Aleksandar Krajslit

Sveto Trojstvo

Velika borba između Hrista i sotone ne prestaje, ona se sve više i više zahuktava. Sjaj sotonskih prevara pokušava da zaseni večnu nebesku Istinu. Jedna od tih sotonskih prevara pomoću kojih je pridobio trećinu svetih i bezgrešnih anđela aktualna je, na žalost i danas . Ona pokušava da dokaže da je svemoćni poglavar anđela – uzvišeni nebeski Car, takođe, stvorenje. Taj otrov, da druga ličnost Elohima nije Bog, jednak prvoj ličnosti Božanstava, i da Isus Hrist, utelovljenje moćnog „Ja Sam“ nije Bog, jednak svome Ocu, pokušava da naruši osnovu verovanja hrišćanstva i da iz temelja poljulja najbitnije elemente Biblijske doktrine. Ta prevara se danas među adventistima skriva iza REČENICE: Mi nismo idolopoklonici - mi nismo mnogobožci, mi verujemo u jednoga Boga. Ali, u kog Boga oni veruju? Apostoli su slavili i molili se Bogu Ocu ali su u isto vreme bili uvereni da je među njima i utelovljeni Bog – Isus Hristos koga su prihvatili za svoga premudrog i moćnog vođu. Da li je istina o Svetom Trojstvu izmišljena ili njena objava ima svoju čvrstu podlogu u Svetome Pismu? Otvorimo svoje Biblije i uverimo se sami. U sledećem tekstu navedeni su samo i jedino citati Svetoga Pisma, jer o Bogu može da govori samo večna i sveobuhvatna mudrost, koja je inspirisala i nadahnula pisce Biblijskog teksta. Prvo moramo da prihvatimo osnovna pravila proučavanja Božje Reči. A ona su: 1. da Biblija treba sama sebe da tumači! I 2. da je cela sveta a ne samo neki njeni delovi. “Sve je Pismo od Boga dato”… Pođimo iz početka: “ U početku stvori BOG nebo i zemlju:” 1 Mojs. 1,1. Kada konsultujemo stručnjake za stare jevrejske dijalekte, saznaćemo da je ovde uputrebljena reč na jevrejskom “ELOHIM” koja je kasnije prevedena na našim jezicima sa rečju BOG! “ U početku stvori ELOHIM nebo i zemlju:” glase početne reči Svetoga pisma. Elohim je prvo ime Boga u Bibliji koje se u Starom Zavetu nalazi preko 2.500 puta (u knjigama Propovednika, proroka Danijela i Jone koristi se gotovo isključivo ime Elohim). Reč “Elohim” je imenica u MNOŽINI. Ona ne označava Boga u JEDNINI nego u množini. Doslovni prevod je “Bogovi”. Jednina od reči “Elohim” je “EL”. „El“ kao samostalno Božje ime i jednina iz koje je izvedena reč u množini - Elohim - u Bibliji se

pojavljuje preko 200 puta. Takođe se pojavljuje zajedno sa pridevima kojima se označava Božja moć, pravednost, svetost … Na pr. El Šadaj – Bog svemogući - Kao El Šadaj Bog se objavljuje i Isaku i Jakovu:„Kad je Avramu bilo devedeset i devet godina, ukaza mu se Jahve pa mu

reče: "Ja sam El Šadaj - Bog Svemogući, Mojim putem hodi i budi pošten. A Savez svoj ja sklapam s tobom i silno ću te umnožiti." (1.Mojs.. 17:1-2)

U 1. Mojs. 1,26; 3,22; 11,7 i Izaiji 6,8 koriste se reči koje se odnose na reč Elohim, i uvek su čak i u našim prevodima u množini: MI, NAS, da SIĐEMO, da im POMETEMO, NAM... BEZ sumnje je da se »Elohim« i »nam« i ostale reči u množini odnose na više od dvoje osoba. U srpsko-hrvatskom jeziku postoje samo dva oblika: jednina i množina. U jevrejskom postoje tri oblika: jednina, dual i množina. Dualni oblik odnosi se isključivo za dvoje. U jevrejskom se dualni oblik koristi za stvari koje dolaze u paru, poput očiju, ušiju i ruku. Reč »Elohim« i zamenica »nam« su u množini – definitivno više od dvoje – i moraju se odnositi na troje ili više osoba.U našim prevodima stoji: “Potom reče Bog, da načinimo čoveka, po svome obličju, kao što smo mi” sobzirom da se ovde navodi reč u množini ELOHIM, najispravniji prevod bi bio: “Potom rekoše Bogovi, da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar...” 1.Mojs.1,26. Ovde nalazimo u našim prevodima i GLAGOL i ličnu zamenicu u množini: da NAČINIMO… kao što smo MI… Zašto? da se ovde ne govori o jednom Bogu i o anđelima, svedoči nastavak stiha: “koji će biti GOSPODAR” !!! Anđeli nisu niti “gospodari”, a niti “stvoritelji”, oni ne mogu da načine, jer su načinjeni – anđeli su stvorenja… Njih Sveto pismo naziva “službenim duhovima”, Gospodari koji jedini mogu da stvaraju su samo ELOHIM – Bogovi.Odmah na početku Biblija nam označava stvarnost – da Svemirom gospodari jedno vladajuće TELO koje možemo nazvati i vladajućom INSTITUCIJOM – koja je označena imenicom u MNOŽINI – Elohim. I to VLADAJUĆE TELO se sastoji od 3 ličnosti. Čovek je stvoren po Božjem obličju… i Biblija nam odmah označava u čemu se sastoji to “Božje obličje” prvog čoveka: “koji će biti gospodar”… kao što smo mi”Ali možda ćete reći, kako je moguće, kad su jevreji verovali samo u jednoga Boga? O tome nam svedoči sledeći stih: “I stvori Bog čoveka po svome obličju, po obličju Božjemu stvori ga; muško i žensko stvori ih.”

1.Mojs. 1,27. U početku je stvoren ČOVEK – po Božjem obličju - koji se sastojao, ne iz JEDNOG dela, već iz DVA dela ! Prvog, od Boga načinjenog ČOVEKA, činile su dve jednako važne i samostalne ličnosti : muž i žena – Adam i Eva koje je u našem prevodu Bog nazvao “JEDNO telo!!!Dva puta Biblija naglašava veoma važnu misao – da je ČOVEK – imenica i zamenica u jednini – stvoren po Božjem obličju. U čemu se u ovom stihu označavalo to “Božje obličje? Ono se ogledalo u imitaciji vladajućeg kolektiva. “Muško i žensko stvori ih” “Čovek” je bila reč koja je označavala jedinstveni vladajući kolektiv koji se sastojao od dve jednako važne osobe – muškarca i žene. Bog – Elohim je bio jedinstveni vladajući kolektiv koji se satojao od 3 jednako važne vladajuće ličnosti.Imenica “ČOVEK” je označena u jednini a označavala je jedno na zemlji “VLADAJUĆE TELO” koje se sastojalo od dve ravnopravne vladajuće ličnosti – muža i žene – Adama i Eve. Tek posle greha se stvari menjaju i DRUGA LIČNOST BOŽANSTVA je bila primorana da kaže ženi posle prekršaja koji je učinila : “i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega i on će ti biti gospodar.” 1.Mojs. 3,16.Kako je moguće da Stvoritelj izrazom “jedno telo” označava dve ličnosti? U mateju 19, 5 i 6. čitajmo Isusove reči: DVE posebne i različite ličnosti a JEDNO TELO! Isus u Mateju ponavlja svoje reči koje je izgovorio prilikom stvaranja Adama i Eve: “I biće dvoje jedno telo” 1.Mos.2,24. U Starom zavetu je ovde upotrebljena jevrejska reč – Echad koja ne znači brojku “jedan” već označava kolektivno jedinstvo-jedinstvo više osoba.“I biće DVOJE JEDINSTVENO telo; Isus ponavlja te reči , koje je jevanđelista zabeležio na grčkom jeziku, i tu takođe ne stoji reč koja oznažava BROJ, već reč – HEN – koja isto kao i jevrejska reč – ECHAD – označava jedinstveni skup ili kolektiv. “Tako nisu više DVOJE, nego JEDNO (jedinstveno) telo, a što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.” Matej 19, 5.6. Ovde se ne upotrebljava jevrejska reč "yachid" koja znači broj jedan(1), već reč „Echad“ koja označava kolektivno jedinstvo. Znači nije reč o jednom telu kao o brojki jedan(Yachid) već je reč o jedinstvenom kolektivu- “Echad”.Dvoje sasvim različitih osoba /po Božjoj volji stvoreni – muškarac i žena/ - različito izgledaju, različito razmišljaju, različitu boju glasa imaju a sačinjavaju JEDNO TELO! Objasnite to... Kako je mogla druga ličnost Božanstva da izgovori tako nešto i prilikom stvaranja i kasnije, dok je boravio na našoj planeti kao “sin čovečiji”... Ti i tvoj bračni partner- koji te najčešće ne razume i koji tera “svoju

volju” - ste - JEDNO TELO: Neshvatljivo, ali to je Božja MISAO: “Tako niste više dvoje, nego ste sada JEDNO telo” odzvanjaju i danas Isusove reči upućene svim muževima i ženama na ovoj planeti.I kao što po Božjoj nameri dvoje različitih ličnosti čine jedan- jedinstveni kolektiv - telo tako isto JEDNO vladajuće svemirsko telo sačinjavaju tri različite BOŽANSKE, SVETE, SVEMOĆNE i RAVNOPRAVNE ličnosti koje Biblija naziva ELOHIM ili ADONAJ – imenice u množini. Ja to ne mogu razumeti – da dvoje čine jedno, ali ako pogledamo jevrejski rečnik, onda će mo saznati da se ovde ne radi o BROJKI JEDAN već o reči koja označava JEDINSTVO...Tako su jevreji verovali u jedan - ne yachid /broj jedan/, nego ECHAD /reč koja označava jedinstvo. I taj jedinstveni vladajući kolektiv koje smo mi nazvali BOG /imenica u jednini/, a oni su nazivali ELOHIM u prevodu: BOGOVI /imenica u množini/ ... i to JEDNO vladajuće telo – taj jedinstven kolektiv čine, ne jedna ličnost, već tri ravnopravne, svete i uzvišene ličnosti.

Da li Elohim ima tri LICA, ili tri LIČNOSTI? U adv crkvi su u upotrebi reči: trojstvo i trojedan Bog. Moram naglasiti da te reči ne postoje u Svetome Pismu. Posebno reč TROJEDAN zbunjuje vernike, jer adv sveštenici nemaju biblijskih argumenata da bi objasnili tu reč. Možda bi adekvatnija reč bila Trojedinstveni Bog. Termin Trojedan nas više upućuje na jednu ličnost sa 3 glave ili na jednu osobu sa 3 lica. Da bi naši sveštenici objasnili taj nejasan termin, koriste razna poređenja kojima samo još više zbunjuju vernike. Kao na pr. : Uzimaju za primer vodu i kažu: Voda je jedna ali se ona na našoj planeti javlja u tri oblika – tri vida: U osnovnom - tečnom stanju (Bog Otac) u Čvrstom – ledenom stanju (Bog Sin), i u nevidljivom – gasnom stanju (Bog Sveti Duh). Zatim kažu : Mi smo stvoreni po Božjem obličju – Svaka ljudska ličnost se sastoji od tri dela: Duha, Duše i Tela. I navode stih iz Biblije : « I celi vaš duh duša i telo da se sačuvaju bez krivice… » U tome se slažu i psiholozi, da se naše ljudske ličnosti sastoje od tri posebne ali povezane celine: Duh – Psihički sistem, Duša – emotivni sistem, i Telo – telesni sistem. Paralelno sa tim i Bog, naš stvoritelj je jedna Osoba, a sastoji se iz tri dela: Duša – Otac, Telo – Sin i Duh – Duh sveti.Vratimo se sada na izveštaj Svetoga pisma.Stari Zavet govori o jednom “vidljivom” Bogu koji se lično objavljuje ljudskom rodu. Ali u Novom Zavetu u okviru praktične primene PLANA SPASENJA, imamo jasnu prezentaciju 3 Božanske ličnosti, koja svaka

