog otkrivanja novih

slojeva u dijalogu sa mojim partnerima ipartnerkama na sceni, uživanja u radu sainteligentnim rediteljima, uzbudljivim tre-nucima zajedničkog disanja sa publikom ipodrške koju nam daju do slatkog umorai potpune iscrpljenosti i ispražnjenostiposle naporne predstave.

ML: Jedni Vas vole,drugi Vas ne volekako zbog Vaše karijere,stavova...Kako Vi na to sve gledate? MK: Sve će to proći, i ljubav i mržnja.

Zadržavam se na onome što mi prija, os-talo ostavljam i ne zanima me.

ML: Pored glume, Vi ste i proesor na Akademiji za glumu. Kako se snalaziteu toj ulozi? MK: ako kad. rudim se da nikako nezaboravim da sam pre svega glumica, patek onda proesor. o znači da izmeđumene i njih postoji istinska veza, a ne aka-demski autoritet. I to je teško jer danasmladi ne poštuju nikog a priori. Za sve

moraš da se izboriš. Njih je 14, a ja sam jedna. Iako sam iskusnija, oni su brojniji.Često mi dođe da im nalupam šamare ko-liko me nerviraju, ali ne mogu, ne bih ništapostigla i onda udri u priču i objašnjavanje.Neki put ih samo pustim da zalutaju. adse umore i dođu pokorni i mirni, lakše mi je da im objasnim.

ML: Koliko je lako ili teško preneti svo-je znanje i iskustvo mladim glumcima? MK: Veoma je teško. ad si mlad mislišda se pravila ipak ne odnose na tebe i daćeš ti ipak moći po svome. ako da starijipričaju, ubeđuju, objašnjavaju, a mladipokušavaju, padaju, propadaju, uče i neko

nauči pre, neko kasnije, neko nikad. Zato je škola dobar prostor da probaju i testira- ju sva upustva koja im ja dajem. ako da toide otprilike ovako: ja pričam, oni manje- više slušaju, manje-više mi veruju, ondaoni probaju da to urade i manje-više uspe-

vaju tj. ne uspevaju, batrgaju se, muče, papolako, mic po mic, nešto naprave. I ondami veruju.

ML: Kada poredite Vaše studentskedane sa studentskim danima sadašnjegeneracije, da li postoji razlika? MK: Postoji, ali više u okruženju, u mer-ilima kvaliteta u društvu, u moralnim vrednostima, u idejama kojima se oni divei kojima smo mi bili ascinirani. Ali, gen-eralno, mislim da su kvalitetni ljudi jed-

nostavno kvalitetni, bez obzira na vreme ukojem žive. ad je neko vredan, pametan iradi na sebi, razvija se i gradi sebe i spolja iiznutra, ta će osoba nešto postići u životu.ako je bilo kada sam ja bila mlada, tako je i sada.

ML: Mnoge starije generacije pričaju odobrim i bezbrižnim osamdesetim go-dinama prošlog veka. Mladi ljudi imajuosećaj da su tada tekli med i mleko? MK: ako kome. Objektivna istina jeste

da su to bile mnogo bezbrižnije i veseli- je godine od devedesetih. Ja sam tada bila u mojim dvadesetim godinama i zamene je to bio najlepši period u životu.ada sam ”osvajala svet“, i proesionalnoi lično. Postizala prve uspehe, prvi putradila mnoge uzbudljive stvari u životu,kao što su putovanja i upoznavanje nekihantastičnih ljudi iz proesije a i van nje.Bila sam na estivalima, Venecija, an,dodela Oskara, Amerika, o svemu samtome dotad samo čitala u novinama, a

onda sam postala deo toga. Postala samčlan Jugoslovenskog dramskog pozorišta,dobila sam mnogo nagrada i družila se iradila sa ljudima čije sam slike isecala iznovina i lepila u spomenar kada sam bilamlađa. Jedna od njih je i Soja Loren.

ML: U današnjoj tranziciji mnogi ljudise nisu snašli. Kako Vi plivate u ovimburnim vremenima? MK: Plivam. Neki put se samo održavamna površini da ne potonem,a neki put bašgrabim kraul. Ne dam se. rudim se dane pokleknem, mnogo radim, pazim nazdravlje, i zičko i psihičko. Ovo drugo mise čini čak važnije. lonim se loših navi-

ka i negativnih misli, manje jedem, više vežbam i nadam se boljim vremenima.

ML: Šta danas da radi mali čovek kojiželi samo normalno da živi? MK: Ne bih da delim savete, nisam sigur-

na da sam kompetentna. Mogu samo dakažem da teško da će ti neko pomoći akosamo sediš i čekaš. I kada tražiš teško je.Mislim da ljudi treba da se udružuju, pre-poznaju po nevolji, po mogućnostima, posposobnostima, sličnim idejama i ciljevi-ma. Uvek je lakše u društvu, pogotovoonih koji su na tvoj strani. Lakše je ostva-riti cilj kad nisi usamljen. A što se ”normal-nog“ života tiče, teško je naći ljude u ovojzemlji koji žive normalno. Ovo je doba

borbe za život. Preživeti i ostvariti svojesnove, makar i najmanje, pitanje je kon-stantne borbe i žrtava koje prinosiš da bi

to bilo moguće. ML: Šta je za Vas sreća? MK: Mnogo toga. Sreća su za mene malestvari. Mnogo svakodnevnih trenutakakada osetim i pomislim da sam srećna.

ML: Gde sebe vidite kroz pet godina? MK: Sve je moguće u životu i ja samspremna na sve, ali vidim sebe u Beo-gradu, u mom stanu, idem na probu, sni-manje ili na čas sa mojim đacima, idem naalenić, na Adu, u neki ni restoran samojim prijateljima. Vidim sebe u ormi, vedrog izgleda, zdravu i još pametniju.

Mile Bijelić

DRUŠTVO



24

Pokušaćemo da vam barem malopomognemo. azgovarali smo saatjom Bizjak iz Ljubljane koja većdeset godina vodi različite semin-

are na teme: poboljšanja komunikacije,međuljudskih odnosa, prevazilaženjukoikata,stresova...Održala je preko stotreninga na prostorima bivše Jugoslavijepovodom ovih tema. atja je osam go-dina radila kao še Programa edukacije irazvoja pri UNICEF-u...Prema njenim rečima, u komunikacijisa drugom osobom potrebno je imatistrpljenja za drugoga i istinski saslušati

ono što ta osoba želi da nam kaže svojomporukom.- Često nemamo dovoljno vremena zadrugoga, ne slušamo ga uistinu, negosamo čekamo kad ćemo doći na red dakažemo to što imamo, da mi ispričamosvoju istinu i svoj pogled na datu situaciju. Ali svaki čovek je individualna osoba i sva-ko ima svoju istinu i svoj pogled na svet.onikt u komunikaciji nastane tada kadželimo drugoga da uverimo da je jedinonaš pogled istinit i verodostojan. akonam se čini da se više uopšte ne znamo dakomuniciramo.

MonopolList: Kako svoje poteškoćerešiti i usavršiti svoju komunikaciju?

Katja Bizjak: Najvažnije je da smo sves-ni te različitosti nas samih i da drugogapoštujemo i cenimo takvoga kakav jeste.ek tada možemo uistinu da saslušamo irazumemo jedan drugoga bez osuđivanjai ocenjivanja.

ML:Kvalitetna komunikacija važna je zaodržavanje dobrih međuljudskih odno-sa. Na koje načine se može poboljšatikomunikacija u tim odnosima?KB: U stresnim situacijama prečesto

reagujemo burno i nekontrolisano. Spo-sobnost kvalitetne komunikacije je samoretkim osobama data sama po sebi. No,dobra vest je da je ta sposobnost veštinakoje se može naučiti i poboljšati. Moramodobro poznavati sebe i svoj način reagov-anja. ada se upitamo: ”Da li me moj načinkomuniciranja udaljuje ili približava momcilju? Šta mogu da uradim drugačije da bimoja komunikacija tekla konstruktivno?”ad dobijete odgovor na to pitanje,morate početi da menjate svoj način

komunikacije. Svaka promena je teška.Imamo osećaj da nešto gubimo i čestozaboravljamo da puno toga dobijamo .Samo, na promeni ponašanja treba ustra- jati toliko vremena da nam ona postanenavika. ako ćemo i u teškim situacijamaodreagovati kvalitetno.

ML: Kako poslati željenu poruku, ada bude pravilno shvaćena od stranedruge osobe?KB: Najdelotvorniji način jeste da dodat-nim pitanjima proverimo da li je osobaporuku razumela onako kako smo miželeli.

DRUŠTVO

Katja Bizjak, diplomirani sociolog

UČINIMO POZITIVNEPROMENE ZA BOLJI ŽIVOT

U današnje vrememnogo se brzo živi.Samo trčimo. Nemamo

vremena za razgovorsa svojom porodicom,prijateljima,kolegama sa posla...To prouzrokuje svađe,

konflikte, stres,strah i ko zna šta još. Kako napravitibarem jedan malikorak ka pozitivnimpromenama da bi sebolje osećali?



25

Često su inormacije koje su nama u pot-punosti jasne drugima nejasne i kao takvezahtevaju dodatno obrazlaganje.Isto tako dobro je da ne upotrebljavamoskraćenice, strane, ružne reči, željenu in-ormaciju iznesemo u pravom redosledu

(1,2,3…), da damo samo one inormacijekoje su potrebne, a ne celo znanje koje mio tome imamo, i da najvažnije inormacijenaglasimo.

ML: Koji su najjednostavniji načini dasaslušamo sagovonika i da pravilno ra-zumemo njegovu poruku?KB: Važnije od slanja inormacije jestedobro slušanje. Postoji 5 nivoa slušanja:ignorisanje, kad namerno osobuignorišemo, pretvaranje, kad se pretvar-

amo da slušamo, a misli su nam negdesasvim drugde, selektivno slušanje, kadčujemo samo one inormacije koje miželimo da čujemo, aktivno slušanje, kadčujemo tačno onu inormaciju koja nam je bila poslana. Najviši nivo jeste empatičnoslušanje, kada možemo da se saživimo sdrugom osobom i da čujemo tačno onošto je ta osoba htela da kaže.Svakako, isto kao i pošiljalac, tako i pri-malac poruke mora dodatnim pitanjimada proveri da li je pravilno razumeo to što

je pošiljalac hteo da kaže. ML: Strah, stres, brige su nešto što pra-ti čoveka na poslu, u porodici… Koji sunačini borbe sa ovim problemima?KB:Da, to je nešto što je u današnje vremeteško izbeći. Strah nas je da ne izgubimoposao, status, voljenu osobu… Svaki strahu nama izazove stres i tako imamo osećajda smo stalno pod stresom.od toga je važno da se upitamo na štamožemo da utičemo, a na šta ne. ada

moramo da utičemo na te stvari na kojemožemo. ecimo, ako se bojimo da ćemoizgubiti posao, nije dobro da samo mirnosedimo i čekamo to što će se dogoditi, već moramo sami da izvršimo inicijativui nešto sa tim uradimo: da razgovaramo sašeom, tražimo novo radno mesto u svo- joj rmi ili tražimo drugi posao, moždazapočnemo neki svoj privatni posao i takoiskoristimo znanje koje imamo.

ML: Koje vrste stresa imamo i koji suglavni virusi stresa?KB: Stres je posledica nesklada izmeđusposobnosti i mogućnosti individue,želja i zahteva okoline od njega. Stres os-

etimo kad imamo osećaj da okolina odnas zahteva više nego što mi možemo dadamo. o znači da nešto što ja osećam kaostres za drugoga to nije.Često kad pomislimo na stres imamo samonegativnu sliku o njemu. Ipak, stres može

biti i pozitivan. ada nas motiviše , aktivira,nudi nam izazov za promene, povećavanašu kreativnost i produktivnost, pobeđujenašu svakodnevnu ”pospanost“.

ML: Koje su negativne posledice kojenastanu pri prekomernom ispoljavan-ju stresa?KB: Stres pozitivno utiče na nas samoako nismo predugo njemu izloženi. adastanje pod stresom traje predugo, utiče nanaše zdravlje, slabi naš imunitet, oboleva-

mo, gubimo volju, nesrećni smo i nezado- voljni, umorni, neraspoloženi... Čestoputa imamo osećaj da nema izlaza.

ML: Koje su strategije i tehnikepobeđivanja stresa?KB: Na situaciju bi trebalo da gledamopozitivno, da usmerimo pažnju na dobrestvari, uvidemo to kao mogućnost za in-dividualan razvoj i za neka nova znanja,koja će nam ubuduće koristiti. Svoju en-ergiju treba da usmerimo na stvari na koje

možemo sami da utičemo, da dobro or-ganizujemo vreme, zdravo da sehranimo,redovno da vežbamo, da se smejemo ipronađemo vreme za zabavu.Uglavnom, da preuzmemo svu odgovor-nost za svoj život.

