243

Svaki narod na svetu ima jednu posebnu granu industrije u kojoj ljudi pro-daju svoju sposobnost da ine natprirodne stvari. Tu industriju prati i tritena kome se za to nude specijalni rekviziti. U poslednje vreme i mediji sve viepodravaju verovanje u efikasnost ovakvih natprirodnih delatnosti. Veinaljudi uopte ne sumnja da magijski mehanizmi funkcioniu, a da naukaupornim poricanjem toga samo priznaje svoju nemo.

Danas postoji na stotine nezvanino usvojenih i priznatih sistema ukojima se dozvoljava mogunost vienja nevidljivog, a svaki od njih pratii nekakvo objanjenje koje bi trebalo da uveri skeptike da nije re o praznimpriama, nego o efektu koji poiva na nauci, tradiciji ili praksi.

Nauna objanjenja zasnivaju se na nekoliko razliitih koncepata, alipoto nijedan od njih nije odmakao dalje od prostih metafizikih razmatra-nja, svi se nalaze u domenu pseudonauke. Za telepatiju, recimo, najee ob-janjenje oslanja se na teoriju da elektrini signali mozga emituju elektromag-netne talase, koje osetljivi prijemnik u mozgu druge osobe moe da primi.Intenzitet ovih talasa bio bi u stvarnosti nemerljivo nizak, ali nije to jedinaprimedba ovom konceptu - ostalo je nejasno na koji nain primalac porukedekoduje ove talase, kako razlikuje one koji ine poruku od milijarde drugihkoji obavljaju druge funkcije u mozgu i kako odvaja signale jedne osobe odsignala milijardi drugih ljudi. Posebno je nejasno kako prijemnik uspeva dase snae u umu signala iz drugih prirodnih i vetakih izvora; signal izoblinjeg radiodifuznog predajnika toliko je jai od ovih modanih elektro-magnetnih talasa da bi odnos njihovih snaga bilo teko predstaviti.

TEHNIKE OBMANJIVANJA

7

7

Kad bi oni koji to za sebe tvr-de zaista imali paranormalnesposobnosti, svake nedelje bidobijali premiju na lutriji iliNobelovu nagradu za otkri-vanje sila nepoznatih fizici.Zato onda troe svoj talenatpo televizijskim emisijama?

(Richard Dawkins)

Osim nabrojanih praktinih pitanja, ima i nekih teoretskih koja ine daova teorija ne dri vodu. Najozbiljnija primedba odnosi se na tvrdnju bra-nilaca paranormalnih fenomena da udaljenost nema uticaja na kvalitet ko-munikacije: ne samo elektromagnetsko, nego i svako drugo poznato zraenjeima tu osobinu da njegov intenzitet opada s rastojanjem, a ako je izvor veomamali u odnosu na udaljenost (takozvani takasti izvor), to bi kod telepatskekomunikacije svakako bio sluaj, onda opada s kvadratom rastojanja. Topraktino znai da bi dvostruko poveanje udaljenosti imalo za posledicu e-tiri puta slabiji signal, desetostruko poveanje bi rezultiralo sto puta, a sto-struko ak deset hiljada puta slabijim signalom. Ovo nije samo empirijskipodatak nego stav koji se oslanja na zakon o odranju energije, pa bi eventu-alnim dokazivanjem suprotnog bila sruena cela fizika kao nauka.

Drugo pseudonauno objanjenje bazira se na uenju Karla GustavaJunga. Oslanja se na sinhroninost, koju je on sam blie objasnio kao znaaj-nu podudarnost. Po ovom konceptu, istovremeni dogaaji koji nisu povezanividljivim ovozemaljskim vezama, ipak imaju neto to ih povezuje u nekojdrugoj ravni. Tako je vienje na daljinu (prostorno ili vremenski) objanjenosposobnou nekih osoba da vide neto od ovih veza i da zavire u ravni po-stojanja koje su obinim ljudima nedostupne.

Evo primera. Poto popijemo kafu, estice taloga e se pod dejstvomkohezionih sila tenosti grupisati u gomilice, pa e tako dno oljice dobitiare koje ni najbujnija mata ne moe da stvori. Ako neko opere oljicu nepogledavi njeno dno, ove are nemaju nikakav znaaj niti su ga pre togaimale; ali ako neko pone da ita ove oblike i da ih interpretira, one za nje-ga imaju smisao i vie ih ne treba smatrati nasuminim i sluajnim, negoporukama koje su preko nevidljivih veza stigle iz neke druge dimenzije.

Tradicija prua znatno jednostavnije dokaze o prisustvu veza izmeunaeg sveta i nekih drugih ravni postojanja. I danas je prisutno naelo zae-to u renesansi, da je staro uvek bolje, dragocenije i manje potroeno od no-vog. Koncept shvatanja sveta koji je vaio u doba u kome je nauna misao bi-la tek u svom zaetku, smatra se verodostojnim i, bar na neki nain, istinitim.Tako se veruje da su ljudi danas zaboravili da vide stvari onakvim kakvimsu ih videli nekadanji mudraci. Svako ko za sebe tvrdi da moe da posma-tra svet na taj davno zaboravljeni nain, automatski dobija poverenje onihkoji su razoarani povrnou i odsustvom duhovnosti u savremenom svetu.

Ovde je posebno vano verovanje u sudbinu, koje podravaju skoro svesvetske religije, tim pre to se na njemu zasniva verovanje u vienje budu-ih dogaaja. I u naem narodu raireno je shvatanje po kome je ve inomroenja deteta njegova sudbina zapeaena i vie nikakva sila ne moe je

244

izmeniti. Neko je umro zato to mu je sueno, a neko izbegao smrt zato to munije bilo sueno da umre. Veruje se da neke posebno obdarene osobe moguinom gatanja da zavire u neiju sudbinu i da kau ta ga eka u ivotu.

Na narod veruje da se po roenju svakog deteta sastaju tri nevidljivesile ili boginje (suaje) i odluuju o njegovom buduem ivotu. Postojitakoe i verovanje da sedmo vee po roenju dolazi usud, da mu dosudi sveto e ga snai u ivotu.

Praksa je oigledan i esto korien argument onih koji veruju u ono-strano, a u tome im oberuke pomau i savremeni mediji. Svako e ponudi-ti pregrt pria iz kojih e nesumnjivo proizai dokaz teze da neto ipakpostoji. S obzirom da na drugim mestima objanjavamo veliki broj mehani-zama koji omoguavaju stvaranje i irenje zabluda, neemo se ovde zadra-vati na tome.

injenica da niko nikada nije nesumnjivo dokazao da je zaista sposobanda uini udo, ne umanjuje poverenje koje narod gaji prema udotvorcima.Niko se ne pita zato oni putuju automobilom ili avionom umesto da upo-trebe svoje telekinetike moi, zato vie vole da prekrauju vreme gledanjemu televizijski ekran nego u kristalnu kuglu ili zato u depu nose mobilni te-lefon umesto da iskoriste telepatske sposobnosti. A najmanje je jasno zatosvoje usluge tako raskono naplauju, kao da im je drae da uzmu poslednjuparu iz neijeg depa nego da se poslue svojom vidovitou i da ispraznekasu neke luksuzne kockarnice ili dravne lutrije.

245Tehnike obmanjivanja

Vidovnjaci

Postoje ljudi za koje se veruje da znaju sve ak i o osobama koje prvi put vi-de u ivotu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni e vas itati kao otvorenuknjigu. Biete zbunjeni, otii ete impresionirani i ubrzo svima priati oovom udesnom iskustvu. Jedino mogue objanjenje bie da taj ovek pose-duje mo vanulnog opaanja, jer ta bi drugo moglo da bude?

Nema sumnje da je to vetina dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaistavidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama slue da bi nas naveli da poveru-jemo u njihove natprirodne moi?

Jedan od naina itanja klijenta je da manipulator (ovaj izraz pozaj-mljujemo od industrije maioniarske i iluzionistike zabave) uposli piju-ne koji e pre seanse doznati to vie detalja o svakom klijentu. Evo delaispovesti jednog saradnika poznatog beogradskog belog maga, objavlje-nom u beogradskom Glasu od 22. jula 2000:

Kada doe klijent, mi mu uzmemo podatke objanjavajui da je vidovnjakstrano zauzet. Zakaemo seansu za sedam ili deset dana. U meuvremenuekipa odlazi na datu adresu i temeljno se raspituje o muteriji. Neprimet-no u jedan kraj dvorita ili hodnika oni bace neki zamotuljak. Posle nedeljudana, kada klijent doe na seansu, prorok ga zasenjuje linim podacima dokojih su doli njegovi ljudi na terenu. Onda vidovnjak gleda u pasulj isaopti muteriji da je na njegovu kuu i porodicu baena crna magija.Odlaze do njegove kue i prorok nalazi onaj zamotuljak. Tada se zakazujeritual skidanja prokletstva. Sve se to debelo naplauje.

Ova tehnika, kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao, po-znata je kao vrue itanje. Osim toga, postoji i hladno itanje; njime seslue manipulatori koji se umesto pijuna u poslu slue talentom, ali to ni-je lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri itav niz tehnika. Elokven-cija u izraavanju je dobar preduslov, a tu su i ispravno tumaenje mimike licai govora tela, sugestija, laskanje i uoptenost. Osim toga, od vanosti je i pro-cena koju manipulator naini u prvom kontaktu sa klijentom - odea i nakit,maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizu-ra klasina, moderna ili je kosa zaputena? Da li se po irini odee moezakljuiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na teini? Nosi li burmu, jesuli mu nokti isti? Da li je napet ili sedi oputeno? Predstaviemo na kraju inajvaniju tehniku - lov na detalje, koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.

Manipulator uglavnom govoriti uoptene stvari i posmatra klijenta. Uzavisnosti od njegove reakcije on e se u razgovoru primicati sve konkret-

246

nijim temama, pri emu e koristiti fraze koje lie na konstatacije a u stvari supreruena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent esto daje a datoga nije ni svestan, vidovnjak e to iskoristiti da se priblii temi koja e bitinajpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti. Dejms Rendi (James Randi)navodi primer iz TV emisije 48 asova (48 Hours) u kojoj je proslavljenividovnjak Van Praagh itavih 60 minuta pogaao detalje dobrovoljcima izpublike. Paljivim pregledom video - snimka, Rendi je izbrojao 260 pitanjakoja je vidovnjak postavio svojim klijentima i samo 2 tvrdnje (obe pogrene).Evo primera kako je teklo pogaanje:

Van Praagh: Da li je va mu dugo patio u bolnici, ili je brzo umro?Dobrovoljac iz publike (udovica): Oh, umro je skoro trenutno!Van Praagh: Da, jer mi je rekao: Nisam patio. Bio sam poteen bola.

ak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak nee insistirati na njemunego e posmatrati ono to se u psihologiji zove ideomotorni efekat a u naro-du govor tela: nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provoka-cijama u razgovoru. Ovu tehniku, inae, rado koriste i hiromanti (itai dla-na), jer dok u svojoj ruci dre klijentovu aku, ona im svojim jedva primetnimpokretima odaje reakciju na tok razgovora. Kasnije emo opirnije govoriti oovom efektu.

