TAJNE ZELENE RIZNICE PRIRODELie nekih biljaka deluje antiseptiki,isti krv i mokrane kanale,a prodaje se po apotekama i slui za gotovljenje lekovitih ajeva.Ti se ajevi obino kuvaju tako to se u pola litra kljuale vode popari 25 grama suvog lia, prokuva i ocedi.Odrasli uzimaju dva do tri puta dnevno po pola olje.Vrlo se esto upotrebljava aj od metvice, ija je reakcija vrlo kisela.Caj od lia divizme koji se daje kod kalja,nazeba, proliva,itd. ublaava kaljanje,isti mokrane kanale i umiruje.Od lia nane spravlja se aj jakog mirisa,vrlo koristan kod greva u stomaku: obino se uzima po jedna vinska aa tri puta dnevno.U medicinskom pogledu vrlo je koristan i list bokvice. O svem ovom razliitom liu raspravljao sam sa jednim kolegom koji je odrastao na farmi.Poto je pregledao spisak biljaka drvenastih, bunastih, zeljastih ije se lie na razne naine koristi, reka) je da bi praktino, da je ostao na farmi, sve to lie jeo ili drukije koristio. Iz prouavanja lia koje jede narod vezan za zemlju sasvim je oigledno da je ono tako veliku vanost u njihovom ivotu dobilo zahvaljujui nagonima. Ako u svoje zrele godine prenesete nagone detinjstva, biete jedan od onih koji vole zelene, lisnate salate, i sami ete sebi vie puta dokazati da su one u nesumnjivoj vezi s vaim stalno dobrim zdravljem. Vae telo. sainjeno za ivot primitivnog vremena, oekuje da mu svakoga dana date njegovu porciju lia. U ovom naem civilizovanijem vremenu njemu je lie potrebno koliko i pre, da bi lake podnelo uzbuenja i napore modernog ivota. Ako u sebi niste stvorili naviku da svakoga dana jedete zelene lisnate salate, znajte da za stvaranje te navike nikada nije kasno.

KALIJUM I NJEGOVE PRIMENESto se ovek vie uverava da naela narodne medicine vae za sva iva bia, to mu se vie. namse bitna vanost kalijuma kao opteg lekovitog sredstva. Razliiti lekovi koje prepisuje narodna medicina samo su razliiti naini snabdevanja organizma kalijumom. Lie, cvetovi, Irave i drvea, kora drvea, korenje bilja, groe, grmlje brusnice i jabuka sve su to izvori kalijuma. Kalijum je nesumnjivo nuan ljudskom i ivotinjskom organizmu, pa e oni, da bi ga dobili, svata podneti. Uzmimo za primer decu. Majke ne vole kad im deca jedu blato, ali ne shvataju da

ona tako moda nagonski nalaze kalijum koji im je potreban za telesni razvoj. Konj e gristi drvenu oblicu jasala zato to drvo sadri kalijum. Dajte mu neku manju grariu, i on nee gristi jasle. Telad nee gristi nita drvenoj ako im se u pijacu vodu doda jabukovo sire. Krave, ako budu hranjene morskom travom ili algama, nee lizati svoje gvozdene lance. Ispitujui kalijum kao sredstvo za uspenu borbu s bakterijama, poeo sam da ga, s nekim drugim mineralnim sastojcima, dodajem zemlji svoje bate. Kalijum sam bio koristio svake godine, ali tada mi je palo na um da preparat koji sam upotrebljavao nije sadravao druge mineralno sastojke, koji su u prirodi obino udrueni sa kalijumom. Reio sam da toj smei pokuam da dodam prainu granita, koja je, izvaena iz filtera, sitna kao brano. Granitna praina sadri 5% kalijuma, zdruenog sa esnaest drugih minerala. Kad sam tu prainu dodao zemljitu oko bilja, u mojoj bati desilo se vie zanimljivih stvari. Meu cveem sam imao 125 strukova avornjaka. Svake godine sam morao da se borim protiv siunih grinja koje su napadale list tog cvea, kovrale ga i crnile. Te su grinje bile toliko siune da su se mogle videti samo kroz uveliavajue staklo. Prskao sam cvee raznim sredstvima, ali se napasti nisam oslobodio. Ali kad sam zemlji dodao granitnu prainu, grinje su se izgubile iz bate, da se vie nikad ne pojave. Kad sam poeo da granitnu prainu dodajem zemlji svakog prolea, leta i jeseni, vie nije bilo potrebno da prskam mojih ezdeset grmova rua. Doao sam do zakljuka da sami kalijum ne dovodi do tako dobrih rezultata kao kad se koristi s drugim mineralnim elementima, od kojih ga neki zaelo aktiviraju. U narodnoj se medicini kalijum smatra najvanijim, kljunim mineralnim sastojkom. On je toliko znaajan za ivot svakog ivog bia da bez njega ne bi bilo ivota. Priroda ga je tako obilato razbacala na sve strane, da ovek mora pomisliti kako je to jedan od najrasprostranjenijih tkivnih mineralnih elemenata. No, iako ga zaista ima svuda, kalijum se nikad ne javlja u slobodnom stanju. Nikad ga neemo nai hemijski istog, ve uvek u spoju sa kakvom kiselinom. Povrinski sloj vermontskog zemljita siromaan je kalijumom. Minerali iz zemlje, preko bilja koje na njoj raste, dospevaju u tela ivotinja i ljudi koji se tim biljem hrane. Kad nekom zemljitu nedostaje jedan ili vie minerala, njih nee biti ni u hrani koju to zemljite daje. Kad se, opet, jede neka mineralima siromana hrana, telesne elije nee dobiti one mineralne elemente od kojih zavisi uravnoteenost elijskih procesa. Iz toga moe uslediti poremeaj u oblasti fiziologije i telesne hernije, to vremenom dovodi do simptoma klinikog stanja.

Batenskom bilju kalijum je neophodan za stvaranje supstancija koje daju vrstinu stabljikama i uveavaju otpornost bilja prema bolesti. Kalijum je ona sila koja, postupno, seme pretvara u cvet. Ako u zemljitu nema kalijuma, razvoj biljke zaustavie se na nekom meustupnju. Prvi jasan znak nedostatka kalijuma jeste prestanak rastenja biljke bez ikakvog oiglednog uzroka. Ako se taj nedostatak ne otkloni, biljka polako vene i sui se. Slino tome, im u nekom ljudskom ili ivotinjskom organizmu zapazimo nenormalno rastenje ili ravo obnavljanje istroenih tkiva, odmah emo posumnjati da u njemu nema dovoljno kalijuma za dodeljenu mu regulativnu funkciju. Kalijum je najpotrebniji deci, kojoj slui za stvaranje telesnih tkiva. Ali je oveku potreban itavog ivota, i niim se ne moe zameniti. Mineralni sastojci, kojih obino treba da bude u svakodnevnoj ishrani, neophodni su za asimilaciju hrane u protoplazmu elija. Protoplazma je ivotvorna materija, koja nadzire razvoj, uva zdravlje i odrava ivot ne samo biljnih ve i ljudskih i ivotinjskih elija. Kad se, pripremanjem, iz hrane otkloni kalijum, ometaju se planovi prirode. Ljudi koji ive na zemlji i od zemlje stalno mi preporuuju da jedem to je moguno manje hrane zgotovljene u fabrikama. Upozoravaju me da e mi konzervisana ita naroito smanjiti ivotnu sposobnost. Iz jednog broja mlekarskog lista Hoard's Dairyman isekao sam tabelu koja me je upoznala s normalnom visinom tek oteljenih teladi raznih rasa, kao i s procesom njihovog daljeg rastenja. Imajui tabelu u vidu, izmerio sam visinu 25 teladi rase derzi koja su pripadala onom ve pomenutom stadu od 45 goveda. Od izmerene teladi, 17 ih je bilo preniskih. Onda sam izmerio telad rase derzi u dva nagraena stada, i opet je, i pri oteljenju i kasnije, veina teladi bila nepropisne visine. To me je navelo na jedno drugo pitanje.. Ako je za normalan razvoj vaan kalijum, hoe li tele biti pri roenju propisne visine ako mu majka za vreme steonosti dobija jabukovo sire? Da bi se na ovo pitanje odgovorilo, nekim steonim kravama davan je kalijum na etiri razliita naina: 1.Na svaki od njihova dva dnevna obroka hrane sipano je po 50 grama jabukovog sireta; 2.Svakom obroku dodavane su morske alge, kao poseban prilog stonoj hrani: 3.Posebno im je davano po 50 grama jabukovog sireta, sa tri kapi rastvora joda. Ovo su poele da dobijaju od estog meseca steonosti, uz hranu, tri puta nedeljno. Poslednjih petnaest dana pred teljenje, tu su meavinu poele da dobijaju uz svaki obrok to jest, dva puta dnevno. 4.Zemljitu livada i njiva dodavan je kalijum, kako bi ga bilo

to vie u senu, kukuruzu i drugim usevima. Ova etiri naina dodavanja kalijuma hrani pomogla su da se otele snana, koata telad, sa gustom i debelom dlakom. Oteljena telad bila su normalne visine, stajala su na vlastitim nogama ve posle pet minuta, a pola sata kasnije sisala su na majinom vimenu. Kad je jabukovo sirce dodavano vodi kojom su pojeni pilii, bre im je bujalo perje, repna pera su im ranije izrastala, a teina im se bre uveavala. Iz svega ovoga proizila je razlona pretpostavka da je u Vermontu zaostajanje u rastenju prouzrokovano nedostatkom kalijuma u zemlji, kao i gubljenjem kalijuma u industrijskoj pripremi hrane. Kad doe do takvog zaostajanja, bitno je obratiti panju na koliinu kalijuma koja se u organizam unosi tokom razvoja. Kontrolisani telesni razvoj i kontrola procesa povezanih s normalnim razvojem i obnavljanjem istroenih tkiva zavise od odgovarajue dnevne koliine kalijuma. Kad primetimo prisustvo nekontrolisanih izraslina na primer. sklonost ka stvaranju tvrdih uljeva na tabanima nogu ili slabu obnovu istroenih tkiva na primer. opadanje kose, kvarenje zuba ili krivljenje i cepa- nje noktiju odmah moramo posumnjati da li je u pitanju nedostatak kalijuma, kojim bi se normalno razvijanje regulisalo. Veoma me je zanimalo kako oni to ive u selu proveravaju brzinu svog telesnog rastenja. Oni su nekako nauili da je za potpuno izrastanje nokta na palcu potrebno pet,a nokta na velikom nonom prstu punih deset meseci. Zato oni turpijom zarezu donju ivicu nokta, kod same koice, a datum kad su to uinili zabelee i sauvaju. Krajem petog meseca ako je rastenje nokta normalno taj e se zarez na noktu palca nalaziti na samom vrhu. Ako se zarez nae na vrhu nokta pre ili posle odreenog vremena, telesno rastenje je bre, odnosno sporije od normalnog. Ako je sporije, jasno je da treba poveati koliine kalijumom bogate hrane, kako bi se ubrzalo. Kalijum je za meka telesna tkiva isto ono to je kalcijum za tvrda. Nema sumnje da kalijum usporava proces otvrdnjavanja, koji ugroava itav sistem krvotoka. Poto kalijum koji nalazimo u jabukovom siretu ini govee meso mekim (to je dokazano mnogim primerima) nema sumnje da je jedna od funkcija kalijuma ouvanje mekoe i gipkosti tkiva. Ozbiljno prouavanje narodne medicine navodi nas na pitanje elijskog uzimanja i davanja tenosti. Uzimanje tenosti poznato je kao hidracija, a davanje kao dehidracija. U narodnoj medicini se veruje da vlagu potrebnu za svoj opstanak bakterije uzimaju iz telesnih elija. Ali ako ga u svakoj telesnoj eliji ima dovoljno, kalijum e da privue vodu od bakterija, umesto da one oduzimaju vlagu elijama.Stoga stalnu borbu izmeu bakterija i