ML: Međuljudski odnosi zaposlenihu okviru preduzeća nekada su mnogo važniji od plate. Kako poboljšati i mo-tivisati saradnike na bolje međusobneodnose?KB: u se vraćamo na početak intervjua.Za dobar međuljudski odnos najvažnije jepoznavati sebe i svoje potrebe, biti sves-tan različitosti od druge osobe i kao takvu

je ceniti i poštovati. ek tada možemo dagradimo kvalitetan odnos.

ML: Danas bez timskog rada nemauspeha na poslovnom planu. Kako odrazličitih ljudi sa različitim stavovima,

ulogama napraviti dobar tim?KB: Svaki radnik mora da ceni i voli svojposao, da bude svestan da nije samo jednakarika u lancu, već da bez te karike ne bi bilo lanca. ad cenimo svoj rad, možemoda cenimo i tuđi.Čar timskog rada jeste u tome da nismosvi isti i da svi ne radimo isti posao. Sve terazličitosti imaju svoje prednosti i ako seiskoriste na pravilan način mogu da posta-nu prednost dobrog tima.

ML: Konfikti su jedan veliki problemna poslu, a i u porodici. Kako ga pre-poznati i preduprediti?KB: Svaka neusklađesnot, neharmonijapredstavlja konikt. Često zbog stanjau kojem smo se našli zbog konikta nemožemo optimalno da delujemo. Istovre-meno to je stanje koje nas sili na promenei pruža nam mogućnost za individualanrazvoj.onikt je nešto poput stresa, ako ga pus-timo na miru i sa njiim ne učinimo ništa,

raste i postane pravi gladan tigar.Zato je važno da konikt pravovremenoprepoznamo i da pokušamo da ga rešimo.Postoji više načina da se konstruktivnosuočimo s koniktom, najbolje je da kon-ikt razdelimo na manje segmente kojećemo lakše rešiti, da sačuvamo konstruk-tivnu komunikaciju (ne vičemo jedni nadruge, nego da jedni drugima kažemosvoja osećanja i svoje viđenje date situ-acije), da preuzmemo odgovornost zasvoje ponašanje (otkrivamo problem i ne

tražimo krivicu u drugome) i svakako ononajvažnije da smo svesni razlika izmeđunas i da ne sudimo jedni o drugima.

ML: Kako da motivišemo sami sebe dadajemo više od trenutnog, a da nije upitanju samo plata?KB: Biti srećan na svom radnom mestu, voleti ga i radne obaveze ispunjavati sažarom i entuzijazmom mnogima je želja,a nekima cilj. Ljudi koji su to postavili kaocilj verovatno će ga i dostići , uvek će tražitinove, njima zanimljive izazove, znaće darizikuju , ceniće to što rade oni sami, ali ito što rade drugi.

Mile Bijelić

DRUŠTVO

Svaki radnik mora da cenii voli svoj posao, da budesvestan da nije samo jednakarika u lancu, već da bez tekarike ne bi bilo lanca. Kadcenimo svoj rad, možemo dacenimo i tuđi.



26

DRUŠTVO

Radnja prati crnogorsku poro-dicu Vučić preko koje se osli-kavaju sve ideološke zablude,društvene devijacije i ljudske

tragedije. Siniša ovačević izvršio jedemistikaciju jedne ideologije koja je anatički zaslepljivala ljude, a ništadobro nije donela. U sukobu starih i

novih kvazivrednosti vidimo koliko jelako manipulisati ljudima igrajući senjihovom verom i idealima. Predstava vrlo jasno postavlja i pitanje morala,ne samo kod korumpiranih partijskihrukovodilaca, nego i kod običnogčoveka koji u tom haosu grabi neštoza sebe jer može i jer ga niko neće ka-zniti.U sav taj nacionalistički košmar odlično je uklopljena ljubavna priča između“surovog, ali čestitog druga Čelnog”( Vuk ostić) i mlade nemačke zaro- bljenice Helge (Sonja olačarić). Pot-puno spontana i nenametljiva, svojomnežnošću parira oporom ukusu novog

poretka. Scena njihovog rastanka, bezmnogo reči, ali sa snažnim utiskom, jedna je od najdirljivijih u predstavi.Najpotresniji momenat drame jestescena oplakivanja mrtve devojčice ukojoj je Dušanka Stojanović ubed-ljivo i bez trunke patetike dočaralamajčinsku emociju.

Jedno je svakako sigurno - predstavućete osetiti, doživeti, možda pustitisuzu, a bakicu sa harmonikom željnoiščekivati u međupauzama kako bistenapravili predah od ”velike drame“.S obzirom na to da je sva pažnja ”Ve-like drame“ skoncentrisana na Vukaostića, koji je od prve do posled-nje scene savršeno izneo svoju ulogu,zamolili smo ga da nam prokomentarišesamu predstavu i svoj lik.

MonopolList: Koliko ti je biloteško da izgradiš lik Milorada Vučića koji je anatični predstavnik komunističke ideologije?

Vuk Kostić: Uloga Milorada Vučićami je omiljena uloga, a ova predstavase već dosta dugo igra. Jednostavno,mislim da je to nešto što se nosi u gen-ima. Imao sam odličan Sinišin tekst, a ja sam samo izmaštao svoj lik.

ML: Koliko je važno da glumacposeduje karakteristike svojih liko- va? VK: Glumac, pre svega, mora privatnoda bude sadržajan. o je izuzetno važno.ecimo, ono što je zajedničko meni iMiloradu jeste to što je on jedan prek čovek, kao što sam i ja. Mi glumimonajrazličitije uloge i to je ono što je za-nimljivo u ovom poslu, ali opet, po-navljam, najbitnije je da glumac budesadržajan.

ML: Kakav odnos imaš prema tom vremenu i da li bi se ti, možda, takoponašao? VK: Ja moram da branim svoj lik koji

Intervju sa Vukom Kostićem

”VELIKA DRAMA“ – SAMO PREDSTAVA ILI VIŠE OD TOGA?

”Velika drama“ je zaista velika u svakom smislute reči. Traje skoro 4sata, okupila je približno50 glumaca Narodnog pozorišta (zajedno sastatistima) i obuhvata vremenski raspon od okopedeset godina, tačnije istorijski period posleDrugog svetskog rata, od oslobođenja i kolonizacije Vojvodine. Možda tematski ne deluje privlačnona prvi pogled, ali o njenom vrhunskom kvalitetusvedoči činjenica da se već sedmu sezonu zaredomnalazi na sceni Narodnog pozorišta kao najtraženijapredstava za koju se uvek traži karta više



27

DRUŠTVO

čvrsto veruje u nešto za šta misli da je ispravno. Inače, nemam neki poseban odnos prema tom vremenu, što je i logično jer ga ne poznajem. Mada,moj deda je bio partizan tako da mise, možda, kao kroz maglu to sve čini

donekle bliskim i poznatim. Međutim,mislim da ja ne bih mogao da budemtako zaslepljen.

ML: Kako se osećaš posle četiri sata”Velike drame“ ? VK: Uh, umorno, kao izduvan balon...Pa, zamisli samo da pričaš tri sata bezprestanka bilo šta, a kamoli tuđe reči.

ML: Zašto bi preporučio nekom dapogleda ”Veliku dramu“ ?

VK: Zato što mislim da je to jednaod boljih predstava u gradu i jedan odnajboljih tekstova Siniše ovačevića,pošto sam uglavnom radio njegovetekstove.

ML: Da li si imao uzore dok si stu-dirao i na početku svoje karijere? VK: Da! Otac mi je bio uzor u većinistvari.

ML: Šta više voliš da radiš - lm ili

predstave? VK: Film, denitivno. o mi je omilje-na vrsta čarolije. Pozorište je druga vrsta čarolije, teže je, realnije. Moja po- java na lmu traje od 30 sekundi do 5minuta maksimalno, sve je nameštenoi sve se ponavlja dok ne bude dobro. A u pozorištu si na sceni od početka dokraja predstave, sve je tako kako jeste inema nikakvih ispravki.

ML: Da li sada spremaš nešto novo? VK:

renutno ne. Dosta sam radio i sadželim da se dobro odmorim. No, skoro je urađena predstava ”vrđava“ MešeSelimovića, u režiji Nebojše Bradića,a u saradnji Beogradskog dramskogpozorišta i ruševačkog pozorišta. Jaglumim Osmana Vuka, glavnu uloguima Branislav riunović, a glumi i nje-gov otac oma. Snimio sam i dve serije: ”Gorki plodovi“ Siniše ovačevićai ”Ulica lipa“ Miroslava Lekića.

ML: U ”Ulici lipa“ možemo da te vidimo jer se trenutno prikazuje, akaži nam nešto više o ulozi u ”Gor-kim plodovima“.

VK: Ja glumim sina nekog političara-moćnika, zapravo ja sam bahati krimi-nalac. Moram da kažem da mi je veomaprijala ova uloga jer je ovo prvi pravinegativan lik koji sam igrao, a oduvek sam maštao o tome! Mog oca u ovoj

seriji glumi anasije Uzunović, a ma- jku Neda Arnerić. Postoji i ljubavnapriča koja je za mene na neki načinkamen spoticanja. Devojka (alinaovačević) pokušava na sve načine dame promeni, ali to ide veoma, veomateško.

ML: Gde te još gledaoci mogu vide-ti, osim u ”Velikoj drami“? VK: Najviše radim u Beograds-kom dramskom pozorištu, iako mi

je Narodno pozorište matično. Da-kle, ”Jastučko“, ”ransilvanija“, ”VilaSašino“, ”vrđava“ (BDP), ”Velikadrama“, ”Zečiji nasip“ (Narodnopozorište).

ML: S kim od kolega voliš dasarađuješ? VK: Sa Vojinom Ćetkovićem. adimonekoliko predstava zajedno, a i privat-no se dosta družimo. akođe, i sa svom”braćom“ iz ”Velike drame“.

ML: Poznato je da si strastveni lo- vac. Možeš li nam reći odakle taljubav jer je to prilično neobičansport? VK: Od oca, kao i sve ostalo. Iskreno,malo me nervira što se novinari uposlednje vreme ”hvataju” za taj lov.Ne bavim se ja samo lovom. Volimsve vrste sporta. Bavim se jedrenjem,trenirao sam karate, dok nisam upisaoFDU, stigao sam do braon majstorsk-

og pojasa. Igram i udbal sa drugovi-ma, mada ga ne obožavam preterano...Generalno, volim prirodu. Počeo sami da gradim brvnaru na ari... A sa svojim kumom, Banetom omaševićem,idem u lov. Vojin Ćetković ide sa namau r ibolov...

ML: I za kraj, jedno ekonomskopitanje - šta misliš, kako će porastcene nae i rast decita SAD uticatina svetsku privredu? VK: (smeh...) Stvarno ne znam. Znamsamo da nam je berza u veoma lošemstanju...

Sonja Jakovljević

Lica u ”Velikoj drami“:

Zarija Vučić - Tanasije Uzunović

Vidosava Vučić - Ljiljana Blagojević Darinka

- Anđelka Tadić Batrić Vučić

- Ljubomir Bandović Danilo Vučić

- Branislav Tomašević Milorad Vučić

- Vuk Kostić (Miodrag Radovanović)

Stevan Vučić - Nenad Maričić

Momir Vučić - Siniša Ubović

Zorka Vučić - Rada Ðuričin

(Ivana Jovanović)Jelistina Vučić

- Dušanka Gild Stojanović Branka Vučić

- Ana Kaplarević (Katarina Švraka)

Zarija Vučić - unuk Marko Colić

Helga- Sonja Kolačarić (Ljiljana Gazdić)

Milorad Vuč

ić

Vuk Kostić



28

I

dok su nekada roditelji, skladan brak, deca, zajednička letovanja izimovanja, topla, porodična kuća

sa vernim psom čuvarom biliideal ljudskih života, danas mi mladistasavamo u surovom potrošačkomdruštvu gde vrediš onoliko kolikomaterijalno imaš i koliko možeš dastvoriš. U takvim uslovima, upornonas uče (direktno ili indirektno, tako jemalo bitno) da je isključivo naša sreća bitna i da na putu do iste imamo pravoda “gazimo preko mrtvih”. Dakle, dok su naši roditelji odrastali poštujućizapovesti: “Ne laži”, “Ne kradi”, “Ne

ubij” itd. jedina zapovest koju midanas nasleđujemo jeste ta da “Ciljopravdava sredstvo”. Iz svega navede-nog mogu da zaključim da danas, kadačovek često nije “čovek” ni prema svojim bližnjima, samo naivni mogu da sečude zašto čovek nije “čovek” premaživotinjama. užno i pesimistično, ali je tako.

