tehnike obmanjivanja koje koriste prevaranti

8/12/2019 Tehnike Obmanjivanja Koje Koriste Prevaranti

1/24

243Svaki narod na svetu ima jednu posebnu granu industrije u kojoj ljudi prodajusvoju sposobnost da ine natprirodne stvari. Tu industriju prati i trite na kome se za to nude specijalni rekviziti. U poslednje vreme i mediji sve vie podravaju verovanje u efikasnost ovakvih natprirodnih delatnosti. Veinaljudi uopte ne sumnja da magijski mehanizmi funkcioniu, a da nauka upornim poricanjem toga samo priznaje svoju nemo.Danas postoji na stotine nezvanino usvojenih i priznatih sistema ukojima se dozvoljava mogunost vienja nevidljivog, a svaki od njih prati i nekakvo objanjenje koje bi trebalo da uveri skeptike da nije re o praznim priama, nego o efektu koji poiva nanauci , tradiciji ili praksi .Nauna objanjenja zasnivaju se na nek oliko razliitih koncepata, ali poto nijedan od njih nije odmakao dalje od prostih metafizikih razmatranja, svi se nalaze u domenu pseudonauke. Za telepatiju, recimo, najee objanjenje oslanja se na teoriju da elektrini signali mozga emituju elektromagnetnetalase, koje osetljivi prijemnik u mozgu druge osobe moe da primi. Intenzitet ovih talasa bio bi u stvarnosti nemerljivo nizak, ali nije to jedina primedba ovom konceptu - ostalo je nejasno na koji nain primalac porukedekoduje ove talase, kako razlikuje one koji ine poruku od milijarde drugihkoji obavljaju druge funkcije u mozgu i kako odvaja signale jedne osobe odsignala milijardi drugih ljudi. Posebno je nejasno kako prijemnik uspeva dase snae u umu signala iz drugih prirodnih i vetak ih izvora; signal izoblinjeg radiodifuznog predajnika toliko je jai od ovih modanih elektromagnetnih talasa da bi odnos njihovih snaga bilo teko predstaviti.

TEHNIKE OBMANJIVANJA7

7 Kad bi oni koj i to za sebe tvrdezaista imal i paranormalne

sposobnosti , svake nedelje bidobijali premiju na lutri ji i liNobelovu nagradu za otkrivanjesil a nepoznatih fi zici . Zato onda troe svoj talenat po televizijskim emisij ama? (Richard Dawkins)Osim nabrojanih praktinih pitanja, ima i nekih teoretskih koja ine daova teorija ne dri vodu. Najozbiljnija primedba odnosi se na tvrdnju branilaca paranormalnih fenomena da udaljenost nema uticaja na kvalitet komunikacije:ne samo elektromagnetsko, nego i svako drugo poznato zraenje

ima tu osobinu da njegov intenzitet opada s rastojanjem, a ako je izvor veomamali u odnosu na udaljenost (takozvanitakasti izvor ), to bi kod telepatske komunikacije svakako bio sluaj, onda opada s kvadratom rastojanja. To praktino znai da bi dvostruko poveanje udaljenosti imalo za posledicu etiri puta slabiji signal, desetostruko poveanje bi rezultiralo sto puta, a stostrukoak deset hiljada puta slabijim signalom. Ovo nije samo empirijski podatak nego stav koji se oslanja na zakon o odranju energije, pa bi eventualnimdokazivanjem suprotnog bila sruena cela fizika kao nauka. Drugo pseudonauno objanjenje bazira se na uenjuKar la GustavaJunga . Oslanja se na sinhroninost , koju je on sam blie objasnio kao znaajnu


2/24

podudarnost . Po ovom konceptu, istovremeni dogaaji koji nisu povezanividljivim ovozemaljskim vezama, ipak imaju neto to ih povezuje u nekoj drugoj ravni. Tako je vienje na daljinu (prostorno ili vremenski) objanjeno sposobnou nekih osoba da vide neto od ovih veza i da zavire u ravni postojanja koje su obinim ljudima nedostupne.Evo primera. Poto popijemo kafu, estice taloga e se pod dejstvom kohezionih sila tenosti grupisati u gomilice, pa e tako dno oljice dobiti are koje ni najbujnija mata ne moe da stvori. Ako neko opere oljicu ne pogledavi njeno dno, ove are nemaju nikakav znaaj niti su ga pre toga imale; ali ako neko pone da ita ove oblike i da ih interpretira, one za njega imaju smisao i vie ih ne treba smatrati nasuminim i sluajnim, nego porukama koje su preko nevidljivih veza stigle iz neke druge dimenzije.Tradicija prua znatno jednostavnije dokaze o prisustvu veza izmeunaeg sveta i nekih drugih ravni postojanja. I danas je prisutno naelo zaeto u renesansi, da je staro uvek bolje, dragocenije i manje potroeno od novog. Koncept shvatanja sveta koji je vaio u doba u kome je nauna misao bilatek u svom zaetku, smatra se verodostojnim i, bar na neki nain, istinitim.Tako se veruje da su ljudi danas zaboravili da vide stvari onakvim kakvim su ih videli nekadanji mudraci. Svako ko za sebe tvrdi da moe da posmatra svet na taj davno zaboravljeni nain, automatski dobija poverenje onihkoji su razoarani povrnou i odsustvom duhovnosti u savremenom svetu. Ovde je posebno vano verovanje usudbinu , koje podravaju skoro svesvetske religije, tim pre to se na njemu zasniva verovanje u vienje buduih dogaaja. I u naem narodu raireno je shvatanje po kome je ve inom roenja deteta njegova sudbina zapeaena i vie nikakva sila ne moe je 244izmeniti. Neko je umro zato to mu je sueno, a neko izbegao smrt zato to mu nije bilo sueno da umre. Veruje se da neke posebno obdarene osobe moguinom gatanja da zavire u neiju sudbinu i da kau ta ga eka u ivotu. Na narod veruje da se po roenju svakog deteta sastaju tri nevidljivesile ili boginje (suaje ) i odluuju o njegovom buduem ivotu. Postojitakoe i verovanje da sedmo vee po roenju dolaziusud , da mu dosudi sveto e ga snai u ivotu.

Praksa je oigledan i esto korien argument onih koji veruju u onostrano, a u tome im oberuke pomau i savremeni mediji. Svako e ponuditi pregrt pria iz kojih e nesumnjivo proizai dokaz teze daneto ipak postoji . S obzirom da na drugim mestima objanjavamo veliki broj mehanizama koji omoguavajustvaranje i irenje zabluda, neemo se ovde zadravati na tome.injenica da niko nikada nije nesumnjivo dokazao da je zaista sposobanda uini udo, ne umanjuje poverenje koje narod gaji prema udotvorcima. Niko se ne pita zato oni putuju automobilom ili avionom umesto da upotrebesvoje telekinetike moi, zato vie vole da prekrauju vreme gledanjem u televizijski ekran nego u kristalnu kuglu ili zato u depu nose mobilni telefon umesto da iskoriste telepatske sposobnosti. A najmanje je jasno zato svo je usluge tako raskono naplauju, kao da im je drae da uzmu poslednju paru iz neijeg depa nego da se poslue svojom vidovitou i da isprazne kasu neke luksuzne kockarnice ili dravne lutrije.Tehnike obmanjivanja 245

VidovnjaciPostoje ljudi za koje se veruje da znaju sve ak i o osobama koje prvi put videu ivotu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni e vas itati kao otvorenu knjigu. Biete zbunjeni, otii ete impresionirani i ubrzo svima priati o ovom udesnom iskustvu. Jedino mogue objanjenje bie da taj ovek posedujemo vanulnog opaanja , jer ta bi drugo moglo da bude?


3/24

Nema sumnje da je to vetina dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaista vidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama slue da bi nas naveli da poverujemou njihove natprirodne moi?Jedan od naina itanja klijenta je damanipulator (ovaj izraz pozajmljujemood industrije maoeioniarske i iluzionistike zabave) uposli pijune koji e pre seanse doznati to vie detalja o svakom klijentu. Evo dela ispovesti jednog saradnika poznatog beogradskog belog maga, objavljenom u beogradskomGlasu od 22. jula 2000: Kada doe klijent, mi mu uzmemo podatke objanjavajui da je vidovnjak strano zauzet. Zakaemo seansu za sedam ili deset dana. U meuvremenu ekipa odlazi na datu adresu i temeljno se raspituje o muteriji. Neprimetno u jedan kraj dvorita ili hodnika oni bace neki zamotuljak. Posle nedelju dana, kada klijent doe na seansu, prorok ga zasenjuje linim podacima dokojih su doli njegovi ljudi na terenu. Onda vidovnjak gleda u pasulj i saopti muteriji da je na njegovu kuu i porodicu baena crna magija. Odlaze do njegove kue i prorok nalazi onaj zamotuljak. Tada se zakazujeritual skidanja prokletstva. Sve se to debelo naplauje.Ova tehnika, kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao, poznata je kao vrue itanje. Osim toga, postoji ihladno itanje; njime seslue manipulatori koji se umesto pijuna u poslu slue talentom, ali to nije lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri itav niz tehnika. Elokvencijau izraavanju je dobar preduslov, a tu su iispravno tumaenje mimike licai govora tela, sugestija, laskanje i uoptenost . Osim toga, od vanosti je i procenakoju manipulator naini u prvom kontaktu sa klijentom - odea i nakit,maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizuraklasina, moderna ili je kosa zaputena? Da li se po irini odee moe zakljuiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na teini? Nosi li burmu, jesuli mu nokti isti? Da li jenapet ili sedi oputeno? Predstaviemo na kraju i najvaniju tehniku -lov na detalj e , koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.Manipulator uglavnom govoriti uoptene stvari i posmatra klijenta. U zavisnosti od njegove reakcije on e se u razgovoru primicati sve konkret-246nijim temama, pri emu e koristiti fraze koje lie na konstatacije a u stvari su

preruena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent esto daje a da toga nije ni svestan, vidovnjak e to iskoristiti da se priblii temi koja e bitinajpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti.Dejms Rendi (James Randi)navodi primer iz TV emisije48 asova(48 Hours) u kojoj je proslavljenividovnjakVan Praagh itavih 60 minuta pogaao detalje dobrovoljcima iz publike. Paljivim pregledom video - snimka, Rendi je izbrojao260 pitanjakoja je vidovnjak postavio svojim klijentima isamo 2 tvrdnje (obe pogrene). Evo primera kako je teklo pogaanje: Van Praagh: Da li je va mu dugo patio u bolnici, ili je brzo umro?Dobrovoljac iz publike (udovica): Oh, umro je skoro trenutno!Van Praagh: Da, jer mi je rekao: Nisam patio. Bio sam poteen bola. ak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak nee insistirati na njemunego e posmatrati ono to se u psihologijizove ideomotorni efekat a u narodu

govor tela : nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provokacijama

u razgovoru. Ovu tehniku, inae, rado koriste ihiromanti (itai dlana), jer dok u svojoj ruci dre klijentovu aku, ona im svojim jedva primetnim pokretima odaje reakciju na tok razgovora. Kasnije emo opirnije govoriti o ovom efektu.Dobar vidovnjak u isto vreme je i paljiv slualac. On e dozvoliti klijentu da govori onoliko koliko eli; zapravo, manipulator e biti najuspeniji ako klijent pretvori seansu u otvaranje due i pone da se jada za sve to mu lei na srcu. Vidovnjak e mu potom vratiti sve informacije ali u izmenjenojformi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegove


4/24

vidovitosti. Ovo je vrlo verovatan razvoj dogaaja jer veliki broj klijenatadolazi zato to ve ima neki lini ili porodini problem- pre svega zdravstvene,materijalne ili ljubavne prirode, to e manipulator lako videti ve na prvi pogled, sluei se tehnikama koje smo pomenuli. Hiromant (ita dlana)klijentu e, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanuda pone, od linijesrca , zdravlja ili novca i im dobije odgovor bie mu jasno zato je doao i ta eli da uje. Od velike koristi je i to to klijent ve dolazi sa eljom da bude impresioniran,da ne kaemo prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida vee znaenjenego to ga ona realno ima. elja da se doivi udesno iskustvo jeste pokretaka energija seanse i vidovnjak zna da e ta elja kod klijenta pruiti posebno znaenje svemu to on kae, bez obzira koliko je to neobino ili besmisleno. Ako ne odmah, onda e kasnije klijent analizirati te rei i pronalazitiim skriveni smisao i opravdanje(Aha! Rekao mi je da e mi krug doi glave a ja sam upravo udario glavom u bojler, koji je okrugao!) Tehnike obmanjivanja 247Talenat o kome smo govorili podrazumeva i oseaj za ljudsku psihologiju,koji e mu rei da su ljudi u osnovi egoistini i samoljubivi, i da ih samosocijalna maska koju nose sputava da ovu svoju prirodu pokazuju na svakomkoraku. Dobro odmerena koliina laskanja pomoi e manipulatoru daostavi utisak da je ve na poetku proitao klijenta. Takoe je od vanosti i selektivnost ljudske memorije , jer e svaki klijentrado zanemariti sve promaaje i greke koje manipulator naini a seati se samo pogodaka, i to utoliko bolje i sa vie detalja ukoliko je taj pogodak bio uspeniji. Na kraju e prilikom prenoenja svog iskustva drugima (potencijalnim novim klijentima) uvek malo doterati stvar, malo zbog toga to e u drutvu uvek ciljati na to da impresionira sluaoce, a malo i zato to mu je lepe kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez znaaja ni to to se zna da je on za tu seansu dobro platio- a nikad nije poeljno prikazatise naivnim i prevarenim, kao to i u prepriavanju ljubavnih avantura akteri uvek preutkuju promaaje i uveavaju ili izmiljaju uspehe. Pogreno je uverenje da rtve manipulatora mogu da budu samo lakoverne i sugestibilne osobe. Naprotiv, klijent mora da razmilja logino da bi

povezao stvari onako kako to manipulator eli. ak i okoreli skeptici lakomogu da padnu na trikove- ne samo kad se razgovor vodi o fluidnim ineodreenim stvarima, nego i kad je tema konkretna i nedvosmislena. lag na torti:kako uloviti detalj eOvo je posebna majstorija, ali je nezaobilazna kod svih vidovnjaka jer bi beznje seansa dosta izgubila na uverljivosti. Postupak je takav da se dinamikomdijaloga sagovornik stalno intervjuie na nain koji je za njega neprimetan, tako to manipulator kae jedan uopten detalj (ali ne u formi pitanja), na koji klijent daje konkretan odgovor. Manipulator pria mnogo neodreoeenih alisugestivnih stvari, a klijent kae tek po neku (esto veoma vanu) re, pa ostajeutisak da je vidovnjak sve pogodio. Pri tom su od pomoi i razne fraze i potapalice koje ne znae nita, ali ih manipulator uvek ima na pretek u svom arsenalu, jer mu one daju mogunost da vodi glavnu re, da diktira

tempo razgovora i da mu ostane dovoljno vremena da formulie sledeu misao. Primer za ovo je jedan na poznati vidovnjak kome u televizijskim kontakt- emisijama svaka trea ili etvrta reenica glasiDa li me ujete? Najbolje je ako razgovor zapone to neodreoeenije, tako da dozvoli klijentu da sam odabere temu, uz istovremeni utisak da je pogaoeanje ve poelo. Recimo:Oseam da je neki od predmeta u ovoj sobi pokrenuo neto vano u vama. Ovo nije pitanje, ali e klijent ipak pouriti da sam kae ta je to (a neto bi moralo biti, zar ne?) i esto se nee ni seati da je ita rekao, tim pre 248to je na poetku seanse obino zbunjen i pomalo uplaen. A ako se ba ukae


5/24

potreba, moe se ista reenica posmatrati i na drugi nain - nije reeno da je ba u tom trenutku pokrenuo, moglo je to da se dogodi i u prolosti. Ili, razgovor moe da zapone time to e manipulator rei da ima oseaj da se neto dogodilo polovinom prole godine(to moe da bude sredina, ali i prva ili druga polovina), na ta klijent odgovara pozitivno ili negativno, ali je manipulator spreman na svaku varijantu. Godina je duga i u njoj sedogaa mnogo vanih i nevanih stvari; na primer, klijent je rekao da je prole godine imao saobraajnu nesreu, a manipulator odgovara:Da, sasvim jasno vidim. Uasno, uasno, ili bilo ta toostavlja laan utisak da je njegovo pominjanje prole godine imalo sasvim precizan povod. A poto treba samo priati i priati, on e onda rei:Ali greite to krivite sebe za nesreu; ne vidim tu ni mrvicu vae krivice. Ako situacija kreneneeljenim tokom, recimo klijent odgovori da on uopte nije vozio kola nego njegov brat, teza o krivici klijenta je ve izgovorena i ona se mora po svakucenu podrati:Vidim ja to sasvim dobro, ali setite se ta ste priali pre nesree.To je ve lep teren za dobijanje poena -mora biti da su neto priali, ma kako dugo pre dogaoeaja, a to je moglo ili da uznemiri vozaa ili da mu odvue panju, a ako ne, onda e se ve nai nain da se nesrenom klijentu oteasavest, samo da se podri teza o vidovitosti.ak i ako je klijent uporan pri stavu da nita nisu razgovarali, manipulator e rei da neto snano osea, neto to je potisnuto duboko u srcu- paljudi u oku zaboravljaju ta se dogaoealo neposredno pre nesree, zar ne? Ali najvanije je neprestano priati, jer se samo tako ostavlja utisak:Da, jasno vidim da ste to potisli u seanju, neto vam ne dozvoljava da to izaoee napolje iz vas. Neto bolno. Neto u glavi...(lov: moda je povredio glavuu nesrei, ili u glavi uva seanje na neto to ima veze sa nesr eom?) ili uruci... (reaguje li na ruku? Moda je drao neto u ruci u trenutku nesree? Ili su postojala neka nereena materijalna pitanja sa bratom?)oseam da je sad u srcu (lov se nastavlja: srce je tradicionalni centar emocija). Ako sve ovo i ne prui rezultate, to je malo verovatno, manipulator moe da ostane pri stavu da je neto video, ali da je klijent to potisnuo duboko u podsvest. Ipak, mi ovde dajemo primer najnepovoljnijeg sluaja, a skoro je sigurno da e klijentsaraoeivati i da e se pr onai neto. Aonda e manipulator rei:Da, sad vidim

sasvim jasno. Naravno, zato mi niste sami to rekli? Pa znate da od mene ne moete nita da sakrijete! Klijent e, naravno, biti toliko zbunjen da nee ni biti svestan toga damu, zapravo, jeste sam rekao! Zato e kasnije svima priati kako je manipulatorsve pogodio -video je vie ak i od njega samog. Verovatno je da e iz Tehnike obmanjivanja 249250 prie ispustiti detalje koji precizno opisuju ta je ko rekao, uostalom, ko bi se toga i seao? Najvanije je da je teza o vidovitosti dokazana - kako bi inaesve to znao? Iza nesr eu , i da je brat vozio , pa ak ita su priali pre nesree!Li Erl (Lee Earle) je podelio vidovnjake na onesa otvorenim i one sazatvorenim oima . Prvi su svesni tehnikai psiholokih mehanizama koje koriste u manipulisanju svojim klijentima, a drugi ih koriste nesvesno. Ipak,obe kategorije su uverene da zaista poseduju natprirodne moi. Ovo je vaan preduslov, jer su poverenje i sigurnost koje oseaju i ire oko sebe neophodniza uspeh. Dobar vidovnjak u svakom trenutku je dominantan i siguran usebe, a poeljno je ak da bude prepotentan i spreman da ignorie svaije miljenje i stav, osim svog. Ovakva agresivnost pruie mu mogunost da se odbrani od svog najveeg nepr ijatelja, sumnje. Zato uspeni vidovnjaci nastupaju sa stavom:Ja znam da mogu da proitam tvoj karakter i tvoju sudbinu, a ti ako hoe veruj, a ako nee to je tvoj problem.Treba rei da je ovakva manipulacija razgovorom prava umetnost i pogreno je uverenje da bi to mogao svako da izvede. U rukama talentovanog


6/24

vidovnjaka sve nabrojane tehnike, ma kako jednostavne bile, mogu da ostvare zastraujui efekat. Isto tako bismo mogli rei da je jednostavan i slikarski pribor (etkica i boje), pa e ipak urukama umetnika on pred naim oima stvoriti delo vredno divljenja. Stvar talenta.

Barnumov (ili Forerov) efekatEvo primera. Ja vas, recimo, nikad nisam sreo, ali ipak znam sve o vama. Ne

verujete? Hajde da vidimo da li sam u pravu:U vaoj sudbinizapisano je da ete tano u ovom trenutku imati i spredsebe knjigu Da li postoje stvari koje ne postoje otvorenu na 250. stranici i da ete je itati... Naravno, bila je to ala, dobra za razbijanje treme pred ovako vaan trenutak. A sad ozbiljno:Vi es to pokuavate da na okolinu ostavite utisak da ste vrsti i postojani, ali ste u stvari emotivna i ran ji va osoba. Ponekad ste vedri ,komunikativni i drutveni, a umete i da se povlaite u sebe i tada osobama koje vas vole postaje teko da dopru do vaihmisli. V olite promenei dinamiku, i sputavanj e slobode moe da vas odvede u nezadovolj stvo,pa ak i u melanhol ij u i depresij u. D obro znate da ste osobakoja ima svoj stav i ne prihvatate tuoea miljenja izreena proizvoljno

i bez vrstog dokaza. Vi imate beskr ajnu sposobnost da razumete ljudekoji vas okr uuj u i koje voli te. Takoe imate snaan oseaj za pravednosti iznad svega vam je najtee da prihvati te ljudsku pohlepu i nedostatakoseaj a za druge.U lj ubavnom ivotu imali ste manjih problema. Ipak, i pored nekih slabosti,snaga vae linosti uinila je da sa tim uspeno izlazite na kraj. esto umete da prema sebi zauzmete kritiki stav, ak i vie nego to je to potrebno. Razlog je uglavnom taj to imate jaku potrebu da vas ljudi pri hvataju i vole, pa postajete prestrogi kad sudi te o sebi.Svesni ste da kr ijete znaajne potencijal e, koje zbog svoje nesigur nostii povuenosti i pak ni ste realizovali u potpunosti. U skoro ete nauit ikako da svoje sposobnosti dovedete do punog izraaja.Koliko biste platili za ovakvu strunu analizu vae linosti? Primite je kao poklon -dovoljno e biti i to to ste kupili ovu knjigu. Ovakav profil linosti zapravo je rezultat primene niza ablonskih tehnika poznatih kaoBarnumov efekat . Ovaj fenomen prvi je objasnio psihologPol M il (Paul Meehl) , ali mu je naziv dao poFi nasu Barnumu (PhineasT. Barnum) , vlasniku poznatog cirkusaBarnum,koji ga je koristio u svojimtakama prepunim demonstracija vidovitosti i pogaanja detalja o dobrovoljcima koji su izlazili na scenu. Njegov omiljeni slogan glasio jeod svega po malo za svakoga.Klju Barnumovog uspeha jeste u tome to su njegove tvrdnjeuoptene i mogle bi da vae za skoro svakoga, mada na prvi pogled izgleda da su specifinei jedinstvene. Recimovi volite dinamiku i ponekad biste eleli da promenite neto u ivotu. Osim toga, poeljno je da izjave bududvoznane ,kao to jepo prirodi ste optimista i vedrog ste duha, ali ste ponekad skloni depresiji i povlaenju u sebe. Zatim, treba se koncentrisati na problematiku