elija odluuje to da li su elije dovoljno sposobne da uzmu vodu iz bakterija, ili su bakterije sposobnije da je uzmu iz elija. Briljivim uzimanjem hrane bogate kalijumom kao to su voe,zeleni,korenje, bobice i med i upotrebom jabukovog sireta. mi elije svoga tela snabdevamo kalijumom koji privlai vlagu i koji je neophodan za stalnu borbu s bakterijama.Ako se ini da e telesne elije tu bitku da izgube, ovek prikladnim leenjem moe da preokrene proces, onemoguavajui pobedu bakterija Reklo bi se da veliki broj modernih lekova koji se u naunoj medicini danas upotrebljavaju za leenje bolesti u naelu predstavlja mona sredstva za ubrzavanje hidracije, sredstva koja elije osposobljavaju za bre uzimanje vode na tetu bakterija, usled ega one odumiru i bolest se okonava. U narodnoj medicini jabukovo sirce nalazi tako mnogostruke lekovite primene i zato to s kalijumom vezuje mnoge druge mineralne sastojke. U njemu nalazimo fosfor,hlor,natrijum, magnezijum,kalcijum,sumpor,gvoe,fluor,silicijum, kao i tragove mnogih drugih minerala. Evo primera koji nedvosmisleno dokazuju koliko je ivotinjama stalo da dou do onog spoja kalijuma i drugih mineralnih sastojaka koji dobijamo iz jabuka. Jedno bure. u kojem je stajalo jabukovo sire, trebalo je dobro oprati, kako bi se iz njega pre no to ponovo bude napunjeno jabunim sokom dobijenim iz muljae za jabuke otklonila nagomilana siretna maja: vlaknasta, lepljiva masa koju stvaraju naroite siretne gljivice. Bure je odneto na panjak gde je upravo paslo stado krava. Kad je iz bureta izbaena voda od pranja, krave su se gotovo potukle oko njome natopljene trave. Jele su ne samo travu ve i zemlju pod njom. Dobro je poznata korisnost jabuke za zdravlje ljudskog telesnog sistema. Jabukovo sire sadri sve mineralne sastojke koji se nalaze u samoj jabuci. Bilo da te mineralne sastojke unosimo u sebe jabukom, jabukovaom ili jabukovim siretom. njihova lekovita svojstva jednako su delotvorna. Ako izvrite oglede sa drugim vrstama sireta videete da nijedno od njih ne prua one lekovite rezultate koje daje jabukovo. Vinsko sire koje se uveliko koristi kod nekih naroda, postie dejstva najpriblinija dejstvima jabukovoga. U medicinske svrhe najbolje je upotrebljavati jabukovo sirce dobijeno od izmuljanih celih jabuka. Ispitivanje promena koje sok izmuljanih celih jabuka pretvaraju u jabukovo sire pokazalo je da se zdravstveno korisna svojstva samih jabuka prenose u sire, jedino s tom izmenom to se eer iz voa pretvara u siretnu kiselinu. Veoma je korisno da se tano zna ta sire ini u probavnom traktu

ljudskog i ivotinjskog organizma, i kako je i zato korisno uzimati uz svaki obrok po dve kaiice jabukovog sireta razblaenog u ai vode. Mogu navesti jedan primer, koji nadam se nee izazvati itaoevo gaenje. Da biste videli kako sire deluje na bakterije, uzmite jednu batensku glistu i stavite je na neku tvrdu povrinu, na kojoj je moete dobro posmatrati. Zatim na glistu sipajte jabukovo sire. Ona e najpre da se uvija, kao u snanom bolu. Posle nekoliko sekundi prestae da se mrda, a malo kasnije izgubie svoju ruiastu boju i postae skoro sasvim bela. Za nekoliko sekundi sire ju je ubilo. Na isti nain e jabukovo sire unititi tetne bakterije u vaem sistemu za varenje. Izloiu tri slikovita primera. Dve sestre, inae moje pacijentkinje, imale su jednom za ruak ribu. Jedna od njih je pomirisala ribu, i zakljuila da je pokvarena, i da je treba baciti. Druga sestra je zakljuila da je riba dobra, i tako se ona nala na stolu. Jednu od sestara bio sam nauio da kad god posumnja u valjanost hrane popije au vode s dvema kaiicama jabukovog sireta. Ona je bila zavrila kuvarsku kolu, pa sam s njom pokatkad razgovarao o nainu gotovljenja jela. Tako je ona u ai vode izmeala dve kaiice jabukovog sireta, da bi dva-tri gutljaja popila jo uoi ruka. Predloila je svojoj sestri kod koje je bila u gostima u Masausetsu da uini isto. ali je ova to smatrala suvinim. Ubrzo posle ruka, sestra iz Masausetsa je dobila teak proliv, dok njena sestra iz Vermonta, koja se zatitila dozom jabukovog sireta, nije imala nikakvih smetnji. Tokom nekog letnjeg izleta u irners u jednom drutvu posluena je salata s mesom rakova. Na nesreu, salata nije bila dobra, i devetnaest ljudi je dobilo teak proliv, a kod nekih je dolo i do tekog povraanja. Jedan od njih je meutim, bic preduzeo neke mere predostronosti. Po mom savetu za sluaj dodira s nekom pokvarenom hranom, on je na izlet poneo boicu jabukovog sireta. Pred ruak je u au vode nasuo podosta toga sireta, a kako je veoma voleo salatu s rakovima, pojeo je puna tri tanjira. Dok su njegovi prijatelji trpeci posledice trovanja hranom, njegovi organi za varenje bili su savreno mirni. Jednom prilikom, opet kad sam prisustvovao nekom nacionalnom sastanku lekarskog drutva, hotelski momak me je pozvao da se telefonom javim u odreenu sobu. Jedan od mojih kolega pozvao me je da odmah doem, jer se razboleo pa mu je bila nuna pomo. Probudio se usred noi, oseajui da s njegovim elucem neto nije u redu. Dobio je teak proliv i povracanje kad sam mu se javio, bilo je deset sati pre podne. Otiao sam u svoju sobu da

potraim bocu jabukovog sireta, koju uvek nosim na put. Izmeao sam kaicicu sirceta u casi vode i prijatelju poeo da dajem po kasicicu te meavine na svakih deset minuta. Kad pri trovanju hranom doe do povraanja, ne valja pokuavati da se odjednom popije itava aa vode jer eludac nee da primi toliku tenost. Meutim, u elucu e se zadrati manje koliine vode, ako ih bolesnik uzima na svakih nekoliko minuta. Obina aa za vodu sadri oko pedeset kaiica, te je za utroak itave ae potrebno oko etiri asa. Kad se tako utroi prva aa, meavinu treba ponovo pripremiti, pa bolesniku davati po dve kaiice na svakih pet minuta. Za to e biti potrebno oko dva asa. Bolesnik treba da popije i treu au rastvora jabukovog sireta, i to tako to e na svakih petnaest minuta otpiti po jedan do dva mala gutljaja. Na taj sam nain izleio veoma teko trovanje mog kolege. Ako se ujutro probudite s prolivom i povraanjem, trebalo bi da do veeri takvim uzimanjem jabukovog sir eta sredite eludac i creva, te da uvee budete kadri da pojedete manji obrok lako svarljive hrane. Posle trovanja, treba da dva-tri dana, uz svaki obed. uzimate po au istog rastvora jabukovog sireta, kako bi se dobro stanje uvrstilo. Moj kolega je istoq dana mogao da veera, poto se strogo drao propisanog leenja. Govorei o koliinama jabukovog sireta koje je moj kolega uzimao da bi sredio eludac, dodirnuo sam neto to je godinama bilo predmet mnogih mojih ispitivanja u oblasti narodne medicine. Pokuavajui da doznam koja je koliina jabukovog sireta najdelotvornija u medicinskom pogledu, otkrio sam da je ta koliina vrlo individualna. Neki su ljudi tvrdili da je za njih dovoljna kaiica jabukovog sireta na au vode. Drugi kau da u vodenu asu sipaju sireta za ceo prst. Trei opet tvrde da je prava mera dva, pa i tri prsta jabukovog sireta. Bio je ak i jedan sluaj u kojem je delovala tek meavina od pola jabukovog sireta i pola vode. Poznavao sam i jednu enu u ranim etrdesetim godinama koja je, s vremena na vreme, oseala potrebu za kiselim, pa je ponekad pila i po au istog jabukovog sireta. Pitao sam je da li joj se pri tom neto deava. Jedino vie nije oseala potrebu za kiselim bar za neko vreme. Ako vam telo iz nekog razloga ne podnosi jabukovo sire (a ja takav sluaj jo nisam naao), pokuajte, u elji da svom organizmu pruite korisne sastojke jabuke, da popijete au soka od jabuka. Poto smo videli kako jabukovo sire koristi zdravlju organa za varenje, razmotrimo sada njegovo delovanje na bubrege i mokranu beiku. Kad ovek koji tokom dana uz svaki obed popije po au vode sa po dve kaiice jabukovog sireta ostavi pred spavanje mokrau,

sutradan ujutro primetie da se u njoj nije slegao talog slian praini, to se obino uvek deava; to pokazuje da se u mokrai zbila znaajna hemijska promena. Ako usled bubrenog zapaljenja, poznatog kao pijelitis u mokrai ima i gnoja, stanje e se skoro uvek brzo popraviti uzimanjem po dve kaiice jabukovog sirceta u ai vode. Jedna 48-godinja udata ena patila je punih petnaest godina od stalnih napada pijelitisa. Napadi su se ponekad javljali u razmacima od po est nedelja, i trajali su dva do tri meseca. Poela je da uzima jabukovo sire i izleila se. Kad je prola jedna godina bez znakova oboljenja, prestala je da pije jabukovo sire, mislei da joj to vie nije potrebno. etiri nedelje kasnije pijelitis se vratio, s groznicom, temperaturom od preko 40 i bolovima u levom bubregu. Poela je ponovo da uzima jabukovo sire i stanje joj se smirilo. U nae vreme mnogo se govori o tetnom delovanju takvih poremeaja kao to su hronini umor, hronina glavobolja (ukljuujui i teku migrenu), visok pritisak, nesvestica i preterana gojaznost: naroito je opasna gojaznost, zbog veza sa sranim tegobama. Spoj kalijuma s drugim mineralima igra veoma znaajnu ulogu u nainima na koje narodna medicina pristupa ovim poremeajima, te bih eleo da podrobnije razmotrim neka zapaanja do kojih sam doao tokom svojih ispitivanja. a)

Preterana masa

Veoma se esto uje iskaz: Moete smanjiti svoj obim, ali ne telesnu masu (teinu). Time se ukazuje na injenicu da se promenama u skeletu i tkivima poput miia moe nadoknaditi izgublieno masno tkivo. Ali kad se telesna masa nekog oveka uvea preko normalne granice, razlog za to moe lako biti prisustvo preterane koliine rezervnog tkiva, koje se nagomilava kao salo. Postoje razliiti naini odreivanja idealne telesne mase. U narodnoj se medicini ona odreuje bez vage na sledei nain: dvostruki obim runog zgloba treba da bude ravan obimu donjeg dela vrata, a dvostruki obim najnieg dela vrata obimu trbuha. Dobro pravilo za odreivanje idealne telesne mase postavio je dr Lulu Hant Piters (Lulu Hant Peters): 1.Izmeriti svoju visinu u stopama i palcima. 2.Uzmite broj palca iznad pet stopa i pomnoite ga sa 5,5. 3.Tom broju dodajte 110. Dobijeni rezultat oznaavae vau idealnu telesnu masu, izraenu u funtama5. Uzmimo, na primer, da ste visoki pet stopa i 7 palaca (170 cm). Ako broj 7 pomnoimo sa 5.5 dobiemo 38.5. Dodajmo ovom broju

110 i dobiemo rezultat 148.5, to znai da je vaa idealna telesna masa 148,5 funti (67,350 kg). Ako ste visoki manje od 5 stopa, pomnoite razliku od pete stope sa 5,5 i dobijeni rezultat oduzmite od 110. Ako vam je obim trbuha vei od obima grudi, ili ako vam se stvara podvaljak, moete biti sigurni da je u vaem organizmu dolo do nekog fiziolokog i biohemijskog poremeaja. Kada se to desi, narodna medicina upuuje na jabukovo sire kao sredstvo kojim se moe otkloniti preterano salo. Palac ili col (inch) angloamerika duinska m?ra od 2.54 cm: u jednu stopu (foot) ide dvanaest palaca, te stopa izncsi 30.48 cm: funta (pound) je teinska mera od 453 59 g prim. prev. Ako ena kojoj je haljina tesna uz svaki obed bude pila po au vode s dvema kaiicama jabukovog sireta, obino e videti da ve krajem drugog meseca moe da tu haljinu suzi u struku za preko dva centimera. Posle druga dva meseca bie kadra da je suzi za jo toliko, a krajem petog meseca za jo 2,5 cm. Posle jedne godine redovnog uzimanja takvog rastvora jabukovog sireta, ena koja je nosila odeu konfekcijskog broja 50 moi e da nosi odeu broj 42, a osoba koja je nosila broj 20 moi e da nosi broj 18. Posle istog vremena, devojka koja nosi broj 16 moi e da nosi odeu broj 14. Gubljenje preterane mase bie postepeno. Ako ena visine izmeu 150 i 165 cm, a teka 55 kilograma, uzima uz svaki obed po au vode s dvema kaiicama jabukovog sireta, posle dve godine imae 10 kilograma manje. Veliki trbuh e se postepeno smanjivati, da bi nestao za oko dve godine. Jabukovo sire omoguava da se suviak masnog tkiva utroi u telu sagorevanjem i da se vie ne nagomilava. Pri ovakvom otklanjanju debljine ne treba bitno menjati ishranu; jedino treba da se iskljue one vrste hrane koje, kako iskustvo ui, najvie pomau gomilanju masnog tkiva. Ako se sprovodi iz dana u dan, ovakva kura mravljenja savreno je jednostavna i delotvorna. Ako je ovekov dnevni raspored takav da mu nije zgodno da propisane tri ae uzima uz obede, moe ih uzeti jednu ujutro, jednu jednu u ma koje doba dana. b)7

Hronini umor

Hteli mi to ili ne, itavog svog ivota moramo biti zdravi da bismo ostvarili cilj svog drutvenog, strunog ili poslovnog ivota. ovek mora iveti dovoljno dugo da bi ostvario ono to eli, i pri tom mora biti zdrav. Zato se moramo prilagoditi poslu koji obavljamo.