posebno ima svetu i uzvišenu, planom određenu ULOGU. Apostol Petar o tome kaže u Prvoj svojoj poslanici, 1,2: “Po proviđenju Boga Oca, svetinjom Duha dovedenijem u poslušanje i kropljenje krvi Isusa Hrista, da vam se umnoži blagodat i mir.” Tri posebne ali i ravnopravno navedene ličnosti božanstva. U ovome stihu apostol označava i njihove ULOGE u planu spasenja.Apostol Pavle ima slične misli o Trojstvu i kaže u Rimljanima poslanici 15,30: Ali vas molim braćo, zaradi Gospoda našega Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu.”Takođe Pavle na kraju druge svoje poslanice Korinćanima, blagosilja ih u svojoj molitvi, navodeći po redu sve tri ličnosti božanstva; 2 Kor. 13, 13: “Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, i ljubav Boga i oca, i zajednica Svetoga Duha sa svima vama. Amin”.Najveličanstvenije istovremeno Biblijsko predstavljanje svetog TROJSTVA je događaj koga su opisala sva 4 Evanđelista. To je događaj Isusovog krštenja. Vidljiva Božanska ličnost postaje “telo”, postaje Božji sin: “”Duh Sveti doći će na tebe, i sila najvišega osjenićete, zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se SIN BOŽJI.” Luka 1,35. Prva Božanska ličnost /nevidljivi Bog/ postaje Isusov OTAC. Dok treća božanska ličnost /takođe nevidljivi Bog/ postaje onaj koji sinhronizuje i praktično sprovodi PLAN SPASENJA. Luka 3,22: “I Isus pošto se krsti, moljaše se Bogu, otvori se nebo i siđe na nj Duh Sveti u telesnome obliku kao golub i ču se glas s Neba govoreći: ti si sin moj ljubazni, ti si po mojoj volji.” Otac, Sin i Duh Sveti u isto vreme a svaki na svom svetom i uzvišenom mestu… Otac sa neba upućuje poruku, Duh sveti silazi u obliku goluba na Isusa a Isus, utelovljeni “ja sam koji jest” počinje svoju službu kao “sin čovečiji”… Apostol Jovan, takođe govoreći o Trojstvu, kaže: 1. Jovanova 5,6-8. «Ovo je Isus Hristos što dođe vodom, krvlju i Duhom, ne samo vodom nego vodom i krvlju; i Duh je koji svedoči jer je Duh Istina. Jer je troje što svedoči na Nebu: Otac, Reč i sveti Duh; i ovo je troje jedno /hen/.» Nabrajajući članove trojstva, koji iako su TROJE, prema navedenom stihu, čine JEDNO vladajuće telo, apostol Jovan označava ličnosti božanstva kao: OTAC, REČ i sveti DUH. Naziv koji samo apostol Jovan koristi za Isusa je «REČ», Veoma zanimljivo. Taj naziv je jedinstven samo za Jovana i on ga koristi i na početku svog evanđelja: «U početku beše REČ...I Bog beše reč ... Sve je kroz nju postalo i bez nje nije ništa postalo... U njoj beše život i život beše videlo ljudima...» Jovan 1, 1-4. Posle vaskrsenja, Isus je izgovorio reči koje su postale izvor nadahnuća i

ohrabrenja svim njegovim vernim i odanim sledbenicima: «I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast i na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca, Sina i svetoga Duha. Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Amin.»Evanđelist Matej ovde označava sve tri ličnosti božanstva zajedno: «krsteći ih u ime Oca, Sina i svetoga Duha.» Pojedini napredni adv teolozi smatraju da je ovaj biblijski fragment naknadno ubačen. Ali zar ima nešto važnije za hrišćane svih naraštaja od krštenja u ime BOGA OCA ili Boga Sina ili Boga Duha Svetoga? Sve one koji ne priznaju svetoga Duha za posebnu Božansku ličnost pitam: Zar ima nešto važnije u Novom Zavetu od cilja: KRŠTENJE SVETIM DUHOM? Da!!! Ne nekim tamo zamišljenim – imaginarnim duhom – već SVETIM DUHOM...Za apostole i njihove sledbenike ništa nije bilo važnije od OSVEDOČENJA da su kršteni svetim Duhom. A to je od životne važnosti i za svakoga od nas danas. Ako nismo prešli tu čarobnu granicu i ako se nismo krstili Duhom – odnosno – NANOVO rodili, možemo na oči biti perfektni hrišćani ali završićemo kao i LUDE DEVOJKE opisane u Isusovoj priči. «Odgovori Isus reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega... ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje.» Jovan 3, 3-8. «Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste verovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh sveti. A on im reče: na šta se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo. ... A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih i govorahu jezike i proricahu...» Dela 19, 1-6. «A dok još Petar govoraše ove reči, siđe Duh sveti na sve koji slušahu reč. I udiviše se verni iz obrezanja koji bejahu došli s Petrom, videći da se i na neznabožce izli dar Duha svetoga.» Dela 10, 44-47.U Delima 7,55.56. čitamo: «A Stefan budući pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu. «. I u ovom stihu su tri ličnosti trojstva navedeni u istom vremenu.Pročitajmo jedno veoma poučno izlaganje g Borisa Todorovicha na ovu temu:

Boris Todorovich:

DOKAZI O TROJSVU!!!

“Šta tekst " uj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod" zaistaČ

kaže na jevrejskom jeziku?

: א�ח�ד יהוה א�ל�הינו יהוה י�ש�ר�אל ש�מ�ע - Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH EchadAnalizira emo svaku re ovog teksta (YHWH znamo ve šta je)ć č ćShema — uj, slušaj, poslušajčYisrael — IzraelEloheinu — prvo lice množine, prisvojni oblik od ,Elohim א�ל�ה�ים doslovno zna enje: naši Bogovi.čEchad — jedinstvo, sabranost, ujedinjenost, kolektivna imenica izvedena od glagola "achad" koji zna i: sakupiti na jedno mestoč

1) Prvi bitan momenat je fraza "YHWH Eloheinu". Ova reč "Eloheinu" je u množini, zna i "naši Bogovi".č2) Drugi bitan momenat je re "echad". Ta re ne zna i "jedan" uč č č broj anom smislu. Da je tekst hteo da kaže da je Bog = 1, tekst neč bi koristio re "echad", ve "yachid". Kada bi tekst govorio da ječ ć Jahve broj ano jedan, onda bi pisalo "YHWH Yachid". Ali umestoč toga, piše da je Jahve jedinstvo (YHWH Echad). Dakle, Jahve je KOLEKTIVNA IMENICA! Kolektiv koji je jedinstvo, kolektiv koji je UJEDNO! Množina (YHWH Eloheinu) koji je "echad" (kolektivna imenica, kolektiv koji funkcioniše kao jedan)! U nastavku teksta vide emo da Biblija pravi jasnu razliku izme u re i "echad" ić đ č "yachid".

Za sada, da vidimo doslovni prevod jevrejskog teksta:Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad

uj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je ujedno!Č

Da li je Bog JHVH jedan ili kolektiv? 5 Mojsijeva 6,4. Reci Echad...Yachid...Hen...

5. Mojsijeva 6:4 " uj, Izrailju, naš Gospod Bog je jedan Bog"Č (YHWH Echad)Marko 12:29 " uj, Izrailju, naš Gospod Bog je jedan" (Theos hen)Č1. Jovanova 5:8 "I troje je što svedo i na zemlji: duh, i voda i krv. Ič ovo troje je ujedno (hen)"

Jevrejska re "echad" (zbirna jednina, kolektivna jednina, više stvarič uzetih zajedno ili ujedno) ozna ava Boga u 5. Mojsijevoj 6:4. Bogč

nije "jedan" (u matemati kom smislu) ve je "ujedno", Bog ječ ć KOLEKTIVNA jednina (echad) a ne "jedan" (yachid na jevrejskom).Ta re "echad" prevedena je u Novom Zavetu na gr ki. Kada Isusč č citira ovaj stih 5. Mojsijeva 4:6, apostol Marko zapisuje tu Isusovu pouku na gr kom. č Marko 12:29 "Gospod Bog je jedan". I zanimljivo, apostol Marko tako e koristi KOLEKTIVNU jedninu u gr kom jezikuđ č (hen). Isus kaže, a Marko citira: Bog je KOLEKTIV (echad -> hen). Bog NIJE jedan (yachid -> monos), ve je Bog KOLEKTIV UZETć UJEDNO, KAO JEDAN.Kao dodatni dokaz šta zna i "hen", imamo stih u 1. Jovanovoj 5:8,č gde piše: "ovo troje je HEN (ujedno)." Dakle, VIŠE entiteta (kolektiv) uzet kao jedan.Da li je Bog JHVH jedan ili kolektiv? 5 Mojsijeva 6,4. Reci Echad...Yachid...Hen...

"ECHAD" i "YACHID" u Bibliji

Da bismo dokazali naš argument da "echad" zna i "ujedinjen",č "ujedno", "kao jedan", citira emo vam biblijske stihove u kome seć re "echad" javlja, pa ete i sami mo i da zaklju ite šta "echad"č ć ć č zna i. Tako e emo vam dati i biblijske stihove gde se javlja reč đ ć č "yachid", pa ete jasno uvideti razliku u zna enju.ć č

Re "echad" se pojavljuje u Starom Zavetu nekih 600 puta, a reč č "yachid" samo nekoliko puta. Zapazite da "yachid" zna i "jedan" uč matemati kom smislu (komada: jedan), i zapazite da se ova reč č NIKADA ne javlja uz neko ime za Boga. Nikad u Bibliji ne ete na ić ć da je YHWH Yachid.

Evo jednog poznatog stiha gde se javlja re "echad". Prvi put ječ nalazimo u stihu 1. Mojsijeva 2:24 "i dvoje e postati jedno (echad)ć telo". Jedino ako je upotrebljena re "echad", ovaj stih ima smisla.č Imamo dvoje ljudi koji su u braku ujedinjeni i sjedinjeni, oni su i dalje dve ljudske jedinke, pa ipak su JEDNO. Ta nije, muž i žena u brakuč (dve osobe) su UJEDNO (echad). Oni su UJEDINJENI u zajedni kom cilju i prioritetima, funkcionišu kao da su jedno. A nisuč jedno u matemati kom smislu. U matemati kom smislu su dvoje.č č Pa ipak su "echad", tojest, dvoje ujedinjenih, tojest JEDINSTVO, kolektiv uzet ujedno. Ne "jedan" (yachid), ve "ujedno" (echad).ć

Imate potom stih 1. Mojsijeva 11:6, gde imate itavo mnoštvoč naroda koji su "jedno" (echad). Opet imamo više ljudi u

matemati kom smislu, ali ipak "jedno" (echad) u funkcionalnomč smislu. Kao i muž i žena što imaju zajedni ki zadatak i cilj (kolektivč koji funkcioniše kao jedno), tako i ljudi mogu biti "jedno" ako imaju zajedni ki zadatak i cilj. Isti slu aj gde više ljudi ili predmetač č predstavljaju kolektiv uzet ujedno (echad) javlja se i u stihovima 1. Mojsijeva 34:16.22, Jezekilj 37:17, Jezdra 2:64. A pogledajte i ove stihove, gde se tako e koristi re "echad": "JEDNA eta" (1đ č č Samuilova 13:17), "Jedna eta" (2 Samuilova 2:25), "JEDNOč pleme" (1 Carevima 11:13), "JEDAN narod" (1 Dnevnika 17:21).

Iz svega ovoga vidimo šta zna i "echad" u Bibliji. Ne matemati kič č broj jedan, ve "kolektiv kao jedan". Dvoje (kolektiv) su jedno teloć (kao jedan), ceo narod je kao jedan (ujedno), Bog je kao jedan (ujedno). I da vas još jednom podsetim, tekst u 5. Mojsijevoj 6:4 kaže: YHWH NAŠI BOGOVI je JEDINSTVO. Ne samo da "echad" potvr uje da se radi o KOLEKTIVU koji ini jedinstvo, ve i YHWHđ č ć Eloheinu kaže da je u pitanju MNOŽINA (kolektiv). Vratimo se ponovo na stih:

Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echaduj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je ujedno!Č

Dok "echad" ima KOLEKTIVNO zna enje (više individua u stanjuč jedinstva), "yachid" ima NUMERI KO SINGULARNO zna enjeČ č (jedan kao sam, kao jedan jedini). I da stvar bude interesantnija, ta re "yachid" nikad se ne javlja u kombinaciji sa Božijim imenom.č Doduše, ima jedan slu aj gde se re "yachid" javlja u kombinaciji sač č budu im Mesijom (Zaharija 12:10-14), ali taj stih samo dodatnoć dokazuje našu argumentaciju.