grupe kojoj sagovornik pripada , na primervi smatrate da studiranje i polaganje ispita ponekad moe da bude veoma naporno. Poslednje, mada ne i najmanjevano, je laskanje : vi ste osoba snanog duha i omiljeni ste u svojoj sredini.Barnumov efekat je vrlo detaljno ispitivao psihologBertr am Forer(Bertram Forer) , tako da se danas za isti fenomen esto koristi i nazivForerovefekat , mada je on sam koristio izrazzabluda subjekti vne potvrde . U njegovimstudijama iz 1949. godine bile su angaovane velike grupe ispitanika.Za jednostavnije eksperimente najpre je svim uesnicima podeljen upitnik ireeno im je da e rezultate analize dobiti im rezultati budu obraeni. Onda je, bez obzira na analizu odgovora (koja moda nije ni raena), svima podeljen


7/24

jedan isti profil linosti (kojim smo se delimino upravo posluili u ana-Tehnike obmanjivanja 251lizi vae linosti). Od njih je zatraeno da ocene (od 1 do 5) njegovu tanost, i rezultat se obino kretao oko 4,3. I u kasnijim slinim eksperimentima, izvoenimna studijama psihologije po raznim svetskim univerzitetima, rezultat je retko padao ispod 4,2. Forer je izvodio i proirene eksperimente u kojima su uesnicima podeljeni upitnici sa dva profila linosti: jedan pravi, koji je zasvakoga ponaosob sainjen na osnovu njegovih odgovora, a drugi (lani) bio je opet za sve isti. Upitani koji od ova dva profila tanije opisuje njihove karakteristineosobine, u proseku se oko 60% uesnika opredeljivalo za lani.Sline eksperimente izvodili suDickson i Kelly , sa varijacijama u karakterutvrdnji kako bi se eksperimentalno izmerila specifina teina svake od njih. Oni su ustanovili da prihvaenost testa znaajno raste ako je u njemu posebno podvuenoza vas . Zatim, pozitivne osobine radije se prihvatajunego negativne, to se i oekuje, ali je utvreno da bi zbog ouvanja poverenja u test trebalo da se nae poneka oprezno dozirana i blaga negativnaosobina. Pri tom su ispitanici pozitivne tvrdnje (laskanja) uglavnom svrstavaliu osobine koje odlikuju samo njih, a negativne su karakterisali kao zajednikeza sve ljude. Utvreno je, takoe, da se negativne osobine lake prihvataju ako takva kritika potie od ljudi iz vieg drutvenog sloja. Takoe je utvreno da ljudi rado sebi pripisuju neke osobine za koje se to na prvi pogledne bi oekivalo:neurotini ste, imate preteranu potrebu za potvrivanjemili autoritarni ste i traite apsolutnu poslunost .Razumevanje Barnumovog efekta moe da pomogne u objanjavanju zato tako veliki broj ljudi veruje da razne pseudonauke rade: astrologija, numerologija, bioritam, hiromantija, grafologija i tako dalje.Svaka tehnika i rekvizit kojima se strunjaci u ovim delatnostima slueima viestruku namenu. Oni, pre svega, uveravaju klijenta da se rezultatodnosi samo na njih, jer je specifian i polazni podatak - datum roenja, linijena dlanu, are taloga kafe ili raspored karata u pilu.Evo vidite, a sami ste meali karte- rei e vam ita Tarot karata dok vam pokazuje kombinacijukoja nesumnjivo pokazuje da vam neko radi o glavi i da bi dobro bilo kad biste mu dali ekstra honorar da vas oslobodi od uroka. Ako jo uvek sumnjate,

dotui e vas omiljenim argumentomako ja laem- karte ne lau! Svakome od nas lake je ako pri teatralnom nastupu moe da se posluinekim rekvizitom. Zato se, recimo, buduim glumcima na prvoj godini studijadozvoljava da na sceni imaju neto u rukama- olovku, knjigu, bilo ta, ali im se kasnije ta olakica ukida, to oni doivljavaju kao bacanje neplivaa u vodu. Isto se odnosi i na vidovnjake; oni e biti uverljiviji i ima e sigurniji nastup ako u rukama dre neto. Osim toga, kad negde pogree, radije e za to okriviti rekvizit nego da dovedu u pitanje svoje sposobnosti.252Jo jedna prednost ovih rekvizita je to samom manipulatoru slue kao generator sluajnosti, jer bi malo ko bio sposoban da bez gledanja u nekiizvor informacija izmilja puno raskonih detalja, ne koristei pritom nita osim svoje mate. Zbog svega ovoga treba ceniti onaj mali broj vidovnjaka koji su u stanju da svoj posao uverljivo odrade sa zatvorenim oima i bezikakvih rekvizita -ne zato to su podaci koji se od njih dobijaju upotrebljivi, nego stoga to je takva mo imaginacije retkost i pravo je zadovoljstvo posmatrati je.

Postanite i vi vidovnjakDa li ste poeleli da u drutvu stvorite utisak da ste i sami vidoviti?Tom N epier(Tom Napier) je nainio listu od 13 saveta onima koji ele da savladajuovu tehniku:1. Zapamtite da je verovanje osnovni uslov za vidovnjatvo.Ako izgledatei nastupate kao da i sami verujete u to to radite, moi ete da prodate


8/24

ak i loe itanje sudbine mnogim klijentima. Jedina opasnost ovakve uloge je u tome to biste, moda, i sami mogli da poverujete da ste vidoviti!2. Kori stite rezul tate statistikih istraivanj a, anketa i anali za. Ovovam moe pruiti dosta informacija o tome u ta razne kategorije ljudi veruju, ime se bave, emu streme, o emu brinu i tako dalje. Na primer, ako dovoljnoznate o klijentovom poreklu, nivou obrazovanja i zanimanju, kao i oreligiji njegovih roditelja, vi ve imate dovoljno podataka koji e vam pomoida prognozirate njegove elje i stavove.3. Pri premite teren za nastup. Ne dovodite u pitanjesvoj talenat time to ete se otvoreno razmetati njime; dozvolite da sam klijent poveruje u vau vidovitost. Budite hladnokrvni, jer ga ne izazivate na duel; vi, uostalom, znateda moete da itate njegovu sudbinu, bez obzira da li on u to veruje ili ne.4. Osigur ajte unapred klij entovu saradnju . Imajte u vidu da uspeh vaeg nastupa zavisi od saradnje subjekta isto koliko i od vaeg truda (na kraju krajeva, vi ve imate za sobom uspenu karijeru vidovnjaka- ne sedite vi na optuenikojklupi nego klijent). Neka on shvati da zbog jezikih ogranienja itekoa u sporazumevanju neete moi uvek da izrazite ono to biste hteli, i da e u takvim sluajevima morati da vas dopuni. Tako ete jednim udarcemubiti dve muve: prvo, imaete alibi za sluaj da vaa vidovitost omane, jer ekrivica za to biti pripisana klijentu, a drugo, on e sam konkretizovati vae uoptene izjave i prilagoditi ih svom sluaju. Kasnije e on u svom seanju imati mnogo vie vaih pogodaka nego to ih je zaista bilo. Tehnike obmanjivanja 2535. Koristite arene lae kao to su Tarot karte, kristalna kugla i slino. Ovo e vam doneti dvostruku korist: prvo, stvoriete dobru atmosferu, a drugo, jo vanije, dae vam vremena da formuliete sledee pitanje ili tvrdnju. 6. Neka je uvek spremn a lista fraza i jezikih potapalica.Tokom seanse pristojna koliina fraza dae lepu formu vaim tvrdnjama i omoguiti da neim popunite vreme dok smiljate neku odreoeeniju tvrdnju. Na samom poetku seanse bie to ak neophodno. U prirunicima i udbenicima za itanjesudbine iz dlana i za sline tehnike nai ete dosta ovih fraza.7. Drite oi irom otvorene! Neka su vam i druga ula spremna. Paljivo posmatrajte klijentove reakcije na sve to kaete- ubrzo ete tano znati kadste pogodili u centar!8. Kor istite tehni ku lova na detalje. To je pomono sredstvo kojim ete navestiklijenta da pria o sebi. Preformuliite nekako to to vam je rekao i vratite mu istu informaciju. Proturanjem pitanja preruenog u frazu takooee prisiljavate klijenta da pretrai svoje seanje ne bi li pronaao neki podatak koji e vam biti od koristi.9. Nauite da sluate.Tokom seanse klijent e oseati potrebu da pria o sebi.Dobar vidovnjak to e mu dozvoliti. (Tokom jedne seanse posmatrao samklijentkinju koja je provela bar tri etvrtine vremena priajui; kad smo kasnijerazgovarali o tome, ona je tvrdila da nije izgovorilani jednu jedinu re .Ona je, zapravo, platila vidovnjaku da joj ponovi ono to mu je sama rekla.) 10. Dajte dramatian ton seansi. Snano izgovarajte ono malo informacijakoje imate i slobodno podiite glas s vremena na vreme. Bogato ukrasite reima

svako otkrie koje nainite. Ne ustruavajte se da budete teatralni.11. Uvek ostavite utisak da znate mnogo vie nego to ste rekli.Uspean vidovnjak, kao i uspean porodini lekar, uvek stvara utisak da zna jo toga to nije rekao. Kad jednom uverite klijenta da znate jedan podatak koji, po njegovom miljenju, nikako niste mogli znati, on e misliti da za vas vie nema tajni! Tada e vam se klijent predati i imaete njegovo neogranieno poverenje.12. Nemojte se ustr uavati da iskor istite svaku mogunost za laskanjeklijentu.ak i ako se klijent pobuni protiv ovoga, nee vam uzeti za zlo. Recitemu: Uvek ste sumnjiavi kad neko pomene neku vau vrlinu. To je zato to


9/24

ne oekujete da e neko rei neto dobro o vama a da za to nema poseban razlog. 13. Drite se zlatnog pravila: uvek recite klijentu ono to eli da uje! 254