Bez dovoljno dugog ivota i zdravlja nijedan ovek ne moe da ivi punim ivotom. Biti primoran na sputanje kotve usled estog bolovanja ili stalno slabog zdravlja, znai biti lien znatnog dela ivota. oveka teko unesreuje primoranost da od takmienja odustane upravo onda kad je ve blizu vrhunca, drutvenog, poslovnog i profesionalnog ivota. Tokom godina uenja, da bi sazrele, strune, poslovne i drutvene sposobnosti moraju biti poteene bolesti, a one sazrevaju u ono ivotno doba kad jo ima dosta vremena za berbu plodova i uivanje u njima. Pre no to podlegne bolesti, ljudsko telo po pravilu prolazi kroz vreme puno upozorenja, na koja treba dobro paziti. Kao to vas budilnik budi iz krepkog sna, tako i ta upozorenja predstavljaju alarmnu reakciju dovoljnu da vas probudi i ukae vam na potrebu preispitivanja svog svakodnevnog ivota, te vam razjasni da li ste i gde doli u raskorak sa zakonima prirode. Jedno od takvih upozorenja jeste hronini umor. Moda ete sasvim iznenada otkriti da se lako zamarate. Noni odmor ne otklanja vam oseanje umora i iscrpljeni ste kad ujutro ustajete.Dnevni rad vam vie ne priinjava nikakvo zadovoljstvo. Svoje slobodne aktivnosti odbacujete jednu za drugom. Izgubili ste elan i inicijativu i povremeno vas obuzima oseanje duboke obeshrabrenosti. Pri tom moete da imate odista zavidne umne sposobnosti, i moete znati da ih imate, i da biste sve mogli raditi mnogo bolje no to radite kad biste se samo oslobodili tog stalnog oseanja umora! Kad biste mogli da svoje umne sposobnosti uskladite s fizikim, lako biste napredovali u odabranom poslu. Ponekad imate dobar dan, kad se oseate doraslim svemu i svaemu. Dok vas to stanje dri, zbilja uradite veoma mnogo i pitate se zato se ne biste uvek mogli tako oseati. Ako vas mui hronini umor, pogledajmo prvo koliko vremena spavate. Kada leete, kada ustajete? Setite se da je vetako osvetljenje izmislio ovek. Moderni vremenski raspored dnevnih delatnosti, od kojih se mnoge obavljaju pri vetakoj svetlosti, nije vremenski raspored koji je stvorila priroda. Njen raspored delatnosti poinje izlaskom a zavrava se zalaskom sunca. Mada je za veinu nas nepraktino da svoj rad zapoinjemo s izlaskom a zavravamo sa zalaskom sunca, mi ipak svoj rad i odmor moramo to vie uskladiti sa mudrim planom prirode. Bitno je da prespavamo to vie asova pre ponoi. Znamo, neravno, da ima ljudi kojima je potrebno samo po nekoliko asova sna da bi se sutradan oseali svei. Ali mi ne spadamo u te ljude ako patimo od hroninog umora, ako smo, da tako kaem, izgubili volju za pobedom. Sasvim je moguno da teko zaspite kad legnete u postelju, ali da posle toga spavate vrsto. Ako vam se to deava, treba da se

vie zanimate za med. Poto deluje umirujue, med je najbolji moguni lek za poboljanje sna Budui da je ve preraeni eer eer koji se prevario u elucu pele med ne treba da se vari u elucu oveka pa telo moe odmah da ga iskoristi .Vec dvadeset minuta posle uzimanja, med se nalazi u krvotoku.Najbolji lek narodne medicine za hronini umor jeste sledei: izmeajte tri kaicice jabukovog sireta s jednom oljom meda, stavite tu smesu u iroku teglu ili zemljano lone, i drite je u spavaoj sobi pa uzimajte po dve kaiice pred spavanje. To e vam pomoi da zaspite za nepumh pola sara po leganju. Ako ste pak i posle jednog sata budni, opet uzmite dve kaiice iste smee. U sluajevima izuzetne nesanice moe biti potrebno da se uzimanje te smee ponovi nekoliko puta. Ako se nou probudite i teko vam je da ponovo zaspite, uzmite tu smeu jo jednom. Ovaj lek je neuporedivo bolji od uobiajenih pilula za spavanje, jer je zasnovan na prirodnim telesnim potrebama: poto je bezopasan, moe se uzimati neogranieno. Za poboljavanje sna moe se uzimati i samo med ali narodna medicina ui da je delotvornije meati ga s jabukovim siretom. Ujutro, po ustajanju, treba lakmus-papirom ispitati reakciju mokrae. Normalna reakcija je kisela, te ce papir pocrveneti. Tako ete otkriti da ii vam je noni odmor bio dovoljan za normalizovanje telesne hernije. A to e vam. opet. omoguiti da procenite kolike vam rezerve energije stoje na raspolaganju za svakidanje poslove. Poto se rezerve energije gomilaju u asovima odmora, u snu kao i oslobaanjem od briga i izbegavanjem hrane koja izaziva baznu reakciju mokrae, ispitivanie reakcije jutarnje mokrae rei e vam da li ste iscrpli svoje rezerve energije i da li vam je potrebno da ih bolje obnavljate. Ako patite od hroninog umora, morate da stalnom vebom stvorite naviku da se odmarate kad qod i gde god moete. Mislim da je jedan od bivih rektora Koleda Darmut (Dartmouth) skovao poznatu pouku: Nikad ne trim ako mogu da hodam; nikad ne stojim ako mogu da sedim; nikad ne sedim ako mogu da leim Mada e veina nas moda nai da je u ivotu nemoguno strogo ga se drati, ovo naelo zasigurno podrazumeva metod za izbegavanje prenapetosti sedenjem, laganim hodom i odmorom, kako bi se ekonomisalo u potronji telesnih rezervi energije. Ako reakcija jutarnje mokrae pokazuje da su vam rezerve energije istroene, dobro je istrljati se meavinom jabukovog sireta i vode. U pola ae tople vode stavite kaiicu jabukovog sireta. Zatim na dlan sipajte otpr-like jednu kaiicu te meavine i tnne dobro istrgajte jednu ruku i rame. Onda istrljajte drugu ruku,a zatim grudi, trbuh, leda,obe noge i konano, oba stopala Ne upotrebljavajte ubrus. Umesto toga,dobro trljajte obema rukama svaki deo tela, dok god vam koa potpuno

ne upije rastvor. Mnoge e iznenaditi saznanje da tokom oslobaanja od hroninog umora treba to vie izbegavati sapun. Dodirnite vlanu povrinu sapuna paretom lakmus-papira i videete da e ono postati tamno plavo, to znai da je reakcija sapuna veoma bazna Tako sapun pomae uveanju vaeg hroninog umora, kojeg upravo pokuavate d se oslobodite. Na kraju krajeva, sapun je tvorevina ovekova: neete ga nai da uspeva na grmlju i drveu. S druge strane, priroda je ovaj svet velikoduno obdarila kiselinama, koje ete u mnogim oblicima nai kod biljaka. Ako je sredstvo kojim istite kou kiselo, vi joj dajete upravo ono to joj je potrebno. Pokazalo se da koa kad je kisela, privlai u sebe krv: meutim, ako se upotrebljavaju alkalne supstancije, kao to su sapun i voda koa lako postaje bleda. Prisustvo normalne koliine krvi u koi ini je svetloruiastom; bleda koa nasuprot tome obino ukazuje na veliku potrebu za kiselinama. No, ako je upotreba sapuna nuna iz higijenskih razloga, treba je svesti na najmanju meru. a posle svake upotrebe kou treba na opisani nain dobro istrljati pomenutom meavinom jabukovog sireta i vode kako bi joj se vratila njena normalna kiselost. Isto vai za kupanje u kadi. Umesto da upotrebite sapun, sipajte u kadu vode oko etvrt litre jabukovog sireta i leite u tom rastvoru bar petnaest minuta. Ako prilikom kupanja morate upotrebiti sapun, potrudite se da kou ostavite kiselu trljajui je reenim rastvorom jabukovog sireta. Moda se pitate: Ali kako u znati da reakcija moje koe nije kisela? To ete saznati na osnovu jednog vrlo jednostavnog znaka. Koa ija je reakcija bazna svrbi vas Svrabom koji oseate na glavi ili drugde, telo vas obavetava da umesto sapuna treba upotrebiti neko sredstvo za ienje koje e koi vratiti normalnu kiselost. Ako ste mukarac, a svrbi vas glava, umeajte jednu kaiicu jabukovog sireta u au vode potapajte u tu meavinu ealj i eljajte se dok god vam se kosa sasvim ne natopi rastvorom. Sa enskom kosom je znatno tee jer e rastvor jabukovog sireta potpuno ispraviti vetake uvojke. Stoga e ena ovu terapiju primenjivati ba onda kad se sprema da opere glavu. Poto smo razmotrili vezu koe i hroninog umora, razmislimo o hrani koju jedemo da bismo izgradili ili obnovili svoje telo. Ako nas mui hronini umor, nekoliko vrsta hrane treba da izbegavamo. I u ovom sluaju moemo se ugledali na ivotinje. Ptice na primer, nee rado d jedu penicu i izdvajae je iz ostale hrane. Farmeri su mi priali da ivina nee rado da jede penicu izmeanu s drugim zdrobljenim zrnevljem. ili da e je ako je veoma gladna, jesti tek na kraju. Ni krave ne vole kau s previe penice. Izgleda da ivotinje nagonski znaju da ishrana

slui za stvaranje energije, a ne uveanju umora i slabosti, i da e ako jedu penicu, na svet doneti slabano potomstvo. Osoba koja pati od hroninog umora mora nauiti da ivi od onoga to daje okean, jer tada postoji potreba za veim koliinama joda i drugih mineralnih sastojaka, kojima obiluju ribe i druqa morska hrana. Telu muenom hroninim umorom obino prija i pasulj: u tim sluajevima on se moe jesti i tri puta necteljno. U kraju u kojem ivim uobiajeno je da se pasulj slui sa siretom: neki vole da sire sipaju neposredno na pasulj,a drugi vie vole da kaiicu sireta razblae u ai vode i tu meavinu piju za vreme ruka. Sve se, konano, svodi na to da svaki ovek koji pati od hroninog umora treba da ispitivanjem i eksperimentisanjem jasno odredi koje ntu vrste hrane pomau za obezbeenje kisele reakcije mokrae, a koje vrste hrane treba da izbegava kako ne bi dolo do neeljene bazne reakcije. c) Hronina glavobolja Hronine glavobolje mogu biti u vezi s oima, elucem, bubrezima, jetrom i sinusima. Postji nekoliko tipova hronine glavobolje. Neke su prouzrokovane organskim oboljenjem na primer oboljenjem bubrega. Neke su opet poznate kao psihogene to jest,izazvane su ivanom napetou. Uzrocima ovih smatraju se emocije mrnja, strah, nespokojstvo. Ali je, od svih glavobolja, najdosadnija i najtea migrena. Migrenske glavobolje su nasledne i javljaju se kod ljudi posebnog tipa zamane energije i visoke inteligencije. oseajnih, plahih i vatrenih, agresivnih i ambicioznijih. Vie puta sam uo da se migrenske glavobolje nazivaju cenom koju ovek plaa za svoje ambicije. ak i medju lekarima postoji sklonost, da se najvei broj tekih glavobolja svrstava u migrensku. Meutim pravi ili klasini simptomi migrene sasvim su posebni Pre no to dode do napada, rtva osea auru, ili nagovetaj glavobolje. Pred oima joj izbijaju svetlaci; kasnije se javlja bol u jednoj polovini glave re migrena znai upravo -pola glave- a esto dolazi i do oseanja gaenja ili poremeaja u varenju. Uzroci migrenskih glavobolja su emocije, strah i oseanje nespokojstva. to je ovek stariji, napadi migrene su sve redi. Oni se vrlo retko javljaju posle ezdesete godine, emu je bar delimino, verovatno uzrok to to ovek starenjem postaje sve mirniji, sve bolje prilagoen okolnostima. Dosta sam dugo prouavao migrenu uz pomo ljudi koji su od nje patili, a bili voljni da s njima izvrim nekoliko opita. Kao i u sluaju drugih stania koja su ukazivala na poremeaj telesne

ravnotee, najpre sam eleo da saznam da li se migrena javlja u vezi s baznom ili kiselom reakcijom mokrae. Kod ljudi kojima je bazna mokrana reakcija bila izmenjena u kiselu, migrena se javljala rede i bila je manje teka, ili je potpuno nestajala. Oigledno je da se osobi koja pati od migrene moe pomoi poznavanjem razliitih inilaca koji dovode do bazne reakcije i njihovim otklanjanjem. Dnevno uzimanje kiselina treba poveati upotrebom jabukovog sireta na ve poznati nain; ova metoda je lako primenljiva i prua dobre rezultate. Isto tako, mnoge su migrene spreene i leene korienjem meda. Ako se posle svakog obeda uzmu po dve kaiice meda napad migrene se moe spreiti. Meutim, ako je napad ve poeo, treba odmah uzeti jednu supenu kaiku meda. Poto med ne mora da se vari, a brzo prelazi u krvotok, glavobolja e obino poeti da poputa ve posle pola sata. Ako do toga ipak ne doe treba uzeti jo jednu kaiku meda. Upravo se umirujuim dejstvom meda otklanjaju uzroci koji dovode do ove vrste glavobolje. Narodna medicina zna za jo jednu primenu jabukovog sireta koja je vrlo delotvorna u leenju migrene. Re je o inhalaciji. U jedan sud staviti jednake delove jabukovog sireta i vode, sud staviti na vatru i pustiti da meavina tiho vri. Kad iz suda pone da izlazi para, nagnite se to nie i udiite paru. Treba udahnuti bar sedamdeset i pet puta. Glavobolja e skoro sigurno proci ili bar znatno oslabiti. Ako se i ponovi, bol e biti slabiji.Ovakva upotreba jabukovog sireta moe smanjiti potrebu za tabletama protiv glavobolje. d) Visok krvni pritisak Visok krvni pritisak se ubraja medu najvee zdravstvene probleme. Taj poremeaj je veoma est i veoma ozbiljan. Skoro je izvesno da postoji tesna vezo izmeu visokog pritiska i ovekove prilagoenosti sredini u kojoj ivi. Kada zahtevi sredine ne premauju njegove sposobnosti, ovek vodi neumorno delatan,uspean ivotimajui obino dosta nade i vere u sebe. Medjutim, kad su ti zahtevi oveku uine preteranima, a on ne zna kako da im se prilagodi, njegov telesni mehanizam gubi svoju uravnoteenost: kad do toga dode, jedan od oiglednih znakova jeste znatno povienje krvnog pritiska. Povieni pritisak postaje sve vaniji zdravstveni problem, jer predstavlja jedan od inilaca u bar 75" svih sluajeva smrti usled sranih i bubrenih bolesti. Mnogo se raspravlja o pitanju da li je visok krvni pritisak oboljenje ili samo simptom. Kad znamo uzrok kakvom bolesnom stanju, mi tragamo za visokim pritiskom kao uzgrednim simptomom: no kad oboljenju ne znamo uzrok, visoki pritisak smatramo posebnom boleu.

