unapređene poslovanja diplomski rad 1 deo

Unapreenje poslovanja linije za priozvodnju vafla

1. UVOD1.1. PROJEKTNI ZADATAK

-1-


1.2. PODACI O PILOT-FABRICI

DOO ''Swisslion'' lociran je u industrijskoj zoni grada Vrca na meunarodnom putu E-94, koji vodi ka granici sa susednom Rumunijom. ''Swisslion'' osnovan je u julu 1996. godine, zajednikim ulaganjem vajcarske firme DRD Ag iz Frioburga i domae firme DOO ''Kondivik'' iz Vrca. Nakon osnivanja sagraen je i opremljen prvi pogon u novembru 1997. godine. Tada je ''Swisslion'' brojao svega 60 zaposlenih. Proizvodnja za trite kree u maju 1998. godine. Od 1997. godine do momenta kupovine industrijskog kompleksa ''Takovo'' iz Gornjeg Milanovca, ''Swisslion'' je u svojim halama instalirao 11 novih proizvodnih linija, od toga 10 u Srbiji i 1 u Makedoniji. Razvoj se finansirao iz sopstvenih sredstava. ''Swisslion'' je 2004. godine na tenderskoj prodaji za PIK ''Takovo iz Gornjeg Milanovca dao najpovoljniju ponudu. PIK ''Takovo'' se nalazio u ogromnim problemima, ali se to stanje za manje od godinu dana promenilo, ''Takovo'' se vratilo na trite. ''Takovo'' je integrisano u poslovni sistem ''Swisslion-a'' i osnovan je koncern ''Swisslion Takovo''. Ulaganjem u opremu, nove objekte i linije, kao i primena SL-tehnology, donelo je fantastine rezultate. U aprilu 2005. godine kupljeno je jo jedno preduzee ''Mitros'' iz Sremske Mitrovice, u kojem je pokrenuta proizvodnja za samo mesec dana nakon kupovine. Velikim ulaganjima ''Mitros'' je postao novo preduzee i lan koncerna ''Swisslion Takovo''. ''SL Mitros'' danas proizvodi oko 10 tona mesnih preraevina dnevno. Osnovna delatnost koncerna ''Swisslion Takovo'' je proizvodnja prehrambenih proizvoda, ali se od septembra 2004. godine bavi i holding poslovima. Vremenom delatnost se iri i danas u sastavu koncerna nalazi se i ''Nana'' iz Nia; ''Juvitana'' iz Inije; ''Miloduh'' iz Kragujevca; ''Vraka pivara'' iz Vrca itd. U koncernu ''Swisslion Takovo'' nalaze se i mnoge fabrike konditorskih proizvoda van nae zemlje, tako da koncern ''Swisslion Takovo'' se moe pohvaliti i manjom fabrikom konditorskih proizvoda u Skoplju. Svoje pogone ima irom zemlje u Makedonijiji i Bosni, a svoje firme za meunarodnu trgovinu ima i u drugim zemljama kao to su: Hrvatska, Crna Gora, Maarska i vajcarska. Vremenom, potrebe koncerna ''Swisslion Takovo'' su se irile i tako se javila potreba za sopstvenim prodajnim objektima. Raa se ideja i 2002. godine otvara se prva SLATKA KUA. Prva SLATKA KUA otvorena je u Vrcu, a ubrzo se SLATKE KUE otvaraju i irom zemlje. Sada ih ukupno ima trideset jedna. ''Swisslion'' Vrac naa pilot-fabrika, deo je ''Swisslion Takovo'' koncerna. To je prehrambena industrija i bavi se proizvodnjom skoro celog spektra prehrambenih proizvoda. ''Swisslion'' Vrac prostire se na oko 15 000m2. ''Swisslion'' Vrac poseduje proizvodne hale u kojima je smeteno osam proizvodnih pogona (linija). U svom sklopu ima i magacin sirovina, kao i magacin gotovih proizvoda. ''Swisslion'' Vrac trenutno zapoljava 712 radnika.