Raljari Neki ljudi tvrde da uz pomo posebnog rekvizita(visak, tap, ralje ) moguda otkriju prisustvo podzemnih vodotokova. O ovoj vetini, koja se naziva rabdomantija , najstariji pisani trag datira iz 1556. godine (pronaen je u Nemakoj), ali se pretpostavlja da su se ljudi prilikom traenja vode sluiliraljama jo pre vieod hiljadu godina. Zanimljiv je podatak da spisi o najstarijem poznatom eksperimentu kojim je trebalo proveriti mogunost pronalaenjavode raljama, datira iz 1641. godine! U novije vreme cilj raljarenja je proiren, pa se sada na taj nain trai sve: nafta, ruda, zakopano blago, arheoloka nalazita, vodovodne cevi, elektrini provodnici i izgubljeni predmeti i osobe. estose princip rada ove alatke objanjava time to podzemni vodotokovi stvaraju elektrino i magnetno polje koje je nekim udom usmereno vertikalno uvis (mada se to ne uklapa ni u jedno nauno objanjenje),

pa ga raljar svojim rekvizitom lako otkriva. Osim toga, tvrdi se da su ova polja tetna i da izazivaju razne bolesti, ukljuujui i najtee. Tako su raljari uli i u nae domove gde nam daju savete kako da razmestimo nametaj, posebno krevete na kojima spavamo, ne bismo li sauvali svoje zdravlje.Ovde je dolo i do male terminoloke korekcije- poto je re zraenje (verovatno zbog jonizujueg zraenja, naroito posle ernobiljske katastrofe i otkrivanjarupe u ozonskom omotau) izala na rav glas, to je iskorieno da se elektr omagnetno polje preimenuje upodzemno zraenj e . Spojene, ove dverei, od kojih je svaka podjednako zlokobna, deluju jo stranije. Tako nam sada isti zraci koje emituje izvorska voda ne smetaju dok je pijemo, ali namitekako kode dok ona tee ispod zemlje. Za pretraivanje manjih povrina kao to su stambene ili poslovne prostorije, ee se koristi visak jer je on manji i moe da poslui za preciznije kartografisanje podzemnih zraenja. Zanimljivo je gledati sa kolikim poverenjem i odgovornou klijenti potuju savete, premetajui stolice i krevete, samo da bi izbegli tetne zrake. Stie se utisak da su raljari veoma precizni u lociranju kritinih mesta i da, ako je neko u kui bolestan, lako pronalaze lokacije koje ukazuju da je bolest nastala zbog zraenja. Ako nekoga, recimo, mui glavobolja, sasvim sigurnoe se pokazati da su zraci najjai u vrhu njegovog kreveta, alisamoako je raljaru reena dijagnoza pre nego to je zapoeo skeniranje sobe. Tehnike obmanjivanja 255Slika 1Treba rei da se raljarenje ne zasniva ni na jednom poznatom naunom principuili prirodnoj sili, a propustilo je i ansu da se eksperimentalno dokae, o emue uskoro biti rei. Treba ga zato shvatitikao okultnu delatnost ili ga svrstati utvrdnje o paranormalnim sposobnostima .To vai ako raljarstvo posmatramo kroz uobiajeno pseudonauno objanjenje sa elektromagnetnim poljem, ali isto tako i za ezoterinu varijantu po kojoj miivimo u dva paralelna sveta:materijalnom i duhovnom . Ovaj drugi e ponekad moi da zatrese rekvizit kojim se raljar slui, tek da bi nam dojavio neku informaciju iz onog sveta. Takvo tumaenje je podloga verovanju da


10/24

je mogue i daljinsko raljarenje, kada se viskom skenira mapa neke oblasti i tako se na njoj locira voda, nafta, nestala deca, zakopano blago ili ve ta se trai. Zapravo, raljaru je mnogo lake da u raspravi odbrani ezoterinu varijantunego pseudonaunu, jer e u najgorem(za njega) sluaju duel da se zavri remijem: niko nee moi da dokae svojutvrdnju.Alatke kojima se raljari slue veoma veto i znalaki su zamiljene. Kod svake je mogue sasvim malim pokretomizazvati pomeranje viska ili vrha tapa, pa je ta intervencija neprimetna ne samo za posmatraa nego esto i za samograljara. Kod viska (slika1 i 2) to je mikronsko ljuljanje take oslonca ueta,sinhrono sa ljuljanjem viska, tako da se zbog rezonancije ovi pokreti viestruko umnoavaju i prenose na samo klatno. Efekat pojaavanja oscilacijarezonancijom moe da bude veoma jak, zbog ega je, recimo, vojnicimazabranjeno da mariraju preko mosta jer bi strojevim korakom mogli da ga srue ako bi se uestanost njegovog vibriranja poklopilasa ritmom koraka.Drugi tip alatke (slike3, 4 i 5) koristi pokaziva koji se na dugakoj osovini slobodnoobre oko vertikalne ose. Tanije jerei okoskoro vertikalne ose, jer e raljar malom promenom ugla moi da usmeri pokaziva (zapravo teg, ije je teite van 256Slika 2Slika 3Slika 4ose obrtanja) na eljenu stranu. Kod nas jeu upotrebi malo pojednostavljena alatka,koja se pravi od kratke metalne cevi i odipke savijene u obliku slovaL (slika 5). Nain korienja je isti, mada neki raljari dre u obe ruke po jedan ovakav pokaziva pa kad se ipke, recimo, zakrenu jedna ka drugoj i ukrste, to je znak da sunapipali to to trae. Jedna zanimljiva i duhovita varijanta iste alatke (slika6) nema obrtnuosovinu nego je napravljena od vrstog draa koji nosi elastini gumenitap. Na vrhu je teg ija je teina tako odmerena da je gumeni tap samo delimino savijen, pa je mogue veoma malom promenom ugla nosaa postii veliko zakretanje tega. Najstarija varijanta, za koju se pretpostavlja da je u upotrebi preko hiljadugodina, prikazana je na slici7. To je obina grana koja se simetrinorava, a u luksuznoj varijanti koriste se elastine ralje od elika ili fibera. Malim uvrtanjem tapova koji se dre u rukama mogue je primetno pomerati vrh gore- dole. Ovde je od vanosti pravilno dranje krajeva rekvizita, jer ako bi se oni drali punom akom tako da ih prsti potpuno obuhvate sve do dlana, bilo bi nemogue obrtati ih neprimetno bez pokretanja celih dlanova.Zato su raljari propisali da se alatka pravilno dri tako to su zglobovi u korenu prstiju ispravljeni, a tap je udaljen od sredine dlana. Tako je mogue uvrtati tapove samo savijanjem prstiju bez pokretanja dlanova, to je za posmatraa praktino nevidljivo, a od strane raljara moe da bude ak i nesvesno


11/24

izvedeno.Ovo je samo grubi pregled najee korienih rekvizita, ali je lista zapravo mnogo dua. U raznim krajevima sveta videemo da se raljari slue alatkama napravljenim od elinih opruga, ica, kalemova, loptica, magneta,konaca, tegova, obrtnih i kliznihleita i ko zna ega jo. Varijacija ima mnogo, ali je kod svih sauvana glavnaosobina: ceo sklop (ili bar jedan njegovdeo) u nestabilnom je stanju, pa je potrebna mala sila da se ova labilnaravnotea narui i da masa pone da se klati, savija, ljulja, trese, vibrira, ne bi linam saoptila da se ba tu nalazi ono to traimo. Tehnike obmanjivanja 257Slika 5Slika 6

Nauka sa najvie teorija ak i letimian pogled na strunu dokumentaciju kojom se slue raljari otkriva jednu slabu taku koja bi mogla ozbiljno da ugrozi poverenje u tunauku. To je veliko neslaganje koje raljari pokazuju pri iznoenju svojih tvrdnji i pravila zanata. Neki, recimo, tvrde da onovi cipelamoraju da buduod gume ili nekog drugog materijala koji je dobar elektrini izolator, a nekida takav materijal umanjuje efekat i da gane treba koristiti. Neki smatraju dadobar visak imaue od pamunih niti , neki da je boljesvileno ue, kod nekihue mora da bude dobarizolator (po mogustvu sintetiko), a kod nekihmetalni lani . Neki koriste po dve alatke sa ipkama u obliku slova L (sa slike 5) tako to ih dre paralelno pa se one meusobnoukrste kad ih traeni predmet ozrai, a kod nekih se one u istoj situacijiudalje jedna od druge. Neki trae samovodu , neki samotekuuvodu ali ne onu u cevima , nekimogu da nausamo cevi , a nekiistom alatkom trae sve to elite. Neki tvrde da preciznu detekcijuometa magnetno polj e Zemlj e , nekida su glavni krivcielektr ini provodnici ,neki da su tometeoriti u Zemljinojkori, metalne gromade ili dubokepodzemne reke . Neslaganja su ne samo po pitanju prakse, ve i teorije. Tako ete pronaitumaenje da se raljarstvo zasniva na naunim principima, ali i da je to dar od Boga, ili prosto vetina koja se ui. Svaka od ovih teorija ima po dve grupezagovornika: jedni tvrde da se svi ljudi raaju sa tim talentom (ili da svimogu da naue vetinu) a drugi da postoje neki koji su prosto odabrani i da ostalima to nikada nee poi za rukom.

Ipak, postoje tri stvari koje su, po tvrdnjiDejmsa Rendija , svim raljarima zajednike. Prva je njihova tvrdnja da su u 100% (ili bar skoro toliko)sluajeva uspeni, a druga da oni po svoj prilici ine najpoteniju grupaciju od svih koji za sebe tvrde da imaju natprirodne sposobnosti. Rendi je, poslevelikog broja testiranih raljara u raznim krajevima sveta (jer njegova fondacija ve godinama nudi nagradu od milion dolara prvome koji demonstrira bilo koju paranormalnu sposobnost), izjavio sledee:Nijedna grupa kandidata nije ni blizu raljarima po potenju. To su ljudi koji su iskreni, otvoreni i kad nekoga varaju oni najpre varaju sami sebe. Samo na dva mesta, u Australijii u Engleskoj, primetio sam nameru raljara da osvoje nagradu podvalom.


12/24

258Slika 7Trea zajednika stvar je da svi, bez izuzetka, padaju na objektivnimtestovima, sprovedenim u kontrolisanim uslovima. Ovome emo posvetitimalo vie prostora, jer je od svih naunih, pseudonaunih i okultnih objanjenja za nas vanije jedno prosto praktino pitanje, a to je...

