svet na dlanu broj 57

lBESPLATAN PRIMERAK lbroj 57 lMART 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Transsibirska tura - izazov za avanturiste

Milion doživljaja duž7.865 kilometara


Milion doživljaja duž7.865 kilometara Jordanski zlatni trougao

Riznica uklesana u ružičasti kamen

Jordanski zlatni trougao

Riznica uklesana u ružičasti kamenMagija grčkih ostrva

Tamo gde se legende preplićusa stvarnošću

Magija grčkih ostrva

Tamo gde se legende preplićusa stvarnošćuRim je grad koji neprestano očarava i inspiriše

Muzej na sedam brežuljaka

Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše

Muzej na sedam brežuljaka

4 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2015.

Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2015. 5

4 Svet na dlanuSvet na dlanu mart 2015.

8

11

Milion doživljaja duž7.865 kilometara Tri države (Rusija, Mongolija i Kina), nekoliko moćnihi po mnogo čemu zadivljujućih gradova (Moskva,Jekaterinburg, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk,Bajkal, Ulan Ude, Ulan Bator i Peking)... Ili uz trasupruge nešto više od 150 naselja s železničkomstanicom. Slike prirode koja se iz kupea voza soznakom Grand Trans Siberian Express gleda...

12Bakšiš je ključ koji otvara sva vrataEgipat je jednako uzbudljiv u bilo koje doba godine. Put ovefascinantne zemlje zapravo treba krenuti s ubeđenjem da se...

26Čajanka na BosforuPočećemo od čaja. Bliski istok, pa i malo dalje, nezamisliv je bezčaja. U Turskoj se pije pre jela, za vreme jela i posle jela. Piju gatrgovci dok čekaju mušterije ispred radnji, pije se za vreme šetnjeulicama, dok se razgovara, ili samo razmišlja. Pije se crni, jači čaj,ili elma, voćni čaj od jabuke. Služi se u staklenim čašama...

Grad mog svetaDilemu koja me punih 15 godina muči o najlepšem gradu na svetu rešio sam

za samo pet dana. Između Edinburga i Vankuvera izabrao sam Barselonu!Nigde grad nije toliko bajka niti je igde bajka toliko grad kao u slučaju

blistave dijademe naslonjene na severozapadni Mediteran. U pravu je pisactvrdeći da je grad stvorio čoveka i njegove navike...

14Riznica uklesana

u ružičasti kamenKada je 1965. godine jordanski kralj Husein zamenio sa Saudijskom

Arabijom 6.000 kvadratnih kilometara jordanske pustinje za 12kilometara obale južno od Akabe, osim prostora za proširenje svoje...

broj57

na dlanuna dlanulBESPLATAN PRIMERAK lbroj 57 lMART 2015.MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

32Ovde mašta može da leti

Palme su uobičajen prizor duž celog Sredozemlja. Prolazimo pored njih,a da se i ne osvrnemo. Međutim, one su prvi znak posebnosti jednogostrva i njegovog glavnog grada. One su prva asocijacija pri pomenu

Palma de Majorke, glavnog grada Majorke i Balearskih ostrva...

Svet na dlanuSvet na dlanumart 2015. 5

Šta nudimo novo u novoj sezoni? Predivnoleto na jednom malom, ali i autentičnomgrčkom ostrvu. Usidrilo se između

Rodosa i Krita. Ime mu je Karpatos i idealno jeza one koji traže mir u plavetnilu i mirisimaSredozemlja. I do Karpatosa, kao i svih drugihgrčkih a vama dragih ostrva, ovog leta letećese našim specijalnim čarterima. Pratili smo iželje onih koji vole kontinentalni deo oveprelepe zemlje. Posle skoro 20 godina vratilismo se na Peloponez, kolevku grčkecivilizacije. Sa KonTikijem, naravno, letomožete da provedete i na čarobnomHalkidikiju, ali i Olimpskoj regiji koja je namaiz Srbije najbliže grčko more…Egipat ili Jordan? Bilo gde da krenete nećetepogrešiti. Šarm el Šeik i Hurgada su ponosEgipta, sunce i peščane plaže zaštitni znak ovezemlje, a koralno more, dobri hoteli igostoprimljivost pečat na vrednost turističkeponude. Jordan je na istom moru a Akaba kaojedini turistički centar sve je zanimljivija zaturiste iz celog sveta najviše zbog sjajnogsmeštaja i veličanstvenih peščanih plaža…Ukoliko imate vremena predlažem da zajednoprovedemo 15 dana na jednom divnom i umnogo čemu atraktivnom putovanju. DoMoskve se leti avionom a od Moskve doPekinga, preko Novosibirska, Krasnojarska,Irkutska i Ulan Batora, putuje se vozom.Priznaćete, i izazovno i atraktivno…Na Sajmu turizma informacija više tražila seza krstarenja Dunavom. Ako sebi priuštite ovajdoživljaj, a u ponudi je više varijanti ovečarobne plovidbe, doživećete sve lepote nesamo moćnog Dunava već i gradova koji su seugnezdili na njegovim obalama… Dođite dauživamo zajedno, KonTiki Travel, to već znate,uvek daruje ono najlepše, najuzbudljivije,najatraktivnije...

Svet na dlanuSvet na dlanu

Sa nama je sve doživljaj

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd,Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Glavni urednik: Slobodan Mićić, Odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković,Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

Svet na dlanuSvet na dlanu

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79ISSN 1452-0071 magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000

uflebtf{obUlice u Japanu nemaju imenaSistem adresa je, manje-više, svuda na svetu isti. Adresa sadrži ime ulice i svaka zgrada ima svoj broj.

Tako veoma lako možemo naći određeni objekat. Međutim, u Japanu se situacija razlikuje. Tamo uliceuopšte nemaju imena. Samo par nekih velikih ulica označene su na taj način, ali to niko ne koristi. Pre negošto pomislite da je nemoguće snaći se u sistemu bez ulica, objasnićemo vam pobliže kako to funkcioniše.Svaki grad je podeljen u blokove. Blokovi su okruženi ulicama koje nemaju imena, te je stoga kadatražimo određeni objekat potrebno da znamo u kom se bloku nalazi. Blokovi nisu uvek poređani pospecijalnom redu, te nam je za pronalazak određenog bloka nekad potreban GPS uređaj, mapa ilimobilni telefon. U Japanu postoje mape na skoro svakoj raskrsnici, te turistima nije problem da se snađu.Kada dođete do željenog bloka, onda je potrebno da pronađete objekat koji tražite i koji takođe ima svoj broj.Brojevi ne idu po rasporedu, već se zgradama daju onako kako se koja napravi. Tako može da se desi da brojeviidu sledećim redom 1, 3, 15, 2 i tako dalje. Stoga se često, kada se u Japanu nekome daje adresa, uvek ubacii objašnjenje. Na primer, zubarska radnja se nalazi preko puta pijace, a sa leve strane je soliter itd…Nama možda ovakav sistem deluje komplikovano, ali on sasvim normalno funkcioniše u Japanu iu još par susednih zemalja, koje su od Japana preuzele ovakav način adresiranja.

ibibib///

Early booking

SLOBODAN MIĆIĆ, glavni urednik


Preporuke Leto 2015.

Kuba

Sve boje nevinostiKad se Kristifor Kolumbo iskrcao 1492. na Kubu, zasenjen lepotom,bujnim zelenilom i tirkiznim morem uz bele peščane plaže, zapisaoje u dnevnik: “Otkrio sam mesto koje ljudske oči nikada nisu videleniti će videti ovakvu lepotu”. Isto misle i turisti širom sveta kojidecenijama hrle na najlepše i najveće osrvo Velikih Antila uz Jamajku,Dominikanu i Portoriko. Sve što je svetskom turizmu dala Kuba nijeni delić onoga što može da ponudi mada mnogo kažu da je zato iveličanstvena jer je sačuvala “nevinost” pred svetskim turističkimmlinom. Upravo to je čini i intrigantnom...

Leto u (pre)lepom zalivu MediteranaProvedite leto u Antaliji. KonTiki je samo za vas obezbedionajkomfornije i najbolje hotele u jednom od najlepših zalivaMediterana. Peščane plaže Konjalti i Lara, toplo more i sunce kojevas miluje od jutra do mraka, bazeni za vas i vašu decu, fascinantniBič park čiji se, preko dana atraktivni kafići, noću pretvaraju udiskoteke, duge šetnje uz obalu senovitim stazama... Antalija nudi i šoping u velikim tržnim centrima, mir i tišinu uhotelima s hiljadu i jednim sadržajem na obodima grada, ludiprovod u centru... I okruženje ovog grada, ukrašeno istorijskimspomenicima, jednako je uzbudljivo kao što će biti i vaše letovanjeukoliko čarterima KonTiki Travela krenete put grada i jedne odnajlepših regija Mediterana. Tamo, gde je rođen - Sveti Nikola.

Antalija

Majorka

Destinacija za carski odmorMajorka je KonTikijeva ovoletošnja destinacija za carski odmor.Direktan čarter let, hoteli sa dve i četiri zvezdice, predivne peščaneplaže, bezbroj skrivenih uvalica koje zapljuskuje plavetnilo toplogmora, raznolikost pejzaža, odličan šoping, nezaboravan noćni život...Takođe i mogućnost da uz povoljne cene koristite rent-a-car i samiobiđete ostrvo, pronađete svoj kutak za odmor ili restoran uhladovini s nacionalnim specijalitetima, hladnim pićima i zapanjujućeniskim cenama...Majorka je ponosna i na svoj glavni grad Palmu, na staro gradskojezgro i moderne bulevare sa bezbroj prodavnica, ali i na sve ono štoje čini jednom od najprestižnijih letnjih destinacija sveta. Pridružitenam se, Majorka ima ono što drugi nemaju.

Grad u kome je sve dozvoljenoAmsterdam je na prvom mestu kada su "parti" destinacije Evrope upitanju, ali je ujedno i jedan on najlepših i najneobičnijih gradovaEvrope. Grad u kome je sve dozvoljeno, u kome se održavajufenomenalne žurke po klubovima i diskotekama koje traju i do 9ujutro. „Grad na vodi”, „Rembrantov grad”, „severna Venecija”, kakoga još popularno nazivaju, osvojiće vas jednostavnim i pristupačnimljudima. Legalna droga, čuveni kofi šopovi, poznati klubovi čineAmsterdam jednom od "top parti" destinacija u svetu.

Amsterdam

mart 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 7

Hurgada

Spektakli kao iz „1001 noći“Hurgada je turistički biser Egipta. Crveno more i sunčeva svetlost,koja na pučini stvara tanku liniju između neba i mora, dar je prirodekoji Hurgada nesebično deli sa brojnim gostima. More, pesak, palme i mirisi Orijenta, načičkani bazari u kojima jecenjkanje obavezno, popularne cene vanpansionske potrošnje,restorani i barovi sa spektaklima kao iz „1001 noći”... Ako ste surferili volite ronjenje, obavezno letujte u Hurgadi jer onaj mističnipodvodni svet nigde nije toliko očaravajući kao ovde. Jedan danodvojite i za posetu fascinantnom Luksoru, arheološkoj prestoniciEgipta. I još jedan da obiđete pustinju, jašete na kamili, družite seuz večeru s beduinima... Samo za Vas KonTiki je rezervisao najboljemeđu 150 hotela. Hurgada, veliko zadovoljstvo za malo para...

Mali raj za velike hedonisteSicilija, najveće italijansko ostrvo, očarava egzotičnim mirisima, jarkimbojama i čudesnom svetlošću. Smeštena na obodu Evrope i u centruSredozemnog mora, od pamtiveka privlači avanturiste. Arhajskalepota „terra sente“, kako je nazivaju gostoprimljivi Sicilijanci, raj jeza hedoniste...Rajske plaže Jonskog i Tirenskog mora, fascinantna priroda i ljudi,živi vulkan Etna, haotičan i emocijama nabijen život na ulicamaPalerma i Katanije, čine je jednom od najuzbudljivijih KonTikijevihdestinacija za odmor i sva druga zadovoljstva. Gastronomska kuhinja, dobra vina, zanosna muzika i neodoljiv šarmSicilijanaca, učiniće vaše letovanje na ovom romantičnommediteranskom ostrvu, prepunom iznenađenja, nezaboravnim.

Sicilija

Azurna obala

Plavo je boja zadovoljstvaŠta povezuje Nicu, Kan i Monte Karlo? Nalaze se na jugu Francuske,stecište su bogatih i slavnih, ali i mesta gde se može uživati u lepotimora i svetski poznatim kolekcijama muzeja i galerija.Kan, Nica, Monte Karlo... Azurna obala. Ime joj je, 1887. godine,darovao za sva vremena književnik Stefan Ližijer. Za Engleze, koji sumožda i najzaslužniji što je to danas jedna od najatraktivnijih svetskihturističkih destinacija, ona je i dalje samo Francuska rivijera. Otkrili suje još početkom XVIII veka. Istina, bili su to dani kada su u svemu,zimi, uživali u brdima iznad današnje Nice, A onda su, ostala je priča,jedne hladne zime odlučili da urede obalu i naprave šetalište. Danasje to Englesko šetalište. Ostalo je ime i osam kilometara „staze“ uzobalu, uz koju su smešteni najelitniji hoteli i vile ovog mediteranskoggrada. I priča o uzbudljivim lepotama Azurne obale, koju godišnjeposeti 10 miliona turista i potroši oko pet milijardi evra.

Legendarni tramvaj s brojem 28Jedan od načina da doživite duh Lisabona je vožnja legendarnimtramvajem 28, ali i elvadorom, posebnom vrstom malih žičara kojepovezuju delove grada.Grad se sastoji od četiri glavna distrikta: najstarijeg dela Alfama, gdese nalaze stare kuće i taverne u podnožju zgrada, u kojima se uzzvukove fada služi tipična portugalska kuhinja. Gornji deo grada jeBairo Alto, koji je boemski i pesnički kraj, ali tu su smešteni inajposećeniji noćni klubovi. Donji deo grada, Baiš, predstavlja samcentar Lisabona i Kiado na kom se nalaze najpopularniji kafići.Lisabon je bogat arhitektonskim spomenicima u gotskom, manuelinskom,baroknom, tradicionalno-portugalskom, modernističkom i postmoder -nističkom stilu. Tu je i čuveni kip Hrista Kralja čija je statua visoka 28metara, a nalazi se na postolju visine od 75 metara, podignut po uzoruna onaj iz Rio de Ženeira. Na ovaj kip možete i da se popnete…

Lisabon

l ČARTER LETOVI, BRZI TRANSFERI DO HOTELA l NAJBOLJI ODNOS CENA I KVALITETA PONUDE l HOTELI SA TRI, ČETIRI I PET ZVEZDICA l POGODNOSTI PRILIKOM PLAĆANJA, BESPLATAN SMEŠTAJ ZA JEDNO ILI DVOJE DECE…


Tri države (Rusija, Mongolija i Kina),nekoliko moćnih i po mnogo čemuzadivljujućih gradova (Moskva,Jekaterinburg, Novosibirsk, Kras -

nojarsk, Irkutsk, Bajkal, Ulan Ude, Ulan Batori Peking)… Ili uz trasu pruge nešto više od150 naselja s železničkom stanicom. Slikeprirode koje se iz kupea voza s oznakomGrand Trans Siberian Express gledaju širomotvorenih očiju i bez daha, deo su izazova sainsertima iz bajkovitog putovanja. Železničkapruga od Moskve do Pekinga duga 7.865 kilo-metara baškari se poput vijugave zmije pros-transtvima mistične Rusije, ali i jednakonepreglednim i zagonetnim prostorimaMongolije i Kine...