-2-

Unapreenje poslovanja linije za priozvodnju vafla Tabela 1. - Lina karta pilot-fabrike

Podaci o pilot-fabrici Naziv preduzea DOO ''Swisslion Takovo'' Mesto u kojem se nalazi preduzee Vrac Adresa preduzea Stepe Stepanovia 6 Telefon 013/807-408 Generalni direktor Rodoljub Drakovi Vlasnik Rodoljub Drakovi Osnovna delatnost Proizvodnja prehrambenih proizvoda Dopunska delatnost / Datum poetka obavljanja delatnosti Novembar, 1997. godine Industrijska grana Prehrambena industrija Broj pogona 8 Broj radnika 712

Slika 1.- Ulaz u fabriku

-3-


Logotip ili logo se ponekad oznaava kao zatitni znak nekog preduzea. Logotip je unikatni simbol odreene firme ili zatitno ime ispisano posebnim tipom slova. Logotip nae pilot-fabrike se sastoji od unikatnog simbola i od imena fabrike ispisano posebnim slovima, kao to je prikazano dole na slici 2.

Slika 2. Logotip DOO ''Swisslin Takova''

-4-


1.3. PROIZVODNI PROGRAM PILOT-FABRIKE Proizvodni program je zbirni pregled proizvoda. Proizvodi DOO ''Swisslion-a'' se proizvode u proizvodnim pogonima (linijama). Kako u DOO ''Swisslion-u'' ima ukupno osam proizvodnih pogona (linija), a u okviru svake od njih proizvodi se odreena grupa proizvoda, dat je prikaz (tabela 2.) proizvodnih linija.Tabela 2. - Proizvodni pogoni (linije) DOO ''Swisslion-a''

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Proizvodni pogoni (linije) Vafl Hekrona Kavemil Oka Medenjaci okolada Mogul Slano pecivo

Proizvodni program se definie kao skup proizvoda koji se izrauju u jednom preduzeu. Proizvodni program odreen je asortimanom, odnosno, vrstama i koliinama proizvoda koji se proizvode u jednom vremenskom periodu. Kako u ''Swisslion-u'' ima osam proizvodnih pogona (linija) dat je kratak opis proizvodnog procesa u svakom proizvodnom pogonu (liniji),kao i prikaz grupa proizvoda (tabela 3.), koje se proizvode u svakom proizvodnom pogonu (liniji) i broj proizvoda iz te grupe. Vafl je proizvod koji se sastoji od vafel lista premazanog masnim punjenjem ili kremom. Vafel list se naziva jo i oblatna. U daljem tekstu bie dat ceo tehnoloki proces proizvodnje vafla. Hekrona je proizvodni pogon gde se proizvodi tvrdi keks. Tvrdi keks se dobija od testa koje ine eer, mast, brano i voda. Kavemil je proizvodni pogon gde se dobijaju proizvodi od biskvitne mase, odnosno, dobijaju se biskvitni kolai. Biskviti su jaja ulupana sa eerom u biskvitnu penu u koju se postepeno dodaje brano. Biskvitna masa pored jaja, eera i brana sadri jo i vodu, mast, emulgatore i sredstva za narastanje. Oka je proizvodni pogon gde se dobija ajno pecivo. ajno pecivo se prema nainu oblikovanja deli na etiri podgupe, a svaka podgrupa ima poseban sirovinski sastav, svojstven toj grupi, a u sutini pravi se kao tvrdi keks samo sa veim sadrajem eera i masti. Medenjaci su proizvodi koji se dobijaju od medenog testa koje ine med, penino brano, voda i eer. Glavnu ulogu u proizvodnji medenjaka ima brano, jer 70% medenog testa ini brano. Za proizvodnju medenjaka koriste se brana Tip 800 ili Tip 1100.