Da li raljarstvo radi? Mnoge tvrdnje koje na ovo pitanje odgovaraju pozitivno, baziraju se na anegdotamaisprianim od samog raljara ili njihovog klijenta. Argument koji oni nude je oigledan: raljari su u stanju da pronau ono to trae i to su dokazali bezbroj puta. Zar to nije dovoljno? Naravno, bie dovoljno ako se uverimo da je zaista tako. Ipak, ne dovodeiu pitanje iskrenost ovakvih svedoenja, pokuaemo da vidimo kolika je mogunost da se i oni sami nau u zabludi.Kopanje bunara je teak posao, pa zato niko ko se uputa u tu avanturu nee da se opredeli za mesto pre nego to konsultuje lokalnog raljara. Nema sumnje da je on uspean jer o tome postoje brojne legende, ali geolozi tvrde da je, bar u oblastima u kojima je podzemna voda uopte mogua (to iskusan ovek moe da utvrdi na osnovu sastava terena i vegetacije), nju moguenai na oko 80% ukupne povrine terena, i to ne dublje nego to se uobiajeno vri kopanje. Po tome sudei, lake je pronai vodu nego je ne pronai, pa je zato Dejms Rendi u pomenutim testovima traio od raljara da utvrde gdenema vode, umesto gde jeima . Uzgred, od velikog broja raljara koji su konkurisali (i sa kojima je postigao sporazum da je, da bi serezultat smatrao uspenim, potrebno ostvariti bar 80% pogodaka) niko se nijeni pribliio tome da osvoji nagradu. Rendi je na ovo izjavio:Poraavajua je injenica da raljari u nalaenju vode nisu nita bolji od bilo koga drugog. Iskopajte bunar na bilo kom mestu na kome je podzemna voda geoloki mogua, i vi ete je verovatno nai. Nemci su imali drugaiji pristup naunom ispitivanju i proveri tvrdnjeda je raljarenjem mogue pronai vodu. Vlada je 1986. godine odobrila troak od 400 000 nemakih marakaUni verzitetu za fiziku iz Mi nhena u ciljusprovoenja opsenog eksperimenta kojim bi se proverila tvrdnja raljara da mogu da detektuju i pronau podzemnu vodu. Eksperiment je paljivoisplaniran, obuhvatio je preko 500 raljara i izvedeno je nekoliko hiljada pojedinanih testova.S obzirom na to da je u Nemakojraljarstvo veoma dobro primljeno u narodu i da se njime bavi preko 10 000 profesionalaca i amatera, eksperiment je izveden u pozitivnoj atmosferi u kojoj je veliki broj organizatora oekivaoTehnike obmanjivanja 259da e rezultati biti afirmativni za raljare. ak su im i struni organizatori saUniverziteta za fiziku bili naklonjeni jer je i meu njima postojalo pozitivnouverenje, pa je tako otpala mogunost da se u sluaju neuspeha upotrebiuobiajeni izgovor da je struno osoblje svojim skepticizmom zrailo negativnu energiju. Test je obavljen u jednom velikom ambaru blizu Minhena u kome je

postavljena staza duine 10 metara, gde je mogao da se kree mali vagon sarezervoarom za vodu, pumpom i cevi na vrhu kroz koju je voda tekla. Ovdesu se organizatori opredelili za vodu koja cirkulie, jer je veliki broj raljara izjavio da je kretanje vode neophodan uslov za detekciju. Po gornjem spratuambara kretali su se raljari i pokuavali da instrumentom po svom izboru utvrde na kom se mestu na 10-metarskoj stazi ispod njih nalazi vagon sa tekuomvodom. O poziciji vagona za svaki pojedinani test odluivao je kompjutersa svojim generatorom pseudosluajnih brojeva.Tokom pripreme eksperimenta doveden je profesionalni maioniar koji je izvrio detaljnu inspekciju celog ambara ne bi li otkrio mogunost varanja


13/24

ili bilo kakvog neeljenog spoljnog uticaja na rezultat testa. Propisana procedura je zahtevala da nijedna od osoba na gornjem spratu ambara(ukljuujui i evidentiare i kontrolore) ne zna gde se nalazi vagon, ak ni poslesvakog od pojedinanih testova. Tako, sve do kraja eksperimenta niko nijeimao povratnu informaciju. Na poetku svog nastupa svaki uesnik mogao je da premeri teren svojom alatkom bez vagona sa vodom, kako bi utvrdio da li du staze postojineki ometajui signal (podzemno zraenje?) koji bi oteao merenje. Veinaraljara je locirala po 2 ili 3 takve take, pa je organizator obeao da tokom testa za tog uesnika vagon nee parkirati u blizini tih mesta. Pri tome nesamo da su razni uesnici locirali razliite take, nego se njihova pozicijasvakog dana menjala jer je svaki uesnik nastupao u vie dana. U prvom krugu testirani su svi prijavljeni kandidati sa nekoliko hiljada pojedinanih pokuaja, posle ega je u ui izbor ulo 43 sanajboljim rezultatima.Ovaj preliminarni test imao je zadatak ne samo da iz daljeg testiranjaiskljui one koji nisu imali ni po emu zanimljive rezultate (kakvih je bilo preko 90%), nego da ispita jo jedan aspekt eksperimenta, a to je kako razliiti parametri (osobine tenosti, brzina protoka itd.) utiu na uspeh detekcije.Tako je ponekad u cevi bila ista a ponekad slana voda, pa je ponekad cev bila i prazna. Nekad je protok bio laminaran (bez komeanja tenosti), a nekad turbulentan; nekad je voda bilazaprljana peskom, nekad ljunkom, i tako dalje. Isti ti parametri u drugom krugu testa za svakog kandidata bili su prilagoeni onako kako je on u prvom krugu ostvario najbolji rezultat.260Ako bi raljar osetio da mu neto ometa koncentraciju tokom testa, mogao je da zatrai pauzu ili da prekine eksperiment za taj dan, to se esto dogaalo. Moe se, dakle, rei da je uinjeno mnogo da bi eksperiment bioobjektivan: kandidati su imali sve traene uslove, protokol je bio dvostruko slep (ni kandidati ni evidentiari na spratu nisu znali rezultat), nije bilo povratne informacije sve do kraja testa, kompjutersko pozicioniranje vagona bilo je nasumino i nepredvidljivo, testiranje svakog raljara bilo je ponavljano u vie dana, a sam program bio je prilino opiran (sa ukupno 843 testa u drugom krugu), tako da bi rezultat morao da pokae da li raljari zaista

imaju sposobnosti koje im skeptici osporavaju.Samo drugi krug eksperimenta, u kome je svaki od 43 kandidata mogaoda napravi izmeu 5 i 15 pokuaja, trajao je due od dve godine i tek po zavretku rezultati su sreeni i sistematizovani. Njihovo tumaenje bilo je ipaksloenije nego to to izgleda na prvi pogled, a i pojavila su se neslaganja oko toga na koji nain treba tumaiti neka sutinski vana pitanja. Zato e bitinajbolje da svako sam pogleda rezultate i donese sud.I nterpretacij a rezul tataU prvom zvaninom izvetaju koji je 1990. godine podnela ovlaena agencija (Wagner, Betz und Koenig) , istraivai su najpre zakljuili da najvei brojraljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate u eksperimentu. Ipak, izvetaj je tako sroen da bi njegov nalaz mogao i da potvrdi tezu o uspenosti jednog broja raljara. Ovo je prevod jednog dela izvetaja:

Nekoliko raljara je u odreenim testovima pokazalo neoekivano uspean rezultat, to bi teko moglo (ako bi uopte moglo) da se objasni kao sluajnost... teza o postojanju raljarskog fenomena moe se smatrati empirijski dokazanom...Raljarska udruenja po svetu imala su razloga da slave. Njihova strunatampa odmah je prenela ovaj nalaz, jer im je to bila prva nauna potvrda sposobnosti i sada su konano zapuena usta svima koji su im stajali na putu. Nekoliko naunih institucija u svetu zatrailo je (i dobilo) kopije zapisnikasa testa, ali niko nije mogao da na osnovu svojih statistikih analizadobije ni nagovetaj zakljuka da se teza o postojanju raljarskog fenomena


14/24

moe smatrati empirijski dokazanom. Neki naunici pokuali su da uspostave kontakt sa agencijomWagner, Betz und Koenig , ali je profesor Betz,koji je nastupao kao portparol agencije, bio spreman samo na javnu prepisku preko tampe. Njegovi javni odgovori, u polemici koja je inae normalna u naunom svetu svaki put kad se pojavi neslaganje, bili su takvi da je toTehnike obmanjivanja 261uveseljavalo itaoce koji su prisustvovali malom naunom skandalu, pa su se protivnici malo po malo iskljuivali iz ovakve polemike. Ali, kao to to uvek biva, naao se neko ko je bio spreman da tera stvar do kraja. Bio je toDimInrajt (Jim Enright) , profesor bihejvioristike psihologije Instituta za okeanografijuna Univerzitetu iz Kalifornije.On je uporno traiood agencije detalje ostatistikoj analizi koja je primenjena za obradurezultata i na osnovukoje je donet finalni zakljuak, jer je to bilo najvanijeod svih spornih pitanja. Poto ih nikada nije dobio, odluio je daobjavi kompletnu analizuu lako razumljivojformi.Da bi nas potedeo gomile cifara, Inrajt jesve rezultate eksperimenta predstavio u grafikomobliku. Na horizontalnuosu grafikonananeo je mere koje seodnose na poziciju cevisa vodom na 10-metarskoj stazi, a na vertikalnu osu poziciju koju je detektovao

raljar. Ako bi pogodio tanu poziciju cevi, koordinate take bile bi podjednake za obe ose, i taka je morala da se nalazi na dijagonali izmeudonjeg levog i gornjeg desnog ugla grafikona. Profesor Inrajt je dao i nekoliko primera, koje mi ovde pojednostavljujemo i svodimo na samo etiri: prvi(1A) najbolji je mogui rezultat za nekoliko desetina pokuaja, kao kad biraljar imao Supermenov rendgenski vid i kad bi svaki njegov odgovor bio savreno taan.1B je grafikon za test u kome je bilo manjih nepreciznosti, ali je sve u svemu i dalje impresivan; prosena greka (kako bi matematiari rekli, standardna devijacij a ) nije vea od 50 cm na stazi od 10 metara.Grafikon1C pokazuje znatno slabiji rezultat (standardna devijacija 150 cm),ali bi i on mogao da navede na zakljuak da tu ima neega jer rezultati nisu ba sasvim razbacani; povrine u gornjem levom i u don jem desnom uglu,gde bi trebalo da se nau najvee greke, potpuno su nepokrivene. etvrti 262Slika 1: primeri rezultatagrafikon(1D) primer je za slabrezultat, koji je na granici izmeu potpune sluajnosti i dokaza da jeraljar bio bar delimino efikasan.Evo i konanih rezultatadrugog kruga eksperimenta koji je trajao dve godine i u kome suuestvovala 43 najbolje plasirana


15/24

raljara od preko 500 iz prvog kruga. Svaka taka (krui naslici 2) predstavlja po jedan pokuaj, a kruii su ispunjeni tamogde su rezultati za dva pokuaja bili potpuno jednaki.Ostaje nam samo da bacimo pogled na grafikon i da se posluimooseajem; reklo bi se da su take tako razbacane da bi teko bilo zakljuiti da su uesnici bili uspeni. Uostalom, to i agencija tvrdi:najvei broj raljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate . Sporni zakljuak je donet na osnovurezultata nekoliko najuspenijih uesnika. Pogledajmo ih. Grafikon3A pokazuje rezultate za raljara sa startni brojem99 , koji jeostvario najbolji rezultat. Od deset njegovih pokuaja, pet je iznenaujue uspeno mada su ostali prilino daleko od idealne ose (simetrale ugla izmeu osa). Upravo je ovaj rezultat agencija navela kao dokaz stava da seteza o postojanju raljarskog fenomena moe smatrati empirijski dokazanom. Ako zavrtite rulet 843 puta, kae Inrajt,bar jedna grupa od deset uzastopnih pogaanja dati isto toliko dobar rezultat.Zapravo je malo verovatnoda u tako velikom broju pokuaja ne dobijete i odreeni broj sjajnih; negde e raspodela ovih dobrih pogodaka biti takva daoni nee biti primetni na prvi pogled, ali e uzmalo truda uvek moida se pronae i po neka prilino uspena grupa. Izgleda da jeTomNepier (Tom Napier) , ijihsmo 13 saveta za buduevidovnjake citiraliTehnike obmanjivanja 263Slika 2: rezultati glavnog testa

Slika 3: rezultati najboljeg raljara i ponovljeni pokuaji u ovom poglavlju, pravientuzijasta. On je odluioda naini kompjuterskimodel ovog eksperimenta.Nema razloga da traite stotine raljara i da potroite toliko vremena i novca na testiranjekae Nepier. Za moj raljarski eksperiment bili smo

sasvim dovoljni kompjuteri ja. On je izradio relativno jednostavan program kojim je simulirao neuspene raljare (one koji ne znaju gde je voda padaju nasumine rezultate), pri emu je kao generator sluajnosti upotrebio niz od prvih 20 000 cifara broja PI (3,141592...). M atematiari ovaj niz smatraju veoma dobrim izvoromsluajnih brojeva, a uz to je omogueno svakome ko eli da ponovi eksperimentsa istim izvorom sluajnosti. BrojPI je, inae, u projektuGutenberg izraunatsa 1 250 000 cifara.Rezultati koje je Nepier dobio sa 500 svojih virtuelnih raljara nisu nimalo razoarali: prvi na tabeli bio je ak znatno bolji i od famoznog nemakogampiona (raljara broj99) , mada je kompjuter simulirao kandidate kojisu davali potpuno nasumine odgovore.