NEKO MISLI I NA NJIH…Ipak, da ne bude sve tako crno, potrudilisu se ljudi iz organizacije OCA. OCA je humanitarna i neprotna organizacija koja nastoji da kroz promovisanjepoštovanja, brige i odgovornog odnosa

prema životinjama obezbedi u društvu

značajno mesto pitanju njihove zaštite. Vizija ove organizacije jeste težnja da sestvori human i održivi svet u kome ljudipoštuju životinje i brinu se o njima, tj. svetu kome životinje žive lišene bola i patnjekoju im nanosi čovek.akođe, misija OCE jeste da se pitanjuzbrinjavanja i zaštite životinja konačnoposveti adekvatna, preko potrebna pažnja,s ciljem da se dođe do skladnog suživotaljudi i ostalih životinja.Postoje četiri osnovna postulata na čijimosnovama OCA unkcioniše:1. ODGOVONOST: postoji jasno

denisana strategija zbrinjavanjanapuštenih, zlostavljanih, bolesnih

ili na bilo koji drugi način ugroženih

životinja, kao i jasni kriterijumi na osn-ovu kojih se ovo zbrinjavanje vrši.2. RCIONALNOST: sve akcije, svi po-

tezi i programi OCE imaju uporište unauci, etici i što je najvažnije - u praksi.

3. UNIVEZALNOST: OCA kao je-dan od svojih osnovnih principa navodii zaštitu apsolutno svih životinja - od si-sara, ptica, preko gmizavaca, riba i svihdrugih životinja koje mogu da osete bol, patnju i stres.

4. SARDNJA: OCA zagovara sarad-nju sa svim vladinim i nevladinim orga-nizacijama i medijima radi pronalaženjaodgovarajućih partnera i potencijalnihnansijera.

DRUŠTVO

Humanitarna organizacijaza brigu o životinjama

BUDI ČOVEK PREMA ŽIVOTINJAMA!

Danas, kada se savremeni svet znatno modernizovao

i kada su tehnologija i nauka alfa i omega ljudskih života, ponekad čak i najbolji među nama upadaju uzamku svetski zastupljene krilatice “vreme je novac”i puštaju da ih brzina kojom se danas živi pretvori uisprogramirane robote koji nemaju vremena ni za štadrugo osim za sebe i samo i isključivo svoje potrbe



29

DRUŠTVO

Ciljevi koje ova humanitarana organizacija postavlja pred sebe su sledeći:- obezbediti punu pravnu zaštitu životinja

preko donošenja čitavog opusa prekopotrebnih zakona koji će regulisati ovopitanje

- sprečavanje i sankcionisanje svakog vidazlostavljanja životinja, njihovog nehu-manog i neetičkog iskorišćavanja kaoi pružanje pomoći svim unesrećenimživotinjama

- unapređenje obrazovnog programa sciljem da se razvije svest ljudi u pravcustvaranja kulture poštovanja, tolerancije inenasilja prema životinjama i prirodi

- unapređivanje veterinarske, stočarske, biloške etike i struke i raznih drugih pro-esija vezanih za životinje

- promovisanje održivog razvoja- težnja da se u svim delovima zemlje, re-giona i na međunarodnom planu una-predi zaštita i zbrinjavanje životinja

KAKO FUNKCIONIŠE ORCA?OCA kao organizacija postoji i radiod 2000. godine a od skoro je i članicaznačajnih međunarodnih organizacijakoje brinu o životinjama kao što su : WSPA (Svetsko udruženje za zaštitu životinja),SSN (Mreža za opstanak vrsta), SP-

CA (Britansko kraljevsko udruženje zasprečavanje surovosti prema životinjama),kao i CEEWEB (Centralno-istraživačkaradna grupa za zaštitu biodiverziteta).ao neprotna organizacija, OCA se nansira dobrovoljnim prilozima,sponzorstvima i donacijama, kako poje-dinaca tako i preduzeća. ada su dona-tori preduzeća ona mogu donirati novacmesečno, tromesečno ili na godišnjemnivou, mogu pomagati i tako što će datipodršku određenim kampanjama, spon-

zoristi različite događaje i akcije ili datipomoć u opremi i uslugama. Za uzvratuglavnom dobijaju logo na OCINIMmajicama, brošurama, šoljama i drugompromotivnom materijalu. oliko su čak iminimalne donacije pojedinaca značajnepokazuje podatak da sa prikupljenih 50dinara dva štenca dobijaju obrok, sa 100tri odrasla psa, a sa 1000 dinara obezbedise hrana za jednog odraslog psa za ceomesec.

PRAVNO NEREGULISANO

PITANJENa inicijativu OCE 19. 03. 2005. go-dine doneta je prva ezolucija o zaštiti

ML: S obzirom na činjenicu da podacina zvaničnom sajtu obuhvataju perioddo 2005. godine, imate li podatak obroju ostavljenih pasa i mačaka, kaonajčešćih kućnih ljubimaca, u 2007.

kao i o broju onih životinja koje jeOCA uspela da zbrine? Koliko steuspešni u odnosu na prethodne go-dine?OCA: ačnu evidenciju o napuštenimživotinjama je veoma teško izvesti.S naše strane možemo dati okvirne po-datke iz Izveštaja o našem radu u proteklojgodini, u kome možete pogledati statis-tiku u vezi sa udomljavanjem i usvajanjemnapuštenih životinja u okviru servisa udo-mljavanja, koja vam može dati neku pred-

stavu, ali nikako precizan podatak o brojunapuštenih životinja u toku jedne godine.ako, u toku 2007. od 460 napuštenihpasa 192 je udomljeno preko oglasa, akada je reč o mačkama odnos je 238 - 50.akođe, putem OCA štanda udomljeno je 17 pasa i 10 mačaka. ML: Koliko je prijavljenih slučajevazlostavljanja pasa i koliko je taj brojrealan?OCA:U toku protekle godine na adresu

OCA stiglo je preko 300 prijava koje suse odnosile na zlostavljanje, zanemarivan- je ili napuštanje životinja. U nastavku supodaci koje je izdvojila naša pravnica:Približno 1/3 prijavljenih slučajeva odnosise na ubistvo i različite oblike zlostavljanjaživotinja (zičko, psihičko i kombinova-no).Objekti zlostavljanja nisu samo kućniljubimci - iz dosadašnjih prijava vidi seda su to i domaće životinje (krave, ovce,konji...).

Zabrinjavajući broj prijava tiče se ubistavaživotinja - pasa i mačaka. Najčešći način jetrovanje i ubistvo iz vatrenog oružja.Osnovni problemi u vezi s podnetim pri- javama:- nepoznat izvršilac krivičnog dela- neodgovarajući postupak sa lešom

životinje (neizvršena obdukcija)- nepostojanje svedoka delaDakle, najčešće je reč o stvarnimdogađajima sa malo/nedovoljno dokaza,koji se onda sa teškoćom procesuiraju.akođe, ne postoji odgovarajući nivopovezanosti institucija - organa nadležnihza procesuiranje dela (policije, inspe-

kcija, tužilaštva, suda) i vidljivo je uman- jivanje značaja nasilja prema životinjama(naročito u malim sredinama). ML:Kako će se napredovati sa zakono-

davstvom kada je reč o ovom pitanju?Kakvo je stanje u regionu?OCA: Zakonodavstvo u ovoj oblasti je još nekompletno: postoje lokalne Odlukeo držanju domaćih životinja na teritorija-ma gradova i opština koje propisuju stan-darde u pogledu načina držanja životinja(nadzor nad odlukama vrše komunalne iekološke inspekcije), kao i nekoliko odre-daba u okviru nacionalnih zakona. ako,Zakon o javnom redu i miru S prop-isuje zabranu zlostavljanja životinja na ja-

vnom mestu (član 17) za šta su propisanenovčane kazne, a rivični zakonik Spoznaje delo ubistva i mučenja životinja(član 269) i za ovo delo propisane sunovčane i zatvorske kazne.Zakon o veterinarstvu propisuje takođezaštitu dobrobiti životinja.Ovakvo stanje je neodgovarajuće jer nepokriva ostala dela koja bi trebalo sank-cionisati: napuštanje životinja (kažnjivosamo po Odlukama), borbe pasa (kažnjivesamo po Odlukama, ne i krivično) i dr.

Usvajanjem zakona o dobrobiti životinja,koji je u skupštinskoj proceduri, biće nasveobuhvatan način uključena celokupnamaterija iz ove oblasti.U Evropskoj uniji, na primer, važi Akcioniplan o zaštiti i dobrobiti životinja koji jeusvojen 2006. i važi sve do 2010. godine.akođe, 1997. usvojen je Amsterdamskisporazum na bazi koga je ormiran Pro-tokol o zaštiti i dobrobiti životinja kogasu sve zamlje članice EU dužne da sepridržavaju prilikom ormulisanja zakona

vezanih za oblast zaštite životinja. ML:Po kom principu se OCA nans-ira? Da li osim donacija i sponzorstavapostoji neki stalan priliv novca?OCA: OCA je humanitarna, nevladi-na i neprotna organizacija koja se zalažeza zaštitu svih životinja. Finansiramo se oddobrovoljnih priloga građana i donacija,zatim sponzorstava, odobrenih projekatai članarina.

ML:Da li ljudi u okviru OCE volonti-raju i kako mogu da se uključe ljudi kojižele da pomognu?



30

životinja u Srbiji i Crnoj Gori. Ova rezo-lucija imala je za cilj da poveća društvenuodgovornost u vezi s pitanjem životinja Ida što više inormiše javnost o značajnomproblemu njihove nezbrinutosti. Ona

je podržana od mnogih javnih ličnosti,SANU, Narodne kancelarije predsednikarepublike itd. Osnovi ove ezolucije un-eti su i u Strategiju rešavanja problemapasa lutalica na teritoriji Beograda koja jedoneta 2006. Ono za šta se OCA zalaže jeste donošenje nacionalne strategijerešavanja problema napuštenih životinjau čitavoj državi.

AKCIJE ORCEU 2007. ova organizacija je pokrenula Ino

centar kome se samo za prvih 9 meseciobratilo preko 6 500 hiljada građana. Za-datak ovog centra jeste da pruža pravne ipraktične savete, kao i da vrši pronalaženjeizgubljenih životinja i posreduje u nji-hovom udomljavanju. renutno postoji veliko prihvatilište u Ovči, gde OCA smešta životinje dok ih ne udomi, a uakovici se gradi prvi gradski azil zanapuštene pse koji će moći da prihvati1000 pasa.U 2007. osnovana je i OkiCA, dečji klub

koji najmlađe uči odgovornom ponašanjuprema najboljim čovekovim prijateljima.akođe, tokom cele godine radili su i Vau-mjau šalteri u nez Mihailovoj kojisu upoznavali građane sa problemimaživotinja.Za vreme Svetske nedelje zaštite životinjaod 04. do 10. novembra, OCA je pred-stavila javnosti zabrinjavajuće stanje uovoj oblasti.renutno je u jeku kampanja pod nazivom“Mala škola brige o životinjama” koja ima

zadatak da u potpunosti edukuje sadašnjei buduće vlasnike kućnih ljubimaca o od-govornom ponašanju prema istima.Zato danas, kada je “čovek čoveku vuk” ikada je glavna premisa da je “vreme- no- vac”, budi mudriji/a od većine, probudise, aktiviraj, uključi, daj svoj doprinosi pomozi tim bespomoćnim stvoren- jima uhvaćenim u, često surove, kandželjudskosti. Imaj u vidu izreku da “trebaimati vremena da gledaš oko sebe, jersuviše je kratak dan za sebičnost” pa sepotrudi da osim što si “čovek” premačoveku, BUDEŠ ČOVEK PEMA ŽIVOTINJAMA!!!

Maja Radak

DRUŠTVO

OCA:Organizaciju OCA čini preko tristotine volontera i saradnika i zahvaljujućitimskom radu i istom entuzijazmu borimo se za prava i zaštitu životinja koje

sa nama dele ovu planetu! Zahvaljujućinesebičnoj pomoći volontera i saradnika,OCA svake godine spasi stotine bole-snih, napuštenih ili zlostavljanih životinja isprovodi različite kampanje i akcije.Ukoliko imate viška slobodnog vremenai želite da uradite nešto zaista pozitivnoza životinje, onda je možda prava stvarza vas da postanete OCA volonter, a tomože biti svaka osoba koja je spremna dasvoje vreme i znanje posveti radu u zaštitiživotinja.

Članovi OCA mogu biti pojedinci ali ipreduzeća, odnosno organizacije koje pri-hvate Statut i upoznaju se sa ProgramomOCA. Članovi OCA dobijaju članskukartu i redovne inormacije o našem raduputem mejling liste. Pored nansijskepomoći kroz redovno plaćanje članarine,članovi se mogu aktivno uključiti u našrad tako što će preuzimati različite za-datke.