-5-


okolada je proizvod koji se dobija od okoladne mase koju ine kakao masa, eer u prahu, kakao prah, mleko u prahu, kakao maslac, emulgator i aroma. Od ovih sirovina proizvodi se okolada za kuvanje, mlena okolada i okolada sa dodacima. Mogul je proizvodna linija gde se dobijaju meke i penaste bombone. Meke bombone se izrauju od mase koja sadri eerno-sirupni rastvor, koji se kuvaju na poseban nain i na kraju kuvanja im se dodaju boja, aroma i vona masa. Penaste bombone se dobijaju stvaranjem pene od sredstva za stvaranje pene i eerno-sirupnog rastvora. Slano pecivo ine krekeri i slani keksi. Oni se dobijaju od kvasnog testa, zameeno testo se oblikuje izbadanjem testa.Tabela 3. Grupe proizvoda DOO ''Swisslion-a''

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Naziv grupe proizvoda Deiji keks Juvitana keks SL tvrdi keks Slani keks Petit beurre okolada Daria okolada Daria Mlena okolada Dezertne bombonjere SL kakao krem table SL kakao krem Slane zanimacije SL choco banana Mekane bombone ajno pecivo SL Alea SL medenjak SL okolada sa Petit SL Linea wafers

Proizvodna linija Hekrona Hekrona Hekrona Hekrona Hekrona okolada okolada okolada okolada okolada okolada Slano pecivo Mogul Mogul Oka Oka Medenjaci Kavemil Vafel

Broj proizvoda 5 6 5 5 8 6 8 5 4 4 3 10 4 13 3 6 6 5 15

Proizvodni program predstavlja specifikaciju proizvoda, po vrstama i koliinama sa cenama, koje treba proizvesti u odreenom vremenskom periodu. Kako smo mi odabrali opis pogona vafl, dat je prikaz (tabela 4.) proizvoda DOO ''Swisslion-a'' na proizvodnoj liniji vafla.

-6-

Unapreenje poslovanja linije za priozvodnju vafla Tabela 4. Proizvodni program DOO ''Swisslion-a'' na proizvodnoj liniji vafla

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Tip proizvoda LM1 LS1 LN1 LM1P LK1P L2M L3M LM6 L8M L2C L3C L6C L2N LN3 L8K

Naziv Artikla SL Linea milk wafers SL Linea strawberry wafers SL Linea nougat wafers SL Linea mleni fil-kakao preliv SL Linea kakao fil-kakao preliv SL Linea milk wafers SL Linea milk wafers SL Linea milk wafers SL Linea wafers mleni krem SL Linea choco wafers SL Linea choco wafers SL Linea choco wafers SL Linea nougat wafers SL Linea nougat wafers SL Linea wafers kakao fil

Proizvodna linija Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel Vafel

Jedinica mere Kg Kg Kg Kg Kg Kg Kg kg kg kg kg kg kg kg kg

Grama 25 25 25 25 25 100 160 400 800 65 100 400 65 100 800

Obim proizvodnje vafla Tani podaci o obimu proizvodnje vafla u naoj pilot-fabrici nam nisu bili dostupni. Uprkos tome, mi smo doli do nekih podataka u neformalnim razgovorima sa radnicima sa proizvodne linije vafla. Doli smo do informacije da se u jednoj smeni proizvede od 2 300 kilograma do 2 700 kilograma proizvoda u zavisnosti od toga koji proizvod se proizvodi, to znai da je prosena proizvodnja za osam sati 2 500 kilograma gotovog proizvoda. Jo smo doli do podataka da se u proseku napravi oko 10% karta. Prostom raunicom doli smo do sledeih podataka: 1 000 kilograma proizvoda se proizvede za 3,2h, za 24h proizvede se 7,5 tona proizvoda i kada od toga oduzmemo kart (10%) dobijamo 6 750 kilograma gotovog proizvoda, iz toga proizilazi da na godinjem nivou, ako u obzir uzmemo da se godinje radi 264 dana (365dana u godini 52 nedelje 40 subota 9 dana praznika), proizvede se 1 782 tone gotovog proizvoda, 312,5 kilograma proizvoda se proizvede za jedan sat.