Gde se javlja re "yachid" u Bibliji i šta zna i? Na primer, u 1.č č Mojsijevoj 22:2.12 piše da je Isak jedinac (yachid) sin Avraamov. Ili u Zahariji 12:10 gde piše da e Mesija biti jedinac (yachid). Uć Sudijama 11:34 isti pridev "yachid" u ženskom rodu koristi se da opiše "jedinicu" (jedinu k i u oca), u Pri ama Solomonovim 4:3ć č imamo isti slu aj, u Jeremiji 6:26, Amosu 8:10 tako e.č đ

Vidimo da je Biblija jasna: nešto što je matemati ki jednako "jedan",č nešto što se javlja samo u jednom primerku (sin jedinac, jedinoro eni, k i jedinica), u Bibliji se naziva "yachid". Nešto štođ ć matemati ki može da bude više od jedan, ali funkcioniše kolektivnoč kao jedan, u Bibliji se naziva "echad". Bog se u Bibliji naziva

"Elohim" (množina, Bogovi), i naziva se "kolektivno jedinstvo" (echad) a ne "jedan" (yachid). Dakle, naši Bogovi Jahve (YHWH Elohim) je Jahve ujedno (echad). Kolektiv (Elohim) koji je u stanju jedinstva (echad).“ završen citat.

U daljnjem tekstu razmatraćemo šta biblija kaže o svakoj ličnosti trojstva...

Bog Otac

Biblija veoma malo govori o Bogu Ocu. Stari zavet taj termin ne poznaje. On se tek javlja u Novom zavetu. Druga božanska ličnost posle utelovljenja postaje «sin čovečiji» a samim tim i «sin Božji». Sobzirom da je On još na nebu ostavio božanske atribute «isporedio se sa Bogom», On i sveti apostoli, nevidljivog Boga nazivaju Bogom ocem. Tako da u okviru plana spasenja, prva ličnost božanstva u Novom zavetu postaje centralna božanska ličnost.Jedini detaljniji starozavetni opis proročke vizije Prve ličnosti Elohima je u knjizi Danilo 7, 9.10.: «Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede, na kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna, presto mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgoreo. Reka ognjena izlažaše i tecijaše ispred njega, hiljade hiljada služaše mu i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred njim; sud sede i knjige se otvoriše... Videh u utvarama noćnim, i gle, kao sin čovečiji iđaše s oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred njim.» Da se ovde stvarno govori o Prvoj ličnosti božanstva, svedoče navedeni proročki izveštaji u kome se nalazi uzvišeni prikazi božanskog sjaja i moći, a na kraju je i opis dolaska «sina čovečija» Isusa Hrista, koji dolazi kao pobednik i staje pored svog Oca.Na početku ovaj biblijski izveštaj govori o «prestolima» - imenica u množini. A kada se opisuje Starac, označen je samo jedan presto – imenica u jednini. - Prorok je video i zapazio da se postavljaju PRESTOLI. Prestoli, za koga? A "Starac" ..? Prva ličnost Božanstva... Da li sedi na svim navedenim prestolima ili na jednom prestolu ? Prorok zapaža i kaže: "presto mu beše kao plamen ognjeni", JEDAN PRESTO... Za koga su bili ostali prestoli? To je još jedan od dokaza da na nebu postoje božanski prestoli a ne samo jedan presto. Samim tim na tim prestolima sede božanski vladari a

ne samo jedan vladar. Stim u vezi treba naglasiti i Isusove reči: «Jer sam David kaza Duhom svetim: Reče Gospod /Jahve/ Gospodu /Jahve/ mojemu: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje podnožju nogama tvojima.» Marko 12,36. Ovde su navedene dve različite ali ravnopravne božanske ličnosti koje su čak istim imenom i nazvane. U prevodu bi se to moglo napisati i ovako: Reče prva ličnost Elohima drugoj ličnosti Elohima... Druga ličnost Elohima postaje «telo», postaje «Božji sin», postaje «zaklano jagnje», postaje ŽRTVA POBEDNIK u velikoj borbi između dobra i zla – između Hrista i Sotone.Najveličanstveniji biblijski opis Boga Oca nalazi se u Otkrivenju 4 i 5. glavi: «I na prestolu seđaše neko. I onaj koji seđaše bejaše po viđenju kao kamen jaspis i sard. I oko prestola beše duga po viđenju kao smaragd... I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi... I pred prestolom beše stakleno more kao kristal... I videh u desnici onoga koji seđaše na prestolu knjigu... I vidjeh i gle, nasred prestola i četiri životinje i pored starešina JAGNJE stajaše kao zaklano i imaše sedam rogova i sedam očiju... I dođe i uze knjigu iz desnice onoga koje seđaše na prestolu. I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred jagnjetom...»Da li se ovi biblijski citati suprote rečima apostola Jovana izrečenim u prvom poglavlju 18 stihu: «Boga niko nije video nikad...» O kom Bogu ovde govori apostol? U novome zavetu, tri božanske ličnosti postaju veoma jedinstvene u primeni Plana spasenja. Prva ličnost ostaje ono što jeste – nevidljivi i uzvišeni vladar svemira. Druga ličnost se odriče božanske slave i moći i postaje TELO – postaje «sin čovečiji»... treća ličnost postaje isusov zamenik i izvođač svih radova potrebnih da bi jedan grešnik koji se kaje i koji je opravdan u Isusu Hristu, postao nova ličnost sposoban da nastavi život u večnosti. Zato BOGOM novozavetni spisatelji oslovljavaju samo i jedino PRVU ličnost Elohima koga Isus naziva svojim i njihovim Ocem. Proroci su Boga Oca videli u utvarama. Oni ga nisu videli u stvarnosti, direktno, «licem u lice», već INDIREKTNO posredstvom proročke VIZIJE. Kao kada mi, čitajući biblijske priče, posmatramo u knjizi sliku Isusa Hrista. Mi ga ne vidimo direktno – onako kako on stvarno izgleda, već čitajući knjigu mi u njoj posmatramo njegov slikoviti prikaz. Zato apostol Jovan, onaj koji je izrekao ovu konstataciju, kad posmatra Božji presto kaže: «I na prestolu seđaše neko.» ... On ga ne vidi jasno već samo kaže: «I onaj koji seđaše bejaše po viđenju kao kamen jaspis i sard.»Zato ostaje na snazi Jovanova konstatacija koju je potvrdio i sam Isus –

Boga niko nije video NIKAD!Nekoliko novozavetnih stihova u kojima se Otac naziva Bogom: Jovan 6,27.: «koje će vam dati sin čovečiji, jer ovoga potvrdi Otac Bog». Rimljanima 1,7.: «Blagodat vam i mir od Boga oca našega...» 1 Petrova 1, 2.: «Po proviđenju Boga Oca.»

«Ja sam onaj koji jest» Mi kao veoma ograničena stvorenja nemamo niti prava niti mogućnosti da mudrujemo i filozofiramo o našem svemoćnom Stvoritelju i održavatelju. Jedino što možemo i što je i naša dužnost je da ga upoznamo kroz Njegovu Reč, gde se On sam nama objavio. I zato ćemo nastaviti da prelistavamo Sveto Pismo kako bi smo videli šta nam Bog u njemu kaže o samom sebi.Prelistavajući i proučavajući Božju Reč dolazimo dio zaključka da postoje dve nevidljive i jedna vidljiva Božanska ličnost. Ceo Stari zavet je prezentacija VIDLJIVE Božanske ličnosti koja u njemu deluje apsolutno SAMOSTALNO i autoritativno. U Novom Zavetu ta Božanska ličnost silazi sa svog nebeskog prestola, postaje u isto vreme i “SIN čovečiji”, i Sin Božji i kao takav postaje podređen volji svoga Oca i Duha Svetoga. Ali i dalje Sin Čovečiji naglašava činjenicu da je On - Bog. Jovan 10,30.Idemo sada redom kroz Božju Reč. Upoznajmo jednu divnu, prefinjenu, savršenu, pravednu, punu milosti i ako ima još koja dobrodetelj, Božansku ličnost. Ta ličnost je posle stvaranja ove planete i života na njoj posećivala prve ljude - Adama i Evu. “I začuše glas Gospoda Boga koji iđaše po vrtu kad zahladi. I sakri se Adam i žena mu ispred Boga među drveta u vrtu. A Gospod viknu Adama: Gde si?” 1 Mojs. 3, 8.9.Zapazimo da su Adam i Eva prepoznali glas Gospodnji. Ta Božanska ličnost im je zatim obećala spasenje i napravila je odeću za njih. “I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože i obuče ih u njih.” Isto 3, 21.Vidljiva starozavetna Božanska ličnost dolazi u ljudskom obliku kao čovek sa još dve anđeoske ličnosti i posećuje Avrama. “Potom mu se javi Gospod u ravnici … i gle 3 čoveka stajahu prema njemu… tada reče Gospod Avramu … potom ustaše ljudi odande i pođoše put Sodoma a Avram pođe s njima da ih isprati … A Gospod reče … vika je u Sodomu i Gomoru velika – I Gospod otide svršivši razgovor s Avramom.” 1 Mojs. 18-to poglavlje.Ta Božanska ličnost se sa posebnom pažnjom okreće ovoj planeti i postaje “ Bog Avramov, Bog Isakov I Bog Jakovljev” 2 Mojs. 3, 15. Zatim postaje

“Jevrejski Bog” Isto 3,18. Psalmista David ga predstavlja kao SVOGA BOGA: „Reče Gospod GOSPODU MOJEMU...“On se javlja Mojsiju i objašnjava mu da je On Stvoritelj: „A Gospod mu reče: ko je dao usta čoveku? Zar ne ja, Gospod.“ 2 Mojs. 4, 11. Na Mojsijevo insistiranje da sazna Božje IME, Gospod odgovara: „Ja sam onaj što jest”… tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim – koji jest, on me posla k vama” 2 Mojs. 3, 14. To ime /Jahve/ označava Božje apsolutno postojanje – iznad vremena i prostora - Jahve je izvor svega, bez početka i bez kraja, samodostatan i večan. “Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, govori Gospod, koji jest, koji beše i koji će doći, svedržitelj.” Otkrivenje 1,8.U ovom svom odgovoru, Mojsiju, Bog je zapravo označio svoju misiju na ovoj planeti ali i u celom svemiru. Na Nebu, pored prestola sa koga On vlada celim svemirom, osporeno je Njegovo Božanstvo. U Starom Zavetu, druge dve ličnosti Božanstva se povlače i u centru zbivanja svega što se dešava na ovoj planeti, ostaje samo jedan osporen - vidljivi Bog, koji uporno starozavetnim ljudima, ali i celom svemiru naglašava ČINJENICU: da je On stvarni i pravi Bog: Ja sam onaj koji jeste BOG, pravi Bog, a ne onaj za koga Lucifer i njegovi anđeli misle i govore… Gospodnja je misija u Starom Zavetu. Zatim On Mojsiju nastavlja da govori i kaže: “I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu, imenom: Bog svemogući, /El Sadaj – imenica Bog u jednini/, a imenom svojim JAHVE, /imenica u jednini – “ja sam onaj koji jest”/ ne bih im poznat.” 2 Mojs 6, 3.Plan spasenja se zahuktavao. Izabran je jedan poseban narod koji će se zvati „Božjim narodom“. „I uzeću vas da mi budete narod i ja ću vam biti Bog, te ćete poznati da sam ja Gospod Bog vaš.“ 2 Mojs. 6, 7. „A Gospod iđaše pred njima danju u stupu od oblaka a noću u stupu od ognja…” 2 Mojs. 13,21.Onaj koji jest, objavio je svoju volju, moć i slavu došavši lično na goru Sinaj: „A Gospod reče Mojsiju: evo, ja ću doći k tebi u gustom oblaku da narod čuje kad ti stanem govoriti.“ 2Mojs. 19,9. „I sav narod vide grom i munju i trubu gde trubii goru gde se dimi i narod vodevši to uzmače se i stade izdaleka.“

“Kako pade s neba zvezdo Danice”