16/24

Da se vratimo Inrajtovoj analizi. Postoji veoma lak nain da se utvrdi dali je rezultat testa bio uspean sluajno ili zato to su ralje bile voenemajstorskom rukom: treba dozvoliti da taj raljar ponovi test. To je i uraeno sa jo 28 pokuaja, iji rezultat je na dijagramu3B . Procenite sami da lion dokazujetezu o postojanju raljarskog fenomena. Jo impresivnije izgleda dijagram na kome je predstavljeno est najuspenijih raljara (4A) gde je prisutan i kandidat broj99 o kome smo ve govorili,ali kad je i njima dato da ponavljaju test onoliko puta koliko ele, rezultatnije pokazao nita znaajno(4B) . Svaki od raljara je predstavljendrugaijomgeometrijskom figurom.Ovu zabludu objanjava takozvanaGausova kri va , o kojoj emo govoritiu poglavlju Nauka i pseudonauka . Ako imamo dovoljan broj sluajnihuzoraka koji prikazuju rezultate nekog ponovljenog postupka, uvek e senai i mali broj vrlo uspenih, kao i isto tako mali broj vrlo neuspenih; jedino e prosenih biti mnogo. Malo je verovatno da naunici iz agencijeWagner,

Betz und Koenig nisu znali za ovo.264Slika 4: rezultati 6 najboljih raljara i ponovljeni pokuaji Ralje za21. vekVremena se menjaju, nauka osvaja nova podruja, a u naim domovima svakim danom nalazi se sve vie elektronskih ureaja. Proizvoai okultnih pomagala doli su na ideju kako da iskoriste poverenje koje publika gaji prema elektronici. Trite je lak o prihvatilo neke ureaje koji su i po funkciji i po principu rada isti kao obine ralje, samo to su obogaeni tehnikim dodacima ija je jedina funkcija da impresioniraju korisnika. Ipak, nisu ba svi bili spremni da bez kritikog stava prihvate navode proizvoaa, pa se pria oovim ureajima ponekad zavravala i skandalom. Prvi takav proizvod nosio je komercijalni nazivQuadro Tr acker ,(Quadro je naziv proizvoaa, aTracker bi moglo da se prevede kao traga).To je mala crna plastina kutija na koju je nakaena antena i koja na prvi pogled lii na tranzistorski prijemnik. Baterije ne postoje, jer ureaj (sudei po tehnikoj dokumentaciji) radi uz pomo prirodnog magnetizma. InenjerM alcolm Roj (Malcolm Roe) , potpredsednik firmeQuadro Corporation ,tvrdi daQuadro Tracker radi tako to osea specifine talasne duine oscilacija koje stvaraju molekuli supstance za kojom se traga.Tako moete da otkrijete zlato, marihuanu (ak i u telu narkomana), barut, izgubljene loptice za golf i tako dalje - ve prema tome koji ip ste ubacili u ureaj. Domet je nekoliko desetina metara, a ni zidovi nisu prepreka.Samo usmerite antenu prema sumnjivom mestu i ako osetite da neto vue ureaj ka testiranom objektu, to je siguran znak da ste pronali ono to traite. Cena ureaja je u poetku bila 955 dolara, ali je u zavisnosti odkupca dostizala i celih 8 000 dolara.Zanimljivo je da je proizvoa kategorino tvrdio da ureaj radi na principu koji nije poznat savremenoj fizici i da ne eli da ga patentira da ne bi i drugi imali uvida u poslovnu tajnu. Neki kupci ipak su otvorili kutiju i,na svoje uenje, videli da je ona potpuno prazna! Postojalo je samo mesto za

ip. Poele su da se javljaju prve sumnje i pretpostavke da je jedini mogui mehanizam koji je ovo mogao da pokrene isti kao kod obinih ralji: ideomotorni efekat!Moda bi sve ostalo na nepotvrenim glasinama o prevari, da proizvoanije nainio jedan samoubilaki poslovni potez: prodao je nekoliko ureaja policiji! Ubrzo posle toga klupko je poelo da se odmotava.FBI je preuzeo sluaj i angaovao strunu slubu da proveri navode proizvoaa.Quadro Corporation bio je zamoljen da uputi svoje strunjake koji bi demonstrirali ureaj. Na prvom delu testa, na kome su demonstratori imaliuvida u to gde se nalazi traena supstanca, antene su se tresle i ureaji su


17/24

Tehnike obmanjivanja 265 prosto leteli prema njoj. Ali kad je na red doao zadatak u kome je trebalo pronai skriveni cilj, testovi su zavreni potpunim fijaskom jer ureaj nije uspeo da pronae ba nita. Tako su 19. januara 1996. godine agenti odeljenjaFBI za privredni kriminaluhapsili kompletno rukovodstvo firme. U pripremi za suenje zatraena je ekspertiza InstitutaSRI (Southwest Research Institute) a nalaz je sadrao podatak dau dva testirana ureaja nije pronaeno nita osim nekoliko mrtvih mrava. Ipak je otkriven nain proizvodnje famoznog ipa u kome se krije cela mudrost: prvo se Polaroid fotoaparatom snimi supstanca na koju bi trebaloda ip bude osetljiv (recimo list marihuane), pa se tako dobijen snimakkopira obinim fotokopir aparatom. Onda se papirna kopija isee nakomadie, svaki komadi se upakuje u sendvi izmeu dve plastine ploice i ipovi su spremni za prodaju!Upitani na koji nain ovako proizvedeni ipovi mogu da detektuju prisustvosupstance, strunjaci su tuiocu i poroti dali sledei odgovor:Uestanost kojom ip osciluje nastaje pod dejstvom statikog elektricitetakoje proizvodi telo osobe koja dri ureaj, tako to osoba udie i izdie vazduh

pluima. Ovaj statiki elektricitet prenosi se kroz kou do ureaja, a samim tim i do ipa. Svaka materija sadri odreene molekularne uestanosti;

kad se stvori magnetno polje time to se telo pod nabojem statikog elektriciteta kree kroz prostor pod pravim uglom u odnosu na objekat, i to

se polje dovede na isti nivo sa drugim takvim poljem rezonujui u istoj frekventnoj modulaciji, onda se oba tela privlae, kao to se privlae i dva objekta pod dejstvom gravitacionih polja!Poto niko od pozvanih vetaka nije umeo da razjasni ta su inenjeri hteli ovim da kau, zamoljen jeVejd Kuotelbaum (Wade Quattelbaum) , pronalazaovog ureaja, da prui dopunska objanjenja. U zapisniku sa suenja postoji njegova izjava:Sve to sam rekao o principu rada zapravo je su protno, patako niko ne zna kako ovo radi. Morate da mi verujete da ipak radi, jer sam ja jedini koji ima uvida u tehnologiju i koji je sproveo istraivanje.Vejd je tokomistrage agentima FBI rekao i sledee:nijedan naunik ne moe da otkrije kako ovo radi jer samo ja sam dovoljno pametan da to shvatim!

Epilog nije ni po emu zanimljiv - idejne voe ovog posla su kanjene injegova dalja prodaja je zabranjena, ali je zato reakcija nekih kupaca bilatakva da bi mogla da navede na razmiljanje. Naime, veliki broj muterija na suenju je tvrdio da ureaj ipak radi! Jedan od njih je, recimo, uz pomoQuadro Trackera uspeo da pronae stare aure od municije u svom podrumu,to je prokomentarisao reima:Eto, vidite, ili ova stvar radi ili sam ja idiot.Jedna dama je posvedoila da za dobro zdravlje svog deteta moe da zahvali266istom ureaju, jer ga redovno nosi ukupovinu ne bi li tako utvrdila koja hrana je zdrava, a koja sadri tetne pesticide. Nije Quadro Tracker jedini ovakavureaj. DKL Lif eGuard sadri relativnosloena elektronska kola, a njegova antena je navodno tako podeena da moe da oseti otkucaje ljudskog srca na daljini od pola kilometra. To bi ga inilo veoma korisnimu pronalaenju osoba zatrpanih ruevinama ili snegom. Jedna amerikavladina organizacija, pre nego to je odluila da narui vei broj ovih ureaja, angaovala jeSandia Labs da testira

DKL Life Guard . Nalaz je bio jasan: upotrebna vrednost ureaja ravna jenuli. Tako je posao propao, ali moda to i nije tako loe za firmu DKL - zahvaljujuitome to ni jedna zvanina ustanova nije prevarena, niko nije zabranio


18/24

prodaju ureaja pa tako i danas moe da ga kupi svako ko ne zna kako bi bolje potroio 14 000 dolara. Pod nazivomSuper - Sensor kriju se jo jedne savremene ralje. Evo ta firma Psi T ronic V ision tvrdi za ovaj proizvod poslednje generacije:Uz pomo naih ralji moete da otkrijete prolost, sadanjost i budunost. Budui dogaaji su podloni zakonima verovatnoe, pa tako ralje ne rade ba uvek ako se koriste za lutriju. Ali u ostalim primenama, mata

je jedino ogranienje! Otkrijte gde se nalazi voda, cevi, minerali, nafta itako dalje. Pronaite ribe, ivotinje i izgubljene osobe. Znamo ljude koji ih koriste da bi predvideli kretanja na berzi, trine trendove, poslovne dogaaje, kao i da bi locirali probleme u proizvodnji. Znamomehaniare koji na isti nain otkrivaju kvarove u kolima i ostale serviserekoji tako pronalaze podzemne instalacije, elektrine kratke spojeve ili mestana kojima cevi cure. Profesionalni zdravstveni radnici, ortopedi, dijetetiarii ljudi koji dijagnostikuju bolesti na isti nain proveravaju svoje nalaze.