KonTiki Travel, uvek spreman da prijatnoiznenadi svoje putnike, ovu čudesnu pričupretvorio je u 16 dana doživljaja s milion i

jednom slikom, ali i utiskom za sva vremena.Priča o spajanju do tada nespojivog, o bržoj

a toliko potrebnoj komunikaciji ljudi sa dvedaleke i hiljadama kilometara udaljenih tača-ka, kao i njihovom povezivanju u željeneokvire efikasnijeg funkcionisanja privrednih iekonomskih tokova, započela je tačno pre 124godine. Ideja da se Transsibirskom železni-com, od Moskve do Vladivostoka, povežeevropski deo Rusije s dalekoistočnim krajevi-ma ove prostrane zemlje je pretvorena u delo

započinjanjem gradnje 1891. Danas jeTranssibirska železnica deo kompleksa kojijoš čine Transmandžurijska železnica (vodido Pekinga) i Transmongolska železnica kojapreko Mongolije i Ulan Batora takođe stiže naperone Pekinga. Raspadom SSSR-a ove prugesu ostale svojevrsne turističke atrakcije, jed-nako za strance koliko i za same Ruse. A natom putu…

Sve počinje u raskošnoj Moskvi, prestoniciRusije ulepšanoj veličanstvenim zdanjima


Polazak 23. majaNa Transsibirisku turu kreće se 23. maja s beogradskog aerodroma na koji se u povratku sleće 17.juna. Od Moskve do Pekinga putuje se vozom. Smeštaj je u četvorokrevetnimkupeima (7 noćenja) i dvokrevetnim sobama u hotelima (8 noćenja). OdPekinga do Beograda prevozno sredstvo je avon (sa sletanjem u Moskvi). 3.250€

Milion doživljaja duž7.865 kilometara Milion doživljaja duž7.865 kilometara

Sve počinje u raskošnoj Moskvi, prestonici Rusije ulepšanoj veličanstvenimzdanjima Kremlja, Crvenim trgom, Hramom Hrista spasitelja, UniverzitetomLomonosov, Boljšim teatrom, uzbudljivo atraktivnim metroom i ljudimafascinantne životne snage i tradicionalnog gostoprimstva

umart 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 9

Kremlja, Crvenim trgom, Hramom Hristaspasitelja, Univerzitetom Lomonosov, Boljšimteatrom, uzbudljivo atraktivnim metroom iljudima fascinantne životne snage i tradi-cionalnog gostoprimstva. Iz Moskve, u avan-turu od 7.865 kilometara, kreće se putJekaterinburga, glavnog grada Uralske oblasti.Osnovao ga je car Petar I 1723. godine. U nje-govoj bogatoj istoriji krije se i strašni prstsudbine. U gradu koji je osnovao car, boljše-vici su na mestu današnjeg “Hrama na krvi”

streljali baš cara, ali cara Nikolaja II i njegovuporodicu. Čuvenu carsku porodicuRomanov… Ovaj grad je i bitna geografskatačka - granica je između Evrope i Azije.

Posle Jekaterinburga voz se zaustavlja uNovosibirsku, najvećem gradu Sibira i trećempo veličini gradu u Rusiji. Osnovan je 1893.kao mesto budućeg mosta na reci Ob, bitnestrateške tačke za izgradnju železnice. Starigrad i danas ljubomorno čuva svu lepotuarhitekture koja je kao glavni materijal koris-

tila drvo. U novijem delu su Trg Lenjina ifascinantna zgrada Opere i baleta čija je visi-na zadivljujuća.

Zadivljujuća je i lepota Irkutska, gradanadomak jezera Bajkal. Autentičnost arhitek-ture ali i način života je ono što osvaja naprvom koraku. Fotografisanje ispred iliunutar Etnografskog muzeja na otvorenomzauvek će podsećati na ono što je Sibir bionekad kao i šta je danas.

Bajkal, grad s prefiksom jednog od najstar-


ijih naselja na obali velikog istoimenog jezera,takođe je fascinacija posebno upečatljiva savidikovca “Kamen Čerskoga” odakle se sjajnovidi mesto isticanja reke Angare… Ne pro-pustite i da uživate u onom što nudi MuzejBajkala...

Ulan Ude je prestonica AutonomneRepublike Burjatije, koja je sastavni deoRuske Federacije. Burjati su etnička grupaslična Mongolima s bogatstvom običaja kojisu nastali kao posledica različitih kulturnihuticaja. Simbol grada je manastir Ivolginskij,centar budizma u Rusiji...

Na ovom putu su i veličanstvena Mongolijai njena prestonica Ulan Bator. Priča oMongoliji je i priča o osvajaču Džingis-kanuali je i mnogo, mnogo više od toga. Kažu dasu ovde promene dolazile sporo ali su, uprkossvemu, ipak stigle. Ulan Bator je danas mod-eran grad koji se pred gostom ponosiprošlošću ovekovečenom kroz priču o manas-tiru Gandan, centru budističke religije s mon-golskim budističkim univerzitetom i bib-liotekom s vrednim izdanjima…

Ulan Bator je i pretposlednja stanica naputu do cilja, do Pekinga. Mongolsko-kineskagranica prelazi se kod mesta Erljan odakle senaslućuju svetla Pekinga, megapolisa nest-varnih zanimljivosti i lepota...

Prolazak kroz šest vremenskih zona

1Na ovom putovanju, koje počinje 23. maja a završava se 16 dana kasnije, prolazi se kroz šestvremenskih zona...

2Najveća železnička stanica od Moskve do Pekinga je Novosibirsk. Udaljen je od Moskve 3.336kilometara.

3Najneobičniji deo na pruzi je Angasoljanskaja petlja, sedam kilometara dugi nagib u pravcuBajkala.

4Tarnačukanskij je najduži tunel (dva kilometra) na ovoj trasi. Sagrađen je pre više od 100 godina.Inače, na potezu od Moskve do Pekinga prolazi se kroz 15 tunela.

5Najduži most na trasi je na reci Amur - 2.568 metara. Izgrađen je u periodu između 1913. i 1916.Srušen je 1990. da bi se na istom mestu sagradio novi automobilsko-železnički most dužine 2.612metara. Pored ovog veliki mostovi su i Zejskij, Kamskij, Jenisejskij, Obskij i Irtišskij.

6Najvića nadmorska visina na ovoj deonici je Jablonovskij prevoj, koji se nalazi na 1.040 metara nadmorskevisine, dok je Ugljanaja u Amurskom zalivu, sa svega četiri metra nadmorske visine, najniža tačka.

Voz na palubi brodaNije trasa ove čudesne železničke pruge uvek bila ista. Menjala se i modernizovala gde god i kad godje to bilo moguće…Od marta 1900, u vreme izgradnje pruge, vozovi su se preko Bajkalskog jezera prevozili brodom koji sezvao “Bajkal”. Lokomotiva i vagoni su se na brod ukrcavali preko tri koloseka smeštana na glavnoj palubi.Ovaj brod je bio višenamenski. Železnica ga je koristila za prevoz vozova, korišćen je zatim i kao običantrajekt ali i kao ledolomac. Sagrađen je u engleskom Njukastlu i na Bajkal je dopremljen u delovima, u7.000 kontejnera.Brod “Bajkal” nije plovio samo u danima kad je led na jezeru bio predebeo. Dani odmora, ispostavićese kobni po brod, dogodili su se i u februaru 1904. godine kada je preko jezera trebalo brzo prevestivojnu opremu koja se koristila u rusko-japanskom ratu. Ali…Umesto broda, rastavljenu lokomotivu i sve što je bilo u vozu preko jezera su prevukli - konji. Ovajdogađaj učinio je da se brzinom munje izgradi železnička obilaznica oko jezera Bajkal. Ovaj krak prugebio je završen već u septembru 1904. pa je brod Bajkal, posle četiri godine, otišao u penziju. Ostalo jeupamćeno da je ovaj ledolomac bio težak 4.000 tona…


Barselona iz pera Petra Popovića

Dilemu koja me punih 15 godina mučio najlepšem gradu na svetu rešio samza samo pet dana. Između Edinburgai Vankuvera izabrao sam Barselonu!

Nigde grad nije toliko bajka niti je igde bajkatoliko grad kao u slučaju blistave dijademenaslonjene na severozapadni Mediteran. U pravuje pisac tvrdeći da je grad stvorio čoveka i njegovenavike na Aristotelovoj ideji o ”zajedničkom živ-otu radi plemenitog cilja”.

Barselona je dokaz plemenitosti arhitekturekao okamenjene muzike. Zbog Gaudija, gradite -lja na putu sveca, možemo misliti i da je muzikaarhitektura koja se pretapa u nedopričanu bajku.U ovom gradu je najočiglednije da arhitekturamože biti neporecivi oblik istorije.

Idem kroz Barselonu usporeno čuvajući dahza divljenje. Ta svita od mnogo stavova, kom-ponovana od avenija i trgova, zbir tih ukusa,zvukova, boja i mirisa, adante radosti i igara kojegrad nudi jeste mnogo više od običnog iskustvanamernika. To je ona sveta tačka odakle se jed-nom krenulo ka Novom svetu i mesto gde seprimerom umetnosti i mudrosti brane vrednos-ti Starog sveta.

Sonja Klačar, curica koju je rat izmestio izSarajeva, stigla je preko Beograda, Kopenhagenai Brisela dovde kao diplomirani stručnjak zamarketing. Živi u starom srcu katalonske metro-pole gde ulice teku u gotskoj krivudavosti, radiizvan grada, ali zna dušu svake pomodne ali i

klasične adrese. Mešavina energije Goge Magaš,elegancije Etele Pardo, duhovitosti ZvezdaneMiljković i fatalnosti Dženane Sudžuke, ovadevojka rasprostire ono Sarajevo koje nam dugonedostaje, a ponekad i negde ume da sevne.Tvrdi da Barselonu ne možeš upoznati zanedelju dana, ali da se zauzvrat u nju možeš nei-zlečivo zaljubiti. Dovoljno je prošetati bajnomRamblom, osetiti miris mora na Barseloneti,baciti pogled sa brda Monžuk ili sa teraseraskošnog Gaudijevog parka Guelj. Jesti karamelkolač u slavnoj Eskribi, sedeti u gužvi pijaceBokerija, sa džeparošima, turistima i gospodomu krčmi beogradske snajke, piti penušavo kavavino od čijih flaša je obloga dimnjaka GaudijevePedrere, videti „Kamp Nou“ i zaljuljati predistorijom ispisanom podvizima Kubale, Krojfa,Maradone, Ronaldinja pa se vešto probijati krozgroznicu subotnje noći kao Mesi. Lunjatipoželjnim gradom znajući da te sa tamošnje

Avale zvane Tibidabu, više za ceo metar (512),prati večni refren Monserat Kabalje i FredijaMerkurija: Barcelona - tako divan horizont,Barcelona - kao dragulj na suncu. Zastajati predOperom Lisej odakle je izašao Kareras, razmisli-ti kakva je to energija koja je svetu dala Pikasa,Miroa i Dalija, šetati niz Dijagonal uz Hajdna saviolončela Pabla Kasalsa jer ”umetnost inter-pretacije nije u sviranju napisanog već imagi-naciji čoveka”.

Crveno kao strast jutra nad gradom i plavokao talasi Mediterana - to je boja Barse koja jebezmerno obožavana. Evo primera: prva vest uzposetu pape posle 28 godina i zvanične mise uSagradi familiji, ne hramu već jevanđelju poGaudiju, osmom čudu ovog sveta, posle 128godina od početka gradnje, jeste manja povredaneumornog Čavija.

Pikaso je u toj nelogici otkrio dokle dalekomože ići. Ovde čovek ne stvara već otkriva. Svakaoriginalnost se sastoji samo od povratka na poče-tak. Puls kastanjeta sa trga Katalonija, flamenkoostarelog Ciganina iz metroa kod Fontane izavodljivi miris najlepše pijace na svetu meopominju: Onaj ko se umori od Barselone, umorise od lepote. Kakav je to čovek?

Ima tih nekih gradova koji, činjenicom dapostoje, ostaju u duši kao nijedan drugi grad, preili kasnije. Onda razumete i Kolumba i Gaudija iMiroa i Karerasa i Čavija ili Mesija, svejedno.Vrednost lepote je tačna cena života.

Grad mog sveta

Grad mog sveta

Petar Popović


BAKŠIŠ JE KLJUČ

Egipat je u svako doba godine jednako uzbudljiv

koji otvara

sva vrata

Divna, fascinantnazemlja koja zna dazarobi srce i usreći onekoji u nju dođu. More je prelepo, plavo i toplo, a ljudinasmejani i ljubazni

Egipat je jednako uzbudljiv u bilo koje doba godine. Put ovefascinantne zemlje zapravo treba krenuti s ubeđenjem da se sveono što je čini neobičnom i apsolutno različitom od svihdrugih zemalja sveta ne može upoznati u dahu. Pre svega, ovo

je podneblje specifične lepote, ali i zemlja koja zna da zarobi srce i usrećisve one koji u nju sasvim slučajno ili apsolutno namerno dođu. Jednomili više puta gotovo da je sasvim svejedno.

Oni koji se u dobrom raspoloženju vraćaju iz zemlje faraonauglavnom izgovaraju sledeću rečenicu: „Egipat je sjajan“. Ponekad je,priznaće vam, i više od toga. To je ujedno i objašnjenje zašto iz Egiptaodlazite očarani onim što ste videli i doživeli, ali i s preporukom drugi-ma da na tu tačku planete treba otputovati širom otvorenih očiju.

Ako vam, možda, neko i preporuči da leto-vanje u Egiptu započnete posetom Kairu a

onda odmor nastavite u Hurgadi,budite sigurni da ne greši.

Kairo nije samo prestonicaveć je i istorijska čitan-

ka ove zemlje. Gradnesvakidašnje

lepote, pode -

ljen na ono što je prošlost i ono što je duh savremene metropole,smešten je na obalama moćnog Nila i na njegovim ostrvima. Kairskakula, Opera, Palata arapske lige, zoološki vrt, Nacionalni muzej saTutankamonovim blagom... samo je delić onoga što jednostavno morateda vidite. Fascinacija je, ipak, plato Gize sa svoje tri velike piramide:Keopsova, Kefrenova i Mikerinova. Ne zaboravite da je Keopsova jednood sedam svetskih čuda. Da njena monumentalnost nije slučajnost,shvatićete onog časa kod joj se približite ili je dodirnete... Da bifotografijom ovekovečili vaš boravak baš na ovom mestu, zajašite ikamilu bez straha da će sa vama na leđima odjezditi u pustinju.

U Kairu ćete možda i najbolje upoznati Egipćane kao narod.Nasmejani su, gostoljubivi, ljubazni i dobroćudni... Da su vešti trgovciuverićete se ukoliko posetite bazar Han el Halili. Autentičan je i impre-sivan. Cenkanje je nešto što ne možete da izbegnete. I u čemu, ako steraspoloženi, možete čak i uživati. Slično je i sa taksijem. U Kairu ili bilokom drugom gradu Egipta taksi nema – taksimetar. Cena vožnje je stvardogovora. I još jedna lekcija nije suvišna: bakšiš je ključ koji u Egiptuotvara sva vrata. I zbog ovoga je boravak u Egiptu prava mala avantura.