Kako je svemir došao u situaciju da je osporeno Božanstvo druge božanske ličnosti? Elohim su stvorili jednu anđeosku ličnost koja je bila vrhunac dotadašnje njihove stvaralačke moći. Tu ličnost su nazvali Luzifer – svetlonoša. Lucifer je bio na osnovu svojih aktivnosti i zadacima jako blizu svojim stvoriteljima. Biblijski izveštaj kaže da je postao Heruvim zaklanjač, da je bio horovođa pored Božanskog prestola: “Ja sam Bog, sedim na prestolu Božjem usred mora, a čovek si a ne Bog i izjednačuješ srce svoje sa srcem Božjim… ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti i sasvim si lep. Bio si u Edemu vrtu Božjem, pokrivalo te je svako drago kamenje … dan kad si se rodio načinjeni ti beše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim pomazan da zaklanjaš. I ja te postavih; ti beše na svetoj gori Božjoj, hođaše posred kamenja ognjenoga. Savršen beše na putevima svojioma od dana kad se rodi dokle se ne nađe bezakonje na tebi…” Jezekolj 28, 2 – 15. Dok je obavljao svoju zaklanjačku dušnost i hodao “posred kamenja ognjenoga”, Lucifer je nešto zapazio. Zapazio je ogromnu razliku koja je postojala između prve i druge ličnosti Elohima. Prva ličnost Elohima je bila toliko tajanstvena i moćna da je niko osim članova Elohima nije video. U blizini prve ličnosti Elohima niko nije mogao opstati – bila je to uništavajuća snaga i sjaj. Zato se u Luciferoviom umu pojavila sumnja da je druga ličnost Elohima zaista Bog jednak prvoj ličnosti Elohima. Ideja da je poglavar anđela, takođe stvorenje slično njemu se nastanila u njegovom umu. Nebeski poglavar, “vidljiva” druga ličnost Elohima, bio je stalno među njima, vidljiv – opipljiv, on je putovao po svemiru i razgovarao sa svojim stvorenjima “licem k licu”… dok je tako nešto bilo sasvim nemoguće za prvu ličnost božanstva. I ta predpostavka je postepeno prelazila u nezadovoljstvo i zavist. U Luciferu se javila želja da i on bude član Elohima: Ako može druga ličnost Elohima, zašto ne bi mogao i on, koji je tako savršen i mudar… Ta predpostavka, da je druga ličnost Elohima – STVORENJE, slično njemu, postala je glavni argument pomoću koje je Lucifer prevario trećinu presvetih, moćnih, razumnih anđela… I svi oni koji danas tvrde da druga ličnost Elohima nije pravi Bog, da nije u potpunosti jednak prvoj ličnosti Elohima, već nekakvo specifično stvorenje sjedinjuju se sa tom luciferovom predpostavkom.Ali svi oni koji u ovom teškom i prevarnom laodikejskom vremenu ostanu verni i apsolutno odani Bogu, spasitelju i posredniku Isusu Hristu, deliće

vlast sa Njim kroz svu večnost: “Koji POBEDI, daću mu da sjede sa mnom na prestolu mojemu, kao i ja što pobedih i sjedoh s ocem svojim na prestolu njegovu.” Otkrivenje 3,21. Najzad je Lucifer bio ubeđen da je u pravu i krenuo je putem bezakonja – na “sve ili na ništa”. Dok ga je Bog ubeđivao “Ja sam Bog tvoj stvoritelj a ti si samo moje savršeno stvorenje – Lucifer je tvrdio da je druga ličnost Elohima takođe stvorenje, jednaka njemu i da zato anđeli imaju pravo da sami odluče ko će im biti poglavar. “I posta rat na Nebu, Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždahu, i bi se aždaha i anđeli njezini i ne nadvadaše i više im se ne nađe mesta na nebu. I zbačena bi aždaha velika i stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koji vara sav vasioni svet; i zbačena bi na zemlju i anđeli njezini zbačeni beše s njom. . .” Otkrivenje 12, 7 – 9. “Kako pade s neba zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom, izaći ću na nebo više zvezda božjih podignuću presto svoj… izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s višnjim…” Isaija 14,12 – 15.

Isus Hristos Sobzirom da Elohim daju apsolutnu slobodu svim svojim razumnim stvorenjima, postojala je realna mogućnost da neko od tek stvorenih Božjih sinova pristupi Luciferovoj pobuni. Zato je napravljen PLAN SPASENJA. Druga ličnost Elohima, naš Stvoritelj i otkupitelj je rešio da ostavi svoj presto na Nebu, da se odrekne svoje božanske prirode i da postane jedno obično ljudsko biće – da postane Božji sin. Tvrdite da sam ja stvorenje, - Stvoritelj je uputio poruku pobunjenicima - evo ja ću postati najobičnije stvorenje, biću bezopasan kao golub, kao jagnje koje ide da bude zaklano... Onaj koji jest se još na Nebu odrekao svoje božanske prirode i moći, i zato nije mogao da se sam u svojoj sili infiltrira u devicu Mariju . Bilo je potrebno da Duh Sveti u svojoj božanskoj sili i najčistijoj svetosti to učini.. I tako je otpočeo proces oblikovanja ljudskog bića koje će se roditi i umreti kao takvo. Tek posle uznesenja, kada su razumni stanovnici neba klicala njegovoj pobedi... tek kada je u potpunosti ostvaren plan spasenja... Tek kada je njegov Otac stavio na njegovu glavu pobedničku krunu, i kada je seo na presto pored svoga Oca... tek tada se “sin čovečiji” ponovo prihvatio svoje božanske prirode, moći i slave.

Za sve one koji smatraju da je sve ovo nemoguće shvatiti, moram da ih podsetim na biblijske izveštaje. Biblija kaže da je Bog duh, /Jovan 4,24. 2.Kor. 3,17/ takođe i sveti i pali anđeli su duhovi./Dela 8,7. 19,13-15. Jevrejima 1, 14./ Postoji fundamentalna razlika između nas ljudi i duhova. Ljudi su u svemu ograničeni svojim materijalnim mogućnostima, dok za duhove ne važe naši materijalni zakoni. Duhovi vladaju materijom. Oni mogu biti nevidljivi ali mogu uzeti i bilo koji materijalni oblik. Duh sveti se spustio na Isusa u obliku goluba. Bog i još dva anđela su posetili Avrama u ljudskom obliku. Ta dva anđela su nešto kasnije u ljudskom obliku posetili i Lota. Sotona se javio Saulu u obliku “vaskrslog” proroka Samuila. I td. Ali, duhovi se mogu takođe i infiltrirati u bilo koju ćeliju ljudskog organizma. I te slučajeve imamo zabeležene u Bibliji. Isus je iz Marije Magdalene isterao 7 zlih duhova.Luka 8,2. Tih 7 duhova su boravili umutar Marijinog organizma i upravljali njenom voljom i aktivnostima.Iz jedne druge osobe je isterao celi legion zlih duhova. Marko 5, 2-19. „I kad iziđe iz lađe, odmah ga srete čovek sa duhom nečistim. Koji živeše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati… I dođoše k Isusu i videše besnoga, u kome je bio legion, gde sedi obučen i pametan; A kad uđe u lađu, moljaše ga onaj što je bio besan da bude sa njim. A Isus … mu reče: Idi kući svojoj i kaži im šta ti Gospod učini i kako te pomilova.” I z ovog ali i iz dugih izveštaja Svetoga Pisma možemo saznati, da duhovi mogu da borave u ljudima i da upravljaju njihovim ponašanjem i mogućnostima. Ova navedena osoba, dok su mnogi duhovi bili u njemu , bio je besan i neukrotiv, ali kada je Isus isterao zle duhove iz njega postao je pametan i smiren i Isus mu je dao zadatak da svedoči za njega. Znači, duhovi mogu da uđu u delove ljudskog organizma – odnosno, da se infiltriraju u njemu. Živeći u čoveku oni mogu da izazovu svakojake promene uključujući i psihosomatske bolesti… I nikakav problem nije bio za drugu ličnost Elohima da se infiltrira u organizam device Marije. Ali sobzirom da se on odrekao svojih nadljudskih mogućnosti još na Nebu, bilo je potrebno da Sveti Duh, ta prefinjena, moćna i sveta božanska ličnost upotrebi svoju moć i infiltrira Gospoda u Mariju. “A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija mati njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetoga. A Josif, muž njezin, budući pobožan, i ne hoteći je javno osramotiti, namisli je tajno pustiti. No kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti

Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je svetoga». Matej 1, 18 – 20. Prorok Isaija je to prorekao: «Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni.» Isaija 9, 6. Prorok Mihej piše: «A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Jidinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena.» Mihej 5,2. I dok je bio u telu marijinom i kasnije, kao beba i kao dete , i kao mladić a i kao odrastao čovek, Isus je uvek bio svestan ko je On... bio je svestan da je on svemoćni Bog u ljudskoj prirodi i da su njegovi «izlasci od večnih vremena»... «Ja sam pre nego se Avram rodio»... kazao je vladar svemira. Druga ličnost božanstva nije nikada prestala da postoji, samo je jedno vreme egzistirao kao ljudsko biće. Kada se kao dvanaestogodišnji dečak razgovarao sa rabinima u hramu, «i svi koji ga slušahu, divljahu se njegovom razumu i odgovorima»... I tada je bio svestan da njegov otac nije Josif, već Bog svedržitelj: «Zar ne znate da meni treba u onome biti što je Oca mojega.» Matej 2, 42 – 50. takođe i sva čuda koja je učinio živeći kao čovek među ljudima učinio je Božjom silom a ne svojom.

Isus – Božji sin Da li je Isus od večnih vremena Božji sin ili je taj naziv dobio tek rođenjem u Vitlejemu? Moramo znati da se nebrojeno mnoštvo Božjih stvorenja takođe nazivalo «Božjim sinovima» Jov 1, 6. Tvrditi da je Isus Božji sin, odnosno, da je malo manji od Boga - svoga oca, ili da uopšte i nije Bog, znači... da je Isus u neku ruku takođe STVOREN. I moramo znati da se onda sa tom teorijom usaglašavamo ne sa Svetim Duhom, već sa njegovim protivnikom – sa Sotonom. Da li je druga ličnost Elohima STVOREN? Da li je ON i u Starom zavetu nazivan SINOM? Postoje 2 proročko poetska kazivanja koja govore o SINU: 1. psalmista David - «Ti si sin moj, ja te sada rodih .. poštujte sina, da se ne razgnjevi i vi ne izginete na putu svojemu; ... Psalam 1, 7.12. 2. prorok Isaija - «Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu...» Isaija 9,6. Nesumljivo su ovo proročka kazivanja koja govore o budućim događajima...

Ali psalmista David takođe piše i ovo: «Reče Gospod Gospodu mojemu...» Psalam 110,1. Te reči je citirao i sam Isus a samim tim je i istakao njihovu važnost jer je Isus kazao: «Jer sam David kaza Duhom Svetim» Tu je Isus naglasio da je psalmista David pisao i izgovorio ove reči, vođen ne svojom mudrošću, nego vođen mudrošću Duha Svetoga - Mateju 22, 42-46. David ovde spominje DVE Božanske ličnosti – dva Boga /reče Bog Bogu mojemu/ i što je još interesantno, naziva ih istim imenima. Pitam vas: Zašto David, ako je već u prvom psalmu drugu božansku ličnost nazvao SINOM, zašto nije i ovde zapisao: Reče OTAC SINU SVOJEMU... ili reče BOG SINU svojemu, već je, kako je Isus naglasio – vođen Duhom Svetim, upotrebio dva ravnopravna božanska imena: «reče GOSPOD GOSPODU mojemu...» Ceo stari zavet je ispunjen objavom i intervencijama DRUGE BOŽANSKE LIČNOSTI. I zapazimo, NIGDE ta Božanska ličnost u starom zavetu ne naziva sebe BOŽJIM SINOM. Dok u novom zavetu ISUS, «Sin čovečiji» naziva Boga svojim ocem. Prvi Božji SIN ove planete – ADAM - je zgrešio i morao je da umre. Da ta smrt ne bi bila VEČNA, Njegov stvoritelj, u svojoj bezgraničnoj ljubavi i milosti, postao je ČOVEK, postao je BOŽJI SIN, postao je DRUGI ADAM, da bi umro umesto SINA BOŽJEG – ADAMA, da bi svojom smrću mogao da spase i Adama i Evu, ali i sve one koji ga budu verovali i prihvatili kao SPASITELJA – kroz Njega svi mi koji ga verujemo postajemo SINOVI i KĆERI BOŽJE – «a koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božji, koji veruju u ime njegovo. Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne ... nego od Boga.» Jovan 1, 12.13. O tome evanđelist Luka jasno kaže: «zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božji» Luka 1,35. Luka nije ovde zapisao «i on se zove Božji sin» već je kazao: «NAZVAĆE se... « buduće vreme.. Samo u okviru veličanstvenog plana spasenja, druga ličnost Elohima postaje BOŽJI SIN, postaje JAGNJE, postaje u isto vreme i «SIN ČOVEČIJI» i «SIN BOŽJI» postaje «DRUGI ADAM» da bi svi oni koji ga veruju mogli biti kao i ON – u isto vreme i sinovi ljudski i sinovi Božji....Tu misao navodi i apostol Pavle u Galaćanima 4,4. «Posla Bog sina svojega jedinorodnoga, koji je rođen od žene i pokoren zakonu.» «Rođenjem od žene», druga ličnost Božanstva, postao je Božji jedinorodni SIN. Prema ovim stihovima, Bog je poslao sina svojega koji je «rođen od žene», znači, rođenjem od žene /Marije/ druga božanska ličnost postaje Božji SIN:

Ime – Božji SIN, kao i probodene dlanove, druga božanska ličnost će nositi kroz svu večnost. Da ceo svemir i sva buduća stvorena razumna bića podseća na GREH, na njegove posledice, ali i na jedinstvenu veličinu Božanske žrtve na krstu.

