Rudolf Steiner ulazi u moj ivot

Fridrih Ritelmajer

Ulazak Rudolfa tajnera u moj ivot

Friedrich RittelmeyerMeine Lebensbegegnungen mit Rudolf tajner

Roen 5. oktobra 1872., u junoj Nemakoj, dr Fridrih Ritelmajer (Friedrich Rittelmeyer) je bio vodea figura u Luteranskoj crkvi poetkom XX veka. U vreme kada je verovanje u autentinost evanelja brzo bledelo, bio je jedan od pionira koji je ponovo otkrio njihov trajni znaaj kroz meditativni pristup. Dramatian preokret u njegovom ivotu bio je susret sa Rudolfom tajnerom, putem ije je duhovne nauke otkrio novi svet misli. Posveenje toj novoj mudrosti donelo mu je vee, uzvienije shvatanje hrianstva. Godine 1922. rtvovao je eminentan poloaj svetenika da bi vodio Hriansku zajednicu, meunarodni pokret za religijsku obnovu utemeljen u saradnji sa Rudolfom tajnerom. Umro je 23. marta 1938., tokom odravanja duhovne bitke protiv nakupljenih sila tame.* * * * *OVA knjiga e nai svoj put do onih koje zanima pitanje: kakav je Rudolf tajner bio kao osoba? i koji bi radije sasluali svedoka nego strance ili protivnike. Bie im kazano kako ovek na osnovama moderne protestantske teologije dolazi do Rudolfa tajnera, i ta je doiveo u odnosu s njim. Izvetaj ima svoja ogranienja: intimne i line stvari ne pripadaju oblasti javnosti, premda su esto upravo to stvari koje su donele najjae uverenje; okultne i duhovne stvari ne mogu uvek biti prenesene, iako su mogle dati podsticaj za najdublje doivljaje. Unutar tih ogranienja, meutim, nudim ono za ta oseam da je na bilo koji nain mogue rei. Nisam pisao zabeleke o mojim susretima sa Rudolfom tajnerom. Izgledalo mi je nekako neprirodno da ulazim u svaku konverzaciju sa svesnom namerom da posle sve zapiem. Oseao sam da bi to ugrozilo slobodu i polet direktnog odnosa i konano prisnost. I tako ne ponavljam rei dr tajnera doslovno, kako su stvarno izgovorene, premda su korieni navodnici da bi se razlikovale. Dajem ih onako kako ive u mom seanju i preuzimam odgovornost za njihov sadraj i znaenje, ali ne i za njihovu doslovnu tanost. Od poetka do kraja nisam razmiljao o sebi toliko kao o izdvojenoj linosti u konverzaciji koju sam mogao imati sa Rudolfom tajnerom. Rekao sam sebi: samo nekolicina ima priliku da doe u bliski kontakt sa takvim ovekom. Ali ta nekolicina ima obvezu prema celom oveanstvu, i u onome to pitaju i istrauju, i u odgovorima i informacijama kojima su bili udostojeni. Izgledalo je da je sam Rudolf tajner razumeo i odobravao moj pristup i rekao mi mnogo. Znao je da neu na to gledati kao na moje vlasnitvo i da u to u pravo vreme ponovo dati oveanstvu. Ako e ova knjiga biti ono to se eli da bude pria kako ovek iz sadanjeg hrianstva dolazi do Rudolfa tajnera dopustivo je uvesti ak i podreene osobine i konverzacije koje nisu pune tekog sadraja, kada su delovi cele slike. Putevi do Rudolfa tajnera su mnogostruki. I sa ovom knjigom je povezana nada da e ljudi iz sasvim razliitih sfera ivota lekari, uitelji, umetnici, politiari takoe rei kako su oni doli do Rudolfa tajnera. Jer dok se pria na taj nain ne uvea i upotpuni ne moe da nastane prava i potpuna slika o njemu.POSTOJE trenuci u ovekovom ivotu kada izgleda da je svestan delikatne zvonjave zvona. Svie novi sudbinski as. To je zaista kao da je pogled viih duhova usmeren na njega. Mnogo zavisi i za njega i za druge, od onoga ta tada preduzima. Jedan od takvih trenutaka je doao krajem 1910. godine, kada sam primio zahtev iz jednog veeg grada na severu Nemake da odrim javno predavanje o religijskim stremljenjima sadanjeg vremena. Bio sam duboko zainteresovan za tekue tenje za obnovom religije i sada, kada je to bilo pitanje davanja opteg pregleda, inilo mi se da me jako izraen nedostatak simpatije uvek terao da ignoriem odreeni fenomen vremena, naime teosofiju. Ako prihvatim predavanje, bila je moja dunost da takoe uem i u fundamentalne principe te struje. Do tada sam o tome znao veoma malo. Antagonistiko opredeljenje ispreilo se na putu. Izgledalo mi je kao masa neutemeljenih izjava, kao radoznalo i nepromiljeno ispitivanje duhovne pozadine univerzuma, zamorno i bezduno, stvarna meavina orijentalne misli i hrianstva, nesposobna za sve ozbiljne duhovne zahteve, netolerantna za sve prave religijske oseaje, drska, hladna, trgovina senzacijama. Ali ipak jedino je ispravno pogledati ta vredi u oima ovih ljudi. rtve koje podnose vredne su potovanja i oni su nalazili nepogreivu satisfakciju u ivotu. Svako ko osea da je bar potrebno obratiti panju na religijski ivot savremenika, treba u odgovarajue vreme dublje da ispita to podruje. Tako sam pisao predstavnicima razliitih teosofskih institucija u Nirnberg, gde sam tada radio kao protestantski svetenik, upitavi da li ih mogu posetiti da ih pitam u vezi njihovog pokreta i da li mogu da pozajmim njihovu literaturu. Uskoro posle toga, moj budui prijatelj Mihael Bauer (Michael Bauer) sedeo je u mojoj radnoj sobi. Utisak koji je ostavio na mene bio je neoekivan i sasvim neobian. Iznenada sam imao pred sobom oveka retke duhovnosti, onog koji tei najviim idealima u ivotu. Dolazei iz jednostavne seljake porodice iz Gornje Frankonije, sa zanimanjem samo srednjokolski nastavnik, Mihael Bauer je pretraio svako podruje moderne duhovne misli u svojoj potrazi za istinom. U svojim ranijim godinama slobodni mislilac u koli Ernsta Hekela (Haeckel), posvetio se prirodnoj nauci, pre svega fizici i hemiji. Uporna tenja za viim samorazvitkom vodila ga je do spisa vapskog okultiste Kerninga, i on se odluno posvetio praktikovanju njegovih vebi. Mihael Bauer je proao mnoga podruja nemake filosofije, uvek na tragu konanih naela. Hegel, o kojem ima temeljno znanje, postao je njegov najdrai filosof. Pokuao je da ovlada stranim jezicima, ne samo francuskim i engleskim, ve takoe latinskim, grkim, ak i sanskritom, da bi se napajao sa izvora. U to vreme tek je stigao na kraj svojih etrdesetih godina. Taj visoki, mrav lik, sa tamnom bradom i dugim, upadljivo duhovnim licem, mogao bi se uzeti za one indijske uitelje koji lutaju gradovima Evrope. uo sam o ljudima kojima je sam pogled na Mihaela Bauera koji se kree meu cveem u njegovom vrtu, bio poseban dogaaj u ivotu. Ali njegove oi su odavale najjai utisak. Nije tu bilo nikakvog nagovetaja bilo kakvog indijskog elementa; kroz te oi sijalo je svetlo Hrista. Samo sa izuzetkom samog Rudolfa tajnera nikada nisam video takvo zlatno svetlo u dubinama ljudskih oiju. Mudrou ispunjena dobrota zraila je od njega i ispunjavala celo njegovo okruenje. Uvek je bio spreman da ceni svako ljudsko bie, makar i najnezrelije; i nikada da dopusti da sam bude nadvladan od bilo kog oveka, makar i najveeg. ak i prema Rudolfu tajneru njegov stav je bio zadivljujue slobodan. Deja sposobnost potovanja je neumanjena ivela u oveku zrelih godina koji je bio doveden na ivicu ponora tekim udarcima sudbine i nemilosrdnim naprezanjem. Ali ta ista mo potovanja, kakvu nikada ranije nisam video kod odraslog oveka, bila je kombinovana, u njegovu sluaju, sa vrstom samouverenou i oseajem sebe. To jedinstvo potovanja i slobode u ljudskom biu podsticalo je atmosferu plemenitosti koja se mogla osetiti kad god je neko s njim priao. Poseban tip provienja doveo je upravo ovog oveka na moj put kada sam se poeo raspitivati o teosofiji. Da on nije bio tu, moja srea bi verovatno bila kao i stotine onih iz moje generacije. Mogao sam da odem da ujem predavanje Rudolfa tajnera da bih saznao neto o njemu. Proitao bih neku njegovu knjigu u kritikom duhu da bi formirao miljenje. Ali proao bih pored najveeg oveka mog vremena a da ne naslutim ko je doao na moj put. Naravno, bilo je tu i drugih stvari kao priprema za taj as sudbine. Kratko vreme pre toga predavao sam na kongresu Prijatelja hrianskog sveta (Freunde der Christlichen Welt) u Junoj Nemakoj. To je bilo drutvo ljudi koji u potpunosti priznaju rezultate savremenih istraivanja i bore se za slobodu i istinu u religijskom ivotu budunosti. Oseao sam se vie duhovno srodan s njima nego sa bilo kojim drugim skupom u svetu teologije u to vreme. Ali naslov koji sam izabrao za moje predavanje ta nedostaje modernoj teologiji? oznaavalo je ono to sam oseao kao svoj poloaj. To je jedino predavanje koje sam odrao na velikom skupu teologa. I zaista nikada nisam traio jo jedno. U raspravi posle predavanja, Ernst Trel (Troeltsch) koji kasnije postaje profesor filosofije na Univerzitetu u Berlinu ustao je da govori. Njegove napomene o predavanju nisu bile potpuno neprijateljske ali je rekao: Ponovo smo sluali nekog ko pokuava da izae iz svoje koe, a to je neto to ovek jednostavno ne moe. To me naljutilo i u zavrnom govoru sam uzvratio: Vi ste jedan od onih koji paraliu mlade teologe sa vaom venom doktrinom relativnosti; i kada kaete da ovek ne moe iz svoje koe, moj odgovor vam je da bi trebalo. Ja, kao jedinka, stremim u tom smeru, i uspeu! Trel se suzdrano nasmejao i ostali s njim. Ali kasnije mi je izgledalo kao da su dobri duhovi uli moju elju i od tada nadalje vodili me putem kojim ovek u stvari ui da izae iz svoje koe. Ovde se moe pomenuti jo jedan detalj koji nije bio bez znaaja. Godinama sam sebi govorio: ako ita elim od sudbine to je da ne proem pored najveih duhovnih fenomena mojih dana. Najmanje od svega bih eleo da podelim sreu Fridriha Velikog, koji je bio savremenik Getea ali ga nije prepoznao. ta su te elje kada se pojave u oveku? Da li su predoseaj onoga to e doi? Da li su mutne uspomene na aputanje naeg anela kada smo preputeni zemaljskom ivotu? Ali upravo taj moj oseaj je bio pogreno protumaen od dobronamernih prijatelja. Zato uvek ukazuje na drugog? ta je sa samim tobom! Za mnoge izvanredne ljude meu naim savremenicima ova elja da budu neko bila je prepreka koja ih je spreila da ikada pristupe Rudolfu tajneru. Ultimativna volja-za-istinom to govorim sa svim naglascima nije bila u njima. Takoe im je nedostajao siguran oseaj sebe koji se nikada ne gubi ako se nae svoje pravo mesto u univerzumu. I nedostajalo im je to shvatanje odgovornosti koja, bez grozniave ambicije, zna da slobodno pruena pomo svih dobrih i aktivnih ljudi pripada onom ko je vei radnik od svih njih. Dakle, preda mnom je sedeo Mihael Bauer. Tonom nasmejane superiornosti pokuao sam da zaponem razgovor pitanjem: I, dakle, vi verujete u reinkarnaciju? Ali sam odmah video da u morati da napustim taj ton jednom za svagda. Senka se nadvila nad tim otvorenim, duhovnim licem. Ne neljubazno, ve tonom koji oznaava nepogreivu odbranu, doao je odgovor: Ne mogu drugaije. I zatim, u tom i sledeim razgovorima, nastavio je da mi govori kako su njegova najdublja stremljenja uvek bila usmerena prema Hristu. injenica da je mogao sa potovanjem nositi Hrista u sebi kao istinskog Sina Bojeg, zadravajui vrst, nepristrasan poloaj u modernom svetu nauke i istraivanja to je dugovao teosofiji. ak i kada bi sve drugo to mu je dala bilo oduzeto, ovo najvee ostvarenje ne moe biti izgubljeno. Najbolji dokaz njegovih rei bio je on sam. Ovde je bio Boji pomazanik drugaiji ak i od ljudi kao to su Fridrih fon Bodelving (Friedrich von Bodelschwingh) ili Kristof Blumhard (Christoph Blumhardt), sa kojima sam takoe sedeo i razgovarao. Kod takvog oveka Hrist je iveo u dubinama srca i u oseaju stvarnosti vieg sveta. Kod takvog oveka, Hrist je iveo u svetlu iskonskog duha, u najveoj svetinji slobodnog Ja. I to je bilo neto uzvienije. Posebno je Blumhard bio sjajan proizvod protestantskog verovanja ovek dostojan punog divljenja. Mihael Bauer je bio neoekivani glasnik hrianstva koje dolazi. Hristova linost i delo kao apoteoza pune i potpune budnosti prema svetu, sveproimajue jasnoe duha i najvie slobode Ja to je ono to sam tada gledao.Jednom, kasnije, tokom sastanka u Berlinu, dobaene su mi rei: Imamo Hrista! ta emo s Rudolfom tajnerom? Na to sam uzvratio da bih bio iznenaen ako meu nama ne bi bili neki koji moraju priznati da bez Rudolfa tajnera ne bi nali Hrista. I etiri od pet ljudi na skupu su u istom smislu srdano govorili. Mihael Bauer mi je takoe govorio o svojim naporima u oblasti duhovnog leenja. Posle nekih uspenih sluajeva odbacio je taj nain rada jer su ljudi bili skloni da postanu previe zavisni od njega i novo zlo mu je izgledalo gore nego prethodno. Ta iskustva su opisana u atmosferi najvee istote i skromnosti i kada je govorio o ljudskim slabostima njegove oi su sijale svetlom izvorne, ljudske naklonosti. Takoe mi je dopustio da ujem o njegovim iskustvima sa umrlima. Zdrava atmosfera i smirena, mentalna budnost koja je proimala njegov iskaz o tim iskustvima, uinila je da tu oblast vidim u novom svetlu, i nisam mogao usvojiti stav pukog poricanja. Ali pre svega, bilo je znaajno da je Mihael Bauer bio ovek preko kojeg sam najprije dobio sliku o Rudolfu tajneru. Rekao mi je kako je, tokom nonog putovanja vozom, govorio dr tajneru o svojim iskustvima u vezi s Kerningovim vebama, kako se odmah naao u prisustvu vieg znanja i kako je, kao rezultat saveta dr tajnera, brzo pobegao od neeljenih stranputica i bio voen na stazu sigurnog i zdravog duhovnog razvoja. I tako smo govorili o svetovima koji su danas jo strani veini ljudskih bia. Period izmeu je, naravno, doneo mnogo jasnije dokaze da ti svetovi zaista ulaze u ivot oveanstva. Za mene tu apsolutno nije bilo ikakve potrebe da zatim usvojim neki stav o onome to je bilo reeno ili da formiram sud utemeljen na do tada steenom znanju. Jednostavno sam pustio da mi se kau mnoge stvari.* * * * *

