ТРОЈСТ ВО К ОМПОЗИЦИЈЕ КЛИМЕНТОВИХ БЕСЕДА

(поводом 1050-годишн.ице смрти/ Климента Охридског)

У досадашњим проучавањима К лиментових беседа обично се

правила разлика између две природе беседа. Пишући п оу ч ењ а,проповедник је имао на уму коме се обраћа, те је, стога, уве« јасан

и нема песиичких украса. П о х в а лн а с л о в а, међутим, била би

писана са књиж евним и религиозним заиосом.1) О вак ве поделе чи-

њеие су са(мо n pieiMja наслову , који је у себи тобож е носио и о1знакуза жаир. Приликом проучавања и поделе К лиментових беседа гае би се

могло поћи од наслова. Климентове беседе треба прихватити уопште

као с л о в а (logos), како их иазива Т еофилакт у Ж и т и ј у К л и-

м е и т а О х р ид с к о г. Све су беседе писане за одређене годи-

шње празник е и имају исту намен у, те се може говорит и само о ма-

њој или већој уметничк ој вредности 'поједивих дела, а ник ако о раз-

л и ч и т и м ж а н р о в и м а .

Од педесет слова која се приписују К лименту Охрвд ском, само

једна четвртина носи његово име.2) У насловима се појављују називи:

похвала (en'komiion), позсвалноје, слово, слово хвално, слово похвално

и поученије. Назив п о у ч е н и ј е не треба узимати у ооновном

значењу (didoslcai ia) и тиме иаглашавати ваопитни тренутак и не-

песнички захват. Т ребало &и, чини иам се, прихвати друго значење:

melet i — као размишљање (о нечему ) или као посебаи реторск и

1 У новије време ово мишљење излаже Емил Георгиј ев у Историк на

бг лгарската литература, 1. Софии, БАН, 1962, стр. 104—105.2 Слова Климента Охридског још у век нису довоњно испитаиа и критички

издата. Навод^мо и служ имо се само словима која у наслову носе Климентово

име: 1. П о х в а л а Ћ и р и л у (ПЋ) И. Ивановт>, Бг лгарски старини изт> Маке-

дониз, Софиз, 1931, _стр, 327—333. 11 П о х в а л а а р х а н г е л у М и х а и л у и

Г а в р и л у (ПМГ) И. Ивановт,, стр. 333—337. III П о х в ала п об ед он о с и уД и м и т р и ј у (ПД) Великии минеи четии. Октибрћ, Спб, 1880, стр 1920—1924.

IV П о х в а ^ а в а с к р е с е њ у Л а з а р е в о м (ПЛ) Л . В. Стозновичђ, Новмз,

слова К лимента Слев-ћнск аго, Спб. 1905, стр. 8—9. V П о х в а л а К л и м е н т у

п ап и р и мс к ом VI П о х в ал н о с л ов о Ј о ваву К р с т ит ел>у (ПЈК) А.

Поповђ, Описание рукописе! и каталогЂ книгђ церковнои печати библиотеки А. И .

Хлудова, Москва, 1872, стр. 387—392. VII П о х в а л н о с л о в о п р о р о к у З а-

х ар и ј и и р о ђ е њу Ј о в а н а К р с т и т еља (ПЗЈК), Велики^ минеи четии.

Сентабрћ, Спб- 1868. стр. 271—278. VIII П о у ч е њ е н« В а с к р с е њ е (ПВ).

И. И. Срезневскиа у Изв^ стин ИАН ОР С, 1863, X, 5, стр. 545—547. IX П о у-

ч е ш е н а Б о г о р о д и ч и н о п р е с т а в ље њ е (ПБП), Л . В. Стоановичђ, стр.

113—115. X П о у ч е њ е на П р е о б р а ж е њ е (ПП) Л . В. Стозновичђ , стр.

110—112. XI П о у ч е њ е н а с п о м е н а п о с т о л а и л и м у ч е н и к а (ПАМ),

И. И. СрезневскиА, стр. 541—542. Климентова слова позната су у бугарској ,

македонској, руској и спрској рецензији.

2 28 К њиж евност и ј език

жанр, који је нарочито неговао византијоки писац Георгије Пахи-

мер.') К лимент ништа више не поучава у поучењима него у похвалаима.

Н и у похвалама «ије више надахнут ного у поучењима. Не оме се

- заборавити ни природа таразника коме К лимент шоовећује беседу. ЗарВаскрсењу, Богородичаом преставл.ењу или Преображењу не одго-

вара више размишљање (поучење) , него само слављење и хваљење.