«Nemoj imati drugih bogova uza me.»

Protivnici «trojstva» nas, koji smatramo da Biblija govori o tri ravnopravne, svete i uzvišene božanske ličnosti, i koji verujemo u njih – nazivaju «idolopoklonicima i mnogobožcima»... I zato citiraju Prvu božansku zapovest koja glasi:«Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Egipatske, iz doma robskoga. Nemoj imati drugih bogova uza me.» Vidljivi Bog, druga ličnost Elohima postaje u okviru Plana spasenja «jevrejski Bog». On dolazi lično u svojoj slavi i sili na goru Sinaj i objavljuje im svoju volju. Ali ... posle samo 40 dana taj izabrani Božji narod koji su sve to svojim očima videli i svojim ušima čuli, odbacuje svoga svemoćnog i živog Boga, pravi tele svojim rukama, od svoga materijala i kaže: «ovo su tvoji bogovi koji su te izveli iz zemlje Egipatske... STRAŠNO... I u celom Starom Zavetu, Jahve, vidljivi Bog, ima taj problem sa svojim narodom. Uporno Izrailjski narod želi, pravi i veliča «druge bogove». O tome prorok Isaija piše: «Ovako veli Gospod car Izrailjev i izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poslednji i osim mene nema boga.»«Osim mene nema boga» da li ove reči negiraju postojanje prve i treće ličnosti Elohima? NE! Celo poglavlje Isaijino – 44 – u kome je Bog izrekao ovu rečenicu govori o kojim «bogovima» je reč: «Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist... Seče sebi kedre, i uzima česvinu i hrast ... I biva čoveku za oganj, i uzme ga te se greje, upali ga te peče hleb i još gradi od njega boga i klanja mu se ... Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši pečenje i biva sit i greje se i govori: aha ogrejah se ... a od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja mu segovoreći: izbavi me jer si ti bog moj» Isaija 44, 6-17.

Sa time je Ja sam koji jest, imao problem sa svojim narodom. On je bio živi Bog, vladar svemira, a imao je u svome narodu «bogove suparnike», ništavne i bezvrene predmete, koje je bio primoran nažalost, da ismejava. Koliko je to bilo i smešno i tužno u isto vreme. Veličanstvenog i svemogućeg Boga zameniti za «rezanim likom od drveta» i tom neživom predmetu se moliti i klanjati, govoreći: «ti si Bog moj»... Jako razočarajuće... i zato je Gospod morao da ponavlja svome narodu: «Ja sam Gospod Bog tvoj ... nemoj imati drugih bogova uza me... osim mene nema boga» - Ako si sin Božji? Plan spasenja je tražio da druga ličnost Božanstva postane «telo», da postane «sin čovečiji, da bude «rođen od žene», da se nazove Božjim sinom. Za sve vreme boravka na ovoj zemlji, Isus je bio svestan da je u isto vreme i Božji sin i sin čovečiji.... Da je Isus Božji sin, potvrdio je lično Nebeski Otac prilikom Isusovog krštenja i prilikom Isusovog preobraženja: «ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji» Mat. 3,17. I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na njemu. I ja ga ne znadoh, nego onaj koji me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu to je onaj koji će krstiti Duhom Svetim. I ja videh i zasvedočih da je ovaj sin Božji.» Jovan 1,32-34. Isusa je Duh sveti odveo u pustinju na ispit vere. Sotona je želeo da kod Isusa izazove sumnju - da je On stvarno sin Božji...? Matej 4 glava. Isus ispunjen puninom Duha Svetog dobio je zadatak od svoga Oca da Duha svetog prenosi i na druge – Matej 3,11. Marko 1,8. Jovan 1,33.- Gospod je Duh, a gde je Duh onde je sloboda. 2.Kor. 3,17.Ovaj stih koriste kao dokaz oni koji su uvereni da Duh Sveti nije posebna božanska ličnost, već da je Duh Sveti sam Isus. Ali podsetimo se, i Sotona je duh. I njegovi anđeli su duhovi – Biblija ih naziva «nečistim duhovima» Mat. 10,1. 12,43., sveti anđeli su takođe duhovi, Biblija ih naziva «službenim duhovima» Jevrejima 1,14. Svi su oni DUHOVI. A mi smo LJUDI. Mi smo okovani zakonima materije a duhovi su SLOBODNI... Gospod je Duh a Jovan je čovek...

- Isus je stvoren kao «sin čovečiji» i postao je «sin Božji», poglavar sveštenički koji je uzeo na se grehe ovoga sveta, /Jevrejima

3, 1-6./, ali Ja sam koji JEST nije stvoren već je postojao od «večnih vremena» i sam je stvarao.../Jovan 8,58./ Isus je od rođenja pa do uskrsnuća bio ČOVEK, ali posle uskrsnuća oslobođen je bio telesnih zakona, i ponovo je postao DUH. To dokazuju sledeći stihovi: Jovan 20, 19.26. Luka 24, 36.27.

- Sin čovečiji – Isus iz Nazareta, koji prođe čineći dobro Dela 10,38. došao je sa neba – «Iziđoh od Oca, i dođoh na svet, i opet ostavljam svet i idem k Ocu.» Jovan 16, 28. , daje svoj život za život sveta – «Ja sam hleb živi koji siđe s Neba... i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta. « Jovan 6, 51. «I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinju, tako treba sin čovečiji da se podigne. Da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.» Jovan 3, 14.15.

- U početku beše REČ, i ... Bog beše REČ, Sve je kroz nju postalo što je postalo. . . I REČ postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine... Jovan 1,1-3.14. «I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, sin čovečiji koji je na nebu. Jovan 3, 13. Ovde apostol Jovan vođen Duhom svetim na jedan poseban način nazivajući Drugu ličnost božanstva REČJU piše da je REČ - BOG i da « REČ /BOG/ postade TELO.»

- Šta znače Isusove reči: «Ja i Otac JEDNO smo» Ovde sam Isus jasno tvrdi da je On jednak sa svojim Ocem. Ovde imamo navedene DVE Božanske ličnosti ili da budem jasniji DVA Boga: ISUSA i Njegovog Oca. Ako su apostoli bili uvereni da je ISUS BOG, a takođe da je i Otac – Bog... zar oni nisu dakle, bili, MNOGOBOŽCI? ZAR oni nisu bili UVERENI o postojanju dve Božanske ličnosti? Jovan 10,30. ili «da poznate da je Otac u meni i ja u njemu». Isto 38. ili «Ja sam put istina i život. Niko ne će doći k Ocu do kroza me.» ili «ko vide mene vide Oca» Jovan 14, 6.9.

Da se radi o svetom jedinstvu između dve različite ličnosti ukazuje i sam Isus kada kaže u molitvi upućenu Ocu: «Da svi jedno budu, kao ti, oče, što si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu...» Jovan 17, 21. U ovoj molitvi je Isus pokazao ogromnu želju da njegovi sledbenici budu jedinstveni kao što su jedinstveni On i Otac i da to jedinstvo bude i između Oca, njega i njegovih sledbenika. Želim vas podsetiti na to da su prvi ljudi bili stvoreni po obličju tog svetog jedinstva – «i biće dvoje JEDNO telo» 1 Mojs. 2,24.

Jedno vladajuće telo upravlja svemirom a to telo je tako uzvišeno, moćno i sveto da ga mi ne možemo shvatiti ... možemo samo nešto malo da naslutimo na osnovu reči iz Svetoga Pisma. «Potom reče ELOHIM, da načinimo čoveka po svome obličju, kao što smo MI, koji će biti GOSPODAR... « 1 Mojs 1,26. I IMENICA i GLAGOL i ZAMENICA u MNOŽINI... Apostoli su bili uvereni u postojanje Boga Oca. . . Ali !Da li su apostoli bili uvereni i da je i Isus takođe Bog ? Naveo sam već reči iz Jovanovog jevanđelja koje to potvrđuju: «BOG beše REČ i REČ postade TELO...». Apostol Pavle kada govori o istoriji Izrailjskog naroda kaže: «I svi jedno piće duhovno piše, jer pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima a ta stena beše Hristos.» 1 Kor. 10,4. ili«niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom svetim» 1.Kor. 12, 3. ili: «velika je tajna pobožnosti: BOG se javi u telu, opravda se u duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabožcima, verova se na svetu, uznese se u slavi.» 1 Tim. 3,16.Posle uskrsnuća Isusa Hrista. Isusov učenik Toma kada je postao svestan da pred njim stoji lično vaskrsli Isus izgovorio je reči zapisane u Jovanu 20,28.29: «Gospod moj i Bog moj». Isus ga nije ukorio što ga je nazvao BOGOM, već mu je kazao: «Isus mu reče: pošto me vide verovao si, blago onima koji ne videše i verovaše.»

Smrt na krstu«Jer ovo je krv moja novoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.» Matej 26,28. A kad ga razapeše razdeliše haljine njegove... a Isus opet povika iza glasa i ispusti dušu...» Matej 35.50. «jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživljevši Duhom.» 1 Petr. 3, 18.

Uskrsnuće i uznesenje «I gle, zemlja se zatrese vrlo, jer anđeo Gospodnji siđe s neba i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih... i od straha njegova uzdrhtaše stražari i postadoše kao mrtvi... a anđeo odgovarajući reče: Nije ovde jer ustade... Pa idite brže te kažite učenicima njegovim da je ustao iz mrtvih...» Matej 28, 2-10.

«I posle osam dana opet bijahu učenici njegovi unutra. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena i stade među njima i reče: mir vam ... Ovo se već trećio put javi Isus učenicima svojim pošto ustade iz mrtvih» Jovan 20,26.21,14. «I ovo rekavši videše oni gde se podiže i odnese ga oblak iz očiju njihovih. I kad gledahu za njim gde ide na nebo, gle, dva čoveka stadoše pred njima u belim haljinama. Koji rekoše: Ljudi Galilejci, šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koje se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo»» dela 1,8-11.

Ponovni dolazak «Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovim i s trubom Božjom, sići s neba; i mrtvi u Hristu uskrsnuće najpre, a potom i mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu...» 1 Sol. 3, 16.17. «Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki će biti dolazak sina čovečijega... Za to i vi budite gotovi, jer u koji čas ne mislite doći će sin čovečiji» Matej 24, 27.44.

Javljanje posle uznesenja «U podne care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanoga, koja obasja mene i one koji iđahu sa mnom. A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle, savle, zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se. A ja rekoh: ko si ti Gospodine? A on reče: Ja sam Isus koga ti goniš.» Dela 26, 13-16. «Bijah u duhu u dan nedeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koji govoraše. Ja sam alfa i omega, prvi i poslednji... I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom; i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih, i usred sedam svećnjaka kao sina čovečijega, obučenu u dugačku haljinu i opasana po prsima pojasom zlatnim.A glava njegova i kosa bejaše bela kao bela vuna, kao sneg; i oči njegove kao plamen ognjeni, i noge njegove kao mjed koji se rastiopi u peći i glas njegov kao huka voda mnogih... i kad ga videh, padoh k nogama njegovim kao mrtav i metnu desnicu svoju na me govoreći mi : ne boj se. Ja sam prvi i poslednji i živi; i bijah mrtav i evo sam živ u vek veka amin...» Otkrivenje 1, 10-19.