Dobar vidovnjak u isto vreme je i paljiv slualac. On e dozvoliti kli-jentu da govori onoliko koliko eli; zapravo, manipulator e biti najuspeni-ji ako klijent pretvori seansu u otvaranje due i pone da se jada za sve tomu lei na srcu. Vidovnjak e mu potom vratiti sve informacije ali u izmenje-noj formi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegovevidovitosti. Ovo je vrlo verovatan razvoj dogaaja jer veliki broj klijenatadolazi zato to ve ima neki lini ili porodini problem - pre svega zdrav-stvene, materijalne ili ljubavne prirode, to e manipulator lako videti ve naprvi pogled, sluei se tehnikama koje smo pomenuli. Hiromant (ita dlana)klijentu e, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanuda pone, od linije srca, zdravlja ili novca i im dobije odgovor bie mujasno zato je doao i ta eli da uje.

Od velike koristi je i to to klijent ve dolazi sa eljom da bude impresi-oniran, da ne kaemo prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida vee zna-enje nego to ga ona realno ima. elja da se doivi udesno iskustvo jestepokretaka energija seanse i vidovnjak zna da e ta elja kod klijenta pruitiposebno znaenje svemu to on kae, bez obzira koliko je to neobino ili bes-misleno. Ako ne odmah, onda e kasnije klijent analizirati te rei i pronalazi-ti im skriveni smisao i opravdanje (Aha! Rekao mi je da e mi krug doi glavea ja sam upravo udario glavom u bojler, koji je okrugao!)

247Tehnike obmanjivanja

Talenat o kome smo govorili podrazumeva i oseaj za ljudsku psiholo-giju, koji e mu rei da su ljudi u osnovi egoistini i samoljubivi, i da ih samosocijalna maska koju nose sputava da ovu svoju prirodu pokazuju na sva-kom koraku. Dobro odmerena koliina laskanja pomoi e manipulatoru daostavi utisak da je ve na poetku proitao klijenta.

Takoe je od vanosti i selektivnost ljudske memorije, jer e svaki klijentrado zanemariti sve promaaje i greke koje manipulator naini a seati se sa-mo pogodaka, i to utoliko bolje i sa vie detalja ukoliko je taj pogodak bio us-peniji. Na kraju e prilikom prenoenja svog iskustva drugima (potencijal-nim novim klijentima) uvek malo doterati stvar, malo zbog toga to e udrutvu uvek ciljati na to da impresionira sluaoce, a malo i zato to mu jelepe kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez znaaja ni toto se zna da je on za tu seansu dobro platio - a nikad nije poeljno prikazatise naivnim i prevarenim, kao to i u prepriavanju ljubavnih avantura akteriuvek preutkuju promaaje i uveavaju ili izmiljaju uspehe.

Pogreno je uverenje da rtve manipulatora mogu da budu samo lako-verne i sugestibilne osobe. Naprotiv, klijent mora da razmilja logino da bipovezao stvari onako kako to manipulator eli. ak i okoreli skeptici lakomogu da padnu na trikove - ne samo kad se razgovor vodi o fluidnim ineodreenim stvarima, nego i kad je tema konkretna i nedvosmislena.

lag na torti: kako uloviti detalje

Ovo je posebna majstorija, ali je nezaobilazna kod svih vidovnjaka jer bi beznje seansa dosta izgubila na uverljivosti. Postupak je takav da se dinamikomdijaloga sagovornik stalno intervjuie na nain koji je za njega neprimetan,tako to manipulator kae jedan uopten detalj (ali ne u formi pitanja), na ko-ji klijent daje konkretan odgovor. Manipulator pria mnogo neodreenih alisugestivnih stvari, a klijent kae tek po neku (esto veoma vanu) re, pa os-taje utisak da je vidovnjak sve pogodio. Pri tom su od pomoi i razne frazei potapalice koje ne znae nita, ali ih manipulator uvek ima na pretek usvom arsenalu, jer mu one daju mogunost da vodi glavnu re, da diktiratempo razgovora i da mu ostane dovoljno vremena da formulie sledeumisao. Primer za ovo je jedan na poznati vidovnjak kome u televizijskimkontakt -emisijama svaka trea ili etvrta reenica glasi Da li me ujete?

Najbolje je ako razgovor zapone to neodreenije, tako da dozvoli kli-jentu da sam odabere temu, uz istovremeni utisak da je pogaanje ve po-elo. Recimo: Oseam da je neki od predmeta u ovoj sobi pokrenuo neto vanou vama. Ovo nije pitanje, ali e klijent ipak pouriti da sam kae ta je to (aneto bi moralo biti, zar ne?) i esto se nee ni seati da je ita rekao, tim pre

248

to je na poetku seanse obino zbunjen i pomalo uplaen. A ako se ba uka-e potreba, moe se ista reenica posmatrati i na drugi nain - nije reeno daje ba u tom trenutku pokrenuo, moglo je to da se dogodi i u prolosti.

Ili, razgovor moe da zapone time to e manipulator rei da ima ose-aj da se neto dogodilo polovinom prole godine (to moe da bude sredina,ali i prva ili druga polovina), na ta klijent odgovara pozitivno ili negativno,ali je manipulator spreman na svaku varijantu. Godina je duga i u njoj sedogaa mnogo vanih i nevanih stvari; na primer, klijent je rekao da je pro-le godine imao saobraajnu nesreu, a manipulator odgovara: Da, sasvimjasno vidim. Uasno, uasno, ili bilo ta to ostavlja laan utisak da je njego-vo pominjanje prole godine imalo sasvim precizan povod.

A poto treba samo priati i priati, on e onda rei: Ali greite to kri-vite sebe za nesreu; ne vidim tu ni mrvicu vae krivice. Ako situacija kreneneeljenim tokom, recimo klijent odgovori da on uopte nije vozio kola negonjegov brat, teza o krivici klijenta je ve izgovorena i ona se mora po svakucenu podrati: Vidim ja to sasvim dobro, ali setite se ta ste priali pre nesre-e. To je ve lep teren za dobijanje poena - mora biti da su neto priali, makako dugo pre dogaaja, a to je moglo ili da uznemiri vozaa ili da mu odvu-e panju, a ako ne, onda e se ve nai nain da se nesrenom klijentu oteasavest, samo da se podri teza o vidovitosti.

ak i ako je klijent uporan pri stavu da nita nisu razgovarali, manipu-lator e rei da neto snano osea, neto to je potisnuto duboko u srcu - paljudi u oku zaboravljaju ta se dogaalo neposredno pre nesree, zar ne? Alinajvanije je neprestano priati, jer se samo tako ostavlja utisak:

Da, jasno vidim da ste to potisli u seanju, neto vam ne dozvoljava da toizae napolje iz vas. Neto bolno. Neto u glavi... (lov: moda je povredio gla-vu u nesrei, ili u glavi uva seanje na neto to ima veze sa nesreom?) ili uruci... (reaguje li na ruku? Moda je drao neto u ruci u trenutku nesree? Ilisu postojala neka nereena materijalna pitanja sa bratom?) oseam da je sad usrcu (lov se nastavlja: srce je tradicionalni centar emocija). Ako sve ovo i neprui rezultate, to je malo verovatno, manipulator moe da ostane pri stavuda je neto video, ali da je klijent to potisnuo duboko u podsvest. Ipak, miovde dajemo primer najnepovoljnijeg sluaja, a skoro je sigurno da e klijentsaraivati i da e se pronai neto. A onda e manipulator rei: Da, sad vidimsasvim jasno. Naravno, zato mi niste sami to rekli? Pa znate da od mene ne mo-ete nita da sakrijete!

Klijent e, naravno, biti toliko zbunjen da nee ni biti svestan toga damu, zapravo, jeste sam rekao! Zato e kasnije svima priati kako je manipu-lator sve pogodio - video je vie ak i od njega samog. Verovatno je da e iz

249Tehnike obmanjivanja

250

prie ispustiti detalje koji precizno opisuju ta je ko rekao, uostalom, ko bi setoga i seao? Najvanije je da je teza o vidovitosti dokazana - kako bi inaesve to znao? I za nesreu, i da je brat vozio, pa ak i ta su priali pre nesree!

Li Erl (Lee Earle) je podelio vidovnjake na one sa otvorenim i one sazatvorenim oima. Prvi su svesni tehnika i psiholokih mehanizama kojekoriste u manipulisanju svojim klijentima, a drugi ih koriste nesvesno. Ipak,obe kategorije su uverene da zaista poseduju natprirodne moi. Ovo je vaanpreduslov, jer su poverenje i sigurnost koje oseaju i ire oko sebe neophodniza uspeh. Dobar vidovnjak u svakom trenutku je dominantan i siguran usebe, a poeljno je ak da bude prepotentan i spreman da ignorie svaijemiljenje i stav, osim svog. Ovakva agresivnost pruie mu mogunost da seodbrani od svog najveeg neprijatelja, sumnje. Zato uspeni vidovnjaci nas-tupaju sa stavom: Ja znam da mogu da proitam tvoj karakter i tvoju sudbinu,a ti ako hoe veruj, a ako nee to je tvoj problem.

Treba rei da je ovakva manipulacija razgovorom prava umetnost i po-greno je uverenje da bi to mogao svako da izvede. U rukama talentovanogvidovnjaka sve nabrojane tehnike, ma kako jednostavne bile, mogu da os-tvare zastraujui efekat. Isto tako bismo mogli rei da je jednostavan islikarski pribor (etkica i boje), pa e ipak u rukama umetnika on pred naimoima stvoriti delo vredno divljenja. Stvar talenta.

Barnumov (ili Forerov) efekat

Evo primera. Ja vas, recimo, nikad nisam sreo, ali ipak znam sve o vama. Neverujete? Hajde da vidimo da li sam u pravu:

U vaoj sudbini zapisano je da ete tano u ovom trenutku imati ispredsebe knjigu Da li postoje stvari koje ne postoje otvorenu na 250. stra-nici i da ete je itati...

Naravno, bila je to ala, dobra za razbijanje treme pred ovako vaan trenu-tak. A sad ozbiljno:

Vi esto pokuavate da na okolinu ostavite utisak da ste vrsti i po-stojani, ali ste u stvari emotivna i ranjiva osoba. Ponekad ste vedri,komunikativni i drutveni, a umete i da se povlaite u sebe i tada oso-bama koje vas vole postaje teko da dopru do vaih misli. Volite pro-mene i dinamiku, i sputavanje slobode moe da vas odvede u nezado-voljstvo, pa ak i u melanholiju i depresiju. Dobro znate da ste osobakoja ima svoj stav i ne prihvatate tua miljenja izreena proizvoljno

i bez vrstog dokaza. Vi imate beskrajnu sposobnost da razumete ljudekoji vas okruuju i koje volite. Takoe imate snaan oseaj za praved-nost i iznad svega vam je najtee da prihvatite ljudsku pohlepu i ne-dostatak oseaja za druge.

U ljubavnom ivotu imali ste manjih problema. Ipak, i pored nekih sla-bosti, snaga vae linosti uinila je da sa tim uspeno izlazite na kraj.esto umete da prema sebi zauzmete kritiki stav, ak i vie nego to jeto potrebno. Razlog je uglavnom taj to imate jaku potrebu da vas lju-di prihvataju i vole, pa postajete prestrogi kad sudite o sebi.

Svesni ste da krijete znaajne potencijale, koje zbog svoje nesigurnostii povuenosti ipak niste realizovali u potpunosti. Uskoro ete nauitikako da svoje sposobnosti dovedete do punog izraaja.

Koliko biste platili za ovakvu strunu analizu vae linosti? Primite je kaopoklon - dovoljno e biti i to to ste kupili ovu knjigu.

