10/16/2013

1

SADRŽAJ

KORAK NAZAD, DVA KORAKA NAPRED (TVIČ I)................................................................................4

PRAZNICI.....................................................................................................................................6

BOLESNI KRANKING (TVIČ II)...........................................................................................................8

TERAPIJA.....................................................................................................................................9

TWITCHING...............................................................................................................................10

KRANKING.................................................................................................................................11

REČI I SLOVA..............................................................................................................................11

ANATOMIJA JEDNOG TVIČBEJTA (TVIČ III)......................................................................................12

TEORIJSKA PRIPREMA................................................................................................................13

SLIKOVITI PRIKAZ.......................................................................................................................15

PREDLOZI..................................................................................................................................15

TVIČBEJTIĆI................................................................................................................................16

ESCAJG ZA TVIČ (TVIČ IV)...............................................................................................................18

APARAT – VEZA – PREDVEZ........................................................................................................19

KRAĆI ŠTAP = DUŽI ULOV...........................................................................................................20

SPORTMANO I ŠIMATEKS..........................................................................................................21

ROZEBU I ABMAJER...................................................................................................................21

VRH VRHOVA............................................................................................................................21

CIMNI ME NEŽNO (TVIČ V).............................................................................................................22

LAKOĆA VOĐENJA.....................................................................................................................23

TEŠKOĆE VOĐENJA....................................................................................................................24

LAKOĆA POKRETA......................................................................................................................25

HORIZONTALA...........................................................................................................................26

KRAJ POČETKA (TVIČ VI)................................................................................................................28

ZAŠTO TRZATI............................................................................................................................29

ZAŠTO ŠTUKA............................................................................................................................30

ZAŠTO TVIČ................................................................................................................................31

SWITCH.....................................................................................................................................32

POTPUN UŽITAK........................................................................................................................32

MALA ŠKOLA DŽERKA I..................................................................................................................34

ZAŠTO BAŠ JERK........................................................................................................................34

TOTALNI INDIVIDUALIZAM........................................................................................................35

OPREZNOST – MAJKA MUDROSTI..............................................................................................36

2

KAKO JE SVE POČELO.................................................................................................................37

ODELO ČINI ČOVEKA – OPREMA DŽERKERA (DŽERK II)...................................................................38

MOTKA......................................................................................................................................38

APARAT.....................................................................................................................................39

VEZA..........................................................................................................................................40

OSIGURANJE..............................................................................................................................41

ŠTAPOVI....................................................................................................................................41

MOJI KOMPLETI.........................................................................................................................42

MAMA, ŠTA SAM JA? (DŽERK III)...................................................................................................44

2 + 1 = 3.....................................................................................................................................44

3 + 3 = 6.....................................................................................................................................45

DVE »PERSPEKTIVNE« PERSPEKTIVE..........................................................................................46

GLAJDERO-DARTERO-PULBEJT...................................................................................................47

EKSTERIJER JERKOVA.................................................................................................................48

FIFI BUDI DOBAR ! (DŽERK IV)........................................................................................................50

DVA »STARA« I …......................................................................................................................50

…I JEDAN »NOVOKOMPONOVANI«...........................................................................................52

»STOP AND GO«........................................................................................................................53

»8«............................................................................................................................................53

JOŠ NEKOLIKO NAPOMENA (DŽERK V)...........................................................................................54

SPEKTAR UPOTREBE..................................................................................................................54

CAKA.........................................................................................................................................55

KADA I GDE...............................................................................................................................55

PRISTUP JEDNOM JERKU............................................................................................................56

3

Korak nazad, dva koraka napred (Tvič I)

Tvičbejti

Nove stvari su ono što nas ribolovce tera na napredak. One su na prvi pogled uvek čudne,

nestvarne, neuverljive, odbojne… Retki su ipak ribolovci koji ne vole nove stvari u nekom

segmentu ribolova. Tako na primer nov štap, nov aparat, nova varalica ili nova struna (monofil) su

uvek poželjne stvari. Za nove tehnike to se baš ne može reći, pa su stoga ribolovci koji vole

eksperimentisati novim tehnikama vrlo retki. Hrabrost, moć kombinovanja, znanje i

samopouzdanje su najznačajnije osobine ribolovaca koji vole eksperimentisati.

Slučaj prvi: Dobar kontakt sa varalicom zahvaljujući dobro ukomponovanoj vrhunskoj opremi,

voda dobro popunjena ribom, koncentracija na najvišem nivou i par kutija gumica su osnovni

preduslovi za jedan vrlo dobar ribolovački dan. Na beskrajnom lancu šporova koji se ređaju jedan

za drugim, čak i tamo gde to nije potrebno (što nama ribolovcima uopšte ne smeta), ovog junskog

jutra na Rajni se ipak ništa ne dešava.

Olovna glava je izabrana idealno, teška taman koliko je potrebno, a laka koliko god je to moguće.

Ni paleta oblika olovnih glava ne manjka. Tvisteri i šedovi raznolikošću boja ne bi trebali ni jednog

smuđa da ostave ravnodušnim. Akcija ovih riba i ribica, crva i crvića je izvanredna. Od »mekog«

Mann`s- a pa do »tvrde« Orke sve je isprobano, rezultat – nula! Kako su se samo nekad tako

lako zalećali smuđevi na ove fore. A taman smo sve usavršili do u tančine.

Slučaj drugi: Već par puta izređana »prva postava« iz male kutije, svi vobleri su sve samo ne

suvi. Sunce je već dobro poodmaklo u svojoj misiji osvajanja neba, rose skoro da i nema. Juli

mesec na basovskoj vodi uvek donosi brojna uzbuđenja i raznorazna dešavanja, ipak ovoga puta

kao da je sve zamrlo. Svi uslovi su blizu idealnog kako bi trebao izgledati dan u kom je velikousti

bar neutralan, a ipak memorijska kartica fotoaparata je prazna. Iako je teško priznati da Heddoni,

4

Rebeli, Mann`sovi i Rapale ni danas ne mogu da navedu ribu da ih ova bar ne pogledava tako

popreko – ipak je tako. Za neverovati.

Gde su se dela ona vremena kad je bilo dovoljno imati pravi vobler koji sve radi sam od sebe,

lepo odleti, zaroni, zavodnički leluja mameći grabljivice da ga napadnu, a kad se to desi oštrim

udicama kači ribu. Dovoljno je bilo ponekad usporiti ili ubrzati mamac, po napadu sasvim

normalno kontrirati, te uživati u zamaranju grabljivice.

Slučaj treći: Ni Comet ni Effzett ne dobijaju ribu. Ovaj svet se preokrenuo. Zašto štuka na jezeru

neće da grize ovih… ovih… ne nije dana – već godina! A baš sam se lepo naoštrio…

Slučaj četvrti…

Slučaj…

NIŠTA NIJE SLUČAJNO

Kutija savremenog štukaroša. Nešto malo metala, gume, nekoliko džerkova i tuce tvičbejta.

Sem što su postale sasvim prosečne tehnike, shodno stepenu ulova, obično džigovanje smuđa i

lov basa voblerima, varaličarenje štuke metalnim varalicama i sl. su ipak načini hvatanja ribe koji

su pre svega pomalo dosadni, i ribolovcima, a ponajpre ribama grabljivicama. Za početnike su

ove tehnike ipak interesantne jer je njima sve novo, a za ribolovce koji ništa ne menjaju znajući

da tako manje (u)love ionako nema spasa. Njima je dosada – nepoznat pojam, jer ulov je

najvažniji, a teško se lovi na »trustnim područjima«. Zato najbolje starim utabanim stazama…

Bistro (im bilo)!

Za sve one druge, kojih ima sve više, i koji vole s vremena na vreme virnuti u novosti na tržištu

ribolovačkih tehnika i u asortiman modernih prilaza ribolovnim problemima, budućnost je svetlija. I

neizvesnija! Ima li šta lepše?

Za sve njih tokom ovog leta i jeseni, kao i uvek, iz prakse (sa vode) u teoriju (na papir) prelazi

jedna tehnika koja mnogo toga donosi dobrog, ali i zahteva dodatna ulaganja. Većinu će radovati

činjenica da su ulaganja finansijske prirode nepotrebna, i da će biti potrebno poraditi na sebi.

5

Neko bi rekao: »-Bolje daj neku tehniku s obrnutim perfomansama!« Hm, ipak ne – bar ne ovog

putai! U kriznim situacijama rad je taj koji najviše dobrog čini!!

Da »stare« tehnike ipak love ribu nije sporno. Loviće one i dalje i uvek i stalno, ali takođe uvek će

biti i ostati samo obične, prosečne, ili školski rečeno – jedva dobar (3) izbor. Mnogi smuđaroši

odavno ne povlače svoje džigove klasično, basisti trzaju i šta treba da se trza a i šta netreba, i to

ništa ne smeta. A šta je sa štukarošima?

Mann`s Stretch 1 – (minus). Tvičbejt bez kojeg ste na vodi osetno slabiji.

Jesen je na pragu. Pravo je vreme za džerk, a on zahteva što šta. Osnovne informacije i orijentire

o ovoj trenutno najjačoj tehnici lova štuke imali ste priliku čitati prošle (2003.) godine, negde u

ovo isto doba. Kako je udaren pravi temelj za brojne buduće nadgradnje savremenih načina lova

ribe veštačkim mamcima, a i tehnika uopšte kompleksna, malo ćemo se s vremena na vreme

više zadubljivati u problematiku trzanja veštačkih mamaca i to ponajpre nekih prelaznih oblika.

Za ovu godinu odlučio sam predstaviti način povlačenja mamaca pod radnim nazivom TWITCH.

On je pogodan iz više pravaca, a biće glavna tema ovogodišnjeg jesenjeg serijala koji je i biće

kao i uvek posvećen u najvećem delu njoj – jednoj i jedinoj – štuki.

Kad je pak o varalici reč takođe će samo jedna vrsta biti na tapetu. Lovićemo (i uloviti naravno)

štuku voblerima, jer je vobler glavna, (al)i ipak (ni)je jedina varalica ove tehnike, što uopšte nije

loše.

PRAZNICI

Ima ljudi koji slave neki praznik i shodno tome ne odlaze tog dana na posao. Kad ih priupitate šta

slave ili zašto je tog dana praznik – ne znaju odgovor…

6

Ima ribolovaca koji sigurno već trzaju svoje varalice, ali kad ih upitate šta je to ili kako to izvode,

objašnjenja traju beskonačno dugo, a rezultat nikakav.

Naredna serija tekstova služi baš da objasni šta je to tvič, zbog čega je efikasan i kako izgleda

najjači prilaz ovoj tehnici. Verujem mnogi će u ovim objašnjenjima »pronaći sebe«, neki će

pojačati svoju prezentaciju, a neki tek započeti da se »igraju« vrhom svog »čarobnog štapića«.

Ipak od svega najvažnije je da ćemo moći pričati »istim jezikom«, te moći puno reći sa malo reči.

Vreme postaje sve dragocenije. Višak valja koristiti za izlaske na vodu, a ne na objašnjavanje

»nove tehnike koja pali, a kojom se vrhom štapa vobler tera da zadrhti, a sve se postiže…«.

Jednostavno – tvič.

7

Bolesni kranking (Tvič II)

Bas, smuđ, bucov, bandar, klen, jaz… su ribe koje se »lepe na tvič«.

Veštački mamci od drveta ili plastike koji imaju paktu na prednjem kraju, a koja im pomaže da

zarone na potrebnu dubinu i da kompletno telo tokom prolaska kroz vodu treperi, se prema

»finskoj diktaturi« nazivaju VOBLERIMA. Kako Ameri vole da imaju svoja originalna imena za

evropske varijante proizvoda, nadenuli su im naziv CRANKBAITS (krankbejts).

To su znači varalice koje u vodi »vobluju« ili oponašaju bolesnu ribicu (pogledaj ipak izdvojeni

pasus u dnu: Kranking). Iz ovoga izvedeno imamo nama već dobro poznatu i mnogo puta

predstavljanu tehniku vođenja veštačkih mamaca – cranking (kranking).

Odlike dotičnog načina vođenja su svima dobro poznate, ipak nije na odmet još jednom na kratko

pomenuti ih. Vobler se najveći deo vremena vodi nekom srednje umerenom brzinom, a

raznolikost pokreta se postiže s vremena na vreme ubrzanjem ili usporenjem rada rotora

mašinice ili blagim pomeranjem vrha štapa u nekom od smerova. Štap se može, ali i ne mora,

pomerati i gore i dole i levo i desno, važno je samo da potezi budu sinhroni, svrsishodni, da imaju

uticaja na promenu ponašanja varalice i da ne budu preterano učestali.

I bandari jure za nepravilno vođenim voblerima. Ovaj je stigao Grandmu.

Da krankig oboleva od »stvaranja monotonije u ribljim očima« može se uvideti samo kad se duže

i češće lovi voblerima na određenoj vodi i to praktikuje većina ribolovaca. Najočigledniji i najsvežiji

primer nam je svakako lov basa voblerima – nekad pravi razarači basovskih »podvodnih

korpusa« postali su preko noći takoreći totalno ignorisane varalice. Praktikujući lov voblerima na

8

bačkim kanalima može se (ali ne mora da znači) i po par dana za redom ostati suvog stringera.

Druge tehnike (i vrste varalica) pri tom mogu sasvim zadovoljavajuće da love redovne velikouste.