A letovanja... Hurgada je najpopularnije letovalište Egipta sabesprekorno čistim i toplim morem. Tu je i Šarm el Šeik, Stela di Mare...Crveno more, tirkiznoplava voda i fascinantan podvodni svet uz

mogućnost bliskog susreta sa koralimapred čijom lepotom zastaje dah.

Egipat je i putovanje od Kaira doAsuana i Abu Simbela, jedrenje do

Sinajskog poluostrva, krstarenjeNilom... Egipat je doživljaj i jošmalo više.


Jordanski zlatni trougao

Riznica uklesanau ružičasti kamen


Takozvani jordanski zlatni

turistički trougao čine

prirodno i ljudskom rukom

napravljeno čudo od Petre,

koloritna pustinja Vadi Ram

i koralni grebeni Akabe

Kada je 1965. godine jordanski kralj Husein zamenio saSaudijskom Arabijom 6.000 kvadratnih kilometara jordanskepustinje za 12 kilometara obale južno od Akabe, osim prosto-ra za proširenje svoje jedine luke, Jordan je dobio izlaz na

veličanstveni koralni greben Jamanieh. Turizam u Jordanu tada nijepostojao. Značaj ove trampe za jordanski turizam doći će do izražaja tek35 godina kasnije, kada je osnovana Specijalna Ekonomska Zona Akaba(ASEZ). Od tada se u Akabi užurbano radi i gradi. Od 2001. investira-no je preko 20 milijardi dolara.

Akaba danas izgleda kao moderan grad, ali njena istorija vodi nasduboko u prošlost. I pre pet i po hiljada godina Akaba je imala važnuulogu zbog svog položaja na spoju kopnenih i pomorskih puteva koji

povezuju Aziju, Afriku i Evropu. Trgovački putevi vezivali su Akabu sajužnom Arabijom i Jemenom. Nabatejce, vešte trgovce, privukao je zatrgovinu strateški položaj Akabe, pa su naselili oblast oko nje, a Rimljanisu svoj drum Via Nova Triana iz Damaska gradili na jug sve do Akabeodakle je išao ka zapadu putem koji je vodio do Palestine i Egipta. Uislamsko doba, od VII veka, prošle su kroz Akabu velike dinastijeOmajada, Abasida, Fatimida i kasnije Mameluka. U XII veku stigli sukrstaši. Veliki muslimanski vojskovođa Saladin grad je osvojio 1170.

UZBUDLJIVO OTKRIĆEKrstaši su napravili utvrđenje koje je relativno dobro očuvano do

danas, a jedan od poslednjih mamelučkih sultana ga je dogradio. Tokomsledećih vekova dograđivano je i menjano još nekoliko puta. GrbHašemita, vladajuće dinastije Jordana, postavljen je iznad glavnog ulazau utvrđenje za vreme Velikog arapskog revolta početkom 20. veka, kadasu otomanski Turci napustili Akabu.

Ne tako davno, arheolozi su u Akabi otkopali ostatke građevine zakoju se pretpostavlja da je jedna od najstarijih crkava na svetu. Ovouzbudljivo otkriće dimenzija 26 x 16 metara je iz kasnog III veka, daklenešto starije od Crkve Hristovog groba!

Ipak, većina današnjih posetilaca u Akabu ne dolazi zbog njene istori-je već zbog prelepog Crvenog mora. Duž obale niču hoteli i ubrzanopopunjavaju onih 12 kilometara prema granici sa Saudijskom Arabijomkoje je kralj Husein dobio. Na mali akabski aerodrom svake od posled-njih desetak godina sleće sve više aviona.

Pored toga što je divno mesto za odmor s pouzdano lepim i sunčan-im vremenom, Akaba je izvanredna baza iz koje se mogu lako obićimnoga zanimljiva mesta u južnom Jordanu. Takozvani jordanski zlatnituristički trougao čine prirodno i ljudskom rukom napravljeno čudo odPetre, ružičasta pustinja Vadi Ram i koralni grebeni Akabe.

PETRA JE FASCINACIJA Iako je o njoj mnogo napisano, a fotografije iz ovog fascinantnog

nabatejskog grada svima su dobro poznate i lako prepoznatljive, ništavas ne može zaista pripremiti za susret s Petrom. Petra je svetsko čudo ibez sumnje najvrednije blago i najveća turistička atrakcija Jordana.

Naseljen još od preistorijskih vremena, ovaj jedinstveni grad smeštenizmeđu Crvenog i Mrtvog mora, delimično su sagradili, a delimičnouklesali u stene Nabatejci, semitski narod koji je stigao s Arabijskogpoluostrva i naselio se u ovom području pre više hiljada godina.Zahvaljujući trgovačkom umeću Nabatejaca, Petra je postala važan kar-avanski centar na putevima svile i začina koji su povezivali Kinu, Indijui južnu Arabiju s Egiptom, Sirijom, Grčkom i Rimom. Danas je onajedan od najpoznatijih arheoloških lokaliteta gde se stara istočnjčkatradicija stapa s helenskom arhitekturom.

U grad se ulazi kroz Sik, uzani kanjon nešto duži od jednog kilome-tra koji je s obe strane zaklonjen neverovatnim vertikalnim stenamavisokim preko 80 metara. Sama šetnja kroz Sik je doživljaj za sebe. Bojei oblici stena oduzimaju dah. Kada se stigne skoro do izlaza iz kanjona,ukazuje se najpoznatija i najslikanija fasada Petre – Kazneh ili Riznica.Ova masivna fasada, 30 x 43 metra, uklesana u ružičasti kamen građe-na je u I veku po svoj prilici kao grobnica za važnog nabatejskog kralja.Šetnja po gradu odatle počinje.

Petru ponekad zovu izgubljenim gradom. Uprkos njenoj veličini injenom značaju u antičko vreme, posle XIV veka ona je za zapadni svetzaista bila potpuno izgubljena. Smeštena u teško pristupačnim brdima,za nju su znali samo lokalni beduini. Čuvali su tajnu o Petri jer su samiverovali da se u njoj krije orgomno faraonovo blago, a to blago, ako ganađu, nisu želeli ni sa kim da dele. Petru je ponovo otkrio švajcarski put-nik Johan Ludvig Burkhard 1812. godine koji je probio svoj put poredopasnih beduinskih stražara pretvarajući se da je Arapin iz Indije naputu da prinese žrtvu na grobu proroka Arona.


u


UNESCO je 1985. uvrstio Petru u Svetsku kulturnu baštinu, a svojuholivudsku promociju ovaj nabatejski grad imao je 1989. u filmu„Indijana Džons i poslednji krstaški ratnik“. Stiven Spilberg i HarisonFord doprineli su svetskoj popularizaciji Petre gotovo isto toliko kolikoi njeno proglašenje novim svetskim čudom 2007.

PUSTINJA VADI RAMDok je Petra daleko najpoznatia znamenitost Jordana o kojoj se

zasluženo mnogo i piše i priča, o Vadi Ramu ima relativno malo infor-macija. Mnogi turisti koji dođu u Jordan jedva da znaju da je Vadi Rammesto koje treba posetiti i da je navodno veoma lepo. I ništa više.Utoliko je iznenađenje veće, a oduševljenje ne izostaje, kada se čovek uovoj planinskoj pustinji i nađe.

Svega 70 kilometara deli Akabu od Vadi Rama. Kada se prema pusti -nji krene, čim se izađe s područja grada, auto-put nas vodi uzbrdo. Izaista, ova pustinja površine od 720 kvadratnih kilometara nalazi se na900 metara nadmorske visine, a njena ogromna brda od peščara i grani-ta prelaze 1.700 metara. Džebel Ram sa svojih 1.754 metra dugo je čakbio smatran najvišim vrhom Jordana dok tu „titulu“ nije preuzeo DžebelUm Adaami (1832 m) na jugu zemlje, u blizini saudijske granice.

Uprkos holivudskoj predstavi, pustinja nije samo oblast nepreglednogpeska. Štaviše, samo jednu trećinu svetskih pustinja čine peščane pusti -nje, dok su dve trećine pustinja planine i visoravni. Geografi pustinjudefinišu kao područje koje dobija manje od 250 mm kiše godišnje.Prema ovome, Vadi Ram jeste pustinja. Sastoji se od niza dolina koje seprostiru u pravcu sever–jug. Duž dolina pruža se pustinjski pejzaž odcrvenkastog peska i kamenja i strmih vertikalnih brda koja su erodiralau meki peščar tokom poslednjih 50 miliona godina. Uzani kanjoni i tes-naci zadiru duboko u brda, a mnogi od njih čuvaju crteže i znakove kojesu ljudi pustinje urezivali u kamen hiljadama godina.

Beduinska plemena i danas kao nekada naseljavaju Vadi Ram i nji-

hovi veliki tamni šatori deo su pustinjskog pejzaža. Beduinke suzadužene za tkanje ovih „kuća od dlake“, kako ih zovu. Tkanina odkozije dlake se skuplja kada se pokvasi, pa zimi šator pruža bolju zašti-tu zbog svog gustog tkanja. Kada je suvo, ova tkanina se opusti i izgle-da kao da je svuda rupičasta i vazduh kroz nju lako struji. U Vadi Ramudanas živi sedam plemena beduina od kojih su najbrojniji pripadniciplemena Zalabija. Do nedavno oni su svi živeli nomadskim životom,dok je danas svega sedam procenata stanovnika Jordana sasvimnomadsko. Pleme Zalabija u velikoj meri je zaslužno za razvoj turizmau Vadi Ramu. Upravo pripadnici ovog plemena organizuju turedžipovima ili na kamilama kroz pustinju.

Na teritoriji Vadi Rama danas živi oko 5.000 ljudi. Lokalnostanovništvo je veoma ponosno na svoje beduinske korene. Izuzetno sugostoljubivi i ne treba propustiti priliku da se poseti neki od njihovihšatora. Kafa je znak dobrodošlice i uvek se priprema unapred; njoj sedoda malo kardamoma i pusti se da stoji neko vreme. Kada gost stigne,ona se ceremonijalno sipa u fildžane i pije u jednom gutljaju. Gostu ćese ponuditi i druga šoljica, a prihvatanje treće znači da gost sebe sma-tra članom porodice i da je spreman i da se bori za nju ukoliko budepotrebno! Gost će uvek biti primljen u šatoru, ali ako je došao da raz-govara o poslu ili ukoliko razgovor postane previše ozbiljan, i domaći-ni i gosti izaći će iz šatora ponevši jastuke i čaj ili kafu sa sobom i nas-taviće razgovor napolju. Beduin ne razgovara ni o novcu ni o posluunutar šatora. Dobri maniri su beduinima izuzetno važni, a najvećigreh je posvađati se s nekim unutar šatora. Naravno, od stranaca se neočekuje da poznaju finese komplikovanog beduinskog bontona, pa imse opraštaju mnogi prekršaji, čak i onaj kada svoja bosa stopala okrenudirektno ka domaćinu!

Pustinju Vadi Ram ponekad zovu Mesečevom dolinom, a poznataje i kao pustinja Lorensa od Arabije. Ona zaista jeste mesto gde suboravili emir Faisal bin Husein i britanski oficir T. E. Lorens, poznati-ji kao Lorens od Arabije, tokom arapske pobune protiv Otomanskogcarstva za vreme Prvog svetskog rata i priče o tome odavno su utkaneu lokalni folklor. Neka od popularnih turističkih mesta u pustinjinazvana su po Lorensu, ali pitanje njihove autentičnosti ostaje ipakotvoreno.

Do Petre i do Vadi Rama stiže se iz Akabe lako. Upravo relativna bliz-ina ove dve turističke atrakcije doprinose popularnosti Akabe kao des-tinacije za letovanje, ali to nije sve. Jednodnevni ili dvodnevni izletimogu se praviti i do glavnog grada Jordana Amana, do Mrtvog mora, doMadabe, grada mozaika, i planine Nebo odakle je Mojsije gledaoobećanu zemlju, pa i do Jerusalima. Uz toplo Crveno more, dobre hotelei peščane plaže, pred Akabom je svetla budućnost.

Piše: Ana Kron, turistički vodič KT Travela


Uzbekistan. Decenijama jedna od bro-jnih država nekadašnjeg SSSR-a.Mnogima zarad režima decenijamanedostupna danas je neka vrsta iza-

zova ponajpre za one s avanturističkim duhom usebi. Deo je Centralne Azije prepoznatljive poprirodnim lepotama i istorijskom bogatstvu.

TAŠKENT: Jedan od najvećih starih gradovaovog dela sveta. Prestonica Uzbekistana sa trimiliona stanovnika od ukupno 24 koliko brojiova zemlja. Izvorno - kameno naselje. Možda jeto nekada i bio ali razorni zemljoteres u kojem je300.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom jemnogo toga promenio. Takođe i sovjetska vlastkoja je na ruševinama izgradila rogobatne„spomenike“ u socrealističkom stilu. Ipak, posle1991. mnogo toga se izmenilo. Počeo je da ničemoderan grad, mada nisu zaboravljeni ni detaljiu stilu tradicije i religije ovog naroda.

Taškent je bio i ostao značajni ekonomski,religijski i kulturni centar. Na sreću, taj svetizgubljen u prošlosti, ponovo će ugledati svetlostdana otvaranjem „puta svile“ u saradnji saUNESCO-om. Ali i pre nego što se to dogodimnogo je onog što turisti u Taškentu gledajuširom otvorenih očiju.

TIMOR AMUR: U srcu grada, u centralnomparku, nalazi se impozantan spomenik posvećenTimur Amoru, najvećem uzbeku ove zemlje.Istorijski kontroverzna ličnost. Znana je njegovadevetogodišnja, histerična ali i trijumfalna kam-panja po Iranu, Iraku i istočnoj Turskoj pa i sev-ernoj Indiji. Svuda je otimao i pljačkao, a umet-nike i zanatlije dovodio u svoju prestonicuSamarkand. I bez obzira što su svi njegovi osva-jčki pohodi upamćeni po potomcima krvi, pri-

grabio je sebi epitet izuzetno kulturnog i reli-gioznog čoveka.

LJUDI: Već na prvom koraku prepoznaćeteono što zapravo krasi Uzbekistance. Reč je oljudima velike ljubaznosti, predusretljivosti igostoljubivosti. Za sebe kažu da su potomciDžingis Kana, koji su u osvajačkim pohodima u15.veku stigli do današnjeg Uzbekistana i tu svilisvoje gnezdo. Krasi ih i naglašen ponos. Kadažele da se pohvale strancima ističu da kod njihpostoji šest vrsta zlata: belo - pamuk; meko -astragan; plavo - prirodni gas; crno - nafta; čisto- ruda zlata i pravo – spomenici i ljudi.

MUZEJ LEPIH UMETNOSTI: Građevina utradicionalnom stilu koja zarad čudesnih deko-racija i bogatog duboreza predstavlja atrakcijusama za sebe. Muzej poseduje bogatu zbirkukeramike, nameštaja, nakita i tekstila. Uz muzejpostoji i radionica veza i tkanja čuvenih ćilima,dostupna oku turista. Zanimljivo je da su bojekoje se koriste za ćilime prirodne i da se prave odšafrana, ljuske luka, oraha, majorana i hibiskusa.

KORSU PIJACA: Jedna od atrakcija, naročitoza strance, jeste gradska pijaca sa obiljem svako-jake robe. Od voća i povrća do umetničkihrukotvorina. Lubenice su lepe i slatke, zahvalju-jući klimi u ovoj zemlji istovremeno rađajusmokve i maline, a koštunjavog voća je u izo-bilju. Od mesa najviše se jede konjsko i ovčije.Trpeze su im pune i prepune naročito, kažu, kadimaju goste. U Uzbekistanu postoji i izreka da je„gost veći od oca“. Ono što gost treba da zna jesteda se u posetu ne ide praznih ruku, kao i da se neočekuje zahvalnost domaćina za poklon jer se on(pokon) više smatra božjom milošću negovelikodušnošću gosta.