Ovakav profil linosti zapravo je rezultat primene niza ablonskihtehnika poznatih kao Barnumov efekat. Ovaj fenomen prvi je objasnio psi-holog Pol Mil (Paul Meehl), ali mu je naziv dao po Finasu Barnumu (PhineasT. Barnum), vlasniku poznatog cirkusa Barnum, koji ga je koristio u svo-jim takama prepunim demonstracija vidovitosti i pogaanja detalja odobrovoljcima koji su izlazili na scenu. Njegov omiljeni slogan glasio je odsvega po malo za svakoga.

Klju Barnumovog uspeha jeste u tome to su njegove tvrdnje uoptenei mogle bi da vae za skoro svakoga, mada na prvi pogled izgleda da su spe-cifine i jedinstvene. Recimo vi volite dinamiku i ponekad biste eleli dapromenite neto u ivotu. Osim toga, poeljno je da izjave budu dvoznane,kao to je po prirodi ste optimista i vedrog ste duha, ali ste ponekad skloni de-presiji i povlaenju u sebe. Zatim, treba se koncentrisati na problematikugrupe kojoj sagovornik pripada, na primer vi smatrate da studiranje i polagan-je ispita ponekad moe da bude veoma naporno. Poslednje, mada ne i najman-je vano, je laskanje: vi ste osoba snanog duha i omiljeni ste u svojoj sredini.

Barnumov efekat je vrlo detaljno ispitivao psiholog Bertram Forer(Bertram Forer), tako da se danas za isti fenomen esto koristi i naziv Forerovefekat, mada je on sam koristio izraz zabluda subjektivne potvrde. U nje-govim studijama iz 1949. godine bile su angaovane velike grupe ispitanika.Za jednostavnije eksperimente najpre je svim uesnicima podeljen upitnik ireeno im je da e rezultate analize dobiti im rezultati budu obraeni. Ondaje, bez obzira na analizu odgovora (koja moda nije ni raena), svima pode-ljen jedan isti profil linosti (kojim smo se delimino upravo posluili u ana-

251Tehnike obmanjivanja

lizi vae linosti). Od njih je zatraeno da ocene (od 1 do 5) njegovu tanost,i rezultat se obino kretao oko 4,3. I u kasnijim slinim eksperimentima, izvo-enim na studijama psihologije po raznim svetskim univerzitetima, rezultatje retko padao ispod 4,2. Forer je izvodio i proirene eksperimente u kojimasu uesnicima podeljeni upitnici sa dva profila linosti: jedan pravi, koji je zasvakoga ponaosob sainjen na osnovu njegovih odgovora, a drugi (lani) bioje opet za sve isti. Upitani koji od ova dva profila tanije opisuje njihove ka-rakteristine osobine, u proseku se oko 60% uesnika opredeljivalo za lani.

Sline eksperimente izvodili su Dickson i Kelly, sa varijacijama u karak-teru tvrdnji kako bi se eksperimentalno izmerila specifina teina svake odnjih. Oni su ustanovili da prihvaenost testa znaajno raste ako je u njemuposebno podvueno za vas. Zatim, pozitivne osobine radije se prihvatajunego negativne, to se i oekuje, ali je utvreno da bi zbog ouvanja pove-renja u test trebalo da se nae poneka oprezno dozirana i blaga negativnaosobina. Pri tom su ispitanici pozitivne tvrdnje (laskanja) uglavnom svrsta-vali u osobine koje odlikuju samo njih, a negativne su karakterisali kao zajed-nike za sve ljude. Utvreno je, takoe, da se negativne osobine lake prih-vataju ako takva kritika potie od ljudi iz vieg drutvenog sloja. Takoe jeutvreno da ljudi rado sebi pripisuju neke osobine za koje se to na prvi pog-led ne bi oekivalo: neurotini ste, imate preteranu potrebu za potvrivanjemili autoritarni ste i traite apsolutnu poslunost.

Razumevanje Barnumovog efekta moe da pomogne u objanjavanjuzato tako veliki broj ljudi veruje da razne pseudonauke rade: astrologija,numerologija, bioritam, hiromantija, grafologija i tako dalje.

Svaka tehnika i rekvizit kojima se strunjaci u ovim delatnostima slueima viestruku namenu. Oni, pre svega, uveravaju klijenta da se rezultatodnosi samo na njih, jer je specifian i polazni podatak - datum roenja, lini-je na dlanu, are taloga kafe ili raspored karata u pilu. Evo vidite, a sami stemeali karte - rei e vam ita Tarot karata dok vam pokazuje kombinacijukoja nesumnjivo pokazuje da vam neko radi o glavi i da bi dobro bilo kadbiste mu dali ekstra honorar da vas oslobodi od uroka. Ako jo uvek sum-njate, dotui e vas omiljenim argumentom ako ja laem - karte ne lau!

Svakome od nas lake je ako pri teatralnom nastupu moe da se posluinekim rekvizitom. Zato se, recimo, buduim glumcima na prvoj godini studi-ja dozvoljava da na sceni imaju neto u rukama - olovku, knjigu, bilo ta, aliim se kasnije ta olakica ukida, to oni doivljavaju kao bacanje neplivaa uvodu. Isto se odnosi i na vidovnjake; oni e biti uverljiviji i ima e sigurnijinastup ako u rukama dre neto. Osim toga, kad negde pogree, radije e zato okriviti rekvizit nego da dovedu u pitanje svoje sposobnosti.

252

Jo jedna prednost ovih rekvizita je to samom manipulatoru slue kaogenerator sluajnosti, jer bi malo ko bio sposoban da bez gledanja u nekiizvor informacija izmilja puno raskonih detalja, ne koristei pritom nitaosim svoje mate. Zbog svega ovoga treba ceniti onaj mali broj vidovnjakakoji su u stanju da svoj posao uverljivo odrade sa zatvorenim oima i bezikakvih rekvizita - ne zato to su podaci koji se od njih dobijaju upotrebljivi,nego stoga to je takva mo imaginacije retkost i pravo je zadovoljstvo pos-matrati je.

Postanite i vi vidovnjak

Da li ste poeleli da u drutvu stvorite utisak da ste i sami vidoviti? Tom Ne-pier (Tom Napier) je nainio listu od 13 saveta onima koji ele da savladajuovu tehniku:

1. Zapamtite da je verovanje osnovni uslov za vidovnjatvo. Ako izgle-date i nastupate kao da i sami verujete u to to radite, moi ete da proda-te ak i loe itanje sudbine mnogim klijentima. Jedina opasnost ovakve ulo-ge je u tome to biste, moda, i sami mogli da poverujete da ste vidoviti!

2. Koristite rezultate statistikih istraivanja, anketa i analiza. Ovovam moe pruiti dosta informacija o tome u ta razne kategorije ljudi veru-ju, ime se bave, emu streme, o emu brinu i tako dalje. Na primer, ako do-voljno znate o klijentovom poreklu, nivou obrazovanja i zanimanju, kao i oreligiji njegovih roditelja, vi ve imate dovoljno podataka koji e vam pomo-i da prognozirate njegove elje i stavove.

3. Pripremite teren za nastup. Ne dovodite u pitanje svoj talenat time toete se otvoreno razmetati njime; dozvolite da sam klijent poveruje u vauvidovitost. Budite hladnokrvni, jer ga ne izazivate na duel; vi, uostalom, zna-te da moete da itate njegovu sudbinu, bez obzira da li on u to veruje ili ne.

4. Osigurajte unapred klijentovu saradnju. Imajte u vidu da uspeh vaegnastupa zavisi od saradnje subjekta isto koliko i od vaeg truda (na kraju kra-jeva, vi ve imate za sobom uspenu karijeru vidovnjaka - ne sedite vi na op-tuenikoj klupi nego klijent). Neka on shvati da zbog jezikih ogranienja itekoa u sporazumevanju neete moi uvek da izrazite ono to biste hteli, ida e u takvim sluajevima morati da vas dopuni. Tako ete jednim udarcemubiti dve muve: prvo, imaete alibi za sluaj da vaa vidovitost omane, jer ekrivica za to biti pripisana klijentu, a drugo, on e sam konkretizovati vaeuoptene izjave i prilagoditi ih svom sluaju. Kasnije e on u svom seanjuimati mnogo vie vaih pogodaka nego to ih je zaista bilo.

253Tehnike obmanjivanja

5. Koristite arene lae kao to su Tarot karte, kristalna kugla i slino.Ovo e vam doneti dvostruku korist: prvo, stvoriete dobru atmosferu, a dru-go, jo vanije, dae vam vremena da formuliete sledee pitanje ili tvrdnju.

6. Neka je uvek spremna lista fraza i jezikih potapalica. Tokom seansepristojna koliina fraza dae lepu formu vaim tvrdnjama i omoguiti da ne-im popunite vreme dok smiljate neku odreeniju tvrdnju. Na samom po-etku seanse bie to ak neophodno. U prirunicima i udbenicima za itanjesudbine iz dlana i za sline tehnike nai ete dosta ovih fraza.

7. Drite oi irom otvorene! Neka su vam i druga ula spremna. Paljivoposmatrajte klijentove reakcije na sve to kaete - ubrzo ete tano znati kadste pogodili u centar!

8. Koristite tehniku lova na detalje. To je pomono sredstvo kojim ete na-vesti klijenta da pria o sebi. Preformuliite nekako to to vam je rekao i vra-tite mu istu informaciju. Proturanjem pitanja preruenog u frazu takoe pri-siljavate klijenta da pretrai svoje seanje ne bi li pronaao neki podatak kojie vam biti od koristi.

9. Nauite da sluate. Tokom seanse klijent e oseati potrebu da pria o se-bi. Dobar vidovnjak to e mu dozvoliti. (Tokom jedne seanse posmatrao samklijentkinju koja je provela bar tri etvrtine vremena priajui; kad smo kas-nije razgovarali o tome, ona je tvrdila da nije izgovorila ni jednu jedinu re.Ona je, zapravo, platila vidovnjaku da joj ponovi ono to mu je sama rekla.)

10. Dajte dramatian ton seansi. Snano izgovarajte ono malo informacijakoje imate i slobodno podiite glas s vremena na vreme. Bogato ukrasite re-ima svako otkrie koje nainite. Ne ustruavajte se da budete teatralni.

11. Uvek ostavite utisak da znate mnogo vie nego to ste rekli. Uspeanvidovnjak, kao i uspean porodini lekar, uvek stvara utisak da zna jo togato nije rekao. Kad jednom uverite klijenta da znate jedan podatak koji, ponjegovom miljenju, nikako niste mogli znati, on e misliti da za vas vie ne-ma tajni! Tada e vam se klijent predati i imaete njegovo neogranieno po-verenje.

12. Nemojte se ustruavati da iskoristite svaku mogunost za laskanjeklijentu. ak i ako se klijent pobuni protiv ovoga, nee vam uzeti za zlo. Re-cite mu: Uvek ste sumnjiavi kad neko pomene neku vau vrlinu. To je zato tone oekujete da e neko rei neto dobro o vama a da za to nema poseban razlog.

13. Drite se zlatnog pravila: uvek recite klijentu ono to eli da uje!

254

Raljari

Neki ljudi tvrde da uz pomo posebnog rekvizita (visak, tap, ralje) moguda otkriju prisustvo podzemnih vodotokova. O ovoj vetini, koja se nazivarabdomantija, najstariji pisani trag datira iz 1556. godine (pronaen je uNemakoj), ali se pretpostavlja da su se ljudi prilikom traenja vode sluiliraljama jo pre vie od hiljadu godina. Zanimljiv je podatak da spisi o naj-starijem poznatom eksperimentu kojim je trebalo proveriti mogunost pro-nalaenja vode raljama, datira iz 1641. godine!