Duh Sveti

Najbolju definiciju Duha Svetog izrekao je sam Isus: «Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a neznaš odkuda dolazi i kuda ide...» Jovan 3,8.Ovde je Isus označio božansku samostalnost delovanja Duha Svetog rečima: «Duh diše gde hoće», takođe je napomenuo i da je njegovo delovanje sveobuhvatno, nedodirljivo i nevidljivo. Ali prema Isusovim rečima Duh se može prepoznati i to po glasu: «GLAS NJEGOV čuješ...» Proučavajući Sveto Pismo, šta možemo u njemu još saznati o Duhu Svetom? Prvo – da je on vodio, inspirisao i naučio sve pisce Svetoga Pisma kako će i šta će napisati. Sam Gospod Isus Hristos je kazao: «Jer sam David kaza Duhom svetim: reče Gospod Gospodu mojemu». Marko 12,36. Iako se te reči vode kao Davidove /davidov psalam/, Isus naglašava da su one bile napisane vođene Duhom Svetim. Apostol Pavle tvrdi to isto i kaže: «Sve je pismo od Boga dano» 1 Tim. 3,16.17. Nisu Sveto Pismo pisali samoinicijativno, LJUDI, čiji je jezik subjektivan, ograničen i koji brzo zastareva, već ljudi vođeni trećom ličnošću božanstva. «Suši se trava i cvet opada ali REČ BOGA NAŠEGA ostaje do veka.» Apostol Petar, vođen Svetim Duhom to potvrđuje rečima: «Jer nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni od Svetoga Duha govoriše sveti božji ljudi.» 2 Petrova 1,21. Prema navedenim Isusovim i Petrovim rečima, Duh Sveti je vodio proroke i Starog i Novog zaveta i učio ih šta da govore i pišu.

Plan spasenja U okviru plana spasenja, Duh Sveti dobiva veoma značajnu ulogu. On postaje izvođač svega što je potrebno da bi jedan grešnik mogao postati večni stanovnik neba. Ta saznanja su od životne važnosti i za tebe i za mene i zato prođimo kroz Novi zavet da bi smo se podsetili šta je Sveti Duh učinio i šta čini u okviru predivnog plana spasenja.Duh sveti je transformisao drugu ličnost božanstva u čoveka koji je u okviru tog procesa «rođen od žene»: «jer ono što se u njoj začelo je od

Duha Svetoga». Matej 1,20. Duh Sveti je bio u proroku Šimunu koji je oduševljen čekao dolazak Mesije: «Beše u Jerusalimu čovek po imenu Šimun. ... i Duh sveti beše u njemu. I njemu beše Duh sveti kazao da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjeg. I kaza mu Duh te dođe u crkvu...» Luka 2,25-28.Prilikom krštenja Isusa Hrista, Duh Sveti je sišao na njega u obliku goluba. Luka 3,22. Duh Sveti je boravio u Isusu i osposobio ga da On može da i druge krštava Duhom svetim Luka 4, 1. 3, 16. Marko 1,8.Isus je Duhom svetim izgonio iz ljude nečiste duhove. Ali, verski izrailjski poglavari su govorili da On pomoću kneza đavolskoga to čini. Isus je tom prilikom održao propoved i ukazao svima koliko je bitno da pravilno prepoznamo treću ličnost Božanstva i dela koja on čini.. «A ako li ja Duhom Božjim izgonim đavole, dakle je došlo k vama carstvo nebesko. Zato vam kažem: svaki greh i hula oprostiće se ljudima, a na Duha svetog hula ne će se oprostiti ljudima». Matej 12, 25 – 32.Kada njegovi učenici budu odgovarali za svoju veru, Isus je kazao: «Jer će vas sveti Duh naučiti u onaj čas šta trebate reći.» Luka 12,12.Posle uskrsenja i vaznesenja Isusa Hrista, apostoli i ostali isusovi sledbenici su ostali bez svoga vođu i učitelja. Da bi ih utešio, Isus im je kazao: «Ja ću umioliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama uvek» Jovan 14,16. Isus je trebao na nebu da vrši prvosvešteničku dužnost posrednika i zato je obećao svojim učenicima «drugog utešitelja» koji će biti sa njima UVEK»Taj «drugi utešitelj» trebao je da nastavi delo i učenje Isusa Hrista... Ko je taj «drugi utešitelj»? «A utešitelj Duh Sveti, kojega će Otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu i napomenuće vam sve što vam rekoh.» Jovan 14,26. Svi oni koji ne priznaju Duha za posebnu ličnost, već ga predstavljaju kao nekakav deo ličnosti Oca i Sina, trebaju da sa posebnom pažnjom pročitaju ove Isusove reči. Isus daje ime obećanom utešitelju – i naziva ga - sveti Duh, zatim kaže da će On umoliti Oca da pošalje Duha svetog u njegovo ime... Isus jasno odvaja ovog utešitelja i od Oca i od Sina i ukazuje na njega kao na posebnu ličnost oslovljavajući ga ličnom zamenicom «ON će vas naučiti svemu ... Isus je u jednome drugom

stihu kazao «On od Oca izlazi» ali te reči nisu u suprotnosti sa ovim njegovim rečima – one samo ukazuju na to da je Sveti Duh apsolutno usklađen u svom učenju i delovanju sa ostalim članovima Elohima.. Isus je trebao da krsti svoje sledbenike Svetim Duhom, to je bio njegov nebeski zadatak, zato on njima napominje u sedamnestom stihu da nije to nekakav novi duh, već onaj koga oni poznaju ... koji već «stoji u njima»: «Duha istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete , jer u vama stoji i u vama će biti.»Isus je zapravo na ovaj način odredio svoga zamenika u upravljanju i širenju jevanđelja na ovoj planeti. Gde je sveti Duh u tvome i mome ličnom životu... gde je Duh sveti u životu i aktivnostima tvoje i moje mesne crkve? Poznajemo li njegov glas? Da li On «stoji u nama»? Apostol Pavle piše: Dobri amanet sačuvaj DUHOM SVETIM koji živi u nama.» Ako Duh sveti ne živi u nama i ne upravlja našim preobraženjem «iz sile u silu – iz slave u slavu», onda će ZLI duhovi živeti u nama i upravljati uništenjem naše ličnosti. Apostol nije ovde zapisao «sačuvaj Bogom ocem koji živi u nama»... NE - jer je Duh sveti posebna ličnost koji treba u svojoj svemoći i sveobuhvatnosti «živeti u nama». Nije dovoljno da samo budemo svesni njegovog postojanja već da ta zajednica bude toliko jedinstvena da budemo kao i apostol uvereni da On živi u nama. Za širenje jevanđelja, bila je potrebna sila «ranog dažda». Isus je kazao: «Nego ćete primiti SILU kad siđe Duh sveti na vas i bićete mi svedoci i u Jerusalimu ... tja do kraja zemlje.» I učenici su ga poslušali, ostali su na miru – zajedno – «jednodušno» - sve dok se nije desilo nešto veličanstveno: «Kad se navrši pedeset dana bejahu zajedno svi apostoli jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu. I pokazaše se razdeljeni jezici kao ognjeni i sede po jedan na svakoga od njih. I napuniše se svi Duha svetoga.» Dela 1, 8. 2, 1-8.I odmah je bilo jasno da Duh postaje upravitelj Dela:

„I napuniše se svi Duha Svetoga, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.“ Dela 2,4.„Duh Sveti kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju“ Dela 5,32. . „A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa“ Dela 11,12. A kad oni služahu Gospodu i pošćahu , reče Duh Sveti: Odvojte

mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah“ Dela 13, 2. „A kad prođoše Frigiju i Galatsku zemlju, zabrani im Duh Sveti govoriti riječ u Aziji.“ Dela 16,6.„A kad dođoše u Miziju šćadijahu da idu u Bitiniju, i Duh ne dade.“ Dela 16,7. „I kad Siđoše iz Makedonije, navali Duh na Pavla da svedoči Jevrejima...“ Dela 18, 5.

Stefan, izabrani đakon, u svojoj propovedi iznosi istinu da je Duh sveti poučavao i narod staroga zaveta, Stefan kaže u Delima 7,51: «Tvrdovrati i neobrezanijeh srca i ušiju, vi se jednako protivite Duhu svetome, kako vaši oci tako i vi.» Stefan je tom prilikom došao u situaciju da bude svedok postojanja svetog Trojstva: «A Stefan, budući pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Božju, i Isusa gde stoji s desne strane Bogu. I reče: evo vidim nebesa otvorena i sina čovečijega gde stoji s desne strane Bogu».Novi Zavet a posebno biblijska knjiga Dela apostolska su prepuna delovanja Duha svetog: Duh vodi Filipa u obraćenju «uškopljenika» dela 8, 29 – 39.Duh menja progonitelja Savla u apostola Pavla: Dela 9, 17.Duh govori Petru: «A dok Petar razmišljaše o utvari, reče mu Duh: evo tri čoveka traže te. Nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa; jer ih ja poslah.» Dela 10, 19 – 48.Duh organizuje prvo misionsko putovanje: «Kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah. . . Ovi dakle poslani od Duha svetog siđoše u Seleukiju i odande otploviše u Kipar.» dela 13, 2-5.Duh deluje kao i Isus ne narušavajući volju svojih saradnika. O tome svedoči apostolski izveštaj zapisan u Delima 15, 28 – 31. «jer nađe za dobro Sveti duh i mi...» ali, nekad i podstiče aktivnost: «navali Duh na Pavla da svedoči Jevrejima da je Isus Hristos.» 18, 5.Sveti Duh je odredio ko će biti vladika prve hrišćanske crkve: «pazite dakle na sebe i na sve stado, u kome vas Duh sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom» 20,28.Duh je otkrio Pavlu šta ga čeka: Osim da Duh sveti po svim gradovima svedoči govoreći da me okovi i nevolje čekaju.» 20,23.

Zamislite tu divnu mogućnost svetoga Duha, da on može u isto vreme da bude u svakom deliću prostora ove planete... da može u isto vreme da prati i čita naše misli i osećanja. I ne samo da ih prati, već i da nam pomaže u našim slabostima moleći se Bogu za nas. O tome govori apostol Pavle koji je očito imao divnih ličnih iskustava sa Duhom svetim:«A tako i Duh pomaže nam u našim slabostima. Jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim. A onaj što ispituje srca zna šta je misao duha, jer po volji Božjoj moli se za sve svete.» Rimljanima 8,26.27.Zar ćemo se posle ovih reči još bojati i ustručavati od lične zajednice sa Duhom svetim. Zar da se bojimo onoga koji se moli i za tebe i za mene i za sve nas «uzdisanjem neiskazanim». Zar da se bojimo onoga koji svom svojom voljom plače pred Bogom za tebe i mene? On nam «pomaže u našim slabostima». Da li smo svesni kakvog odanog prijatelja u Duhu svetome imamo ti i ja. Da li smo osetili njegovu ljubav i zainteresovanost za nas lično? Duh sveti ima tu sposobnost da može u isto vreme da bude u svakom deliću ove planete ... Sobzirom da je Bog, On može i da čita tvoje i moje misli ... da čuje svaki vapaj naših osećanja i svaku našu pomisao ... i ne samo da čuje naše misli, već u isto vreme i da odgovori na njih.On naše misli, osećanja i vapaje upućuje Prestolu milosti. On nas povezuje sa našim posrednikom i Spasiteljem Isusom Hristom: «A vi ljubazni, naziđujte se svojom svetom verom, i molite se Bogu Duhom svetim. A sami sebe držite u ljubavi Božjoj, čekajući milosti Gospoda našega Isusa Hrista za život večni.» Juda 20.21.Ali on se ne moli samo za nas, on želi i da nas ponovo stvori, da nas «nanovo rodi» kako bi smo «po Božjoj volji» bili usklađeni sa zakonima nebeske harmonije i mogli da nastavimo život u večnosti zajedno sa bezgrešnim razumnim nebeskim stvorenjima.Da li je Duh sveti BOG – treća božanska ličnost Elohima? Odgovor je zabeležen u Delima 5, 3-5.: «A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu? ... Ljudima nisi slagao nego Bogu.» Petar jasno naglašava u ovim stihovima da je Duh sveti kome je Ananija slagao Bog. On nije rekao slagao si «Bogu ocu» već

samo «Bogu»: «da slažeš Duhu svetome ... ljudima nisi slagao nego Bogu»

O zar nismo srećni da je takav Bog stalno pored nas? Da prati naše misli osećanja i postupke. Da nas strpljivo uči, savetuje i čeka da mu se obratimo kako bi On mogao biti u nama, u našim srcima i umovima, da bi nas nanovo rodio i vodio u oblikovanju našeg karaktera za «život večni»...