Sličnih primera ima dosta, čak bih rekao i previše. Međutim oni se olako prihvataju i jednostavno

pripisuju iz svega proizilazećim »logičkim« zaključcima u stilu lošeg dana, slabog apetita, kasnog

dolaska na vodu…

TERAPIJA

Nešto se treba preduzeti u svetu voblera i vobleraša, kako ne bi mnogo novca »zarobljeno« u

varalicama tavorilo, čekajući neka bolja vremena – ako ona uopšte i dođu! Zašto ne bi pokušali

varaličariti uz umerene, sinhrone i češće trzaje vrha štapa.

Neće se svi vobleri moći voditi tvič-tehnikom (temom ovog serijala), ali nekoliko njih iz kolekcije,

sigurno. Tvič tehnika će iz nekih voblera izvući totalni maksimum i tako značajno pojačati njihove

(i vaše) ulove. Verovatno se sad pitate šta će, sa ostalim voblerima koji nisu pogodni za tvič, biti.

Ne očajavajte, i za većinu njih postoje posebne tehnike koje će ih osvežiti, probuditi, vratiti iz

mrtvih. O tom u jesenima koje su pred nama…

Još nekoliko napomena bi se trebalo spomenuti u ovom drugom uvodnom delu serije o tviču. Kao

što je već izrečeno, osnovne teme su vobler i štuka. To svakako ne znači da bi ostali ljubitelji lova

voblerima nekih drugih riba trebali ostati po strani. I za njih će biti dosta primenljivih stvari. Bas,

smuđ, bucov, bandar, klen, jaz… su ribe koje se »lepe na tvič«.

Vitko telo tvičbejta se kratkim trzajima tera da izgleda još izazovnije.

Moguće je da će ko se bude prihvatio tviča biti pomalo razočaran jer će ulov na početku biti manji

od očekivanog, naročito shodno količini uloženog rada. Bez obzira na to, vremenom kad se malo

uđe u štos, zasigurno će ulovi biti daleko jači nego kod kolega koji praktikuju isključivo

jednostavno vođenje voblera. Ovaj mali korak unazad je sasvim normalna propratna pojava pri

susretima sa novim tehnikama. Ponekad je on očigledniji i duži, ponekad ga skoro i nema ili je on

minimalan (kao što će to najverovatnije biti slučaj sa tvičom), ali dva koraka unapred koja potom

slede će biti zasigurno i vidljivi i primetni, ponajpre kolegama sa strane, ali i ribolovcu samom, što

je daleko važnije.

9

Varaličari čija kolekcija broji više desetina voblera neće imati problema sa deficitom voblera koji

su primenjljivi za tvič tehniku. I oni koji imaju samo nekoliko varalica ove vrste ne bi trebali biti

razočarani da će možda biti oslabljeni po tom pitanju.

U sledećem nastavku će biti reči o karakteristikama koje treba da poseduje vobler da bi mogao

proizvesti pokrete koji se od njega očekuju kad na njega deluje solidna sila vrha štapa, a koju

proizvodi varaličar primerenim češćim cimanjem. Bez obzira na broj svojih ljubimaca svako će iz

svoje palete moći uz pomoć kratkih uputstava izdvojiti varalice koje su manje ili više upotrebljive u

tvič području. O anatomiji jednog tvičbejta čitajte za 7 dana na „Basolovcu“.

TWITCHING

Reč engleskog porekla – označava trzanje, cimanje… U ribolovačkom smislu to je agresivniji

način vođenja mamca, u kome se vobler određeno vreme vodi normalnim načinom okretanjem

ručice na mašinici, a potom se sa par trzaja varalica natera da čini dezorijentacione pokrete.

Potom sledi opet mirnija faza prolaska kroz vodu…

O odlikama i dužinama te perfomansama obe faze, kao i eventualnim pauzama će biti reči

kasnije, dok ovog puta želim reći jednu važnu napomenu o tvič tehnici. Napomena je bila više

puta pominjana i kad je o džerku bilo reči, međutim (pre)često se zaboravlja.

Ni u kom slučaju nemojte pomisliti da je tvič nešto najbolje što nam nudi »tržište« ribolovačkih

tehnika. Ni kao džerk, ni tvič nije uvek najbolji, najjači, niti predstavlja najsavršenije sredstvo

izvlačenja riba grabljivica na suvo. Smatrajte ga sasvim normalnom tehnikom, kao i običan lov

voblerima, šedovima ili površincima, pecanje smuđa džigom, štuke kašikom ili basa vormom.

Kad ništa ne pali probajte trzati svoje mamce. Neka to ne bude bezorijentaciono povlačenje

voblera nerezonskim potezima. Tvičujte! Rezultati ne mogu izostati. Ali znajte da celodnevni, ili

tvič na svim vodama i »protiv« svih riba u svim godišnjim dobima ne donosi ništa veliko.

Kao i džerk i tvič ima svoje mesto i vreme upotrebe. Treba to imati uvek na umu i praktikovati.

Non-stop sigurno ne, jer kao što ni dobra mašinica, ni štap lepotan, ni super struna ili najskuplji

vobler ne donose ribu, tako ni bilo koja tehnika nije bogom dana privilegija koja se uz jednostavnu

primenu, sama rešava probleme na vodi. U glavnoj ulogi je uvek ribolovac.

Tvič »pročitajte«, izvežbajte na vodi i prema potrebi konzumirajte. Količina ulova će tek tada imati

uzlaznu vrednost!

10

KRANKING

Kranking i krankbejt se najčešće povezuju sa varaličarenjem voblerima, pri čemu ovi oponašaju

bolesnu ribicu. Kad se malo bolje zagledam pod vodu, meni se čini da moji vobleri mnogo više

liče na nešto zdravo, živahno, čak bih rekao većina modela deluje preživahno.

Cranking u slobodnom prevodu znači kurblanje, ili pokretanje rotora na mašinici, što bi rekli –

privlačenje. U praksi, obično zabacivanje, a potom više – manje jednoliko povlačenje varalice…

REČI I SLOVA

U ribolovačkoj nomenklaturi sve više ima pojmova koji se različito imenuju, a u stvari znače jedno

te isto. S druge strane ima i situacija koje se slično (pa i do potpuno isto) nazivaju, a skroz su

različiti pojmovi – ili nemaju ništa zajedničko sa nekim načinom pecanja, pojavom ili sl. U

pojedinačnim slučajevima imamo čak potpuno obrnuto značenje.

Za sve su krivi raznorazni višestruki prevodi s jednog jezika na drugi, uz (pre)slobodna

tumačenja, potom želja da se ima intelektualno pravo na neki način pecanja ili metodu, stremeći

ka ličnoj afirmaciji ili novčanim dobicima, te nesmotrene naivne (a tako mnogo prisutne) pojave

pojednostavljenja ribolova uopšte…

Mnogo je truda potrebno da se rasčlani šta je tu šta, a mogu reći da sam ja negde pri kraju

otkrivanja svih tih veštačkih enigmi u teoriji vođenja veštačkih mamaca. Praksa je takođe pri

kraju. Ipak za većinu čitaoca Ribolova, verujem na njihovu radost, tek predstoje najbolji dani.

Čitamo se!

11

Anatomija jednog tvičbejta (Tvič III)

Veliki ugao pakte prilikom trzanja osigurava kretanje bez prevelikog kolebanja dubine

U načinima vođenja varalica na pomalo neobičan način stalnih ili povremenih, nežnih ili snažnih

trzanja mamaca postoje nekoliko paradoksa. Recimo iako se zna i statistički je i na još nekoliko

načina dokazano da su u lovu štuke dajveri bar 5 puta efikasniji od glajdera, ovi drugi se bar isto

toliko puta više koriste. Razlog?! Dajverice su daleko teže za vođenje od glajderica, a pri tom se

misli prvenstveno na fizički napor.

Pakta primerene veličine obezbeđuje mnogo akcije na malom prostoru

Tvičbejt mamci su prvenstveno pravljeni, a tako se (uglavnom) i formulišu, kao vobleri koji pri

normalnom povlačenju slabije rade, visokih su leđa i da bi se s njima došlo do akcije koja u

ribljem oku ostavlja duboki trag, a u podsvesti predstavlja idealnu hranljivu materiju do koje se

dolazi savršeno lako, moraju se češće cimati, sa tek po nekim retkim i kratkim pauzama i

određenih kraćih deonica običnog privlačenja. Današnja stremljenja u tviču su pak vobleri

minnow oblika, koji se trzaju s vremena na vreme. Dakle i ovde je moderno ne preterano puno

ulaganja fizičkog rada.

U osnovi sve stvari u ribolovu prestaju biti bitne dok se i kad se lovi. S druge strane kad je

situacija po pitanju ulova slaba – sve postaje najvažnije. A šta je najnajvažnije? Odgovori na ovo

12

pitanje mogu biti i obimni i različiti ili pak nedorečeni. Sasvim usko gledajući, preneseno na

glavnu ovojesenju temu, mogu reći da je za ribolovca koji je poželeo pecati štuku voblerima koji

se trzaju, baš izbor varalice ubedljivo najvažnija stvar.

Idealan komplet štap i aparat, struna, predvez u potpunosti odgovarajući datoj situaciji,

spremnost i sposobnost da se poradi i na sebi, dobar kontigent vremena odvojenog za vežbu i

ostale stvari čak i zajedno su manje bitne od adekvatnog mamca. Jer ako varalica nije

odgovarajuća po aerodinamici i ostalim osobinama, sve ono gore navedeno jednostavno pada u

vodu. Ili nećemo dobiti ništa, ili ništa novo, ili će to pak biti nešto što nije tvič.

TEORIJSKA PRIPREMA

Trbuh ravan – leđa kriva. Grandma »ubica« štuka

Tvičbejti su u osnovi obični vobleri, ali sa određenim perfomansama koje im pomažu da putem

sile trzanja koja deluje na njih proizvedu neočekivan pokret svojim telom. Bez obzira išli oni u

stranu, izvrćali se na bok, kretali se nekom više manje cik-cak putanjom ili nešto četvrto, bitno je

da izlaze iz svoje uobičajene putanje koja bi usledila kad bi se oni vodili normalnim postupkom,

okretanjem ručice na mašinici i mirovanjem štapa.

Iako bilo kakve promene brzine vođenja voblera donose više ribe nego monotonija na tom polju,

ne može se potpuno uspešno baš svaki vobler iskoristiti u tvič-području. Dakle upotrebiti se može

svaki, ali su rezultati kod nekih ispod proseka. Stoga evo najvažnijih osobina koje krase mamce

koje nazivamo tvičbejtima:

Pakta je kod običnih voblera alfa i omega njihovog rada i još nekih perfomansi, poput dubine

zaranjanja. Isti je slučaj i kod varalica koje se označavaju kao tvič-vobleri. Ona mora biti

postavljena pod što većim uglom u odnosu na pravac kretanja varalice i nesme biti prevelika ni

premala.

Zbog čega je ovo potrebno? Dubokoroneći vobleri čije pakte stoje pod malim uglom pri dejstvu

jače sile štapa naglo (skoro vertikalno) zaranjaju (uz sitniji rad), a nama je potrebno kretanje

skoro vodoravnom putanjom i široki begovi u stranu, na gore, dole ili neki sličan efekat. Iz ovoga

svega proizilazi da ćemo se pretežno baviti samo plitkoronećim voblerima.

13

Telo rasnog tvičbejta (pogled odgore)

Što se veličine pakte tiče, njena površina varira, tako da veći tvičbejti imaju i veće pakte. Dosta je

teško objasniti šta je to velika pakta, a kako se u praksi ne srećemo često sa prevelikim paktama

plitkoronećih minnow-voblera, s te strane neće biti problema. (Pre)mali kljun češće donosi

probleme. Varalice koje imaju pakte malih površina su sklone predugačkom prolaženju rastojanja

u jednom cugu i ne mogu se klasifikovati kao čistokrvni tvičbejti. Npr. novi Rapalin X-Rap je

varalica koja na prvi pogled deluje kao tvič, slično se i vodi. On ipak pripada porodici sleš-

varalica, takođe srodne trzajuće vrste.

Pri dejstvu vrha štapa dovoljna površina pakte služi da mamac izvede iz njegove ravnoteže i on

strahovito snažno odreaguje.

Slammer, ljubimac velikih štuka, zahteva džerk pribor

Malopovršinske pakte ne proizvode dovoljan otpor da varalica dovoljno jako »otrese«, a takođe

onemogućeno je momentalno (više nego poželjno) kočenje u mestu kad sila prestane da deluje

na mamac.

Osnovna sintagma koja figurira u tvič-području je: proizvesti što više akcije na što je moguće

manjem prostoru!! To se savršeno postiže paktom primerene veličine i pod velikim uglom

kostruisanom. Skoro idealni oblik, izgled i ugao ima pakta Mann`s-ovog Stretch 1 – (minus). Dve

14

slike uz tekst poslužiće vam da izbliza spoznate »kljun« ovog lepotana, i izgled kao što rekoh

skoro idealne, i najvažnije stvari kod tvičbejta – pakte.

SLIKOVITI PRIKAZ

Oblik tvičbejta može biti različit, ali u osnovi su to vobleri izduženog (minnow) oblika, koji

podsećaju na kauglera. Ima ih i pravih kao strela, ali uglavnom se više ceni blago povijeni oblik

ukupne varalice, ili je to samo jedna od strana (najčešće leđna). Pogled s boka na rasnog

tvičbejta – Grandma voblera, govori više od reči. Isti vobler uslikan je i iz druge perspektive,

pokazujući koliko je telo tanko, tj. varalica ima »visoka« leđa. Ovakvim pefomansama postiže se

da se vobler pri tviču (a i pri normalnom vođenju) često izvrće na bokove, postajući tako na

momente manje vidljiv za grabljivca, te trepereći stvara efekat prividnog nestanka, jednog od

najjačih oružja neke varalice koje donosi grabljivice svih stanja.