Ljudi s visokim krvnim pritiskom obino se dele u dve grupe. Kad se ova pojava ne moe pripisati nijednoj poznatoj bolesti, upotrebljava se termin esencijalna hipertenzija, ili primarni visok krvni pritisak. Kad je prisutan neki jasan uzrok, upotrebljava se termin sekundarna hipertenzija. Medicinska literatura o tom problemu daje jasan uvid u mehanizam kojim se normalni krvni pritisak poviava do esencijalne hipertenzije. Po itavom telu uveava se otpor protoku krvi kroz male krvne sudove, zvane arteriole. Na ranim stupnjevima, suenost arteriola lako se otklanja odmorom, te se u snu krvni pritisak normalizuje, to svedoi o oputenosti i odmorenosti arteriola. U veini sluajeva,meutim,arteriole vremenom gube sposobnost da se ponovo proire i opuste, pa odmor ne sniava krvni pritisak na normalan nivo. Prema organizovanoj,naunoj medicini, to suavanje arteriola moe se objasniti na dva naina. Po jednome, uzrok je preterana aktivnost simpatikog nervnog sistema,koji telo ustrojava za intenzivnu delatnost. Po drugom objanjenju do suavanja arteriola dovode odreeni hemijski sastojci krvi. Stalni dodir s pacijentima koji pate od visokog krvnog pritiska ukazuje na to da su u veini sluajeva posredi veoma snane linosti. Najvei broj rtava esencijalne hipertenzije iesu dinamini, tvrdoglavi ljudi, koji nikad ne oklevaju i koji imaju elja i sposobnosti da za kratko vreme uine mnogo ta. Ovaj tip ljudi slian je trkakom konju. Briljivo ispitivanje svakog takvog bolesnika i njegovih roaka obino pokazuje da se takva linost nije u njemu javila kao posledica visokog pritiska, ve da je i ranije postojala. Viegodinje prouavanje ljudi s visokim pritiskom, kroz preglede dva do tri puta nedeljno, otkriva mnogo ta o visokom krvnom pritisku. Primetie se, na primer da pritisak nije utvrena fizioloka konstanta, ve da se menja iz dana u dan. Do promena dovode fizika delatnost, odmor, ishrana, vreme, bol nervna napetost, itd. Naroito je velik uticaj vremenskih promena. Pritisak je najvii u hladno vreme, a najnii jula i avgusta. Prvih nekoliko merenja u lekarskoj ordinaciji dae vrlo esto pritisak blizak najviem pritisku tog oveka usled njegovog straha i prirodne uznemirenosti prvim pregledima. Ta merenja nikako ne moraju pokazivati pravi pritisak tog oveka je onaj u drugim, obinim okolnostima. Meutim, kad bolje upozna lekara pacijent se pri pregledu vie nee uznemiravati kao prilikom njihovih prvih susreta. Kako se narodna medicina odnosi prema visokom krvnom pritisku? U svom dobro skrojenom planu, priroda je predvidela da ljudima vie pogoduje hrana bogata ugljenim hidratima (koju daju voe, bobice, lie i med) negoli hrana bogata proteinima koju ine

jaja,meso, mleko,sir, graak, pasulj,orasi, itd. Prvi ovekov korak ka visokom pririsku jeste pretpostavljanje proteina ugljenim hidratima. Ovu promenu ovek u ishranu obino uvodi radi vee koliine energije, koja mu je potrebna za zadovoljavanje zahteva uveanog ivotnog tempa. Slikoviti primer za ovakvu pripremu daje obiaj nekih afrikih plemena da se pred polazak u lov na lava koji ugroava stoku i pripadnike plemena zakolje i pojede krava. Snabdevajui se proteinima iz mesa, ti ljudi svoje organizme pripremaju za napornu akciju lova. Naravno, vee koliine proteina ne mogu nam tetiti ako se time poveana baznost krvi otkloni odgovarajuim koliinama organskih kiselina, koje nalazimo u jabukovom siretu i jabukama, grozdju, brusnicama i sokovima od ovih vrsta voa. Reakcija krvi je uvek bazna, u veoj ili manjoj meri. Ako se baznost uvea, krv postaje gua i njena se telaca spajaju u siune ljuspe. Teni deo krvi prolazi kroz zidove sitnih krvnih sudova u arterijskom sistemu na nain unekoliko slian onome na koji mastilo prolazi kroz upijajuu hartiju. Ali zgusnuta krv nee kroz zidove sitnih krvnih sudova prolaziti dovoljno lako. Pomenute siune ljuspe zaepljuju neke od sitnijih krvnih sudova i krv se vremenom nagomilava u itavom arterijskom sistemu, dovodei do visokog krvnog pritiska. ta, po narodnoj medicini, valja da inimo u ovakvim sluajevima da smanjimo visok pritisak ? 1.Treba uveati dnevno uzimanje kiselina u organskom obliku u vidu jabuka, groa, brusnica, ili njihovih sokova. Svakoga dana treba uzeti po etiri ae soka ili odgovarajuu koliinu u kojem drugom oblinu, u vezi s obedima ili samostalno. Ako se koristi jabukovo sire, valja ga izmeati s vodom u razmeri od dve kaiice na au vode. 2.U svakodnevnoj ishrani sadrinu proteina treba uporediti sa sadrinum ugljenih hidrata. Ako preovladjuju proteini, njihov udeo valja smanjiti. 3.Svu peninu hranu treba zameniti kukuruznom. Posto su bubrezi organi za izluivanje,bazna reakcija mokrae, koju izazivaju penina hrana, rafinisani eer i meso, jeste znak da krv eli da smanji svoju baznu sadrinu. 4.Obina kuhinjska so privlai i zadrava tenost. Zato se ljudima s visokim krvnim pritiskom ne sme davati slana hrana. Znamo da se posle slanih jela pije voda.Jedan deo tenosti koju upija so zadrava se u krvi sve dok se ne izlui, poviavajui krvni pritisak. Ako se iz ishrane izbaci so krv e se lake

oslobaati suvika vode i krvni pritisak e srazmerno opasti. Med deluje sasvim suprotno. Ako ga uzimamo uz svaki obrok, on e izvlaiti suviak tenosti iz krvi smanjujui tako krvni pritisak,a svojim umirujuim dejstvom ublaie svaku napetost ivanog sistema. Jedna pacijentkinja imala je, po prijemu u bolnicu, neobino visok gornji pritisak od blizu 300. Lekari su za nju strepeli, udei se kako uopste ivi. Meutim, nadzirui baznost krvi na nain koji preporuuje narodna medicina, ona je uspela da s takvim pritiskom ivi 84 godine. Krvni pritisak njene keri, u 50-oj godini, takode jc bio prilino visok 225. No drei se terapije koja je prepisana njenoj majci, ona je ivela 81 godinu. e) Vrtoglavica Poto narodna medicina postie znatne uspehe u leenju vrtoglavice, izvesno vreme sam prouavao taj zdravstveni problem i njegovo reavanje. Viegodinje ispitivanje pokazalo mi je da postoje etiri tipa vrtoglavice: 1.Trenutna vrtoglavica. Covek izbegava visoka mesta i pri silaenju niz stepenice mora vrsto da se dri ograde, naroito kad je u javnim zgradama. Nerado gleda s visine. ini se da mu koordinacija izmeu glave i nogu nije najbolja, pa na stepenicama mora da pazi na svaki svoj korak. 2.Drugi tip vrtoglavice povezan je s promenom poloaja tela. Ako naglo ustanete morate se za neto uhvatiti, kako ne biste pali. ovek kod koga se javlja ovakva vrtoglavica esto nosi naoare, verujui da e mu one pomoci. Kad se ujutru probudi, on mora da posedi pet do petnaest minuta na ivici postelje, kako bi bez vrtoglavice mogao da ode u drugi kraj sobe. as do dva posle ustajanja vrtoglavica nestaje. Ljudi koji od nje pate esto lee u, na osnovu ubedenja da je vrtoglavica uzrokovana oboljenjima ui. 3.Kod treeg tipa vrtoglavice covek mora oo nekad da ostane u postelji, jer nije kadar da ustane i obue se. On gubi oseaj ravnotee, ne moze da dri pravac kretanja, i lako pada. Meutim, ovde nema oseanja gaenja i oveku ne ,zgleda da se stvari oko njega okreu. 4.etvrti sluaj ine jaki napadi vrtoglavice, povezani s oseanjem muke,zujanjem u uima, ponekad i oteanim sluhom. Bolesnik e katkad biti danima vezan za postelju, jer se sve oko njega okree. Nije kadar da stoji, stalno pada i moe da hoda

jedino ako ga dvojica ljudi pridravaju, s obe strane. Pozadina vrtoglavice je bazna reakcija mokrae. Kad se ona obrne u normalno kiselu, vrtoglavica e se znatno ublaiti ili e sasvim nestati. Za spreavanje vrtoglavice narodna medicina predlae uportebu jabukovog sireta, na nain istovetan ili slian onome koji se primenjuje pri drugim tegobama. Ne treba, meutim, oekivati da ete posle dva ili tri uzimanja jabukovog sireta, ve sutra i nadalje biti osloboeni vrtoglavice. Leenje mora da buds dugotrajno i sistematsko. Ako se predano drite pravila narodne medicine, izvesno olakanje vrtoglavice treba da osetite posle prvih petnaest dana,a dalje poputanje krajem prvog mcseca leenja. f) Bolesno grlo U narodnoj medicini bolesno grlo se najee ispira rastvorom jedne kaiice jabukovog sireta u ai vode. Na svaki sat usta se napune rastvorom, pa se grgarenjem ispere grlo, a meavina se zatim popije. Meavina kojom je ispirano bolesno grlo pije se po verovanju narodne medicine, zato da bi lekoviti rastvor dospeo u donji deo drela, koji se ne ispira grgarenjem. Ako bol u grlu popusti, vremenski razmak izmeu dva ispiranja moe se poveati na dva sata. Na moje veliko iznenaenje, zapazio sam da se na ovaj nain za 24 sata moe izlein ak i veoma teko oboljenje grla izazvano opasnim streptokokama. Po pravilu simotomi bolesti iezavaju i pre no to iz laboratorije dobijem izvetaj da su u kulturi ispljuvka naene streptokoke. Primetio sam da posle ovakvog leenja nestaje i gnojava skrama kojom se krajnici prevlae u teim sluajevima oboljenja grla.