-7-


1.4. MAKRO-ORGANIZACIONA STRUKTURA U industrijskim preduzeima se proizvodi vei broj razliitih proizvoda. Tehnologija izrade za svaki proizvod, broj operacija i redosled odvijanja, predsavljaju osnovu za grupisanje srodnih operacija u okviru organizacionih celina. Na ovaj nain nastaju organizacione jedinice na prvom nivou makroorganizacione strukture. Grupisanjem srodnih radionica nastaju odeljenja. Na sledeem niviou se uspostavljaju organizacione jedinice, takoe, po srodnosti i nastaju pogoni. Objedinjavanjem pogona na izlazu predstavljaju grupu-familiju proizvoda. Za svaku organizacionu celinu, na svakom od nivoa, postoji menader, koji ima odgovarajue zadatke i odgovornost. Na najniem nivou iznad radnika nalazi se poslovoa, koji je njihov neposredni nadreeni. Osnovnu strukturu nae preduzea DOO ''Swisslion Takovo'' ine organizacione jedinice, a to su: - sektori, - slube i - odeljenja. U naoj pilot fabrici postoje etiri sektora: opti sektor, komercijalni sektor, proizvodno-tehniki sektor, raunski sektor. Slube se dele na: sluba personalnih poslova, pravna sluba, sluba radnih odnosa, kancelarijska sluba, sluba pomonih poslova (fiziko-tehniko obezbeenje), sluba nabavnih poslova, sluba prodajnih poslova, magacinska sluba, transportna sluba, sluba raunovodstvenih poslova (likvidatura, obraun plata, socijalno osiguranje), finansijska sluba (blagajna), knjigovodstvena sluba, sluba kontrole i analize, sluba plana cena. U ovom preduzeu ima osam pogona, a oni su: pogon vafla, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon hekrona, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon kavemil, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon oka, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon medenjaka, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon okolade, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon mogul, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje, pogon slanog peciva, koji sadri proizvodno i pakersko odeljenje.

-8-


Makro organizaciona ema slika 3

-9-


2. SNIMAK POSTOJEEG STANJAKao redovni kupci gotovo svih proizvoda DOO ''Swisslion-a'' odluili smo da u ovom radu opiemo pogon vafla, odnosno, proces proizvodnje vafla. Ovaj pogon smo izabrali zato to je to prvi pogon od osnivanja firme, a i po naem miljenju tu se prave najukusniji proizvodi. Proizvodni pogon vafel zauzima povrinu od 420 m 2 i nalazi se na dva sprata. Za potpuno funkcionisanje ovog pogona potrebna je elektrina energija, kompresovani vazduh i zemni gas. Proces proizvodnje vafla (o kojem e u taki 2. 3. biti vie rei) se sastoji iz dve osnovne faze, a to su: 1. proizvodnja testa-vafel listova 2. proizvodnja masnog punjenja-vafel kreme Proces proizvodnje testa, zames testa, za vafel listove odvija se na spratu. Na spratu se nalazi i priruno skladite sirovina koje su potrebne u procesu proizvodnje testa, kao i vaga za odmeravanje sirovina. Gotov zames testa se cevima dovodi do prizemlja i odvodi u maine na dalju obradu, odnosno, formiranje i peenje vafel listova. Prizemna hala je panelima podeljena na dva dela. U prvom delu, koji se nalazi ispod hale za zames testa, vri se dalja obrada testa, formiranje vafel listova, peenje i hlaenje vafel listova, kao i mikseri u kojima se pravi masno punjenje-vafel krema. U ovom delu hale formiraju se i vafel table, njih formira fil maina, koja na vafel listove nanosi masno punjenje i time formira vafel table. Takoe u ovom delu hale, nalazi se okoladirka (glaziranje okoladom) koja vafel table okoladira ili ne u zavisnosti od vrste proizvoda koja se u tom trenutku proizvodi. U drugom delu hale vri se hlaenje gotovih vafel tabli, koje kasnije odlaze na seenje, a zatim se pokretnim trakama odvode do ''pakerica''-maina za pakovanje gotovih proizvoda u foliju. Gotovi proizvodi upakovani u folije se dalje runo pakuju u kartonsko pakovanje i u transportne kutije. Transportne kutije se dalje prenose u magacin gotove robe. Drugi deo hale je manji i zahteva manji broj radnika nego prvi i iza njega se nalazi magacin gotove robe. Poto slika govori vie od rei na sledeoj strani e se nai skica pogona vafl.