Odjednom sam imao gomilu teosofske literature u svojoj kui, ukljuujui knjige koje je izdala amerika organizacija Katarina Tingli (Catherine Tingley). Poslao ih je predstavnik te grane teosofije, koji je sluajno iveo i radio u Nirnbergu Ali posle kratkog pregleda bez aljenja sam ih stavio sa strane. Trebalo bi da se oseam prezren od Hegela i Fihtea (Fichte) ako bi takve detinjarije mogao uzimati ozbiljno. Znanje o svetu je bilo krasno servirano iz srednjovekovnih posuda i ljudi su uivali u ugodnim emocijama. Niti sam imao slutnji o Ani Besant (Annie Besant) i njenim kolegama Duh, kako ga oni predstavljaju, bio je meavina drevne tradicije i subjektivne emotivnosti. Svakakvi nezdravi elementi, enja i pohlepa za sreom javljaju se u tim spisima kao oblak. Jedini koji me zanimao bio je Rudolf tajner. Ali on je sigurno doao sa neke druge planete! Kako ovek moe rei takve zapanjujue stvari, jednu za drugom, neizmerno nove, i dati takve zapanjujue izjave sa takvim svakidanjim stavom? U to vreme nisam imao pojma da je Rudolf tajner ve bio stekao ime filosofskim delima od istorijske i temeljne vrednosti pre nego se pojavio kao duhovni istraiva, niti sam imao i najmanji nagovetaj da je upoznat sa razliitim granama naunog istraivanja. Jednostavno sam oseao: ovde je ovek kojeg treba uzeti ozbiljno. Kvalitet onoga to je rekao je bio toliki da se vie nije trebalo stideti pri pomisli na Hegela i Fihtea. Od samog poetka bio mi je doputen pristup privatnim predavanjima-kursevima takozvanim ciklusima. Nameravao sam da uglavnom radim sa onim takama za koje se teolog u meni oseao pozvan. Ispunio sam mnoge listove papira pasusima zabeleaka gde sam smatrao da su objanjenja Rudolfa tajnera o Bibliji nemogua. Bio sam krajnje zbunjen u vezi tih duhovnih istraivanja i pokuao sam da naem taku gde bi konano rekao: Ovde je uasna greka koja baca podozrenje na sve ostalo! Ali da li je ijedan teolog pronaao takvu greku? Ja u svakom sluaju nisam nijednu. Naravno, dosta toga mi je bilo nerazumljivo i izgledalo mi je u najveem stepenu neverovatno. Oseaj otuenja pomean sa zabrinutou koji je u meni mnoge stvari pobudio, teko da je mogao biti vei. Ali kada nisam popustio tom utisku i nastavio da mislim nepristrasno, pojavile su se nove mogunosti. Kod svih dogaaja treba uzeti u obzir govornikovu publiku i nesavrenost stenografskog izvetaja. Ali ipak, to je jednostavno stvar obinog potenja. I tako bi obino zavrio govorei sebi: Pa dobro, mogao bi da bude u pravu! A uz bok nekoliko zbunjujue neshvatljivih pasusa, nalazilo se takvo bogatstvo zapanjujueg prosvetljenja da je rastao i oprez i poniznost sve vea elja za znanjem. Kao teologa, ono to me pre svega zanimalo je bila jedinstvena sigurnost kojom je tumaena Biblija, i u potpuno novom duhu. Postojala je samo jedna alternativa: ili ovaj ovek niti ne nazire to mi teolozi mislimo o Bibliji ili on ima neto potpuno novo da d. Kasnije sam esto iao Rudolfu tajneru sa popisom spornih tumaenja biblijskih pasusa u depu, ali dok bi govorio s njim druge stvari su izgledale daleko vanije. Popis je ostajao u mom depu, nebitan u poreenju sa onim to sam mogao pitati i doiveti. Sada sam se opet uverio pomou kratkog pitanja da postoji znaajna pozadina ovim tumaenjima Biblije. Duh Rudolfa tajnera mi je rekao: Dovoljno se setiti svega to vam se pokuava obratiti! Pokuajte jednom da uete u taj svet s dobrom voljom! to vie od celine shvatite, razjasnie se mnoge stvari koje su sada teke. A ako ne da li je to ipak toliko vano? Moe li novo duhovno uenje biti ita osim napada na stara, otrcana verovanja? Je li poteno da vas nerazumljivi pasusi obuzmu i zatim svoj sud u celosti temeljite na njima? Ne bi li vaa koncepcija celine trebalo da bude odreena njenim vlastitim ivotom i biem?U to vreme je na mom stolu leala Tajna nauka Rudolfa tajnera. Jo uvek mogu tamo da je vidim. Uznemirava me, jednostavno ne mogu da preem preko toga. Koliko god dugo da je itam prevlada me oseaj munine. Sva ta koliina znanja imala je teinu kao nesvarena hrana, i morao sam da itam s oprezom, nikada vie od dve ili tri stranice odjednom ako ne elim da mi bude loe. I tako je prola skoro godina pre nego sam znao ta knjiga zaista sadri. U to vreme nisam shvatao kako treba asimilovati takve spise. Danas znam da ljudi moraju biti sposobni da itaju na sasvim nov nain ako e radovi kakav je ovaj preneti ono to stvarno jesu. Tu je, po mom miljenju, jedna od najveih prepreka koja ometa gotovo svakog ko pripada starijoj generaciji da se priblie Rudolfu tajneru. Treba moi slobodno itati, sa mnogo vie otvorenosti uma nego to je to potrebno kod drugaijih vrsta spisa, da bi se spreilo s jedne strane prebrzo prihvatanje a s druge prenaglo poricanje. Stvari treba ostaviti kakve jesu, s velikim unutarnjim mirom, i ekati bez straha da e otrcana tradicija poeti da se klima. Ovakvu knjigu treba itati s unutarnjom aktivnou, stalno stavljajui proitano na probu ivota i ivot na probu onoga to je proitano, tako da je sopstveno vrsto stanovite u ivotu utvreno protiv poplave novih izjava. I nadalje, treba moi itati meditativno, sa stalnim i prilino dugim pauzama, ponovo izgraujui ono to je proitano unutar sebe i sluajui mirnoom i neometanom slobodom ta vlastiti duh i iskustvo imaju o tome da kau. Ako ovek tako ne uradi, bie buduim generacijama ostavljeno da otkriju duh i ivu sutinu ovakvih knjiga, i njemu e ostati toliko nerazumljivih knjiga. Koliko sam esto u tim godinama oseao: ma ta me se tie ta grozna evolucija Saturna? Nije li to iskuenje avola da odvrati oveka od neposrednih zadataka njegovog ivota i baci ga u movaru zagonetki iz koje nikada nee nai svoj put? U toj prvoj godini sam doiveo sve oseaje suprotstavljanja i otpora na koje sam naiao kasnije meu onim mojim potovanim kolegama teolozima. Jedina stvar koja mi je ila u prilog je bila da me ti oseaji nisu dovodili do zastoja. Neto unutar mene je govorilo: ako se sada okrene, to nee biti korektno prema nepoznatom. Pitanje koje pre svih drugih treba da se pitate je: ta je istina? Nije na vama da urno odluite kakvu vrstu istine elite za sebe ili smatrate korisnu za svet! Morate uiti polako promiljati novi svet a ipak ne ostaviti vae neposredne zadatke neuraene. Morate biti strpljivi, ekati da vidite kako se sve to razvija u duhu i dui! Tek sam postepeno poeo shvatati da zadubljivanje u evoluciju sveta u dalekoj prolosti, ovekov karakter i duhovna sloboda mogu biti ojaani takoe i u odnosu na probleme svakodnevnog ivota, i da e jedino pomou toga postati stvarno svestan svog porekla i svog ovetva. Jedino to sam tada mogao je sebi rei: Dobro, ipak, za tri stotine godina ovekova koncepcija sveta bie sasvim drugaija od nae dananje; i ak i ako je jedini nain na koji ova teosofija pomae privlaenje vae panje, svojim udnim i nepoznatim argonom, na tekue koncepcije koje bi inae prole pored vas, tada vam ini uslugu koju bi vam teko moglo bilo ta uiniti u svakom sluaju u tako fundamentalnom smislu. Dakle, u redu, sasvim poteno u pustiti da potpuno razliita slika sveta deluje na mene. To je jedina odluka koju sam mogao da donesem.Jedna stvar mi je uskoro postala jasna: nisam mogao da odrim svoje predavanje. Ili sam samo u najboljem sluaju to mogao da sam sasvim iskreno rekao: Ovde je neto to jo ne razumemo. Jer ako to sadri istinu, sva moderna duhovnost predstavlja razliiti aspekt. Doao sam do najvanije prekretnice. Kada sam itao dela Rudolfa tajnera, unutar mene bi esto aputao tihi glas, ali tek postepeno sam mu pridavao panju. Govorio je: Ako je ovaj ovek u pravu, ti si sa svim svojim znanjem samo pigmej! Mogao bi takoe poeti sve ispoetka, i ak i tada nikada nee doi do take dokazivanja ovih stvari sebi s tim viim organima koji su dati! I dakle, ako dopusti da ita od ovog uenja ue u tebe, ponovo e poeti kao uenik i to ostati ceo svoj ivot. Morae da izgradi svoj duhovni pogled upravo na ovim temeljima, u trenutku kada misli da stoji pred ljudima kao uitelj i kada te, povrh toga, oni trae i trebaju. I u svakom sluaju nee dospeti mnogo daleko u ovoj novoj sferi. Oni koji su imali stvarni doivljaj ovog unutarnjeg glasa uju kako govori u drugima koji ga sami ne uju. Ovde je primer: ovek pie uenu knjigu u kojoj pokazuje da oveanstvu nije potrebna ova nova mudrost, da je ve sadrana u religiji samo ako bi je ljudi uzimali ozbiljno; ili dokazuje da za sve novo postoji analogija u istoriji koju ve dugo poznaje. Ili moe dokazati da od Kanta nita vie se ne moe znati o stvari-po-sebi; ili moe dokazati da novo znanje nije toliko potrebno, da jednostavno skree panju od Boga to je najbitnija stvar, i tako dalje. Ali onaj ije su ui podeene delikatnije, esto postaje svestan glasa koji govori o pigmeju. Primeuje ga u oseaju muke koja ini da ga mrzi da preduzme izvorno ispitivanje novog u skladu s zakonima novog, ali takoe i u stavu lane superiornosti koju usvaja prema novom da bi sakrio sopstvene neadekvatnosti. Posebno kada sam uo da teolozi kau da su nali kao nedostatak antroposofije pravilno shvatanje greha i poziva na pokajanje. Uvek sam eleo da pitam: moda je razlog to vi ne elite da se pokajete? Jer postoje mnogi oblici pokajanja. Ne bi li moda trebalo onaj oblik pokajanja koji oveka ini dovoljno potenim i hrabrim da shvati svoju siunost u prisutnosti nove mase znanja postavljene u intelektualno doba i generaciju ponosnu u duhu? Tu je zaista, test naeg stava prema duhu. Takoe, moda, test naeg doba. Gde su ljudi koji kau: To nam je sve previe novo, treba temeljno razmisliti o tome? Naiao sam, meutim, na neke i meu univerzitetskim naunicima, koji spremno kau: Jednostavno ne mogu to da prouavam, svakako ne dovoljno duboko. Ne bih bio zadovoljan da to uradim bilo kako drugaije. Ali nemam ni vremena ni energije. To treba ostaviti mlaoj generaciji. Poto to nisam ispitao, ja, u svakom sluaju, neu govoriti protiv toga. To bi bar bilo poteno, premda ne i odgovor kojem bi se neko nadao od priznatog tragaa za istinom. Moe se samo iskreno preporuiti onima koji ele da vide Rudolfa tajnera u istinskom svetlu da obrate panju na glas koji govori o pigmeju i ne doputa da bude sakriven iza plata erudicije ili pobonosti. Ako glas ne bi bio prisutan, knjiga Kako se stiu saznanja viih svetova, na primer, bila bi veoma drugaije primljena. U toj knjizi Rudolf tajner govori sasvim jasno kako je doao do svojih rezultata. Ali to je ubijeno utanjem. Niko ne izlazi sa tvrdnjom: Ja sam, takoe, imao ta iskustva, ali ona su iluzija. Niko ne kae: Ja sam, takoe, razvio te vie organe, ali su me doveli do drugaijih rezultata. Ljudi su dovoljno otroumni da izbegnu odluujui problem, ili uzimaju utoite u preziru. I sada, ta sa tom knjigom Kako se stiu saznanja viih svetova? Jednom sam nabavio primerak, jer sam, kao kulturan ovek, eleo da saznam neto o metodama istraivanja sa kojim su ti rezultati dobijeni. Ali jao ta me zadesilo! Poetak knjige je predivan. Etike poruke su jednostavno osvojile moje srce. Ali ti lotosovi cvetovi. Dvolatini, esnaestolatini, desetolatini vii duhovni organi okretali su se u knjizi! Ali u meni se nita ne bi okretalo ni najboljom voljom! inilo se da je veliki toak mlina samleo moj mozak i oseaj beznaa nadvio se nad moju duu. Teko da bih mogao nastaviti da me ivot nije poveo u novi svet s druge strane. I to je zaista bila posledica unutarnje pripreme sudbine. U mojim ranim dvadesetim skicirao sam neku vrstu plana moga ivota koji je bio, za period od nekih dvadeset godina, misliti i pisati o onima koji su osporavali i odobravali Isusa, ali uporedo sa tim radom, kontemplirati i govoriti o Njegovim reima da bih napisao obimnu knjigu o Njemu kada bih dosegnuo doba oko etrdesete. ta bi onda nastalo, bilo je ostavljeno kao otvoreno pitanje. Nadao sam se da e se to pojaviti kao posledica knjige. Premda se nisam rigidno drao ovog plana moje mladosti, dogodilo se da, u doba od trideset osam, ja iza sebe ve imam pripremni rad za predavanja koja sam onda nameravao da pripojim knjizi o Isusu. Ali u vezi samog tog rada bilo je neto udno. On se odvijao vie nesvesno, nisam to zaista sam dopustio i tek je kasnije uao u oblast jasne svesti. Kada sam pokuao da formiram koncept osobe Isusa iz Njegovih rei i dela, povezujui ih sa rezultatima modernog teolokog prouavanja, stalno sam dolazio do neshvatljive misterije. Glas je uvek aputao: Ovaj Isus nije Isus. ak i s najveim oprezom i kritikim stavom uma nije mogue doi do sutine rei izgovorenih od tog Voe oveanstva, ako je sve na emu to treba da poiva sadanji nain miljenja i doivljaja modernog doba. Velika zagonetka je tu, zuri u nas stalno nedokuivim oima. Ni dogma ni vii kriticizam ne mogu da nam pomognu. ta je prava istina u vezi Isusa? Kao ljudi modernog doba zar ne moemo dopreti do stvarnosti sa kojom smo suoeni? Na koji nain moramo razliito misliti, razliito uiti, da bismo bolje razumeli tu stvarnost? Sva nemo tekue naune teologije otkriva se u licu misterije Hrista. U takvom sam raspoloenju, kada sam jo bio sasvim skeptian, rekao Mihaelu Baueru, koji mi je u meuvremenu postao prijatelj: Pitaj svog teosofskog visokog svetenika da doe jednog dana u zimu nakon to budem dao moje predavanje o Isusu i kae ono to mora da kae. Dajem obeanje da u sluati bez predrasuda, kao da moram da uim sve od samog poetka. U decembru 1911., Rudolf tajner je stvarno doao u grad i odrao predavanje pod naslovom Od Isusa do Hrista. Malo kasnije, kada je moje predavanje o Isusu bilo objavljeno, poslao sam ga Rudolfu tajneru i pitao ta o njemu misli. Rekao je da je slika o Isusu bila korektna i da mu se svidela, ali da je to slika Isusa, ne Hrista. O toj temi se mnogo vie moglo rei i bila bi dobra stvar ako bi jednom predstavio sliku Hrista kao to sam to uradio s Isusom. Mnogo godina kasnije u Berlinu, posle sluanja predavanja Rudolfa tajnera na kojem je slika Isusa predstavljena od moderne teologije dola pod razne kritike, rekao sam mu: Ako je to vae miljenje o Vajnelovoj (Weinel) slici Isusa, sigurno je i moja knjiga predmet iste kritike? O ne, bio je odgovor, postoji velika razlika; sledbenik Vajnela je Artur Drevs (Arthur Drews); u vaoj knjizi postoje elementi koji vode do antroposofije. S istorijske take gledita ove stvari mi se ine vredne pomena. Danas je jo jasnije da je moderna teologija u to vreme stajala na putevima razilaska. To je bilo pitanje okretanju jalovoj, nepouzdanoj istoriji i rapidnog gubljenja svih tragova pravog hrianstva ili otkrivanja novih metoda istraivanja koje su pogodnije za rvanje sa stvarnostima vieg sveta ili je ova teologija osuena da se vrati na katolicizam, to danas neporecivo postaje sluaj. Moj susret s Rudolfom tajnerom odigrao se u ambijentu velike pozadine duhovne istorije.* * * * *