U novije vreme cilj raljarenja je proiren, pa sesada na taj nain trai sve: nafta, ruda, zakopanoblago, arheoloka nalazita, vodovodne cevi, elek-trini provodnici i izgubljeni predmeti i osobe. estose princip rada ove alatke objanjava time to pod-zemni vodotokovi stvaraju elektrino i magnetnopolje koje je nekim udom usmereno vertikalno uvis (mada se to ne uklapa ni u jedno nauno obja-njenje), pa ga raljar svojim rekvizitom lako otkriva.Osim toga, tvrdi se da su ova polja tetna i da izazi-vaju razne bolesti, ukljuujui i najtee. Tako su ra-ljari uli i u nae domove gde nam daju savete kako da razmestimo name-taj, posebno krevete na kojima spavamo, ne bismo li sauvali svoje zdravlje.Ovde je dolo i do male terminoloke korekcije - poto je re zraenje (vero-vatno zbog jonizujueg zraenja, naroito posle ernobiljske katastrofe i ot-krivanja rupe u ozonskom omotau) izala na rav glas, to je iskorieno dase elektromagnetno polje preimenuje u podzemno zraenje. Spojene, ove dverei, od kojih je svaka podjednako zlokobna, deluju jo stranije. Tako namsada isti zraci koje emituje izvorska voda ne smetaju dok je pijemo, ali namitekako kode dok ona tee ispod zemlje.

Za pretraivanje manjih povrina kao to su stambene ili poslovne pro-storije, ee se koristi visak jer je on manji i moe da poslui za preciznijekartografisanje podzemnih zraenja. Zanimljivo je gledati sa kolikim pove-renjem i odgovornou klijenti potuju savete, premetajui stolice i krevete,samo da bi izbegli tetne zrake.

Stie se utisak da su raljari veoma precizni u lociranju kritinih mesta ida, ako je neko u kui bolestan, lako pronalaze lokacije koje ukazuju da jebolest nastala zbog zraenja. Ako nekoga, recimo, mui glavobolja, sasvim si-gurno e se pokazati da su zraci najjai u vrhu njegovog kreveta, ali samoako je raljaru reena dijagnoza pre nego to je zapoeo skeniranje sobe.

255Tehnike obmanjivanja

Slika 1

Treba rei da se raljarenje ne zasnivani na jednom poznatom naunom prin-cipu ili prirodnoj sili, a propustilo je i an-su da se eksperimentalno dokae, o emue uskoro biti rei. Treba ga zato shvatitikao okultnu delatnost ili ga svrstati utvrdnje o paranormalnim sposobnostima.To vai ako raljarstvo posmatramo krozuobiajeno pseudonauno objanjenje saelektromagnetnim poljem, ali isto tako i za ezoterinu varijantu po kojoj miivimo u dva paralelna sveta: materijalnom i duhovnom. Ovaj drugi eponekad moi da zatrese rekvizit kojim se raljar slui, tek da bi nam dojavioneku informaciju iz onog sveta. Takvo tumaenje je podloga verovanju daje mogue i daljinsko raljarenje, kada se viskom skenira mapa neke oblastii tako se na njoj locira voda, nafta, nestala deca, zakopano blago ili ve ta se

trai. Zapravo, raljaru je mnogo lake dau raspravi odbrani ezoterinu varijantunego pseudonaunu, jer e u najgorem(za njega) sluaju duel da se zavri remi-jem: niko nee moi da dokae svojutvrdnju.

Alatke kojima se raljari slue veo-ma veto i znalaki su zamiljene. Kodsvake je mogue sasvim malim pokretomizazvati pomeranje viska ili vrha tapa,

pa je ta intervencija neprimetna ne samo za posmatraa nego esto i za samograljara. Kod viska (slika 1 i 2) to je mikronsko ljuljanje take oslonca ueta,sinhrono sa ljuljanjem viska, tako da se zbog rezonancije ovi pokreti vie-struko umnoavaju i prenose na samo klatno. Efekat pojaavanja oscilacijarezonancijom moe da bude veoma jak, zbog ega je, recimo, vojnicimazabranjeno da mariraju preko mosta jer bistrojevim korakom mogli da ga srue akobi se uestanost njegovog vibriranja po-klopila sa ritmom koraka.

Drugi tip alatke (slike 3, 4 i 5) koristipokaziva koji se na dugakoj osovini slo-bodno obre oko vertikalne ose. Tanije jerei oko skoro vertikalne ose, jer e raljarmalom promenom ugla moi da usmeripokaziva (zapravo teg, ije je teite van

256

Slika 2

Slika 3

Slika 4

ose obrtanja) na eljenu stranu. Kod nas jeu upotrebi malo pojednostavljena alatka,koja se pravi od kratke metalne cevi i odipke savijene u obliku slova L (slika 5).Nain korienja je isti, mada neki raljaridre u obe ruke po jedan ovakav pokazi-va pa kad se ipke, recimo, zakrenu jed-na ka drugoj i ukrste, to je znak da sunapipali to to trae.

Jedna zanimljiva i duhovita varijanta iste alatke (slika 6) nema obrtnuosovinu nego je napravljena od vrstog draa koji nosi elastini gumenitap. Na vrhu je teg ija je teina tako odmerena da je gumeni tap samodelimino savijen, pa je mogue veoma malom promenom ugla nosaapostii veliko zakretanje tega.

Najstarija varijanta, za koju se pretpostavlja da je u upotrebi preko hi-ljadu godina, prikazana je na slici 7. To je obina grana koja se simetrinorava, a u luksuznoj varijanti koriste se elastine ralje od elika ili fibera.Malim uvrtanjem tapova koji se dre u rukama mogue je primetno po-merati vrh gore-dole. Ovde je od vanosti pravilno dranje krajeva rekvizita,jer ako bi se oni drali punom akom tako da ih prsti potpuno obuhvate svedo dlana, bilo bi nemogue obrtati ih neprimetno bez pokretanja celih dlano-va. Zato su raljari propisali da se alatka pravilno dri tako to su zglobovi ukorenu prstiju ispravljeni, a tap je udaljen od sredine dlana. Tako je mogueuvrtati tapove samo savijanjem prstiju bez pokretanja dlanova, to je za pos-matraa praktino nevidljivo, a od strane raljara moe da bude ak i nesves-no izvedeno.

Ovo je samo grubi pregled najee korienih rekvizita, ali je listazapravo mnogo dua. U raznim krajevima sveta videemo da se raljari slu-e alatkama napravljenim od elinih opruga, ica, kalemova, loptica, mag-neta, konaca, tegova, obrtnih i kliznihleita i ko zna ega jo. Varijacija imamnogo, ali je kod svih sauvana glavnaosobina: ceo sklop (ili bar jedan njegovdeo) u nestabilnom je stanju, pa jepotrebna mala sila da se ova labilnaravnotea narui i da masa pone da seklati, savija, ljulja, trese, vibrira, ne bi linam saoptila da se ba tu nalazi onoto traimo.

257Tehnike obmanjivanja

Slika 5

Slika 6

Nauka sa najvie teorija

ak i letimian pogled na strunu dokumentaciju kojom se slue raljariotkriva jednu slabu taku koja bi mogla ozbiljno da ugrozi poverenje u tunauku. To je veliko neslaganje koje raljari pokazuju pri iznoenju svojihtvrdnji i pravila zanata. Neki, recimo, tvrde da onovi cipela moraju da buduod gume ili nekog drugog materijala koji je dobar elektrini izolator, a nekida takav materijal umanjuje efekat i da ga ne treba koristiti. Neki smatraju dadobar visak ima ue od pamunih niti, neki da je bolje svileno ue, kod nekihue mora da bude dobar izolator (po mogustvu sintetiko), a kod nekihmetalni lani. Neki koriste po dve alatke sa ipkama u obliku slova L (saslike 5) tako to ih dre paralelno pa se one meusobno ukrste kad ih traenipredmet ozrai, a kod nekih se oneu istoj situaciji udalje jedna od druge.Neki trae samo vodu, neki samo te-kuu vodu ali ne onu u cevima, nekimogu da nau samo cevi, a nekiistom alatkom trae sve to elite.Neki tvrde da preciznu detekcijuometa magnetno polje Zemlje, nekida su glavni krivci elektrini provod-nici, neki da su to meteoriti u Zemlji-noj kori, metalne gromade ili dubokepodzemne reke.

Neslaganja su ne samo po pitanju prakse, ve i teorije. Tako ete pronaitumaenje da se raljarstvo zasniva na naunim principima, ali i da je to darod Boga, ili prosto vetina koja se ui. Svaka od ovih teorija ima po dve grupezagovornika: jedni tvrde da se svi ljudi raaju sa tim talentom (ili da svimogu da naue vetinu) a drugi da postoje neki koji su prosto odabrani ida ostalima to nikada nee poi za rukom.

Ipak, postoje tri stvari koje su, po tvrdnji Dejmsa Rendija, svim ralja-rima zajednike. Prva je njihova tvrdnja da su u 100% (ili bar skoro toliko)sluajeva uspeni, a druga da oni po svoj prilici ine najpoteniju grupacijuod svih koji za sebe tvrde da imaju natprirodne sposobnosti. Rendi je, poslevelikog broja testiranih raljara u raznim krajevima sveta (jer njegova fon-dacija ve godinama nudi nagradu od milion dolara prvome koji demon-strira bilo koju paranormalnu sposobnost), izjavio sledee: Nijedna grupakandidata nije ni blizu raljarima po potenju. To su ljudi koji su iskreni, otvo-reni i kad nekoga varaju oni najpre varaju sami sebe. Samo na dva mesta, u Aus-traliji i u Engleskoj, primetio sam nameru raljara da osvoje nagradu podvalom.

258

Slika 7

Trea zajednika stvar je da svi, bez izuzetka, padaju na objektivnimtestovima, sprovedenim u kontrolisanim uslovima. Ovome emo posvetitimalo vie prostora, jer je od svih naunih, pseudonaunih i okultnih obja-njenja za nas vanije jedno prosto praktino pitanje, a to je...

Da li raljarstvo radi?

Mnoge tvrdnje koje na ovo pitanje odgovaraju pozitivno, baziraju se na aneg-dotama isprianim od samog raljara ili njihovog klijenta. Argument koji oninude je oigledan: raljari su u stanju da pronau ono to trae i to su doka-zali bezbroj puta. Zar to nije dovoljno?

Naravno, bie dovoljno ako se uverimo da je zaista tako. Ipak, ne dovo-dei u pitanje iskrenost ovakvih svedoenja, pokuaemo da vidimo kolika jemogunost da se i oni sami nau u zabludi.

Kopanje bunara je teak posao, pa zato niko ko se uputa u tu avantu-ru nee da se opredeli za mesto pre nego to konsultuje lokalnog raljara.Nema sumnje da je on uspean jer o tome postoje brojne legende, ali geolozitvrde da je, bar u oblastima u kojima je podzemna voda uopte mogua (toiskusan ovek moe da utvrdi na osnovu sastava terena i vegetacije), nju mo-gue nai na oko 80% ukupne povrine terena, i to ne dublje nego to seuobiajeno vri kopanje. Po tome sudei, lake je pronai vodu nego je nepronai, pa je zato Dejms Rendi u pomenutim testovima traio od raljarada utvrde gde nema vode, umesto gde je ima. Uzgred, od velikog broja ra-ljara koji su konkurisali (i sa kojima je postigao sporazum da je, da bi serezultat smatrao uspenim, potrebno ostvariti bar 80% pogodaka) niko se nijeni pribliio tome da osvoji nagradu. Rendi je na ovo izjavio: Poraavajua jeinjenica da raljari u nalaenju vode nisu nita bolji od bilo koga drugog.Iskopajte bunar na bilo kom mestu na kome je podzemna voda geoloki mogua,i vi ete je verovatno nai.