Na putu svile

Taškent, prestonica

Uzbekistana, jedan je

od najvećih gradova

Centralne Azije ali i

veoma atraktivna

nova destinacija za

turiste iz celog sveta

U gnezdu Džingis-kana

Zapis sa puta po Iranu


Pre ulaska u avion, stjuardesa iranskekompanije svakoj putnici je poklonilamaramu. Divan gest, komentarišuneke koketno stavljajući ih preko

ramena. “Ne tako! Povežite ih preko glave da senijedan pramen kose ne vidi. MORAMO ihnositi sve vreme boravka”, kaže nam vodič iignoriše naše negodovanje. Iranke su odeveneu crne dugačke čadore, samo im vidim lice.Jedna se upravo smešta na sedište do mene.Uočavam brižljivo našminkane oči, ruž nausnama, rumenilo na obrazima: “Ja sam Nur”,predstavi se. “Drago mi je što dolazite u turis-tičku posetu mojoj zemlji, za odeću ne brinite,strancima se “gleda kroz prste”. Naše ženesamo u svojim stanovima mogu da nosehaljine. Na ulici i javnom mestu prekrivene su

tamnom odorom - ni prvo dugme ispod vratane sme biti otkopčano!”

Stjurdesa donosi ručak - piletinu sa ribizlamaizuzetnog ukusa.

Na teheranskom aerodromu nas dočekujeKalim, Iranac rumenih obraza koji će nam bitidomaćin na putu od severa do juga Irana.

Prestonica Teheran leži na obroncima sne-gom pokrivene planine Zagoroz. Trg Homeini ježila kucavica i poslovni centar grada. Zgradesivih, neuglednih fasada “žive” samo prizemnimdelom u kojem su smešteni dućani, zlatare, buti-ci. Gore su razbijena stakla, razvaljeni prozori.Sve balkoni “krase” rogobatne kutije klima ure-đaja - jedini znak prisustva stanara.

Zub vremena, iračko-iranski rat,zemljotres, priliv velikog broja stanovnika iz

svih krajeva zemlje, čine ovu 10-milionskuprestonicu neprivlačnu. Barem na prvipogled. “Čeprkajući” otkrivamo lepše lice:zelene četvrti, čajdžinice po brežuljcima,jedinstvene muzeje, univerzitete, bazar,džamije ili prelepu Azadi kulu na ulazu uTeheran. Prefinjenog orijentalnog stila,sagrađena je za vreme šaha Reza Pahlavija, apovodom 2.500 godina Persijskog carstva.

U Arheološkom muzeju dobijamo prvepodatke o Persiji - jednoj od najstarijih civi-lizacija sveta.

“Budite strpljivi!”, kaže nam Kalim, “O našojslavnoj istoriji uverićete se na licu mesta - međuzidinama Persepolisa!”

Iran je bojažljivo otškrinuo vrata turizmu. Jošuvek nenaviknuti na strance, jasna i otvorenapogleda posmatraju kako smo odeveni, načinna koji pričamo, smejemo se. Prijatni su i pre-dusretljivi, brkati i crnokosi, izgledom podseća-ju na Arape.

“Ako TO kažete - uvredili biste nas. Mi smoPersijanci i govorimo persijskim jezikom. OdArapa smo primili pismo, veru i običaje”,uzbuđeno kaže naš iranski vodič Kalim. I dodaje:

“Iran pripada najstarijoj civilizaciji jugoza-padne Azije.U njemu žive ŠIITI koji su za razlikuod SUNITA, liberalniji prema ženi - ona pohađaškolu, studira, zapošljava se, vozi automobil – ubraku je jedina supruga svog muža.”

Kruna težaod cara


Izlazimo ispred prelepe Golestan palatesagrađene za vreme Gađar dinastije. Služila jesamo za krunisanje šaha dinastije Pahlavi. Zanju je vezana interesantna priča.

Poslednji kralj Zand, napao je svog rivalaGađara Prvog. Skinuo ga je sa prestola i - kastri-rao. Ali sreća je prevrtljiva, Gađar Prvi “staje na

noge”, osvaja vlast i opet postaje kralj. Nije sezadovoljio ubistvom svog neprijatelja već mu jetelo sahranio ispod glavnog stepeništa palate –DA BI GA GAZILI svi koji dođu i obiđu ovojedinstveno mesto!

Na dnu parka je palata sa mermernimtronom, ukrašena je mozaikom od parčićaogledala i blješti čak i na sumornom teheran-skom danu. Iz daljine, kao jato ptica ispred nasdoleprša grupa iranskih devojaka. Mlade i razi-grane opkoljavaju nas sa pogledima divljenjauperenim u našu koloritnu odeću. Moja žutamarama im zaokuplja pažnju, jedva savlađujemželju da im je poklonim.

Poslednjeg dana u Teheranu odlazimo uposetu jedinstvenom Muzeju nakita. Širokimstepenicama uranjamo u polutamu ružičastihprostorija.

Prvi talas divljenja izlivamo veličanstvenomkraljevskom prestolu nazvanom “Paunov tron”.Na sve strane su staklene vitrine; ukoliko im sepriđe milimetar od predviđenog, istog časa pisnesirena i senzorski programirani uređaji na -toplotu tela. Prolazimo pored najvećeg rubina,brilijanta čija vrednost je procenjena kaocelokupno blago muzeja. Broševi, narukvice,čaše, pribor za jelo, fotelje, ukrasi za konje, šatu-la za nakit od tirkiza. Pored raskošnih dijademacarice Farah Dibe Pahlavi, opštu pažnju zaoku-pljala je velika i raskošna kruna koju su nosili

Reza-kan i Mohamed Reza Pahlavi. Napravljenaod brilijanata, safira, smaragda i rubina iznosilaje - 4,5 kilograma. Pošto je bila preteška za care-vu glavu, okačili bi je iznad prestola i vladar jesedao ispod nje. Nije udobno sedeti nepomičnou istom položaju, pa je car naručio da mu senapravi lakša (1,5 kg dragulja)…

Opijeni izlazimo na teheranske ulice, svežipovetarac duva sa planine. Izbijamo na nevelikitrg. Po niskoj kamenoj ogradi, mnogi natronošcima, jedan do drugog sede daktilografi.Ne smeta im saobraćajna buka, užurbani pro-laznici ni radoznali turisti. Sa pažnjom ipredano, povremeno gledajući papir u ruci muš-terije, vešto prekucavaju tekst. Nedaleko od njihje sedela grupa brkajlija, povremeno umačući uso, u slast su jeli - zelene džanarike..

Preko puta je teheranski bazar dugačak 16kilometara sa velelepnom Šahovom džamijom.Kad dođe vreme, vernici ostavljaju svojepokretne i nepokretne tezge i ulaze na molitvu.Mimo nas prolaze zabrađene žene, u prvi mahdeluju tajanstveno i nedokučivo da nije vragolas-tog i radoznalog pogleda zelenih očiju. Jači naletvetra podigne kraj čadora i otkrije visoke potpet-ice i džins pantalone sa modernim 'zvoncarice-nogavicama'.

Nadlećemo provinciju Pars, u podnožju golihplaninskih masiva, baš kao oaza, pojavljuje se gradŠiraz. Aerodrom ima otvorene kupole, kroz njih

Prestonica Teheran leži

na obroncima snegom

pokrivene planine

Zagoroz. Trg Homeini

je žila kucavica i

poslovni centar grada.

Zgrade sivih,

neuglednih fasada

“žive” samo prizemnim

delom u kojem su

smešteni dućani,

zlatare, butici

struji topli vazduh i meša se sa mirisom peska i jošnekim, neprepoznatljivim, opojno-slatkastim…

“Muškarci neka idu na glavni, a žene nasporedni izlaz”, kaže Kalim. Nežniji pol iskazanezadovoljstvo, koje se otkravi kad uronismo ubeskrajno zelenilo parkova i cvetnih trgova islavuja. Kažu da ih ovde ima najviše.

I mada ovaj grad-kolevka kraljevske civilizaci-je i persijske istorije leži na 1.500 metara nad-morske visine temperatura vazduha je 380C.Obilazimo Paunov skver - iza džinovskog ptiči-jeg tela je raskošan rep maštovito kreiran odprirodnog cveća. Stižemo pred naš hotel. Zove se“Eran” što znači “raj”. Na rajskom je mestu poštoje u blizini tvrđave, starog jezgra i čuvenogširaskog bazara Hakiim.

Između cvetnih leja obilazimo mauzolej persi-jskog poete Hafiza. Iznad dugačke vodenepovršine ogleda se oblak i spomenik pesnikasreće, uvek je pevao o životnim radostima,neuhvatljivim predskazanjima, slutnji. Kroz vaz-duh pun opojnog mirisa provlači se zvuk setneotegnute melodije.

Ispod razgranatog stabla divlje ruže nalazi senekoliko stolova. Uvučene niše u zidu prekrivenesu persijskim ćilimima. Oni koji sede u njima kaoda ne primećuju ostali svet. Podvijenih noguuvlače dim iz nargila. Iznad njih zalazeće suncezlati ivice visokog zida i upliće se u krošnju div -ljake. Nargile kruže između tri mlade Iranke,puše sa uživanjem. Senke nestaju u obroncimagolih brda. Širaz menja svoju šarenu haljinu zasvečani večernji čador.

Sledeće jutro u Širazu posvećujemo iranskojpijaci. Lagano šetamo ispod elegantnih kolonadaVaakil bazara. Između bezbroj uzanih prolaza,iznenada pred nas iskrsnu nestvarno lep Trgpomorandži.

Maleni prostor je popločan kaldrmom i pod-seća na senovitu baštu. Okružen je ljupkim rad-njicama iznad kojih je kružna terasa okupanarumeno-zlatnim predsutonskim zrakom. Nasredini bašte je plitki bazen sa fontanom; okonjega su stabla rascvalih narandži. Prijatno-slatkasti miris lebdi iznad polivene kaldrme.Tišinu remete uzvici brkatog bozadžije, sbokalom u ruci opseda brojne turiste u njihovojneprekidnoj i besciljnoj šetnji…

Sunce se skriva iza krovova, senke postajuduže, noć ovde dolazi kasno. Izlazimo na toplepločnike pune ljudi. Širaz osvaja na prvi pogled,Širaz je grad šarma, ljupkosti, duše i večno ucve-talih narandži. Čini se, da sve što manjkasadašnjoj prestonici, u ovoj, bivšoj, bogato sepreliva... U persijskom trajanju gde se sve merimilenijumima, Širaz spada u mlađe gradove.Priroda ga je obdarila blagom klimom, istorijamu poklonila mir i tako je postao i ostao pre-stonica poezije i lepote…

U rano jutro napuštamo usnuli grad. Toplipustinjski vetar povremeno dune i laticama ružaprekrije snene ulice.

Pred nama je put, a na njegovom kraju, baškao biser krune - Persepolis - prestonica Persije,jedne od najstarijih civilizacija sveta.

S radošću deteta krećem joj u susret... Persija obiluje markantnim istorijskim ličnos-

tima: Kir, Kambiz, Darije, Kserks. Kao nezaobi-lazna figura, tu je i Grk, Aleksandar Veliki.Kraljevi dinastije Ahemenida, bili su gautemeljili, a poslednji ga - uništio.

U jutro bez i jednog oblaka, širokim i uzanimstepenicama, zakoračismo u Ulaz svih Nacija,istovremeno uranjajući u tajnu nekadašnjegcarstva i njegove prestonice. Uzbuđenje što sto-jim na istom mestu na kome su nekada čekali igosti Darija Prvog, osujećeno je osećanjemmalog i sitnog u odnosu na kolosalne kameneblokove ulaza.

Na 18 metara visokim stubovima su kapitoli safigurom bika. Sa unutrašnje strane velelepnekapije dominiraju kolosalne figure krilatihkonja sa čovečijom glavom. Ova tri simbolapredstavljaju biće pametno kao čovek, snažnokao orao, i vispreno kao konj. Obe figure na licuimaju dugačku bradu (vide se čak i kovrdže!) pase smatra da su kroz njih prikazani likovi persi-jskih vladara. Prvi put vidim uklesana slovačuvenog klinastog pisma: vavilonsko, elemitsko ipersijsko.

Slušajući priču o isčezlom carstvu, moj pogledluta zaustavljajući se na unutrašnjoj strani kame-na. Tupim i oštrim predmetom, na njemu suuklesane reči: “Stenli-Njujork-1830... Bil-‘70...Luis,Sejroža, Perez”... Na izvestan način vređaju,štrče i odskaču ta, ovovremenska obeležja utragu minulog... Zato im okrećem leđa i preda-jem se Kalimu i njegovoj priči o Persiji na vrhun-cu moći kada je carstvo brojalo oko 40 milionastanovnika.

U to vreme je zemlja zauzimala teritorijalnoprostranstvo Grčke, Turske, carstva kao što su

Fenikija, Plestina, deo Egipta, Asirsko iVavilonsko carstvo, Avganistan, Pakistan, sev-erni deo Indije...

Kir Veliki, ujedinio je istočno-iranska pleme-na i Mediju i prvi krenuo u osvajačke pohode.Šireći sopstveno carstvo u njemu je stvorio čitavkonglomerat raznih naroda, jezika i vere.Miroljubiv i dobar vojskovođa, bio je još boljidiplomata; kao čovek širokih shvatanja irazumevanja uvažavao je tuđu religiju, pa čak isam učestvovao u ceremonijama prinošenjažrtve bogovima druge vere.

U periodu svoje vladavine, čuveni car DarijePrvi, (između 521-490. pre n.e.) nastavio je dajača i teritorijalno širi granice Persije. Zemlju jepodelio na satrapije, (provincije) sagradio brojnei velelepne palate, doveo najbolje umetnike isvešto bi se u svetu pokazalo dobrim odmah dono-sio i primenjivao u Persiji. Ovaj persijski vladar jebio obožavan od svog naroda, u njegovo vreme,kovan je i prvi persijski novac koji se zvao “darik”.

U neprestanoj težnji da osvaja, Darije Prvi,kreće na antičku Grčku.

Ali, (490pre n.e.) u bici kod Mratona ovajveličanstveni vojskovođa doživljava poraz.Njegovi naslednici pokušavaju da nastave poli-tiku čuvenog predhodnika. Izmrcvarena ratovi-ma, oslabljena unutrašnjim nemirima, poljul-jana Persija postaje sve bespomoćnija. Na istori-jsku scenu stupa Aleksandar Makedonski iosvaja je (IV-ti vek p.n.e.) Posle raspada njegoveimperije Persiju su osvojili Parćani, da bi tekpod dinastijom Sasanida konačno “stala načvršće noge” i ponovo osnovala svoju državu.Nažalost, ne zadugo. Već u sedmom veku (652)napali su je Arapi. Nemilosrdno su uništavalisve što je bilo persijsko. No, poslednji udarac jebio najžešći.

Na Iransku teritoriju, pored pisma oni donosesvoju veru - islam.


FRIKOM GOTOVA JELA - IDEALAN IZBOR ZA SAVRŠEN OBROK

Samoviljuškati trebaKompanija Frikom pripremila je iznenađenje za

sve svoje verne kupce i predstavila tri novaproizvoda, gotova jela lazanje bolonjeze, paelju

i špageti bolonjeze. Specijaliteti dve najomiljenijesvetske kuhinje, španske i italijanske, od sada su dos-tupni svim pravim gurmanima i mogu se pripremitiza samo nekoliko minuta.