Veličinu ćemo ovom prilikom gledati iz par uglova. Sama fizička dužina i težina nemaju jasnih

granica. S obzirom da se dužine najjačih tvičbejta najčešće kreću između 14 i 18 cm, jasne su

glavne odrednice oko ovog pitanja. S obzirom da su to već više nego ozbiljne varalice i teško se

nalaze u našoj Zemlji, takođe na prvi pogled su pretenciozne za našeg prosečnog varaličara,

verujem radovaće vas sledeća vest, koja mi se iznedrila tokom test-faze. Da bi jedan vobler

minnow-oblika bio dobar tvičbejt njegova najmanja dužina treba da iznosi 10-12 cm. Ispod ove

granice najčešće) ne vredi silaziti. Vobleri ove dužine su, verujem, česti gosti u vašim kutijama za

varalice, te stoga neće biti problema. Ako je vobler kraći, teško je s njim izvesti klasičnu tvič-figuru

pod vodom, i stoga upotreba ovih ovakvih voblera spada u neke druge kategorije vođenja.

(pogledaj i okvir: Tvičbejtići)

Težinu određuje materijal, konstruktivno rešenje i sama zapremina varalice. Ne zadubljujući se u

ovu problematiku, reći ću samo ono najvažnije. 15 grama je dobra težina voblera koji je

upotrebljiv u tvič-području, i ispod nje ne bi trebalo silaziti. Još bih napomenuo da su najbolji

tvičbejti iz klase 14-18cm teški između 20 i 40 grama.

Rasni tvičbejt Slammer vidite na jednoj od slika. Krase ga lepa dužina, primerena težina a mala

zapremina zbog izuzetno tankog tela.

PREDLOZI

Verujem, da kad se malo pažljivije zagledate u svoju kolekciju možete naći nekoliko tvičbejta i s

njima popuniti kutiju, pa na vodu. Evo pak jedna kraća lista pogodnih tvičbejta za naše vode, koje

možete bez previše šacovanja prihvatiti kao pogodne varalice za tvič:

15

1. Rapala Long Cast Minnow 10 cm

2. Mann`s Loudmouth Jerk 12cm

3. Rapala Hasky Jerk 12 cm

4. Storm Shallo Stick 13 cm

5. Cotton Cordel Red Fin 13 cm

6. Mann`s Stretch 1 minus

7. Rapala Original Floater 18 cm

8. Salmo Hecht 16 cm

9. Storm Thunderstick 12 cm

10. Bomber Pro Long A 12 cm

TVIČBEJTIĆI

Mali vobleri visokih leđa mogu se takođe više nego zadovoljavajuće upotrebiti za tvič. Sinking

Shad Rap je jedan od njih.

Konkavna pakta na vobleru je znak da će kočenje biti izvedeno veoma brzo. Takva pakta tera

vobler da se, prilikom trzanja, izvrće ili menja položaj. Rapala Countdown radi to više nego

savršeno…

Sve u svemu povećana težina u odnosu na zapreminu voblera je u oba slučaja figurirajući

element!

16

17

Escajg za tvič (Tvič IV)

Long Cast Minnow 10-ka. Malo »mali«, ali lovi.

Pljosnato telo, sa gornje strane malo zaobljeno, s donje gotovo ravno. Dužina 12-13 cm, težina

15-ak grama. Pakta mala i pod velikim uglom… itd.itd. su osnovne odlike perfektnog tvičbejta za

naše prilike. Ove perfomanse su vam poznate iz prošlog priloga, a ovom prilikom ću reći nešto o

priboru kojim se ovakvi vobleri teraju da proizvode istinsku tvič-akciju. 

U osnovi i za početak sasvim dobro mogu poslužiti svi štapovi za srednje varaličarenje do 2,7-3

metra dužine i oko 60-ak grama težine bacanja. Ovi štapovi moraju biti kruti, što bi značilo da

samo »A« akcija dolazi u obzir. Da bi se mamac dovoljno brzo pokrenuo, a takođe naglo

»zakočio« (stao), potrebni su sinhroni potezi vrhom štapa koji zatežu i otpuštaju strunu. Ovo se

trometrašem postiže postavljanjem štapa ukoso, prema vodi…

Rad tvičbejta je zadovoljavajući, ali vremenom usled zamora on postaje sve bleđi i bleđi. Sem

toga, zbog potrebnog relativno većeg prostora neka mesta ostaju netretirana. Sve ovo treba imati

na umu, ali i znati da nabrojane mane, takođe, i ne moraju biti od presudnog značaja za ulov.

18

APARAT – VEZA – PREDVEZ

Nove Stormove bije glas da su lošiji od starijih modela. Međutim, ako se s njima malo poradi rezultati su na

visokom nivou.

Uz neki Šimano-stacionarac (preporuka model-Sahara ili »jači«) nema se nepotrebnih problema

sa zabačajima, mršenjima, lošim slaganjem, drilom i uopšte u pogledu pouzdanosti. Veličina

4000 je perfektan izbor, pošto se koriste netegljive veze, a koje su često deblje od navedenih

vrednosti. Takođe ova veličina je sasvim dorasla dešavanjima u tviču, kako shodno stalnom

opterećenju mašine cimanjem, takođe i u borbi sa krupnijim ribama, koje tvič dosta lako dovodi

na kraj strune.

Na špulni mašinice mora biti pletenica! Samo tako se mogu postići munjeviti pokreti tvič-voblera

ispod vodene površine. Nosivost pletenice neka se kreće između 10 i 15 kg. Okrugli poprečni

presek je poželjan. Minimalno 6-8 prepleta po dužnom centimetru takođe.

Kada pecam pletenicom u mutnoj vodi, mojim ŽUTIM lepoticama nije potrebno nikakvo friziranje.

U plitkim, bistrim vodama, dok pecam po danu i kad ne duva vetar, koji pravi talasiće (i tamniju

atmosferu pod vodom) uvek poslednjih metar ipo-dva strune ofarbam u crno. Žuta struna mi tako

uvek daje signale o trenutnom stanju varalice, dok crno parče strune koja je najčešće »pod

udarom« ne stvara zabrinjavajući efekat kontrasta sa okolinom te nije preterano vidljiva.

Hard –Mono (30lb) je kao poručen za ovaj način lova. Dovoljno jak da se nosi sa oštrim zubima

štuke, dovoljno nevidljiv da s te strane ne pravi problema i dovoljno krut da ne dozvoli često, lako

prebacivanje veze preko udica, bilo u vazduhu tokom leta varalice, bilo pod vodom dok je mamac

u punoj akciji.

Bez obzira u kojoj fazi se prebacivanje desilo – šteta je. Zbog toga i ako ne lovite štuku, već neku

drugu grabljivicu iskoristite dobre osobine HM-a, a u tom slučaju bolje je posegnuti za manjim

19

nosivostima. Sem Climax Hard-Mono-a, za štuku i veće tvičbejte koristim i štanglice iz kućne

radionice. Debljina žice 0,5-0,6 mm.

Uopšte, kad je reč o dužini predveza, koristim skoro uvek predveze koji su dva puta duži od

tvičbejta. Nepravilni pokreti kojim su skloni vobleri koji se vode trzajući, mogu da prouzrokuju

nepogodan položaj varalice i strune tako da štuka može »požnjeti« samo strunu i vobler, jer ona

bira ugao napada. S dvostrukom dužinom predveza ova mogućnost otklonjena i može se bez

brige prepustiti drugim razmišljanjima.

KRAĆI ŠTAP = DUŽI ULOV

Ovu sintagmu iz podnaslova bi trebali svi varaličari, koji razmišljaju da se bave bilo kojom

metodom hiper-aktivnog vođenja mamca, imati na umu. Dugim štapom se, kao što je

napomenuto može lepo loviti, ali na duže staze, pri tom mislim recimo celodnevni tvič, ali i

planirano druženje sa sličnim tehnikama u budućnosti, dvometraš je najbolje ali i jedino rešenje.

Lakoća baratanja, sloboda pokreta i ponajpre zavodljiviji rad veštačkih mamaca, koji iz svega

toga proizilazi, su stvari koje se na duže staze ne bi trebale ostavljati po strani kao nevažne

sitnice.

O priboru bi se moglo toga što šta još reći, međutim sve su to nijanse u kojima bi se trebalo

mnogo objašnjavati. U ovakvim varijacijama uvek važi pravilo : Ako ne platiš na mostu – platićeš

na ćupriji!! Dakle, tema je zanimljiva ali i opširna tako da ćemo je ostaviti za neki drugi put.

Sledećem je ipak mesto u tekstu koji predstavlja deo uvodnog dela tviča.

Bandarčići su laki na tvič

Pored svih ostalih nedaća koje pritiskaju ribolovačke strune tokom pecanja, trzanje u tviču dolazi

kao »šlag na tortu«. Kvašenje, sušenje (u toku pauze), dejstvo sunca, hladnoća (ili pak toplota),

zatim bliski susreti s kamenjem, granjem, trskom itd. itd. su sasvim redovna dešavanja koje idu u

svakodnevni radni staž jedne pletenice…

20

Trzanje vremenom prouzrokuje pojedinačna pucanja sitnih upredenih niti strune. To nije ni

približno u obimu poput onih u teškom džerku, ali ipak je prisutno. Kad je pletenica cela (nova),

tvič-trzanje (pa čak ni višemesečno) ne može previše štetiti samoj vezi. Ali – ako je ona oštećena

i oštećuje se i dalje drugim, gore navedenim uzrocima, treba delovati preventivno i s vremena na

vreme izvršiti ozbiljni pregled njenog stanja.

U tom cilju evo još nekoliko saveta: upotrebljavajte samo provereno dobre pletenice; mesečno

jednom nije zgoreg odbaciti 3-4 metar veze koja je najviše na udaru (krajnji deo); kontrolišite s

vremene na vreme vršni provodnik; čvor takođe trpi veliki pritisak pa treba biti siguran da je

pravilno vezan.

SPORTMANO I ŠIMATEKS

Sporteks HM Turbo Spin 4, dužine 200 cm i 60 grama t.b. i Shimano XT-RA 4000 su moj osnovni

komplet za tvič. Kvalitetan komplet, koji je (usput rečeno) izvukao dosta ribe, je jednostavno

fantastičan.

Štap poseduje dosta mase da pokreće manje varalice i samo sa svojom težinom. Debeli zidovi i

savršena progresivna akcija su odličan »bensedin« i za krupnije ribe. I pored toga štap je lagan.

Blank, spoj šteka, karike, pluta, rukohvat sa kapom i ostalo su na već nama dobro poznatom

Sportex nivou. Treba dodati da se rolenhalter navrćre od gore – a to znači da je štap pogodan i

za uparivanje sa mulltiplikatorom!

ROZEBU I ABMAJER

Teški tvič podrazumeva vođenje varalica teških i preko 30 grama. Jasno je da ovde trometraši ne

piju vodu. Za ovakve prilike upotrebljavaju se štapovi za laki i srednji džerk.

Rozemeijer Jointed Jerk i ABU Ambassadeur 4601 su moj komplet za te »teže slučajeve«.

VRH VRHOVA

Vršni provodnik kratkih štapova trpi daleko jači pritisak nego njegov kolega na trometrašu. Kada

se uzme u obzir i da su ovi štapovi i kruti a i da se vođenje uglavnom izvodi trzajući, možete

samo zamisliti kroz šta sve prolazi vršna karika tokom tviča.

Dobar tvič (a i džerk, te vertikal) dvometraš se poznaje i po tome što ima uočljivo deblji vršni

provodnik! Tako se oštrina pregrejavanja, koje nastaje trenjem, slabi masivnijim, većim prostorom

21

za širenje toplote. Pletenica se tako teže useca u kariku provodnika, ne praveći brazdicu, čije bi

ivice dokrajčile baš prouzročnika ovih brazdi – strunu.

22

Cimni me nežno (Tvič V)

Utvičovan voblerom Alex Costa 7 cm plitkoronac u boji Red Head

Ni varaličar, u punoj kondiciji s redovnih 2-3 izlaska na vodu nedeljno, pa iako je na pravom

mestu i pravo vreme, i na vodi punoj ribe, ako ne vodi svoje varalice primereno datim

okolnostima, neće se napecati. Iako sam veliki pristalica teze da je vođenje veštačkog mamca u

varaličarenju alfa i omega uspeha, ponekad naravno ima i izuzetaka.

Za razliku od džerka gde je vođenje ubedljivo najvažnija stavka uspeha, u tviču, ne mogu reći da

ono nije važno, ali je ipak od drugorazrednog značaja. Zašto?

Crane Bait – deficitarna roba, prvenstveno zbog savršenog »rada«.

Iole iskusan ljubitelj varalice će se lako sprijateljiti s trzajućim načinom vođenja voblera koje se

naziva tvič. Međutim, ni najveštiji i najbolji poznavalac tviča, neće moći dobiti ono što je potrebno,

23

ako pre toga nije odradio dve najvažnije stvari: odabrao vobler koji se može koristiti za tvič i

spremio primereni komplet za izvođenje ove tehnike.

Stoga savetujem da ne bi bilo na odmet, da se posle čitanja ovog teksta, a pre izlaska na vodu,

pogledaju malo tekstovi prošlog i pretpročlog nastavka ovog serijala. Tvič vođenje predstavlja

dosta »lako štivo«, naročito za iskusnije kolege, ali ni oni koji u potpunosti nisu ovladali

uobičajenim tehnikama povlačenja veštačkih mamaca neće imati većih problema. Ipak sve ovo

važi samo onda ako su pribor i mamac na »tvič nivou«.