- 10 -


ema pogona slika 4

- 11 -


2.1 MIKRO-ORGANIZACIONA STRUKTURA Mikro-organizaciona struktura sadri detaljnu podelu rada do nivoa radnih mesta, u okviru svake organizacione jedinice u makro-organizacionoj strukturi. Mikro-organizaciona struktura sadri sledee elemente: opis posla za svako radno mesto, broj izvrilaca, struku, stepen strunosti, iskustvo za svako radno mesto.

U pogonu vafla u jednoj smeni radi 11 ljudi, to znai da je u pogonu za proizvodnju zadueno ukupno 33 ljudi. Svako radno mesto je specifino na svoj nain, zahteva i zapoljava ljude odreene struke i stepena strunosti. U ovom pogonu uglavnom rade ljudi sa velikim radnim iskustvom, steenim u ovoj fabrici, jer su zaposleni u njoj od nastanka same fabrike. Fabrika je, takoe, raspoloena za primanje i mladih, strunih ljudi, koji bi u njoj stekli radno iskustvo.

Slika 5. - Mikro-organizaciona struktura pogona vafla

- 12 -


2.2 OPIS RADNIH MESTA Za opsluivanje proizvodne linije vafla u jednoj smeni potrebno je jedanaest radnika. Proizvodna linija vafla je u velikoj meri automatizovana i zato ne iziskuje veliki broj radnika. U tehnolokom procesu proizvodnje vafla koji je u potpunosti automatizovan, uestvuje manje ljudi, koji su tu da bi snabdevali maine sirovinama. Proizvodna linija je u potpunosti osposobljena za dvadesetetvoroasovni rad. Maine su meusobno povezane, cevima razliitih prenika i materijala. U sledeoj tabeli (tabela 5) prikazan je broj radnika koji rade na odreenim radnim mestima, odnosno, na(za) mainama koje se nalaze u proizvodnom pogonu vafla.Tabela 5. Prikaz radnih mesta u DOO ''Swisslion-u'' u proizvodnom pogonu vafla

Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Radno mesto (maina) Mutilica za zames testa Formiranje i peenje vafel listova Mikser I za vafel kremu Mikser II za vafel kremu Pakovanje u foliju-od 65g Pakovanje u foliju-od120g Kartonsko pakovanje u transportne kutije-65g Kartonsko pakovanje u transportne kutije-120g

Broj radnika na tom radnom mestu (maini) 2 1 2 2 1 1 1 1

Svi radnici u okviru pogona vafla moraju biti obueni, po pravilu, u uniforme. U proizvodnji uniforme su bele boje i sastoje se od belih majci, belih pantalona, belih klompi i obaveznih (hirukih) kapa. U proizvodnji se ne koriste hiruke rukavice, zato to svaki radnik pre ulaska u pogon mora da obavi odreenu dezinfekciju ruku. Uputstvo za dezinfekciju ruku se nalazi iznad svakog umivaonika. Osoblje, radnici koji uestvuju u procesu proizvodnje moraju biti osposobljeni za vrenje tog posla. Svi koji uestvuju u procesu proizvodnje moraju imati poloeni ispit iz HCCP-a, takoe svi radnici koji rade u pogonu moraju imati higijensko-sanitarni minimum, odnosno, sanitarni pregled, koji se obavlja na svakih est meseci. Pre poetka samog procesa proizvodnje uzimaju se uzorci (brisevi) sa ruku radnika, kao i sa radnih povrina, koje su u dodiru sa hranom. Zaposleni u pogonu vafla imaju viegodinje radno iskustvo u prehrambenoj industriji. Mnogi od zaposlenih rade u ovoj fabrici od njenog samog nastanka.