Svi ljubitelji paelje od sada mogu uživati u bogatstvuukusa, kao i u savršenoj kombinaciji pirinča i plodovamora: lignjama, škampima i dagnjama.

Smrznute Frikom lazanje i špageti bolonjeze, moguse pripremiti na veoma jednostavan i brz način i pred-stavljaju savršen izbor za ručak ili večeru. Frikomlazanje, vrhunski obrok od ukusnog goveđeg mesa,paradajz pelata i bešamel sosa, sada mogu spremiti sviu mikrotalasnoj pećnici ili rerni za kratko vreme.

Špageti bolonjeze su još jedno ukusno italijanskojelo koje se priprema za nekoliko minuta. Napravljeneod goveđeg mesa i paradajz sosa, zadovoljile bi očeki-vanja i najzahtevnijih gurmana. Frikom gotova jela suidealan izbor za savršen obrok!

LASAGNEBOLOGNESE

SPAGHETTIBOLOGNESE

PAELLA



Nekada su postojali gradovi kojihdanas više nema. Nema ih ni uatlasima, auto-kartama... Izgubljenisu ili bolje rečeno zatrpani.Međutim, ostaci većine ovihgradova su pronađeni. Danas susvedoci kulture i načina životanaroda koji su ih izgradili

Izgubljenigradovisveta

Izgubljenigradovisveta

Ostaci Petre, grada uklesanog u monumentalne crvene steneu južnom Jordanu, jedan su od najčuvenijih spomenika

starog sveta. Petra je grčka reč za stenu, a Arapi su je zvali VadiMasu, što znači Mojsijeva dolina. Iako je ova teritorija bila nase -ljena još u gvozdeno doba, na značaju dobija tek od četvrtog vekapre nove ere. Smeštena među planinama, idealno mesto za skri-vanje i organizovanje vojnih snaga, Petra postaje glavni gradšireg područja. Zahvaljujući vezi sa važnim trgovačkim putevi-ma, ovaj jordanski grad potpada pod jak grčki uticaj. Na vrhun-cu moći u Petri je živelo između 30.000 i 40.000 stanovnika.Kada su u trećem veku rođena nova trgovačka središta i glavnigrad premešten u Basru, Petra je sve više gubila na značaju. PodArapima grad je doživeo ubrzanu propast, da bi u XIII veku biopotpuno napušten. Interesovanje za Petru obnovio je švajcarskiistraživač i veliki poznavalac Istoka Johan Ludvig Burkhard1812. godine. Njegovim stopama nastavio je škotski umetnikDejvid Roberts, koji je svetu otkrio fascinantno mesto u oblikuamfiteatra okruženo stenama.

PETRA (Jordan)


u

Među mnogobrojnim ostacima koji svedoče oizvanrednim dostignućima naroda Inka, drevne

civilizacije koja je naseljavala Ande, posebno se ističuteško dostupni ostaci grada Maču Pikču. Za razliku odobližnjeg grada Kuska, za koji se zna da je bio prestonicacarstva i da je opustošen tokom španske najezde, okoMaču Pikčua pletu se mnoge tajne. Danas se još uvek sasigurnošću ne zna kada su podignute njegove monumen-talne zidine i čemu su služile. Pretpostavlja se da je MačuPikču iznikao oko 1450. godine, a da je napušten sto god-ina kasnije, kada je carstvo drevnih Inka pokleklo prednaletom španskih osvajača. Mesto koje je 400 godinapokrivao veo zaborava ponovo je otkrio američki istraži-vač i istoričar Hiram Bingam 1910. godine. RuševineMaču Pikčua pronađene su na visini od 3.100 metaraizmeđu dva andska vrha, usred bujnog zelenila koje„navodnjava“ reku Urubambe. Naučnici su se pitali zaštosu Inke sagradile monumentalni kompleks baš u tomvlažnom području nadomak amazonske prašume. Premajednom tumačenju, nastojali su da zaštite stanovnikeglavnog grada od napada suseda, gradeći strateškoutvrđenje neobičnog sastava. Bingam i drugi istraživačiverovali su da je Maču Pikču bio ogroman manastir ukome su živele „sunčane device“, devojke koje su bilezadužene da zabavljaju vladare Inka. Najnovija istraživan-ja ukazuju da je to bilo sveto mesto povezano sa posma-tranjem zvezda. I stručnjaci i laici zadivljeni su veličinomzidina izgrađenih od ogromnih blokova granita. Osimzapanjujuće tehnike gradnje, Maču Pikču zadivljujepoljoprivrednom tehnikom. U to vreme korišćen je pre-cizan sistem navodnjavanja. Genijalne Inke preuzele suprastare zamisli, osavremenile ih i prilagodile sopstvenimuslovima, postavljajući na noge jednu od najimpresivnijihcivilizacija na planeti.

MAČU PIKČU (Peru)


Veličanstveni hramovi u Angkoru,središtu kmerske imperije, jedinstven

su spoj domaće tradicije obožavanja predakai hinduističkog ideala kosmičke planine. Uokviru te tradicije jeste i verovanje da vladargradi svoj hram u kome je smešten lingam(kamen koji simbolizuje kralja), izraz nje-gove moći i božanskog bića. IzrastanjeAngkora vezuje se za kralja Jajavarmana II,koji se proglasio za univerzalnog monarha ili„boga kralja“. Kmersko carstvo opstalo je do1431. godine kada su ga opustošili vladari sateritorije današnjeg Tajlanda. Sećanje nagrad je iščezlo. Tek u XIX veku francuskiprirodnjak Anri Maut opisuje Angkor u svo-joj knjizi o putu oko sveta, čime obnavljainteresovanje naučne javnosti za drevnu civ-ilizaciju. S obzirom na to da je svaki vladarbio dužan da izgradi kanale za navodnjava -nje, hram precima u čast i planinu svetilišteza „svoju dušu“, u Angkoru su bile smeštenemnoge građevine. Stari grad se prostire napovršini od za to vreme neverovatnih 150kvadratnih kilometara u blizini današnjeggrada Sijem Repa. Veličanstveni Angkor Vatsmatra se remek-delom kmerske umetnosti ioznačava građevinu koja je okruženadubokim kanalom ispunjenim vodom. Ovajnajveći religiozni objekat na svetu sim-bolizuje kosmičku planinu koja izranja izpraiskonskog okeana i boga kralja kaogospodara vode. Najzagonetnija građevinakmerske arhitekture je Bajon, koji objedinju-je divlju šumu tornjeva i hram.

ANGKOR (Kambodža)

Tog 24. avgusta 79. godine stanovnike Pompeje probudilo je zloslutno, duboko podrhta-vanje tla. Vulkan Vezuv je već nekoliko dana bio loše volje. Iznad njega se uzdizao ogro-

man, crni oblak dima. Najgori strahovi građana su se ostvarili nekoliko sati kasnije; bogovisu Pompeji okrenuli leđa. Hiljade ljudi izgubili su život ugušeni smrtonosnim gasom koji jeizbijao iz pukotina Vezuva ili su stradali ispod zdanja koja su se rušila kao kule od karata.O njihovom užasnom stradanju svedoče tela sklupčana u bolnom grču koja su vekovimakasnije otkrili arheolozi. Pompeja je zbrisana sa lica zemlje, a ista sudbina zadesila je još triobližnja mesta. Niko se nije vratio u grad koji je u potpunosti zaboravljen, iako je potresanopis tog strašnog događaja Plinija Mlađeg opstajao kroz vekove. Zaboravljena je i lokacijana kojoj je Pompeja izgrađena. Tek u toku iskopavanja koje je organizovao Karlo Burbonski1748. godine pronađeni su prvi ostaci Pompeje. Danas predstavlja jedno od najslavnijiharheoloških nalazišta na planeti. Potresno uverljivo svedoče o kulturi i načinu života ugradu koji je nestao u jednom trenutku, okamenjen za večnost. U njemu nailazimo nanajpotpunija saznanja o rimskoj kući, od ukrasa do predmeta za svakodnevnu upotrebu.Pronađeni su brojni natpisi, izborni plakati i grafiti koji dočaravaju život u ovom bogatomgradu sve do prvog razornog zemljotresa koji ga je 79. godine pogodio.

POMPEJA (Italija)

Istanbul dragulj Istoka


Čajanka na Bosforu

Počećemo od čaja. Bliski istok, pa i malo dalje, nezamisliv je bezčaja. U Turskoj se pije pre jela, za vreme jela i posle jela. Piju gatrgovci dok čekaju mušterije ispred radnji, pije se za vreme šet-nje ulicama, dok se razgovara, ili samo razmišlja. Pije se crni,

jači čaj, ili elma, voćni čaj od jabuke. Služi se u staklenim čašama uobliku cveta lale. Čitalac se, naravno, pita zbog čega ovaj putopis izIstanbula počinje čajankom. Odgovor je jednostavan. U sećanju putni-ka uvek ostaju neke male senzacije, događaji koje bagatelišemo na licumesta, a onda ih godinama vučemo po memoriji. Grandiozni utisci sesvode na jednostavne rečenice poput: Aja Sofija je fantastična, Bosfor iKapali čaršija je nešto što se ne zaboravlja.

Istanbul je kao ogromna staklena čaša u obliku lale. U njemu sedoživljavaju čudesa Istoka, odsanjaju se grčki mitovi, otomanske mister-ije i vizantijski sjaj. Na kraju sve se sabere u pregršt uspomena koje trajui prepliću se. Ovaj grad koji je izgrađen na dva kontinenta, kao nekakavurbani kolos sa Rodosa, s jednom nogom u Evropi, a s drugom u Azijiima hiljade lica. Pokušajmo da otkrijemo bar neka.

Na početku beše Vizas, ili Bizas. Grčki kralj koji je ovde osnovaonaseobinu. Dotle i odatle putovale su trgovačke lađe, a biće da su se iArgonauti ovde odmarali na početku avanture traganja za zlatnimrunom. Od tog grada Vizantiona nastao je i Konstantinopolj i Carigrad

i Istanbul. U onoj ogromnoj čaši koja je danas široka 200 kilometaraizmešale su se kulture i milenijumi.

Istanbul može da se razgleda na različite načine. Jedan od najboljih jeda se započne na Zlatnom rogu. To je poluostrvo koje zatvara nekadaš -nju glavnu luku koja je u vizantijsko vreme pregrađivana ogromnimlancem da neprijatelj ne bi brodovima dospeo do zidina grada. Danaspreko rukavca prelazi nekoliko mostova na kojima su načičkanipecaroši u nadi da će uloviti kakvog bosforskog vodenog džina.Zanimljivo je da je Leonardo Da Vinči davno projektovao most naovom mestu, ali njegov nacrt je upotrebljen mnogo severnije uNorveškoj. Ispod mostova su restorani, a odasvud miriše pržena riba. Idok posmatrate stari i novi deo Istanbula, pred očima vam se odvijaneverovatno živ vodeni saobraćaj. Gužva je kao na Slaviji u podne jerTurci, kao i turisti koriste brodove za svakodnevni prevoz. Nigde više nasvetu kao ovde ne može da vam se dogodi da živite na jednom konti-nentu, a radite na drugom.

Ko nije video Plavu džamiju, a boravio u Istanbulu ima neku grešku uglavi ili u organizaciji putovanja. Plava džamija ili Sultana Ahmeta imašest visokih elegantnih minareta i jedina je takva džamija u Turskoj.Unutrašnjost je dekorisana plavim keramičkim pločicama po kojima jedobila ime. Pločice su ukrašene islamskim cvetnim dezenima, a noseći

U gradu koji seprostire na dva kontinentadoživljavaju sečudesa Istoka,odsanjanju grčkimitovi, otomanskemisterije ivizantijski sjaj


stubovi su neverovatno masivni. Plava džamija je trebalo da budeodgovor na dotadašnju veličanstvenost Aja Sofije.

Ovoga puta nećemo reći ni reč o Crkvi Svete mudrosti, odnosnodžamiji Aja Sofija, ali se upućujemo u kompleks Topkapi palate, koja jebila zvanična rezidencija turskih sultana sve do XIX veka. Danas je pala-ta pretvorena u muzej i pored objekata napravljenih u orijentalnom stiluu prostorijama se nalazi i veliki broj izuzetno vrednih predmeta od zlataukrašenih dragim kamenjem. Pored nakita, ukrasa, predmeta zasvakodnevnu uporebu u Topkapi palati se čuvaju i religijske relikvijemeđu kojima je i dlaka s brade proroka Muhameda. Zbog takvih drago-cenosti obezbeđenje je na veoma visokom nivou.

Svaki novi dan na Bosforu morao bi da bude praznik za sebe. Može dase krstari duž grada, da se pogledaju prekrasne vile, ili veštačko ostrvokoje je privatno vlasništvo fudbalskog kluba Galatasaraj, ali pravi izazovje poseta palati Dolmabahče. To je jedna od najraskošnijih palataEvrope iz koje se najkraće vladalo carstvom, ali je zato možda i najluk-suznija ostavština starih vremena. Vodič će vas upozoriti da se pridrža-vate pravila kretanja i ponašanja, jer obezbeđenje čine policajci u civilu,s obzirom na to da je palata državno vlasništvo. Sam prolaz kroz kapijuveć nagoveštava da ulazite u nešto posebno; veliki redovi turista izčitavog sveta, stroga kontrola, navlačenje plastičnih kesa na cipele, pa

opet redovi... Fotografisanje je dozvoljeno, ali se plaća i ne sme se koris-titi blic, a dodirivanje predmeta ili bilo kojeg dela enterijera strogo jezabranjeno. Među prvim prizorima najjači utisak ostavlja prostranostsoba, izobilje zlatnih predmeta i zlatne ornamentike, bogata dekoracijazidova, kristalni lusteri između kojih je jedan težine četiri tone. Krozčitavu palatu se prolazi veoma brzo, vodič usput priča, a obezbeđenjepropušta grupu po grupu iz sobe u sobu. Obilazi se i nekoliko prostori-ja sultanovog harema, inače ih ima trideset, plus kupatila. Posebnapažnja posvećuje se sobi u kojoj je preminuo Kemal Ataturk, prvi turs-ki predsednik i čovek koji je od Turske napravio modernu i jaku državu.

U unutrašnjoj dekoraciji korišćeni su najskuplji materijali. Sve što ježuto je zlato, svi ukrasni kamenčići su drago kamenje: dijamanti, rubi-ni, safiri. Parketi su urađeni od mozaika nekoliko vrsta drveta ručno sla-ganih, a zidove krase i slike poznatih evropskih majstora sa temamaturskog osvajanja od vremena pre pada Vizantije pa do dana kada jepalata i nastala. Dvorišta su za razliku od Topkapi palate u evropskomstilu sa fontanama i urbanizovanim cvetnim alejama, a na fasadi setakođe vidi uticaj evropske klasične arhitekture.