g) Veza kalijuma i sluziNedeljama ispitujui vie krda stoke, prouavajui njinove bolesti i njihov apetit, zapazio sam da neke od krava imaju veoma vlane oi. Ponekima ak i suze cure niz njuku, kao da plau. Tim kravama obino smetaju i vrlo slinave njuke, zbog ega stalno liu nodzrve. Poneke krave i kalju, to svedoi o nagomilavanju sluzi u njihovom drelu. Iz medicinske literature nauio sam da je kalijum nezajaljivo edna supstancija, poto veoma privlai vodu pa sam u nekim krdima zaveo praksu da se govedima na svaki od dva dnevna obroka sipa po 50 grama jabukovog sireta. Kravama bi ubrzo prestale da cure oi, a sluz bi takoe prestala da se nagomilava u njihovim nozdrvama i drelu, pa vie ne bi ni kaljale. Jedini razboriti

zakljuak mogao je biti da nedostatak dovoljnih koliina kalijuma u svakidanjoj ishrani goveda onemoguuje njihovom organizmu da zadre i koriste vlagu. Vlanost oiju i njuke, kao i kaalj, predstavljaju spontan pokuaj tela da se oslobodi suvine vode. Obezbeivanjem potrebnog kalijuma kroz svakidanje obroke prekinut je proces dehidracije. Sluz se nije vie nagomilavala i u telu vie nije dolazilo do vika vode. Kad mi se javi pacijent koji se ali da mu suze oi obino neki stariji ovek ja na njemu prirodno primenjujem iskustvo steeno prouavanjem goveda. Kad oi bezrazlono suze ili u organima za disanje pone da se nagomilava sluz,treba napraviti meavinu od kaiice jabukovog sireta, flae vode i kapi ve pomenutog rastvora joda: ta se meavina dobro promuka i popije uz jedan od dnevnih obroka. Ovakvo leenje treba da traje dve nedelje. Posle tog vremena pacijent e primetiti napredak bar utoliko to e prestati da mu suze oi. Leenje se, ako zatreba, moe produiti jo dve nedelje; ako meavinu treba i dalje uzimati, dovoljno je da se to ini samo utorkom i petkom, kako bi se spreilo ponavljanje tegoba. Otkrio sam da je ovo leenje korisno i kod pacijenata koji su se alili na stalno luenie sluzi iz sinusa. Uglavnom je bila dovoljna jedna do dve nedelje da sluz prestane da im se nagomilava. Bolesnik takoe mora prestati da troi limun i drugo slino voe,kao i sokove od tog voa, jer ve sama njihova upotreba moe prouzrokovati luenje sluzi iz nosa i drela. Kad bolje poznajemo kalijuum i njegovo delovanje, nije nam teko uvideti da on moe da bude vrlo koristan i u sluajevima luenja sluzi posle poroaja; privlaei vodu kalijum pomae da se njen suviak izbaci iz tela preko bubrega, pa tako na prirodan nain smanjuje posle- poroajno izluivanje sluzi. Ako se bolesnica, sem toga to uzima kalijum, jo i lii hrane od ita i zameni je hranom od rai i kukuruza, te izbegava limunasto voe i sokove od njega,mnogi sluajevi posleporodajnog luenja sluzi bie brzo i lako reeni.

A kako u znati da mom organizmu nedostaje kalijum?1.Najpre e vam popustiti hitrina duha. Tee ete donositi odluke. Primetiete da vam pamenje vie nije onako delotvorno kao pre. 2.Sve ee oseate duhovni i fiziki umor vaim miicama nedostaje izdrljivost: vrlo se lako zamarate. 3.Primeujete da ste postali osetljivi na hladnou. Vie vam se

dopadaju topla jela nego hladni dezerti. Vrlo esto vam smeta hladnoa ruku i stopala. 4.Na tabanima vam otvrdnjava koa. Lako dobijate uljeve. 5.Veoma ste skloni zatvoru. 6.Postajete osetljiviji na bolest. Zaas vas uhvati kijavica. 7.Povremeno gubite apetit, a katkad, pored toga; oseate gaenje i povraate. 8.Posekotine vam teko zarastaju a modrice sporo nestaju. 9.esto vas svrbi koa. 10.Zubi vam se kvare bre i vie no to je normalno. 11.Po koi vam se, moda, pojavljuju bubuljice. 12.Ponekad vam zaigra oni kapak ili ugao usana. 13.Ponekad vam sa nou gre miii, naroito noni. 14.Za odmor vam treba vrlo mnogo vremena 15.Moe vam biti teko da nou mirno spavate. 16.Moda oseate bol u jednom ili vie zglobova, to vas navodi na sumnju u zapaljenje. Sto ste stariji, koliina kalijuma koju svakoga dana unosite u sebe mora biti vea. Pravilo je da u obliku meda, sveeg povra, voa i bobica uzmete dva puta vie kalijuma nego natrijuma, koji u sebe unosite slanim jelima i kuhinjskom solju. Kalijum je vaan ne samo za ouvanje dobrog zdravlja, radi funkcija koje vri u telu,ve i za odravanje one tanane ravnotee koja u ielu postoji izmeu kalijuma i natrijuma. Koliine kalijuma koje uzima ovek moe uveati na nekoliko vrlo prostih naina: 1.Paprika je veoma bogata kalijumom, pa je u jelo treba stavljati jednom ili dvaput dnevno. 2.Ve smo videli da je drugi bogati izvor kaiijuma meavina jabukovog sireta i vode. 3.Dve ae groanog soka na dan, ili soka od jabuka ili brusnica, takoe daju dovoljne koliine kalijuma i to u vrlo prijatnom obliku. Ako isprobate vie raznih izvora kalijuma verovatno ete zapaziti da vam neki od njih vie prijaju od drugih, te et ih radije koristiti. Za mnoge ljude je groani sok najprihvatljiviji izvor kalijuma. Utroio sam izvesno vreme nastojei da o groanom soku saznam to vie. Pokazalo se da hemijski sastav i hranljiva vrednost jestivog dela groa (bez semenki i ljuske) odgovara ovoj tabeli:

voda proteini masti ugljeni hidrati ostalo Analiza mineralne sadrine uzorka anog soka dala je sledei rezultat: kaliium natriium kalcijum magnezijum gvo^e fosfor sumpor hlor

0,

0

77,4 1.3 1.6 19,2 0,5 oa 100 grama gro'o 11,49 0.97 1.63 1.21 0.36 7,08 1,03 0.42

Grozani sok, ak i u manjim koliinama, dobro gasi ed. To njegovo brzo delovanje objanjava se injenicom da groani eer prelazi neposredno u krv poto ne mora da proe ni kroz kakav proces varenja, pa nije potreban poseban napor organa za varenje ili asimilovanju hrane. Vredi upoznati odnos kalijuma prema gvozdu, kalcijumu i natrijumu. Kad je zemljite siromano kalijumom, kukuruzu koji je posejan trulie koren, a stabljika e mu biti osuta mnogim i raznovrsnim gljivicama i izratajima. Na kolencima e se nagomilavati crvenkasti talog koji spreava cirkulaciju sokova. Meutim, kad se zemljitu doda kalijum, kukuruz e da raste visok, snaan i zdrav; gljive i kvrge nee se vie pojavljivati u dnu listova i koren nee truliti, kao to ni nataloeni minerali nee ometati protok sokova. Od sveta biljaka okrenimo su ivotiniskim i ljudskim organizmima. Znamo da u ivotinja i ljudi postoji slina cirkulacija limfe, kroz naroite kanalie, vorove i lezde. Iz rada sa pacijentima isto tako znamo da se te lezdice katkad zaepljuju i da otiu. Iz plikova i otoka tkiva saznali smo da je limfa bezbojna, slina soku biljaka, i da ne samo to hrani tkivo ve mu i prenosi kiseonik, odnosno nosi iz njega tetne ostatke aktivnosti elija. Odmah se postavlja nekoliko pitanja. Ne mogu li se limfni kanali kod ljudi i ivotinja zaepiti ba kako se zaepljuju

kanali kod onog obolelog kukuruza? Moe li se nataloiti gvoe u limfnim kanaliima, na njihovim spojevima (vorovima] i u raznim organima tela? Mogu li gljivice i drugi razorni mikroorganizmi takoe da napadnu kalijumom pothranjeni ljudski ili ivotinjski organizam? Ne zavisi li od osnovne ravnotee mineralnih sastojaka imunost organizma prema zaraznim' mikroorganizmima? Kada se dokae bolesno stanje zaepljenih limfnih kanala, to se zapaa u otoku limfnih vorova, nema sumnje da je, usled nedostatka potrebne koliine kalijuma, dolo do taloenja gvoa. Kada se telu obezbedi dosta kalijuma, limfni se kanali otepljuju, a limfne lezde smanjuju do normalne veliine. Uvek mi je na umu koliko dugujem kravama koje sam prouavao. Kad sam se, da tako kaem, reio da od njih ponem da uim u cilju razjanjavanja prirode i prakse narodne medicine odluio sam da pomno sluam ta e mi one rei. Jedno krdo od 45 krava rase derzi, koje sam neko vreme prouavao, daje slikovit primer za dejstvo kalijuma na ugroenost ivotinjskog tela tetnim mikroorganizmima. Ranije se za veterinarske usluge pruene tom krdu godinie plaalo bar 150 dolara. Kad je krdo poelo da dobija spoj mineralnih sastojaka sadran u jabukovom siretu tako to je svako govedo svakoga dana uz hranu primalo po 50 grama te vrste sireta zdravstveno stanje stoke toliko se popravilo da je za 14 meseci moga posmatranja krda, veterinar bio pozvan samo dva puta. Oigledno, dakle, da je dodatak kalijuma pomogao odravanju takve hemijske ravnotee u tolima goveda kakva je spreavala opasne napade tetnih mikroorganizama. elei jo dokaza, odluio sam da se u prvoj pogodnoj prilici posluim vranama i lisicama, kao kontrolom. Do toga je dolo kad je jedna od krava iz krda poela da gubi teinu i snagu. Imala je elie za jelom, i jela je, ali kao da nije mogla da asimiluje hranu. Kada je pozvan, veterinar nije mogao da utvrdi ta je posredi, sem da krava pati od pothranjenosti mineralnim sastojcima. Krava je bila sve slabija i konano je uginula od gladi, kako je otkriveno autopsijom koju je zahtevao veterinar. Nijedna druga bolest nije otkrivena samo smrt od gladi. Zamolio sam prijatelja, vlasnika krave, da leinu odvue na jedno brdo na farmi gde sam znao da ima puno lisica. Prethodno sam bio predloio da se ivotinji pomogne kalijumom, i ona ga je dobijala u obilnim koliinama. Sada sam eleo da osmotrim stav vrana i lisica prema toj kalijumom zasienoj mrtvoj kravi. Vrane bi se obino odmah spustile na leinu mrtvog goveeta, da naprave pir. Ali ovoga puta su se drale daleko. Jednako su se ponaale lisice. Tako je kravlja leina nedirnuta leala od 11. februara do 5. juna. A onda su ve i crvi stupili u rad, i

za kratko vreme od krave su ostale jedino kosti. Kad sam poeo da prouavani odnos kalijuma i kalcijuma, privuklo me ie drugo krdo sa 54 krave, meu kojima se nalazila jedna s kolenima znatno veim no to je to normalno. S mukom je legala i ustajala, te je bilo oigledno da joj, usled zapaljenja zglobova, kolena ne rade kako treba. Kao i druge krave iz krda ona je poela da svakoga dana dobija porciju kalijuma u vidu 100 grama jabukovog sireta. U prvi mah mi nije padalo na pamet da se njenim zglobovima moe tako pomoi. Neto kasnije, meutim, primetili smo da ona mnogo lake ustaje i lee, a posle jedne godine kolena su joj bila normalne veliine. Samo od sebe nametnulo se pitanje: da li su, moda, kalijum i kiseline iz jabukovog sireta korisno delovali protiv gomilanja kalcijuma u zglobovima? Otprilike u isto vreme posetio me je jedan farmer, u elji da me obavesti o nekim zapaanjima kod jedne svoje sedmogodinje krave. Njoj su svi zglobovi bili kruti: teko je hodala, ustajala je i legala s velikim mukama,a povrh svega, etvrtina vimena bila joj je vrlo zadebljana mleko se u njemu bilo tako zgusnulo da se nije moglo izmusti ni rukom ni mainom. Da bi joj razredio mleko u vimenu, vlasnik joj je, na moj savet, poeo da daje po 50 grama jabukovog sireta na svaki od njena dva redovna dnevna obroka. Kravi se ovo sire veoma svidelo, pa bi, poto pojede hranu, paljivo olizala jasle. Vlasnik joj je dozu jabukovog sireta poveao na 100 grama po obroku. Posle nekog vremena, krava se oslobodila ne samo bolnog otoka vimena ve i zapaljenja zglobova. Pre no to je poela da dobija jabukovo sire, davala je po pet litara mleka na dan: otkako joj je izleeno zapaljenje zglobova, redovno je davala po 15 litara dnevno. Jednog mi je dana u ordinaciju doao farmer, alei se na vlastito zapaljenje zglobova. Po njegovim recima, pre no to je poeo da uz svaki svoj obrok uzima po deset kaiica jabukdvog sireta u ai vode, svi zglobovi su mu bili nepokretni. Ve sutradan poto je poeo da uzima tu meavinu ta se nepokretnost smanjila za oko 20 posto, a sledeeg dana bilo mu je jo bolje. etvrtog dana bilo mu je upola lake, a posle mesec dana bio je skoro sasvim zdrav. Ustajao je lako, lako se kretao i radio sve poslove. Pored toga to su bili nepokretni, zglobovi su ga i strano boleli, ali je i to nestalo s nepokretnou. Konano su bolovi sasvim prestali. Kad sam sve to saznao, ivo je poeo da me zanima uticaj jabukovog sireta na metabolizam kalcijuma u ljudskom i ivotinjskom organizmu, te sam poeo da vie ispitujem kalcijum, kako bih bolje shvatio rezultate postignute u sluajevima zapaljenja zglobova.