- 13 -


2.2.1 Opis radnog vremena Radno vreme u ''Swisslionu Takovo'' je veoma naporno za radnike u proizvodnim pogonima, jer je ovde re o kontinualnoj proizvodnji. U ''Swisslion Takovu'' radi se svaki dan, radno vreme je podeljeno u tri smene, koje vremenski traju na sledei nain: prva smena traje od 08:00h do 16:00h, druga smena traje od 16:00h do 00:00h, trea smena traje od 00:00h do 08:00h.

Tabela 6. Prikaz radnog vremena po smenama

Redni broj 1. 2. 3.

Smena I II III

Radno vreme od 08:00 do 16:00 od 16:00 do 00:00 od 00:00 do08:00

Svaki radnik u pogonu radi jednu smenu u toku cele nedelje, na primer, jedan radnik poinje u ponedeljak da radi prvu smenu i tu smenu radi sve do sledeeg ponedeljka, kada je slobodan, a u utorak poinje da radi drugu smenu cele nedelje sve do sledeeg utroka kada je slobodan i u sredu poinje da radi treu smenu sve do sledee srede kada ima slobodan dan i u etvrtak se ponovo vraa da radi prvu smenu. Jedini nain da se doe do slobodnog vremena u toku radne nedelje je menjanje smene sa nekim od radnika, uz obavezno obavetavanje efa pogona. Kao to je prikazano, radnici u ''Swisslion Takov-u'' imaju veoma malo slobodnih dana u nedelji. U neformalnim razgovorima sa radnicima u pogonu doli smo do saznanja da bi radnici voleli da doe do promena radnog vremena i slobodnih dana, jer trenutno stanje je veoma naporno.

- 14 -


2.3 SNIMAK TEHNOLOKOG PROCESA PROIZVODNJE Tehnoloki proces proizvodnje vafla je veoma sloen. Sirovine se najpre odmere i pripreme, a zatim se vri zames testa. Zames testa se vri meanjem sastojaka u homogenu suspenziju-emulziju, koja je dovoljno stabilna da do trenitka oblikovanja zadri nepromenjenu gustinu. Zameeno testo se prenosi do ureaja za peenje. Testo se oblikuje u kalupe ureaja za peenje, pee, oduzima iz kalupa, hladi i proputa dalje kroz tzv. ''fil mainu'' gde se na listove nanosi masno punjenje (krema ili fil). Masno punjenje (krema ili fil) je prethodno umueno u mikserima za vafel kremu i gotovo se doprema do fil maine, koja nanoenjem masnig punjenja formira vafel table. Potom, gotove vafel table trakom odlaze na hlaenje u ureaj za hlaenje (hladnjak), nakon ega ide seenje vafel tabli (dovoenje do oblika vafel tanglica ili kockica, zavisno od vrste proizvoda) i proces pakovanja na mainama za pakovanje tzv. ''pakericama''. Tehnoloki proces proizvodnje se sastoji iz dve faze: proizvodnje vafel listova i proizvodnje vafel kreme (masnog punjenja ili fila).

Sirovine koje se koriste za proizvodnju vafel listova i vafel kreme su razliite, pa je u daljem tekstu dat njihov spisak. Osnovne sirovine za proizvodnju vafel listova su: puder brano tip-500, sojin lecitin, so, soda bikarbona, palmino ulje, voda. Osnovne sirovine za proizvodnju vafel kreme (masno punjenje ili fil) su: biljna mast, eer u prahu, mleko u prahu, surutka u prahu, kakao prah, pavlaka u prahu, mleveni lenik, 50% rastvor limunske kiseline, odgovarajue arome nemakog proizvoaa CURT GEORGE, u zavisnosti od proizvoda.