ML: Koliko akcije koje OCA spro-

vodi, poput ove trenutne - ”Mala školabrige o životinjama”, povećavaju svestljudi o problemu napuštenih životinjai da li izazivaju neki pozitivan eekat?OCA: ampanja je vrlo značajna jerima važnu ulogu u edukovanju građanao njihovim obavezama prema društvu,prirodi, životinjama i mogućnostimatakvog delovanja.Naime, nastanak populacije napuštenihživotinja prosečan građanin ne dovodi u vezu sa nepromišljenim navikama i neod-

govornim ponašanjem čoveka premasvom ljubimcu i ostalim životinjama.Ova populacija u javnosti se prezentujei doživljava jednostavno kao problem,opasnost ili stanje na koje nadležni organimoraju reagovati, pri čemu se zanemarujui previđaju uzroci nastanka problema, kaoi postojanje čovekove odgovornosti.Podizanje svesti o uzročno-posledičnomaspektu problema napuštenih životinja je-dan je od najvitalnijih koraka u njegovomrešavanju. Prepoznavši da je inormisani edukovan građanin najbolji saveznik urešavanju problema u vezi sa populacijomnapuštenih životinja, OCA je u junu

2007. godine pokrenula kampanju ”Malaškola brige o životinjama“.Ciljevi kampanje su:1. Upoznavanje i edukacija postojećih i

potencijalnih vlasnika sa obavezamaprema kućnom ljubimcu tj. osnovnimpostulatima odgovornog vlasništva,kao i sa nužnošću primene tretmanasterilizacije, registracije i vakcinacije;

2. Motivisanje što većeg broja građanana udomljavanje napuštenih životinja iinormisanje o neophodnosti udomlja- vanja pasa iz prihvatilišta za napuštenepse u Ovči;

3. Skretanje pažnje javnosti na pojave zlo-stavljanja i napuštanja životinja, kao i

razvijanje svesti o nehumanosti svakognasilnog ponašanja, bez obzira na tonad kim i u kom obliku se ono mani-estovalo.

Slogan pomenute kampanje - ”Budičovek prema životinjama“ – podsećana moralnu obavezu čoveka, kao razum-nog i društvenog bića, da se odgovornoi sa poštovanjem odnosi prema životnojokolini i pripadnicima drugih životinjskih vrsta.

ML: Kakvi su planovi OCE zabudućnost?OCA: U toku 2008. godine OCA nastavlja sa realizacijom svih aktivnostisa posebnim akcentom na proširivanje iunapređivanje obrazovnih aktivnosti natemu dobrobiti životinja kroz nastavak obuke nastavnika i vaspitača, kao i su-pervizora za sprovođenje akreditovanogprograma “Dobrobit životinja i mi”. ra- jnji cilj jeste uključivanje obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti životinja u nastavni

program.Druga važna oblast delovanja organizacije OCA i u tekućoj godini jeste pravnosavetovalište za građane. Proširenje ak-tivnosti pravne službe značajno je zbogpotrebe za intenziviranjem komuni-kacije sa nadležnim državnim organi-ma i institucijama, njihove edukacije i“umrežavanja” – odnosno uspostavljanjaunkcionalnije mreže između njih, kao iomogućavanja “praćenja sudbine” pred-meta. Naš krajnji cilj jeste usvajanje zako-na o zaštiti životinja, koji treba da postaviosnovne temelje sistema zaštite životinjakoji u Srbiji ne postoji.



31

Odsek za ljudske patnje i tragedije

Prof. dr mr spec. prim. Mefisto Harmoniusi tim stručnih savetnika

DRAGA REDAKCIJO

1. DRAGA REDAKCIJO, Ja ne mogu ovo više da podnesem!!! Neko neuviđajno biće uporno seda namoje mesto u čitaonici već pet dana uza-stopno! Moj ispit visi o koncu! Kadasam probala da pomerim tu umišljenuosobu na drugo mesto, on se samo osornonasmejao i pravio zbunjen. Čak mi je i

predložio da sednem negde drugde?! Za-mislite tu količinu drskosti!!! Ne znamšta da radim, pomagajte!!!

Marina

Draga Marina, takvim paganima mora sestati na put, naučiti ih pameti, i čak isko-reniti; izbrisati njihovo postojanje sa licaZemlje, a i šire, ako ustreba!!! Za početak predlažemo jednu linč rulju probranih lju-di, dobrih, iskusnih i krvožednih boraca zaovakve uzvišene ciljeve. asnije to možešpretvoriti u pokret svetskih razmera, ot- voriti ljudima oči da takvu gamad trebauništiti, a da si ti prava osoba da ih vodišdo pobede u takvom pohodu! Niko ne

sme da zauzme VOJE mesto!!! Niko nesme da zauzme bilo čije mesto, u bilo kojojčitaonici na ovoj planeti!!! Pobij skotove,oni ne zaslužuju da žive! I naravno, priku-caj ih za drveće duž puta kako bi porukakoju ostavljaš budućim naraštajima bilašto upečatljivija. rebaće ti i neki dobarslogan...od slogana zavisi tvoje globalnoširenje...danas čitaonica, sutra – SVE!!!

2. REDAKCIJO DRAGA, Hm, redakcijo? Ah da, ovaj, imam je-dan problem... Eh... Aha! Dakle, imam

problem...sa pamćenjem!!! Preteranosam zaboravna. Ovaj, zaboravna? Da!

Eh...ništa ne mogu da zapamtim, zabo-ravljam obaveze, ljude ostavljam da mečekaju na kaf i nikad se ne pojavim,ringlu ne gasim – izgorela su mi već 3stana... Nikad nisam sigurna da li samsve ponela što mi treba za predavanjaili vežbe. Domaći nikad ne uradim.

Papiriće na kojima zapišem podsetnikeizgubim, zaboravim gde sam ih ostavi-la, planere zaboravim da pogledam,

zaboravim u kom se autobusu vozimi gde sam pošla... Ovaj? Autobus...da!

Pomozite!

Draga, ovaj...zaboravila si da se potpišeš...Dakle, gospođice...očigledno je da je vaše stanje kompleksno. Predlažemo dapočnete da pamtite nizove nasumičnih brojeva (ljudi visokih memorijskih spo-sobnosti mogu da zapamte i preko 12 brojeva), a za početak probajte da zapam-tite jedan broj. Dalje, možda je vaše stanjeprouzrokovano nedostatkom nekog vi-tamina i sl. pa ne bi bilo zgoreg da se obrat-ite lekaru. Možda biste za početak mogli da

popričate sa psihologom, ako je u pitanjuneko podsvesno stanje prouzrokovanostresom na akultetu. Ako ste gledalilm ”Memento“, možda biste mogli pougledu na glavnog junaka da istetoviratesvoje podsetnike po svom telu - tako ihnećete izgubiti. U suštini, vi ste verovatnoi zaboravili da pročitate ovaj broj ”Mono-pollista”, zato apelujemo na nekog ko vaspoznaje da vam da da pročitate odgovorna vaše pitanje.

3. DRAGA REDAKCIJO, Pre par dana sam se zadesio u jednomobjektu u kojem se mogu nabaviti skrip-ta za razne predmete sa Ekonomskog

akulteta. Dok sam listao par ”beležaka“ načuo sam prigušeni razgovor između

dva zaposlena. U razgovoru su bili pome-nuti termini ”skriptanska“ i ”udžbeničkamafja“. Normalno, bio sam zaintrigiran,

pa sam ih upitao o čemu pričaju. Pravilisu se iznenađeni i nevešti, i odgovorili mikako sam ja sve to umislio. Znam da ovonije pitanje koje se tiče ličnih problemana koje vi obično odgovarate, ali moja

znatiželja je jača od mog razuma. Možeteli da mi kažete da li te organizacije zaista

postoje?Nebojša

Dragi Nebojša, ime ti pristaje uz ovakvoneustrašivo pitanje. Očigledno je da si veoma, možda čak i previše radoznao kadovakvo pitanje postavljaš preko javnogkanala. S druge strane, i mi smo hrabri,pa ti odgovaramo. Možemo da te obaves-timo da smo se raspitali preko naših veza

u podzemlju u vezi sa tvojom dilemom, idošli do sledećih podataka. Organizacije”skriptanska maja“ i ”udžbenička maja“ne postoje, niti su ikada postojale. Onenisu vekovima u ratu, sa proesorima s jedne, i studentima s druge strane. ”Skrip-tanska maja” ne čuva tajne prenošenjaznanja u što kraćem i nelegalnijem obimu,a ”udžbenička maja” ne teži sumanutomprotu i monopolu na tržištu. One nemajuuticaja na politike država i ne stoje iza za- vere da pokore svet, svaka za sebe. ada bi

postojale, verovatno bi bile uticajnije odrimokatoličke crkve. Sreća da ne postoje.Prošle godine nije bilo 37-oro mrtvih i 148nestalih osoba za koje se sumnja da su pri-padnici ove organizacije. Mi smo prvi kojisu preživeli saznanje o nepostojanju ove

dve organizacije. Verovatno zato što smopreselili našu redakciju. Sada postojimosamo kao poštanski broj, odnosno sanduče jer nema opasnosti da nas pronađu...jerne postoje... Nebojša, nadamo se da si na vreme shvatio da ti ne preti opasnost i dase nisi odselio negde daleko.

Gumeni Čekić



32

PIVO

MOZAIK

Šta sve ne znate o pivu?

NJEGOVO VELIČ ANSTVO

Pivo je piće koje se mnogo pije, a o kome se tako malo zna. Ko ga je izmislio, da lizaista goji i koliko je (ne)zdravo samo su neka od brojnih pitanja u vezi sa pivom



33

MOZAIK

KRATKA ISTORIJA PIVA Pivo je najstarije alkoholno piće na sve-tu. Pivo su prvi pravili Sumeri u Meso-potamiji, na teritoriji današnjeg Iraka,pre 8000 godina. Pravili su ga od ječma.

Poređenja radi, prvo vino je napravlje-no pre 6000 godina. Pivo su uglavnompravile žene. Sumersko pivo imalo jegorak ukus jer nisu koristili hmelj, pasu često dodavali druge žitarice i med.Pilo se kroz slamke zbog taloga. Bilo je važan deo sumerske religije, a postojala je i boginja piva Ninkasu.Najstariji pisani zakonik na svetu takođepotiče iz Iraka. Hamurabijev zakonik star je oko 3700 godina i imao je neko-liko članova koji su se bavili pivom. U

zakoniku je dataljno opisano dvadesetrazličitih vrsta piva i bile su propisanemaksimalne cene i kvalitet. Zakonik jepropisivao i količinu piva koja se davalaradnicima,a viši slojevi imali su pravana veće količine piva. Zakonik je štitiopotrošače od krčmara koji su razvodn- javali pivo – kazna za razvodnjeno pivo bila je smrt bacanjem u reku. Žene susmele da rade kao krčmarice ali nisusmele da primaju novac, razvodnjavajupivo ili da ga piju u krčmama. azna je

bila smrt.Pivo je bilo veoma popularno i u staromEgiptu, u koji je uvezeno iz Mesopota-mije. Pre pet hiljada godina u Egiptu jepostojalo šest vrsta piva. Pivo su pili svi– seljaci, sveštenici, araoni. Pravilo seod hleba. Prvo bi se umesio i ispekaohleb, a zatim se drobio u vodu gde je os-tavljan kako bi započela ermentacija.Pivo je bilo spremno za upotrebu poslečetiri dana. Arheolozi su dokazali da piramide nisu

izgradili robovi već slobodni seljaci kojisu bili dobro plaćeni – hlebom i pivom.Oni su tri puta dnevno dobijali pivo– posle pet hiljada godina malo se štapromenilo kod građevinskih radnika.Faraoni su sahranjivani sa svojim bo-gatstvom, hranom i naravno pivom.Pivo se koristilo i kao lek. ”Ebers pa-pirus”, najvažnija sačuvana egipatskaknjiga sa receptima, imala je oko 100recepata koji su uključivali pivo. Sličnokao i u Mesopotamiji pivo je imalo reli-giozan značaj.Pivo se pilo i u drevnoj ini pre 5000hiljada godina. U Americi pivo od ku-kuruza pilo se pre 3000 godina. Pivo

1.”JAKOBSEN VINTAGE NO. 1”Najskuplje pivo na svetu je danskopivo ”Vintage No. 1”. Proizvedeno je samo 600 aša. Pivo ima 10,5procenata alkohola, ležalo je šest

meseci u hrastovim buradima pretočenja i ima aromu karamele i va-

nile. Cena je prava sitnica - 270 evrapo boci.

2.”VIELLE BON SECOURS””Viele” pivo se točisamo u jednom baruna svetu - ”Biedromu”u Londonu. Flaša pivakošta 640 evra, ali se u baru može naručitipinta (0,57 litara) za50 evra.