Bilo je to 28. avgusta 1911., godinjica Geteovog roenja, kada sam prvi put video Rudolfa tajnera. Morao sam na krae putovanje i podesio sam da prisustvujem teosofskom letnjem skupu u Minhenu u nedelju. Ve est meseci, praktino sve moje slobodno vreme je bilo posveeno itanju radova dr tajnera, ali jo mi nije padalo na pamet pristupanje Drutvu. Uprkos tome, bilo mi je doputeno da prisustvujem svim sastancima bez ikakve obaveze. Kada sam uao u prostoriju bio sam iznenaen atmosferom koju sam tamo zatekao. Publika, najveim delom, odavala je neobian utisak. Neka vrsta pasivnog, senzacijama eljnog mentaliteta, smetao mi je. Posebno kada sam video ljude s dugom kosom, moj nagon je bio da pobegnem. Kasnije, sve su se te stvari promenile odluno na bolje, kada je teosofska koljka ostavljena sa strane i Rudolf tajner poeo da privlai sve vie ljudi naunog naina razmiljanja. Zasigurno je mnogo propatio u tim ranijim godinama, ali iz potovanja prema linoj slobodi nije principijelno ulazio u spoljne trivijalnosti te vrste i pokuao je da postepeno obrazuje ljude iznutra. Ono to mi se svidelo bilo je oevidnost raspoloenja sveane posveenosti. Nije bilo teko videti da je to bila sveanost oveka. Ti su ljudi bili puni radosti da su u prisustvu onoga za koga su oseali da je sasvim neobian, voa vredan potpunog potovanja i koji se ipak kretao meu njima kao ovek meu ljudima. Premda sam se oseao kao stranac i odbijale su me mnoge stvari koje sam video, bio sam zainteresovan da pronaem koliko istinski i iskreno se na oveka gleda kao na dogaaj u oveanstvu. Sve je ivelo u ast ovetva, jer su se ti ljudi oseali u prisustvu velike figure ljudskog roda. Neto takvo treba biti doivljeno pre nego se moe shvatiti uinak tiine koje jedan pojedinac moe imati na one oko njega. To je bilo posebno evidentno tokom dramatinih nastupa. Oni koji su uestvovali nisu predstavljali svoju umetnost s obzirom na novine i javnost, ve kao da su oseali da vie bie gleda kroz njih, i oni su prema tome stremili bez line tatine da ponude svoje rtve u otkrivenoj prisutnosti boanskog sveta. Sasvim novi koncept umetnosti kao oboavanja pojavio se u meni. Izmeu nastupa dr tajner se kratko obratio. Ne mogu iskreno rei da je ostavio ikakav poseban utisak na mene. Ui za ono to je bilo znaajno nisu, naravno, jo bile otvorene, i mnoge druge prepreke je jo trebalo prevladati. Prilino zaobilazan i upetljan stil mnogih dr tajnerovih fraza je bio objanjen, kako sam zakljuio u kasnijem razgovoru, injenicom da je govorio gomili posebnog sastava svojih slualaca. Sedeo sam u udaljenom uglu dvorane, odluan da ni u kom sluaju ne dopustim da budem ponesen masovnom sugestijom, ali i potpuno otvoren za svaki utisak. Stalno sam se pitao: ta bi pomislio da je ovaj ovek da ga sretne na ulici? Najverovatnije katoliki svetenik, rekao sam sebi. Ali tada bi jedino gledao na crni kaput, kojeg kao svetenik posebno nisam voleo, a ne lice. Bilo mi je drago da sam bez ometanja mogao da istraujem, pod zatitom potpune izdvojenosti. Kao neko ko je mnogo patio zbog ivljenja meu modernim propovednicima, imao sam vrlo otro oko za dokaze ljudskih slabosti koji bacaju svoje senke na ono to duboko potovani ljudi imaju da poduavaju. S potpunom sigurnou kaem da su prie koje optuuju Rudolfa tajnera za tatinu ili elju za efektom, apsolutno pogrene. Temeljene su na prolaznim, neproverenim prvim utiscima i sasvim se rue u njegovoj stvarnoj prisutnosti. Ako je ikada postojalo olienje obrnuto od line tatine, to je bio Rudolf tajner. I to se tie elje za efektom on nije bio samo previe iskren ve i previe sposoban da bi tako neto radio. I tako je moj prvi utisak bio da su sve mogunosti jo bile otvorene. Posle predavanja video sam, za divno udo, da postaje centar kruga oboavatelja. Jedva je mogao napraviti korak a da ga ne nagazi po prstima neki od njegovih sledbenika. Takvo stanje stvari, takoe, popravljalo se kako su godine prolazile i ljudi poeli vie shvatati ta mu duguju. Tom prilikom, meutim, nisam se dao odvratiti od odlaska do njega, iekujui kakav bi bio rezultat. Dobivi mig od Mihaela Bauera, otiao sam da zahvalim Rudolfu tajneru na povlastici to sam primljen kao gost, pitajui da li bih mogao ponovo doi navee. Pogledao me jedan prolazan trenutak i njegove oi su se spustile. Izgledalo mi je kao da je to njegov nain dobijanja slike o duhovnom biu oveka pred njim. Tada je suvo rekao: Ako ste bili prisutni jutros, moete isto tako doi i veeras i produio. To su bile prve rei koje sam razmenio s njim.Uvee je bilo posebno predavanje (ne deo ciklusa koji se odravao), u seanje na Getea. Gete predstavljen na ovom predavanju bio je za mene novi doivljaj. Nije to bio Gete pesnik, niti Gete ovek, ve Gete mislilac sveta. Nezavisnost, sigurnost i snaga sa kojom je govorio o Geteu uzdigla je Rudolfa tajnera u mojim oima na visoki duhovni rang. Oseao sam se sve uvereniji da je njegova poruka bila prilagoena potrebama njegovog vremena. Moglo je da se naui gledanje u prirodu u njenoj slobodi kroz Geteove svevidee oi. Kada sam sluao teologe da govore o Geteu, uvek su eleli da izvuku, iz svakog zamislivog ugla, izjave koje su bilo kako mirisale na religiju. Kada su se odnosile na nauku, koketirali bi s njima neko vreme, konano ih prepustili vlastitim ogranienjima i postavili vlastitog Boga u utoite neprobojno za svetlo naunog istraivanja. Ali ne i Rudolf tajner. On je pustio da Gete bude Gete. On je gledao u svet Geteovim oima. Ali on je uneo veu snagu u te oi i bogatiji, duhovniji svet u kojem je bilo mesta za sve Bogove ljudi pre svega za Boga hriana. Ovde je, uistinu, bio carski um u oblasti znanja, dalekovidan i moan u njegovoj slobodi. Pustio je da nauka o prirodi cveta oko nas, mudrost daleko stimulativnija nego dananje mrtvo znanje i nauka u kojoj religija opet moe da die. S radosnim predoseajem da je veliina u istinskom religijskom smislu uporediva s krajnjom jasnoom misli i najslobodnijim istraivakim duhom, otiao sam kui. Tri meseca kasnije zadesilo se na mom putu sluanje predavanja Rudolfa tajnera u Nirnbergu na temu: Od Isusa do Hrista. Takoe sam uverio neke prijatelje, meu njima jednog ili dva lekara, da odu na predavanje. Sluaemo bez predrasuda i videti da li taj ovek ima vie da kae o Hristu nego to bih ja sam bio sposoban da kaem. Predavanje je bilo razoaranje. ak su me i spoljanji detalji iritirali: krzneni kaput u kojem je doao, naoare kroz koje je posmatrao svoju publiku, upadljiva crna kravata. A ipak sam rekao susedu s kojim sam se sprijateljio: Samo pogledaj tog oveka. Ako je iko u ovom dobu natovek, to je on! Posle predavanja sam alosno mislio: sada znam da je tu jo jedan ovek koji o Hristu ne moe rei nita da me zadovolji. Moram prestati da se nadam da u nai ita to e mi pomoi u sopstvenoj sferi religije. Nije mi se sviao prozaian nain govora o fizikim procesima u Hristu procesi formiranja soli, procesi sagorevanja i slino. Jo nisam mogao oiveti rei dr tajnera unutar sopstvene due i uzeti ih previe doslovno u smislu spoljne nauke. etiri godine kasnije, na kraju predavanja tokom kojeg sam mogao imati iste oseaje, Rudolf tajner je doao pravo pred mene i odseno rekao, premda nisam rekao ni rei o onome o emu sam razmiljao: Namerno govorim o ovim stvarima na ovakav nain. Govoriti drugaije bio bi preveliki ok za ljude. Priekajte da se ove stvari razviju u sledeih pedeset godina i onda vidite kako e same delovati u ivotu oseaja i volje! Na tom predavanju u Nirnbergu samo jedan utisak je bio jak i pozitivan: to je bila izuzetna duhovna snaga i mobilnost izraza koja se odigravala na licu Rudolfa tajnera dok je govorio. U jednom je trenutku izgledao sasvim mlad, u sledeem bledi starac; u jednom je trenutku imao muevnost mukarca, u sledeem lomljivu nenost ene; u jednom je trenutku bio suvoparni uitelj, u sledeem nadahnuti Dionizije. Gledao sam to uzajamno delovanje sa sve veim interesovanjem, jer nikada ranije nisam video nita slino. U poreenju sa drugim govornicima koje sam sluao, ovde je, u najmanju ruku, snaga promene bila deset puta vea, i neslueni opseg unutarnjih mogunosti. Velika nadmo duha nad telom moda? Ogromno bogatstvo duhovnog ivota? Moda ipak natovek? Ili na putu za njega? Posle predavanja pitao sam dr tajnera da li bi mogao da govorim s njim. Sada kada sam bio na taki susreta s njim lino, rekao sam Mihaelu Baueru: Ima jedna stvar zbog koje zaista oseam nelagodnost. Pretpostavimo da on stvarno vidi auru? Tihi osmeh zadovoljstva uvukao se u oi Mihaela Bauera: Ali konano Bog to sve zna, rekao je. I onda je doao nalet egoizma: ta me briga ta on vidi? Moe da vidi ta hoe. Ispred hotela Maksimilijan, gde je Rudolf tajner odseo u to vreme, ta misao je jo jednom proletela mojim umom: vi imate mnoge sledbenike, a ovaj ovek veoma malo; ako je u pravu, za dvadeset godina on e imati mnogo a vi malo. Ali u svakom sluaju on ima pravo sretati ljudska bia koja ne postavljaju to pitanje. Na gornjem spratu, Rudolf tajner je stajao na poluotvorenim vratima kroz koja je upravo proao jo jedan posetilac. Pogledao me poblie dok sam polako iao stepenicama. Nikada nisam video nikog ko je mogao da gleda sa takvom panjom. To je bilo kao da je putao da se drugi ovek izgradi pred njim u suptilnom elementu njegove vlastite due, dok je on sam ostajao nepokretan, u nesebinoj predanosti. To nije bilo kao da razmilja o drugom oveku, ve je izgledalo kao proces unutarnje, duhovne refleksije u kojem e se otkriti njegovo celo postojanje. Sve do mnogo kasnije nisam razumeo raison d'tre ovog posmatrajueg zurenja, kada je dr tajner jednom prilikom rekao da nain na koji ovek hoda moe otkriti veoma mnogo o njegovim ranijim inkarnacijama. Moje prve napomene dr tajneru nisu mu mogle biti ba ugodne. Nisam mnogo zainteresovan za vaa okultna uenja, rekao sam. Moja iskustva lee u sferi religije i tamo vidim mnogobrojne zadatke pred sobom. Nadalje, nemam dara za okultizam i bez obzira na to bojim se kakve bi posledice mogao imati na ivce. Ali eleo bih da vas pitam odreene stvari o daljem razvoju oveka. Rudolf tajner je to paljivo sluao i izgledalo je da tiho posmatra. Seo je pred mene tako da je svetlo bilo iza njega. Znaajan deo male sobe je zauzimao njegov putni sanduk, tako da nisam jasno video njegovo lice. Nije se pomerao, ali noga prekrtena preko druge noge pokazivala je njegovu unutarnju budnost. Va okultizam meni nije razumljiv, nastavio sam. Ali stalno ponavljate da se moe razumeti zdravorazumskim snagama oveka. Iz toga zakljuujem da je vama razumljiv. Ali ako ga vi razumete a ostali ne, mogue je da je to nesvesna posledica misli i moe se javiti tek kada je otkriven vidovitou. Izvrdavajui, ali bez traga iritacije, Rudolf tajner je odgovorio: Mogu samo rei da me samo misao nikada ne bi dovela do ovih rezultata; tek je kasnije njihova istina otkrivena i misli. Ali ni to, nisam mogao da shvatim. Ima li razloga zato ovek ne bi mogao nesvesno nositi dve razliite sposobnosti miljenja unutar sebe, jednu koja zamilja da je misao i drugu koja je zaista misao? ak i danas, ta moja prva primedba mi se ini razumnija nego veina onih postavljenih od protivnika koje sam proitao.Ali bilo je sasvim oigledno da je Rudolf tajner nije uzeo sasvim ozbiljno. Znao je da e se bitka voditi u drugoj sferi. Poeli smo da govorimo o doktrini reinkarnacije. Rekao sam da nemam sumnji o nastavku ovekove egzistencije i razvitku posle smrti, ali da se u tu svrhu mora vratiti na Zemlju izgledalo mi je pod znakom pitanja, u najmanju ruku. Niti sam naao ikakav pomen o tome u Bibliji. Ne, odgovorio je Rudolf tajner, reinkarnacija nije doktrina hrianstva. To je injenica koja je otkrivena okultnim istraivanjem. To mora biti prihvaeno, jer takav je sluaj. Opet isto pribrano izvrdavanje.. Napokon je poeo: Ali zato kaete da nemate dara za okultizam? eleo sam to i ranije da vam kaem. Imate sasvim dobar dar za to. I onda mi je odjednom dao etiri predloga za vebe u odgovoru na moje pitanje o daljem razvoju oveka. Pogodile su me kao krajnje udne. To vam izgleda udno. Ali ipak je to tako. Kada sam opet bio na ulici, upitao sam se: ta ovaj ovek stvarno namerava? Da li je pokuao da me pridobije kao sledbenika? Razmislio sam i morao priznati: ne, ni najmanje. Ali ta sa onim vebama? Zar nee voditi u nepoznat svet? Zar ne doputa sebi da postane zavisan od drugog? ta sa sugestijom, magijom? Moda je ovo najlukaviji nain da od tebe napravi sledbenika! Oko mesec dana nisam se uputao u vebe, ali onda je prevladao odreeni oseaj dunosti. Nikada nee stei miljenje o ovim stvarima ako o njima ne bude znao, rekao sam sebi. I ne toliko zbog vlastitih interesa ve zbog oveanstva i onog to ono zahteva od tebe, ne bi ih trebalo ignorisati. Zar nisi eleo sopstveno znanje o daljoj evoluciji oveka? I zar Rudolf tajner nije odmah video da je ovo jedini nain na koji se moe uveriti? Zar nisi dovoljno star da se osea siguran, pod pretpostavkom da nastavi oprezno? U svakom sluaju nee napraviti ni jedan korak bez potpunog shvatanja ta radi. Niti e uraditi bilo kakvu vebu ukoliko nisi otkrio i razumeo njenu svrhu i nunost u sopstvenom ivotu i proao je u sopstvenoj misli. Dakle, dobro, sve e ih asimilovati na svoj nain. Stalno e se morati iskuavati da otkrije da li ide ovim novim putem iz sebinog interesa ili izvrava nesebian in. Morae odmah prestati ako naie na ita dubiozno sa etikog stanovita ili nedokuivo za um. Ako tako nastavi, nita ti se ne moe dogoditi i moe biti siguran da e tvoj ivot biti dobro i tano voen. Sa ovim stavom poeo sam da vebam i rekao sam dr tajneru, prilikom sledeeg susreta, da za mene nema drugog puta. Rekao sam mu da nikada nisam meditirao na njegove rei tano onako kako ih je izgovorio, ve u obliku u kojem su mi dole kada sam pratio smer na koji je izgledalo da ukazuju. Potpuno je odobrio ovu moju metodu i zaista mi pomogao razradu i proirenje mojih sopstvenih misli na nain s kojim sam potpuno saglasan. Tek mi je kasnije poelo svitati da su moje zatitne mere pogreka zbog prevelike obazrivosti i da su me sopstvena iskustva vodila do zakljuka da je frazeologija dr tajnera bila ispravna.* * * * *