Ali On se može ožalostiti – uvrediti...«I ne ožalošćavajte svetoga Duha Božjega, kojijem ste zapečaćeni za dan izbavljenja.» Efescima 4,30.

Znači, On nas 1. poučava, 2. nanovo rađa, 3. čini da možemo rasti i rađati duhovne plodove, 4. osposobljava nas da hoćemo i možemo da budemo uspešni evanđeoski radnici.I 5. kada završi proces obnove božjeg lika u nama onda On u nebeskim knjigama pored našeg imena stavlja PEČAT kojim potvrđuje za večnost da je njegov posao u nama završen.

Iskustvo sa Svetim DuhomPosle završene gimnazije i srednje muz škole, želeo sam da studiram dirigovanje i teoriju na muzičkom fakultetu. Cele sedmice su trajali prijemni ispiti i došao je petak po podne. Stajali smo ispred prostorija na čijim vratima su bili istaknuti spiskovi po kom redu i gde ćemo ulaziti i polagati. Ja sam čekao ispred prostorije na čijim vratima je bilo moje ime. I odjednom sam shvatio da se zalazak sunca veoma brzo približava i da neću moći stići da položim ispit pre početka subote. Počeo sam da razmišljam šta da radim. I doneo sam odluku: da čekam još pola sata i da onda odem svojoj kući. Nikakvu molitvu nisam uputio Bogu, samo sam razmišljao i odlučio se. Iz prostorije pored moje je u tom trenutku izašao moj školski drug Zoran Petrović, inače ateista, ušao je u prostoriju gde sam ja trebao da polažem, izašao je iz nje sa nekom fasciklom, ponovo je ušao sa tom fasciklom u prostoriju gde je polagao ispit, izašao je iz nje i kazao mi, Aco, uđi odmah ovde, ti ćeš sada ovde da polažeš. U tom trenutku nisam na ništa drugo mogao da razmišljam samo sam se posvetio ispitnim zadacima. Ispit je prošao i ja sam na vreme stigao kući da otpočnem subotnji dan. I tek tada mi je postalo jasno šta se desilo. Duh sveti je čitao moje misli. I čuo je moju odliku. Iako nisam tražio pomoć, iako nisam

uputio molitvu, On je istog trenutka delovao na misli i volju profesorice Zorislave Vasiljević, koja nije znala da ja stojim ispred vratiju susedne prostorije i nije mogla znati za moje probleme sa zalaskom sunca ... ona nije bila adventistica, odrasla je u pravoslavnoj porodici. Ali je ipak poslušno izvršila nalog Duha svetog i kazala je učeniku koji je upravo završio sa polaganjem ispita: Idi u prostoriju pored, uzmi dokumenta Aleksandra Krstića, donesi mi ih i kaži mu da odmah dođe ovde da polaže...Da li sada ja mogu da shvatim apostola Pavla koji nabrajajući trojstvo kaže: «zaradi ljubavi Duha» Rimljanima 15,30.Čim se subotnji dan završio ja sam sa nestrpljenjem došao na fakultet da vidim da li sam primljen na studije. I dok sam zevao u povelike spiskove pokušavajući da pronađem svoje ime, čuo sam korake. Okrenuo sam se da vidim ko to silazi stepenicama i ugledao sam zamislite upravo baš profesoricu Zorislavu Vasiljević i Darinku Matić – Marović. Zorislava me je zapitala: Aleksandre šta tražiš? Ja sam odgovorio. Gledam da li sam primljen. Ona je odgovorila: Pa kako ti da ne budeš primljen...Bilo je još predivnih mojih iskustava sa Bogom ali ovo pamtim posebno jer je bilo prvo. Ali i zato što je došlo posle mog velikog iskušenja. Dve godine pre toga, moja majka, koja nikada nije bila bolesna se iznenada razbolela i umrla. On je bila ratno dete i nikada nije primila niti jednu vakcinu. I onda je bila primorana da primi veoma jaku vakcinu protivu variole vere, jer je zbog vernosti Božjim zapovestima bila primorana da radi na rizičnom mestu...i nastupila je katastrofalna reakcija organizma – otkazao joj je sasvim imuni sistem i ona je veoma brzo umrla. Na sahrani je došao njen bratić, inače jedan od generala OZNE, i kazao mi: Mani se Boga i vere, vidiš kako je tvoja majka prošla, dođi kod nas mi ćemo se pobrinuti za tebe. Ja sam samo mirno odgovorio: Ostaću veran Bogu pa kako mi bude...

DUHTermin «duh» u Bibliji je veoma čest i označava mnogo toga. Da bi smo znali «razlikovati duhove», u Svetom pismu, Duh sveti se još naziva i Božjim duhom. I to je sasvim normalno, jer ga moramo razlikovati od nečistog ili đavolskog duha:«Ne znate li vi da ste crkva Božja i Duh Božji živi u vama» 1 Kor. 3,16. Kada govorimo o Božjem Duhu ne govorimo o nekom od anđela

heruvima ili o nekome nebeskom starešini već o Božanstvu... o Elohimu čiji je nesumljivo veoma bitan deo - sveti Duh. Danas je to posebno važno, jer su na delu «karizmatički /duhovničarski/ pokreti» u skoro svim hrišćanskim religijama koji naglašavaju prisutnost i delovanje «svetoga duha» u njihovim redovima.. Ali, ako uporedimo teološku doktrinu i praksu tih «karizmatika», sa Biblijom !!! onda možemo i smemo tvrditi, da taj njihov «sveti Duh», nije i Biblijski sveti duh... taj- njihov - duh nije onaj koji je inspirisao biblijske pisce i zato zapazimo biblijsko upozorenje na postojanje Božjeg duha, duha koji pripada Božanstvu – Elohimu, i onih drugih – suprotnih njemu: «jer mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga. Koje i govorimo ne reči što je naučila čovečija mudrost, nego što uči Duh sveti.» 1 Kor. 2, 12.13.Duh sveti je samostalan u dodeljivanju duhovnih darova: «A ovo sve čini jedan i taj isti duh, razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće.» 1.Kor. 12,11.Duh sveti nikada nije izgovorio reči: Ja sam Bog... međutim, prema svemu što smo do sada naveli iz biblijskog teksta, On nesumljivo ima Božanske atribute. Ponovimo ih: 1. On je zamenik Isusa Hrista – «drugi utešitelj»2. On nas uči i upućuje na sve ono što je Isus učio...1. On je vodio ljude u pisanju Svetoga pisma2. Isus je njegovom silom izgonio nečiste duhove3. Upravljao je direktno evanđeoskim projektima prve crkve,

obraćajući se svojim glasom i rečima, apostolima. I apostoli su uvek jasno prepoznali njegov glas -kao glas Duha svetoga.

4. Postavljao je vladike po crkvama5. Duh sveti se moli za nas6. Razdeljuje po «svojoj vlasti kome hoće» duhovne darove7. Krštava nas8. nanovo nas rađa – što je sinonim za ponovno stvaranje9. I na kraju nas ZAPEČAĆAVA za dan izbavljenja.

Da li sada shvatamo koliko je Duh sveti – kao ličnost koga trebamo

upoznati i sa kime trebamo živeti - važan za svakoga od nas. ISUS HRISTOS je nas spasao večne smrti svojom žrtvom na krstu. Bez njegove žrtve mi ne bismo mogli biti spašeni. On je naš prvosveštenik, naš otkupitelj i posrednik pred svojim Ocem ... ali praktični izvođač svega onoga što je potrebno da bi smo mogli nastaviti život u večnosti i život sa bezgrešnim stvorenjima je SVETI DUH. Večno i uzvišeno trojstvo se u novozavetnom vremenskom periodu RAZDELILO prihvatajući određene uloge u PLANU SPASENJA. Adamovim grehom je nastao jaz – užasan ponor između Elohima i ove planete. U PLANU SPASENJA: Prva ličnost Elohima ostaje ono što jeste nedodirljivi i nevidljivi svemoćni BOG. Druga ličnost Elohima postaje MOST između nas grešnika i Boga, kojim ponovo spaja izgubljene sinove i Oca, Isus postaje JAGNJE koje se žrtvuje da bi smo mi mogli biti pomireni sa Bogom i nastaviti život u večnosti. Dok treća ličnost Elohima dolazi na ovu planetu da se bori protivu zla u nama i oko nas. Duh sveti posvećuje svu svoju aktivnost i zainteresovanost za sve one koji žele da on u njima obnovi božansko obličje i zapečati ih za večni život.Zašto sam ja u ovom materijalu tako malo govorio o Bogu Ocu a mnogo više o Isusu Hristu i Duhu Svetome. Zato jer Božanstvo Boga Oca do sada niko nije osporio. Dok je božanstvo Isusa Hrista osporeno a takođe je osporena i njegova ravnopravnost sa Ocem. I Božanstvo Duha Svetoga je osporeno i još mnogo više, postoje ljudi koji negiraju da Duh sveti uopšte i postoji, egzistira i deluje kao posebna samostalna ličnost. A mi smo pozvani od Isusa da uspostavimo direktan kontakt sa njima da bi delo spasenja u nama i oko nas bilo završeno kako bi On mogao ponovno doći. «Nego ćete primiti SILU kad siđe Duh sveti na vas i bićete mi svedoci...»Apostol Pavle, vođen svetim Duhom veoma nadahnuto objašnjava vezu koja nastaje između Božanskoga uma i naših umova, kada nas Duh nanovo stvara i nas «telesne ljude» pretvara u «duhovne»: «A nama je Bog otkrio Duhom svojim, jer Duh sve ispituje i dubine Božije. Jer koji od ljudi zna šta je u čoveku, osim duha čovečijega koji živi u njemu, tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega. . . A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba

duhovno da se razgleda...» 1 Kor. 2, 10 – 16.«Duh sveti sve ispituje i dubine Božje» piše apostol – Duh sveti poznaje i ispituje i naše umišljene dubine koje možemo nazvati «plitkosti naših umova».Za vreme apostolskih misija, pojavili su se učenici, koji nisu znali da Duh sveti postoji. O tome možemo čitati u Delima 19,2. «Reče im: jeste li primili Duha Svetoga kad ste verovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh sveti. A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo.» Bili su to sledbenici Jovana «krstitelja», preteče Isusa Hrista, koji su verovali i krstili se vodom ali nisu bili obavešteni da Duh sveti postoji iako je Jovan jasno propovedao da će Isus «krstiti Duhom»...Možete slobodno da se pitate kako je to moguće, da oni nisu čuli za Duha svetoga, kada su za vreme pedesetnice svi apostoli doživeli čudo izlivanja svetoga Duha i kada je Božji duh veoma aktivno i jasno vodio razvoj i napredak prve crkve? Moguće je, jer ti «učenici iz Efesa» nisu od svojih učitelja dobili punu istinu. Verski učitelji koji su ih upoznali sa jevanđeljem, i koji su ih na osnovu njihove vere krstili vodom, nisu smatrali da je važno da ih obaveste i o postojanju Duha svetog jer i sami nisu u to bili ubeđeni. Da li znate da i danas postoje u Božjoj crkvi verski učitelji koji ne veruju da Duh sveti postoji? To su takozvani «protivnici trojstva». Oni su uvereni da na nebu postoji samo jedna Božanska ličnost, i da je to BOG OTAC. A da je Isus Hristos od večnosti samo «Božji sin», i da se on ne može nazvati «Bogom» već samo i jedino Božjim sinom, da Duh sveti nije neka posebna ličnost i niukom slučaju ne Božanska, već da je Duh sveti samo SINONIM iza kojeg se krije Bog Otac i Sin... Da li negde u Bibliji piše da se Otac i Sin predstavljaju i javljaju ljudima kao Duh sveti? I na kraju da bi definisali jasnije sve to, protivnici svetog Trojstva citiraju rečenicu sestre White koja glasi: «Duh sveti je sveprisutnost Oca i sina:» I to je tačno, svaka božanska ličnost poseduje nekakve uzvišene i moćne osobine i mogućnosti. Duh sveti poseduje tu svemoćnu božansku osobinu i moć da može u isto vreme da bude svuda prisutan. Na osnovu takvih mogućnosti, sve ono što je video i čuo On prenosi Ocu i Sinu. Na taj način Duh sveti predstavlja njihovu «sveprisutnost». Na osnovu te moći On čuje i naše misli i pobude i «moli se za nas