3.”SAMUEL ADAMS’UTOPIAS”

” U t o p i j aS a m j u e l a A d a m s a ”n a j s k u p l j e je američkopivo. Prodajese u bakarnim

ašama koje podsećaju na metalne buriće u koje se pivo nekada točilo.Pivu treba 12 godina da se napravii godišnje se proizvede samo 8000aša. Utopija je najjače pivo na sve-tu jer ima neverovatnih 24 odstoalkohola. Flaša piva od jedne litrekošta 65 evra.

4.”TUTANKAMONOVO PIVO””utankamonovo pivo” ne nosi

slučajno taj naziv – napravljeno jeprema receptu koji su arheolozi saembridža našli u grobnici kraljiceNeertiti u Egiptu. Pivo je naprav-ljeno u laboratoriji Univerziteta uembridžu u saradnji sa škotskim iengleskim pivarama. Proizvodnja je veoma ograničena i jedna boza ”a-raonskog“ piva košta 34 evra.

Najskuplje pivo na svetu”Vintage No. 1” na etiketi jesimbol nordijskog boga Tora

”Vielle Bon Secours” pivo.Pije se na samo jednom mestuna svetu – baru Biedrom u Lon-donu.

”Samuel Adams’ Utopias” -

najjače pivo na svetu sa 24odsto alkohola. Takođe je i

jedno od najskupljih

”Tutankamonovo pivo”. Na-pravljeno je prema receptuiz grobnice kraljice Nefertiti,

koja je bila jedna od žena Tu-tankamonovog oca.

NAJSKUPLJA PIVA NA SVETU



34

MOZAIK

su u Evropu uvezli Grci iz Egipta, alipostoje neke teorije po kojima su ga uEvropu doneli elti pre 3000 godina.imljani nisu bili veliki ljubitelji piva.Bogatiji imljani pili su vino, dok su

pivo uglavnom pili siromašni i varvari.U srednjem veku pivo se pilo u celojEvropi, a pili su ga svi - muškarci, ženei deca. Najčešće su ga pravili kaluđeri imanastiri su postali prve pivare. Pilo sei u srednjovekovnoj Srbiji, ali mnogomanje jer su mnogo popularniji bilimedovina, vino i rakija. U XI veku uNemačkoj prvi put je upotrebljen hmelju pivu čime je pivo dobilo ukus sličandanašnjem, a uskoro je počela proizvodnja hladnih lager piva. U Nemačkoj

je 1516. donesen čuveni pivski zakonkoji je i danas na snazi. Ovim zakonompropisano je da pivo sme da se pravisamo od ječma, hmelja i vode.Početkom XVIII veka i oslobađanjem Vojvodine od uraka počinje proizvod-nja piva u Srbiji. Prva pivara otvorena je u Pančevu. Industrijska revolucijaomogućila je masovnu proizvodnjupiva, a sredinom XIX veka konačno jepočela prodaja piva u bocama. U XIX veku u gradu Plzenu u Češkoj prvi

put je napravljeno svetlo, pilsner pivo.ridesetih godina prošlog veka počela je masovna proizvodnja piva u konzer- vi.

KAKO SE PRAVI?Pivo se uglavnom pravi od ječma,hmelja i vode, uz upotrebu pivskogkvasca. Pored ječma mogu se koristitii druge žitarice kao na primer pšenica,kukuruz i pirinač. Većina američkihpiva pravi se od pirinča kako bi bila

blažeg ukusa i privlačnija ženama. Prvikorak u pravljenu piva jeste proizvodnja sladovine koja se dobija od isklijalihzrna žitarica. Sladovina se prvo melje,onda se ltrira i kuva sa hmeljem. Nakraju se dodaje pivski kvasac i počinjealkoholno vrenje. Vrenje traje od 3 do7 dana i u ovom procesu bakterije izkvasca izdvajaju alkohol i ugljen-dio-ksid iz smeše. Interesantno je to da je vrenje u stvari proces varenja bakterijai da su alkohol i CO2 ono što bakterije ”naprave“ posle jela. Fermentacijamožda izgleda gadno, ali i pčele pravemed na sličan način. ao rezultat er-mentacije nastaje mlado pivo. Mlado

pivo se zatim šalje na naknadno vrenjeu velikim tankovima gde stoji na nis-kim temperaturama do deset stepeni.Postoje piva gornjeg vrenja (ejl) i donjeg vrenja (lager). U Srbiji se piju lagerpiva, a ejl se uglavnom pije u Engleskoj.U zavisnosti od tehnologije i vrste piva

koje se pravi, naknadno vrenje trajeod nedelju dana pa do nekoliko mes-eci. Lager piva obično stoje oko mesecdana na temperaturi od 0 stepeni. Poslenaknadnog vrenja pivo se ltrira, vrši sepasterizacija i punjenje.

PIVO I ZDRAVLJEPivo je piće sa niskim procentom alko-hola koji se uglavnom kreće oko petodsto. Jedna čaša piva je, prema pro-centu alkohola koji sadrži, približno

jednaka jednoj maloj vinskoj čaši iličašici žestokog pića. Ono što se često bez razloga zamera pivu jeste njegovakaloričnost. aloričnost piva zavisi odkoličine alkohola u njemu i prosečnoiznosi između 400 i 500 kalorija za litar.Ostala alkoholna pića imaju veću en-ergetsku vrednost – vino ima između600 i 700 kalorija za litar, a žestoka pićapreko 2200 kalorija za litar. Poređenjaradi, mlečna čokolada od 100 grama imaoko 550 kalorija, 100 grama čvaraka oko740, čipsa 500, kikirikija 600, a pljeska- vica od 110 grama ima oko 250 kalorija(bez zemičke i dodataka). Dnevno jepotrebno 2500 kalorija.

Svašta po malo”Utopija Sermjuela Adamsa” je najjače pivo

svih vremena sa 24 odstoalkohola. Slede je ”WorldWide Stout” sa 23 odstoalkohola, ”Semjuel AdamsMilenijum” sa 21 odstoalkohola, ”Raison d’Extra” sa20 odsto alkohola i ”Semjel Adams Triple Bock” sa 17,5odsto alkohola. Prvo, trećei peto pivo su proizvodipivare ”Boston Beer Co”,a drugo i četvrto pivare

”Dogfish Head Craft”. Obepivare su iz Amerike.Najveće piovopije na svetusu Česi. Česi popiju 165litara piva po stanovnikugodišnje, Irci su drugi sa135 litara, a Nemci trećisa 125 litara. U Srbiji segodišnje popije dva putamanje piva nego u Češkoj – 81,4 litara po glavistanovnika. Hrvati godišnje

popiju 79 litara piva, aCrnogorci 50,5.Najveći svetski proizvođačipiva su SAD, Kina, Nemačka,Brazil i Japan.Prvi Oktoberfest održan je1810. godine. Zapošljava 12hiljada ljudi i 2006. godineposluženo je preko šestmiliona krigli od jedne litre.Na svetu postoji preko1000 vrsta piva. Kod nas

se najviše piju piva donjeg vrenja - lager piva.Najstariji zapisan recept jerecept za pivo.Pivo je drugo najpopularnijepiće na svetu, posle čaja.Jedan češki ugostitelj izHarakova prošle godinegostima je ponudio lekovitekupke u pivu. U kupki ima 10litara crnog i svetlog piva, vode, hmelja i drugih tajnih

sastojaka.

Model egipatske pekare i pivareizložen u Smitsonijan muzeju



35

Najveći deo kalorija u pivu dolazi izalkohola, a ljudsko telo alkoholne kalo-rije ne pretvara u mast. Naprotiv, teloalkoholne kalorije sagoreva odmah i onene stvaraju masne naslage. Problem saovim kalorijama jeste taj što opterećuju jetru i onemogućavaju apsorciju šećera

u krvi pa tako posredno dovode doosećaja gladi i rasta težine.U velikom broju istraživanja naučnici

su pokušali da dovede u vezu pivo sa viškom kilograma, ali nijedno nije pot- vrdilo istinitost mita o pivskom sto-maku. Istraživanja su pokazala da mnogiljudi koji piju pivo zaista pate od viškakilograma, ali da ovaj višak nikako nijezasluga samo piva – naime pivopije seuglavnom loše hrane i slabo se bavezičkim aktivnostima. S druge strane,

neka istraživanja su čak pokazala daumeren unos alkohola kod žena čak dovodi do smanjenja težine.Novija istraživanja potvrdila su da jeumereno pijenje piva dobro za zdravlje.Pivo pre svega ne sadrži masti i holes-terol, a bogato je vitaminom B, antioksi-dansima, mineralima i biljnim vlaknima. Antoksidansi u pivu dovode se u vezu sasmanjenjem rizika od raka i srčanog uda-ra. Dokazano je da konzumiranje manjihkoličina piva dovodi do povećanja nivoaHDL ili dobrog holesterola i smanjujerizik od srčanih bolesti. Umereno konzu-miranje piva smanjuje rizik od dijabetesastarijeg doba, osteoporoze, Alchajmerove

bolesti, kamena u žuči i Parkinsonove bolesti. Neka istraživanja pokazala suda pivo smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti za 30 odsto, kao i da povećavainteligenciju. Istraživana je i psihološkakorist umerenog uzimanja alkohola,koja se dovodi u vezu sa opuštanjem i

druženjem koje pozitivno deluje na psi-hu. Interesantan je eekat hladnog pivaza koga pivopije kažu da najbolje hladi iosvežava. Hladno pivo zaista dovodi dotrenutnog osveženja, ali ubrzo dolazi doapsorcije alkohola i širenja krvnih sudovakoje stvara osećaj toplote.Svi pozitivni eekti piva dokazani su kodumerenog korišćenja piva - do pola litrepiva na dan. Istraživanja su takođe poka-zala da preterano korišćenje piva, kao ipovremeno opijanje donosi više štete

nego koristi, pre svega zbog štetnogdejstva alkohola. Štetna dejstva ako-hola dovode do oboljenja jetre, visokogkrvnog pritiska, mentalnih problema ipovećavaju rizik od raka. Dokazano je da je pivo uzročnik 70 odsto zavisnosti odalkohola i 60 odsto zavisnosti uopšte.

PITI ILI NE PITI?Pivo se pije preko osam hiljada godina.Pivo nije savršeno i preterana upotrebane donosi mnogo dobrog, ali isto takodokazano je da je aša piva na dan zdra- va. Najbolji savet jeste da se pivo pije,ali u umerenim količinama.

Branko KUBAT

Popularne dvolitre. Pored Srbije prodaju se širom Balkana i u Rusiji.

MOZAIK



36

MOZAIK

Neobična priča jednog našeg

SRBIN MEÐUGodine 1997. najvećaaustralijska nagrada zaknjiževost ”Emeritus“dodeljena je u gotovopraznoj sali. Na dodelisu, pored osobe koja

je uručila nagradu,bili samo dobitnik nagrade, pisac B. Vongari njegova supruga. Potadašnjim pravilima,dobitnik ove nagradepostajao je automatskiaustralijski kandidatza Nobelovu nagradu zaknjiževnost. Ovoga putato se nije desilo, budućida je Vongar još preuručenja ove nagradezbog svojih knjiganeformalno proglašenza ”nepodobnog pisca“.Priču o ovom izuzetnom

piscu počećemo odsamog njegovog imena,iza kojeg se krije čovek ”naše gore list“ – SretenBožić!

KAKO JE SVE POČELO?Sreten Božić rođen je 1932. u rešnje- vici kod Aranđelovca. Njegov otac Ste- van recitovao mu je srpske narodne pes-me tokom njihovih zajedničkih radovau polju, i tako je postao ”glavni krivac”za Sretenovu ljubav prema pisanju. U blizini mladenovačke pijace, na koju jeišao sa ocem, nalazila se spomen-čes-

ma podignuta u čast bolničarki kojesu pomagale srpskom narodu u tokuPrvog svetskog rata, od kojih su neke bile iz Australije, zemlje koja će mnogogodina kasnije zahvaljujući prstu sudbine postati njegov novi dom. Uspeo jeda završi samo četiri razreda osnovneškole kada je počeo Drugi svetski rat.Posle rata pohađao je stručnu školu zamlinara u Novom Sadu, ali je nije zavr-šio jer mu je uskraćena stipendija.Pri kraju rata, Stevan je proglašen

reakcionarom i osuđen na tri godinezatvora, pošto je na skupu u ragujev-cu izjavio kako bi novi državni poredak trebalo da ukine smrtne kazne jer je veliki broj Srba izginuo tokom rata.