S obzirom na krajnje pogrene i opasne utiske koje se ire u odnosu na ove vebe, rei u o njima neto detaljnije. Ne sme se misliti da pomou ovih vebi ovek brzo stie vie znanje. U ogromnoj veini sluajeva sigurno nee biti tako. Njihov efekt se daleko vie doivljava u potpuno drugim oblastima. U mom sluaju, na primer, prvi efekt je bio da sam se oseao fiziki mnogo zdravije. Vebe su bile kao lekovita kupka ili osveavajua telesna veba, samo duhovnija i oivljujua. Ceo organizam postaje normalniji, harmoniniji.Izgubljeni instinkti kao oni to je dobro za telo su se vratili. Simptomi neurastenije su se smanjili. Na ovaj nain poinje se shvatati da se neurastenija nee izleiti oputanjem i promenom, ili ne radei nita, ve zdravim jaanjem unutarnje aktivnosti kao to je koncentracija na iscrpljenost uzrokovanu spoljanjim ivotom. Drugi rezultat je bio unapreenje snage umnih dostignua. U poetku, moda, to je doivljeno u injenici da se bolje primeuju trenuci kada um odluta, trenuci nesvesnog sanjanja i spavanja. Posle par meseci trebalo mi je moda pola uobiajenog vremena za mentalni rad. Drugi rezultat je bio da se posmatraju biljke i cvee i da se vole na sasvim razliit nain, i mnogo se suptilnije posmatraju druga ljudska bia. Duhovne sposobnosti su bile stimulisane. Stvarne injenice vieg znanja jo nisu bile tu, osim moda u obliku maglovitih predoseaja, ali je postojao utean oseaj sigurnosti o nalaenju puta do duha. Nikada nisam doiveo nikakve loe telesne efekte, sa izuzetkom samo nekoliko koje je bilo lako izbei ili ispraviti, premda sam obavljao vebe svom snagom za koju sam bio sposoban. Svi koji su dobili vebe od Rudolfa tajnera govore isto. Pobliim ispitivanjem odmah je oito da su onih nekoliko primera citiranih od protivnika u obrnutom smislu neoboriv dokaz. Neka ovde bude naglaeno da ni jedna od tih osoba nije primila vebe od Rudolfa tajnera koje vode do stvarnog razvoja viih organa. Takve vebe je dao samo nekolicini. U svakom drugom sluaju vebe su bile vie opteg duhovnog i moralnog karaktera, stihovi meditacije i rei iz Biblije o kojima e svako ko zna ta su, rei da jednostavno ne mogu telesno da nakode. Niko ne bi eleo da napusti kolovanje jer je pod odreenim uslovima nekoliko pojedinaca bilo povreeno. Imajui to na umu kao poreenje, poinje se shvatati kako je briljantno Rudolf tajner proao ispit pravog duhovnog uitelja. Bio je takoe izuzetno oprezan i savestan dok je davao savet. On bi sudelovao u takvim trenucima (video sam ga mnogo puta i paljivo posmatrao), to je bilo kao da su svedoili svesti tako budnoj da se ni sa ime nije mogla uporediti. Same rei i boja glasa su naznaivali promiljanje koje ispred sebe ima delikatne duhovne injenice a ipak se izraavaju na najhumaniji, blagotvoran nain. Ba ako to se moe nauiti verovati lekaru gledajui ga pored bolesnikog kreveta, tako je i duboko poverenje u Rudolfa tajnera raslo u tim trenucima. Govorio sam sa stotinu ljudi koji su od njega dobili savet. Stalno je zadivljivao broj ljudskih ivota koji je doao pred njegove oi i njegovu duu, kako se potpuno predavao i sa kakvim ih je pouzdanim i prodiruim uvidom vodio. Mnogo puta kada sam uo savet koji je dao bio sam zaprepaen svetlom koje je obasjalo ovekovo bie. Ni jedna jedina dua mi nikad nije rekla, ak i u najveem poverenju, o bilo kakvoj teti proizaloj iz saveta dr tajnera. Svi koji su sledili taj savet bez izuzetka su govorili u tonovima najdublje zahvalnosti, govorei da su primili neizmernu dobrobit, nepogreiv podstrek, unutarnju radost u ivotu i prosvetljujue duhovno znanje. Svi su, bez izuzetka, oseali da su zagazili na verodostojnu stazu prema duhu.