uzdisanjem neiskazanim». Znači On u isto vreme prati šta se događa u milijardama mozgova ove planete i spreman je da za svakog od tih milijardi stanovnika formulira kako apostol kaže «kako treba» molitve i uputi ih Bogu - nebeskom posredniku prvosvešteniku Isusu Hristu. Tako je On, među milijardama mozgova zapazio i moje misli i odmah reagovao na njih.Ja kažem «ON», Isus ga je takođe oslovljavao sa «ON»... Šta vi mislite, da li je Duh sveti ličnost za sebe ili se to Bog Otac predstavlja kao Duh sveti? Da se podsetimo na Isusove reči zapisane u Marku 3,28.29.: «Zaista vam kažem, svi gresi oprostiće se sinovima ljudskim, i huljenja na Boga, makar kakva bila, a koji pohuli na Duha svetoga nema oproštenja vavijek»Ovde Isus jasno razdvaja «huljenje na Boga» i «huljenje na Duha svetoga». Za njega su to huljenje na dve različite ličnosti. Ako su Bog Otac i Duh sveti ista ličnost, kako je moguće, prema Isusovim rečima, da za onoga koji pohuli na Boga ima oproštenje, a za onoga koji pohuli na Duha svetoga nema oproštenje ...? Šta uopšte znači hula na Duha svetoga? Sam Isus je bio deo tog problema. On je silom Duha izgonio đavole, a sveštenici su uveravali narod da On pomoću kneza đavolskog izgoni demone. Znači, jedna od hula toga vremena je bilo predstavljati Duha svetoga - đavolom. Zašto za hulu na Duha nema oproštenje? Svako odbijanje da Duha priznamo i prihvatimo kao nebeskog učitelja, slušajući njegove savete, ukore i poučavanja, vodi Njegovom udaljavanju od nas. A bez njega se ne možemo NANOVO RODITI... bez njega mi ne možemo biti ZAPEČAĆENI za dan izbavljenja. Bez njega, adventistička crkva ne može obaviti svoju misiju.

Da bi smo lakše mogli da shvatimo upotrebiću jednu ilustraciju:

Radio aparat moje stvarnostiDuh sveti želi da kontaktira lično sa mnom. I on mi upućuje poruku: Ako želiš da me slušaš, na frekvenciji 100,3 ISUS, je radio stanica gde možeš čuti moje savete i poruke za teba lično. I ja oduševljen odmah zabeležim tu frekvenciju kao Glas Duha svetoga. Oduševljen saznanjem da postoji frekvencija neba samo za mene, počnem da slušam redovno ovu radio stanicu. Ali nisam shvatio ozbiljno Isusovu vest o važnosti novo rođenja, ostavio sam to za kasnije, i zato slušajući Glas Duha svetoga, primetio sam da se ne osećam ugodno, da me boli glava da me leđa svrbe, i pod uticajem svega toga počeo sam da slušam druge

frekvencije i druge radio stanice, od kojih me nije bolela glava i od kojih sam se ugodno osećao. Prolazili su dani, meseci godine a ja nisam otvarao frekvenciju 100,3. jer su mi druge frekvencije bile ugodnije. Ali kada su me pritisli problemi, kada sam shvatio da sam u teškoj situaciji, setio sam se frekvencije «Glas Duha svetoga» i ponovo sam namestio svoj radio na nju. Međutim nisam znao šta se u međuvremenu desilo. Ožalošćen Duh sveti što sam tako dugo zaboravio na njega, ukinuo je tu frekvenciju za mene. A u isto vreme sotona je postavio svoju frekvenciju na poziciji odmah do ove - 100,4. Bila je to radio stanica Glas antihrista. Kada se Duh povukao sa svoje frekvencije, na tom istom mestu se sada neometano mogao čuti Glas antihrista. Taj glas je nastavio da nastupa kao da je on Duh sveti. Sobzirom da davno nisam slušao pravog Duha svetoga, ja nisam mogao da uočim razliku. Slušajući stanicu»Glas Duha svetoga» , uočio sam da mi nije više neugodno, da me ne boli glava i da me ne svrbe leđa. Shvatio sam da se Duh malo prilagodio meni lično i da je drugačiji nego ranije što je bio. I ja sam nastavio oduševljen da slušam Glas antihrista na poziciji na kojoj mi se ranije javio Duh sveti. Da sam shvatio da se Božji duh ne može menjati, ja bih primetio razliku i plakao bi i molio Oca nebeskoga da mi u ime Isusa ponovo pošalje svog Duha. Ali sobzirom da mi je baš odgovaralo to što sam slušao na radio stanici Glas antihrista uveren da je to glas Božji, ja sam oduševljeno nastavio da redovno kontaktiram sa Nebom preko ove stanice. Uveren da slušam Glas Duha svetoga.

Nije u procesu ožalošćavanja Duha problem u Nebu, problem je u meni koji nisam iskoristio mogućnost novog rođenja i kao telesan hristov sledbenik razmišljao sam i želeo telesno. Tako sam bio pogodan teren za prevaru. Jer se «Duh protivi telu i telo Duhu».

Cilj svih ciljeva

Cilj svih ciljeva svakoga od nas bi trebao biti upoznati lično Duha svetoga i uspostaviti čvrstu zajednicu sa njim. Zar apostoli nisu znali ko je Duh sveti? Zar nisu prepoznali njegov glas? Ponavljam Isusove reči: «Glas njegov čuješ»... Zar apostoli nisu odmah poslušali njegove naredbe i savete? Zamislite sada apostola Jovana, koji je čuo na gori probraženja glas Oca nebeskoga, koji je takođe dobro poznavao i glas svoga voljenoga Gospoda, a koji je poznavao i razlikovao među svim ostalim glasovima i

glas Duha svetoga. I sada vi njemu lepo kažete da Duh sveti nije nakakva posebna ličnost već da je to zapravo Otac nebeski...Koliko Duh sveti dobiva na značaju ako smo mi uvereni da On nije On nego neko drugi? Zamislite sada kako ćete se odnositi prema Radiši Antiću ako ste uvereni da on zapravo nije on, nego prerušeni Miroslav Pujić? Zar i sam Otac nebeski ne gubi na autoritetu, ako smo uvereni da se on nama nekada javlja kao Bog Otac a nekada kao Duh sveti? Zar to nije neka vrsta obmane? Da li nas Božje otkrivenje u spisima Njegove reči navodi na takve zaključke?Kojoj sili odgovara da mi mislimo da je Bog vladar koji obmanjuje svoje podanike... koji je nastupao prema apostolima čas kao Otac a čas kao Duh sveti? Koliko smo spremni da inteziviramo svoje molitve Bogu Ocu za Duha svetog ako smo uvereni da je Duh sveti On sam ili da je Duh sveti Isus Hristos? Sa strane biblijske objave ne postoji nikakva osnova za tako nešto.«Jeste li primili Duha svetoga kad ste verovali?» Biblija upućuje pitanje svakome od nas koji se nazivamo vernicima adv crkve.Neka je večna slava i hvala Elohimu: uzvišenom, presvetom, predobrom i pravednom Bogu Ocu, milostivom, večnom tvorcu i svemoćnom spasitelju Bogu Isusu Hristu i punom ljubavi, sveprisutnom Bogu Duhu Svetom sada i u večnosti. Amin!

AteistiOvo je sve napisano za one vernike koji prihvataju Sveto Pismo kao nebesku nadahnutu knjigu. A šta je sa onima koji ne veruju niti u Bibliju a niti u postojanje svevišnjeg? To su oni ljudi koji ponosno kažu – Ja sam ateist i ne verujem u ništa osim u naučne dokaze. A šta je to što tkz. nauka nudi kao alternativu postojanju Boga kao svevišnjeg tvorca i održavatelja svemira? Ukratko, ta nauka iznosi nekakve predpostavke, za čije prihvatanje je potrebno imati mnogo, mnogo i vere i mašte . Bila je, nekada davno – predpostavljaja "nauka"- ne možemo dokazati kada, neznamo ni gde niti kako, nekakva velika eksplozija nazvana «Veliki prasak» ! I od tog "velikog praska"slučajno su nastala sunca, planete, sistemi i galaksuje. Od istog materijala slučajno su nastala u isto vreme i sunca, koja milijardama godina gore i svetle istom jačinom do danas...i planete koje ne gore, već su hladne... slučajno je od tog istog materijala nastala i naša planeta...slučajno se ona za sve te milijarde

godina nije sasvim ohladila, slučajno je nastao život na njoj koji se slučajno milijardama godina oblikovao u razno razne organizme i koji je slučajno doveo do evolutivnih procesa i do slučajnog oblikovanja razumnih ljudi. I tako je slučajno nastao čovek sa svim divnim i savršenim mogućnostima svoga uma i tela. I sve se to odigrava milijardama i milijardama godina - SLUČAJNO. Nećemo sada uzeti za primer svemirske letilice, kompjuter ili laserski projektor, uzećemo za primer najobičniju drvenu stolicu na kojoj sedimo. Ko će od nas da poveruje da je ta obična i jednostavna stolica postala SLUČAJNO. Kažite ATEISTI da je stolica SLUČAJNO nastala – on će vam se sigurno smejati... Koliko VERE je potrebno da imamo da bi smo tvrdili da je stolica SLUČAJNO nastala. A koliko VERE je potrebno da bi smo poverovali – jer naučnih dokaza nema – postoje samo predpostavke – da je celi beskrajni svemir nastao slučajno, da je život u njemu nastao slučajno, da se čovek oblikovao slučajno i da besprekorno funkcioniše do danas sve – SLUČAJNO. Da li treba više vere da poverujemo u sve to ili ... da iza svega toga postoji svemoćni razum i ruke našeg TVORCA i ODRŽAVATELJA. Našeg predivnog Boga. Koji nam se otkrio preko mnoštvo biblijskih pisaca i to u različitim vremenskim razdobljima i podnebljima, ali sa istovetnom porukom JEVANĐELJA iza koje je stajala ista svemoćna sila i mudrost. Kada ateisti tvrde da nisu «zaostali vernici» znajmo da su oni zapravo veći vernici od svih nas vernika koji verujemo u postojanje Svemoćnog. Jer, veruju u nešto mnogo, mnogo neverovatnije. Poštujući svoj razum nikada ne bih mogao da tvrdim da je noć dan a dan – noć. I zato ne da verujem, nego sam uveren da postoji Elohim, presveto jedinstvo triju jednakih, svemoćnih i predivnih ličnosti koje su stvorile ovaj svemir i život u njemu i koje održavaju perfektnu funkcionalnost svega što su stvorile. Zašto ipak ljudi tvrde i veruju u nešto apsolutno nemoguće? Zašto rađe veruju u SLUČAJ a ne u BOGA? Zato što vera u Boga povlači sa sobom i ODGOVORNOST za svoje planove, reči i dela. Ateisti ne žele da budu odgovorni nikome osim samome sebi i ljudima od kojih imaju određene koristi. Zato rađe veruju u SLUČAJ nego u Boga. Postoje velike grupe «vernika» koji žele da pomire predpostavku evolucije sa Biblijskim izveštajem stvaranja. Oni kažu da je Bog samo stvorio prve oblike života, a da se kasnije milijardama godina evolutivnim

putem formirao život na ovoj planeti kakav ga danas poznajemo. I tu zamislite sve STAJE. Gde je taj evolutivni proces DANAS? Svi oni koji odbacuju literalni izveštaj Svetoga pisma o Božjem kreacionizmu za 6 planetarnih – stvarnih - dana – odbacuju zapravo i Boga kao svemoćnog tvorca. I Biblija kao sveta Božja knjiga gubi na značaju i nestaje u moru ljudskih ograničenih i nedokazanih predpostavki. Ja sam dragi čitaoče uveren da Bog postoji – a ti... ili možda veruješ rađe u slučaj...?

- Ovo je jedan mali deo iz knjige Sveto Trojstvo, koju ću uskoro izdati u elektronskom i papirnatom obliku.

napisao Aleksandar Krajslit