LAKOĆA VOĐENJA

Long Cast Minnow – pola tvič – pola slešbejt. Vobler koji se mora imati.

Po zabačaju i postavljanjem preklopnika na mašinici u radni položaj (ili aktiviranja ručice na

multiplikatoru), sa par okretanja ručice, čime se skupi 1,5-2 metra strune, postižu se dve stvari.

Eliminiše se neugodni uvek prisutan »trbuh« i ujedno varalica spušta na određenu dubinu. O

pojmu »određena dubina« moglo bi se dosta toga reći – ovog puta samo kratko. Tvičbejti shodno

svojoj konstituciji nisu sposobni da zaranjaju duboko. To nam svakako nije ni potrebno.

Najbolje je spustiti tvičbejt do dubine na kojoj se on najbolje »oseća«. To kod najjačih tvičbejta

retko bude preko dva metra. Kako većina njih ne zaranja ni više od metra, zadatak spuštanja na

potrebnu dubinu postaje lako izvodljiv. Samo je potrebno osetiti na kojoj dubini vobler pravolinijski

pliva i tamo ga stacionirati na početku prve deonice trzanja. Kada smo sigurni da vobler privlačeći

neće značajnije menjati dubinu zaranjanja, može se otpočeti sa prvim kontigentom provokacije.

Uglavnom praktikujem između 2-5 srednje jakih pokreta štapom (trzaja) pri čemu vrha štapa u

jednom trzaju prelazi putanju između 5 i 15 centimetara. Broj trzaja zavisi od stepena aktivnosti

ribe i eventualno iznađenog modusa za dotični dan. Ako je riba aktivnija slobodno se može i

povećati broj trzaja, a u nekim varijantama samo je to dobitna kombinacija. Preko toga ne bi

trebalo prelaziti jer se grabljivici mora ostaviti i vremena da krene, stigne i zgrabi mamac koji ju je

iziritirao. Stalni, mnogobrojni i (pre)snažni trzaji ne donose ribu! Potrebno je omogućiti

grabljivicama da pokupe varalicu, a to se postiže »pauzama«.

24

TEŠKOĆE VOĐENJA

Ništa lepše. Štuka u naručju podlegla čarima tvič tehnike.

Pauze su pod znacima navoda pošto one (najčešće) ne znače bukvalno mirovanje mamca.

Moguće je doduše i potpun prestanak rada aparata, ali delotvornije je nastaviti povlačenje

najmanjim mogućim tempom. Potpuna pauza nije dobra iz više pravaca, a pomenuću samo

najvažnije. Prestankom skupljanja strune prestaje i dobar kontakt sa varalicom. Kada se uzme u

obzir da su tada udarci najčešći, a ponekad i jedino mogući, dobije se činjenica da kad vršimo

provokaciju u kojoj grabljivica retko napada imamo dobar kontakt, a kad nam je to stvarno

potrebno, ostavljamo sebe razoružanog. U takvoj situaciji kontra je uvek prekasna, treba imati

sreće da se ponešto ulovi, a može se i desiti da su udarci učestali, a da mi toga nismo ni svesni!

U totalnim pauzama, dakle kad se ne skuplja struna na špulnu (ili rotor), najvažnija je njena

dužina, koja može da varira. Najčešće je to određeno samim stanjem grabljivice i njenim

pokretnim mogućnostima. U tome sasvim izvesnu i jednu od važnijih uloga igra godišnje doba.

Zimi (pri korišćenju suspendiga) pauza može biti i duža, dok u toplijim delovima godine ona ne

treba da iznosi više od (orijentaciono) 3 sekunde. Za leto i jesen 1 sekund zastoja je sasvim

dovoljan jer je štuka većinom u agresivnijim stanjima.

Zbog činjenice da većina tvičbejta u fazi mirovanja većom brzinom isplivava, bolje je pauzu

(trzanja) izvoditi veoma polaganim povlačenjem. Ono je potpuno dovoljno da se štuki ostavi

prostora za odluku o napadu i samom napadu. Pri tom mamac ne gubi na dubini (ne isplivava),

što je čak i od veće važnosti. Ukoliko grabljivica uzima mamac pri njegovom bržem isplivavanju

prema površini, za primetiti je da njeno stanje u takvim momentima više naginje aktivnom nego

pasivnom.

Dužina povlačenja 1-2 okreta ručice sasvim zadovoljava potrebe, što u srednjim vrednostima

iznosi između 60 i 120 cm. Posle pauze ma kako ona bila izvedena, na aktivni ili pasivni način,

sledi opet faza provokacije, 2-5 poteza vrhom štapa…

25

LAKOĆA POKRETA

Grbavi« Cordel donosi poželjno kolebljivo kretanje u fazi isplivavanja.

Sem, prema uputstvima u prošlom delu, dobro izabranog voblera i pribora o kom je bilo reči

pretprošli put, za dobre pokrete mamca odgovorno je i samo ribolovčevo umeće. Pri tom se ne

misli na sveukupno znanje ribolovca, već na potrebni lični rad u određenom pravcu.

Izađite sa svojim tvič-voblerima na vodu i zabacite ih u blizinu gde ih možete videti kako rade,

prilikom kratke seanse trzanja. Probajte ih jače ili slabije, oštrije ili blaže cimnuti. Vrh štapa neka

prelazi veća i manja rastojanja, pravite pauze različitih dužina da vidite koliko varalica brzo

isplivava i kako se ponaša prilikom sporog povlačenja…

Prepoznati dobre tvič figure nije lako, naročito početnicima. Ako vobler prilikom trzanja skreće u

različitim pravcima, a da vam pritom ne prilazi previše, znajte da ste na pravom putu. Upamtite

dužinu prolaza vrha štapa i orijentacionu snagu zamaha i onda se može početi sa aktivnim

lovom. Prebaciti mesto mogućeg zadržavanja štuke…

Svaki vobler zahteva drugačije vođenje da bi se mogao iskazati u najboljem svetlu. Neki love kad

prednjicom lagodno čavrljaju levo-desno-gore-dole, neki opet drže strogo levo-desno pomeranje,

neki se prednjim krajem blago zabadaju u dubinu, neki s vremena na vreme pokazuju bokove…

Najbolji lovci su ipak vobleri koji se »stresaju«, npr. kao da žele da se otresu nekog jahača koji ih

je uzjahao.

Ovakve drhtuljave, lepršave pokrete u mestu ne mogu da izvedu svi polu-tvičbejti, pa ni svi »čisti«

tvič mamci. Ipak kao što rekoh, svaki vobler je priča za sebe, svaki ribolovac takođe. Poradite

26

malo na sebi i okupajte po koji put voblere na trzajući način. Ulov će biti daleko veći od vaših

očekivanja. Garantovano.

HORIZONTALA

Da bi se s nekim tvičbejtom moglo u potpunosti dobro »raditi«, tj. znati (ili predvideti) njegove

pokrete, biti siguran na kojoj je dubini i tačno znati vreme i dužinu pauza i provokacija, ili običnim

žargonom rečeno »ući mu u dušu«, treba relativno dosta vremena. Od ribolovca do ribolovca ovo

vreme je potpuno različito… Preskočiću ipak sve varijacije na ovu temu i reći jedan savet koji će

više nego dobro doći manje iskusnim kolegama.

Da bi vobler lakše kontrolisali i predviđali njegove putanje itd. itd., preferirajte modele koji u fazi

mirovanja stoje potpuno ili što bliže vodoravnom položaju. S ovim imate varalicu kojoj je položaj

za vreme pauze, a što je još važnije na početku faze provokacije potpuno poznat. Okrenut ka

ribolovcu i vodoravno postavljen!!

27

28

Kraj početka (Tvič VI)

Džerk i tvič su srodne tehnike, koje se koriste i za lov iz čamca i sa obale

Prošle godine smo »džerkali«, ove malo »tvičovali«. Oba načina su tehnike pecanja mamcima

koji se vode na trzajući način. U ovu porodicu spadaju još neke čiste i nekoliko prelaznih

varaličarskih tehnika. Sve njih objedinjuje to da se život varalici udanjuje aktivnim potezima vrha

štapa, kako bi se uopšte lovilo (džerk) ili pak poboljšao ulov kako je to na primer slučaj sa tvičom.

Naredne godine pozabavićemo se opet jednom interesantnom tehnikom trzajuće vrste, a za kraj

ovog kratkog tvič serijala ne bi bilo zgoreg da se napiše tj. pročita još nekoliko stvari usko vezanih

za tehniku, upotrebu mamaca i uopšte pristup onome što zovemo tvič.

29

ZAŠTO TRZATI

Cimnite je s vremena na vreme! Rapala Original 18-ka.

Kratak odgovor bi glasio: A zašto da ne? Vođenje mamca sasvim običnim namotavanjem strune

na špulnu mašinice je sama po sebi dovoljna taktika da na kraj veze »privede« i po nekoliko riba

grabljivica u toku jednog ribolovačkog izlaska. Ako se ipak oslanja samo na kreativnost onih koji

su razvijali mamac i obučenost onih koji mamac sklapaju, ne može se očekivati maksimum

mogućnosti. Ni ako se poseduje zavidan arsenal varalica i dobar kontigent znanja koji se pritom

uspeva i maksimalno iskoristiti, resursi ipak vrlo brzo bivaju iscrpljeni.

Na prvi pogled sasvim obična, trzanja mamca ipak donose mnogo više nego što se to u ovom

trenutku može predstaviti. Mamac ma kako loš bio, ma kako pogrešno obojen, ma kako loše

radio, ma koliko bio loše »firmiran« ili bilo koju drugu negativnu osobinu posedovao, može (uz

pravilno vođenje) postati najjači izbor u datom trenutku.

Ovo se naročito odnosi na situacije u kojima je raspoloženje ribe na nekom od nižih nivoa.

Raznolikost veštačkih mamaca, prema svom ophođenju (a sigurno različito od kolega) koncipiran

pribor i od ribolovca do ribolovca različiti stilovi i načini vođenja siguraju da će vaš mamac

zasigurno biti nešto što se ne viđa često.

S ovim ćete sigurno više loviti, a nije na odmet pomenuti ni činjenicu da je ušteda maksimalno

moguća. Kaže se: »Ako uštediš milion evra – to je kao da si ih zaradio!«. Pa uštedite maksimalu,

ali ne na poznati način kupujući najskuplje stvari (i to više komada, za rezervu, da se nađe…),

već jednostavno umesto odlaska u radnju idite na vodu i poradite na sebi i svojim mamcima.

Garantujem na ovaj način imaćete više novca u novčaniku i više ribe na udici!

30

ZAŠTO ŠTUKA

Štuke ne moraju biti velike da bi napadale relativno veće mamce, koji se vode trzajući

Pre više od 20 godina sam znao »istinu«: »Štuka je grabljiva vrsta koja napada sve što joj se

približi gubici. Ovom nezasitom proždrljivcu i slatkovodnoj ajkuli je dovoljno pored nosa provući

neki svetlucavi metal u jesen ili letnjem višednevnom oblačnom periodu i to bi bilo to. Zbog svoje

proždrljivosti ona udara ne razmišljajući, ne može da odoli, to joj je u prirodi, krvi…«

Sad više nisam siguran u autentičnost i relevantnost te nekadašnje istine. Pecao sam štuku na

različitim vodama i uvek sam u osnovi više lovio kad sam uspeo kao prvo skrenuti pažnju

grabljivice. Kad je ona aktivna uvek izlazi na samu ivicu zaklona, odakle ima bolji pregled

situacije, širi pogled, više vremena za pripremu, procenu, egzekuciju, ili čak sasvim napušta svoje

bunjište u potrazi za plenom. Tada skretanje pažnje uspeva korišćenjem bilo koje tehnike,

upotrebam šireg repertoara boja, povlačenjem raznih vrsta varalica.

Kada je neutralna situacija postaje dosta komplikovanija. Potrebno je koristiti varalice

implementarne datoj vodi, ne praviti greške u vođenju, precizno zabacivati i pre svega koristiti

efekat iznenađenja. Unutar ovog efekta su stvari poput bržeg vođenja, neočekivanog dekora,

kontra veličine mamca, upotreba jake zvečke…

U totalno letargičnoj atmosferi pomažu samo dve stvari: Ili imati sreće ili voditi mamac koji

oponaša dezorijentisanu ribicu. Na sreću se ne vredi puno oslanjati – na ovu drugu stvar itekako!

Tvič i džerk su tehnike koje love štuke svih stanja, a deo jačine mamaca je prvenstveno u

sledećem. Štuka može (samo) da (u)lovi kedera koji ne izgleda kao normalna ribica. Pri tom ima

više aršina kakav je to nenormalan stajling: usamljena ribica, keder koji za pokretanje troši

previše energije, ribica čija putanja kretanja ni njoj samoj nije predvidiva, plen bleđi (ili tamniji) od

svoje sabraće…

Nećemo ovog puta ići dublje u ovu interesantnu problematiku, dovoljno je da se malo više

porazmisli o osnovnoj ideji. Štuka ne grabi sve što joj prođe pored usta, a takođe prevaliće i

31

relativno veće rastojanje, čak i kad je neaktivna, samo ako joj neko ponudi »mnogo akcije na

malo prostora« u dovoljno dugom vremenskom intervalu!

ZAŠTO TVIČ

Pa pre svega ovo je tehnika koja se svakom varaličaru nalazi na dohvat ruke. Uz malo ili nimalo

ulaganja može se biti sasvim uspešan. Od štapa preko mašinice, strune pa do varalice za

očekivati je da svaki ljubitelj lova ribe veštačkim mamcima ima pogodne elemente za sklapanje

primerenog tvič kompleta.