as svetske istorije je nad nama kada ovek mora uzeti svoje duhovno obrazovanje u svoje sopstvene ruke. Podlei e neodoljivom zadovoljstvu spoljanjeg ivota ako ne naui da bude jak u duhu. U naim danima, meditacija je pravo sredstvo kao protivmera neurasteniji koja prodire u nas. Novi ritual, stvoren u saglasnosti s duhom, takoe je jaka isceljujua meditacija.oveanstvo e jednostavno ii prema propasti ako ovek ne naui da primi u sebe snage koje se bilo kakvom postojanou mogu stei pomou meditacije, odnosno, unutarnji ivot i razvoj podrani od snage duha. No, radei u suprotnosti s ovom pomoi novoj i u stilu i u veliini postoji drevno duhovno uenje, uenje koje ne ostavlja oveka slobodnim ve se po tragu vraa u Srednji vek. I postoji takoe i suprotna volja, previe letargina ili previe bojaljiva da zagazi na nove staze. Iz te volje se diu sumorni oblaci antagonizma i otrovna mrnja koja zadrava oveka od toga da vidi i primi novo. Ali napokon zar ljudska bia nisu sama kriva ako su vie sklona da veruju esto dijabolinim netanim navodima protivnika nego svedoenju onih koji stvarno idu tim novim stazama?* * * * *

Skoro devet meseci je prolo pre no to sam ponovo video Rudolfa tajnera. U to vreme mi se inilo ispravnim da sprovodim moja istraivanja sa odreene distance. To mi je omoguilo na uinim moju vlastitu slobodu sigurnijom. Bilo je to zbog mojih iskustava u vezi vebi, ak i vie nego zbog itanja antroposofske literature, da su vrata novog sveta bila otvorena. Nezavisno od injenice da sam otkrio oblast duhovnosti koja ini zdravim ije odbijanje bi jedino moglo biti na moju sopstvenu veliku tetu nezavisno od injenice da su ova uenja nesumnjivo bila na liniji sa zdravim razvojem oveka i oveanstva, sve je vie postajalo oigledno da je moj strah od okultnog bio potpuno neosnovan. Premda su, u poetku, utisci duhovnog sveta bili ekstremno primitivni, u njima nije bilo nieg opasnog, niti ieg to je pretilo ivcima, kao to sam predviao. To je kao da su doli iz sveta svetlosti, u kojem sav strah nestaje. Moje poverenje je ojaano injenicom da nisam nikada doiveo nita od stvari koje sam oekivao ve, naprotiv, neto sasvim razliito. Nadalje, koncepti koje sam ja sam formirao na osnovu opisa dr tajnera pokazali su se kao neadekvatni. Njegove izjave, s druge strane, esto su bile potvrene iz sasvim neoekivanih centara. Bio sam jednostavno nesposoban da ostvarim autosugestiju. Postojale su vebe koje sam pokuavao da praktikujem svaki dan kroz mnogo godina ali nikada ih nisam usavrio. Sve ove stvari u koje ne mogu, naravno, ii u detalje postepeno su rasprile sumnju o sugestiji i autosugestiji kojih sam se drao koliko je god bilo mogue, i dale su oseaj sigurnosti i nezavisnosti. Ali ono to mi je od svega obezbedilo najvie poverenja bila je injenica da su vebe bile neoekivani izvor pomoi u mojoj posebnoj sferi ivota onoj religijskoj. Utisci su postali istiji, dublji, jai. Samo za to bih Rudolfu tajneru bio duan najdublju zahvalnost. I oni za koje me moj poziv uinio odgovornim od toga su imali koristi, premda nisu imali pojma o izvoru. Kada sam otiao da posetim dr tajnera u Minhenu u avgustu 1912., jo jedan teosofski praznik je upravo bio gotov. Dva dana posle zavrnog susreta, u otprilike osam sati uvee, nekih deset ili jedanaest ljudi koji su eleli da govore s njim sedeli su u ekaonici, puni dubokog ali u isto vreme ne i odbojnog potovanja, i to bi trajalo do prilino posle ponoi. Reeno mi je da celi dan radi sa tim ljudima, a nou pie svoje Misterijske drame, koje onda rano ujutro nosi na tampanje, i odmah se probaju na pozornici. Ali dr tajner je bio sve i budan, bez traga umora. Ljudi e se morati suoiti sa zapanjujuom injenicom da je proveo mnoge noi bez prekida sa samo jednim satom odmora. Zaista je bez te sposobnosti nemogue objasniti ono to je uradio u svom ivotu, sa stanovita vremena. Samo to je fenomen koji moderan um ne moe da dokui. Kasnije, godine 1919., oseao sam veliku elju za nekim nainom razumem tu enigmu. Poeo sam pitajui, na injenini nain, da li je na bilo koji nain mogue smanjiti sate spavanja i tako produiti sate rada. Dr tajner je odmah razumeo moje pitanje i rekao na jednak injenini nain koji je gotovo uvek primenjivao u takvim prilikama, ta bi neko trebalo da uradi. Znao je da ja ne bih zloupotrebio nita od onog to je rekao, ak ni u primeni na sebe. Ali poto ne znam da li je ikome drugom govorio o tome, samo u kratko rei da postoji veba koncentracije koja moe biti zamena za spavanje i smanjiti potrebu za odmorom na osminu normalnog perioda. Ali ne sme da se radi stalno, rekao je. U meuvremenu mora biti pravog spavanja. Dakle, to je nain. Jedina je teta to to ljudi nisu sposobni da primene. Ja sam nisam to nikada mogao, osim na par sekundi. Kada je dr tajner govorio o ovakvim stvarima, to je bilo na potpuno prirodan nain, bez i najmanjeg daha samovelianja ili uobraenosti. Niko na svetu nije od njega mogao izvui tajnu ako on sam nije eleo da je otkrije. Govorei injenicu kao to je ova, on je potvrivao svoja uenja i otvarao moan pogled u budunost oveanstva. Nemojte brinuti to ima ljudi koji ekaju, rekao je kada me je primio. Govoriemo o svemu to imamo da kaemo sasvim mirno, do kraja. Ponovo se moje pitanje uglavnom ticalo vieg razvoja oveka. U svemu to sam rekao i pitao naao sam se u prisustvu nepogreivog eksperta. Nije bilo nita to sam mogao rei to nije izgledalo da on ve ne zna. Dok sam se u drugim razgovorima koje sam imao sa izuzetnim ljudima uvek uzdravao da govorim o odreenim iskustvima poto se ovek navikne da nee naii na razumevanja, ovde sam se mogao dotai koje god sam se intimne i delikatne teme eleo i uvek je bilo odgovoreno izvornom ljudskom dobrotom i nadmonom snagom koja moe jedino nadahnuti svako poverenje. Ali ja nikako nisam bio takav posluni, pokorni sluga, da ne bih izvalio: Da li zaista celo vreme gledate u moju auru? Godinama sam uvek poputao podsticajima da dr tajneru postavim pitanje kao to je ovo dok sam bio s njim. Dolazei kao nekakvo iznenaenje, izgledala su kao dobra prilika za posmatranje suptilnijih emocija oveka. Nije se inilo da mu se ne svia, i ponekad bi aludirao na tu moju naviku. Ba u ovoj prilici jedva primetan smeak preleteo mu je preko lica. Za to se uvek moram malo podesiti, rekao je ljubazno. Ali u vaem sluaju to nije toliko teko. Ne elei da budem odbijen, meutim, suzdrao sam se od postavljanja daljih pitanja na ovu temu. Tri godine kasnije ponovo sam odvano pitao ovo pitanje o auri. Stao sam pred nekoliko ljudi obdarenih medijumskom vidovitou koji su dali odreene izjave. Dvoje od njih se sloilo u onom to su rekli, ali trei je rekao neto sasvim drugo. Sada sam postavio pitanje dr tajneru a da nisam govorio o mojim drugim iskustvima. Sloio se s prvom dvojicom. Kada sam mu rekao za treeg odgovorio je: On je gledao komplementarne boje. One katkada izbiju kroz oveka a da on toga nije svestan. Da je to bilo tano i drugi put se potvrdilo: kao i pre, dvoje ljudi se sloilo a trei je rekao suprotno. Moj esej o delu Hrista pojavio se u pregledu naslovljenom Religija u istoriji i sadanjosti (Die Religion in Geschichte und Gegenwart). Poslao sam ga dr tajneru i sada sam ga pitao ta je, po njegovom miljenju, bilo u njemu netano. Nita nije bilo netano, odgovorio je. Ali vidite ovde istrgnuo je list papira iz bloka i na njemu nacrtao mali krug. To te vi. Zatim je paljivo nacrtao jo jedan krug blizu prvog ali ne dodirujui ga. Ovo je Ernst Haeckel. A zatim je bio nacrtan veliki krug oko oba. A ovo je duhovna nauka. Mogao je rei: A ovo sam ja, ali je izbegao re ja. U toj prilici nije mi bilo zabavno videti tu pounu sliku u kojoj je tako nepogreivo preneo ono to mi je nedostajalo, i u isto vreme realizaciju vlastite nadmoi. Ali duh s kojim je govorio bio je tako ist i taan da jedino budala ne bi bila s njim ushiena.* * * * *

Par meseci kasnije, kada sam video dr tajnera u Nirnbergu, promiljao sam neto u sasvim odreenom smeru. U meuvremenu vebe su uinile da sve jasnije shvatim da neto kao ivotno telo (eteriko telo) zaista postoji. Ono ima sopstvena sredita koja se ne podudaraju tano sa fizikim organima i izdvajaju se od njih sa mnogo veim duhovnim oseajem za ivot. To telo takoe ima sopstvene struje ivota koje u odreenoj meri ovek moe nauiti da kontrolie. Moe postati svestan sopstvenog ivotnog tela i zatim jasno opaati gde je vie a gde manje razvijeno. Goreo sam da saznam da li je dr tajner video u oveku iste stvari koje on moe znati iz sebe. Prema njegovom pisanju, sigurno bi moralo biti tako. Ali moda je on rekao ono to je tano ne kao posledicu direktne percepcije ve stoga to na neki nain moe itati ta je ljudsko bie pred njim mislilo i oekivalo, dobivi to od svesti drugog. I tako sam pokuao da se zatitim od toga. Kod kue sam vrsto fiksirao u umu moje sopstvene utiske o tome ta je jo nerazvijeno i ta je pokazivalo znakove razvoja, a zatim svesno ubio sve te misli. Kao da sam sluajno pitao dr tajnera o ivotnom telu i oajniki pokuao misliti o drugim stvarima. Ali bilo je gotovo zastraujue kako je s preciznou i sigurnou naunog istraivaa koji pred sobom ima predmet, poeo da opisuje stvari koje sam i sam mogao da znam. Uprkos tome moj oprez jo nije bio zadovoljen. Godinu dana kasnije sam ponovio eksperiment. Podsticaj je bio vei jer se u meuvremenu mnogo promenilo u tom ivotnom telu, bilo je zaista sasvim obrnuto. Ponovo sam se utvrdio i poeo postavljati pitanja. U ovoj i u svim drugim prilikama dr tajner je uao u njih spremno i bez oklevanja. Moda bi s vremena na vreme rekao: Znam, naravno, da traite iz iskrenog interesa da saznate istinu. U ovoj posebnoj prilici kada sam postavio pitanje, odmah je poeo reima: Na moje iznenaenje, veliki deo je promenjen; nisam to oekivao. . . . I opet je opisivao s preciznou naunika, jedino inei ono to sam ve znao jo jasnijim. Znam, naravno, da dananji naunik jo ne moe da gleda iskustva ove vrste kao dokaz. S druge strane znam da mlaa generacija kojoj duhovne istine dolaze prirodnije nee sasvim razumeti zato neko smatra neophodnim da napravi ovakve oglede. Ipak mi je drago da ih nisam zanemario. I imam sve razloge da mislim da Rudolfu tajneru moj stav nije bio gnjavaa ve suprotno, da mu je drago da se sretne s opreznim linim istraivanjem. Ovakva iskustva koja su se mnogo puta ponovila postepeno su istopila oseaj nepoverenja koji je u poetku izgledao kao da ga je duno odravati. I premda je isti stav budnosti i kritikog istraivanja odravan u svakoj sledeoj prilici, bilo je sasvim dovoljno povoda i zaista oseaj obaveze da se nastavi istraivanje u tom smeru.