Po dolasku u Beograd, početkom pede-setih, počinje da se bavi pisanjem, i topoezijom. Bio je član književnog klubaadničkog univerziteta ”Đuro Salaj”.Pesme je objavljivao u ”Mladoj kultu-ri”, ”Našem vesniku” i dr., a dobio je i

nekoliko nagrada za poeziju u perioduod 1955. do 1957. godine. adio je uabrici keramičkih opeka u Mladenov-cu, a neko vreme radio je kao novinaru lokalnim listovima. Žig ”sina reakci- je“ onemogućio mu je da osnuje svojenovine i da se uopšte bavi novinarst- vom, te se odlučuje da napusti zemlju.Odlazi u Italiju 1958, a potom u Fran-cusku. U Parizu provodi dve godine itamo se upoznaje sa Žan-Polom Sar-trom, Simon de Bovoar i SemjuelomBeketom, ljudima koji će imati uticajana njegovu karijeru. Njima je jednomprilikom rekao: ”Nisam intelektualac iod mene ne možete očekivati stručne

rasprave. Ja sam pisac i ja ću pisati.“ UFrancuskoj je ostao dve godine, a 1960.odlazi u Australiju.

MEÐU ABORIDŽINIMA U Australiju je stigao bez znanja ijednereči engleskog jezika i bez pasoša, saparčetom papira na kojem je pisalo:”Ova osoba tvrdi da se zove Sreten

Božić“.U Australiji je radio sijaset poslova: bio je građevinski radnik, kopač zlata,radio je u rudnicima uranijuma...

ljučni trenutak u njegovom životu do-godio se prilikom njegovog puta iz AlisSpringsa u imberli, preko pustinjeanami. Sreten je na ovaj put krenuo sakamilom, planirajući da pređe pustinjui stigne do svog odredišta za nedeljudana. Međutim, put se odužio - kamilase razbolela, a Sreten je dehidrirao,pošto nije bio upoznat sa surovošćupustinje. ada ga je spasao Džaburu, Aboridžin iz plemena Varlpiri. Okrepioga je vodom iz korena jedne pustinjske biljke, a potom ga je zakopao u pesak ne bi li sačuvao i to malo vode u Sre-tenovom telu. Put je na kraju trajao dvameseca, ali je Sreten stekao prijatelja.



37

MOZAIK

veka

ABORIDŽINIMA Druženje se sa Aboridžinima u njihovom naselju na severu Australije nije bio bez opasnosti. Ulazak i izlazak izrezervata u kome su živeli Aboridžinizahtevao je posebnu dozvolu, kojuSreten nije imao. Jednom prilikom, jedan od nadzornika rezervata prime-tio je Sretena, kože izgorele od suncai prašnjavog od peska, i tada su ga od

nevolje spasli Aboridžini, rekavši da je

on ”vongar“. Na aboridžinskom ”von-gar“ znači ”glasnik iz sveta duhova“. Poaboridžinskom verovanju, iz sveta mrtvih s vremena na vreme dolazi glasnik da svetu živih prenese neku važnuporuku.Sa Aboridžinima je živeo deset godina.Oženio se Džumalom, Aboridžinkom

čiji su mu rođaci i dali ime koje ga je

proslavilo i koja ga je učila običajima

i verovanjima svoga naroda. Sa njom

je dobio dvoje dece. Uticaj koji su na

njega izvršili Aboridžini bio je ogro-

man i njihova kultura i život postali su

večita tema njegovih knjiga. Vongara

su posebno pogodile nepravde koje su

snašle ovaj narod i njihova stalna bor-

ba za preživljavanjem. ”Aboridžini

pokušavaju da sačuvaju svoj jezik. U

područ jima gde žive prenose znanje sa

majke na decu. Veliki broj aboridžinskih

jezika je već izumro, ali su mnogi još

aktivni i živi. Broj Aboridžina polako

raste, ali su izloženi mnogim opasnos-

tima - asimilaciji, teškom načinu života

i imaju kratak životni vek zbog uticaja

civilizacije koja je donela alkohol, du-

van i drogu“, objašnjava Vongar.

NUKLEARNI CIKLUS- Pre napuštanja Jugoslavije bio samu zabludi da je Zapad ”med i mleko”. Gledajući pozorišne predstave Ar-tura Milera bio sam oduševljen, neshvatajući da je to surovo društvo ukome uspeva jedan od hiljadu. A kad jereč o piscima, jedan od milion. Za pisca je propast ako ne piše na svom mater-njem jeziku. Danju sam radio, a noćupisao. Za spavanje nije bilo vremena.Prilikom nekoliko mojih dolazaka uBeograd prijatelji su me savetovali da

se ne zanosim pisanjem na engleskom jeziku. Govorili su mi da ni Crnjanskito nije uspeo. Crnjanski je imao gdei čemu da se vrati, a ja sam morao daistrajem – rekao je jednom prilikom Vongar.Prva knjiga koju je objavio bila jezbirka ”Mitovi Aboridžina“ (”Aborigi-nal Myths“, 1972. godine), a zbirka

priča ”Put u Bralgu“ (“A track toBralgu“, 1977. godine) prevedena jena rancuski i štampana u ”Les empsModernes“, časopisu koji su uređivaliŽan-Pol Sartr i Simon de Bovoar. Nakon prvih objavljenih knjiga Von-

garu se život iz korena menja. Više mu

nije bilo dozvoljeno da živi na severu

Australije, postao je nepodoban za

mnoge belce i on i njegova porodica

morali su da se presele na jug, u Mel-

burn. Prvo je otišao Vongar, u nadi da

će mo

ći da kupi nešto zemlje i napravi

dom za svoju ženu, decu, ženine rođake

i sve njihove prijatelje, vođen duhom

zajedništva koji je jedan od sastavnih

delova aboridžinske kulture. Međutim,

svoju porodicu nikada više nije video.

Veruje se da su nestali prilikom udara

ciklona Trejsi, u vreme dok je Von-

gar bio u Melburnu. Nikada ih nije

pronašao. Dok je još živeo na severu Australije, Vongar se posvetio radu na knjizi

”otem and Ore“, takođe poznatojkao ”Boomerang and Atom“, zbirkomod više hiljada crno-belih otograjakoje pokazuju razoran uticaj radijacije iz rudnika uranijuma i po-sledice nuklearnih proba britanske vojske na aboridžinsko stanovništvo.Zahvaljujući Vongarovom trudu 1974.trebalo je da bude održana izložba ovihotograja u biblioteci parlamenta uanberi, ali je posle samo par sati odotvaranja izložbe zabranjena i zatvore-na, po naredbi parlamenta.Na svom imanju ”Dingoes den“, južnood Melburna, počinje rad na ”Nuklear-nom ciklusu“, koji će ga i proslaviti.



38

MOZAIK

Njega čine romani : ”Walg“ (1983),”aran“ (1985), ”Gabo djara“ (1988),”aki“ (1994) i ”Didjeridu charmer“(2006). U ovim knjigama Vongarnastavlja započeto u zbirci otograja”otem and Ore“, i paralelno sa ot-

krivanjem štetnosti radijacije govori i oobespravljenosti Aboridžina od strane belih domorodaca. Prva tri romanapredstavljena su u aboridžinskomistraživačkom centru na univerzitetuMonaš, gde je Vongar boravio kaogostujući pisac kako bi svoj roman”aki“, koji je govorio o Aboridžinukoji umire u zatvoru, potkrepioistinitim iskustvima Aboridžinaiz zatvora na severu zemlje.Za vreme njegovog odsustva,

policija upada u njegov dom izaplenjuje mu celokupan ru-kopis romana ”aki“. Približno200 pisaca u Australiji potpisa-lo je peticiju da mu se rukopis vrati, ali bezuspešno. Vongaru jetrebalo 5 godina da ovaj romanponovo napiše, ali ga je pritomznačajno izmenio.omanom ”aki“ Vongar ježeleo da pokaže sličnost izmeđustradanja Aboridžina i stradanja

Srba pod otomanskom vlašću i u Drugom svetskom ratu. -Sličnost sa nama je u drevnomnasleđu, a ne etnička. I oni imajusvoju usmenu literaturu, umet-nost, olklor i način prenošenjatih vrednosti s kolena na koleno.Živeli su desetinama hiljada go-dina izolovani od sveta i razvijalisopstvenu kulturu, slično kao što su toSrbi činili pod urcima. Srpska deca suodvođena u janičare, a belci su odvajali

decu Aboridžina od roditelja i slali ihu internate pod kontrolom države ne bi li ih asimilovali – rekao je Vongar.Prema ovom romanu trebao je da budesnimljen lm u koprodukciji sa Emi-rom usturicom, ali je bombardovanjeSrbije i Savezne epublike Jugoslavije1999. zaustavilo ovaj projekat.Svom ”Nuklearnom ciklusu“ Von-gar je 2006. dodao roman ”DidjeriduCharmer“.

PISAC I BORAC ZA LJUDSKA

PRAVA Vongar je do sada napisao 21 knjigu,i to drame, priče, pesme i romane, a

1999. objavio je autobiograju ”Jaz- bina dingosa“ (”Dingoes den“).Dobitnik je brojnih nagrada, kako u Australiji, tako i u inostranstvu. Pre već pomenute ”Emeritus“ nagrade, os- vojio je American Librar y Association

Award (1982) i P.E.N International Award (1986). Nagrade ”astkoPetrović“ za životno delo ”Matice is-eljenika Srbije“ dobio je 2005. godine.njige su mu prevođene na engleski,rancuski, nemački, španski, holandski,ruski, kineski i japanski jezik. od nassu mu objavljene knjige ”Put u Bral-

gu“ (”A rack to bralgu“) i ”Babaru“(”Babaru“) 1983. u izdanju ”Narodneknjige“, ”Cvet u pustinji“ (”Flower in

desert“) 2004. u izdanju ”Prosveta“ izNiša i ”Poslednji čopor dingosa“ (”Lastpack o dingoes“), 2005. u izdanju”Matica iseljenika Srbije“, Beograd.Svoje knjige uvek potpisuje kaoB.Vongar. Ovo ”B” predstavlja njegovoprezime – Božić – a ovim gestom ončuva uspomenu na svoju nekadašnjudomovinu.Danas ovaj pisac živi u u oldu, u blizini Melburna, sa svojom drugomsuprugom, Lindom. Među brojnimslikama koje ima ističu se radovinajpoznatijeg aboridžinskog umetnikaliorda Posuma čije se platno nalazii u zgradi australijskog parlamenta u

anberi. Ono što njegov dom izdvajaod drugih jeste prisustvo dingosa! Zadržanje ovih pasa Vongar je morao dapribavi posebnu dozvolu australijskih vlasti. Svoju opčinjenost ovim psima Vongar objašnjava:

- Dingo je bio jedina životinja koju su Aboridžini pripitomili. Postavlja se pi-tanje da li je čoveka pas učio da lovi ili je bilo obrnuto. Sve više se veruje da jepas učio čoveka. I dingo, kao i čovek, voli društvo. Dingo se veže za čovekai postaje kao član porodice i deli sve sanjom.

U svojim delima Vongarsnažno osuđuje svaki oblik genocidnosti. Posebno seosvrće na užasna stradanja

domorodačkog stanovništvakoja su u svojim naseljavan- jima u Južnoj Americi, ana-di, Arici i Aziji izazivali belidoseljenici. Poseban osvrtnjegovih dela je na stradanju Aboridžina, s kojima je proveo veći deo svoga života.Njihovu sudbinu Vongarposmatra u znatno širomkontekstu:- Nije samo u pitanju odnos

prema Aboridžinima. Onisu kao narod izloženi veomateškom životu koji namećesavremeni svet. Naš svet sezasniva na protu i materijal-nim vrednostima, dok njihov život počiva na njihovoj kul-turi. Od njih se očekivalo dase utope u vrednosti savre-

menog sveta, ali to nije uspelo, tako dai dalje žive kao u prastara vremena, unekoj proširenoj porodičnoj zadruzi. O

njegovom stvaralaštvu Imamu Amiri Baraka, izdavač romana ”aki“

rekao je:- Vongarov svet je magičan i divan,koliko je strašan i surov. Ima u njegovom radu nečega što apsolutno ne ličina bilo šta što sam dosad pročitao. Onposeduje istinit i magični realizam koji je nemoguće kategorizovati. Put kojismo prešli kroz njegov rad bio je veo-ma težak, neobičan, ali uvek dostižan,prepoznatljiv, prolazeći kroz slike ratai nepravde oko nas, kroz slike našegsopstvenog drugog lica, lica pravde iljubavi.

Nikola Škondrić



PLAYBOY Crvena svetlost stone lampe obasjava čitavu sobu. Sve stvariizmeđu četiri zida imaju jasne, crvenkaste konture. Na levi zid,pored kreveta, prislonjen je poluotvoreni ormar. U njemu senalazi uredno poslagana gomila šešira, košulja i pantalona.Vidi se, najnovija moda, ništa nije starije od godinu dana. Nadesnom zidu se ogleda levi zid. Tu je okačeno veliko ogledaloispod koga je polica gde stoje načičkana žestoka pića. Naradnom stolu kod prozora miriše Politika. Uočljiv je ogromannaslov: ,,JUČE U ZORU POČELE SU BORBE NA CELOJPOLJSKO-NEMAČKOJ GRANICI“. Prostorom struji Edith Piaf i pesma Fais-Moi Valser pomešana sa zvukom tuša iz kupatila.Predsoblje je prava galerija lakovanih cipela. Na ulici tišina.Duva vetar, hladan vazduh pun je straha. Čuje se samo batženskih štikli koje nervozno koračaju ka kući sa čijih prozora

izbija jarka crvena svetlost. Jedina u opštem mraku.