Druga stvar je što će vam bavljenje ovim načinom, sem češćih napada ribe na vaš mamac, doneti

i veću ličnu aktivnost na vodi. Ribolov će samim tim biti još više interesantan, izazovniji i pružaće

više mogućnosti. Uspešni dani biće uspešniji, a imaćete i manje onih izlazaka za zaborav.

Treći i poslednji adut se ogleda u samoj činjenici da se tvič akcija razlikuje od ribolovca do

ribolovca. Neko će bolje da lovi tvičom, neko slabije. Prepoznati pravu tvič akciju nekog voblera i

sprovesti je u delo je jedan proces koji traje. Pogledajte istini u oči, pa ako lošije lovite recite sami

sebi: »-Nisam dovoljno dobar!«. Ovo je jedini put ka ličnom napretku, a tvič je tehnika koja vam u

tome mnogo može pomoći, baš da prelomite u sebi, hoćete li ići napred zajedno sa ostalim

predstavnicima varaličarske vrste ili ostati usamljeni negde u mračnim dubinama ribolovačkog

univerzuma.

Tako ne morate biti obojeni u crveno, niti biti bučni, pa čak ni proizvoditi puno akcije na malom

prostoru, da bi postali plen nekoga ili nečega. Plen se od donedavnog lovca postaje vrlo lako.

Tvič ribolovac od običnog varaličara takođe. Razmislite šta je bolje.

32

SWITCH

Svič i bas pašu jedno uz drugo

Jedna od lakših, ali i na margini trzajućih tehnika vođenja je tzv. Switch. Za njega vam je

potrebnan bilo koji plitkoronac. Najbolje je da to budu laganiji vobleri do maksimalno 15 grama

težine. Vođenje se izvodi nizom sitnih trzaja, pri čemu vrh štapa ne prelazi putanju između dve

krajnje tačke više od 5 cm. Ručica na mašinici se pritom ravnomerno, i sporije okreće nego kod

jednostavnog vođenja.

Ovakvo tretiranje rapale SSR u veličinama od 5 i 7 centimetara je odavno u upotrebi kod

nekolicine basista. Ljubomorno čuvana tehnika nije nešto problematično, pa stoga o ovoj tehnici

neće biti posvećen serijal tekstova. Ipak biće reči i o tome u dogledno vreme, jer često donosi

ribu više.

Sve varalice od balze su ubedljivo najjači predstavnici ove tehnike.

POTPUN UŽITAK

Kada se malo potrudi i pribavi pravi tvič komplet, mogu reći da će mnogi od vas vrlo brzo zavoleti

ovaj i slične načine varaličarenja. Jer, kratak (većinom krući) štap, struna kao veza i činjenica da

je dodir sa ribom većinom u manjim dubinama (često ispod same površine), čini kontakt sa ribom

i sam dril neopisivim. Ko ne bude probao – sam je kriv.

33

34

Mala škola džerka I

„Mamac koji će oduševiti i maskija i Vas” (Frank Suick)

Suick Thriller

Jerk-ribolov polako, ali sigurno osvaja Evropu. Posle više neuspelih pokušaja da se to ostvari,

sada se sa sigurnošću može reći da mu je to uspelo. Sve više ribolovaca peca ovom za nas

novom tehnikom, novine bruje, prodavnice se pune opremom. Treba reći da je tehnika ipak sve,

osim nova. To je interesantan način ribolova koji se uglavnom zasniva na trzanju mamca (jerk

( čite se: džerk) – trzaj), tj. varalica, pri čemu se mamci u prvom redu aktivno, a ponekad i

agresivno vode i time riba tera na napad.

Kompletna tehnika (i nauka) nam stiže iz Amerike, s tim što treba reći da ovo što sledi predstavlja

evropsku školu jerka. Osobenosti jerk-ribolova su sledece: potreban je odgovarajući pribor,

posebne varalice, pojačan rad ribolovca, koncentracija i uvežbavanje vodjenja skoro svakog

mamca ponaosob. Neko bi slobodno mogao primetiti-puno stvari odjednom i zapitao: Šta

dobijamo za uzvrat?

Sa svim ovim se možemo pojačano nadati pravim ribama i uz to upecati i manje grabljivice, jer su

šanse na napad uvek prisutne. Pa da vidimo, šta to izdvaja jerk od drugih disciplina i tehnika ili

pak nekog drugog pojma u ribolovu, ili šta to u njemu ima veze sa povećanjem ulova.

Zašto baš jerk

U teoriji jerka ima dosta stvari koje se pominju i govore u njegovu korist. Medjutim, stvar koja je

osnovna, uvek figurira i koja se ne može nikada poreći, je sledeće. Sa vodjenjem mamaca

relativno usko ograničenih varijacija (a to je većina konvencionalnih varalica) i navikavanjem riba

na odredjene mamce sreću se prilični problemi u praksi. Pa tako npr. na jednoj vodi se lovi neka

vrsta grabljivice par ili više godina vrlo uspešno, čak fantastično, tako da se da pomisliti da ćemo

do kraja života imati samo jednog favorita.

35

Posle izvesnog vremena na varalice tog tipa lovnost drastično opada i ciljna grabljivica počinje

odbijati dotičnu vrstu mamaca. Uzroke za ovakva dešavanja možemo potražiti i na drugim

mestima, i ima ih puno više nego ovaj jedan. Medjutim, stalno napadanje jednom te istom vrstom

mamca pogotovo ako se to radi na užem prostoru tj. zatvorenoj vodi, ima za posledicu odbijanje

ribe da odgovara na silne prolaske jednih te istih mamaca, skoro nikakvom zainteresovanošću,

radoznalošću, pa tako ni napadom.

Ovom je sklon dobar broj ribljih vrsta, a kad su naše grabljivice u pitanju po ovom je poznat

bucov, i kod basa smo nešto slično primetili, a najnovija svetska istraživanja pokazuju da je štuka

jedna od grabljivica koja uči jako dobro i veoma brzo. Ova riba (štuka) će nam i biti stalna tema

usko vezana za jerk-ribolov, jer se ona može vrlo lepo loviti jerkovima.

Ovde bih još trebao reći i sledeće, jer može neko (i to spravom) zapitati: „-Kako ti ta štuka tako

dobro uči, a leptir i kašike su „zakon” već sto godina, a biće dok je sveta i veka?” Baš to treba da

nam bude signal da jerk-teorija zasnovana na najzdravijim temeljima. I leptiri i kašikaste varalice

koje iako jednostavno deluju, ribama izgledaju uvek interesantne, jer one u vodi imitiraju

najrazličitije forme života i imaju širok repertoar efekata, a retko kad su vibracije dva leptira ili

lelujanja dve kašike isti. Još kad ubacimo tu različitost vodjenja i individualne karakteristike

svakog ribolovca dolazimo do situacije da ove varalice uvek predstavljaju nešto drugo i različito u

štučjem oku.

TOTALNI INDIVIDUALIZAM

Džerk u bas dekoru – MM Lures George

Kod jerk ribolova imamo mamce koji svaki za sebe priča jednu priču pod vodom. Njihova paleta je

velika, a iako podsećaju na voblere nisu tako jednostavni, a ovde ima i još puno puno toga.

Varalice su (uglavnom) relativno veće u proseku od konvencionalno prihvaćenih (mada se kaže

da prevelikog jerka nema), dosta je teško izbalansirati ih pri pravljenju, tako da se može reći

bukvalno da je svaki jerk varalica za sebe. Iako se, naravno, identično svaki jerk iz jedne serije

želi napuniti olovom to je u praksi nemoguće izvesti, tako da se može reći da dva „ista” jerka (od

iste firme, isti model i ista veličina) predstavljaju samo dve slične varalice.

36

To što se jerkovi prave u hiljade boja i dekora nije neka prednost, pošto se to, kao što znamo, čini

i sa drugim varalicama, ali znači i tu imamo širinu različitosti. Najjači adut je ipak činjenica da se

različitim načinom vodjenja dobijaju različite „figure” pod vodom. Ovo pak zavisi od više faktora.

Pribor je taj koji u jednu ruku odlučuje o tome na čega će izgledati naš mamac pod vodom (ovde

prvenstveno mislim na štap). Na šta će izgledati jerk „u akciji”, zavisi i od samog mamca tj.

njegove aerodinamike i rasporeda otežanja.

U prvom planu se ipak nalazi individualni rad, odnosno tempo, jačina i ostale osobine povlačenja

tj. vodjenja jerka samog ribolovca. Kad uzmemo na primer dva ribolovca i damo im isti pribor, a to

znači isti štap, istu mašinu, istu strunu i istu varalicu (znači jedan vodi neku varalicu, a potom

drugi) za rezultat dobijamo drugačije kretanje mamca. Ako jedan te isti ribolovac vodi jednu

varalicu sa dva različita kompleta štap-mašinica, takodje dobijamo drugačije podvodne vibracije.

A kad preko ovoga opalimo različitost mamaca i nekoliko načina vodjenja, dobijamo bezbroj

kombinacija. Zbog svega ovoga grabljivice i ne mogu da se „aklimatizuju” na jerkove, tj. da se

naviknu na neku varalicu ili nauče je.

OPREZNOST – MAJKA MUDROSTI

Jerk-ribolov polako, ali sigurno osvaja Evropu.

Za godinu prve temeljne obrade samog pojma jerka, rasčlanjivanje šta je tu šta i davanja ostalih

smernica, odnosno udaranja osnovnih principa (modernog) jerk-ribolova, se uzima godina 1942-

ga. To se ujedno i poklapa sa izlaskom na tržište jedne od najvećih živih legendi medju jerk-

varalicama. To je poznati jerk Suick Thriler firme Suick Lure.

Frank Suick (konstruktor Thriller-a) je prvi skupio hrabrosti da odredi neke pravce u kompletnom

jerk-području, a što i danas predstavlja vrlo redak slučaj. Ovo Vam možda na prvi pogled ne zvuči

baš problematično i ne čini se toliko velikim problemom razvrstati jerkove, pošto su to samo jedna

vrsta varalica. Medjutim, razgraničiti same jerkove i biti potpuno siguran u nešto što se govori,

shodno širini samim mogućnosti i mogućim komplikacijama povodom striktnih tvrdjenja u bilo kom

37

smeru, je dosta teško. Sad Vam ovo izgleda pomalo apstraktno, ali već oni medju Vama koji već

jerkaju, imaju izvesne probleme i to njih većina priznaje.

Nije ni to sve tako komplikovano, kako se može činiti posle ovih mojih reči, ali može da postane

noćna mora ako se nešto kontra radi i na tom još zasniva nadgradnja i učenje teorije jerka. Tog

problema su svesni samo oni koji duže rade sa jerkovima, a ova činjenica, nepoštovanje logike

jerk-ribolova, ima za posledicu da mnogi ribolovci prodaju kompletnu jerk opremu ne verujući u

uspešnost trzajućih mamaca.

Kako ova oprema nije ni malo jeftina, jer nam treba poseban štap, pa i multiplikator, a i jerkovi su

dosta skupi, želeo sam da zbog toga skrenem pažnju svima Vama da ne dozvolite da se posle

par ulovljenih riba opustite, pa sami sebi kažete: „-To i nije neki problem“. Samo kupovanje

pribora, pa potom razočarenje jerkovima i nije toliko loša stvar, koliko lišavanje samih sebe

mogućnosti da se lovi ovom tehnikom koja je veoma jaka, produktivna i pre svega interesantna.

Sledećeg puta, kako je i red, pozabavićemo se detaljno priborom po kojem se prepoznaju pravi

džerkeri.

KAKO JE SVE POČELO

Istorija jerk ribolova datira u daleku prošlost, kad su još prastanovnici Amerike (indijanci) na

komadiće drveta kačili „kuke i motike”, sve to cimali i trzali i tako hvatali maskije. A kako je

nastala sama ideja da se ovako može uloviti riba, ima sledeća priča.

Prilikom menjanja pozicije ribolova, ili pak na dugim putovanjima kanuom koja su tada bila brojna,

u kanuu moralo se naravno, veslati, a tad se ne može pecati jer su ruke zauzete veslom. Indijanci

su pokušali maksimalno iskoristiti vreme, u smislu da je mamac dok se ne stigne na odredište u

vodi. Konac na čijoj je jednoj strani varalica vezan je drugim krajem za veslo, a zatim se normalno

veslanjem prelazilo na željenu poziciju. Prilikom toga hvatalo se dosta riba, tako da je o tome

vredelo porazmisliti. I u samom ribolovu sve više ribolovaca mamac je vodilo trzanjem, a uspeh je

bio neočekivano dobar.

38

Odelo čini čoveka – oprema džerkera (Džerk II)

Za najjači, bolje rečeno pravi jerk ribolov potrebno je nekoliko stvari prevazići i ne koncipirati

stvari prema svom nahođenju. Pri tom prvenstveno mislim na pribor, o kojem ćemo ovom prilikom

i pričati.

MOTKA

Jerk štap je kraći štap od onih na koje smo navikli mi, s ove strane okeana. Pravi jerk štap nije

duži od 7` (stopa), a minimalna dužina ispod koje ne vredi silaziti je 6`. Znači 180-210 cm, a

najbolje su se pokazali štapovi koji su na polovini ovog opsega. Najbolji mogući izbor su

jednodelci zbog najbolje akcije, međutim tu transportna dužina pravi ribolovcima probleme i to

velike. Ima i nekoliko drugačije rešenih, spojeva, a evo kakvih varijanti ima da se transport učini

lagodnijim.