U Istanbul se ne ide samo jedanput. Odlazi se i dolazi. A utisci surazličiti, kao i uglovi gledanja. Ovoga puta pričali smo o čaju i zlatu, alito je Istok. V. Bogdanov

Magija grčkih ostrva

Tamo gde se legende prepliću sa stvarnošću

Tamo gde se legende prepliću sa stvarnošću

Krit je ostrvo u Mediteranu a Krićaninarod koji svoju snagu i ponos crpi iztradicije. A tamo gde je tradicija tu sui mitovi. Upravo na Kritu su nastali

neki od najfascinantnijih. Naravno, grčkih.Jedan od njih u bliskoj je vezi sa rođenjemvrhovnog boga Zevsa. I danas se priča iprepričava kako je Kronus, sin Urana i Gaje, biooženjen svojom sestrom Reom, koja mu je rodi-la puno dece. Kronus ih je međutim sve ubio jermu je otac rekao da će ga ubiti jedno od njegovedece. Rea nije mogla da podnese gubitak decepa je došla na Krit kad je shvatila da je trudna irodila Zevsa u pećini smeštenoj na visokimplaninama... Danas tu pećinu obilaze turisti.Smeštena je na brdu Dikteon i najpoznatija jemeđu 3.000 pećina na Kritu...

Krit je, opet po legendi, nastao pre nekolikomiliona godina kada je Egeida, kontinent koji jepovezivao Grčku sa Malom Azijom, potonuo uvode Sredozemnog mora. Danas je Krit najvećeostrvo Grčke i peto po veličini u Mediteranu(Sicilija, Sardinija, Korzika, Kipar...). Njegov ukrasi možda najvredniji biser. Priroda je, stvarajući ga,bila izdašna darujući Kritu visoke i gorde planine,

duboke klance pune svežine, jedinstvene pećine,prostranstva bogate i obradive zemlje s milion ijednom maslinom, bujnu vegetaciju, raznolikuobalu od nepristupačne do one s predivnimplažama, spokojno more i blagu klimu...

Usidrio se na beskraju tirkiznog Mediteranaizmeđu tri kontinenta da bi od svakog poprim-io nešto: kosmopolitski duh Evrope, smirenazijski način života protkan tradicijom, afričkivruć vetar...

Krit danas jednako je drevan koliko i savremen,toliko privržen tradiciji i isto toliko okrenutbudućnosti, tako privlačan i tako ekscentričan,tako užurban i tako prostodušan...

Dakle, dolazak na Krit nije samo uživanje usuncu i blagodetima mora na čuvenim ostrvskimplažama. Na Kritu je rođena minojska civilizacija,na ovom ostrvu je sagrađeno oko 350 manastira icrkava. Zadivljujućim ikonama, delima vrhun-skih majstora, izdvajaju se vizantijske bogomolje.Nekada davno Krit se ponosio i svojom školomikonografije a danas istinom da je na ovom ostrvusvoje stvaralaštvo počeo čuveni slikar DomenikosTeotokopolos, u svetu poznat kao El Greko.Njegovu rodnu kuću iz XVI veka, u mestu Fodele,

ljubitelji umetnosti ne zaobilaze... Krit je takođe izavičaj dva slavna kompozitora, MikisaTeodorakisa i Manosa Hadžidakisa, ocaknjiževnog Grka Zorbe, takođe i filmskogstvaraoca Nikosa Kakojanisa, koji je Zorbuekranizovao...

Turističke atrakcije Krita su i tvrđave iz turskogi venecijanskog doba: Heraklion, Retimno,Paleohora, Frankokastelo... Domaćini će vampredložiti i da obavezno vidite Muzej uHeraklionu za koji kazuju da je jedan od najču-venijih arheoloških muzeja u svetu. Posebandoživljaj je obilazak Samarićanske doline. Reč jeo najdužoj evropskoj klisuri čiju lepotu možete dadoživite jedino ukoliko ste spremni da pešačite 15kilometara.

Obilazak ostataka Knososa, u preistorijskomvremenu najvažnijeg grada Krita, posebna jedimanzija boravka na ovom mediteranskomostrvu. Palata Knosos je sagrađena, pretpostavkaje, oko 1700. godine pre n. e. U osnovi jepravougaonog oblika na površini od oko 20.000kvadratnih metara. Imala je preko 1.000 soba,zadivljujuće dobar drenažni sistem, predivnetravnjake, lavirint... A kad se pomene lavirint


počinje još jedna lepa mitska priča... Minos, kraljKnososa, oženio je Pasifaju, kćerku Heliosa inimfe Kriti. Da bi se osvetio Minosu što niježrtvovao mladog belog bika i time dokazao da jepravi kralj za Krit, Posejdon je naterao Pasifajuda se zaljubi u mladog bika. Tako se rodioMinotaur, čudovište sa glavom bika i telomčoveka. Minotaur je živeo u Lavirintu, građevinukoju je specijalno za njega napravio Dedal...

Krit, međutim, nije samo ostrvo prelepih mito-va. Nije ni samo turizam. Krićani su znani i kaosjajni zemljoradnici, odnosno stočari. Masline imaslinovo ulje, jednako kao i vino i sir sa ovoggrčkog ostrva nadaleko su čuveni. Krićani su imajstori mnogih zanata. Turistima su dragisuveniri tkanice i vezene rukotvorine, odnosnooriginalni keramički i juvelirski proizvodi...

Mnogo je razloga zašto treba putovati na ovoostrvo i još više zašto na njemu provesti odmor.Dane pune komoditeta sa odličnim hotelima,koji raspolažu i sa po nekoliko bazena napu -njenih morskom vodom, dopunjuje božanstve-na kuhinja sa svim mogućim vrstama ribe idosta povrća koje podjednako prija i ako vasposluže jagnjetinom ili jaretinom, koja takođe

u sebi ima miris ovdašnje izuzetno bogate flore.Kažu da se na Kritu dugo živi i da je vitalnost idugovečnost stanovnika upravo posledicakvalitetne ishrane.

U administrativnom smislu Krit se sastoji izčetiri oblasti: Hanja, Retimno, Heraklion i Lasiti.Njegove obale duge su 1.100 kilometara a čak 115kilometara su plaže. Na jednoj od njih je i princČarls zaprosio ledi Di...

Svaki od kritskih gradova, ma koliko da suslični, priča je za sebe. Heraklion je najveće turis-tičko naselje ostrva sa luks hotelima, dobrimplažama i još lepšim mestima za provod.Heraklion ima i međunarodni aerodrom i to jeobjašnjenje što sva putovanja počinju i završavajuovde... Agio Nikolaos (65 kilometara istočno odHerakliona) smestio se u prelepom prirodnomzalivu Mirabel. Njegovo obeležje je čuveno slanojezero Almiri oko kojeg je izgrađen centar grada...

Ostrvce Elafonisi (78 kilometara od Hanje)personifikacija je raja. Priča da je reč o ostrvutišine s obiljem boja i svetlosti, živopisnihpeščanih dina sa čistim morem i plažom pre-punom kedrova i ljiljana... I Hanja, podno brdaKasteli, ima u sebi predivne ostatke prošlosti ali

i bezbroj prirodnih lepota koje brojni osvajačinisu mogli da unište. Njen ukras danas suživopisne ulice, neprirodno uske, sa zgradamakrivih zidova i šarenih fasada, niskim prozori-ma i živopisnim žaluzinama... Male taverne,raspoloženi ljudi, dobro vino... U Hanji jemožda i najupečatljivija priča o tome ko je svekroz istoriju osvajao Krit. Jedna bogomoljaizgrađena je 1320. kao katolička crkva, da bi uvreme vladavine Turaka bila pretvorena udžamiju i konačno 1919. godine u pravoslavnucrkvu što je i danas... Džamija Kučuk Hasan jeostala netaknuta a njeni minareti i danas sunajuočljiviji u gradskoj luci... Uživaćete i uRetimnu. Ne samo što ga ukrašavaju predivneduge peščane plaže i tirkizno more, već što usvakom trenutku nudi i doživljaj više. Grad nas-tao u minojskom periodu (1350-1250. pre n. e.)često je rušen i paljen... Zahvaljujući Mlečanimapoprimio je renesansne obrise... Rimondifontana, Trg Platanos, Velika vrata na početkuAntistaseos ulice, venecijanska luka stvrđavom... Uske ulice, radnje i radnjice, auten-tični restorani s atmosferom koja garantuje uži-vanja za sva čula, dobronamerni i vedri ljudi...

Krit je najveće ostrvo Grčke i peto po veličini uMediteranu, njegov ukras i možda najvrednijibiser. Ostrvo je nastalo pre nekoliko milionagodina kada je Egeida, kontinent koji jepovezivao Grčku sa Malom Azijom, potonuo u vode Sredozemnog mora



Rim se ne zaobilazi, u Rim se putuje s namerom. Zarad svojeprošlosti, čudesne arhitekture i osobenog šarma, ali i nizadrugih specifičnosti, svrstao se u one gradove u kojima jeistorija ovekovečena na neki poseban način.

Smatra se da je Rim osnovan 753. godine pre nove ere. Blizance Romulai Rema, sinove Marsa i vestalske device, proterao je njihov zli stric pa ih je,kaže legenda, othranila vučica. Oni su kasnije osnovali suparnička naseljana Palatinu. Suparništvo se pretvorilo u mržnju i u jednoj svađi Romul ubijaRema posle čega njegov deo grada, Rim, počinje da se širi i razvija...

Rim je danas moderna evropska prestonica sa aerodromom, metroom,širokim bulevarima i mnogim drugim osobenostima milionskogmegapolisa. U turističkim prospektima, u zavisnosti od toga kako ga jeko doživeo, odrednice za Rim su i „Večni grad“, zatim „Grad sedambrežuljaka“ ili „Apostolski prag“...

Tri hiljade godina postojanja pretvorile su, gotovo diskretno, italijan-sku prestonicu u fascinantan muzej na sedam brežuljaka s četvrtimaukrašenim umetničkim remek-delima i nedokučivom maštom gradite -lja bez obzira na periode u kojima su stvarali i gradili. I za običnog smrt-nika duhovni doživljaj su i Panteon i Koloseum sa Carskom palatom, alii Rimski forum, crkva Santa Maria del Popolo, čudesni trgovi ukrašenifontanama, prekrasne palate, zelene oaze, romantična mesta, ulice za

kupovinu, picerije i restorani, ljudi s osmehom dobrodošlice...Ipak, pre svega, Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše. Ako

je tako, a jeste, onda ga treba videti i doživeti.

Rim je grad koji neprestano očarava i inspiriše

Muzej na sedam brežuljaka Večni grad neprestano očarava svojom

istorijom, remek-delima graditeljstvai toplim mediteranskim duhom

Felini i Paparaco

Naravno, Rim je ovekovečen i na celuloidnoj traci. Ništa čudno ako se znada ovaj grad ima i svoj filmski studio, čuvenu Činečitu, u kojem je snimljenona desetine sjajnih filmova. Rim iz 50-ih godina, kada se u njemu okupljao svetski džet-set, ovekovečenje u Felinijevom “Slatkom životu” u kojem je genijalni Marčelo Mastrojaniostvario jednu od svojih najboljih uloga. Profesija fotoreportera dobila jeime po liku Paparaca koji fotografiše filmske zvezde u ondašnjim rimskimkafeima. Filmom s imenom “Rim” Felini je napravio i čudesan omaž gradukoji je toliko voleo.Vitorio de Sika se večnom gradu odužio ostvarenjem “Kradljivci bicikla”, a RobertoRoselini filmom “Rim, otvoreni grad”. Za romantičnu komediju “Praznik u Rimu”,Odri Hepbern je dobila Oskara za ulogu buntovne princeze... Pogledajte, akoniste, film Nanija Moretija “Dragi dnevniče”, videćete i u njimu Rim.


Bogati Vatikan

Grad država, omeđen zidinama i okružen Rimom. Najmanja državasveta. Prostire se na oko 50 hektara i ima približno 800 stanovnika.Središte je katoličke crkve i njenog poglavara - pape. Stvorena jeLateranskim ugovorom iz 1929. kao naslednik moćne Papske države.Bogatstvo Vatikana je nemerljivo. Unutar zidina ovog grada države je ibazilika Svetog Petra, zatim fascinantna Sikstinska kapela, kao i brojneodaje koje su oslikali majstori poput fra Anđelika, Rafaela ili Pinturikija.Deo Vatikana su i brojni muzeji s kolekcijama egipatskih, grčkih, etrurskihi rimskih antikviteta. Jedan od ukrasa najmanje države sveta, bez dileme,jeste Sikstinska kapela. Sagradio ju je Đovani de Dolči (između 1475. i1483) po nalogu Siksta IV. Slikarsko ukrašavanje započeto je 1481. Ovajdeo posla poveren je najboljim majstorima italijanskog renesansnogslikarstva. Svod, koji je oslikao genijalni Mikelanđelo, jedno je odnajlepših umetničkih dela na svetu.

Od Getea do TvenaLepotom Rima bili su inspirisani i brojni poklonicipisane reči. Mnogi su u njemu proveli i deo života,ali je mnogo više onih koji su mu posvetili svojepesme ili romane.Nemački pesnik Volfgang Gete (1749-1832) prvo jeRim posetio kao turista da bi posle pune dve godine(1786-1788) i živeo u ovom gradu u iznajmljenoj sobina korzu. Danas je ova zgrada muzej. Zanimljiv je ipodatak da je njegova knjiga “Putovanje po Italiji”godinama kasnije bila neka vrsta vodiča turistima kojisu dolazili u ovu zemlju da proučavaju njenu prošlosti uživaju u lepoti Apeninskog poluostrva.

Natalijen Hotorn, američki književnik (1804-1864),fascinaciju skulpturama u Kapitolskim muzejimaiskoristio je kao motiv svog poslednjeg romana -“Mermerni faun”.Deo svog književnog opusa Rimu je posvetio iAlberto Moravija, italijanski pisac savremenog doba(1907-1990). Čari i život večnog grada opisao je unekoliko svojih nezaboravnih dela: “Rimske priče”,“Rimljanka”, “Čočara, Ravnodušni”...Rim se javlja i u opusu Lorda Bajrona, velikogpesnika iz doba romantizma, koji je zapisao isledeće: „Legenda kaže da ako se uzme malo

peska iz Koloseuma i stavi pod jastuk, živi se večno,jer ako nestane Koloseum, nestaće i Rim, a ako onnestane - nestaće i svet“. Večni grad nije zaobiđen ni u delima američkogpisca Gora Vidala koji je decenijama živeo u Italiji,u Rimu i okolini Napulja.Mark Tven (1835-1910) večni grad je posetiosamo jednom i to kao turista. I tih nekoliko danabili su čudesno inspirativni jer je u delu “Nevini uinostranstvu” Rim predstavio iz posebnog ugla.Njegovi utisci obojeni satiričnim tonovima i danasse u ovom gradu rado citiraju.

Novčić za sreću

Ogromna (25,9 metara visoka i 19,8 široka) i kitnjasta Fontanadi Trevi je prepoznatljivo obeležje Rima, ali i jedna odnajvrednijih rimskih skulptura iz perioda baroka. Delo jearhitekte Nikole Salvija. Fontana di Trevi zapravo označava krajakvadukta Akva Vergine koji je sagradio Agripa (19. godine pren. e.) na izvoru koji je slučajno otkrila jedna devojka.Maestralno je uklopljena u pozadinu Palate Poli čija seveličanstvena fasada i Fontana di Trevi doživljavaju kao celina.Reljef s desna strane prikazuje devicu koja otkriva izvor koji idanas napaja fontanu, a od kojeg je Avgust (reljef s levestrane) sagradio akvadukt. Tu su našli mesta i bogati barokniukrasi koji na sebi svojstven način ulepšavaju fontanu kaocelinu. Nekada davno iz ove fontane pila se voda za sreću. Film „Tri novčića u fontani“ ovekovečio je ritual bacanjanovčića da bi se ostvarile želje. Postoji verovanje da ukolikopreko ramena u Fontanu di Trevi ubacite jedan novčić,vratićete se u Rim. Ukoliko ubacite dva, upoznaćete i zaljubitise u najlepšu Rimljanku ili najlepšeg Rimljanina. Tri novčićaveć „garantuju“ brak...I Felinijev film „Sladak život“ doprineo je popularnostiFontane di Trevi u celom svetu. Zapravo scena kada se slavnadiva Anita Ekberg kupala u njoj postala je deo filmske istorije.