Zbog velikih naslaga mermera ispod sloja obradivog zemljita, pijaa voda u onom delu Vermonta u kojem ja ivim bilo izvorska ili rena veoma je bogata kalcijumovim oksidom. Odista, koliina kalcijuma u naoj pijaoj vodi toliko je velika da se ajnici moraju svaka dva meseca istiti od naslaga krea. Ljudi koji u kuhinji imaju gasne pei s kazanom za toplu vodu moraju svake godine kupovati novi kazan zato to se stari skoro napuni nataloenim kalcijumom. U velikom bojleru u zgradi gde je moja ordinacija za pet godina nataloio se sloj krea od preko dva santimetra. Ljudi kod nas iz iskustva znaju da se krecnjak iz ajnika moze odstraniti ako se u niemu skuva meavina od jedne olie jabukovog sireta u jednoj litri vode. Tokom kuvanja nataloeni kalcijum se rastvori, pa se posle iz ajnika izbaci zajedno s prokljualom vodom. Ponekad ovaj proces ienja treba ponoviti vie puta. Zatim sam nauio kako se isti veliki kazan za centralno grejanje. Ako se voda presporo zagreva, u kazan se dodaju dve litre jabukovog sireta i tamo ostave dva dana; zatim se rastvoreni kalcijum istoi s vodom. Navedeni primeri pokazuju da se kalcijum rastvara u sredini ija je reakcija kisela. elei da iznaem pod kojim se uslovima kalcijum izdvaja iz nekog rastvora, i taloi, napunio sam jednu posudu vodom, ispitao reakciju vode lakmus-papirom i naao da je ona neutralna. Ali, poto je provrila, voda je pokazala nesumnjivo baznu reakciju. Oigledno je, dakle, da se kalcijum iz jednog rastvora izdvaja kad je reakcija tog rastvora bazna, a da se u isti vraa kad mu je reakcija kisela. Taloenje kalcijuma u baznoj sredini moe se u Vermontu svakog prolea videti prilikom proizvodnje javorovog eera. U rano prolee stabla javora se zasecaju da bi se sakupio sok. Zatim se taj sok kuva dok ne dobije gustinu sirupa. Zbog mermerne osnove pod obradivom zemljom Vermonta, taj slatki javorov sok veoma je bogat kalcijum malatom. Kad se javorov sok iskuvava u sirup, kalcijum malat se taloi na dno kazana kao pesak javorovog eera. Da bi se taj pesak odstranio, javorov sirup cedimo kroz nabrano cedilo debelo itav centimetar. Javorov se sok upravo zato i kuva to je njegova reakcija tada toliko bazna da se kalcijum malat izdvaja i taloi. Za pripravljanje jednog sredstva za trljanje koje se esto koristi u narodnoj medicini, potrebno je da se u jabukovom siretu rastvori ljuska jajeta. U manju staklenu posudu stavi se ljuska celog jajeta, pa se sve potopi u jabukovom siretu. Na ljusci se ubrzo pojavljuju mehurii, koji se odvajaju i izlaze na povrinu tenosti. Spoljanja povrina ljuske ospe se plikovima radnih veliina. Posle dan-dva od ljuske ostaje samo tanka opna.Sav kalcijum se rastvorio u kiselini jabukovog sireta.

Ovih nekoliko zapaanja u vezi s kalcijumom izloio sam da bih pokazao kako se, izvan organizma, kalcijum rastvara u kiseloj sredini a izdvaja i taloi u sredini ija je reakcija bazna. Imamo li dokaza da i u organizmu tenosti koje okruuju elije to jest, krv i limfa koje ispunjavaju meuelijski prostor mogu uveati svoju baznost, te tako postati sredina pogodna za izdvajanje i taloenje kalcijuma? Iz medicinske literature znamo da je reakcija, meucelijske tenosti uvek bazna. Krv ini etvrtinu te tenosti. Njena reakcija je blago bazna. Ako se ta slaba baznost podigne iznad normalne granice, kalcijum se izdvaja iz tkiva i taloi. Prelistavajui jedan broj izvetaja klinike Majo, naao sam lanak pod naslovom Uputstva za planiranje i pripremanje kalijumom siromane dijetalne ishrane, od sestre Meri Viktor, saradnice odeljenja za ishranu za- dubine Majo'. U lanku je prvenstveno bilo hrani o ograniavanju koliine kalijuma u ishrani bolesnika od Adisonove bolesti. Paljivo su bile nabrojane vrste hrane bogate kalijumom, to je mene posebno zanimalo. Ta lista kalijumom bogatih vrsta hrane bila je propraena ovom napomenom: Vrednosti date za povre kuvano na osobit nain dobijene su analizom posle kuvanja. Kada se povre kuva kako je opisano, u mnogo vode, koliina kalijuma smanjuje se za oko 70 posto kod krompira, za oko 60 posto kod mrkve, kelerabe, luka, bele repe. pakanata, vedske repe, bundeve, duleka i spanaa; za ol< sto kod karfiola, kupusa, graka, pargle. boranije i nro- kelja. Kod kukuruza, cvekle i paradajza koliina kalijuma smanjuje se za oko 50 posto. Iz eksperimenata i pomenutog lanka saznali smo da se izvesna koliina kalcijuma i kalijuma gubi kad se reakcija sredine promeni iz kisele u baznu. Imamo i dokaza da kalijum nadzire razmenu kalcijuma u organizmu. Ako neka slomljena kost nee da zaraste, bolesniku e da pomogne uzimanje po jedne alga-tablete uz svaki obrok. Alge i morska trava jesu izvrstan izvor kalijuma, o emu e kasnije biti vie rei. Ako tokom obeda popijete au soka od brusnica ili groa, videcete da e posle ruka reakcija vae mokrae biti kisela (a ne bazna mada je takva uvek posle jela). Krv u vaem telu naini pun krug za 23 sekunde, a vi ste je, na taj nain, dobro snabdeli kiselinom. Naoruana kiselinom, i uz pomo kalijuma koji sadri, ona e ponovo rastvoriti svaki nataloeni kalcijum. Ako se ovog postupka drite redovno, zidovi vaih krvnih sudova bie isti i bez taloga kaicijuma. Da bismo razumeli vezu izmeu kalijuma i natrijuma, treba znati da tenost koja se nalazi u telesnim elijama, ini polovinu ukupne telesne mase; teni deo krvi ini pet posto, a tenost koja se nalazi izmeu krvnih sudova i elija 15 odsto telesne mase. Iz svega izlazi da se 20

posto ukupne telesne tenosti nalazi izvan elija (telo se. inae, sastoji od 70' o tenosti i 30" o suve supstancije). I kalijum i natrijum veoma privlae vodu. Upravo kaliium uvlai tenosti u svaku eliju. Natrijum je opet odgovoran za koliinu tenosti u meduelijskom prostoru. Medu najbolje dostupne izvore kalijuma spadaju paprika (koja se esto dodaje salatama), med, svee povre, voe i bobice. Najbolji izvor natrijuma jeste kuhinjska so. Kalijum i natrijum vode veiti dvoboj oko telesnih tenosti. Kada ima izgleda da pobedi natrijum, tenost iz elija prelazi u meuelijski prostor. Kada ima izgleda da pobedi kalijum, tenost se kree u obrnutom smeru to jest, u elije. Vee unoenje natrijuma u obliku kuhinjske soli uveae izluivanje kalijuma iz elija, to dovodi do manjka kalijuma u telu. ovek, meutim, ne moe lako da podnese nedostatak kalijuma jer je taj element neophodan za valjan rad nervnog sistema. Svako ko eli da valjano proivi svoj ivot mora nauiti da u telu odrava ravnoteu izmeu kalijuma i natrijuma. Na kraju krajeva, ovek mora nauiti da vodi rauna o mineralnim sastojcima, poto mu se organizam delimino sastoji od njih. Po tome kako se osea preko dana, on moe znati koji su mu mineralni sastojci potrebni da bi mu se organizam vratio u normalno stanje, i povratio krepkost, ako ju je izgubio.

KORISNOST MEDAVeina postupaka u naem ivotu uslovljena je navikom. Ona u velikoj meri odreuje i nau ishranu. Spontano potujemo mudrost koju pri svojoj ishrani pokazuje pela, letei nad poljima i odabirajui grau za staranje savrene hrane. Kod pela nema novotarija. Zahvaljujui nepogreivom nagonu, pela na neki nain proverava kvalitet cvea koje obilazi da bi pribavila nektar. Ona zna da li i kada jedan cvet ne odgovara njenim merilima pa ga naputa i odlee na drugi. U Americi se ponekad uje poslovica: Nekome moramo verovati to ne bismo verovali peli? U toj poslovici ima vie istine negoli pesnitva. Med je kadar da nadoknadi skoro svaki nedostatak koji se moe javiti u naoj svakodnevnoj ishrani. Ljudi koji dobro poznaju hranljivu vrednost meda verovatno e ga redovnije jesti od ljudi kod kojih je to znanje nepotpuno. Lekar upoznat sa svim moguim funkcijama meda u ljudskom telu preporuie ga, po svemu sudei, kad god je potrebno izmeniti bolesnikovu svakodnevnu ishranu. Neosporno je dokazano da bakterija ne moe da ivi uz med zato to je med izvanredan izvor kalijuma. Kalijum oduzima bakteriji vlagu koja joj je neophodna za sjmo njeno postojanje.

Dr V. D. Seket (W. G. Sackett) sa Poljoprivrednog koleda drave Kolorado (Colorado Agriculture College), bakteriolog po struci, reio je da ispita med. On priznaje da nikako nije verovao u sposobnost meda da unitava opasne bakterije. Zato je, u svojoj laboratoriji, kulture klica raznih zaraznih bolesti stavljao u isti med. Rezultati su ga zapanjili. Ve posle nekoliko sati. a najvie za nekoliko dana, ti mikroorganizmi su poeli da sa uviipILI jedni za drugima. Klice koje izazivaju tifusnu groznicu uginule su za 48 asova. Njima sline klice, izazivai ti- fusa A i B tipa, uginule su za samo 24 asa. Jedan manje poznati mikroorganizam, koji se esto nalazi u stolici i pijaoj vodi, a lii na bacil tifusa,bio je mrtav posle pet asova. Izazivai hronine bronho-pneumonije uginuli su etvrtog dana, kao i bakterija koja se povezuje za itav niz bolesti kao to su peritonitis. pleuritis i gnojni apcesi. Bacil dizenterije bio je uniten za deset asova. Svi ovi nalazi opisani su u Biltenu br. 252 eksperimentalne stanice u kojoj je dr Seket izvrio svoje oglede. U tim eksperimentima dr Seket nije bio usamljen. Njegove oglede ponovili su i potvrdili dr A. P. Startevant (A. P. Star- tevant), bakteriolog iz Entomolokog biroa (Bureau of Entomology) u Vaingtonu, A. D. Lokid (A. G. Lockhead) iz Odeljenja za bakteriologiju Univerziteta u Otavi, i mnogi drugi. Postoje dokazi da se med upotrebljavao jo u peinsko doba. Otkriveno je pelinje sae. i neki radoznali peinac okusio je njegovu gustu zlatastu sadrinu. Njen ukus se oveku svideo, pa ju je ponudio i svojoj porodici; poto su se i drugi oduevili tom supstancijom ovek je poeo da traga za mestima na kojima su pele gomilale med i da ga sistematski sakuplja. Tako se rodilo pelarstvo. Med koji su pele pravile od cvetnog nektara vekovima je bio jedina slatka hrana dostupna ljudima. U novije vreme nastale su mnoge zamene za med industrijski proizvedene vrste eera. Med je, meutim, jo uvek slatka hrana ija se osobita svojstva ne mogu nigde vie nai niti iim zameniti. S obzirom na injenicu da nam telo postavlja odreene zahteve u vezi s mineralnim sastojcima ishrane,na koje moramo odgovoriti da bi se dobro zdravlje odralo i utvrdilo, razmotrimo mineralnu sadrinu meda. Ona je znaajna naroito zato to je veina nas tek poela da uvia da nam je ishrana,u proseku,veoma siromana mineralima. Navikli smo se da troimo previe namirnica koje su u preradi izgubile svoju prirodnu sadrinu mineralnih sastojaka, pa im je hranljivost umnogome smanjena. Zato moramo znati kojih mineralnih sastojaka nema dovoljno u prosenoj svakodnevnoj ishrani, te kako moemo da ih nadoknadimo.