Prave se u obliku šteka, gde je sastav na sredini, ili se samo drška sa rukohvatom rasklapa čime

dobijamo transportnu dužinu u prihvatljivim okvirima. Na približnu dužinu od 140-150 cm štap se

može skratiti i uvlačenjem gornjeg dela u deo sa rukohvatom, tako da su to recimo neki

štapovi-»poluteleskopi«. Lošija akcija koju dobijamo »sečom« štapa na bilo kom delu se

odražava i na povećan stepen silaska ribe sa udice. Ova spadanja ribe su, uzgred, česta tema

džerkera, i svi se slažu da duži štapovi imaju daleko manje spadanja ribe od kraćih. Iako na prvi

pogled i nema velike razlike između 180 i 210 cm, sa ovog dužeg štapa silasci ribe su daleko

manji, skoro zanemarljivi. Ovo treba uvek imati na umu!

39

Savet: ukoliko se odlučite za bilo koji dvodelac, ne bi bilo loše da je on bliži 210 cm. Silasci riba

su posledica kratkog i krutog štapa, kao i netegljive veze izmedju ribolovca i ribe, a tu je i česta

borba na relativno kratkom odstojanju, kao i često gubljenje kontakta sa mamcem u toku vođenja,

pri čemu su kontre loše i zakasnele.

Sa štapom dužim od 7` jerk ribolov nije više to što se pod njim podrazumeva, pošto gubimo

prostor ispred sebe za dirigovanje jerku, a to je samo srce tehnike. S druge strane štapom od 6`

se varalice daleko bolje vode. Nalaženje kombinacije koja dobija je ipak lične prirode pošto ovde

prste počinje mešati i ukusi ljudi tj. ribolovaca.

Težine bacanja ovakvih štapova su uglavnom izmedju 60 i 150 grama. Za laki jerk koriste se 70-

gramci, srednji 90-gramci, a za teški jerk 120 grama pa naviše (ovu podelu treba uslovno

shvatiti!). Neki jerk štapovi su opremljeni ojačanom, tj. vidljivo debljom vršnom karikom, zbog

strahovitih napora koja ona u toku vođenja, ali i u toku borbe sa ribom podnosi, pošto je štap

kratak i ne baš tako lako savitljiv. I vršni, a i svi ostali sprovodnici su izrađeni od najboljeg

materijala, jer se u jerku koriste skoro isključivo strune za vezu između ribolovca i jerka.

Većina štapova se izrađuje sa trajger držačem, mada ima i onih sa normalnim rolenhalterom.

Kada je laki jerk u pitanju može se upotrebljavati i štap sa običnim rolenhalterom i stacionarna

mašinica, međutim za nešto konkretnije, iliti pravi jerk, multiplikator i trajger držač su isključivi

izbor. Znači tu nema kompromisa.

Bez obzira koliko stacionarac bio jak, »metalni« ili koliko je skup, teško može izdržati više od

jedne sezone. Ovde se radi o mamcima ponekad i od preko100 grama težine, a cimanja ne

praštaju ni jednoj stacionarnoj mašinici njene slabosti. Pokušati se može doduše, ali intenzivnim

jerkanjem vrlo brzo će se morati u prodavnicu ribolovačkog pribora. Dakle, stacionarnu mašinicu

možemo upotrebljavati uz jedan štap od 70 (ili manje) grama težine bacanja, sa običnim

držačem, i to samo u ultra-lakom jerk-ribolovu.

APARAT

Za »pravi jerk« treba nam multiplikator. Najbolje je da on bude malo, da se tako izrazim, novije

proizvodnje ali ne zbog novokonstruisanih sklopova koji pokušavaju rešiti problem mršenja, već

40

zbog toga što su stariji modeli pravljeni tako da im je prenos mali. Ovo i nije toliko strašno, ali sa

povećanim prenosom dobijamo na kvalitetu samog vođenja, pa iako je nijansa u pitanju treba je

iskoristiti. Iz istog razloga, bez obzira na prividnu robusnost, bolje je kupiti i veće multiplikatore, jer

oni skupe više centimetara strune za jedan okret ručice. Takvi su modeli recimo Abu-a,

Ambassadeur 6501 C3 i 5601 C4 AB.

Zbog povećane težine rotora ovakvi modeli nisu upotrebljivi kad se lovi manjim (lakšim)

jerkovima, pošto je potrebna velika snaga da se takav rotor pokrene, a što laki mamci ne mogu

da odrade. Kao posledicu imamo vrlo male takoreći neupotrebljive dužine izbačaja, pa se za

manje jerkove upotrebljavaju i manji multiji, koji imaju lakši rotor (npr.reda ABU 4601 C3), ili

uzimamo stacionarac u šake. Problem privikavanja na rad sa multiplikatorom se rešava

jednostavno vežbom, a mnoge mane koje su bile prisutne u pričama i tekstovima kod nas u

praksi jednostavno ne postoje.

VEZA

Na špulnu takoreći obavezno ide pletenica, jer s njom pokrivamo sve jerk-situacije. Određeni

jerkovi se i mogu voditi monofilom, ali to je neznatan broj. Kako nam je kruta veza potrebna za

utiskivanje života u varalicu, pletenica je blago rečeno »zakon«. Teške varalice zbog tegljivosti

monofila se ne mogu naglo pomerati u deliću sekunde, što je poenta u jerk-ribolovu. Nosivost

pletenica mora biti relativno veća. Pa tako se za teži jerk preporučuju strune koje imaju snagu da

izdrže opterećenje od 50-80 Lb (25-40 kg). Za lakši jerk-ribolov dovoljno je 30- ak Lb ili 14-17 kg

nosivosti.

Ovo je potrebno jer struna prilikom izbačaja, a i privlačenja, trpi strahovite napore, a njene sitne

niti, jedna po jedna polako »otkazuju«. Da bi bili potpuno sigurni u vezu ona zbog toga mora imati

povećan broj končića, a to dobijamo samo kad je pletenica deblja. Potpunu sigurnost dobijamo

kad s vremena na vreme odstranimo po desetak metara strune koja je bila najčešče pod udarom,

to znači prvih deset metara. Ovo »osvežavanje« nije neophodno često raditi. Dovoljno je recimo

41

pri intenzivnijem praktikovanju jerk-tehnike dva puta godišnje, ili (preventivno) kad se planira izaći

na neku vodu, koja je poznata da je dom većem broju krupnih štuka. Među najboljim pletenicama

za jerk su se pokazale: Spidewire, Tuf-Line, Raptor Line, Stroft i Rapala Thermic Braid.

OSIGURANJE

U radu sa jerkovima srećemo se sa brzim i neočekivanim pomeranjima varalice. Bez obzira da li

se radi o pokretima u ili na vodi ili pak u vazduhu, za posledicu imamo neprijatno mršenje,

odnosno prebacivanje jerka preko strune. Pošto se ovo ne želi, a drugačije se ne može izvesti, u

upotrebu često mora doći kruti predvez. Ovaj predvez poznat je pod imenom štanglica, a pravi se

u dužinama od 10 pa do 30 i više centimetara, u svakom slučaju štanglica mora biti duža od

varalice.

Debljina žice koja se koristi za izradu zavisi od veličine jerka. Za manje, tj. lake jerkove (do 40 gr.

težine) koriste se promeri izmedju 0,50 i 0,60 mm., srednji jerkovi (40-70 gr.) se uparuju sa

štanglicama 0,80mm, a veliki, tj. teški jerkovi (teži od 70 gr.) sa milimetar debelim žicama. Svojom

krutošću štangla uvek na bezbednu udaljenost odaljuje strunu od udica i tako sprečava da ova

dva elementa dodju u dodir, čime je mršenje skoro mislena imenica.

Ovde treba još reći da se može desiti da štangla umrtvi rad ponekom jerku, pa tada treba probati

»raditi« sa sajlicom, medjutim ovo su ređe situacije, pogotovo se retko sreće u radu sa težim

jerkovima. Štanglica ima raznih, a najpopularnije i najinteresantnije su one sa feder zatvaračem.

Predebela struna i neočekivano debeo predvez mogu kod ribolovaca izazvati podozrenje da je

sve to previše vidljivo za ribu. Gledajući tako jednostavno, to se i može zaključiti, ali s obzirom i

na proporcije same varalice stvari dobijaju drugačiji ton. U praksi se ne primeti da je štanglica

prevelik odbojni momenat za grabljivicu. Tumači se da sve to ne dolazi u prvi plan jer je sama

tehnika visoko produktivna. Mamac dok je u akciji ne dozvoljava svojom igrom da se sa njega

odvlači pažnja na periferne elemente. Dakle jerk svojim plesom tera iznenađenu i razdraženu

grabljivicu da njen pogled bude fiksiran na sam mamac.

42

ŠTAPOVI

Najlepši poklon ljubitelji jerk-ribolova su dobili od kuće Sportex. Dva štapa pod nazivom Power

Jerk predstavljaju, za sada, nešto najbolje na evropskom tržištu jerk-štapova.

Primamljivi po pitanju cene, ali i sa zavidnim kvalitetom izdvajaju se štapovi holandske firme

Ultimate, sa svojom serijom Rozemeijer. Ova serija ima oko 40 štapova različitih namena, a njh

10-ak je pravljeno za jerk ribolov. Serija je dobila naziv prema jednom od najboljih jerkera Evrope

Holandjaninu Bertusu Rozemeijeru. Osim štapova firma Ultimate distribuira i sve ostale jerk-

artikle.

Od ostalih modela pomenuću još modele Shimano Jerkbait Compre, zatim Penn Milenijum Jerk i

Spro Henk Simonsz Jerker.

MOJI KOMPLETI

Za teški jerk koristim Sportex Power Jerk, (jednodelac) 210cm, t.b. 90gr i Abu Ambassadeur 6501

C3.

Srednji jerk – Rozemeijer Jointed Jerk, (dvodelac) 195cm, t.b. 80gr. i multiplikator Saenger Spirit

5000 LH.

Oba štapa su sa trajger držačem, a trebam još samo dodati da se kod Rozemeijer štapova za

jerk stvarna težina bacanja ne poklapa sa upisanom na štapu, već uvek nešto manje, tako da je

Jointed Jerk otprilike 60-gramac.

Za laki jerk upotrebljavam štap sa »običnim« rolenhalterom, dvodelni Rozemeijer M.P. Spinning,

210cm (preporučljive težine varalica od 10-18gr.) i malu stacionarnu mašinicu Abu Garsija

Cardinal 502 RD.

Sa Berklijevim Whiplash Pro sam bio nezadovoljan, tako da sad najviše koristim Tuf-Line od 65

Lb i Stroft od 30 Lb.

Štanglice imam razne, a u kutiji su uvek Rozemeijer, Cormoran, Think Big i Grebenstein modeli.

43

44

Mama, šta sam ja? (Džerk III)

Darteri iz Karavukova

Varalice za jerk-ribolov su posebna priča i zahtevaju više prostora da se sve oko njih pojasni.

Ovom prilikom ćemo se osvrnuti samo na sam pojam vrsta jerkova. Neke od njih ćete uskoro

videti na slikama sa nizom podataka, a sada ću dati osnovne smernice, kakvih sve jerkova ima,

kako bi već ovog leta ili jeseni neko ko želi mogao početi po malo jerkati i uz put svi mi mogli

lakše razmejivati mišljenja, a to možemo samo ako svi pričamo istim »jezikom«. Ovo je teži deo

jerk ribolova. Zbog toga ćemo sve gledati na par načina da bi Vam približio ovu materiju.

2 + 1 = 3

U osnovi postoje dve vrste jerk varalica. Podela je izvršena prema načinu kretanja. Jerkovi koji se

uz određeno vođenje kreću levo-desno, nazivaju se glajderi (Glider). Ako se vođenjem postiže

putanja poput zuba od testere, tj. mamac ide gore-dole, takav jerk se naziva dajver (Diver).

Inače obe vrste jerkova imamo u sve tri verzije kad su »plivačke sposobnosti« u pitanju, što znači

da se obe vrste mogu naći i u plivajućoj i u tonućoj i u suspending verziji. To je na prvi pogled

dobro za mogućnost prezentacije, međutim ovo i komplikuje tačno određivanje tipa jerka, otežava

samo prepoznavanje, klasifikaciju i još neke stvari, ali treba reći da sve to na širem planu ipak

gubi smisao.

U praksi se, i to sve više, srećemo sa jednom posebnom vrstom jerkova koji se nazivaju i

hibridima, tj. rade obe varijante kretanja; idu i gore-dole i levo-desno. Ovi jerkovi su na čelu liste

po efikasnosti, a osim toga većinom imaju i vrlo interesantan i originalan način vođenja, pa s

pravom dobijaju svoje mesto u osnovnoj podeli.

45

Oni su u principu izrađeni u tonućoj varijanti, a ovaj izraz (»u principu«) bi se mogao staviti i uz

mnogo tvrdnji koje će uslediti. Nazivaju se pulbejts (Pullbaits), ne zahtevaju baš preveliku dozu

koncentracije ribolovca, iziskuju dobar pribor, i dosta su teški za vođenje pošto do pravilnog

kretanja varalice ribolovac dolazi isključivo vežbom.

Pulbejts su jerkovi koji su zaslužni za mnogo velikih štuka koje su uhvaćene širom Evrope, ali i

vezani su takođe i za razočaranost mnogih ribolovaca samom jerk-tehnikom, pošto nisu nimalo

laki za samu prezentaciju, te »razočarani« tvrde kako su to jerkovi koji »ne rade«. Ove tri

osnovne grupe ćemo pogledati malo kasnije iz još jedne perspektive.