Palme su uobičajen prizor duž celog Sredozemlja. Prolazimopored njih, a da se i ne osvrnemo. Međutim, one su prvi znakposebnosti jednog ostrva i njegovog glavnog grada. One suprva asocijacija pri pomenu Palma de Majorke, glavnog grada

Majorke i Balearskih ostrva. Ime su joj nadenuli stari Rimljani. Zvali su je Palmaria, što znači

„palma pobede“. Ima još nešto. Palme su ovde u simbiozi sa ljudima.Njišu se u istom ritmu, tačnije ritmu muzike za ples. Nošene su i istimvetrom koji šapuće dobrodošlicu.

Kroz vekove Majorka je bila tačka ukrštanja osvajačkih želja i rat-ničkog koplja mnogih naroda. Danas se nad njom ukrštaju vazdušniputevi mnogih avio-kompanija koje ovde dovode turiste. Prvi čarteravion sleteo je na Majorku 1950. godine i od tada na ovom ostrvupočinje masovni turizam. I još uvek traje.

Ovde je život zatreperio još u praistoriji. O tome svedoče tragovi naselja izpaleolitskog doba. Zatim su došli stari Rimljani i osnovali prve gradove,preteče današnjih - Polentia (današnja Alkudija) i Palmaria (današnji glavnigrad Palma de Majorke). Ono što su Rimljani izgradili, Vandali su opustošilia zatim su to isto Vizantinci popravili. Mavari su se najduže zadržali, živeli suovde više od 500 godina, što je bilo sasvim dovoljno da ostave prepoznatljiv

pečat. Ostrvo im je u XIII veku oteo Đaume I Osvajač i pripojio ga aragon-skoj kruni. Pet stotina godina kasnije, 1716. godine Majorka postaje deošpanske provincije Baleari, koja odgovara današnjim Balearskim ostrvima.

Majorka svoje ime duguje latinskom nazivu „insula maior“ što znači„veliko ostrvo“ jer je najveće u Balearskom arhipelagu. Već oko pola vekaMajorka predstavlja nešto više od samog imena. To je poseban univerzum –kosmopolitski raj u kome se sjedinjuju jezici, vere i rase. Majorka, to je stanjeuma. Granice i pravila ponašanja nisu definisana. Beg iz adrenalinskog nači-na života u fantaziju stvarnog života. Ovde mašta može da leti.

Na Majorku dolazimo noseći u prtljagu uredno spakovan život s planomda ga ovde raspakujemo u život bez plana. Ovde važi poznato samurajskopravilo: „nemam plan, moj plan je prilika“. I zaista, prilike nas vode i zaustav -ljaju na neočekivanim mestima. Ne znamo gde ćemo osvanuti, kao ni da lićemo se negde zaustaviti. Sutrašnji dan je već neka druga priča. Ovde i vozoviidu bez voznog reda, kao stari voz na relaciji Palma - Soljer (Soller). Stajetamo gde se pogled spontano zaustavi. I to uvek na najlepšim mestima.

Zabava je faktor oko koga se celokupni život okreće i koncentriše. U to imepodignuti su mnogi noćni klubovi i diskoteke - hramovi dobrog zvuka.Najveći i najmoderniji u Evropi. Njihov slogan glasi „Ovde se noć nikada nezavršava“. Eksplozija zvuka, ali i života. Najpoznatiji su: Paća (Pacha) i Tito’s -

ako volite dobar soul i bluz, ovo je pravo mesto za vas. Nekada su ihovde slušali Rej Čarls i Marlena Ditrih. Sledite njihov ukus! Oba se

nalaze u ulici Paseo Maritimo u glavnom gradu Palma deMajorke. Zatim noćni klub BCM u Magalufu, diskoteke

Riu Palace i Zorbas u Plaja de Palmi, noćni klub

Sve lepote Majorke

Ovde maštamože da letiOvde maštamože da leti


Virtual club u prirodnoj pećini u Iljetasu (Illetas), Joy Palace u El Arenalu.Cene ulaznica variraju od 20 do 50 evra. U njima glavnu reč vode di-džejevisvetskog glasa. Oni vladaju atmosferom koju dopunjuju specijalni programi.

Za one koji više vole zvuk flamenka, preporučujemo noćni klub SonAmor u plemićkom zamku iz XVI veka u blizini Palme. Ako ste ekscen-trik i volite vanserijske doživljaje, dođite u Zmajevu pećinu u PortoKristo na neobičan koncert klasične muzike. Neobičan je, između osta-log, zbog ambijenta u kome se održava. U pećini kraj najvećegpodzemnog jezera na svetu - Martelovog jezera, u fascinantnom osvetl-jenju, remek-delu Karlosa Bigasa, gudački kvartet odsviraće vam kom-pozicije velikana klasične muzike. Zatim ćete zaploviti jezerom...

Oni koji su u potrazi za Arkadijom, zemljom mira i sreće, pronaći će je uPalma Novi i Pagueri. U njima se misli odmaraju poput broda u luci. Oni kojižele da budu viđeni u džet-set društvu ili bolje rečeno da prođu pored njega,treba da odu u Iljetas (Illetas) i El Arenal. Iljetas je rezidencijalno predgrađeglavnog grada Palme, udaljeno četiri kilometra od centra. Nekada letnjikovacbogatih, danas je kompleks luksuznih hotela na rtu koji se strmo spušta umore sa kamenim uvalama. El Arenal se nalazi u velikom peščanom zalivuPlaja de Palma, dugom devet kilometara, gde se smaragdno zelenilo mora ibleštava belina peskovitih plaža grle u plesu talasa.

Ako tragamo za prapočecima majorkanskog turizma, naći ćemo ih uValjdemosi (Valldemosa), malom mestu udaljenom deset kilometara odPalme. Za ovo mesto vezuje se priča koja plete svoj put kroz vreme i uvija seoko slavnih imena. Priča počinje davne 1838. godine. Tada su ovde FrederikŠopen i Žorž Sandova iznajmili sobu u kartuzijanskom manastiru iz XIVveka, proveli u njemu jednu zimu i stvorili neka od svojih najlepših dela. Takosu oni svetu otkrili Majorku, dok su mudri Majorkanci prepoznali svojušansu. Prostrli su crveni tepih i privukli slavne. A oni su privukli sve ostale.Ne moramo ići u Holivud da bismo sreli Majkl Daglasa. Možemo ga sresti uValjdemosi ispred njegove kuće ili u restoranu Costa Noro koji vodi. Ako nenjega, onda bar možemo osetiti njegovu harizmu.

Svaki narod osmisli, kreira i lansira ponešto po čemu će ga drugi prepoznatii pamtiti. Majorkanci u tome nisu želeli da zaostaju. Izmislili su majonez („ali

oli“ majorkanski) koji je nazvan po ovom ostrvu. Prvi su kreirali kultivisanebisere još u XIX veku. Od njih su stvorili ime - „majorika“ (mahorika) ili „mal-lorcan pearls“, sinonim su za kvalitet u čitavom svetu. Njihova prestonica jeManakor. Iznedrili su i lansirali u sportsku orbitu Rafaela Nadala. Napravili su„ensaimadu“, endemsku poslasticu koja „raste“ samo ovde, čije je porekloizgubljeno u tami vekova. Tvorac ovog slatkog peciva punjenog raznim kre-movima ostao je sporan, dok su mišljenja podeljena: Arapi ili Jevreji.

Majorkanska kultura išarana je stilovima. Na ovu stilsku razvnovrsnost uti-cali su i piratski upadi drugih kultura. Ogledalo stilova nalazi se u glavnomgradu Palma de Majorci. Gotska katedrala La Se (La Seu) iz XIII veka pred-stavlja simbol grada. Nacionalni muzej, palata Almudaina, neverovatan jespoj islamskog i gotskog stila. Srednjovekovni zamak Belver u gotskom stiluna brdu iznad grada sagradio je u XIV veku aragonski kralj Đaume II odMajorke. Nekada kraljevsko utvrđenje, danas je muzej posvećen katalonskomumetniku Huanu Mirou. Palata La Lonja u gotskom stilu važi za zdanje sajednom od najlepših fasada i enterijera u gradu. Stvorio ju je arhitekta Sagrerau XV veku. Danas je u njoj Muzej umetnosti.

Pored različitih kulturoloških stilova, Palma je obeležena i modnimnovitetima. Nije uzalud proglašena „gradom luksuza“. Naselile su jenajpoznatije svetske i domaće modne kuće. Majorka je poznata poindustriji kože i obuće. Preporučujem vam sledeće brendove prov-erenog kvaliteta: Jaime Mascaro, Kollflex i Looky.

I pre nego što bacite poslednji pogled iz aviona na Majorku, proveritesvoj prtljag. Da li ste spakovali sve ono što po vama čini Majorku? Svojesrce ne morate proveravati. U njemu je zatočena u inspirativnom, vanvre-menskom pakovanju. Dovezenski Snežana


Na Majorku dolazimo noseći uprtljagu uredno spakovan život s planom da ga prepakujemo u život bez plana. Ovde važi poznatosamurajsko pravilo: „nemam plan,moj plan je prilika“

Karpatos je ostrvo u istočnoj Grčkoj iz grupacije Dodekaneza,usidreno u plavetnilu Sredozemlja na podjednakoj uda -ljenosti od Krita i Rodosa. Duga sunčana leta i srednjerazuđena obala sa brojnim malim uvalama i plažama, uz

nedirnutu prirodu i autentičan biljni i životinjski svet, čine ga sveprivlačnijim za turiste koji traže oazu mira na suncu Mediterana.

Mali aerodrom s mogućnošću da primi većinu aviona približio je ovoostrvo svetu, ostrvo koje je naseljeno još u vreme praistorije i koje jezarad svog položaja bilo izloženo osvajačima što daje posebnu crtu nje-govoj bogatoj istoriji. Glavno mesto na ostrvu je gradić Ligadija odaklesve počinje i sve se završava.

Karpatos spada u manje naseljena ostrva. Grci su kao narod najbro-jniji a ono što je zanimljivo broj stanovnika na ovom ostrvu, za razlikuod drugih, ne smanjuje se. Poslednjih godina se čak i uvećava jer brojniGrci, povratnici iz SAD, ulažu novac u zavičaj, odnosno ostrvo kojimdominiraju brojni zasadi maslina i vinove loze...

Uprkos svemu, Karpatos se i dalje diči pričom o netaknutoj prirodi.

To je i njegova tajna zašto ga rado i sve više posećuju turisti. Izgrađenoje i dosta hotela, barova, restorana kao i tradicionalnih taverni ali svezajedno nije promenilo lik ostrva. Koliko je stanovništvo verno tradici-ji dokaz su i kuće sagrađene uglavnom od tesanog šarenog kamena i sabalkonima prepunim svežeg cveća... Lepota za oko su i sela ovog ostrva.Mala i pitoreskna sa tavernama koje odišu prisnošću. U ovaj deo pričeuverićete se i sami ukoliko se u vreme ručka ili večere nađete u nekoj odopisanih taverni...

Istorija ostrva je posebna priča. Danas mnogi Karpatos poistovećujusa drevnim gradom Potideom. Na brdu Osej iznad glavne ostrvske lukenalaze se ruševine drevnog Akropolja dok mesto Arkas, jedno od najs-tarijih naselja na ostrvu, liči na muzej na otvorenom.

Posebna priča su plaže. Egzotične su i peščane sa prirodnom hladovi-nom u zaleđu. Raj za plivače uz napomenu da ovo ostrvo, na pojedinimdelovima, zbog povoljnog vetra nudi doživljaj i za ljubitelje surfovanja...

Karpatos treba doživeti. Ono što nudi jeste savršen odmor u miru itišini a na korak od zadovoljstava koja svaki odmor čine posebnim.

Lice i naličje grčkog ostrva Karpatos


Lepota za oko, mir za dušu i telo

Kupujte i putujte sa GIGATRONOMUokviru GIGATRON prodajnog lanca, koji raspolaže sa 27

prodajnih objekata širom Srbije, možete pronaći veliki asor-timan proizvoda računarske tehnike najvećih svetskih i

domaćih proizvođača. Gde god da se uputite Gigatron je spreman davam ponudi rešenje u vidu laptop ili tablet računara, mobilnog tele-fona, digitalnog fotoaparata, GPS navigacije, kao i veliki izbordodatne opreme koja će vam biti od pomoći u svakom trenutku, biloda ste na poslu ili ispod palme na nekoj od egzotičnih destinacija.

Svim svojim kupcima Gigatron nudi brojne mogućnosti odloženogplaćanja. Novost je da od sada možete odabrati Super kredit i kupo-vati po neverovatnim uslovima - svim Gigatron kupcima, Raiffeisenbanka daje mogućnost kupovine putem kredita do 12 mesečnih rata,

uz 0% učešća i 0% kamate!Pored toga, svim kupcima smo odobrili mogućnost plaćanja

čekovima građana u roku do 300 dana od datuma kupovine, bezučešća i sa 0% kamate u svim Gigatron prodavnicama.

Prilikom svake kupovine u Gigatron radnjama stičete bodove kojemože iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge kupovine, a samimtim ostvariti i dodatne popuste. Maksimalni popust koji se može ost-variti koristeći bodove je 50% od ukupne vrednosti kupovine.Bodove možete iskoristiti u svakom trenutku, bez obzira na saku-pljeni broj bodova.

Za više informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rsili pozovite call centar na 0800 30 40 50.


Indija je zemlja koju karakteriše neverovatan spoj različitosti

Život između snova,legendi i stvarnosti

Delhi, glavni grad Indije, Agra, gradTadž Mahala i Džajpur, postojbinavelikih mogulskih tvrđava, činečuveni Zlatni trougao. Između leg-

ende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jed-nim novim svetom - svetom iz bajki.

Od 28 država koliko broji Indija, ova tri grada,svaki na oko 250 kilometara udaljen jedan oddrugog, nalaze se u tri razičite države. Agra jesmeštena u najmnogoljudnijoj indijskoj državiUtar Pradeš, Džajpur je deo Radžastana, dok jeDelhi u istoimenoj državi.

Delhi je spoj prošlosti i budućnosti. Raskošboja, prometni mali dućani i arhitektura iz vre-mena dinastije Mogul u starom Delhiju, čineupadljiv kontrast prema sjaju modernog novogDelhija čije široke aleje i vrtovi britanskogarhitekte Lutensa, pružaju gradu novu perspek-tivu. Pored hotela, restorana i klubova na svet-skom nivou, ovde možete posetiti i najstarijudžamiju u Indiji, kao i živopisne prometne pijace

na kojima se mogu kupiti ručno rađeni predmetiiz svih delova Indije.