Nemci su imali drugaiji pristup naunom ispitivanju i proveri tvrdnjeda je raljarenjem mogue pronai vodu. Vlada je 1986. godine odobrila tro-ak od 400 000 nemakih maraka Univerzitetu za fiziku iz Minhena u ciljusprovoenja opsenog eksperimenta kojim bi se proverila tvrdnja raljara damogu da detektuju i pronau podzemnu vodu. Eksperiment je paljivoisplaniran, obuhvatio je preko 500 raljara i izvedeno je nekoliko hiljada poje-dinanih testova.

S obzirom na to da je u Nemakoj raljarstvo veoma dobro primljeno unarodu i da se njime bavi preko 10000 profesionalaca i amatera, eksperimentje izveden u pozitivnoj atmosferi u kojoj je veliki broj organizatora oekivao

259Tehnike obmanjivanja

da e rezultati biti afirmativni za raljare. ak su im i struni organizatori saUniverziteta za fiziku bili naklonjeni jer je i meu njima postojalo pozitivnouverenje, pa je tako otpala mogunost da se u sluaju neuspeha upotrebiuobiajeni izgovor da je struno osoblje svojim skepticizmom zrailo nega-tivnu energiju.

Test je obavljen u jednom velikom ambaru blizu Minhena u kome jepostavljena staza duine 10 metara, gde je mogao da se kree mali vagon sarezervoarom za vodu, pumpom i cevi na vrhu kroz koju je voda tekla. Ovdesu se organizatori opredelili za vodu koja cirkulie, jer je veliki broj raljaraizjavio da je kretanje vode neophodan uslov za detekciju. Po gornjem spratuambara kretali su se raljari i pokuavali da instrumentom po svom izboruutvrde na kom se mestu na 10-metarskoj stazi ispod njih nalazi vagon sa te-kuom vodom. O poziciji vagona za svaki pojedinani test odluivao je kom-pjuter sa svojim generatorom pseudosluajnih brojeva.

Tokom pripreme eksperimenta doveden je profesionalni maioniar ko-ji je izvrio detaljnu inspekciju celog ambara ne bi li otkrio mogunost vara-nja ili bilo kakvog neeljenog spoljnog uticaja na rezultat testa. Propisanaprocedura je zahtevala da nijedna od osoba na gornjem spratu ambara(ukljuujui i evidentiare i kontrolore) ne zna gde se nalazi vagon, ak ni po-sle svakog od pojedinanih testova. Tako, sve do kraja eksperimenta niko nijeimao povratnu informaciju.

Na poetku svog nastupa svaki uesnik mogao je da premeri terensvojom alatkom bez vagona sa vodom, kako bi utvrdio da li du staze pos-toji neki ometajui signal (podzemno zraenje?) koji bi oteao merenje. Vei-na raljara je locirala po 2 ili 3 takve take, pa je organizator obeao da tokomtesta za tog uesnika vagon nee parkirati u blizini tih mesta. Pri tome nesamo da su razni uesnici locirali razliite take, nego se njihova pozicijasvakog dana menjala jer je svaki uesnik nastupao u vie dana.

U prvom krugu testirani su svi prijavljeni kandidati sa nekoliko hiljadapojedinanih pokuaja, posle ega je u ui izbor ulo 43 sa najboljim rezulta-tima. Ovaj preliminarni test imao je zadatak ne samo da iz daljeg testiranjaiskljui one koji nisu imali ni po emu zanimljive rezultate (kakvih je bilopreko 90%), nego da ispita jo jedan aspekt eksperimenta, a to je kako razlii-ti parametri (osobine tenosti, brzina protoka itd.) utiu na uspeh detekcije.Tako je ponekad u cevi bila ista a ponekad slana voda, pa je ponekad cevbila i prazna. Nekad je protok bio laminaran (bez komeanja tenosti), a ne-kad turbulentan; nekad je voda bila zaprljana peskom, nekad ljunkom, itako dalje. Isti ti parametri u drugom krugu testa za svakog kandidata bili suprilagoeni onako kako je on u prvom krugu ostvario najbolji rezultat.

260

Ako bi raljar osetio da mu neto ometa koncentraciju tokom testa, mo-gao je da zatrai pauzu ili da prekine eksperiment za taj dan, to se estodogaalo. Moe se, dakle, rei da je uinjeno mnogo da bi eksperiment bioobjektivan: kandidati su imali sve traene uslove, protokol je bio dvostrukoslep (ni kandidati ni evidentiari na spratu nisu znali rezultat), nije bilopovratne informacije sve do kraja testa, kompjutersko pozicioniranje vagonabilo je nasumino i nepredvidljivo, testiranje svakog raljara bilo je ponav-ljano u vie dana, a sam program bio je prilino opiran (sa ukupno 843 testau drugom krugu), tako da bi rezultat morao da pokae da li raljari zaistaimaju sposobnosti koje im skeptici osporavaju.

Samo drugi krug eksperimenta, u kome je svaki od 43 kandidata mogaoda napravi izmeu 5 i 15 pokuaja, trajao je due od dve godine i tek po zavr-etku rezultati su sreeni i sistematizovani. Njihovo tumaenje bilo je ipaksloenije nego to to izgleda na prvi pogled, a i pojavila su se neslaganja okotoga na koji nain treba tumaiti neka sutinski vana pitanja. Zato e bitinajbolje da svako sam pogleda rezultate i donese sud.

Interpretacija rezultata

U prvom zvaninom izvetaju koji je 1990. godine podnela ovlaena agenci-ja (Wagner, Betz und Koenig), istraivai su najpre zakljuili da najvei brojraljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate u eksperimentu. Ipak, izve-taj je tako sroen da bi njegov nalaz mogao i da potvrdi tezu o uspenostijednog broja raljara. Ovo je prevod jednog dela izvetaja:

Nekoliko raljara je u odreenim testovima pokazalo neoekivano uspeanrezultat, to bi teko moglo (ako bi uopte moglo) da se objasni kao sluaj-nost... teza o postojanju raljarskog fenomena moe se smatrati empi-rijski dokazanom...

Raljarska udruenja po svetu imala su razloga da slave. Njihova strunatampa odmah je prenela ovaj nalaz, jer im je to bila prva nauna potvrdasposobnosti i sada su konano zapuena usta svima koji su im stajali na putu.

Nekoliko naunih institucija u svetu zatrailo je (i dobilo) kopije zapis-nika sa testa, ali niko nije mogao da na osnovu svojih statistikih analizadobije ni nagovetaj zakljuka da se teza o postojanju raljarskog fenomenamoe smatrati empirijski dokazanom. Neki naunici pokuali su dauspostave kontakt sa agencijom Wagner, Betz und Koenig, ali je profesor Betz,koji je nastupao kao portparol agencije, bio spreman samo na javnu prepiskupreko tampe. Njegovi javni odgovori, u polemici koja je inae normalna unaunom svetu svaki put kad se pojavi neslaganje, bili su takvi da je to

261Tehnike obmanjivanja

uveseljavalo itaoce koji su prisustvovali malom naunom skandalu, pa su seprotivnici malo po malo iskljuivali iz ovakve polemike. Ali, kao to to uvekbiva, naao se neko ko je bio spreman da tera stvar do kraja. Bio je to DimInrajt (Jim Enright), profesor bihejvioristike psihologije Instituta za okeano-grafiju na Univerzitetu iz Kalifornije.

On je uporno tra-io od agencije detalje ostatistikoj analizi kojaje primenjena za obradurezultata i na osnovukoje je donet finalni za-kljuak, jer je to bilo naj-vanije od svih spornihpitanja. Poto ih nikadanije dobio, odluio je daobjavi kompletnu anali-zu u lako razumljivojformi.

Da bi nas potedeogomile cifara, Inrajt jesve rezultate eksperi-menta predstavio u gra-fikom obliku. Na hori-zontalnu osu grafikonananeo je mere koje seodnose na poziciju cevi

sa vodom na 10-metarskoj stazi, a na vertikalnu osu poziciju koju je de-tektovao raljar. Ako bi pogodio tanu poziciju cevi, koordinate take bile bipodjednake za obe ose, i taka je morala da se nalazi na dijagonali izmeudonjeg levog i gornjeg desnog ugla grafikona. Profesor Inrajt je dao i neko-liko primera, koje mi ovde pojednostavljujemo i svodimo na samo etiri: prvi(1A) najbolji je mogui rezultat za nekoliko desetina pokuaja, kao kad biraljar imao Supermenov rendgenski vid i kad bi svaki njegov odgovor biosavreno taan. 1B je grafikon za test u kome je bilo manjih nepreciznosti, alije sve u svemu i dalje impresivan; prosena greka (kako bi matematiarirekli, standardna devijacija) nije vea od 50 cm na stazi od 10 metara.Grafikon 1C pokazuje znatno slabiji rezultat (standardna devijacija 150 cm),ali bi i on mogao da navede na zakljuak da tu ima neega jer rezultati nisuba sasvim razbacani; povrine u gornjem levom i u donjem desnom uglu,gde bi trebalo da se nau najvee greke, potpuno su nepokrivene. etvrti

262

Slika 1: primeri rezultata

grafikon (1D) primer je za slabrezultat, koji je na granici izmeupotpune sluajnosti i dokaza da jeraljar bio bar delimino efikasan.

Evo i konanih rezultatadrugog kruga eksperimenta kojije trajao dve godine i u kome suuestvovala 43 najbolje plasiranaraljara od preko 500 iz prvogkruga. Svaka taka (krui naslici 2) predstavlja po jedan poku-aj, a kruii su ispunjeni tamogde su rezultati za dva pokuajabili potpuno jednaki.

Ostaje nam samo da bacimopogled na grafikon i da se poslu-imo oseajem; reklo bi se da su take tako razbacane da bi teko bilo zaklju-iti da su uesnici bili uspeni. Uostalom, to i agencija tvrdi: najvei broj ra-ljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate. Sporni zakljuak je donet na osno-vu rezultata nekoliko najuspenijih uesnika. Pogledajmo ih.

Grafikon 3A pokazuje rezultate za raljara sa startni brojem 99, koji jeostvario najbolji rezultat. Od deset njegovih pokuaja, pet je iznenaujue us-peno mada su ostali prilino daleko od idealne ose (simetrale ugla iz-meu osa). Upravo je ovaj rezultat agencija navela kao dokaz stava da seteza o postojanju raljarskog fenomena moe smatrati empirijski dokazanom.

Ako zavrtite rulet 843 puta, kae Inrajt, bar jedna grupa od deset uza-stopnih pogaanja dati isto toliko dobar rezultat. Zapravo je malo verovatnoda u tako velikom broju pokuaja ne dobijete i odreeni broj sjajnih; negde eraspodela ovih dobrihpogodaka biti takva daoni nee biti primetni naprvi pogled, ali e uzmalo truda uvek moida se pronae i po nekaprilino uspena grupa.