U medu se nalaze gvoe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum i magnezijum. Svi ti minerali potiu iz zemljita na kojem rastu biljke, i dospevaju u nektar, sirovinu od koje pele prave med. Oigledno je, stoga, da e se bogatstvo u mineralnim sastojcima raznih vrsta meda razlikovati u zavisnosti od mineralnog bogatstva zemljita. Ranije su strunjaci za ishranu procenjivali minerale iz meda na osnovu pretpostavke da je njihova koliina premala. Sad se meutim, zna da ljudsko telo potrebuje mnogs mineralne sastojke u veoma malim koliinama, ali da su te koliine dovoljne da se sauva organska ravnotea. Nabrojane mineralne sastojke med sadri otprilike ba u onim koliinama koje zadovoljavaju sve ovekove potrebe. Profesor H. A. juit (H. A. Schuette) sa Odeljenja za herniju Univerziteta u Viskonzinu. ovako pie o mineralnim sastojcima sadranim u medu: -Izgleda da onih, po novim otkriima bitnih mineralnim sastojaka bakra, gvoa i mangana ima vie u tamnim negoli u svetlim vrstama meda. Sa stanovita ishrane, gvoe je vano zbog svoje veze sa hemoglobinom. Mi hemoglobin gradimo iz hrane, a on poseduje tu mo da tkiva snabdeva nadasve vanim kiseonikom. Da u sebi nema gvoa, hemoglobin se ne bi odlikovao sposobnou da zadrava kiseonik. Izgleda da bakar oslobaa terapijske moi gvoa, time to obnavlja hemoglobinsku sadrinu krvi u pacijenata ugroenih anemijom. Bakar, drugim reima pokree gvoe na akciju. Jo ne poznajemo dovoljno koristi koje nam donosi obogaivanje ishrane manganom, ali je jasno da mangan predstavlja znaajni sastojak ishrane. Neki misle da on naizmenino s bakrom ili uz njega pomae stvaranju hemoglobina u krvi. Drugi opet, misle da gvou u tom poslu pomae samo bakar. Ipak, ovi drugi su, na drugim stranama, nali dokaze za miljenje da mangan u ishrani ima sasvim posebnu, vlastitu funkciju. Kakva je vitaminska sadrina meda? Ve na osnovu injenice da je on strogo prirodni proizvod moe se oekivati da sadri vitamine. Polen mnogih vrsta cvea sadri vie vitamina C od bezmalo svih vrsta voa ili povra, a u medu uvek ima polena. Oigledno je da med sa mnogo polena sadri i mnogo vitamina C. Jadna od najznaajnijih dosad utvrenih injenica u vezi s medom pomalo iznenauje: med je naime, izvanredan medijum za vitamine, to nije sluaj s voem i povrem. Spana na primer, gubi oko 50% svoje koliine vitamina C u toku prva 24 asa po branju.

Vrednost vitaminske sadrine voa znatno opada tokom vremena koje ono provodi u magacinima. Kao i mnoge druge vrste hrane bogate eerom, med sadri malo tiamina a dosta riboflavina i nikotinske kiseline Med svakako sadri sve vitamine koje strucnjaci za ishranu smatraju zdravstveno neophodnima. Dok eer od repe ili trske, kao i krob, mora u organima za varenje da proe kroz proces prerade, tokom kojeg se pod dejstvom enzima razlae u jednostavne oblike eera, kod meda su taj proces prerade ve obavile pele, sekretom svojih pljuvanih lezda; taj sekret razlae eer iz nektara u proste eere fruktozu i glukozu. Na taj nain to prethodno varenje meda umnogome olakava rad naeg eluca. injenica da med predstavlja ve svareni eer nije toliko znaajna za zdrav ljudski organizam, kadar da lako vari eer. No, ona je veoma znaajna za oveka sa slabim varenjem, ili za onoga kome nedostaju enzimi invertaza i amilaza, neophodni za proces razlaganja eera. Ostavimo li po strani, kao manje vanu injenicu da je med uvek dobrodolo obogaenje nae ishrane, i njen vrlo ukusan dodatak, moramo uzeti u obzir da je on pre svega gradivna hrana puna raznih materija potrebnih za razvoj i obnovu tela. Med ima dosta energije, to ga ini privlanim svakog doruka, hranom koja e nam potrebnu za valjano zapoinjanje svakodnevnih poslova brojmo sve prednosti meda nad drugim oblicima eera: 1.ne nadrauje zidove organa za varenje; 2.brzo se i lako asimiluje; 3.brzo zadovoljava potrebu za energijom; 4.sportistima i drugim ljudima koji naglo troe velike koliine energije omoguuje da se brzo oporave; 5.od svih vrsta eera najlaki je za bubrege; 6.ima prirodno i blago laksativno dejstvo; 7.deluje smirujue na organizam; 8.lako se nabavlja, i 9.nije skup. Ipak,za mene je medicinska vrednost meda njegova najvea vrlina. Kao lekara sasvim razumljivo me zanima svaka supstanca koja se, kroz prouavanje i eksperimentalno ispitivanje, pokae kao korisno sredstvo za doista valjano ivljenje od kolevke do groba. Gde se jo moe nai tako umirujue sredstvo, ije se to obilnije svakodnevno uzimanje moe uvrk nreno- ruiti, a koje e, ako se uzima uz svaki obed, smiriti nervoznog, prenapetog, uvek na trku spremnog oveka, uvek inei dobro i nikad ne kodei ljudskom telu? Gde e so noi slatki koji donosi dobar san?

Med je blagotvoran za eludac. On olakava dosadni kaalj. On ublaava bolove kod zapaljenja zglobova. Dobro pamtim ushienje jedne uiteljice kad mi je priala ta je stalna upotreba meda uinila za njeno zapaljenje zglobova. Bolest joj je vrlo dugo priinjavala jake bolove i ona se sa njima ve bila pomirila. Onda je bila premetena u drugi srez i nastanila se kod jedne farmerske porodice. U tom domainstvu med se stalno koristio za zaslaivanje jela. Krajem te kolske godine,zapaljenje zglobova bilo joj je sasvim nestalo. Ozdravljenje se moglo objasniti jedino nadoknadom manjka kalijuma kroz med. Med e, svojim pozitivnim dejstvima, olakati starost. Zato mi je ao kad ljudi kau da ne jedu med jer je skuplji od belog eera. Tim ljudima pokuavam da objasnim da se na zdravlju nikada ne sme tedeti. Dobro zdravlje treba da se zaradi. Na kraju krajeva, ovek jednom mora da plati, bilo bakalinu ili apotekaru. Kad se razbolite,vidite da novac uteen na hrani morate utroiti na kupovinu lekova koji treba da vam vrate zdravlje. Meutim, kupovanjem valjane hrane, kao to je med, vi u stvari tedite i vie i pametnije. a) Med u ishrani odojeta Razume se da normalno majino mleko predstavlja najbolju mogunu hranu za odoje. Ali ta prirodna hrana esto za edo postaje manjkava i kakvoom i koliinom, naroito kad je dete starije. U tom se sluaju odoietu, umesto majinog mleka ili uz ovo. mora dodavati donekle izmenjeno kravlie mleko. Da bi se to vie pribliilo potrebama dejeg organizma, kravlje mleko se na razliite naine zaslauje. Pri tom se najee upotrebljavaju dve vrste eera glukoza i dekstromaltoza. Neka nedavna istraivanja pokazuju da je med, mada skuplji od glukoze, ipak mnogo jevtiniji od dekstromaltoze, a da je, sem toga, za prireivanje kravljeg mleka bolji od obe ove vrste eera. U nae vreme, majke nisu bile kadre da svoje edo hrane onako kako je odredila priroda. Ta injenica namee lekarima breme odgovornog posla sastavljanja naroite ishrane, dijete koja odgovara pojedinanim potrebama odojeta. Za neke veoma osetljive bebe neophodna je krajnje briljiva nega. Neke su alergine na izvesne vrste hrane, dok su druge robusne i na izgled mogu jesti bilo ta. Ponekad te rozlike u podnoenju hrane postavljaju lekarima probleme koje je veoma teko reiti. Osnovna hrana za svako odoje koje se ne hrani majinim mlekom jeste kravlje mleko preraeno i zaslaeno. U zaslaivanju esto lei glavna potekoa. Za to se najee koristi kukuruzni sirup, ali mnoge bebe ne mogu da podnesu to vetako sredstvo. Med je najistaknutije prirodno sredstvo zaslaivanja. Veina

beba ga lako podnosi, a pored toga to je sladak, on prua dodatne mineralne sastojke onima koji se vec nalaze u mleku. kao i manju koliinu proteina:on ima antiseptiko i blago laksativno dejstvo: uza sve to, med je prijatnog mirisa i ukusa,to uveava apetit odojeta. Naravno, glavni je inilac to to med snabdeva odoje spojem mineralnih sastojaka neophodnih njegovom telu i razvoju. Moje vlastito prouavanje meda u vezi s ishranom odojadi podrano je i potvreno najnovijim radom dr M. H Hejkalca (M. H. Haycak) i dr M. . Tankvorija (M. C. Tanquary), sa Univerziteta u Minesoti, i radom dr ulca i dr Nota sa Odeljenja za pedijatriju Univerziteta u ikagu. Sledei navod uzet je iz dela poslednje dvojice lekara: Uporedno prouavajui vrednost raznih ugljenih hidrata u ishrani odojceta ispitivali smo med pored drugih oblika eera. Da bi se upoznala dejstva raznih vrsta eera ispitivane su dve grupe dece: etvoro dece od 7 do 13 godina, i devet beba izmeu 2 i 6 meseci. Deci smo davali rastvore raznih vrsta eera, a zatim smo uzimali krvne kulture i odreivali koliinu eera u krvi na 15. 30, 60. 90 i 120 minuta posle uzimanja eera. Kad se apsorbuje iz tankog creva, eer ulazi u krvotok i prelazi u jetru, u kojoj se stvara glikogen. Ako se ugljeni hidrati jedu u koliini koju jetra ne moe da primi kao glikogen viak eera se pretvara u masno tkivo i kao takvo, nagomilava. S medom su dobijeni veoma zanimljivi rezultati. Tokom prvih 15 minuta med je bio apsorbovan bre od svake druge vrste eera, s izuzetkom glukoze. Meutim, med nije uveao koliinu eera u krvi preko normalne granice. Po svemu sudei, ovako ponaanje meda proizlazi iz toga to se on sastoji od dve vrste eera koje se lako apsorbuju: fruktoze i glukoze. Med lako prelazi u telo zahvaljujui glukozi, dok se zahvaljujui fruktozi, koja se neto sporije apsorbuje, koliina eera u krvi zadrava na normalnoj granici. Med je u prednosti nad vrstama eera koje sadre vee koliine glukoze, zato to ne dovodi do povienja koliine eera u krvi iznad nivoa koji telo lako podnosi. Poto se lako i svugde moe nabaviti, poto pojaava apetit i lako se vari, med je, ini se, ugljeni hidrat koji treba to vie prmenjivati i u ishrani odojeta. Poto su doli do ovakvih nalaza, dr ulc i dr Not poeli su da prouavaju mogunost korienja meda kao sredstva za zasladivanje mleka za ishranu odojeta.

Mada je med kao hrana bio poznat od prvih dana pisane istorije, izgleda da je njegov znaaj za oveka opadao s napretkom civilizacije. S obzirom na injenicu da se med moe upotrebljavati bez ikakve naknadne prerade i da se sastoji od dve za ljudski organizam najprihvatljivije vrste eera, prilino je udno to on ne nalazi iru primenu, naroito u ishrani odojadi i dece. Da bi se u ishrani odojeta obezbedilo korienje svih vrlina meda, potrebno je uzeti jednu do dve kaiice meda na svakih etvrt litre za odojce zgotovljenog mleka. Ako dojene pati od zatvora, ova koliina meda moe se uveati za pola kaiice. S druge strane,ako stolica odojeta postane meka i ea, pomenutu koliinu treba smanjiti za pola kaiice. Deca hranjena medom retko dobijaju greve u stomaku; brzo apsorbovanje meda spreava razvijanje tetnih procesa fermentacije.

b) Med i mokrenje u postelji Moda e mnoge iznenaditi da narodna medicina u medu nalazi najdelotvorniji lek za spreavanje dejeg mokrenja u postelju. Kad se nastavi i posle tree godine deteta, mokrenje u postelju postaje ozbiljan problem. Ipak je to mokrenje jedno od najeih poremeaja kod dece, koje detetu smeta koliko i porodici. Na roditeljsko pitanje ta se moe uiniti da deca ne mokre u postelju, lekari su veoma dugo odgovarali da e se za to pobrinuti vreme, i da e taj poremeaj prerasti, to ukazuje na injenicu da nije bio poznat nikakav odreen lek. Simptomi navike mokrenja u postelju veoma su jasni. U veini sluajeva, takva deca preko dana vrlo esto mokre. Ona sa po pravilu nervozna i vrlo osetljiva. Veina dece jo pre druge godine razvija u sebi naviku da vodi rauna o mokrenju danju, a nekoliko meseci kasnije ta deca mogu prestati da mokre u postelju. Do mokrenja u postelju dolazi uglavnom nou, obino jednom ili dvaput u toku noi, a do njega moe doi i poto, je dete ve naviklo da nadzire pranjenje beike. No, kad se pojavi, mokrenje u postelju se razvija podmuklo, kao nastavak za bebe tipinog nedostatka nadzora nad beikom. Neka deca mokre u postelju u toku prvoga sata sna, i odmah se bude; druga, opet i dalje mirno spavaju. Ujutro, po buenju, dete ne mora da se sea da je mokrilo, ali pred in mokrenja, ili tokom njega, veoma esto sanja neki ivi san o kakvoj prilici pogodnoj za mokrenje; usnulo dete, umesto da se probudi pod pritiskom pune beike, sanja da se nalazi u nuniku ili na nekom drugom mesiu gde se moe mokriti. Ovi su snovi za dete