Ako u opisati ono to se doivljava u okruenju Rudolfa tajnera, ne smem se potpuno uzdrati da govorim o razgovorima na temu reinkarnacije. Sadanja generacija moe skandalozno zloupotrebiti takve prie, ali dolazea generacija ima pravo da zna neto o tome s line strane, i oni e za to biti zahvalni. Kako se moje prouavanje duhovne nauke nastavljalo, sinulo mi je da sam ak i kao dete, i stalno kasnije, sve do doba od dvadeset jedne, iveo s idejom da sam na Zemlji postojao vie od jednog puta. Ta je misao ivela odvojen ivot, takorei, uporedo s duhovnim ivotom koji sam imao kao sin protestantskog svetenika. Nikad to nisam nikome pomenuo. To nije toliko pitanje linosti u kojima neko veruje da je iveo u prolosti, ili je bar tako bilo u nebitnim trenucima i bez ikakvog uverenja ve daleko vie o vremenima i grupama ljudi sa kojima je neko oseao unutarnje srodstvo. Kada sam prvi put itao istoriju sveta bilo je to u doba od osam godina pojavio se taj oseaj srodstva od tada se stalno probijao do mene iz razliitih uglova. Tek od moje dvadeset prve godine nadalje, kada sam sasvim svesno preao u duh vremena i naao da nije mogue vie povezati te unutarnje utiske sa modernim koncepcijama, ideja o reinkarnaciji je potpuno nestala. U stvari sam napisao lanak u Suddeutsche Monatshefte u kojem sam raspravljao da je konkretna ideja reinkarnacije (u ono vreme sam bio s njom upoznat jedino u njenoj indijsko-teosofskoj formi), bila u svojoj konkretnosti bolja u mnogim pogledima nego hrianski koncept o nebeskom ivotu, ali ipak nepomirljiva s hrianstvom i samo je u svojim implikacijama izraava odreene potrebe ljudske due na koje treba obratiti panju. Ali sada se osnovno pitanje opet pojavilo i ja sam morao priznati da se primedbe hrianstva nisu mogle odrati u sueljavanju s uenjem o reinkarnaciji kako je dao Rudolf tajner. Bio sam nestrpljiv da saznam koliko daleko ono to mi ima lino rei s tim u vezi, opravdava ono to sam ja sam mislio. U odgovoru na moje pitanje odmah je pomenuo period, ali dodao: Radije ne bih rekao nita vie. Takvi utisci su pogodni, ak i sa mnom, da postanu previe rigidni kada ih izrazim reima. Radije bih paljivije ispitao pre nego ita vie kaem. Pitao sam ga za period, ne za neku posebnu osobu. Duhovni oseaj mere koji se izgleda raao u prisustvu dr tajnera rekao mi je sasvim izvesno da ne bi trebalo pitati o tome. Ali ipak sam eleo da znam neto vie, i dodao sam: Vaa uenja su mi toliko strana da ne mislim da sam ikada doao u kontakt s njima u ranijem ivotu. Niste, bio je odgovor. I zatim je usmerio moju panju na hrianstvo i na izvesne elemente u mom karakteru koje je on jasnije video nego ja u to vreme, na primer, elemente iz kojih se raao izbor tekstova mojih prvih propovedi, o kojima naravno nije znao apsolutno nita. Na kraju ovog bogatog razgovora, kada sam ve bio spreman da odem, dr tajner me pitao da li elim da budem gost na privatnom predavanju koje je te veeri drao za lanove Teosofskog drutva. Bio je u pravu u miljenju da bih voleo odgovoriti sa da. Ali ja nisam eleo da preduzmem ni jedan korak za koji sam nisam oseao da je apsolutno nuan. I tako sam dopustio da mi angaman, koji je zapravo i postojao premda je mogao da se izbegne, poslui kao izgovor. Ovde je opet bila mogunost da se upozna Rudolf tajner kao ovek. Nije se meao u moju slobodu ni sa senkom nezadovoljstva.

* * * * *

Jo par rei o mom razgovoru sa dr tajnerom na temu reinkarnacije moda nisu na odmet. Veina kulturnih ljudi danas jo misli, uprkos Lesingu i Geteu, da je pretpostavljati istinu reinkarnacije napola ludost, a izjava da je mogue bilo ta znati o prethodnim inkarnacijama izgleda jo vie fantastina. Premda najliniji detalji ne spadaju u oblast javnosti i prii mora iz tog razloga poneto nedostajati od ivotnosti i konkretnosti, ipak nain na koji je Rudolf tajner govorio o reinkarnaciji je toliko bogata batina za oveanstvo da se ne sme zakinuti. Ni najmanjim deliem nije podlegao linoj tatini. Upravo suprotno, videlo se kako namerno preduzima izuzetan napor da izbrie sve to bi moglo stimulisati tu tatinu. Jednako je bio nepristupaan za pitanja postavljena iz iste radoznalosti. Video sam mnogo puta kada su mu drugi postavljali pitanja. Kao apsolutno pouzdan uvar stvari duha, i bez mnogo napora, izbegao je sve pokuaje, direktne ili indirektne, da se izvue neto iz njega. Ukazao je na objektivne povezanosti i vrsto se odupro svakom linom senzacionalizmu. Ba kao to i najmanja osetljivost na situaciju ini nemoguim pitati: Ko sam bio ja u prethodnoj inkarnaciji? tako i sasvim nije dolazilo u obzir pitati: Ko si bio ti? Rezultat toga bi bio da Rudolf tajner dugo vremena ne bi ljubazno doekao ispitivaa. Njegov stav u vezi Krinamurtija pokazuje da je gledao kao na najvei okultni greh polagati bilo kakvo pravo na temelju prethodnih inkarnacija. U dobu due svesti svako mora biti privuen njegovim uenjima jednostavno i iskljuivo ovekovim sopstvenim objektivnim smislom za istinu i u njih se uveriti isto na temelju razuma. Istorijski, poloaj Rudolfa tajnera je bio sve tei jer je drao da je sada dolo vreme kada individualna ljudska bia, takoe, moraju vie znati o svom poreklu i pravom mestu u ivotu. Kroz ne tako dugo vremena bie za oveka nemogue da se nosi s postojanjem ako ne shvati da niti koje upravljaju njegovim ivotom vode daleko iza granica sadanjeg postojanja. Ali Rudolf tajner je gledao ak i napola nesvesnu lakomislenost o ranijim inkarnacijama kao tetnu. Zaista je koristio ba taj izraz u ne jednoj prilici. Zato je svako ko je proao kroz njegovo kolovanje toliko uasnut uti izjavljeno u teosofskoj Liberalnoj katolikoj crkvi da su mesta apostola i srednjovekovnih svetaca ve dodeljena. Zaista ih je malo ostalo upranjeno! I zatim se cela stvar otvoreno raspravljala u novinama! Jednom sam pitao dr tajnera zato su ljudi tako skloni da zamiljaju sebe kao inkarnacije znaajnih osoba i da li postoji neki razlog za to, osim faktora ljudske tatine. Rekao je da neko ima jasniju sliku o onima s kojima je iveo nego o sebi i da je to jednako tako i u sadanjem ivotu. Kod grupe ljudi oko njega on je potisnuo sve to je teilo samozadovoljstvu i senzacionalizmu sa dobrim uinkom. esto sam bio iznenaen videti koliko se malo u Drutvu tokom ivota dr tajnera govorilo o detaljima reinkarnacije mnogo manje, zaista, nego bi se oekivalo s pogledom na ljudski egoizam. To bi ga raestilo i svi su to znali. S druge strane, ono to je radio u ovom podruju bilo je stimulisanje pojedinaca na unutarnju aktivnost: Pokuajte do toga doi za sebe. itajte o toj epohi i vidite kakve utiske imate. O tome emo opet razgovarati kasnije. Za mene, jedna od izvanrednih stvari u vezi njega bila je broj tajni koje je svesno drao zakljuane unutar sebe, odnosei ih konano kroz smrt a da ih nije otkrio ni jednoj jedinoj dui. Niti jednom nije dopustio da mu se izmami niti aluzija. Moglo se dogoditi da se zakljuci izvuku iz neke sluajne opaske ili slino. Ali to kod Rudolfa tajnera nikada nije bio sluaj. Govorio je jedino ono to moe pomoi i izbegavao sve to bi moglo tetiti, ak i u budunosti. Kada bi samo ljudi mogli videti kako je govorio o ovim stvarima u linom razgovoru! Njegove velike tamne oi postajale su jo opreznije. Sa sveu o odgovornosti od koje se nita vee i istije ne moe zamisliti, govorio je svaku re sa oklevanjem. To je bilo kao da je, nevidljivo, preao u hram gde je delovao pred oima viih sila. Moglo bi se poeleti da su svi osetljivi umovi oveanstva bili prisutni kao svedoci ovakvog prizora. Ako e uenje reinkarnacije biti obnovljeno u hrianskom smislu to nije moglo biti povereno savesnijem umu. Sasvim odvojeno od mog miljenja o reinkarnaciji, esto sam sebi govorio, kada sam sluao da dr tajner govori o ovom pitanju: Da sam samo Provienje i traim oveka dovoljne moralne veliine da mu se poveri znanje o ovim stvarima i da o njima govori, oveka koji je dovoljno veliki da se nosi sa opasnostima za sebe i druge, izbor ne bi mogao pasti na boljeg. Ali kako bilo, nain tretiranja ove oblasti ivota od Rudolfa tajnera je kao sveta batina zavetana ne samo Antroposofskom drutvu ve celom oveanstvu.