Досадашња испитивања су претежно на основу -језика покази-

вала блискост К лиментових беседа. К омпозициј,а беседа, међутим, и

неке стилоке особине које из ра-ст ају из природе к омповиције још иису

Д О'В О Л >Н О и с п и т а н и .

Распоред грађе је тројии. Но код К лимента није класична схема:

увод —

разрада — закл.учак. К лимент, како ће,мо показати, у другом

делу не „ разрађује" твму из увода. У другом делу,

— кој и је, по«е-

кад, просторно краћи од ос.талих, што се не би могло дрик лонити к ла-

сичној схеми, — К лимент више к азу је него што песнички образу је.

Стога се о деловима беседе може говорити као о ставовима који у

себи носе лирску или епоку грађу.'1)

К лимент беседник жели одмах да успостави одиос са слушаоци-

ма. Већина беседа већ од почетка ПРВОГ СТ А ВА има сличну ин-

тонацпју : ,,Се васија нам, христољупци, светозарнаја памет пребла-

женаго оца нашего Ћирила. . ." (ПЋ), ,,Н аста, празнољупци, пре-

светлоје тржаство беоплтних оил. . (ПМГ), ,,Се предитеча свето-

зарноје тржаиство ваокрсевија Х ристо ва образ показује. . ." (Г|1Л ).

Већ у почетку става К лимент се обраћа слушаоцима, непссредно

их позива и уводи у беседу: христол уггци (ПЋ) , празиикољупци

( ПМ Г) , братије (ПД , ПВ, ПБП, ПП, ПА М ). Нагласивши долазак

празника и позвавши слушаоце, чит ав први став је у знаку теме

празника и мотива к о'ји, понекад, произилази као глас беседникових

размишљања. К лимент одмах поставл»а тему беседе: Засијао нам је

спомен преблаженог сца ■ нашег Ћирила, новог апостола и учител,а

свим крајевима (ПЋ), Бесплотне силе што пресветлим зракама читав

свет озарују (ПМГ), ,,Дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да

се крсти, од њега, желећи.да омије грехе. . . Желео је Адамов преступ

да потопи у јорданоким водама. . ." (ПЈК ), „Да знате, браћо, данас

је празник светога (каже се име свеца). . . (ПА М).

Уз тему К лимент понекад поета>вл»а и мотив. У П ох в ал н ом

с л о ву Ј о в а н у К р с т и т ел>у, на пример, из теме доласка на

јордавске воде рађа се мотив ,,бање пакибитијске (првпорода). Кли-

мент остварује склад вођења теме и мотива у првом ставу. Не на-

пушта мотив, већ се пита „шта је то паКЈибитије (препород)" и даје

3 К. Krumbacher, Geschi cht e der by zant i n i schen Li t t er at ur,

M iinchen, 1897. str . 288.

4 У најновијем ироучавању реторског стила Јоваиа Ексарха Anneliese lag-

rei.i испитује само стилска гредства (Stilmittel), а не и композицију слова-Кли-

ментовог сувременика (Der rhet or i sche St i 1 i m Šest odnev des Ехаг-

c h e n J o an n es, Wlesbaden, 1956)

Трој ство композициј е К лимеитових бессдл 229

К ЛИ МЕН Т ОХРИДСК И

(дуборезна шсона XI V века у охридск ој Богородици Перивлепти)

230 К њиж евност и ј език

одговор: „ гарво биће (бит ије) заменио је рајски ж ивот, из ког а је

испао прадед наш А дам. . . и опет (пак и) биће ( битије) је заменило

бањом пресвет о oeo крштење".

Слично и у д-руг им беседама тема подстиче мотив. Т ажо је Х ри-

стово васк рсење у сагласју са вечним хри-шћанским ставом: о«и који

су презрели овај, пролазии живот , стекли су вечни (ПВ) .

ОбраћаЈњу слушаоцима, вођењу таме и мотива — успон дају

реторока и песничка средства. Равномерно понавл>ање свезе ,,јак о"

(као ) , на гаример, повезу је два појма у поређењу и као вертик ално

решење одржава архитектонику читаве поредбене слике ( ПД , П З ЈК ) .