LEPA SMRTStari Toša poznat je selu kao dobričina. Ima sedamdeset godina.Kako sam kaže, dovoljno da umre. Nikad se nije ženio, ali jeludovao za nekom Verom. Bila je mlađa od njega, sumnjivamorala, pre desetak godina otišla je iz sela. Priča se da je umrlaod neke bolesti. Sam na svetu, Toša je čitav život prodavac

povr ća na pijaci. Čemu mu je služio novac koji zaradi, ko zna?Svako veče on je detaljno čitao po jednu stranu Biblije. Zbogtoga, ali i zbog njegove dobrote i revnosti, prozvali su ga TošaBiblija.Jednom tako, probudi se Toša u sred noći. Gleda i krsti se.Pored njega Vera. Skida ga i ljubi svud po telu. Starac je uzaludhvatao vazduh.Sutradan je lekar bez ikakve analize konstatovao prirodnusmrt. Umro je lepo, govorili su jedni. Mnogo je bio sam, pričalisu drugi. Ženska ruka bi ga spasla, konstantovali su treći.

U Tošinoj kući nisu našli ni pare, a stvari su mu razdeljene.Neki jadnik kome je pripao njegov jastuk primetio je na njemudugačku vlas ženske kose.

39

BrankoĆurčić, rođen8. septembra 1980.godine u Somboru, gde jezavršio Gimnaziju ,,VeljkoPetrović’’. Apsolvent

je Opšte književnosti iteorije književnosti naFilološkom fakultetu u

Beogradu.Zastupljen je uantologijama Najkraćepriče (od 2003 – 2006.godine), te u zbornicimakratke priče Donja stranapriče, Vrata moje priče i

Alisa u zemlji priča (sveu izdanju izdavačke kuće

Alma), časopisima zaknjiževnost Akt, naučnufantstiku Emitor, knjiziNajbolje priče iz reda za

vize i internet portaluLitkon.org.Prvi je dobitnik nagrade,,Ðura Ðukanov’’biblioteke ,,JovanPopović’’ iz Kikinde,koju mu je dodelio žiri usastavu Srđan V. Tešin,Slobodan Vladušić i Vladimir Gvozden,za najbolju zbirkupripovedaka autoramlađeg od 30 godina pod

nazivom Vetrenjača.



40

MOZAIK

Putopisi iz egzotičnihkrajeva

U ZEMLJI

HILJADUOSMEHA

Treba biti dovoljnoljubopitljiv, optimističnog

i istraživačkog duha,nadasve željanavanturizma, a posebnoodvažan i otvoren zašokantno drugačijekulture, pa se uputitiu upoznavanje sačudnovatim predelima

jugoistočnim Azije.Ovog puta pred vama jeputovanje na tajlandskinačin.

Nataša DIMITRIJEVIĆ

Z

emlja hiljadu osmeha, kako je drugo ime ajlanda, jezasluženo dobila takvu reputa-

ciju zahvaljujući svom vedromstanovništvu, koje sa zadovoljstvomi dozom radoznalosti, a uvek sa os-mehom na licu, ugošćava zbunjenestrance. Poslednjih godina ova zemlja je postala jedna od veoma popularnihdestinacija komercijalnog turizma, pa je moguće uočiti kako odveć tradicio-nalno stanovništvo pokušava da uđe utok sa kapitalističkim duhom turista sazapada. Polako, većina stvari se orga-nizuje u ci lju što jednostavnijeg (a pre

svega što protabilnijeg) zadovoljenja brojnih turista. Brza hrana je dostup-na svuda na ulicama, a tezge i šopingkutkove nije moguće zaobići prilikomrazgledanja popularnih lokacija. Na-padni vozači tuk tuk-ova (prevoznosredstvo slično rikšama na električnipogon) na svaki način pokušavaju da vas ubede da su baš oni najbolji načinda vas prevezu do željene destinacije.u su i neizbežni barovi i druga mestaza zabavu otvorena do ranih jutarn- jih časova uz velike količine alkohola(i erotske perormanse na pojedinimmestima)... sve ono što ajland nije doskora krasilo u tolikoj meri.

JEDAN GRAD – MNOŠTVOMOGUĆNOSTIU različiim regijama ajlanda možeese susresi sa različiim idejama kako daurošie vreme. Preposavimo da kao inajveći broj urisa, najpre sleie na no- voovoreni Suwarnabumi aerodrom uBangkoku, suočićee se sa nezamislivomgungulom na asalu koju nudi ovaj dva-naesomilionski grad. Smešaj je najboljeporažii u kvaru Khaosan, u kome je

smešeno bezbroj hoela i gosinskih kućasa najrazličiijim cenama za svačiji guš irazličiu „dubinu“ džepa. Svoje opredeljen- je za lokaciju ćee bazirai na ome da liželie malecku ili konornu sobu, kupailou okviru sobe ili zajedničko, sa oplom vo-dom ili bez, klimaizovan prosor ili navi-kavanje na vrućine do iznemoglosi. Ceneza prenoćiše zaisa nisu visoke, čak ni zanaš sandard, a variraju u rasponu od 3 do15 evra za noćenje. Za one sa isančanijim



ukusom i porebom da provode više vre-mena u luksuznijem hoelskom smešaju,nego u israživanju grada i upoznavanjukulure, najbolja ponuda se nalazi u cen-ru grada, u oblasi Praunam. amo sulocirani ekskluzivni hoeli, većeg komod-iea i spranosi (šo nekome može činii bian podaak u gradu sa dosa soliera),ali nažalos niša veće ugodnosi (od pre-hodnih ponuda) ili prilike za doživljajemrazličiosi. U om delu grada smešen jei najnoviji hoel Baiyoke ower koji je

jedan od najvećih arakcija za sve urise.Ovaj hoel je od skoro najviša građevina uBangkoku (309 meara) i sa svog posled-njeg spraa nudi predivan pogled na ceograd i o na erasi koja se roira oko zgrade.Uisak koji osavlja pogled sa 84. spraa naceo haos, gužvu i vrevu u podnožju, može vas nagnai na osećaj nepobedivosi ili pak naerai da se oseie kao samo jedna kap vode u okeanu... Za koji god lokalie da seodlučie, ono šo ne smee propusii jese vožnja brodićima rekom Chao Praya. om

prilikom možee videi grad iz drugačijeperspekive, obići nekoliko hramova ispusii se do Chinaown-a (izgleda da

ovi kvarovi predsavljaju neizosavni deosvih sveskih meropola).Ipak, bez obzira na moderne okove, jednasvar se ne menja u ajlandskoj kuluri, ao je svakako, njihova vernos budizmui neizmerno pošovanje svog kralja, čijadobra dela i predanos narodu isiču prisvakom razgovoru. Veliki gradovi, podjed-nako kao i manja naselja, obiluju prelepoukrašenim budisičkim pagodama, fgu-rama Bude i narodom koji mu se pokornoklanja. ako bi oprilike izgledala makro

slika ajlanda. Ako bismo se usudili danapravimo mikro-presek i zavirimo u neis-ceniranu svakodnevicu, doživeli bismopopuno nesvakidašnje (za naše navike)momene: negde na ulici se prži hrana udubokom ulju, prljavim rukama zavijajupare, seče voće spremno da ulei pravo u vaš zeludac, seku se „sveže“ svinjske po-luke i vise odrani pilići na 30 sepeni, sahiljadu mušica koje „slade svoje brke“ oiso o meso. Na samo pola mera od e „kuhinje na ulici“ mešaju se izduvni gaso- vi iz kombija, moora, oucani ulični psihalapljivo grabe osake sa poda, mačkese bore da pojedu šo više hrane koju i mikonzumiramo, pacovi koji kad spaze da ih

41

MOZAIK

Prvoosnovana tajlandska država u XII veku nazivala se Sijam, sve do1939. godine kada zvanično menja ime u Tajland. Prestonica države bila

je Ayuttaya sve do 1767. godine kada je grad pao pod opsadom Burme.Nakon oslobođenja 1782. godine, nacionalna dinastija Chakri uspostavljamonahriju sa centrom u Bangkoku. Početkom XX veka, nakon velikihpolitičkih promena, na vlasti se smenjuju različiti politički režimi, ali svi onipriznaju monarhiju kao najviše državno rukovodstvo. Iako je bila izloženaburnim previranjima na domaćoj politčkoj sceni, kao ičestim ratnimsukobima sa okolnim zemljama, Tajland je jedina država jugoistočne

Azije koja nikada nije bila kolonizovana. Nakon donošenja Ustava iz 1997.godine kreira se prva demokratska vlada i po prvi put, slobode i ljudskaprava izbijaju u centar političkih interesovanja. Ukupan broj stanovnikaiznosi oko 63 miliona, a prema popisu stanovništva iz 2000. godine, 95%populacije ječine Teravada budisti (temelji se na animizmu i poštovanju

kulta predaka), dok je oko 4,5% ljudi muslimanske veroispovesti.



42

MOZAIK

posmaramo, šmugnu nazad u kanalizaci- ju... Pored gomile hrane nejasnog izgleda,neprimamljivog mirisa, a ope fnog uku-sa, moguće je uočii i pohovane skakavceili pak crne, vrdokrilnae pržene bube.Ko sebe smara dovoljno hrabrim može seupusii i u ovaj vid kulinarske avanure. Usvakom slučaju, specijalie koji ne bi rebalo zaobići jese Pad Tai, radicionalna

mešavina povrća, mesa i začina, sa ajland-skim rezancima i mrvljenim kikirikijem.Kada se upusie u razgovor sa lokalnim

sanovnišvom, svakako ćee se spora-zumevai na engleskom jeziku. rebaimai na umu da ajlanđani više vole samoda vode konverzaciju, nego šo zaisa ra-zumeju jezik, ako da će na svako pianjepuni ushićenja odgovorii sa yes, yes iakosu zaisa samo oprilike shvaili o čemu sepričali, ali ne i ša se ih piali. Još jedan odkorisnih savea prilikom puovanja na aj-

land, odnosi se na količinu odeće koju reba spakovai u koere. Iskusvo najmudri- jih kaže da se ponesu šo veći koeri, ali sa

minimalnom količinom svari u njima! Unajpromenijim urisičkim regijama sve vrvi od rgovine. Moguće je pronaći sve,od onoga šo vam uvek reba do onogašo nikada nećee korisii, ali ne možeeda odolie i da ga ne poželie. Neizosavandeo svake kupovine čini cenkanje. Poreb-no je malo umešnosi sa rečima, sponanedruželjubivosi, po koji umilja izraz lica i

cena koju dobijee na kraju debae sa pro-davcem može bii i do čeiri pua niža odpočene!!

IZLETI VAN GRADA Sara presonica ajlanda, Ayuthaya,udaljena je samo 67 kilomeara sever-no od Bangkoka. Ovaj grad koji je bioglavni grad zemlje 417 godina, svojimposeiocima pruža užiak u razgledanju veličansvenog, sarog hrama iz XIV veka. Još jedna u nizu ineresannih inesvakidašnjih ura predsavlja i razgle-danje pijace na vodi (Floaing Marke)udaljenoj dva saa vožnje od Bangkoka,na kojoj se nalazi bezbroj čamaca koji

Na Tajlandu se i danas poštuju stari običaji, između ostalih staroračunanje vremena. Po njihovom kalendaru trenutno je 2551. godina.Nova godina se proslavlja od 13 -15. aprila i obeležava se velikim feštamapo ulicama pri kojima je naročito popularno prskanje vodom iz kanticaili vodenih pištolja. Antički(drevni) smisao polivanja vodom ogleda se uiskazivanju poštovanja prema drugima i nadi da će im taj obred donetisreću i dobrobit u narednoj godini.U novije vreme ovaj običaj se više bazira

na samoj zabavi i uveseljavanju turista, nego što se koncentriše na svojeduhovne i religijske aspekte.



43

MOZAIK

ujedno predsavljaju i pijačne ezge sasvojom šarenolikom i raznovrsnom po-nudom svežeg voća i povrća. Kome jedosa velegrada, gradskog prevoza, gal-ame i mnogoljudsva obično se odlučuje

za pu ka severu, u susre neurbanimdogodovšinama i neuzurpiranoj prirodi.Grad na severu ajlanda, Chiang Mai jedrugi po veličini sa svojih 1,5 milionasanovnika i odiše popuno drugačijomamoserom u odnosu na Bangkok.Rasprosranjen više u širinu nego u vi-sinu, bez velelepnih građevina, ovaj gradkrasi veliki broj ineresannih pagoda,širokih ulicama, saobraćaj ne oliko na-pornog inenziea. Okružen planina-ma i šumama, on nudi spoj različiih

zapadnjačkih akivnosi obavijenih ve-lom isočnjačkog duha svuda oko vas.