* * * * *

Opet je nastao period od est meseci mirnog prouavanja i konkretnog ispitivanja antroposofije pre nego sam u tutgartu video dr tajnera na mom povratku sa puta iz vajcarske. Ono to se izdvaja u mom seanju je razgovor o Evanelju po Jovanu. Rekao sam neto u smislu da mi karakter otkrivenja ovog evanelja izgleda jako naglaen injenicom da se u pasusima o smrti izgovorenim od Hrista pre Njegovog odlaska, re Otac pojavljuje tamo gde bi se oekivala re Smrt. Rudolf tajner me zainteresovano pogledao. Dakle, otkrili ste to? Morao sam mnogo due da idem okultnom stazom pre nego to sam to otkrio. Naravno, tada se to vidi sa neto drugaijeg gledita. Ali je isto tako sigurno mogue doi do takvih istina isto putem religije. Zatim je sam od sebe poeo da govori o lanku koji sam napisao u saradnji sa mojim prijateljem dr Gejerom (Geyer)i kojeg sam mu poslao da proita. Njegov naslov je bio: Zato ostajemo u Crkvi? Proitao sam ga, rekao je, ali ne mislim da je to put kojim treba da se ide. Tu je trebalo da pitam: Zato ne? ali u tom trenutku sam bio previe duboko povezan sa borbama i nadama Crkve. Jo sam se nadao da u se izboriti za vlastiti put u Crkvi, kao to i jesam. I tako sam dopustio da prilika isklizne. Nesvesni oseaj straha da bi dalji razgovor o toj temi mogao dovesti do neeljenih posledica za mene i vie svesni impuls da nisam eleo da Rudolf tajner ima uticaj na moj spoljni ivot pre nego mi je iznutra bio jasan njegov svet, zaista sam eleo da moj spoljni ivot bude odreen iskljuivo mojim vlastitim unutarnjim sufliranjem sve me to podstaklo da odgovorim dvosmisleno. Moda su nae unutarnje elje bolje nego naa snaga razuma, rekao sam. Dr tajner je odmah shvatio i, kao uvek u ovakvim sluajevima, sasvim prirodno odbacio temu i preao na druge stvari. Prolo je sledeih est meseci. Ve dugo ima da sam shvatio da sudbina moe zahtevati da otvoreno iskaem moju podrku antroposofiji. Za taj as sam eleo da budem spreman, jer je ulog bio ceo moj ivot, s mogunou ukljuenja rtvovanja onoga to je do sada bio moj poziv. Jedna je to stvar za oveka koga su u Nemakoj mnogi sledili, a druga za mladia koji se sa entuzijazmom baca u neto to je zahvatilo njegov um i srce. Video sam ljude oko mene. Oni su mi verovali i za njih sam oseao veliku odgovornost. Mnogi, zaista mnogi od njih, ne bi mogli ii sa mnom i bili bi razoarani. Jer kada sam poeo javno da govorim o ovim stvarima, imao sam period od mnogo godina prouavanja ve iza sebe i nisam sada mogao da vodim ljude kroz sve stupnjeve mojih istraivanja. Nisam mogao da pomislim da se javno svrstam na stranu tog novog okvira uenja dok nisam bio potpuno siguran u sopstvene temelje. Ali tada bi to bio razorni udarac za moju kongregaciju. To nije bilo, kako protivnici to vole da kau, da je neko kome nedostaje nezavisan sud ili zbog telesne iscrpljenosti jednog dana pao kao rtva suptilnog hipnotizera. Jer gotovo pet godina sam posvetio praktino sve svoje slobodno vreme koje sam dobio od moje profesije na teoretsko i, pre svega, praktino prouavanja antroposofije. Cilj mi je bio da preuzmem moju deo odgovornosti za oveanstvo pa da onda imam prava da govorim sa autoritetom. Postoji li iko meu protivnicima koji je potroio i blizu istu koliinu vremena i potenog istraivanja pre nego je pisao protiv antroposofije? I pre svega, da li je iko meu njima zaista ispitao na vlastitom iskustvu? Vie nego jednom sam naao da je ovek od imena i poloaja u javnom ivotu traio antroposofsku literaturu sa naivnim izgovorom da eli da pie ili govori o toj temi u bliskoj budunosti. I zaista je to bila bliska budunost! Ljudi nisu traili razgovor s nekim ko zaista poznaje tu temu, a ponekad su ga svesno izbegli. Ima jedan izuzetan sluaj gde osoba o kojoj se radi nije ak ni ekala da dobije knjige koje bi posluile kao pravi uvod u antroposofiju. Iz mog linog iskustva znam da su mnogi napisi koji su kasnije u javnosti uzimani ozbiljno proizali na ovaj nain. Ali tek smo u godini 1913. Kada je dr tajner doao u Nirnberg, poetkom zime, imao sam mnogo pitanja za njega. Tok razgovora je uvek bio isti. Jedan sat ili otprilike toliko ja bih postavljao pitanje za pitanjem, kako sam ih unapred u sebi formulisao. Uvek je bio spreman za odgovor. Zaliha znanja iz kojeg je izvlaio sve vie me je zaprepaivala. Ono to me najvie iznenaivalo je da nikad nije pokuao da me impresionira. Davao bi upravo onoliko koliko je potrebno da bi se odgovorilo na odreeno pitanje, ne vie. U vrlo retkim situacijama bi odgovorio: Jo nisam u to pogledao. Mogu li vas neto upitati, gospodine doktore, esto sam poinjao. Pitajte ta god elite. A onda je opet postavljano pitanje i problem je bio da li to uopte treba pitati i ta pitati. I kako sam duboko poalio to nisam bio pametniji s pitanjima! Neverovatna zaliha zanimljivih injenica bi tada izala na svetlo i zatim bi se o tome moglo slobodno razmiljati. Jer dr tajner nikada nije traio slaganje. Jednostavno bi rekao i pustio to da se slegne. Ponekad bi se moglo dogoditi da sam ga, zaprepaen sigurnou njegovih odgovora, upitao: Zar nikad niste pogreili u vaim istraivanjima i zatim to naknadno morali da ispravite? Nikada nisam govorio o onome u ta nisam sasvim siguran, rekao je. Ipak nisam bio zadovoljan. Mislim, zar niste poblie ispitujui morali ispraviti svoje prve utiske i rezultate istraivanja? Da, ali uvek je bio oigledan razlog za to. Na primer, ako vas sretnem u magli i ne prepoznam vas, sama magla je faktor koji onda treba uzeti u obzir. Nisam odustajao. Zar se nikada nije dogodilo da naknadno morate priznati: Tamo sam pogreio? Tiho je razmiljao minut ili dva. Dakle, da, rekao je, kod ljudi sam ponekad bio obmanut. Ali konano, kod ljudi, neto iz spoljanjeg ivota bi se esto uvuklo to se ne moe predvideti. Povremeno bi doli do take u razgovoru kada bih ja iznenaeno pitao: Ako je tako, zato to svetu ne kaete? Jer svet danas jo nije spreman da primi takve istine. Govorio je to mirno i objektivno, bez ikakvog veselja ili traginog stava. I to su bile, u sutini, istine koje oigledno zahtevaju dugu edukaciju od strane oveanstva pre nego ih ovek moe slobodno proveriti. Moj vlastiti utisak i postajao je sve jai kako su godine prolazile je da je Rudolf tajner imao zalihu svetskog znanja od kojeg, sve do dana smrti, niko od njegovih bliskih nije uo ni re. Govorio je kao prosvetitelj, nikad kao onaj koji samo otkriva. Sve drugo nije bilo u pitanju. Poverio je mnogo oveanstvu, bez obzira kakve udare bi mu to donelo, ali je bio potpuno nepopustljiv govorei jedino to je nuno i to se moglo dati u tom trenutku. Na kraju tog sastanka sa dr tajnerom jo jednom me upitao: Da li biste veeras doli na moje privatno predavanje za lanove Drutva? Dodao je, iz ljubaznosti i da bi mi olakao da se sloim: Govoriu o odreenim stvarima iz istorije o ranim godinama Isusa koje se ne mogu nai u Evanelju. ta, zbilja ete se to usuditi? pitao sam. Mislite li da bih se usudio da nije bilo nuno? uzvratio je. To je volja duhovnog sveta da u ovom dobu oveku bude vie reeno o ovim stvarima. Vreme e pokazati zato.Vee koja je usledilo ostae u mom seanju daleko iza ogranienja ovog ivota, kao jedno od najdivnijih u mom iskustvu. Stotinak ljudi se okupilo u tesnoj prostoriji gde je Teosofsko drutvo, kakvo je onda bilo, odravalo svoje sastanke. Publika koja se sakupila u toj sobi kao katakombe u Zulcbahe trase (Sulzbache Strasse) da uje izuzetne stvari, sastojala se od male, iskrene grupe ljudi koja se okupila oko Mihaela Bauera i nekoliko lanova iz bliza i iz daleka koji su putovali iz grada u grad gde je dr tajner predavao. O grupi Mihaela Bauera nije se mnogo razmiljalo u akademskim krugovima i premda su njegova predavanja bila visokih duhovnih standarda, duboko fascinirajua i obilovala svim ljudskim kvalitetima, samo nekolicina iz drutva i obrazovanih krugova u Nirnbergu bila su njima privuena. Takva je, dakle, bila publika. Rudolf tajner je stajao pred nama i govorio o deatvu Isusa. Sa moje stolice u prednjem redu mogao sam da vidim svaki izraz. Izgledalo je da on gleda daleko i iza publike, posmatrajui paljivo slike pred njim. Uz najveu nenost dodira i najveu frapantnu budnost i oprez, on je nastavljao da opisuje te slike. Povremeno bi bilo umetanje takvih fraza kao to je: Ne mogu rei tano da li je poredak ovde u redu, ali tako je meni izgledalo. Ili: Uz sve moje napore nisam mogao da otkrijem naziv mesta. injenica da je ime bilo skriveno mora imati nekakav znaaj. Govorio je s potovanjem u kojem nije bila sugerisana servilnost i tamo stajao odluan i vrst u prisutnosti udesnosti. Atmosfera iste duhovnosti proela je prostoriju. To je bila atmosfera oiena od svih oseaja koji nisu roeni direktno iz duha koji je bio tamo u svojoj sili. Rekao je kako su boanska otkrivenja sadrana u Starom zavetu osvanula u svoj njihovoj veliini u dui deaka Isusa tokom godina neposredno posle Njegovog povratka u Nazaret posle dogaaja u hramu u Jerusalimu, kako je njegova tuga sve vie jaala kako je shvatao da je pravo razumevanje veliine tih bivih otkrivenja Boanstva nedostajalo meu njegovim savremenicima, kako je ta tuga ivela u njemu, neizraena i neshvaena od onih u Njegovom okruenju tuga u sebi daleko vea od bilo koje tuge koju sam upoznao meu oveanstvom. Ali upravo zato to je ta tuga bila predodreena da potpuno boravi u unutarnjem biu deaka Isusa, On je mogao da je oplemeni iznad svega. . . Ovo nije mesto za ponavljanje onoga to nam je Rudolf tajner iz veeri u vee govorio iz petog evanelja evanelja koje je ostalo neprolazno u tom delikatnom duhovnom zapisu sveukupne prolosti koji jo i danas moe biti odgonetnut od onog ko je potpuno svestan duha. Neizbrisive su u mom seanju oi u koje smo mogli da gledamo u tim prilikama, i kako su posmatrale prolost. Njegova iva duhovnost zraila je takvu istotu, takav uverljiv integritet i skromnost da bi se oseali u prisutnosti vrhovnog dogaaja u ljudskoj istoriji. Ponekad su oi izgledale kao da su navlaene sasvim neno iznutra, i da svetlucaju tenim zlatom. Odjednom me spopadne da sam ceo ivot razmiljao: kada posle smrti preem u vie svetove ne elim nita drugo tokom prvih godina nego da mogu dugo vremena kontemplirati ivot Isusa duhovnim oima. Stalno sam pokuavao biti potpuno svestan prirode cele situacije koja je bez presedana. Napolju, elektrini tramvaji su tandrkali, jedan za drugim, kretei sirenama. Unutra je stajao ovek koji je tvrdio da ima prolost u slikama pred sobom o kojima je govorio s neusiljenom sigurnou. Ko si ti? stalno sam se pitao. Svaki test koji je ljudski um mogao sprovesti, ako je bez predrasuda, izaao je u korist udesnosti. Zdravo-razumski? Ne moe biti uverljivijeg oblika od ovoga. Svaka sugestija mentalne abnormalnosti kao svetenik bavio sam se sa toliko mnogo sluajeva te vrste bila bi la zbog same atmosfere. Moralna istota? iveli smo u njoj i disali je. Nesebinost? Ako se neko pitao: kakav mora da bude poklon slobodno poklonjen od Bogova? ne moe biti drugaiji od ovog. Ali, onda, ta je sve to bilo? Poetak ljudske uzvienosti kakva se jo nije mogla sanjati? Poruka od vieg sveta poslata u pravi as? Oni roeni u vekovima posle teko e moi shvatiti oseaje onih od nas koji su iveli u materijalizmu i bili svedoci ovakvih dogaaja. Ve danas pred nama vidimo mlau generaciju koja izgleda da nema tekoa s onim to je nama izgledalo kao moni udarci maljem protiv svetske graevine u kojoj ivimo. Ovom prilikom nisam iao iza take unutarnjeg shvatanja: ak iako se sve ne dokae kao istina, to je, u svakom sluaju, najzanimljivija pria o Isusu koju sam ikada uo i uprkos mnogim neshvatljivim takama, iskreno i najverovatnija. Mogu jedino da budem zahvalan to sam imao iskustvo, jer osim za potrebe budueg promiljanja, to je u svakom sluaju puno ivih i zdravih predloga. ak iako u nekoj meri uspem da ne budem sasvim oboren ovim nadmonim prvim utiskom, nekako sam izgubio ravnoteu u onom to se dogodilo kasnije. Rudolf tajner je polako udaljavao od govornice, doao do mene i rekao: Ne znam kakav je utisak ovo ostavilo na vas. Bilo je ljubaznog propitivanja u njegovim oima. ista skromnost sa kojom je govorio bila je toliko neoekivana posle takvih izuzetnih duhovnih navoda da sam mogao samo nespretno da odgovorim, u smislu da prvo moram sve promisliti, ili neto slino. A ipak u tom trenutku je trebalo da kaem re ili dve takorei u ime oveanstva. Bio sam tako postien da sam tokom noi Rudolfu tajneru napisao pismo da ne zameri ako nisam odmah bio u stanju da sredim svoje misli o svemu tome. Ali jednu stvar sam oseao veoma duboko: ako je bio u pravu, ponuen nam je dragoceni dar i njemu ide posebna zahvalnost za duh u kojem ga je predao. Kasnije sam vie puta pitao dr tajnera da li bi nastavio ove prie iz Akaa zapisa. Bio sam siguran da bi to bio najsnaniji impuls oveanstvu ako bi slike ivota Hrista, koje se javljaju tako bogate pred njegovom jasnom duhovnom vizijom, bile postavljene uz Evanelja. Tokom rata dr tajnerov odgovor je bio da je astralni svet cela duhovna atmosfera oko Zemlje sada bila toliko uskomeana da bi mogao obavljati istraivanja takve vrste. Posle rata je rekao da su drugi radovi za oveanstvo bili tada hitniji. Video je dolazee ekonomske nevolje i poeo izlagati njegove ideje o svetskoj ekonomiji. Video je kako nadolazi glad, i postavio temelje za novu poljoprivrednu nauku. Video je duhovnu glad uzrokovanu naunim materijalizmom vremena i uveo svoje uenike u novu i produhovljenu prirodnu nauku. Video je potrebe mladih i posvetio se razvoju nove umetnosti obrazovanja. Video je bespomonost moderne medicine, posebno u oblasti internih i mentalnih bolesti, i dao je osnove duhovnonaune terapije, pune novih i predivnih koncepcija. Video je zbrku u svetu religije i morala i pomogao onima koji su traili njegov savet kako do sigurne i delotvorne religijske aktivnosti. I otiao je od nas pre nego smo primili vie od nekoliko deliminih slika o ivotu Hrista koje su sjajno i jasno sijale pred oima duha. Ali, konano, ta je zasluila generacija ljudi koja je primila te prve njegove darove s velikim pitanjem koje su sadravali, na takav nain da je bilo mogue da se njegova strana karikatura pojavi u ilustrovanim novinama s naslovom peti evanelist! I ni jedan priznati religijski lider nije eleo ak ni uje, ni da istrai dar koji je ovaj ovek imao da d iz boanskog sveta. Kasnije mi je Rudolf tajner kao ovek oveku vie rekao o njegovim istraivanjima Akaa zapisa, i tada sam prvi put upoznao njegove testove za istraivanje koje je primenjivao na sopstvene sposobnosti kako bi bio siguran u njihov rezultat. Rekao je, na primer, da udnom sudbinom nikada nije upoznao dogaaje povezane s Vaskrsom iz Biblije pre nego su ga vlastita istraivanja dovela do njih. Kao deak bio je poslat u kolu preko granice Austrije i Maarske, i njegov otac, slobodni mislilac, koji nije bio zainteresovan za veronauku dopustio je da se time namui. I tako je mogao da vri eksperimente i dokui na prvom mestu duhovnim istraivanjem to se dogodilo posle smrti Hrista. Zatim, kada je proitao Bibliju, naao je da se zapisi Evanelja u svakom detalju slau sa slikama koje su njemu bile otkrivene, osim injenice da se na raun nedostatka razumevanja ila materijalizma uvukla u evanelja kakva su danas. Rekao je da je ta ila materijalizma takoe oigledna, na primer, u nainu na koji su iznesene Hristove rei o drugom dolasku. U mnogim oblastima Rudolf tajner je oito vrio istraivanja godinama, pre nego je i jednu re rekao o njima. esto su nedostajali detalji koje dugo vremena nije mogao nai. Njegovo istraivanje je u mnogim sluajevima bilo zahtev upuen duhovnom svetu i na zahtev nije uvek odgovoreno. Ove stvari, naravno, nisu ispriane s namerom da se neto dokae. Jednostavno je namera prenoenje injenica koje bacaju svetlo na duh ove vrste istraivanja. Nikada ne moe biti na liniji sa pravim duhovnim istraivanjem ako bi se, na mestu dogmatski prihvaenog Novog zaveta, pojavio jednako dogmatski prihvaen Akaa zapis koji bi prvenstveno zavisio od duhovnih darova pojedine osobe. Ovde se, takoe, videlo previanje da sa svim sposobnostima koje su im na raspolaganju ljudi mogu slobodno testirati ono to im je preneseno iz viih izvora. Jedina stvar koja se od njih oekuje je da ne odbijaju iz predrasuda, samozadovoljstva, straha ili udobnosti. Danas se jo brane primitivnom metodom ignorisanja ili poricanja onoga to je dato. Mnoge stvari u duhovnom istraivanju mogu da budu ostavljene neodluene dugo vremena ili zauvek ali druge koje pomau i prosvetljuju e zasigurno biti naene. Sluajui miljenja protestantskih teologa, ortodoksnih i liberala ve dvadeset godina, mogao sam sebi verovati da u prosuditi treba li ili ne uenja Rudolfa tajnera koja nisu dola ni iz jedne kole uzeti ozbiljno. To je volja duhovnog sveta da u ovom dobu ljudima bude reeno vie o ovim stvarima. Vreme e pokazati zato. Kad god itam sve jalove i neadekvatne opise koje teolozi daju o ivotu Isusa i uporedim ih sa onima Rudolfa tajnera, opaam neto od te volje duhovnog sveta. Ali teologija svejedno ide istim svojim putem, kao da se nita nije dogodilo.* * * * *