tako upeatljivi da e ono, ako ga roditelj probudi, tvrditi da je ilo u nunik ili kupatilo. Deca koja mokre u postelju skoro uvek su nervozna; ona esto grizu nokte, ljute se, siu palac i tepaju. U narodnoj medicini postoje dva naina za leenje pojave mokrenja u postelju: leenje naime, moe biti preventivno i aktivno. Preventivno leenje je ponekad vrlo korisno. Ono se sastoji u razvijanju i uvrivanju navike kontrolisanog pranjenja beike, i treba da zapone kad dete ima oko godinu dana. Dete se stavlja na nou u odreenim vremenskim razmacima na primer, posle spavanja, posle svakog obeda i na svaka tri sata; kasnije, kad se kapacitet beike uvea, a navika nadziranja pojaa, ti se razmaci sve vie produuju Dok dete sedi na nosi, treba ga stalno podsticati na mokrenje. Kad navri dve godine, dete e u veini sluajeva, znati da onom ko ga uva kae kad lioe da mokri. Ova pojava aktivno se lei terapijskim sredstvom koje u sebi spaja izrazitu sposobnost privlaenja vode sa sposobnou umirujuceg delovanja na deji organizam To sredstvo mora biti pogoono za dugotrajno leenje i bezopasno po dete. Ono mora biti pogodno kako za stalnu. svakodnevnu tnko i za povremenu upotrebu to je najvanije, ono za dete mora biti prihvatljivo. Narodna medicina nalazi da med zadovoljava sve ove zahteve. Poto je higroskopari, med je kadar da apsorbuje i kondenzuje vlagu iz atmosfere. Glukoza, koju sadri med, odlikuje se, medu svim vrstama eera, najveom sposobnou privlaenja vode. Ova sposobnost meda da apsorbuje vodu lako se da zapaziti kod testa i kolaa sa medom, koji mogu ostati vlani i meki tokom neodreeno dugog vremena. Da bi se u njemu to bolje sauvala ta sposobnost apsorbovanja, kondenzovanja i zadravanja vlage, med nikad ne treba drati niti skladititi u hladnjacima ili podrumima: med se najbolje uva u doljro zatvorenom sudu, na suvom i ne suvie toplom meste. Jedna od svrha koju moe nai ta sposobnost meda da apsorbuje vlagu jeste apsorbovanje i zadravanje tenosti u detinjem te i u tokom asova sna kako ne bi dolo do mokrenja u postelju. No, pretpostavimo da je vae dete naviklo da nou mokri u postelju Sta vam narodna medicina predlae da radite? Detetu, pred spavanje, dajte kaiicu meda. To e na dete delovati dvojako. Med e. najpre, umirujue delovati da detinji ivani sistem, a zatim e, kako smo ve rekli, privui tenost i zadrati je tokom asova sna. Privlaenjem i zadravanjem tenosti, med izmeu ostalog,4 pomae bubrezima. Ako med upotrebljavate u tu svrhu, lako ete nauiti kad ga treba dati. Upoznaete uslove pod kojima vae dete mokri u postelju. Na primer,detinje uee u nekoj dejoj zabavi sa tamonjim uzbuenjima i verovatno veliKom koliinom

osveavajuih pia nagovetava da je mudro dati detetu pred spavanje kaiicu meda. Isto tako, svaka vea koliina lenosti, naroito posle pet asova popodne, navee vas na sumnju da dete sledee noi moe mokriti u postelju, ako mu ne zatitite ivce i bubrege. Kad nauite da detinju naviku mokrenja u postelju kontroliete time to ete mu pred spavanje davati med, izvrite nekoliko eksperimenata. dajui mu med neredovno; tako ete videti kakve su mogunosti da se kod vaeg deteta ustanovi normalna kontrola nad pranjenjem mokrane beike. Ubrzo ete znati koja je no bezbedna, a koja nije. Onih veeri kad ocenite da dete zasigurno nee mokriti u postelju, moete pokuati da mu najpre smanjite koliinu meda, a kasnije ga uopte ne date. Potrudite se da u kui uvek imate meda, kako biste ga detetu dali onih veeri kad vam okolnosti nagoveste da moe doi do mokrenja u postelju.

c) Med i poboljavanje sna Neki ljudi dosta uspeno uvode sami sebe u san tako to mirno lee zatvorenih oiju, i zamiljaju veliku crnu tablu, po kojoj etkom i belom bojom krajnje briljivo ispisuju brojku 3; ispisuju je vrlo polako i paljivo, a kad je zavre zapoinju ispisivanje druge. Ljudi koji se koriste ovim metodom u veini sluajeva zaspe pre no to zavre treu trojku. Drugo sredstvo jeste usredsredeno i lagano oputanje svakog telesnog zgloba posebno, i to najpre jednog, pa drugog runog zgloba, zatim lakatnih zglobova, i tako redom. U narodnoj medicini najboljim sredstvom za poboljavanje sna smatra se med. Ako uvee dugo ne moete da zaspite ili se nou probudite, pa vam je teko da se vratite u san pomozite se medom. Ako svakoga dana, uz veernji obed, uzmete po kaiicu meda, ubrzo cete otkriti da vas spavanje sve vie privlai, pa vam ak moe biti teko da se oslobodite sanjivosti u onim prilikama kad iz nekih drutvenih razloga morate ostati budni due no to ste uobiajili. Sutradan posle takvih prilika primetiete da ste sigurno zaspali vrlo brzo po leganju u postelju. ipak, san se nee ba kod svakoga tako lako popraviti. Kad utvrdite da vam kaiica meda uz veernji obed ne pomae da vrsto spavate, ili vam se nekog popodneva desi neto to vas uznemiri, postupite prema uputstvima iz osmog poglavlja.

d) Starinski lek za kaalj Ako vas mui kaalj, oprobajte ovaj narodni lek. kojim su se u VermonUi koristili mnogi narataji, i koji danas deluje isto tako dobro kao tokom svih tih mnogih godina. Na tihoj vatri jedan celi limun kuvati desetak minuta. Ovo kuvanje omeksae limun pa ete iz njega moi da iscedite vie soka a smekae i koru. Posle kuvanja presecite limun na pola i dobro ga iscedite u au za vodu. Dodajte tome dve supene kaike, ili oko 30 grama, glicerina. Glicerin i limunov sok dobro izmeajte, pa dopunite au medom. Kad je ve re o upotrebi limuna u leenju kalja, moram se setiti primedbe jednog farmera. Poto mi je objasnio koliko je opisani lek delotvoran,nasmejao se i rekao: Onomad u kui nismo imali ba nijedan limun. Upotrebili smo jabukovo sirce i bilo je sasvim dobro. Doze ovog sirupa za kaalj odreuju se prema potrebi. Kad god se preko dana zakaljete, uzmite po jadnu kaiicu sirupa, dobro ga izmuckavi pre upotrebe. Ako se nou budite od kalja, uzmite jednu kaiicu pred spavanje i jednu tokom noi. Ako vas mui teak kaalj, uzimajte po jednu kaiicu ujutro, sredinom prepodneva,posle ruka sredinom popodneva, posle veere i pred spavanje. Broj kaiica sirupa smanjujte s poputanjem kalja. Ovaj sirup je u nekoliko pogleda bolji od drugih: on ne uzncmirava eludac (kao veina sirupa), a mogu ga upotrebljavati i odrasli i deca: povrh svoga, olakas ak i kaalj kod kojeg svi drugi sirupi omauju. e) Med i grenje miia Moda nam ponekad zaigra oni kapak ili ivica usana. Toga se po pravilu moemo osloboditi za nepunu nedelju ako uz svaki obed redovno uzimamo po dve kaiice meda. Povremeni grevi u miiima oseaju se obino nou, u nogama i stopalima. To grenje se uglavnom moe spreiti ako covek uz svaki obed pojede po dve kaiice meda. Grevi e prestati da se javljaju obino posls jedne nedelje, ali med treba i dalje uzimati, kako bi se spreilo njihovo vraanje. f) Med i opekotine U narodnoj medicini med se dugo upotrebljava kao sredstvo veoma korisno za leenje opekotina. Namazan na opekotinu, on ublaava bolno skupljanje koe i spreava pojavu plikova, a takoe pomae brem zaceljivanju povreenog mesta.

g) Ishrana sportista U jednom lanku, objavljenom oktobra 1955. u asopisu American Bee Journal, Lojd Persival sa Sportskog koleda u Kanadi sjajno opisuje ta sve ljudi sa sela znaju o upotrebi meda. Hteo bih ovde da navedem dui odeljak iz zakljunog dela Persivalova lanka, poto su fiskultura i sportovi danas veoma vani u kolama i na univerzitetima. a nastavnici fizikog vaspitanja stalno tragaju za novim nainima uveanja snage i izdrljivosti svojih pitomaca. Sportski koled se aktivno zanimao da se vredrosti meda za sportsku ishranu utvrde organizovanim ispitivanjem koje je zapoelo jo 1951. Med nas je najpre zanimao kao hrana koja oslobaa velike koliine energije, a ipak nikad pre nije bila podvrgnuta nijednom organizova- nom i kontrolisanom izuavanju, kakvim bi se dolo do posebnog uvida u njene vrednosti. Med smo po obiaju, prihvatali kao zdravu hranu samo na osnovu njeqove rasprostranjene primene. Opte ispitivanje pitanja idealnih obeda pred takmienja, sredstava za brzo okrepljenje posle takmienja i metoda smanjivanja napora ini znaajan deo naeg rada u celini, i tako smo preduzeli da iznaemo koje vrste hrane i koji napici mogu biti najkorisniji u pomenutim situacijama. Pitanje Koja vrsta hrane jeste idealni izvor energije? ilo je meu ona koja su nas ponajvie zanimala. Zanimalo nas je naime, koja hrana, ili spoj vie vrsta hrane moe za najkrae vreme da oslobodi najveu koliinu energije, a pri tom ne izazove tegobe pri varenju niti kakve druge tetne reakcije. U traganju za obavetenjima, organizovali smo niz naunih opita. Prikupljajui i obavetenja o tuim iskustvima u oblasti sportskih treninga i uveanja kondicije pomou raznih vrsta hrane i napitaka, doli smo do ovakve procene uobiajenih izvora energije (ocene su od 1 do 10): med 9. glukoza 7.5, kukuruzni sirup 7, mrki eer 6, beli eer 4.5. Pri ovakvom ocenjivanju uobiajenih izvora energije uzimali smo ti obzir sledee inioce: 1. merljivu reakciju, 2. svarljivost. 3. hemijsku reakciju (kiselost. itd ). 4. optu mo asimilovanja dotine vrste hrane. 5. kalorinu vrednost utvrene koliine hrane, 6. prijatnost ukusa. 7. mogunost raznovrsnih primena. 8. ekonominost. 9. osnovne sastojke.

Analiza naih iskustava sa medom pokazala je sledee: 1 Med u granicama merljivoga, na idealan nain zadovoljava sve zahteve koje pred takmienje postavlja organizam sportista,daje mu energiju potrebnu za smanjivanje napora tokom takmienja, kao i za brzo oporavljanih posle takmienja. 2.Med zahvaljujui svojoj visokoj kalorinoj vrednosti, oslobaa dosta energije i kad se daje u manjim koliinama. 3.Med je veoma omiljen isvakako najomiljeniji) oblik eera meu sportistima, zbog svog prijatnog ukusa. 4.Sportist obino daleko bolje podnosi med negoli ijednu drugu od onih vrsta hrane i pia koje se koriste kao izvori energije, a koje smo obuhvatili ispitivanjem. 5.Mnogostrukost upotrebe ini med omiljenim: on se moe koristiti na mnoge naine i u raznim kombinacijama sa drugim vrstama jela i pia. 6.On je ista hrana, bez bakterija i nadraujuih materija. Na osnovu svega toga preporuili smo da se med upotrebljava: 1.kao hrana sportista pred takmienje: 2. posle takmienja: 3. kao okrepljujue sredstvo tokom odmora za vreme takmienja ili treninga: 4.u svakidanjoj ishrani, naroito uz doruak, za podmirivanje svakodnevnih potreba za energijom: 5.kao opte sredstvo zasladivanja i vrsta jela: 6.u kombinaciji sa jelima poput vone salate, jogurta, kremova. pudinga, itd.; 7.kao sredstvo za zaslaivanje kolaa: 8.za pravljenje bombona: 9.umesto svih drugih uobiajenih sredstava zasladivanja. Izdrljivost: Sportisti podvrgnuti ogledima izdrljivosti postizali su bolje rezultate, ako su 30 minuta pre poetka testa dobijali po dve kaiice meda. Kad god je med u ponovljenim opitima isputan, dolazilo je do nesumnjivog opadanja izdrljivosti. Ovo vai za testove kao to su viekratno tranje na 50 metara (sprint s odmorom od 5 minuta izmeu svaka dva tranja), jednokratno tranje na 1 milju1 za 6 minuta, i

viekratna plivanja na 100 metara (s odmorom od 10 mmuta izmeu svaka dva plivanja). Kad je med ispitanicima davan usred opita, rezultati su se popravljali. Oporavak od umora: Kad im je posle kakvog tekog napora davan med. sportisti su se od umora oporavljali bre i trebalo im je znatno manje vremena da se osposobe za nove napore. Zbog ove reakcije zaloili smo se za to da se medom hrane oni sportisti iz naeg koleda ije je studiranje vezano za teku praktinu obuku ili naporna takmienja. Nesumnjivo je bilo da ishrana medom osposobljuje takvog studenta za bolje studiranje, poto mu brzo nadoknauje izgubljenu energiju. Smanjivanje napora: Sportisti hranjeni medom tokom odmora za vreme hokejskih, koarkakih i fudbalskih utakmica, kao i u podesnim prilikama tokom samih utakmica. tvrdili su da u zavrnom delu utakmice ima