Zanimljiv način da se provedu dani uovim krajevima čini reking (racking)kroz džunglu (kako lokalci nazivaju ovuakivnos, mada džungla ipak za našepojmove podrazumeva znano veću di- vljinu i skup živopisnije ore i aune ).Prilikom dvodnevnog ili peodnevnogrekinga (u zavisnosi koju od saza iurisičke ponude izaberee), avanuruzačinjavaju kupanje pod vodopadima uizvorsko hladnoj vodi, jednočasovno ja-hanje slonova koji će vas čačkai surlamau iščekivanju da ih nahranie bananama iraing u sojećem položaju na splavu od bambusa. Jednom, kada se nakon svihovih zanimljivih rekreacija dan privede

kraju, kada hladne noći obaviju do skoraod sunca upekle proplanke i saze kojimase žurili uzbrdo, na red siže i noćenjeu lokalnom selu. Čar ovog prenoćišaćee pamii po načinu na koji se bili

dočekani j. po radicionalnom maniruna koji se bili primljeni i usluženi, baškao u sara, dobra vremena negde udalekoj Aziji. Prvi i jedini pu ukazuje vam se mogućnos da uokviru urisičkeponude iskusie aueničan boravak uovoj oblasi. Domaćini vam pripremajunacionalnu hranu, a spavanje vas čeka naprosirkama na podu drvenih koliba, isokao i sve žielje sela u kolibama oko vas.Kada oseie da se završili sa egzibi-cionim urizmom i poželie da ponovo

uživae u godišnjem odmoru na konven-cionalan način, priliku ćee poražii na

jugu zemlje. ajland izlazi na Andaman-sko more na zapadu i na Sijamski zaliv naisoku. U ovom delu zemlje smešeno je inekoliko veoma arakivnih osrva sa „ra- jskim“ pejzažima. Osrva popu Phucke,Koh Phangan, Koh Samui i drugih, nudeodmor i provod u idiličnom ambijenu.U prilog ome svedoči i osrvo Koh PhiPhi, na kome je sniman holivudski hi „Te Beach“. Lepoe ovih predela sas-aju se sa primesama moderne ere činećisledeći ambijen: divne peščane plažeoivižene palmama, odbljesci sunčevihzraka sa površine mora i šum alasa kojizapljuskuju obalu, posaju začinjeniležaljkama, barovima sa arakivnom

muzikom, resoranima sa ponudomnajraznovrsnije hrane i osvežavajućih voćnih napiaka. Ušuškane uvalice usenama pružaju spas izolovanim parov-ima u želji za romaničnim provodom.

A prosrane peščane plaže uživanje urazličiim sporskim akivnosima sve dozalaska sunca. Gradski sokaci ispunjenisu znaiželjnim šeačima koji zavirujuu svaku radnju u porazi za šo original-nijim suvenirima. Iz resorana i barovadopire žamor i smeh opušenih gosiju,a ulice su preplavljene urisima na mo-orciklima koji uživaju u vožnji kroz bujnu osrvsku vegeaciju posmarajućiprosransvo mora na samo par mearaod sebe. Divan je osećaj smirenosi koji

poseduju ajlanđani i pored sveukupnogmeeža na ulicama, a bezbrižnos kojom

odišu iako u nezavidnoj ekonomskojsiuaciji deluje nam zaisa nesvarno i za-goneno. o je ono šo čini ajland.Živeći brzim silom živoa, grabeći predsobom bolje poslovne i maerijalne pri-like, zaboravili smo da napravimo mesaza uživanje u svakodnevnim prijanimrenucima i propusili da cenimo malesvari koje mame osmeh na lica ljudi dokojih nam je salo. Kraka posea Zemljihiljadu osmeha može nas, bar na izvesno vreme, preorjenisai iz suvoparnog sce-narija svakodnevnice i omogućii čak ionima lišenim maše da se raduju sus-reu sa narodom koji živi jednosavanimživoom, a diše punim plućima!

Jedna od najvećih žurki nasvetu, dešava se upravo naTajlandu.Čuvena Full MoonParty, zbogčega je i ostrvoKoh Phangan postalo znatnoposećeno, okuplja ljude izcelog sveta i nudi provod celenoći do 11h narednog dana,

uz nekoliko bina na samojplaži, razne varijante elektromuzike, i ponudu alkoholasimpatično osmišljenog ubucketima (kofica leda, 0,33lruma, vodke ili džina i jednogazirano i energetsko piće zamućkanje koktela za supercenu od 6 eura).



44

Mnogi postignu ono što su hteli, a izgubesebe.

Lepša duša dublje jeca.

Sumnja i briga vide ono što sreća i pouzdanjenikad ne mogu da sagledaju.

oliko je bilo u životu stvari kojih smo se bo- jali. A nije trebalo. rebalo je živeti.

Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i

srećno preživljena nesreća.

ad god mi mislimo da su nam se za nešto „otvorile oči“, to obično znači da smo ih zastotinu drugih stvari zatvorili.

Ljubav kada je iskrena i duboka, lako prašta izaboravlja.

Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svetoko sebe očima bivše lepotice.

Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataškakazna.

eško onome ko mora nekog drugog, pa mako to bio, da unizi da bi se on sam uzdigao, ili

bolje rečeno: da bi imao iluziju da se izdigao.

Zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se čovek neće moći nagledati.

Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja. U tome je

i njena oplemnjujuća snaga i njena najvećadraž.

Najteže je čoveku kad sam nad sobom osetisamilost.

Beskorisno je u starosti produžavati život.Mladost treba produžavati.

Nisu svi ljudi toliko rđavi kao što to rđav čovek misli.

Čuvajte se ponedeljka! o je dan kad ljudi na vas najviše navaljuju, kad se poslovi javljajusa svih strana. o je, često, dan prenagljenihzaključaka i suviše brzih odluka.

Naš čovek ne ume i ne može da se lako ipravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pripadanju.

Ovaj svet u kom živimo tako je sazdan da jeonaj koji se plaši već izgubljen.

ragika lepote je u tome što ne može da nepostoji, a ne može da traje i da se drži.

- Ne treba se bojati ljudi- Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onog što jeneljudsko u njima.

Šapuću da ne bi vikali jedan na drugog, jer neumeju da razgovaraju.

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi nemožemo i ne umemo da se pomirimo sa tomprostom i neizbežnom činjenicom.

Stalno posmatram kolika je neosetljivostosetljivih ljudi prema osetljivosti njihovih

bližnjih.

Za mene je najbolje kad ja pišem a ne gov-orim, i kad se o meni ne piše i ne govori.

Svaka stvar ima svoje lice i naličje. A ono štose zove slava ima, ma kako to nemoguće iz-gledalo, jedno lice i stotinu naličja.

Životna snaga jednog čoveka meri se, poredostalog, i njegovom sposobnošću zaboravl-

janja.

Zato što mogu, i što se usuđuju da o svačemusvašta kažu, oni misle da sve znaju.

Ono što može i biti i ne biti uvek se, na krajukrajeva, pokori onome što mora biti.

U prvoj polovini života, čovek želi i radi onočega će se u drugoj polovini stideti i odricati,

IVO ANDRIĆ Ivo Andrić je pisac velikogzamaha. Iako je po osnovnojkoncepciji realista, on sene zadovoljava isključivorealističkim slikanjem,nego mu ono služi samo kaosredstvo da mirno istakne uobičnim zbivanjima njihovufantastiku i simboliku.Naročitu je pažnju svojomdubinom i izražajnoščuprivukla njegova pripovietkaProkleta avlija, koju mnogismatraju i njegovim najboljim

umetničkim delom.Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu zaknjiževnost za roman Na Drinićuprija 1961. godine.



45

a druga polovina mu prođeu uzaludnim pokušajima dase popravi ili bar zataška onošto se radilo u prvoj. ako sena kraju sve potire i svodi nanulu. Ostaju samo kajanje istid.

Jednom mu je neko – u zaočas! – rekao da je pametan.ako i zašto, to sam bog zna.ek, one je poverovao u to. Iotada je taj inače mirni i beza-zleni čovek postao nemoguć,težak sebi i drugima.

at, i najduži, samo protresapitanja zbog kojih se zaratilo,a njihovo rešenje ostavlja

vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira.

Da je ćutanje snaga a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole da pričaju.

Dođe vreme kad se svi dugovi trže, i to odjednom i sa strašnim, zamršenimkamatama. I ne samo to nego i sve ono što je čovek ikad u životu kupioplaća sad ponovo, i to po novoj, višoj ceni.

Stvar nije u tome što on malo govori, nego što ono što rekne ne kazujeništa, ne samo o njemu nego ni o čem drugom na svetu.

Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. odumnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja.Pripremila Bojana Džepina

S

U

D O K

U

9 1 3 8

6 7 3 2

4 9 2 7

3 6 4 1 8

2 6

1 9 8 6 4

5 4 7 6

7 8 2 3

3 6 8 1

Laganica

7 4

5 3

8 6 9 1

2 6

7 9 6

1 8 7 2 9

5 1

4 3

1 6

Ono kao…

2 8 1 4 6

6 1

1 7 2

2 6 1

2 9 3 5

6 5 4

1 6 4

3 6

4 8 7 9 5

Ledilo!

SUDOKU

Biografija Andrić je rođen je 1892 u Dolcu kraj Travnika.

Studirao je filozofiju na fakultetima u Zagrebu,Beču

Krakovu i Gracu, a završava nauke sa doktoratomu Gracu 1923. Ivo Andrić je počeo pisati još prije

prvog svjetskog rara. Njegovi prvi radovi objavljeniu omladinskim listovima i časopisima, izraz surevolucionarnih, nacionalističkih težnji koje je

gajio kao pripadnik napredne omladine. Međutim,početak njegovog literarnog stvaranja označen

je i zlaskom knjige Ex Ponto u Zagrebu 1918. Iza njese ređaju nova dela: Nemiri, Put Alije Ðerzelezai Pripovetke. Pisao je i eseje o Njegošu, Goyi itd.

Posle drugog svetskog rata Andrić objavljuje svojanajzrelija dela: Gospođica, Travnička kronika i

Na Drini ćuprija te nekoliko knjiga pripovedakau kojima se pored starih i već objavljenihsukcesivno pojavljuju nove.



SINIŠA MIHAJLOVIĆRođen: 20. februar 1969 u Borovu (blizina Vukovara)

Nezvanično: Jedan od najboljih izvođača slobodnihudaraca u svetu.

Zvanično: Jedini igrač koji je u italijanskom prven-stvu postigao tri gola na jednoj utakmici iz slobodnihudaraca

Nadimak: Miha, Bomabaš iz Borova

Reprezentacija: Odigrao 63 utakmice i postigao 10golova. Član zlatne mlade reprezentacije iz 1987. go-dine. Učestvovao na SP 1998.i EP 2000. godine.

Klubska karijera: FK Vojvodina 75 utakmica i 20 golo-

va, Crvena Zvezda 53 (15), Roma 59 (2), Sampdorija118(13), Lacio 167 (26) i Inter 39 (7).

Trofeji: 16

Pozicija u timu: U FK Vojvodina i Crvenoj Zvezdi jeigrao kao levo krilo, da bi dolaskom u Italiju, bio pre-komandovan u odbranu.

Oproštajna utakmica: u Novom Sadu 28. maja 2007.godine

Porodica: Supruga Arijana, sinovi Nikola, Dušan i Mi-roslav, ćerke Viktorija i Virdžinija.

Zanimljivost: Siniša Mihajlović je snimio duetskupesmu „Delije u Tokio krenule“ sa Slađanom Ristić igrupom „Hit 7“.

Danas: Nalazi se na poziciji pomoćnog trenera u fud-balskom klubu Inter.

Manć

ini o Siniši: Sinišu Mihajlović

a doživljavam kaoprijatelja, s njim sam proveo godine na terenu, zajed-no smo pobeđivali i kakav je bio jedinstven na terenu,

takav je i danas kao moj prvi saradnik na klupi Inte-ra.

Luis Figo o Siniši: Siniša je najbolji izvođač slobodnihudaraca na svetu. Zaista, ne znam boljeg od njega.Nisam ga video ni među onima s kojim sam igrao, nimeđu onima protiv kojih sam igrao u karijeri. Siniša je čovek snažnog karaktera i odličan prijatelj. Za nje-

ga je dovoljna samo jedna reč - pobednik.

Bojana Džepina

46

univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet maj 2008 broj 56

Documents