- 15 -


ODMERAVANJE SIROVINA

MEANJE TESTA

ODMERAVANJE SIROVINA

NALIVANJE TESTA

DOZIRANJE I MEANJE

PEENJE LISTOVA

PREDMEANJE I MEANJE

HLAENJE LISTOVA FIL MAINA FORMIRANJE VAFEL TABLI SA MASNIM PUNJENJEM

HLAENJE VAFEL TABLI

SEENJE VAFEL TABLI

PAKOVANJE I SKLADITENJESlika 6. - Blok ema tehnolokog procesa proizvodnje vafla

- 16 -


2.3.1 Opis proizvodnog procesa po fazama Kao to je ve reeno, proces proizvodnje vafla sastoji se iz dve faze, a to su: proizvodnja vafel listova i proizvodnja vafel kreme. Proizvodnja vafel listova ukljuuje: zames testa za vafel listove, peenje vafel listova i hlaenje vafel listova. Proizvodnja vafel kreme ukljuuje: pripremu masne kreme i formiranje vafel tabli.

-

Zames testa za vafel listove Na pripremnom delu linije za zames testa za vafel list imamo sud u kome se pravi zames sa svim potrebnim komponentama i rezervoar za testo u kome se neprekidno odvija proces meanja. U sudu za zames testa postoji mea malog prenika, dvanaestokraki i vrti se velikom brzinom od 250o/minutu, dok u rezervoaru za testo imamo veliki mea u obliku slova koji se neprestano vrti malom brzinom od oko 30o/minutu. U sud za zames dozira se voda (temperatura vode je od 17 oC do 22oC), otopljena smesa lecitina i palminog ulja, soli i sode bikarbone. Mea se etiri minuta, nakon ega se dodaje brano (namensko puder brano za vafel Tip-500) i mea jo etiri minuta. Testo je spremno i prebacuje se u rezervoar u kome je neprestano izloeno laganom meanju,iz koga se dalje alje u kalupe za peenje.

Slika 7. - Zames testa za vafel listove

- 17 -


Peenje vafel lista Iz rezervoara za testo, se pumpa kroz cevi, dozira pripremljeno testo u automat za peenje u kalupe, kojih ukupno ima 80, kalupi su zagrejani na temperaturi od oko 170oC.

Slika 8. Peenje vafel listova

Hlaenje vafel list Peeni vafel listovi se oduzimaju iz automata za peenje i hlade se na tzv. jeu, odnosno pristupa se procesu hlaenja vafel listova prirodnim putem do temperature od oko 40oC.

Slika 9. Hlaenje vafel listova na jeu

- 18 -


Priprema masnog punjenja U turbomikserima zapremine 100 litara priprema se masno punjenje (fil, krema). Prva faza je predmeanje, koja traje 4 minuta. U toj fazi se u turbomikser ubacuje biljna mast, aroma u prahu i mleko u prahu. Druga faza je meanje u trajanju od 6 minuta u kojoj se dodaje eer u prahu, kakao prah, surutka u prahu i mleveni rezanci (otpaci koje dobijamo od polomljenih vafel listova i u fazi seenja vafel tabli). Temperatura u turbomikserima je od 32 do 35oC zbog lakeg otapanja biljne masti. Da bismo dobili penastu kremu ubacuje se vazduh pod pritiskom od 2,2 bara.

Slika 10. Priprema masnog punjenja

Formiranje vafl tabli Table se formiraju na ''fil'' maini. Masno punjenje se nanosi na etiri lista, dok se na peti pokrivni list ne nanosi krema. Potom, table preko pokretnih traka ulaze u hladnjak kroz koji krunom trakom vrimo hlaenje u trajanju od 15 minuta. Temperatura u hladnjaku iznosi 9oC. Ohlaene table potom gumenim trakama dovodimo do maine za odsecanje gde se formiraju tanglice ili kockice u zavisnosti od vrste proizvoda, nakon ega trakama stiu do sistema za pakovanje, gde se pakuju u celofan foliju. Potom se manuelno pakuju u kartonske kutije.

Slika 11. Formiranje vafl tabli

- 19 -


Slika 12. Hlaenje vafl tabli

Slika 13. Transport vafl tabli na seenje

- 20 -

unapređene poslovanja diplomski rad 1 deo

Documents