Izgleda da je TomNepier (Tom Napier), i-jih smo 13 saveta za bu-due vidovnjake citirali

263Tehnike obmanjivanja

Slika 2: rezultati glavnog testa

Slika 3: rezultati najboljeg raljara i ponovljeni pokuaji

u ovom poglavlju, pravientuzijasta. On je odlu-io da naini kompjuter-ski model ovog eksperi-menta. Nema razloga datraite stotine raljara i dapotroite toliko vremena inovca na testiranje kaeNepier. Za moj raljar-ski eksperiment bili smosasvim dovoljni kompju-

ter i ja. On je izradio relativno jednostavan program kojim je simulirao ne-uspene raljare (one koji ne znaju gde je voda pa daju nasumine rezultate),pri emu je kao generator sluajnosti upotrebio niz od prvih 20 000 cifarabroja PI (3,141592...). Matematiari ovaj niz smatraju veoma dobrim izvoromsluajnih brojeva, a uz to je omogueno svakome ko eli da ponovi ekspe-riment sa istim izvorom sluajnosti. Broj PI je, inae, u projektu Gutenberg iz-raunat sa 1 250 000 cifara.

Rezultati koje je Nepier dobio sa 500 svojih virtuelnih raljara nisu ni-malo razoarali: prvi na tabeli bio je ak znatno bolji i od famoznog nema-kog ampiona (raljara broj 99), mada je kompjuter simulirao kandidate kojisu davali potpuno nasumine odgovore.

Da se vratimo Inrajtovoj analizi. Postoji veoma lak nain da se utvrdi dali je rezultat testa bio uspean sluajno ili zato to su ralje bile voenemajstorskom rukom: treba dozvoliti da taj raljar ponovi test. To je i ura-eno sa jo 28 pokuaja, iji rezultat je na dijagramu 3B. Procenite sami da lion dokazuje tezu o postojanju raljarskog fenomena.

Jo impresivnije izgleda dijagram na kome je predstavljeno est najus-penijih raljara (4A) gde je prisutan i kandidat broj 99 o kome smo ve govo-rili, ali kad je i njima dato da ponavljaju test onoliko puta koliko ele, rezul-tat nije pokazao nita znaajno (4B). Svaki od raljara je predstavljen dru-gaijom geometrijskom figurom.

Ovu zabludu objanjava takozvana Gausova kriva, o kojoj emo govo-riti u poglavlju Nauka i pseudonauka. Ako imamo dovoljan broj sluajnihuzoraka koji prikazuju rezultate nekog ponovljenog postupka, uvek e senai i mali broj vrlo uspenih, kao i isto tako mali broj vrlo neuspenih; jedi-no e prosenih biti mnogo. Malo je verovatno da naunici iz agencije Wa-gner, Betz und Koenig nisu znali za ovo.

264

Slika 4: rezultati 6 najboljih raljara i ponovljeni pokuaji

Ralje za 21. vek

Vremena se menjaju, nauka osvaja nova podruja, a u naim domovima sva-kim danom nalazi se sve vie elektronskih ureaja. Proizvoai okultnih po-magala doli su na ideju kako da iskoriste poverenje koje publika gaji premaelektronici. Trite je lako prihvatilo neke ureaje koji su i po funkciji i poprincipu rada isti kao obine ralje, samo to su obogaeni tehnikim dodaci-ma ija je jedina funkcija da impresioniraju korisnika. Ipak, nisu ba svi bilispremni da bez kritikog stava prihvate navode proizvoaa, pa se pria oovim ureajima ponekad zavravala i skandalom.

Prvi takav proizvod nosio je komercijalni naziv Quadro Tracker,(Quadro je naziv proizvoaa, a Tracker bi moglo da se prevede kao traga).To je mala crna plastina kutija na koju je nakaena antena i koja na prvipogled lii na tranzistorski prijemnik. Baterije ne postoje, jer ureaj (sudeipo tehnikoj dokumentaciji) radi uz pomo prirodnog magnetizma. InenjerMalcolm Roj (Malcolm Roe), potpredsednik firme Quadro Corporation,tvrdi da Quadro Tracker radi tako to osea specifine talasne duine osci-lacija koje stvaraju molekuli supstance za kojom se traga.

Tako moete da otkrijete zlato, marihuanu (ak i u telu narkomana),barut, izgubljene loptice za golf i tako dalje - ve prema tome koji ip steubacili u ureaj. Domet je nekoliko desetina metara, a ni zidovi nisu prepre-ka. Samo usmerite antenu prema sumnjivom mestu i ako osetite da netovue ureaj ka testiranom objektu, to je siguran znak da ste pronali onoto traite. Cena ureaja je u poetku bila 955 dolara, ali je u zavisnosti odkupca dostizala i celih 8 000 dolara.

Zanimljivo je da je proizvoa kategorino tvrdio da ureaj radi naprincipu koji nije poznat savremenoj fizici i da ne eli da ga patentira da nebi i drugi imali uvida u poslovnu tajnu. Neki kupci ipak su otvorili kutiju i,na svoje uenje, videli da je ona potpuno prazna! Postojalo je samo mesto zaip. Poele su da se javljaju prve sumnje i pretpostavke da je jedini moguimehanizam koji je ovo mogao da pokrene isti kao kod obinih ralji: ideo-motorni efekat!

Moda bi sve ostalo na nepotvrenim glasinama o prevari, da proizvo-a nije nainio jedan samoubilaki poslovni potez: prodao je nekolikoureaja policiji! Ubrzo posle toga klupko je poelo da se odmotava. FBI jepreuzeo sluaj i angaovao strunu slubu da proveri navode proizvoaa.Quadro Corporation bio je zamoljen da uputi svoje strunjake koji bi de-monstrirali ureaj. Na prvom delu testa, na kome su demonstratori imaliuvida u to gde se nalazi traena supstanca, antene su se tresle i ureaji su

265Tehnike obmanjivanja

prosto leteli prema njoj. Ali kad je na red doao zadatak u kome je trebalopronai skriveni cilj, testovi su zavreni potpunim fijaskom jer ureaj nijeuspeo da pronae ba nita.

Tako su 19. januara 1996. godine agenti odeljenja FBI za privredni kri-minal uhapsili kompletno rukovodstvo firme. U pripremi za suenje zatrae-na je ekspertiza Instituta SRI (Southwest Research Institute) a nalaz je sadraopodatak da u dva testirana ureaja nije pronaeno nita osim nekoliko mrtvihmrava. Ipak je otkriven nain proizvodnje famoznog ipa u kome se krijecela mudrost: prvo se Polaroid fotoaparatom snimi supstanca na koju bi tre-balo da ip bude osetljiv (recimo list marihuane), pa se tako dobijen snimakkopira obinim fotokopir aparatom. Onda se papirna kopija isee nakomadie, svaki komadi se upakuje u sendvi izmeu dve plastine plo-ice i ipovi su spremni za prodaju!

Upitani na koji nain ovako proizvedeni ipovi mogu da detektuju pri-sustvo supstance, strunjaci su tuiocu i poroti dali sledei odgovor:

Uestanost kojom ip osciluje nastaje pod dejstvom statikog elektricitetakoje proizvodi telo osobe koja dri ureaj, tako to osoba udie i izdie vaz-duh pluima. Ovaj statiki elektricitet prenosi se kroz kou do ureaja, asamim tim i do ipa. Svaka materija sadri odreene molekularne ues-tanosti; kad se stvori magnetno polje time to se telo pod nabojem statikogelektriciteta kree kroz prostor pod pravim uglom u odnosu na objekat, i tose polje dovede na isti nivo sa drugim takvim poljem rezonujui u istojfrekventnoj modulaciji, onda se oba tela privlae, kao to se privlae i dvaobjekta pod dejstvom gravitacionih polja!

Poto niko od pozvanih vetaka nije umeo da razjasni ta su inenjeri hteliovim da kau, zamoljen je Vejd Kuotelbaum (Wade Quattelbaum), pronalazaovog ureaja, da prui dopunska objanjenja. U zapisniku sa suenja posto-ji njegova izjava: Sve to sam rekao o principu rada zapravo je suprotno, patako niko ne zna kako ovo radi. Morate da mi verujete da ipak radi, jer sam jajedini koji ima uvida u tehnologiju i koji je sproveo istraivanje. Vejd je tokomistrage agentima FBI rekao i sledee: nijedan naunik ne moe da otkrije kakoovo radi jer samo ja sam dovoljno pametan da to shvatim!

Epilog nije ni po emu zanimljiv - idejne voe ovog posla su kanjene injegova dalja prodaja je zabranjena, ali je zato reakcija nekih kupaca bilatakva da bi mogla da navede na razmiljanje. Naime, veliki broj muterija nasuenju je tvrdio da ureaj ipak radi! Jedan od njih je, recimo, uz pomoQuadro Trackera uspeo da pronae stare aure od municije u svom podrumu,to je prokomentarisao reima: Eto, vidite, ili ova stvar radi ili sam ja idiot.Jedna dama je posvedoila da za dobro zdravlje svog deteta moe da zahvali

266

istom ureaju, jer ga redovno nosi ukupovinu ne bi li tako utvrdila koja hranaje zdrava, a koja sadri tetne pesticide.

Nije Quadro Tracker jedini ovakavureaj. DKL LifeGuard sadri relativnosloena elektronska kola, a njegova antenaje navodno tako podeena da moe daoseti otkucaje ljudskog srca na daljini odpola kilometra. To bi ga inilo veoma ko-risnim u pronalaenju osoba zatrpanih ru-evinama ili snegom. Jedna amerika vladina organizacija, pre nego to jeodluila da narui vei broj ovih ureaja, angaovala je Sandia Labs da testi-ra DKL Life Guard. Nalaz je bio jasan: upotrebna vrednost ureaja ravna jenuli. Tako je posao propao, ali moda to i nije tako loe za firmu DKL - zahva-ljujui tome to ni jedna zvanina ustanova nije prevarena, niko nije zabranioprodaju ureaja pa tako i danas moe da ga kupi svako ko ne zna kako bibolje potroio 14 000 dolara.

Pod nazivom Super - Sensor kriju se jo jedne savremene ralje. Evo tafirma Psi Tronic Vision tvrdi za ovaj proizvod poslednje generacije:

Uz pomo naih ralji moete da otkrijete prolost, sadanjost i budu-nost. Budui dogaaji su podloni zakonima verovatnoe, pa tako raljene rade ba uvek ako se koriste za lutriju. Ali u ostalim primenama, mataje jedino ogranienje! Otkrijte gde se nalazi voda, cevi, minerali, nafta itako dalje. Pronaite ribe, ivotinje i izgubljene osobe.

Znamo ljude koji ih koriste da bi predvideli kretanja na berzi, trine tren-dove, poslovne dogaaje, kao i da bi locirali probleme u proizvodnji. Znamomehaniare koji na isti nain otkrivaju kvarove u kolima i ostale serviserekoji tako pronalaze podzemne instalacije, elektrine kratke spojeve ili mestana kojima cevi cure. Profesionalni zdravstveni radnici, ortopedi, dijetetia-ri i ljudi koji dijagnostikuju bolesti na isti nain proveravaju svoje nalaze.Holistiki iscelitelji i herbalisti koriste ih da bi prepisali vitamine. U kuise koristite za pronalaenje zaturenih stvari, za donoenje odluka i za lakonalaenje broja u telefonskom imeniku. S njima moete da prekontrolietedecu i da vidite da li su u redu, kao i da utvrdite kakvo e vreme biti da bisteznali ta da obuete.

267Tehnike obmanjivanja

DKL Life Guard

Ideomotorni efekat

Nisu svi pokreti koje ovek ini svesni. Refleksne i motorne radnje, kao ipokreti udova u snu, izvode se nesvesno, a na pokrete nekih unutranjihorgana (kao to su srce ili eludac) teko je uticati svesno. Pa i kad je ovek ubudnom stanju, naroito ako je psihofiziki aktivan, on nesvesno ini mnogepokrete udova. Neki pokreti jedva su primetni, ali oni ipak postoje i mogueih je detektovati ili konstatovati elektrine impulse koje kroz nervna vlaknamozak alje miiima. Ovo se koristi u poligrafu (detektoru lai), jer akoovek moe voljno da sprei veliki pokret, on esto nije u stanju da zausta-vi i mikropokret koji ga prati, to se zove ideomotorni efekat. Tako pokretikojima raljari upravljaju svojim rekvizitima mogu da budu nesvesni, pa suesto i oni sami u uverenju da njihove ralje i visak pokree neki tajanstvenimagnetizam ili onostrana sila.