Ako sada govorim o uinku koji su ova nova duhovna uenja imala u mom celokupnom ivotu due, to je uglavnom iz razloga da je stvarno shvatanje odreenih duhovnih zakona osvanulo u meni samom. Izvori greaka postaju jasni. Pripovedanje moe, dakle, biti sredstvo pomoi drugima kada je na njih red. Tokom tih godina jednom sam sanjao da sam pitao dr tajnera: Ko ste bili u vaim ranijim inkarnacijama? Odgovorio je: Pitagora i Menander. Kada sam se probudio, doivljaj je i dalje bio iv. Pitao sam se moe li tu biti istine. Pitagora da, to bi mogla biti mogunost, premda mi se do tog trenutka ta ideja nikada nije svesno pojavila. Ali Menander ko je to? Pogledao sam u enciklopediju i pronaao dva Menandera, jednog pesnika i pisca komedija i drugog retoriara. Ali obojica su ivela toliko blizu vremena Pitagore da nije bilo lako pomiriti nagovetaj sa drugim antroposofskim pogledima na tu temu. Da nije moda kralj Milinda koji je imao izvanredan razgovor sa Budom? Par nedelja kasnije bio sam u prilici da govorim sa dr tajnerom i rekao sam mu o snu. Najprije je pitao kada se to dogodilo i rekao sam mu gotovo tano. To nema veze s mojim inkarnacijama, rekao je. Ali te noi bio sam duboko zaokupljen prouavanjem Pitagore i Menandera, ne samo u naunom smislu. Koji Menander je to bio? Pitao sam, radoznao da li dr tajner zna za dvojicu o ijem postojanju sam tek saznao iz enciklopedije. To je bio retoriar. Radio sam na problemu povezanom sa govorom i pokuavao sam da doem u kontakt s njim. Dogaaj kao ovaj podstie na razmiljanje u mnogim smerovima. Za mene je najvea vanost da sam jasno video kako se lako pogreke uvlae u duhovna iskustva ove vrste. Jer na prvi pogled, stvarni duhovni utisak je bio: tajner, Pitagora, Menander. Ali odmah je iskrsnulo pitanje o ranijim inkarnacijama. To je dolo od napola nesvesne radoznalosti unutar mene. Ipak je preko te radoznalosti doivljaj postao dovoljno jak da se reflektuje u svesti. Kada sam posle razmiljao o iskustvu mogao sam jasno da razlikujem razliit duhovni karakter dve oblasti onoj od interesa izmeanog sa radoznalou i onoj od objektivne injenice. I tako sam imao prvi osnovni standard za diskriminaciju izmeu ispravnog i pogrenog duhovnog iskustva. Sinulo mi je kako je dr tajner bio u pravu kada je naznaio da niko ne moe primiti pouzdane utiske iz sveta duha ko nije proao uvara praga i nije nauio potpuno kritiki da posmatra njegov celokupan unutarnji ivot da moe prepoznati elemente koji sevaju unutra sa line strane njegova bia. U osnovi govorei, dva uvara praga figure koje mnogim ljudima izgledaju tako izvanredne jednostavno su predstave, ali na vrlo visokom duhovnom nivou, hrianskih iskustava pokajanja i vere. Drugi sluaj moe posluiti da naznai jezik ove oblasti. Rudolf tajner je stajao ispred mene u snu i rekao znaajno: Reci A! Kada sam ga o tome posle pitao, inilo se da je eleo da nauim vie pozitivno da prihvatim delikatne duhovne pojave. U ovakvim okolnostima glas A odzvanja u duhovnom svetu, rekao je objanjavajui. Nita u to vreme nije bilo poznato u odnosu na govorne glasove. Ja sam postao svestan stvarnosti ali nisam razumeo njen jezik. Koliko mnogo vanih saveta koji su odblesak pravih snova je za nas izgubljeno kada ne razumemo jezik sveta kojem pripadaju! Ali zato izgledate u snu kao da ste nepristrasni? pitao sam. To ste dobili od sopstvene nepristrasnosti, bio je odgovor. Vae snage nisu bile dovoljno jake da vas dovedu do prave percepcije. U malim stvarima i u velikim stvarima svaki odgovor je izgledao kao dat sa znanjem i sigurnou. Ovde je govorio neko ko je u ovakvim doivljajima bio kao kod kue. Uvek se imao taj utisak. Ovi primeri mogu biti dovoljni. Ali dok govorimo o snovima koji su vie od snova, moe se povezati jo jedno iskustvo, s obzirom na niz dogaaja. Sedam godina pre osnivanja Hrianske zajednice, u snu sam video sebe kako se penjem na visoku planinu. Na trenutak sam zastao u usponu i video s leva, naselje ljudi. To je bila Druina Johanesa Milera (Johannes Mller). Staza me vodila blizu, ali ne stvarno u naselje, jer se nastavljala gore na stranu planine. Znao sam da moram ii desno i sa neto vie take uspona pogledao sam dole na naselje sa saoseanjem. Na vrhu planine jo ga vidim ispred mene stajala je crkva sa zvonikom koji se uzdie pravo u nebo. Crkvu je izgradio Rudolf tajner. Staza nije bila laka a ipak ne i previe teka. Posle kratkog pogleda mirno sam krenuo da se uspinjem. Kako je izvanredno da san kao to je ovaj ne bi trebalo samo da izraava stvarnost trenutka, koju u mojoj budnoj svesti nikada ne bi izrazio u ovakvom obliku, ve i da daleka budunost, o kojoj se nije moglo znati nita, moe takoe da zasja u njemu!* * * * *

Vie od godine je prolo pre nego to sam ponovo video dr tajnera. Veliki rat je poeo i svako je imao svoje neposredne dunosti. Razgovor koji sam imao s njim na poetku 1915. u Dojer Hofu (Deutscher Hof), u Nirnbergu, bio je posebno znaajan. Dr tajner je odmah poeo da govori o ratu. Drago mi je to vidim da ste imali istu ideju o svetskim dogaajima kao i ja, rekao je. U kojem to smislu mislite? pitao sam, pomalo oklevajui. Ne znam ta ste govorili o ratu. Ne, rekao je, i ne mislim to na taj nain. Ali imate veliku unutarnju osetljivost za ono to se zaista dogaa. Priznanje sadrano ovim reima malo me postidelo, i nastavio sam: Gospodine doktore, bilo bi mi drago da od vas saznam gde mislite da moja aktivnost tokom rata nije na pravim linijama. To je bio prvi, vie eksplozivan izazov na temu tekuih stvari, onom znanju koje prevazilazi uobiajeno znanje. Jer moj rad meu mojom kongregacijom u Nirnbergu bio je obavljan daleko od lokalnih antroposofa kakvi su bili sada, posle konanog odvajanja od Teosofskog drutva i bilo je sasvim neverovatno da je Rudolf tajner o tome ita uo. Odmah je prihvatio izazov. Nije dobro rei ljudima da ne bi trebalo da mrze Englesku, rekao je. To samo uzbuuje i ne pomae im. Bolje je rei: Vi stvarno uopte ne mrzite Englesku ako ste pravi Nemci. Kada Nemac ratuje on nikada ne mrzi osobu, mrzi uzrok. To je bila, zapravo, slaba taka u mom radu u to vreme. Ljudi nisu uopte bili zadovoljni mojim nedostatkom mrnje. Naravno, to su izraavali sasvim drugaije i govorili bi da nemam dovoljno saoseanja Ali, zapravo, nisam uspevao da im dam ideale dovoljno velike i vredne da dou na mesto previe ljudskih osjeaja. To je bila slaba taka kod svih duhovnih voa u Nemakoj tokom rata. Nisu bili sposobni da uliju duhovnu supstancu u ivotne borbe nemakog naroda. To mi je pomoglo da razumem ta je Rudolf tajner pokuavao u predavanjima koje je odrao u Berlinu u ranim godinama rata. U vezi sa najveim figurama nemake duhovne istorije Geteom, ilerom, Fihteom, Hegelom eleo je da ispuni srca ljudi shvatanjem duhovne misije Nemake. Ta predavanja obilato zasluuju da budu objavljena. Uinak koji su na mene lino imala je da su sadravala neto to je moglo da ispuni srca mladih u Nemakoj nadahnuem za neto emu su teili, neto to je, bez i jedne nepravilne note, moglo da ulije moralnu stabilnost i osvetli veliinu duha iz kojeg je jedina prava snaga Nemake mogla da se rodi. Ni jednu re danas ne treba povui. Plemenito nadahnue rasplamsano ovim predavanjima, i javnim i, ak i u veoj meri, onima datim intimnijoj grupi, bila su jedna od najlepih darova Rudolfa tajnera. Mudrou ispunjena vizija pravog mesta Nemake meu nacijama i uzviene Volje iza toga, tu postaje ista i vitalna snaga, ozarena svetlom ali takoe i rtvom. Ali Nemci su sluali emberlena (Chamberlain) i Trauba i nisu uli Rudolfa tajnera. Moe se s enjom razmiljati o onome to se moda ne bi dogodilo da su njegove ideje, prenesene naciji u njenom kobnom sukobu od dovoljnog broja dobro obavetenih i duboko oseajnih interpretatora, bile osnova za pravu patriotsku pouku. Nikada nisam uo da je Rudolf tajner rekao i jednu re o tome da je ignorisan. Njegova ljubav za nemaku kulturu, nezamagljena i roena iz duha, ostala je potpuno postojana, bez traga line uvrede. Ali protivnici su uredili da napolju raire izjavu da je Rudolf tajner ovek kojeg uglavnom treba okriviti za gubitak bitke na Marni i poraz u ratu. U prolazu kroz Koblenc, imao je kratki lini razgovor kao ovek s ovekom s fon Moltkeom, efom generaltaba. Fon Moltke nije bio lan Antroposofskog drutva i samo je povremeno uo neko predavanje Rudolfa tajnera. To je sve to se ikada dogodilo. Vojni poslovi u razgovoru ni jednom nisu pomenuti. Ko bi bio bolji voa za Nemaku: duh sposoban da napravi ovakve optube ili duh koji govori na predavanjima Rudolfa tajnera? O tome e poslednju re rei potomstvo. Drugi predmet mojih razgovora sa dr tajnerom koji se pojavio je njegov odnos sa sadanjom priznatom naukom. Vrlo brzo poto sam ga sreo, u meni se pojavio osjeaj odgovornosti. Bar u da uradim ono to vidim da mogu da Rudolf tajner ne ostane nepoznat onima kojima je danas povereno istraivanje raznih grana nauke. ivot me doveo u kontakt sa mnogim univerzitetskim profesorima. Razmiljao sam o svima njima i naleteo na Osvalda Kilpea (Oswald Klpe), s kojim sam bio vezan bliskim prijateljstvom. On