3 + 3 = 6

Dajver

U širem smislu govoreći, osim ove tri priznate i vodeće grupe klasičnih jerkova postoji još tri. Kao

i tri nabrojane i ove koje slede su sklone preklapanjima, te pojmove klasifikacije ne čine uvek

jasnim, ali to je stvar koja se u jerk-ribolovu sreće i na više mesta, a ne samo ovde, kod mamaca.

Podvrsta glajdera su tzv. darteri (Darters). To su jerkovi koji su još teži za vođenje, naravno vrlo

efikasni, a imaju osobinu da su neposlušni po čemu se najčešće i prepoznaju. Bilo kako da ih

vodite oni idu kako oni hoće. Razna, da tako kažem, zavrtanja i odlasci u jednu stranu više puta

za redom, kao i jača bočna skretanja su prepoznatljive crte ovih »ubica štuka«. Oni predstavljaju

relativno novu (mladu) grupaciju jerkova, tako da su trenutno vrlo deficitarna roba.

Mali voblerčići sa paktom u skoro vertikalnom položaju, koji kad se obično privlače skoro i ne

rade, a koji se u principu odlikuju »visokim leđima« označavaju se kao tvičbejt (Twitchbait). Kada

se povlače trzajući pokazuju svoje pravo lice, u vidu raznih kerefeka koje se dopadaju ribi.

Svi vobleri sa paktom se karakterišu kao krankbejt (Krankbaits). To znači da se svi, ama baš svi

vobleri mogu svrstati u ovu grupu jerkova, a trzajući dobijamo različite efekte na površini ili pod

vodom. Za korektan jerk-ribolov ipak bi trebalo birati one voblere sa manjom površinom pakte.

Ako je pakta veća ona, iako oživljava parče plastike ili drveta u ovom slučaju kad je trzanje u

pitanju, ograničava slobodu kretanja mamca.

46

DVE »PERSPEKTIVNE« PERSPEKTIVE

Glajder iz Novog Sada

Kako je klasifikacija jerkova dosta komplikovana, približiću Vam tri najveće grupe sa još jedne

tačke gledišta. Za sve klasifikacije jerkova se inače kaže da su to samo pokušaji da se to uradi,

pa i ovu moju tako treba smatrati. Gledaćemo ih kako se ponašaju u dve faze, u fazi akcije, i u

fazi pauze. Treba reći da ove osobine mogu nam pomoći da odredimo samo 1/5 svih jerkova, ali

sa najvećom tačnošću, dok će svi ostali jerkovi večito ostati »nešto između«.

Dajveri u principu pri akciji, provokaciji tj. cimanju zaranjaju napred ukoso, dok pri pauzi polako

isplivavaju. Pri ribolovu sa njima ribolovac mora imati koncentraciju na višem nivou i pri tom biti

svestan da se od njega očekuje stalan »rad« i to naporan. I pored toga dajveri su dosta laki za

vođenje, kada se sve gleda sa tehničke strane. Svaki jerk koji ima ovakvo držanje može se sa

sigurnošći klasifikovati kao dajver.

Glajderi se prepoznaju po cik-cak kretanju pri trzanju štapa, a u principu to su plivajući modeli

(neki od njih čak čisti površinci) tako da pri pauzi izranjaju, a ribolov se karakteriše kao

harmoničan i bez previše napetosti.

Pulbejti pri »aktivnoj fazi« zaranjaju ukoso, dok u pauzi većinom tonu, deo njih izranja, a

suspending modeli su jako jako retki. Ribolov sa njima oslobođen je napetosti u potpunosti.

Pulbejti

47

GLAJDERO-DARTERO-PULBEJT

Iako je u klasifikaciji koja približno određuje vrstu jerka prema ponašanju u dve faze (provokacije i

pauze) navedeno da su glajderi u principu plivajući jerkovi, što je ustvari i tačno, u praksi su

daleko popularniji tonući modeli. »Čisto« levo-desno kretanje bez gubljenja dubine u fazi

provokacije je osnovna karakteristika svih plivajućih dajvera. Tonućim modelima je dozvoljeno i

da u toj fazi polako kreću ka površini, što velika većina njih i čini.

Ova popularnost tonućih glajdera je prisutna s toga što je vođenje plivajućih verzija dosta teže

nego tonućih. Iz ovog se, naravno, izuzimaju svi top-water jerkovi jer je njihovo vođenje jedno od

najlakših od svih porodica jerk-varalica.

Darteri, kao podvrsta glajdera se nalaze skoro isključivo kao tonući modeli, čije ponašanje je

slično kao i tonućim glajderima, međutim imaju par već navedenih osobina i »mana«, prema

kojim ih razlikujemo od glajdera.

Poneki pulbejti više zabacuju u stranu nego gore-dole, pa više liče na neke loše dartere ili

glajdere sa greškom, a prvenstveno se radi o tonućim jerkovima.

Zbog svega navedenog, tonući jerkovi koji pod vodom prave razne kerefeke su čest izvor sukoba

među džerkerima. Šta je dotični ustvari: glajder, darter ili pulbejt?

Već u sledećem broju, kad se bude pričalo o vođenju, mnogo stvari će »otpasti«. A kad se ode

na vodu klasifikacija još više gubi na značaju, tako da su možda najbliži istini oni koji ne priznaju

ni jednu podelu jerka, kažu da vrste jerkova uopšte ne postoje.

Zagovornici ovakvog pristupa kažu još i da svako parče drveta, plastike ili gume, koje nazivamo

jerk predstavlja jednu vrstu, samu za sebe. Ovakvo mišljenje o podeli jerkova, ali i identičan

pristup problemima na vodi, najbrže vodi do srži jerk-ribolova i shvatanja njegove teorije.

Ovo su ipak teme za »višu školu jerka«. O njima nekom drugom prilikom…

Vođenje jerk-varalica je najteža, ali ujedno i najinteresantnija oblast. Ovim se bavimo u sledećem

nastavku.

48

EKSTERIJER JERKOVA

U principu osnovni motiv koji se sreće u praksi je da su to vobleri bez pakte, međutim ima i onih

sa paktom, koja može biti standardnog oblika, ali i neobičnog i nesvakidašnjeg. Neki imaju paktu

sa »pogrešne strane« (pozadi), a neki čak i dva stabilizatora. Prave se i u obliku ribe, a nalaze se

takođe u vidu običnih letvica zakošenih spreda ili otpozadi, odgore ili odole, neki su više

kockasti…

Oblik prednjeg kraja se kreće od oblika strele, preko duguljstog, pa sve do pljosnatog, dok

zadnjica ima nebrojeno varijanti. Kao što rekoh dešava se da pozadi imaju paktu, ima završnica i

špicastih ali i svih ostalih oblika. Sve u svemu treba znati da je kod jerkova sve dozvoljeno.

Materijal je prvenstveno drvo i to teže, ali ima sve više plastičnih modela, dok se od gume ili

silikona ređe sreću. Po težini jerkovi su u proseku dosta teži od nama dragih varalica na koje liče

– voblera.

49

50

Fifi budi dobar ! (Džerk IV)

Osnovni položaj štapa u džerku

Tri osnovne grupe jerkova su: glajderi, dajveri i pulbejti, ne samo zbog toga što svaka grupa radi

na za njih karakterističan način, prvi idu levo- desno, drugi gore-dole, a treći kombinuju ova dva

kretanja već i zbog toga što svaka od njih zahteva i poseban način vođenja. Ovaj put će biti reči o

ova tri načina vođenja i može se reći da bilo kakav jerk da je u pitanju on bi, pod jednim od ova tri

sledeća tretmana, morao proraditi.

Za početak se vredi osvrnuti na »pozu« ribolovca pri radu sa jerk varalicama. Ribolovac stoji

okrenut ka varalici i vrši pokrete štapom uglavnom i najčešće gore-dole. Pomeranja štapa su od

vodoravnog položaja prema vodi. Kad je štap u vodoravnom položaju, on se nalazi u visini

kukova, a to nazivamo »osnovni položaj štapa«.

DVA »STARA« I …

Dajveri se vode na sledeći način: štap držimo vodoravno u visini kukova i u pravcu varalice

(osnovni položaj), a potom potezom koji može biti određene brzine i intenziteta, štapom činimo

potez u stranu. Time se tera varalica da zaranja. Potom vraćamo štap u osnovni položaj i pri tom

skupljamo višak strune. U toj fazi jerk se penje prema površini i tad su udarci najčešći.

Ritam provokacija, brzinu kojom jerk zaranja i dužinu puta vrha štapa ribolovac sam bira prema

ličnim nahođenjima, a namotavanje viška strune mora sa svim tim biti sinhronizovano, kako bi

imali stalan kontakt s mamcem, jer u suprotnom može se propustiti ugriz, kasniti sa kontrom i

ostati bez ulova. Ako dajver zaranja pod većim uglom ili ako želimo praviti izgled putanje varalice

poput sitnih zuba testere, možemo jednostavno štap iz osnovnog položaja spuštati prema vodi, a

poteze ili potez u stranu praktikovati samo na početku privlačenja, kad spuštamo varalicu na

željenu dubinu. Ovaj način, trzanje prema dole ( a ne u stranu), je i isključivi način vođenja manjih

dajvera.

51

Glajderi se vode dosta jednostavno. Klasičan glajder je recimo Calipso Zara, s tim što je to top-

water-jerk, a glajdera ima i u drugim izvedbama. Znači trzanje štapa sa konstantnim

namotavanjem strune, pri tom pazeći da ona ne bude previše zategnuta kako bi se mamcu dalo

dovoljno prostora za igru (naredno skretanje u stranu) i sve isprekidano dužim ili kraćim

pauzama.

Glajder iz Novog Sada

Štapom 6 ili 7 stopa dužine, se to može jednostavno i lako izvesti, dižući i spuštajući štap ispred

sebe. Putanja vrha štapa, intenzitet poteza i njihova frekvencija zavise prvenstveno od jerka i

njegovih osobina, a manja korektura prema željenim vizijama može se postići i unošenjem

ribolovčevog smisla za »podvodnu predstavu«.

Kad su glajderi u pitanju ova tehnika je popularno nazvana »Walk the Dog« (šetanje psa). Ona se

prvenstveno odnosi na jerk mamce koji idu levo-desno, a to je znači cela grupacija glajdera, ali

može se uopšteno o njoj pričati i upotrebljavati je i za neke druge jerkove. U praksi bukvalno

šetanje psa znači npr. ono dok vodite psa, on neposlušno ide levo-desno. Prvo otrči levo do

bandere, pa onda desno do drveta na ivici pločnika, pa opet levo do stuba ulične rasvete itd. Kod

varalica nam predstavlja problem to, što mi moramo da ih teramo u stranu.

Na ovom mestu bi se sad trebalo upoznati kako izgledaju karakteristična kretanja glajdera i

dajvera. Ovo je pojednostavljenje cele problematike kako se jerkovi iz dve naveće grupe

ponašaju. Uzeto je da je dajver plivajući, a glajder tonući što su najčešće i ribolovačke omiljene

verzije u praksi.

Dajveri u fazi provokacije zaranjaju ukoso, a u pauzi polagano isplivavaju, sa vrlo malim

skretanjima u stranu. S druge strane glajderi kad se nađu na radnoj dubini pri provokaciji kreću

prema površini uz cik-cak rad, dok u pauzi tonu. Ovo je potrebno znati da bi ste utvrdili da li radite

pravilno sa svojim jerkom kad se budete s njim uskoro pozabavili. Na dvema priloženim skicama

je to slikovito prikazano.

52

…I JEDAN »NOVOKOMPONOVANI«

Calypso Zara PR

Zbog toga što pulbejtima u najvećem broju slučajeva treba drugačiji poticaj da bi se pokazali u

najlepšem svetlu, oni su i dobili posebno mesto pored dve osnovne vrste jerkova. Iz osnovnog

položaja gde je vrh štapa u visini kukova ispred ribolovca, određenom brzinom spuštamo štap

prema vodi. Ponovno vraćanje štapa u osnovni položaj ide istim putem, ali vreme prolaska je

kraće, što znači da štap prema gore treba brže pomerati.

Uz malo vežbe može se postići da skoro svaki pullbait »proradi«. Svaki jerk koji se oživljava na

ovaj način mora se u potpunosti upoznati, a osnovno je da imamo tri brzine, a to su brzina

kretanja štapa prema gore i prema dole, kao i brzina okretanja ručice na multiplikatoru. Potezi pri

trzanju nisu odsečni i oštri i baš je to ono što pokreće mamac. Uz to imamo i dva neravnomerna,

a blaga pokreta mamcem, koji se dešavaju u gornjoj i donjoj tački, pri čemu se struna zateže. Nije

naivno ni to što ta dva zatezanja činimo u različitim visinama, pomerajući tako i prednji kraj

mamca, istina ne previše ali sasvim dovoljno, gore-dole. Kod klasičnih glajdera imamo zatezanje

strune samo uvek u jednoj tački i to u ovom slučaju onoj donjoj.

VEOMA VAŽNA NAPOMENA: Ove načine vođenja ne treba shvatiti kruto, jer nisu retki slučajevi

da mamac iz jedne grupe bolje radi kad se vodi najjačim načinom koji važi za drugu vrstu jerka.

Sva tri načina treba poznavati, a sa svojim jerkom raditi načinom na koji on najzavodljivije radi ne

osvrćući se na to da sa njim nešto nije u redu, ako radi bolje na način koji ne pripada

prepoznatljiovom načinu vođenja »svoje« grupe.