К лимент најчешће анафорски понавља једну реч на почецима

песничких ритамских одсека ели-чне дужиие: се ( ПЛ ) , данас (ПЛ ,

ПБП ) , ка (ПЈК ), да (ПА М ) . А нафором чврсто води тему и мото-

ричним понав љањ ем једие. ударне речи остваЈруј е ритамск о- појмовну

градацију . А нафоре су понек ад ступњеви лествице преко којих тема

добија своју висину и опште, непригрдно трајање. У П о у ч е њ у

н а Б о г о р о д и ч и н о п р ес т а вл> е њ е К лимент метафором ,,да-

нас" ритмично рашчлањава тему Успења. Прва реченица, у којој је

суштина Успења, разлучу је се појмовно на кратке одсеке са анафо-

ром у (ва) :

„ Д анас, браћо, мати Гоопода нашега престави се из овога ж и-

вот а у ви ш-ње ц арст во , у обит ељ вечну у сељава се, у р ад ост вечну , у

весеље неизрециво, камо желе анђели да проникну.

Д анас прадеда А дама унука и госпођа у вечна станишта улази.

Д анас се ослобађа прабабина клетва која ј е на људској природи.

Д анас се богохулии Жидови посрамише када владик а Богоро-

дица на небо узиђе".

Ретко када Д РУГИ СТ А В почиње независно. И поред тога пгто

је у првом ставу поставио тему и, можда, развио један мотив, К ли-

мент гради акладан мост који слушаоца преводи у други став. У так -

вим. преводним реченицама обично заменица (тај ) као интонационо-

ритмички удар подсећа на тему првог става и наговештава нов ток .

Поред тога и речце (бо, же) навешћују нов став: ,,В тој бо радо-

сти. . ." (ПМ Г) , „Т ем чудом хоте народ утврдити. . .

" (ПЛ ) , „ Јего

же Јоан узрев. . " (ПЈК ), „К а тој , братија, светеј госпожди. . .

"

(ПБП) , „ Вест бо отац ваш небесни. . ." (ПА М ). После краћег првог

става П о х в а л н о г с ло в а п р о р о к у З а х а р и ј и и р о ђ е-

њ у Ј о в а н а К р с т и т е љ а, К лемент отворено исказује своје

старање о композицији дела. Други став, у коме ће да казује о до-

»гађају и личностима празник а, почиње речима: ,,Већ је време да

навадем јеванђелисту Луку, који исповеда о његовој светињи .

У другом ставу К лимент најчешће к а з у ј е о празнику. Тако

ће изнети главне линије Ћириловог духовног животописа (ПЋ). У

П о х в а л и н о б ед о н о р ц у Д и м и т р и ј у казаће само чиње-

нице везане за св.ечеву см:рт и победу: Д имитријева мољења у мла-

дим данима и к аснн је мучења. К лимент и опширно може да говори.

Т аква је његова прича о Захаријевој и Јелисаветиној старо-

сти ( П З ЈК ) .

23 1

К лимент поеекад узима основну причу из Светог писма. У

П ох в ал и в а с к р с ењу Л а з ар ево м сам догађај је казан

npeiMa јеванђелисти Јовану (глава X I ) . Ош ову П о х в а л и о г с л о-

в а Ј о в а н у К р ст и т ељу чине казивања јеванђелисте Матеја

(Ш , 13—17). По Матеју су иопричани осноен;и догађаји о«о nipe-

ображења Х ристова (ПП ).

У трима беседама живсст другоме ставу дају д и ј а л о шк и

о б л и ц и. Реплике, кој ик има четири, доста су развијене. Мојсије

и Господ воде дијалог у П о х в а л и а р ан г ел у М и х а и л у и

Г а в р и л у. Разговор воде и Јоваи К рститељ и Х ристос. Реплике

су дуге. Јоваиове су на.рочито ритамск и и песиички грађене. После

овог дијалога и Очевих речи након к рштења, Јован к ао да ок реће

главу и говори свима у једној дужој реплиии ( ,,Ја вам говорим. . ."

)

(ПЈК ). Поред других дијалога у П о х в а л н ом с л о в у З а х а-

р и ј и и р о ђ ењ у Ј о в а н а К р с т и т е ља, разговарају архан-

гел Гаврило и З ахарије.")

Нек а реторск а и песничка средства из првог става ттојављују•се и сада. К азивачки и прииоведни ток толико даје епск у чврстину

другоме ставу, да лирски чиниоци ник ада не могу надвладати. Н е-

колика пута налазимо само анафоре: друзи ( ПМ Г ) , в т бо дан, ту

(ПВ) , јегда (ПА М ). У дугачк ом другом ставу П о х в а л н о г

с л о в а п р о р о к у З а х а р и ј и и р о ђ ењ у Ј о в а н а К р с т и-

т ељ а К лимент постиже динамику приповедања реторским пита-

њ и м а и ч е с т им з аз и в и м а : о , о , о . . . о л е , о л е , о л е . . .