Ne samo raljarstvo, ve i mnoge druge okultne delatnosti objanjavajuovu akciju kao pokrete koje ini astralno telo. Prema zagovornicima teozof-skog ezotericizma, to je jedno od naih sedam tela u kome borave oseanja ielje (o ovome opirnije govorimo u poglavlju Parapsihologija / etnja izvantela). Na istom efektu zasniva se i Ouija tabla o kojoj e biti rei, a ve smoopisali kako vidovnjaci, hiromanti (itai dlana) i razni drugi itai sudbinekoriste ovaj govor tela da bi doznali ta se dogaa u svesti ili podsvesti nji-hovog klijenta. Istini za volju, istim trikom koriste se i psihijatri, detektivi,kockari i veti poslovni ljudi da bi otkrili kad njihov sagovornik blefira.

Termin ideomotorna akcija jo je 1882. godine uveo Viljem Karpenter(William Carpenter) da bi objasnio pokrete kojima se pomeraju ralje ili visaki kojima medijumi na seansama prizivanja duhova podiu i okreu sto. Usvojim istraivanjima Karpenter je ustanovio da ovi pokreti mogu da se inebez uticaja svesti i emocija, a da su uglavnom inicirani sopstvenim zapaanji-ma ili sugestijama od strane drugih osoba. Inae, ovaj efekat je prvi put opi-san jo 1800. godine, a 1930. kliniki je dokazan.

Zato ne bismo pokuali sami?

Nikada ne treba verovati priama da je za postizanje efekta kojim se pokreuralje ili visak potrebna neka natprirodna sila, posebno znanje ili obuka. Nijepotrebno ak ni verovati u postojanje natprirodnih sila. S obzirom da jeideomotorni efekat sasvim normalna stvar kod svakoga, pa ak i kod okore-lih skeptika i kod ljudi koji sa obe noge vrsto stoje na zemlji, u rukama sva-ke osobe ralje i visak e zaigrati pod uticajem sila kojih ta osoba najeenije ni svesna.

268

Hoete li da pokuate? Nije te-ko: uzmite visak koji ste dobili uzovu knjigu i postavite ga iznad prvogDA - NE crtea. Ako vam je zgod-nije, koristite crte na poleini knjige.

Slobodno zaobiite sve savetekoje e vam moda dati osobe kojeznaju kako se to radi. Moda evam dati i primedbu da visak ili nje-govo ue nisu po propisu, da trebada budu ovakvi ili onakvi, ali nesluajte to - ve smo nabrojali velikibroj pravila koja u svojim atarimapropisuju lokalni raljari i videli smoda su mnoga od njih kontradiktorna.Umesto viska mogli ste da upotrebitei bilo koji predmet odgovarajue teine, okaen o bilo kakav konac, efekat bibio isti. Nije vam potrebno da mistifikujete postupak, nikakve arobne rei,ne morate da ekate posebno doba dana ili noi niti da ispunjavate bilo kakvespecijalne uslove. Nije neophodno ni da potujete ono to strunjaci sma-traju obaveznim, a to je da najpre od viska zatrae odgovore na standardnapitanja: da li smem, da li mogu i da li treba da ovo uradim. Naravnoda smete i moete, a da li treba da uradite - pa zato da ne? Jednostavnosedite, diite duboko i opustite se, uzmite lani viska izmeu kaiprsta ipalca, odaberite visinu na kojoj etedrati lani i naslonite lakat na sto.Neka je vrh viska tano u srediniiznad DA - NE crtea. Umiritevisak i saekajte da budete spremniza poetak. Budite strpljivi.

Posle nekog vremena zapazi-ete da se visak klati po isprekidanojliniji spreman! Da li ga to pokreeneka magina sila? Ne, pokreete gavi, mada toga verovatno niste nisvesni. Nestrpljenje da ponete testnavodi vas na to da ruku pokreeteneosetnim pokretima, a rezonancijae uiniti ostalo. Kao dete koje seljulja na ljuljaci uz veoma malo ulo-

269Tehnike obmanjivanja

Slika 1: Podloga za visak (crte jeponovljen na poleini knjige)

Slika 2: Podloga za visak sa krunimkretanjem (ponovljeno na poleini knjige)

ene snage, i visak se ljulja zahvalju-jui mikronskim pokretima ruke.

Sada pitajte visak (sebe?) sveto zaelite. Pitanja formuliite takoda na njih moe da se odgovori saDA ili sa NE. Lepota je u tometo moete da vodite ovaj dijalogsa svojom podsveu (da ne kaemoba monolog, jer bismo time pokva-rili aroliju trenutka) i oko najin-timnijih tema, koje ne biste nikadanikome pomenuli, jer sve ostaje uvama. Dakle, pitajte bilo ta i ne is-travajte se da date odgovor una-pred. Saekajte da on izae iz vas,da vam ga podsvest saopti preko

viska. Jer to je zaista prozor u neto nestvarno, ali ne u neki paralelni svetnego u vae nesvesno. A to je neto nepredvidivo i zanimljivo. arobnije odsvega to moe da se zamisli.

Umesto kretanja gore-dole za da i levo-desno za ne, nekima se viedopada kruno kretanje viska, u smeru kazaljke na satu za da i suprotnoza ne, pa je priloena i takva podloga (slika 2). Ako probate, videete da ei ona isto tako da radi.

Uz pomo treeg crtea moete da kvantifikujete vae odgovore. Koliko(u procentima) verujem da e se moj poduhvat uspeno zavriti? Koliko samuopte sposoban (sposobna) za to? Koliko od te-i-te osobe mogu da oekujempomo? A izdaju? Koliko volim nju (njega)? A ona (on) mene? ak i akodobijete odgovor ?, znajte da je i to neki podatak.

Ima li ova igra i neku upotrebnu vrednost? Sve zavisi od vas. esto e-te imati potrebe da doznate odgovor na neko pitanje na koje biste odgovorilisa ne znam ili nisam siguran (sigurna). Uzmite visak i doznajte vae taj-ne elje i nesvesne odluke. Moglo bi da pomogne da upoznate problem - ilibar da upoznate sebe.

I zapamtite: visak pokreete vi, a ne neko drugi ili neto drugo. Zato nemistifikujte stvari nepotrebno; nema svrhe da traite odgovore na pitanja ijiishod zavisi od spoljnih inilaca, recimo da li je pradeda zakopao u bati ups blagom ili koji e brojevi biti izvueni u sledeem kolu igre Loto. Akopostavite pitanje da li e mi taj-i-taj danas doi u posetu, moi ete dadoznate kakve su vae elje po tom pitanju, ali ne i ta e se zaista dogoditi.

270

Slika 3: Podloga za kvantizaciju odgovora(ponovljeno na poleinii knjige)

Ouija tabla

Ovo je jo jedan zanimljiv primer demonstracije ideomotornog efekta. Naglatku povrinu stola postavlja se veliki krug na kome su ispisana sva slovai cifre, a esto postoje i neke fraze, kao to su Da, Ne, Zdravo, Zbo-gom, Neu ti rei ovoga puta, Pitaj me ponovo za sedam dana i takodalje. Kao pokaziva koristi se planeta (mali stabilni predmet sa tri glatkenoice) tako to na njoj dve osobe dre po dva prsta (kaiprst i srednji prst).Poto ona slobodno klizi po stolu, uesnicima je lako da je pokreu do e-ljenih slova ili cifara po redosledu kojim e se formirati poruka.

Obino se bira takav scenario koji e igri dati mistini ili okultni smisao,pa se sve pretvara u spiritistiku seansu. To je, recimo, razgovor sa umrlim iliimaginarnim osobama. Uesnici na glas postavljaju pitanje, a prozvana osobaim odgovore daje kroz njihove pokrete. Tako poinje dijalog izmeu uesni-ka u igri sa jedne i prozvane osobe ili neke natprirodne sile sa druge strane.S obzirom da je povrina stola glatka (ovo je vaan uslov), otpor trenja je veo-ma mali pa se stvara iluzija da planetu zaista pokree neko trei. Nema sum-nje da bi jednostavan test (u kome bi medijumi zatvorili oi a trea osoba ita-la poruku) razbio sve iluzije, ali naravno da nikome ne pada na pamet dakvari lepotu igre.

Medijumi u ovoj igri su, dakle, dve osobe; ovo daje atraktivnu dimen-ziju ideomotornom efektu, jer naizmenino (i potpuno nesvesno) preuzima-nje inicijative pri pokretanju aedaje nepredvidljive i zanimljiverezultate. Ponekad dijalog popri-mi neugodan tok, jer se medijumirado zaklanjaju iza izgovora daporuku alje neko trei, pa koristepriliku da nekome od prisutnihnesvesno ili svesno saopte netoto mu inae u direktnom razgo-voru ne bi rekli.

Uz dobro pripremljenu at-mosferu, naroito ako su uesnicii posmatrai skloni mistici, efekatje tako snaan da psihiki labilneosobe mogu da zapadnu u ozbilj-nu krizu. Suzi Smit (Sussie Smith)u knjizi Ispovest medijumapriznaje da je posle nekoliko spiri-

271Tehnike obmanjivanja

Ouija tabla: pokreti planete kojima seispisuje re arobnjak

tistikih seansi sa Ouija tablom, postala psihiki nestabilna. Psihijatar drKarl Viklend (Carl Wickland) je 1924. godine u knjizi Trideset godina meumrtvima tvrdio da je Ouija tabla rezultirala takvim divljakim ludilom da jeesto bilo potrebno smetanje uesnika u duevnu bolnicu. Mnogi su ovaj dra-matini efekat iskoristili za tvrdnju da je za amatere opasno da se bave takodelikatnim stvarima kao to je prizivanje duhova. Sa ovim bismo mogli da sesloimo, naroito ako su pomenuti amateri sugestibilni i ako to to su videline prihvataju kritiki.

Najraniji pisani tragovi govore da je Ouija tabla bila u upotrebi jo zavreme Rimskog imperatora Valensa, u etvrtom veku nove ere, mada nekiistraivai tvrde da su Grci znali za nju jo pre Hrista. Posle mnogo vekova,godine 1890, ideju su iskoristili arls Kenard (Charles Kennard) i Ilaja Bond(Elijah Bond), prilagodili je savremenoj upotrebi i patentirali je. Oni su svompronalasku dao ime Ouija (ita se uija), to na egipatskom navodno znaidobra srea. Sitniavi ljudi su zavirili u renik i videli da ouija na egi-patskom ne znai ba nita, pa se Kenard ispravio i rekao da je to odgovorkoji je on u jednoj seansi dobio od same table, tako da je taj naziv i ostao. Po-sle samo dve godine, Kenardovu firmu, koja je proizvodila tablu, otkupio jenjegov bivi poslovoa Viljem Fuld (William Fuld). Prvi potez novog vlasni-ka bio je da preuredi istorijat table, pa je rekao da je on pronalaza i da jeizraz Ouija nastao spajanjem francuskog oui i nemakog ja (obe rei znaeda, pa bi prevod bio Da-da). Godine 1966. patent je otkupila firma BraaParker (Parker Brothers) i od tada se onaproizvodi u Salemu.