Holistiki iscelitelji i herbalisti koriste ih da bi prepisali vitamine. U kui se koristite za pronalaenje zaturenih stvari, za donoenje odluka i za lako nalaenje broja u telefonskom imeniku. S njima moete da prekontroliete decu i da vidite da li su u redu, kao i da utvrdite kakvo e vreme biti da biste znali ta da obuete. Tehnike obmanjivanja 267

DKL Life Guard

Ideomotorni efekat Nisu svi pokreti koje ovek ini svesni. Refleksne i motorne radnje, kao i pokreti udova u snu, izvode se nesvesno, a na pokrete nekih unutranjih organa (kao to su srce ili eludac) teko je uticati svesno. Pa i kad je ovek u budnom stanju, naroito ako je psihofiziki aktivan, on nesvesno ini mnoge pokrete udova. Neki pokreti jedva su primetni, ali oni ipak postoje i mogueih je detektovati ili konstatovati elektrine impulse koje kroz nervna vlaknamozak alje miiima. Ovo se koristi u poligrafu (detektoru lai), jer akoovek moe voljno da sprei veliki pokret, on esto nije u stanju da zaustavi i mikropokret koji ga prati, to se zoveideomotorni efekat . Tako pokretikojima raljari upravljaju svojim rekvizitima mogu da budu nesvesni, pasuesto i oni sami u uverenju da njihove ralje i visak pokree neki tajanstveni magnetizam ili onostrana sila. Ne samo raljarstvo, ve i mnoge druge okultne delatnosti objanjavaju ovu akciju kao pokrete koje ini astralno telo. Prema zagovornicimateozofskogezotericizma , to je jedno od naih sedam tela u kome borave oseanja i elje (o ovome opirnije govorimo u poglavlju Parapsihologija / etnja izvan tela ). Na istom efektu zasniva se iOuij a tabla o kojoj e biti rei, a ve smoopisali kako vidovnjaci, hiromanti (itai dlana) i razni drugi itai sudbinekoriste ovaj govor tela da bi doznali ta se dogaa u svesti ili podsvesti njihovog klijenta. Istini za volju, istim trikom koriste se i psihijatri, detektivi,kockari i veti poslovni ljudi da bi otkrili kad njihov sagovornik blefira. Termin ideomotorna akci ja jo je 1882. godine uveoVilj em Karpenter(William Carpenter) da bi objasnio pokrete kojima se pomeraju ralje ili visak i kojima medijumi na seansama prizivanja duhova podiu i okreu sto. Usvojim istraivanjima Karpenter je ustanovio da ovi pokreti mogu da se ine bez uticaja svesti i emocija, a da su uglavnom inicirani sopstvenim zapaanjimaili sugestijama od strane drugih osoba. Inae, ovaj efekat je prvi put opisan jo 1800. godine, a 1930. kliniki je dokazan. Zato ne bismo pokuali sami? Nikada ne treba verovati priama da je za postizanje efekta kojim se pokreuralje ili visak potrebna neka natprirodna sila, posebno znanje ili obuka. Nije potrebno ak ni verovati u postojanje natprirodnih sila. S obzirom da je


19/24

ideomotorni efekat sasvim normalna stvar kod svakoga, pa ak i kod okorelihskeptika i kod ljudi koji sa obe noge vrsto stoje na zemlji, u rukama svakeosobe ralje i visak e zaigrati pod uticajem sila kojih ta osoba najee nije ni svesna.268Hoete li da pokuate? Nije teko: uzmite visak koji ste dobili uzovu knjigu i postavite ga iznad prvogDA- NE crtea. Ako vam je zgodnije,koristite crte na poleini knjige.Slobodno zaobiite sve savetekoje e vam moda dati osobe kojeznaju kako se to radi. Moda e vam dati i primedbu da visak ili njegovoue nisu po propisu, da treba da budu ovakvi ili onakvi, ali nesluajte to- ve smo nabrojali veliki broj pravila koja u svojim atarima propisuju lokalniraljari i videli smo da su mnoga od njih kontradiktorna.Umesto viska mogli ste da upotrebitei bilo koji predmet odgovarajue teine, okaen o bilo kakav konac, efekat bi bio isti. Nije vam potrebno da mistifikujete postupak, nikakve arobne rei,ne morate da ekate posebno doba dana ili noi niti da ispunjavate bilo kakvespecijalne uslove. Nije neophodno ni da potujete ono to strunjaci smatraju obaveznim, a to je da najpre od viska zatrae odgovore na standardna pitanja:da li smem , da li mogui da li treba da ovo uradim . Naravnoda smete i moete, a da li treba da uradite - pa zato da ne? Jednostavno sedite, diite duboko i opustite se, uzmite lani viska izmeu kaiprsta i palca, odaberite visinu na kojoj etedrati lani i naslonite lakat na sto. Neka je vrh viska tano u srediniiznad DA- NE crtea. Umirite

visak i saekajte da budete spremniza poetak. Budite strpljivi.Posle nekog vremena zapazieteda se visak klati po isprekidanojliniji spreman ! Da li ga to pokreeneka magina sila? Ne, pokreete gavi, mada toga verovatno niste nisvesni. Nestrpljenje da ponete testnavodi vas na to da ruku pokreeteneosetnim pokretima, a rezonancijae uiniti ostalo. Kao dete koje seljulja na ljuljaci uz veoma malo ulo-Tehnike obmanjivanja 269Slika 1: Podloga za visak (crte je

ponovljen na poleini knjige)Slika 2: Podloga za visak sa krunimkretanjem (ponovljeno na poleini knjige)ene snage, i visak se ljulja zahvaljujuimikronskim pokretima ruke.Sada pitajte visak (sebe?) sveto zaelite. Pitanja formuliite tako da na njih moe da se odgovori saDAili sa NE . Lepota je u tome


20/24

to moete da vodite ovajdijalog sa svojom podsveu (da ne kaemo ba monolog , jer bismo time pokvariliaroliju trenutka) i oko najintimnijihtema, koje ne biste nikadanikome pomenuli, jer sve ostaje uvama. Dakle, pitajte bilo ta i ne istravajte se da date odgovor unapred.Saekajte da on izae iz vas, da vam ga podsvest saopti preko viska. Jer to je zaista prozor u netonestvarno, ali ne u neki paralelni svetnego u vae nesvesno. A to je neto nepredvidivo i zanimljivo. arobnije od svega to moe da se zamisli. Umesto kretanja gore-dole za da i levo-desno za ne, nekima se vie dopada kruno kretanje viska, u smeru k azaljke na satu za da i suprotno za ne, pa je priloena i takva podloga(slika 2) . Ako probate, videete da ei ona isto tako da radi. Uz pomo treeg crtea moete da kvantifikujete vae odgovore. Koliko (u procentima) verujem da e se moj poduhvatuspeno zavriti? Koliko sam uopte sposoban (sposobna) za to? Koliko od te-i-te osobe mogu da oekujem pomo? A izdaju? Koliko volim nju (njega)? A ona (on) mene? ak i akodobijete odgovor? , znajte da je i to neki podatak.Ima li ova igra i neku upotrebnu vrednost? Sve zavisi od vas. esto eteimati potrebe da doznate odgovor na neko pitanje na koje biste odgovorilisa ne znam ili nisam siguran (sigurna). Uzmite visak i doznajte vae tajne elje i nesvesne odluke. Moglo bi da pomogne da upoznate problem - ili bar da upoznate sebe.I zapamtite:visak pokreete vi, a ne neko drugi ili neto drugo. Zato nemistifikujte stvari nepotrebno; nema svrhe da traite odgovore na pitanja ijiishod zavisi od spoljnih inilaca, recimo da li je pradeda zakopaou bati up s blagom ili koji e brojevi biti izvueni u sledeem kolu igreLoto. Ako postavite pitanjeda li e mi taj-i- taj danas doi u posetu, moi ete dadoznate kakve su vae elje po tom pitanju, ali ne i ta e se zaista dogoditi.

270Slika 3: Podloga za kvantizaciju odgovora(ponovljeno na poleinii knjige)

Ouija tablaOvo je jo jedan zanimljiv primer demonstracije ideomotornog efekta. Na glatku povrinu stola postavlja se veliki krug na kome su ispisana sva slova i cifre, a esto postoje i neke fraze, kao to suDa , Ne , Zdravo , Zbogom ,Neu ti rei ovoga puta , Pitaj me ponovo za sedam danai takodalje. Kao pokaziva koristi se planeta(mali stabilni predmet sa tri glatkenoice) tako to na njoj dveosobe dre po dva prsta (kaiprst i srednji prst).Poto ona slobodno klizi po stolu, uesnicima je lako da je pokreu do eljenih slova ili cifara po redosledu kojim e se formirati poruka.Obino se bira takav scenario koji e igri dati mistini ili okultni smisao,

pa se sve pretvara u spiritistiku seansu. To je, recimo, razgovor sa umrlim iliimaginarnim osobama. Uesnici na glas postavljaju pitanje, a prozvana osobaim odgovore daje kroz njihove pokrete. Tako poinje dijalog izmeu uesnikau igri sa jedne i prozvane osobe ili neke natprirodne sile sa druge strane.S obzirom da je povrina stola glatka (ovo je vaan uslov), otpor trenja je veoma mali pa se stvara iluzija da planetu zaista pokree neko trei. Nema sumnje da bi jednostavan test (u kome bi medijumi zatvorili oi a trea osoba itala poruku) razbio sve iluzije, ali naravno da nikome ne pada na pamet dakvari lepotu igre.Medijumi u ovoj igri su, dakle, dve osobe; ovo daje atraktivnu dimenziju


21/24

ideomotornom efektu, jer naizmenino (i potpuno nesvesno) preuzimanjeinicijative pri pokretanju ae daje nepredvidljive i zanimljiverezultate. Ponekad dijalog poprimineugodan tok, jer se medijumirado zaklanjaju iza izgovora da poruku alje neko trei, pa koriste priliku da nekome od prisutnihnesvesno ili svesno saopte neto to mu inae u direktnom razgovoru ne bi rekli.Uz dobro pripremljenu atmosferu,naroito ako su uesnicii posmatrai skloni mistici, efekat je tako snaan da psihiki labilneosobe mogu da zapadnu u ozbiljnukrizu. Suzi Smit (Sussie Smith)u knjiziIspovest medijuma priznaje da je posle nekoliko spiri-Tehnike obmanjivanja 271

Ouija tabla: pokreti planete kojima se ispisuje re arobnjak tistikih seansi sa Ouija tablom, postala psihiki nestabilna. PsihijatardrKarl Vik lend (Carl Wickland) je 1924. godine u knjiziTrideset godina meu mrtvimatvrdio da je Ouija tablarezultirala takvim divljakim ludilom da je esto bilo potrebno sm etanje uesnika u duevnu bolnicu. Mnogi su ovaj dramatiniefekat iskoristili za tvrdnju da je za amatere opasno da se bave takodelikatnim stvarima kao to je prizivanje duhova. Sa ovim bismo mogli da se sloimo, naroito ako su pomenuti amateri sugestibilni i ako to to su videli ne prihvataju kritiki. Najraniji pisani tragovi govore da je Ouija tabla bila u upotrebi jo za vreme Rimskog imperatoraValensa , u etvrtom veku nove ere, mada nekiistraivai tvrde da su Grci znali za nju jo pre Hrista. Posle mnogo vekova,

godine 1890, ideju su iskoristiliarl s Kenard (Charles Kennard) i I laja Bond(Elijah Bond) , prilagodili je savremenoj upotrebi i patentirali je. Oni su svom pronalasku dao imeOuija (ita seuija ), to na egipatskom navodno znai dobra srea . Sitniavi ljudi su zavirili u renik i videli daouija na egipatskomne znai ba nita, pa se Kenard ispravio i rekao da je to odgovor koji je on u jednoj seansi dobio od same table, tako da je taj naziv i ostao. Poslesamo dve godine, Kenardovu firmu, koja je proizvodila tablu, otkupio jenjegov bivi poslovoaViljem Fuld (William Fuld) . Prvi potez novog vlasnika bio je da preuredi istorijat table, pa je rekao da je on pronalaza i da je izraz Ouija nastao spajanjem francuskogoui i nemakog ja (obe rei znaeda , pa bi prevod bioDa- da ). Godine 1966. patent je otkupila firmaBraaParker (Parker Brothers) i od tada se ona proizvodi u Salemu.Za one koji ele da isprobaju ovajefekat, savetujemo da sami naprave svojuOuija tablu. Ne samo da je jednostavnije i jeftinije od naruivanja originalne, negoe tako imati i sva naa slova. Treba samo na 40 papiria ispisati slova i cifre (eventualnona jo nekoliko papira i neke uobiajene fraze) i poreati ih u krug poglatkom stolu. Umesto planete dobro e posluiti i rakijska ili manja vinska aa,


22/24

okrenuta naopako.Poto je za nae govorno podruje re Ouija neudobna za izgovor (a nikonije usvojio bukvalan prevodDa- da ),za ovu igru kod nas se ee koristi izraz prizivanje duhova .272

N ain korienja male ouija table Postoji i mala varijanta Ouija table za jednu osobu. Za nju se koristi velikaivaa igla i pare konca. Vrhom igle treba napraviti malu rupu na papiru u centru kruga (da bi vrh imao stabilan poloaj pri okretanju igle) i dratikonac kao na crteu, tako da deblji kraj igle rotira na nekoliko milimetaraiznad slova. Ova igra je kod nas poznata kaoprizivanje anela . Vano jeda taka u kojoj se dri konac bude tano iznad centra kruga u kome lei vrhigle (ova osa je na crteu oznaeno takastom linijom), pa je malim nesvesnim pokretom ruke lako navlaiti iglu redom na slova kojima nam na aneo uvar saoptava poruku. Na poleini knjige takoe je priloen crte koji moe da se koristi za ovu igru.