Kod jerkova je idividualizam potpun, a umetnost vođenja mamca se uči i uči i uči. Najvažnija

sintagma vođenja glasi-ISPROBAVATI. A potom videti šta pali pa tako i voditi svog jerka. Greške

kod mladih džerkera su i prihvatanje stvari u stilu da svi jerkovi iz jedne familije rade isto, a to je

totalno pogrešan pravac razmišljanja. Jedino pravilo koje ovde imamo je da većina dajvera radi

na za njih preporučeni i objašnjeni način, a to isto važi i za glajdere i pulbejte.

Nekoliko sitnih ali vrlo bitnih napomena i saveta očekuju Vas u narednom tekstu, čime se

završava »Mala škola jerka«.

53

»STOP AND GO«

Kod vođenja ćemo objasniti još jedan pojam i reći još nekoliko napomena. »Stop and go« je izraz

kojim se uopšteno karakteriše vođenje jerkova. Tu uvek imamo dve faze: aktivne provokacije i

mirnog polulebdenja. U principu svi jerkovi se mogu voditi na ovaj način, ali svaki ponaosob

mamac ima svoje specifičnosti. Pa tako različit je intenzitet trzaja, put vrha štapa, visina gornje i

položaj donje krajnje tačke, brzina okretanja ručice na mašinici (multiplikatoru) itd.

»Go«-faza označava pretežno 4-5 poteza štapom iz osnovnog položaja prema vodi, uz

konstantno okretanje ručice. Tad nastupa »Stop«-faza, koja ima karakteristike da štap miruje, a

ručica na mašinici se polagano okreće. Sa ovim veoma sporo pomeramo mamac, tako mu

ostavljajući malo prostora, da on previše menja dubinu u bilo kom smeru (isplivava ili tone), a

takođe zatežemo strunu zbog dobrog kontakta sa mamcem jer su napadi ribe u ovoj fazi najčešći.

Da li će biti 5 ili više, ili pak manje trzaja štapom i koliko će trajati pauza, tj. »Stop«-faza zavisi od

afiniteta i ukusa samog ribolovca. Međutim, ako jedan jerk ni pod kakvim tretmanom ne radi

zadovoljavajuće i tu su stvari jasne. I tu sve zavisi od ribolovca, ili bolje rečeno, sve je do njegove

veštine.

»8«

Neke stvari su nezaobilazne kada se govori o jerk ribolovu. Caka i trikova kojim se služe jerk-

ribolovci ima nekoliko, a svakako na prvom mestu je poznata »figura 8« ili popularnije »Osmica«.

Treba reći da je ovo u prvom redu trik koji pali kod maskija (ribe koja je poznata po svojoj

radoznalosti i dugim praćenjima varalice) i to u srazmeri 1:1000, dok je kod naših štuka da ona

napadne ovakav mamac prava retkost. Kako je to sve interesantno i povezano uz jerk sad ćemo

je objasniti, a mnogi iskusni jerk ribolovci kažu da vredi isto pokušati i sa štukom.

U prvom redu osmica se izvodi isključivo iz čamca i to na sledeći način: kad ugledamo štuku u

blizini čamca koja je dopratila našu varalicu, varalica se ostavi na 70-ak cm od vrha štapa, a ceo

štap do rukohvata se zaroni u vodu. Ne menjajući lokaciju gde štap ulazi u vodu (ruka je

ispružena), širokim potezima vrha štapa se, na dubini od približno metar i po, vrši opisivanje broja

osam. Vrh štapa pri tom prelazi distancu od oko 2 metra pod vodom, od dve krajnje tačke. Vrlo je

važno pri činjenju ovoga otkočiti rotor multiplikatora i jednostavno palcem pridržavati rotor jer su

udari ribe snažni, a još kako je veza potpuno kruta i kratka, nema te kočnice koja će odreagovati

dovoljno brzo i pravovremeno, a onda je gubitak ribe neminovan. Kao što rekoh, šanse su male,

ali vredi pokušati.

54

55

Još nekoliko napomena (Džerk V)

Herb’s Dilly

Za ozbiljno bavljenje jerk ribolovom je potrebno mnogo toga imati, (do)kupiti i nabaviti. Jerk

ribolov se, medjutim, može praktikovati i sa priborom za srednje varaličarenje. Znači, 50 do 80-

gramac uparen sa jednom stacionarnom mašinicom, na čijoj špulni može biti i monofil namotan,

ali je ipak bolje da to bude struna. Sa ovakvim kompletom može se korektno voditi određen broj

jerkova, njime se mogu vrlo lepo voditi skoro svi dajveri, potom krankbejts i tvičbejts, kao i svi

plivajući i neki modeli tonućih glajdera, sem onih najvećih. Skoro svi pulbejti i darteri otpadaju,

kao i veći glajderi i dajveri.

Pri vođenju, štap ide uvek u stranu pošto nemamo prostora »pod« sobom, a treba biti svestan da

neki od mamaca tako gube malo od živosti. Nije ni malo lako jerkati štapom od 3 ili 2,7 metara,

tako da se i zamor ribolovca vrlo brzo odslikava na korektnost vođenja. To se daleko lakše

podnosi nekim štapom dugim 2,4 metra.

Treba reći da je ovo samo jedno nužno zlo, pošto iskustvo iz ovakvog jerkanja po opremanju

dvometrašem i multiplikatorom malo vredi, čak nekad smeta u shvatanju jerka.

SPEKTAR UPOTREBE

S druge strane ko se odluči za kupovinu »štapa za sve jerkove« i multiplikatora, može sa ovim

kompletom dosta toga još imati na raspolaganju, a ne samo jerk-varalice. Pa tako ovaj komplet je

odličan prvenstveno za mnoge discipline ribolova iz čamca, ali i obalski ribolovci nisu puno

uskraćeni za mogućnosti lova ovim kompletom. Sve vrste većih i težih mamaca dolaze u opticaj,

kao i mamci koji pri provlačenju imaju veći otpor, pa su tako tu: veći vobleri, šedovi i tvisteri,

kašike i leptiri većih brojeva (nr. 5 i npr. Mepps Giant Killer i Masky Killer). Spinerbejti, sve vrste

56

bazera i većina površinaca dolaze takođe u opticaj. Sa ovim svim priznaćete dobijamo već

zavidnu širinu upotrebnih varalica, pa tako i mogućnost biti dovoljno raznovrstan na planu

ponude.

Proizvođači i prodavci opreme u Evropi su ne baš spremno dočekali ovaj nalet popularnosti jerka.

Može se reći da su neozbiljno reagovali na vapaje ribolovaca za potrebu jerk artikala. Zbog velike

potražnje je oprema i dosta skupa, a ovde prvenstveno mislim na same jerkove.

I zbog skupoće, a i deficita opreme mnogi ribolovci posežu za samogradnjom. Strune i

multiplikatori su, naravno, izuzeti iz toga. Baš kad je reč o multiplikatorima, sad je izbor za

levoruke ribolovce (odnosno one koji štap drže u desnoj ruci) relativno širok, ali ima mnogo njih

koji su ranije, po principu »daj šta daš«, kupovali multiplikatore kojima je ručica na desnoj strani,

pa i do dan danas ostali pri toj koncepciji. Ribolovci sami prave i štanglice i varalice, a bogami i

štapove skraćujući neke modele. Tako da o ovome se može slobodno razmišljati, jer ponuda za

sada nije na najvišem nivou, kako bi to ribolovci Evrope želeli.

Štanglice polako prestaju biti problem, na polju štapova se takođe iz dana u dan situacija

poboljšava, ali što se tiče varalica potražnja je prevelika da bi orijentaciona srednja cena jednog

dobrog jerka sišla ispod 20 €. Zbog toga i ima puno malih privatnih konstruktora jerkova, a

najpoznatiji po tome su Holanđani.

CAKA

Alkice na jerk varalicama su relativno vrlo jake i velike, pa je za izmenu udica skoro pod

moranjem imati specijalna klešta za širenje karika. A ona nam služe i da po potrebi dodamo još

nekoliko karika na jerkove. Alkica na nosnom delu doprinosi da se za nijansu poboljša rad

varalice, pošto tako mamcu pružamo veću slobodu. Osim toga mnogi džerkeri dodaju još po

jednu alkicu u zoni udica. Vezujući ovako dve alkice u nizu a potom udicu smanjuje se, opet su

nijanse u pitanju, procenat silazaka riba sa udice. Sa ovim produžujemo vezu između varalice i

ribe, čime je ribi teže da se oslobodi »smrtonosnog plena«. U oba slučaja, kad menjamo udice ili

dodajemo alkice mora se znati da to može imati uticaja i na sam »rad« mamca. Zato oprez!

Ovom su skloni svi jerkovi bez obzira na veličinu, a oni manji su podložniji promeni svog »plesa«

pod vodom. Ima i slučaja da se ovake izmene odraze i pozitivno na prezentaciju, ali to su retki

slučajevi.

KADA I GDE

Uopšteno, jerk ribolov kao tehniku možemo koristiti preko cele godine. Najproduktivnija je u

toplijim mesecima, i kad štuka ima povećanu aktivnost, to znači leto i jesen. Suspending modeli ili

57

oni koji su tako otežani da sporo isplivavaju ili sporo tonu, se mogu sporije povlačiti pa su oni

upotrebljiviji u zimskom periodu. Ipak tada ne treba očekivati neke ozbiljnije rezultate.

Temperatura vode od minimalno 11 stepeni je ta koja nam omogućava korektan jerk ribolov. Jerk

je najproduktivniji na vodama dubine između 2 i 6 metara, dok daljim povećavanjem dubine gubi

na snazi. Izvanredno se može plivajućim varalicama loviti na vodama koje imaju prepreke u vodi,

puštajući ih da se izdižu iznad busenja trave i potopljenih drveća.

Tehnika se može koristiti na svim vodama, a uglavnom se koristi na stajaćim i sporotekućim

vodama, jer sa povećanjem brzine toka jerkovi gube na snazi. Ovo se prvenstveno odnosi na

glajdere i manje modele, dok ovaj negativni uticaj lakše podnose dajveri i svi teži jerkovi. Od riba

tu je prvenstveno štuka, pa bas, a som i smuđ su takođe u igri, kao i bucov u nekim varijantama.

Vođenje je najproblematičnija tačka jerk ribolova. U njemu mora biti sadržano iskustvo, na samo

na polju jerka, nego i kompletnog ribolova. Većina ribolovaca koji »uplivaju« u jerk ribolov

smatraju da je to samo princip zasnovan na trzanju, i to što jače cimaš i trzaš utoliko bolje. Istina

je ipak na drugoj strani.

Mnogo više jerkova se vode nežno ili sa tek po nekim manjim trzajem, nego sa snažnim

cimanjem iz sve snage. Neki od jerkova tako dobro rade i pri samom okretanju ručice na mašinici,

a mirovanju štapa, da se sa sigurnošću može reći da bi ih neka eventualna dodatna pakta

umrtvila, i da im bilo kakvo trzanje čak slabi rad. Blagim pritiskom, koji ni malo liči na trzaj, neki od

njih skreću i po pola metra u stranu ritmično i ravnomerno svakog puta kad je struna samo ovlaš

zatagnuta. Istina ima i jerkova koji ne rade, ili to loše čine, međutim ima slučajeva gde taj isti jerk

kod drugog ribolovca proradi i to fantastično.

Taktika vođenja jerkova bi se mogla okakrakterisati pre kao sporo vođenje nego kao brzo, tj.

sporije i odmereno trzanje je u velikoj većini slučajeva mnogo bolje od brzog i snažnog. Ponekad

samo spuštanje štapa da on pokrene teškog jerka daje fantastične rezultate. Ovo ne važi samo

za klasične dajvere, gde su dosta jaki trzaji prevashodni način vođenja, a po čemu je i kompletna

tehnika i dobila ime.

PRISTUP JEDNOM JERKU

Sa svojim jerkom se morate sprijatljiti, i u potpunosti ga upoznati. U tom cilju, da ne bi pri susretu

sa jerkovima doživeli gorko razočarenje, na samom kraju, savetujem Vam sledeće:

1. Odbacite sva dosadašnja iskustva ako su vezana za štap duži od 210 cm.

58

2. Budite strpljivi sa svojim jerkovima, jer oni nisu varalice poput onih koje same rade, a sa

»neposlušnim« jerkom provedite više vremena isprobavajući sve varijante. Ako ne radi,

ostavite ga 10-ak dana na miru, pa opet pokušajte isto.

3. Svakom ribolovcu treba određeni period adaptacije na učenje tretmana jednog jerka koji

je teži za vođenje.

4. Pri prvom dodiru sa jednim novim jerkom mora se proći jedna faza testiranja njegovih

reakcija na razne poticaje. U tom cilju izađite na neku bistru vodu i po mogustvu izaberite

izdignutiji položaj. Time ćete varalicu bolje videti i ostaviti štapu više prostora ispod sebe.

Najpre probajte sa »Stop and go« metodom. Pa ako ne »upali« prelazimo na ostale, a

prvo onu koja bi odgovarala za grupu kojoj pripada jerk (ako ste sigurni koji je tip Vaš

jerk). Varirajte sa svim segmentima vođenja, trzajima od potpuno mlakim do onih najjačih,

dužina prolaska štapa pri trzaju neka se kreće od 30-60 cm. Izbacite štanglicu i upotrebite

sajlu. Proverite položaj pakte ili je iskrivite, a to takođe učinite i sa alkicom za kačenje,

dodajte još jednu alkicu na »nos«. Posle ovoga vratite se opet na početak tj. »Stop and

go«…

5. Po mogućstvu beležite zapažanja o jednom jerku, jer faza »zaborava« nije u jerku tako

retka pojava.

6. IGNORIŠITE ŠTA O NEKOM JERKU MISLE DRUGI !!!

59