Za one koji ele da isprobaju ovajefekat, savetujemo da sami naprave svojuOuija tablu. Ne samo da je jednostavnije ijeftinije od naruivanja originalne, negoe tako imati i sva naa slova. Treba samona 40 papiria ispisati slova i cifre (even-tualno na jo nekoliko papira i neke uobi-ajene fraze) i poreati ih u krug poglatkom stolu. Umesto planete dobro eposluiti i rakijska ili manja vinska aa,okrenuta naopako.

Poto je za nae govorno podrujere Ouija neudobna za izgovor (a nikonije usvojio bukvalan prevod Da-da),za ovu igru kod nas se ee koristi izrazprizivanje duhova.

272

Nain korienja male ouija table

Postoji i mala varijanta Ouija table za jednu osobu. Za nju se koristi veli-ka ivaa igla i pare konca. Vrhom igle treba napraviti malu rupu na papiruu centru kruga (da bi vrh imao stabilan poloaj pri okretanju igle) i dratikonac kao na crteu, tako da deblji kraj igle rotira na nekoliko milimetaraiznad slova. Ova igra je kod nas poznata kao prizivanje anela. Vano jeda taka u kojoj se dri konac bude tano iznad centra kruga u kome lei vrhigle (ova osa je na crteu oznaeno takastom linijom), pa je malim nesves-nim pokretom ruke lako navlaiti iglu redom na slova kojima nam naaneo uvar saoptava poruku. Na poleini knjige takoe je priloen crtekoji moe da se koristi za ovu igru.

Kako zaraditi milion dolara

Dejms Rendi (James Randi) napravio je uspenu karijeru kao profesionalnimaioniar, ali danas je znatno poznatiji zbog svoje delatnosti demistifi-kovanja i javnog raskrinkavanja tvrdnji o paranormalnim sposobnostima i fe-nomenima. On je postao nona mora svetskih proroka, samozvanih isce-litelja, vidovnjaka, raljara, bioenergetiara, astrologa i svih koji se slue cr-nom i belom magijom da bi izmamili novac od lakovernih ljudi. Ovaj savre-meni prosvetitelj autor je nekoliko knjiga koje obrauju istu problematiku.

Godine 1996. osnovao je Obrazovnu Fondaci-ju Dejmsa Rendija (James Randi EducationalFoundation, JREF). Ova neprofitna organizacijaodrava obrazovne seminare sa nastavom iz ve-tine kritikog rasuivanja, razvija testove i nauneeksperimente za proveru tvrdnji o paranormalnimsposobnostima, i slino. U delatnost fondacijespada i izdavanje knjiga i nekoliko asopisa kao ipopularnog biltena Swift, nazvanog po uvenomsatiriaru Donatanu Sviftu (Jonathan Swift). Fon-dacija daje stipendije i na razne druge nainepodrava studente koji su aktivni u borbi protivsavremenog sujeverja. Organizovana je i pravnasluba koja prua pomo rtvama prevara iz ovogdomena.

Artur Klark (Arthur C. Crarke), autor uvene Odiseje 2001, rekao je:Rendi je nacionalno blago i moda jedan od retkih boraca sposoban da spreitruljenje i propadanje amerikog duha.

273Tehnike obmanjivanja

Dejms Rendi

Najzanimljiviji potez Rendijeve fondacije je ponuda od milion dolaranagrade prvoj osobi koja uspeno demonstrira bilo koju paranormalnu spo-sobnost. Za nekoliko godina prodefilovalo je dosta kandidata meu kojimaje bilo iscelitelja, itaa misli, proroka, vidovnjaka, raljara, konstruktora per-petuum mobile-a, pa i naunika - ali se do sad niko nije ni pribliio osvajanjunagrade! Mnogi kandidati padali su u teku depresiju posle fijaska na testu,jer su bili duboko uvereni da njihova natprirodna mo zaista postoji. Oi-gledno je da su to ljudi koji su iskreni i poteni, ali koji su jednostavno bilizavedeni pogrenim i nekritikim nainom procenjivanja svojih moi. Nasu-prot njima su oni koji dobro znaju ta rade i zato to rade, jer se oni ne odazi-vaju na ovu ponudu, nego se navodno postavljaju iznad nje time to izjavlju-ju da ne ele da svoje natprirodne moi, od Boga dobijene, koriste za bo-gaenje. Mada se ovde samo po sebi namee pitanje zato onda svoje uslugetako solidno naplauju, Rendi se uzdrao od svih malicioznih komentara iprosto im je poruio da nagradu ne moraju da zadre; mogli bi, recimo, da jeposle osvajanja poklone nekoj humanitarnoj organizaciji, to bi takoe bilobogougodno.

Evo kompletnog teksta ugovora koji kandidat treba da zakljui sa fon-dacijom pre nego to krene u demonstriranje svojih sposobnosti:

Ja, Dejms Rendi, posredstvom Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija,isplatiu sumu od US$ 1000000 (jedan milion dolara) bilo kojoj osobi iliosobama koje uspeno demonstriraju bilo koju parapsihiku, natprirodnuili paranormalnu sposobnost bilo koje vrste pod zadovoljavajuim uslovi-ma provere. Ta demonstracija mora da se izvede po sledeim pravilima iogranienjima:

1. Kandidat mora nedvosmisleno da najavi unapred, pri emu e se kandidati gospodin Rendi sloiti, o tome kakve e moi i sposobnosti biti demonstri-rane, ogranienja predloene demonstracije (kao to su vreme i lokacija) ita e biti oznaeno kao pozitivan, a ta kao negativan rezultat. Ovo je pri-marno, osnovno i najvanije od svih pravila.

2. Bie prihvaena samo stvarna demonstracija najavljenog karaktera i obimaunutar ogranienja o kojima je postignuta saglasnost. Anegdotski izveta-ji o prethodnim dogaajima ne prihvataju se i ne uzimaju u obzir. Nas neinteresuju teorija ni objanjenja na koji nain najavljene moi funkcioniu;takav materijal nemojte da nam dostavljate.

3. Kandidat se slae s tim da sav materijal (fotografski, snimljen, napisan itako dalje) bilo koje vrste, koji je nastao prilikom testiranja moe slobodno

274

da se koristi od strane JREF (Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija) nanain koji gospodin Rendi odabere.

4. Testovi e biti sainjeni tako da nikakav postupak presuivanja nee bi-ti potreban. Rezultati e biti samodokazujui svakom posmatrau, u sagla-snosti sa pravilima sa kojima e se saglasiti sve zainteresovane strane preobavljanja formalnog testa. Nijedan deo postupka testiranja ne moe da seizmeni bez izriite saglasnosti svih zainteresovanih strana. Gospodin Ren-di, mada e biti prisutan tokom formalnih testova, nee direktno uticati nakorieni materijal.

5. Od kandidata moe da se zatrai i/ili zahteva da odri neformalnu demon-straciju pre formalne, ako udaljenost i vremenski raspon to nalau, u ciljuutvrivanja da li je kandidat u stanju da izvede to to je najavio. Svrhaovoga je da se izbegne potreba formalnog testiranja u takvim sluajevima.Ne ograniava se broj koliko puta kandidat moe da ponovi test.

6. Svi trokovi kao to su transportni, boravini i ostali koje je kandidat nai-nio u pokuajima da osvoji nagradu, padaju na teret kandidata.

7. Ako prihvati ovaj izazov, kandidat se odrie svih prava na legalan postu-pak protiv gospodina Rendija i Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija, umeri u kojoj ovo moe da se ispotuje u okviru uspostavljenog pravnog sis-tema. Ovo se odnosi na povrede, nesrene sluajeve ili bilo koju fiziku iliemocionalnu tetu i/ili finansijski ili profesionalni gubitak bilo koje vrste.Ovo pravilo, ipak, ne utie na osvajanje nagrade.

8. Pri izvoenju formalnog testa, nezavisnoj osobi e od strane Dejmsa Ren-dija biti ispostavljen ek u iznosu od 10 000 dolara. Ako je kandidat uspe-an pod dogovorenim terminima i uslovima, ek e se odmah predati kan-didatu, i u roku od deset dana Obrazovna Fondacija Dejms Rendi e is-platiti kandidatu preostali iznos do cele nagrade (milion dolara, kao to jeodreeno u junu 1998. godine). Milion dolara u prenosivim obveznicamaje deponovan kod Goldmen Saksa, u Njujorku, na raunu nagrade Obra-zovne Fondacije Dejmsa Rendija kao garancija fonda nagrade. Proveraovog rauna i njegovog stanja moe da se obavi telefonom u kontaktu saFondacijom na broj 1-954-467-1112, faks broj 1-954-467-1660.

9. Kopije ovog dokumenta moe besplatno da dobije svako ko to zatrai i po-alje adresiran koverat, a moe da se preuzme i preko Interneta.

10. Ova ponuda nainjena je od strane Dejmsa Rendija preko ObrazovneFondacije Dejms Rendi, i iza nje ne stoji nijedna druga osoba, agencija ili

275Tehnike obmanjivanja

organizacija, ali i drugi mogu da budu zainteresovani za ispitivanje najav-ljenih sposobnosti. Oni mogu da pridodaju novani iznos pod odreenimokolnostima, i u tom sluaju proces i rukovoenje postupkom bie izvede-ni od strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendi-ja. Fondacija nee ispostavljati zahtev da se taj iznos deponuje kao zalog ilipodnese na uvid kao gotovina, ili na drugi nain potvrdi pre izvoenja tes-ta. Fondacija nee drugima pruati takve usluge.

11. Ova ponuda je otvorena za sve osobe, u bilo kom delu sveta, nezavisno odpola, rase, obrazovanja i tako dalje, i ostae na snazi dok nagrada ne budeosvojena. Posle smrti Dejmsa Rendija, postupak za osvajanje ove nagradevodie druga osoba, tako da e ponuda i dalje biti vaea.

12. Svaki kandidat mora da se saglasi s tim ta e initi zakljuak da li je, prili-kom formalnog testa, on ili ona potvrdio ili nije potvrdio najavljenu spo-sobnost ili mo.

Molimo popunite ovaj obrazac i u dva pasusa napiite od ega e se sasto-jati demonstracija.

PRIMEDBA: Nikakva posebna pravila, izuzeci, uslovi, standardi ili uslu-ge nee biti prihvaeni bez unapred postignute uzajamne saglasnosti svihzainteresovanih strana, i kandidat koji se ne sloi sa ovde navedenim pra-vilima nee biti prihvaen. Samo potpuno slaganje sa ovim pravilima omo-guie da kandidat bude prihvaen kao trailac. Kandidat e time toe potpisati, notirati i vratiti ovaj obrazac, naznaiti svoje slaganje sa gorenavedenim pravilima.

(svojeruni potpis) James Randi 201 East. Davie Boulevard (S.E. 12thStreet) Fort Lauderdale, FL 33316-1815 U.S.A> USA

Molimo da imate na umu da je nekoliko kandidata pretrpelo veliko lino ra-zoarenje posle pada na ovim testovima. Izriito savetujem da izvedete tes-tove svih sposobnosti za koje verujete da moete da demonstrirate, sa dvos-trukom proverom, pre nego to pokuate da konkuriete za ovaj test i za na-gradu. Ovo bi utedelo meni i kandidatima mnogo vremena i truda, ako bise pokazalo da su te sposobnosti bile ista uobrazilja potencijalnog kandi-data. Molimo Vas da ovo svakako uradite i da ne zanemarite potrebu zatakvom merom opreznosti.

Internet adresa: http://www.randi.org/research/challenge/challtxt.html

276