И споведним речима о »емогућности хваљења и прослављања

дела и дог аћаја, К лимент, понек ад, уводи слушаоце у Т РЕЋИ СТ А В

беседе. М а колико да су то речи о немоћи 'похваљивања, то је, ипак,

почетак похвалног става. К лимент овим речима списате л>1ск е ск ром-

ности, у зааиву своје немоћи наглашава похвалну природу става:

. „ И када се сагледају његови (Ћирилови) подвизи и прегалаштва и

сељења, нема тога ко би му похвалу сачинио" (ПЋ ) ; „ Нзикову (М и-

хаила и Гаврила) похвалу »и језик не може иарећи, ни ум не може

постићи да подо'6'но похвали. . ." (ПМ Г ) , ,,Н о, оставимо јудеј ско

безумље и Л азарево доброверије да похвалимо" (ПЛ ) , „ А ми по-

учење озо у сласт почитујући, смрт пресветлог пророк а З ахарија,

похвалу завршимо" (ПЗ ЈК ) .

Н а врхунцу другог става К лимент неколик а пгута почиње трећи

став. К азивачка линија достиже врхунац. У бвседнику звуче те до-

врхуњене речи, к ојима се су протстаеља или са ко ј им а се у саг лаш ава

лир1ск о-реторским током. Д руги став П о у ч ењ а н а Б о г о р о д и-

5 Скоро је Милорад Павић Венцловићеву беседу на Благовести са разра"

ђеним дијалозима назвао драмом: „прва драма написана на српском језику" (М.

ПавиН, I а в р и л С т е фа н о в и ћ В е н ц л о в и h, Књижевност, 1965, XII, 10.стр. 282—284). Овде се, па ма колико били разрађени дијалози, не може гово-,рити о драми као роду који има своје законе, већ само о дијалошкој беседв -

познатој у византијском проповедништву још од V века (видети: Д. Петканови,Тотева, Д амаск инит е в бг л г арс к а лит ер ат у ра, Софи#, 1965, стр-24. и ^ аље). И Клименту Охридском била је позната византијска традиција диј алошк их беседа.

232 К њиж еаност и ј език

ч и н о п р ес т а в ље њ е К лимент завршава речима о Јудииом

злобном приступању Божијој трпези. Т рећи став одмах почиње ре-

чима: „ Н о ми, браћо, не можемо такви бити. . Глас Господњи на

крају другога Става П о у ч е њ а н а П р ео б р а ж ењ е долази са

висине и уздиж е читав став: ,,И би с небеса глас koij'h говори: Ово

је син мој вољени, њега послушајте". Т рећи став почиње одјек ом

тога гласа: „ Овај глас и м.и слушајући, браћо, не лешимо се". Слично

почиње и трећи став П о у ч е њ а н а с п о м е н а п о с т о л а и л и

м у ч ен и к а: „ Т о све слушајући, браћо. . ."

По ирироди песничког грађења и к њижевног рода трећи став

ј е бли зак ирвоме, те т ак о у т рој ној сразмери имају симетричие по-

лож аје. А нафоре, к ојих сада има више, ионово наглашавају ритмове

из првога став: тех (ПБП), ти (ПБП) , Лазар (ПЛ ) , блажу (ПЂ ),

тем (ПА М ) , сима (ПМ Г), тема (ПМ Г). А нафорама „ радуј се" (ПД ,

ПМ Г) , познатим у А к а т и с т у Б о г о р о ди ц и и икосима ка-

нона, К лимент пост иже химто чни зву« и мелодиозност богослужбе-

не поезиј е.

Непосредан однос са слушаоцима К лимент , као и у првом

ставу, остварује позввањем — браћо (ПБ, ПБП, ПП, ПА М ).

К лимент - ник ада не наглашава личност беседиика. Само у

П о х в а л и Ћ и р и л у анафором „ блажу" ( називати кога блаже-

ним, орећним) говори у првом лицу једнине, вероватно стога што

прославља свога учитеља, духовног вођу и заштитника. К лимент није

граматички присутан у овојим беседама. Нзегова песничк а даровитост

ни'је прелазила естетичке средњовековие границе сразмере. У додиру

са темом и мотивом К лименто:ва м1исао добила је једноставне и јасне

облик е, што је уочио још његов животописац Теофилакт : „Овај је

саставио једноставна (aplus) и јасна (saf is) слова. . .".6)

Ђорђе Т РИ ФУ Н ОВИЋ

6 Теофилакт, К л и м е н т О х р и д с к и, Софи^, БА Н, 1955, стр 76—77-