Kako zaraditi milion dolaraDejms Rendi ( James Randi ) napravio je uspenu karijeru kao profesionalni maioniar, ali danas je znatno poznatiji zbog svoje delatnosti demistifikovanjai javnog raskrinkavanja tvrdnji o paranormalnim sposobnostima i fenomenima.On je postao nona mora svetskih proroka, samozvanih iscelitelja, vidovnjaka, raljara, bioenergetiara, astrologa i svih koji se slue crnom i belom magijom da bi izmamili novac od lakovernih ljudi. Ovaj savremeni prosvetitelj autor je nekoliko knjiga koje obrauju istu problematiku.Godine 1996. osnovao jeObrazovnu Fondaciju

Dejmsa Rendija (James Randi Educational Foundation, JREF). Ova neprofitna organizacijaodrava obrazovne seminare sa nastavom iz vetine kritikog rasuivanja, razvija testove i nauneeksperimente za proveru tvrdnji o paranormalnimsposobnostima, i slino. U delatnost fondacijespada i izdavanje knjiga i nekoliko asopisa kao i popularnog biltenaSwift , nazvanog po uvenomsatiriaruDonatanu Sviftu (Jonathan Swift). Fondacijadaje stipendije i na razne druge naine podrava studente koji su aktivni u borbi protivsavremenog sujeverja. Organizovana je i pravnasluba koja prua pomo rtvama prevara iz ovogdomena.Artur Klark (Arthur C. Crarke) , autor uveneOdiseje 2001, rekao je:Rendi jenacionalno blago i moda jedan od retkih boraca sposoban da spreitruljenje i propadanje amerikog duha.Tehnike obmanjivanja 273

Dejms Rendi

Najzanimljiviji potez Rendijeve fondacije je ponuda od milion dolaranagrade prvoj osobi koja uspenodemonstrira bilo koju paranormalnu sposobnost.Za nekoliko godina prodefilovalo je dosta kandidata meu kojima je bilo iscelitelja, itaa misli, proroka, vidovnjaka, raljara, konstruktora perpetuummobile -a, pa i naunika - ali se do sad niko nije ni pribliio osvajanjunagrade! Mnogi kandidati padali su u teku depresiju posle fijaska na testu, jer su bili duboko uvereni da njihova natprirodna mo zaista postoji. Oigledno je da su to ljudi koji su iskreni i poteni, ali koji su jednostavno bili zavedeni pogrenim i nekritikim nainom procenjivanja svojih moi. Nasuprot njima su oni koji dobro znaju ta rade i zato to rade, jer se oni ne odazivaju


23/24

na ovu ponudu, nego se navodno postavljaju iznad nje time to izjavljuju da ne ele da svoje natprirodne moi,od Boga dobijene, koriste za bogaenje.Mada se ovde samo po sebi namee pitanje zato onda svoje usluge tako solidno naplauju, Rendi se uzdrao od svih malicioznih komentara i prosto im je poruio da nagradu ne moraju da zadre; mogli bi, recimo, da je posle osvajanja poklone nekoj humanitarnoj organizaciji, to bi takoe bilo bogougodno. Evo kompletnog teksta ugovora koji kandidat treba da zakljui sa fondacijom pre nego to krene u demonstriranje svojih sposobnosti: Ja, Dejms Rendi, posredstvom Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija,isplatiu sumu od US$ 1000000 (jedan milion dolara) bilo kojoj osobi iliosobama koje uspeno demonstriraju bilo koju parapsihiku, natprirodnu ili paranormalnu sposobnost bilo koje vrste pod zadovoljavajuim uslovima

provere. Ta demonstracija mora da se izvede po sledeim pravilima iogranienjima:1. Kandidat mora nedvosmisleno da najavi unapred, pri emu e se kandidati gospodin Rendi sloiti, o tome kakve e moi i sposobnosti biti demonstrirane,ogranienja predlo ene demonstracije (kao to su vreme i lokacija) i ta e biti oznaeno kao pozitivan, a ta kao negativan rezultat.Ovo je primarno,osnovno i najvani je od svih pravi la .2. Bie prihvaena samo stvarna demonstracija najavljenog karaktera i obimaunutar ogranienja o kojima je postignuta saglasnost. Anegdotski izvetaji o prethodnim dogaoeajima ne prihvataju se i ne uzimaju u obzir. Nas neinteresuju teorija ni objanjenja na koji nain najavljene moi funkcioniu; takav materijal nemojte da nam dostavljate.3. Kandidat se slae s tim da sav materijal (fotografski, snimljen, napisan itako dalje) bilo koje vrste, koji je nastao prilikom testiranja moe slobodno274da se koristi od strane JREF (Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija) nanain koji gospodin Rendi odabere.4. Testovi e biti sainjeni tako da nikakav postupak presuoeivanja nee biti

potreban. Rezultati e biti samodokazujui svakom posmatrau, u saglasnosti sa pravilima sa kojima e se saglasiti sve zainteresovane strane pre

obavljanja formalnog testa. Nijedan deo postupka testiranja ne moe da seizmeni bez izriite saglasnosti svih zainteresovanih strana. Gospodin Rendi,mada e biti prisutan tokom formalnih testova, nee direktno uticati nakorieni materijal. 5. Od kandidata moe da se zatrai i/ili zahteva da odri neformalnu demonstraciju

pre formalne, ako udaljenost i vremenski raspon to nalau, u ciljuutvroeivanja da li je kandidat u stanju da izvede to to je najavio. Svrha ovoga je da se izbegne potreba formalnog testiranja u takvim sluajevima.

Ne ograniava se broj koliko puta kandidat moe da ponovi test.6. Svi trokovi kao to su transportni, boravini i ostali koje je kandidat nainio u pokuajima da osvoji nagradu, padaju na teret kandidata. 7. Ako prihvati ovaj izazov, kandidat se odrie svih prava na legalan postupak

protiv gospodina Rendija i Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija, umeri u kojoj ovo moe da se ispotuje u okviru uspostavljenog pravnog sistema. Ovo se odnosi na povrede, nesrene sluajeve ili bilo koju fiziku iliemocionalnu tetu i/ili finansijski ili profesionalni gubitak bilo koje vrste. Ovo pravilo, ipak, ne utie na osvajanje nagrade.8. Pri izvooeenju formalnog testa, nezavisnoj osobi e od strane Dejmsa Rendijabiti ispostavljen ek u iznosu od 10 000 dolara. Ako je kandidat uspean

pod dogovorenim terminima i uslovima, ek e se odmah predati kandidatu,i u roku od deset dana Obrazovna Fondacija Dejms Rendi e isplatitikandidatu preostali iznos do cele nagrade (milion dolara, kao to je odreoeeno u junu 1998. godine). Milion dolara u prenosivim obveznicama


24/24

je deponovan kod Goldmen Saksa , u Njujorku, na raunu nagrade Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija kao garancija fonda nagrade. Provera ovog rauna i njegovog stanja moe da se obavi telefonom u kontaktu sa

Fondacijom na broj 1-954-467-1112 , faks broj 1-954-467-1660 .9. Kopije ovog dokumenta moe besplatno da dobije svako ko to zatrai i poalje adresiran koverat, a moe da se preuzme i preko Interneta.10. Ova ponuda nainjena je od strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne

Fondacije Dejms Rendi, i iza nje ne stoji nijedna druga osoba, agencija iliTehnike obmanjivanja 275organizacija, ali i drugi mogu da budu zainteresovani za ispitivanje najavljenih

sposobnosti. Oni mogu da pridodaju novani iznos pod odreoeenimokolnostima, i u tom sluaju proces i rukovooeenje postupkom bie izvedeniod strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija.

Fondacija nee ispostavljati zahtev da se taj iznos deponuje kao zalog ili podnese na uvid kao gotovina, ili na drugi nain potvrdi pre izvooeenja testa. Fondacija nee drugima pruati takve usluge.11. Ova ponuda je otvorena za sve osobe, u bilo kom delu sveta, nezavisno od

pola, rase, obrazovanja i tako dalje, i ostae na snazi dok nagrada ne budeosvojena. Posle smrti Dejmsa Rendija, postupak za osvajanje ove nagradevodie druga osoba, tako da e ponuda i dalje biti vaea.

12. Svaki kandidat mora da se saglasi s tim ta e initi zakljuak da li je, prilikom formalnog testa, on ili ona potvrdio ili nije potvrdio najavljenu sposobnostili mo. Molimo popunite ovaj obrazac i u dva pasusa napiite od ega e se sastojati demonstracija.PRIMEDBA: Nikakva posebna pravila, izuzeci, uslovi, standardi ili uslugenee biti prihvaeni bez unapred postignute uzajamne saglasnosti svih

zainteresovanih strana, i kandidat koji se ne sloi sa ovde navedenim pravilimanee biti prihvaen. Samo potpuno slaganje sa ovim pravilima omoguieda kandidat bude prihvaen kao trailac. Kandidat e time to e potpisati, notirati i vratiti ovaj obrazac, naznaiti svoje slaganje sa gorenavedenim pravilima.(svojeruni potpis) James Randi 201 East. Davie Boulevard (S.E. 12th

Street) Fort Lauderdale, FL 33316-1815 U.S.A> USA Molimo da imate na umu da je nekoliko kandidata pretrpelo veliko lino razoarenje posle pada na ovim testovima. Izriito savetujem da izvedete testove svih sposobnosti za koje verujete da moete da demonstrirate, sa dvostrukom proverom, pre nego to pokuate da konkuriete za ovaj test i zanagradu.Ovo bi utedelo meni i kandidatima mnogo vremena i truda, ako bi

se pokazalo da su te sposobnosti bile ista uobrazilja potencijalnog kandidata.M olimo Vas da ovo svakako ur adite i da ne zanemari te potrebu zatakvom merom opr eznosti .Internet adresa:http://www.randi.org/research/challenge/challtxt.html276

tehnike obmanjivanja koje koriste prevaranti

Documents