Mnogo je mesta koje vredi posetiti u Delhiju:opservatorija Džantar Mantar, zgrada Parla -menta, Nacionalni muzej, Crvena tvrđava,hram Birla Mnadir, najveća džamija u IndijiDžama Masdžid, svetski urađeni tržni centri i,naravno, Gandi Smriti, mesto gde je izvršenatantat na „oca nacije“ - Gandija. Na zidovimarezidencije u kojoj je živeo, postavljeni su nje-govi najvažniji govori i rečenice koje su postaletemelj indijske demokratije. Mahatma Gandibio je najzaslužniji za dogovor postignut saBritancima - da se bez ijednog ispaljenogmetka prepusti vlast i okonča dugogodišnjaokupacija. Međutim, jedan hinduistički fanatikubio ga je ispred kuće gde su obeleženi njegoviposlednji koraci...

Jedan od simbola Delhija takođe je Bahai iliLotus hram završen 1986. Zamišljen je kao hramkoji objedinjuje sve vere, mesto na kome svi ver-

nici mogu da se pomole, a na njima je da odlučekome! Bilo kakav razgovor unutar hrama jezabranjen. Fasada hrama obiluje mnoštvomdetalja, ali dominira 27 džinovskih belih mer-mernih latica zatvorenog lotosa, položenih na 9lokvi, koje simbolizuju 9 sjedinjujućih spiritual-nih puteva Bahai vere (monoteistička religijakoja propagira spiritualno jedinstvo čitavogčovečanstva). Zbog svog specifičnog izgleda,mnogi ovaj hram porede sa velelepnom sidne-jskom operom.

Agra se nalazi 200 kilometra južno od Delhijai danas je poznatom čini večiti spomenik ljubavi,Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski impera-tor šah Džahan sagradio za svoju voljenu ženuMumtaz Mahal.

Kako nije mogao da prežali njenu smrt pri-likom 14. porođaja, odlučio je da joj sagradinajlepši nadgrobni spomenik. Ali Tadž Mahal jepostao mnogo više od toga! Kao jedno od prih-vaćenih svetskih čuda, Tadž se smatra i za jednu

Delhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džajpur,postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatnitrougao. Između legende, snova i stvarnosti, oni nasupoznaju sa jednim novim svetom - svetom iz bajki

Život između snova,legendi i stvarnosti


od najlepših građevina na svetu. Pored Tadža, u Agri vredi posetiti i Crvenu

tvrđavu u kojoj je živela dinastija Mogula. U njojse nalazi Moti Masđid - Biserna džamija, jednaod najlepših džamija na svetu.

Džajpur, glavni grad Radžastana, udaljen 230kilometara od Delhija, danas nosi naziv „Pinksiti“ jer je većina njegovih kuća okrečena rozebojom! Ovaj grad, sa svojim tvrđavama i van-vremenskim palatama, predstavlja spoj sjajneprošlosti i bogate umetničke tradicije. Uglavnoj ulici nalazi se simbol grada Hava Mahal- Palata vetrova.

Ono što Džajpur takođe čini jako privlačnimsu njegove nebrojene zanatlije i sitna preduzeća.U malim dućanima možete povoljno kupiti sarii šarene materijale, papuče od kamilje kože, sim-patične svilene cipele ili predmete od lakiranogdrveta i bakra. Drago kamenje koje još mora dase brusi, izvozi se iz Džajpura u sve delove sveta,pa se zato tu nalaze i mnogi čuveni juveliri.



Čitajte na odmoruČitajte na odmoruDEVEDESETE Vanja Bulić

Lepa sela lepo gore je povest sazdana od slika, bez morbidnih opisa i jezičkih egzibicija, najkraćim putem stiže do čitaočevih emocija.Njeni junaci nisu psi rata, već zanatlije, profesori, penzioneri, studenti, poneka usijana glava, ali svi ljudi od deset prstiju koje je usudrata sveo samo na jedan – onaj na obaraču. Ovo je i knjiga o njihovim nastojanjima da podnesu rat kao što se podnosi bolest od kojese malo ko izleči. Ratna sreća je roman o Srbiji u vreme povratka sa ratišta i prilagođavanja ratnika na život u miru, priča o ratnimprofiterima koji su u rat krenuli kao golje a vratili se kao bogataši naučeni da se bave biznisom po ratnim pravilima: nasilno, prevarama,u duhu novog morala i nestanka starih normi ponašanja... Zadah belog je slika posrnuća jedne porodice u koju, nošena krilima rata,ulazi droga. Knjiga je inspirisana istinitim događajima, kada je droga mogla da se kupi iza svakog kioska na ulici, a njeni glavni junacisu žestoki momci sa beogradskog asfalta i povratnici sa ratišta. Lažni moral ulice i lažni patriotizam upotpunjuju poslovi iza kojihostaju leševi uglavnom mladih ljudi, nespremnih da se uhvate u koštac sa izazovima jednog turbulentnog vremena.

EMOCIONALNI VAMPIRI Dr sci. Albert Dž. Bernstin

Zabijte kolac u srce emocionalnih vampira u vašem životu.EMOCIONALNI VAMPIRI: Možda vrebaju u vašoj kancelariji, vašoj kući ili na internetu. Možda su članovi vaše porodice, krugaprijatelja ili kolega na poslu. Možda čak s njima delite i postelju. Bistri, daroviti i harizmatični, oni osvajaju vaše poverenje i vašaosećanja – a zatim vam isisavaju svu emocionalnu energiju.Dr Albert Dž. Bernstin, autor bestselera i ubica emocionalnih vampira, otkriva vam tajne koje će vas zaštititi od ovih mračnih stvorenja.Podrobno opisujući čitav niz tipova osoba s poremećajem ličnosti, Bernstin vam ukazuje na to kako da uočite vampire u svom životui obezbeđuje vam široku lepezu odbrambenih strategija koje će sigurno sprečiti ove krvopije da vas izmožde i iscede.

IVER Oto Oltvanji

Pisac popularnih trilera Saša vodi devojku Miju, autorku dečjih knjiga i ilustratorku, na sever Vojvodine da je konačno upozna sa svojomporodicom. U pitanju nije bilo koja familija, nego Vitasovi – moćni klan umetnika, čije su četiri generacije muzičara, slikara, glumacai književnika manje ili više vešti manipulatori koji vode računa o tome koga primaju u svoje okrilje.I dok daje sve od sebe da im se dopadne, Mia se usput trudi da ignoriše sve učestalije znakove da se glava porodice, najuspešnijipevač šlagera u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji Rob Vitas ponaša neobičnije i od onoga kako je predstavljen u tabloidima. Mia će otkriti daon decenijama ljubomorno čuva tajnu o porodičnom prokletstvu i raskolu unutar familije, a da su Vitasovi podeljeni krvavim rivalitetomjoš od 19. veka. U romanu Iver na videlo isplivavaju stogodišnje tajne, spletke i neobuzdane strasti. Iver je istovremeno porodična saga i uzbudljivpsihološki triler pun obrta u kojem ćete uživati do poslednje stranice.

NA VRATIMA ISTOKA Viktor Lazić

„Ne postoje strane zemlje, postoje samo strani ljudi.“Lao Ce

Plesanje po žeravici u Bugarskoj, u Turskoj među Kurdima, u kolu sa sledbenicima Svetog pauna i susret sa jednim od vođa Islamskedržave u Iraku, snaga gruzijskog vina, kupanje među ratnim ruševinama u Abhaziji, zatočeništvo u Južnoj Osetiji u ćeliji poprskanojkrvlju, molitva u drevnim hrišćanskim crkvama u Jermeniji, naftna kupka u Azerbejdžanu, snovi o nezavisnosti Adžarije, Pridnjestrovlja,Gagauzije i regiona koje retko koja mapa poznaje, verenički izlet u Černobilj, provod u Drakulinom dvorcu...Knjiga putovanja kao stalne avanture duha, neutaživa potreba za otkrićima, jedna čudesna etapa u neprekidnoj potrazi Viktora Lazićaza ljudskošću i lepotom.

TAJNA CRVENOG ZAMKA Vule Žurić

Najnovija zbirka priča jednog od naših najznačajnijih savremenih pripovedača potvrđuje Žurićevu sposobnost da na malom prostoruizgradi uverljive književne svetove sazdane na ruševinama naše nedavne prošlosti, u kojima bezuspešno tražimo kamen temeljac zasvetliju budućnost. Sportskim jezikom rečeno, Žurić je i ovoga puta sastavio najbolju reprezentaciju književnih likova koji zahvaljujućipiščevoj mašti i umeću daju sve od sebe u ispunjavanju sopstvenih sudbina. Tako mnoge poznate ličnosti u srpskoj povesnici XX veka postaju pouzdani svedoci neobične stvaralačke energije Vuleta Žurića ipotvrđuju posebnost njegovog autorskog glasa, a čitalačkoj publici priređuju vrhunsku književnu predstavu.Duhovito, razigrano, originalno štivo koje se do kraja ne ispušta iz ruke!

Razonoda


REŠENJE: LARAMI, DABAR, NADANJA, IVOJAN, JASEN, ALTIČ, GEAKOHRIDKAS, ANAOKOCIGARE, RA, KLOMPE, ERAV, INOVATOR,ROLNE, NIKOL, NIKAD, ŽR, ISO, AĆIMA, ESEN, V, TE, EMERITURA, OP, KSR,NIVA, KA, DAROVATELJI, IEM, ORONIMI, OKAN, E, POSOLITI, TAOR, ANIMAL, SATI, RI, DINARA SAFINA, K, IMITACIJA, AKRA

AUTORMAČVANIN

LITARGRAD U

AUSTRALIJIVESEO

KONJSKIPOKRIVAČI,

ABAIJE(TUR.)

ITALIJANSKAGLUMICA,

ANA

DRŽAVA NABLISKOM IS-

TOKU

GRAD U SAD

KRUPANGLODAR

VODOPADISA SLIKE

IŠČEKIVANJA

BIVŠI SLOVE-NAČKI

HOKEJAŠ

LISTOPADNODRVO

TRS VINOVELOZE

ŽENSKI PE-VAČKI GLAS

NIŠTA (TUR.)UPITNA ZA-

MENICA

REČ ISTOGKORENA, ALIRAZLIČITOGZNAČENJA

RADIJUSFLAŠE OD

POLA LITRA,POLITRE

DRVNA IN-DUSTRIJA

(SKR.)

IME FILO-ZOFA

MARKSA

AUTORKAARANŽ-MANA

KONTINENTNA KOME SE

NALAZEVODOPADISA SLIKE

PROSTAK(POKR.)

GRAD U MA-KEDONIJI

FRANCUSKIUZVIK

KONJSKI BR-ZOHOD

STRUČNJAKZA GEODE-

ZIJU

AMPER

NAIZGLEDZAČINSKA

VILJKA, ANA-SON

SMOTANILISTOVI DU-

VANAPRIMENJI-

VANJA

RADIJUMNANULE

ROD

VRLJAV,RAZROK

RADIO AM-ATER (SKR.)

UVODILACINOVACIJA

SVITAK TKA-NINE (MN.)KUBANSKIBOKSER,GILBERT

IME GLU-MICE KID-

MAN

NI U KOJEVREME

NAŠGLUMAC,PREDRAG

8. I 20. SLO-VO AZBUKESUBOTICA

ISTURENAOSMA-

TRAČNICA(VOJ.)

AĆIMOVAIMENJAKINJA

SLUŽBAEKONOMA

GRAD U NE-MAČKOJ

IVOV ŠUMA-RAK, IVAK

VANADIJUMTELUR

IZVEDENAREČ (GRČ.)

PENZIJA(LAT.)

FABRIKASVILE

OPUS

KOLA ZASPAVANJE IRUČAVANJEFUDBALER,

ĐUZEPE

VAROŠ URUMUNIJILATINSKO

MUŠKO IME,TITUS

PREMAHELENSKABOGINJANORA

DARIVAOCI

IND. ELEK-MAŠINA(SKR.)GRČKA

METROPOLA

NAZIV BRDAILI PLANINE(GRČ. MN.)

VRSTAGRGEČABELGIJSKIMUZIČAR,

EŽEN

ENERGIJAIRIDIJUM

ZAČINITISOLJU

ARGENTIN-SKA FUD-BALSKA

ASOCIJACIJA

MESTO KODVALJEVA

LIČNA ZA-MENICA

ŽIVOTINJA(LAT.)

ČASOVISILICIJUM

RUDARSKIINSTITUT

(SKR.)ATLETSKI

KLUB (SKR.)

BIVŠARUSKA

TENISERKA

KALIJUMRAZRED

PODRAŽA-VANJE

GLAVNIGRAD GANE

Kada se kaže Kenija, u ušima odjekuju reči - divljina, savana, kraljevstvo lavova.U velikoj meri, tako i jeste. Mi smo se uputili u dva najčuvenija nacionalna parkaove zemlje, a to su Masai Mara i Nakuru

Kenija


Put u Keniju je veliki izazov za svakogzakletog ljubitelja turističkog avantu -rizma. Sa grupom radoznalaca kojanapušta hladnu, zimsku Evropu odlaz-

im u blizinu ekvatora, u zemlju čije su savanemešavina lepote i opasnosti. Očekivala sammnogo, a dobila sam mnogo više.

Početak januara je u ovoj zemlji prepun mira.Prošle su kiše, smirila se priroda, a životinje supomalo uspavane. Klima je savršena. Danju jetemperatura oko 24 stepena, a noću samo dese-tak manje. Ipak, domaćini svojim gostima dajutermofore kako bi boravak u šatorima bio ugod-niji. Ti šatori su deo neobičnog turističkog selakoje je zbog divljih životinja diskretno ograđenorovovima i žicom da se priroda ne bi „uvredila”.

Kenija je oduvek bila pogodna za život.Naseljena je još u vreme dalekih predaka ljudi, dabi se kasnije ovde našla razna afrička plemena,arapski osvajači, pa kolonijalne sile. U ovojistočnoafričkoj zemlji živi oko 40 etničkih grupa,iz čega i neobavešten čitalac može da zaključi daje Kenija desetinama godina bila poprište različi-tih sukoba. Danas je to miran kraj sveta koji tur-isti rado posećuju, a Kenijci znaju koliko im oniznače jer je turizam, osim proizvodnje kafe i čaja,najvažnija privredna grana ove zemlje.

Kada se kaže Kenija, u ušima odjekuju reči -divljina, savana, kraljevstvo lavova. U velikojmeri tako i jeste. Mi smo se uputili u dva najču-venija nacionalna parka ove zemlje, a to su MasaiMara i Nakuru. Avantura je počela kod jezeraNakuru. Ovde se tokom cele godine okupljajuogromna jata ružičastih flamingosa. Uz milioneflamingosa, mogu da se vide i kormorani, pa iptice selice od kojih su mnoge zbog zime ovdestigle i iz naših krajeva, kao i mi turisti.

Pre nego što smo zanoćili, obilazili smookolinu u džipovima. To je bila prilika da se prviput susretnemo sa pravom, divljom Afrikom. Uokolini su pasla stada gnua, a zbog blizine velikevode ovde su stigli nosorozi, žirafe, zebre, anti-lope i krda bufala. Majmuni su nam sve vremebili nadohvat ruke. Nisu opasni, ali su dosadni ipravi, vešti lopovi. U trenutku je jedan od njihnepogrešivo našao kesu sa keksom i pobegao saplenom. Posle toga smo mnogo pažljivije vodili

računa o našim stvarima. Prenoćili smo na 1.700metara nadmorske visine u komfornim kućica-ma, gotovo kao u hotelu. Noć je bila tajanstvena iispunjena nepoznatim zvucima i mirisima. To jebila Afrika koju smo očekivali, nadahnuti opisi-ma iz knjiga i filmskim slikama.

U Nacionalni park Masai Mara uputili smo sesutradan. Stižemo u kraljevstvo lavova i plemenaMasai. Safari se organizuje dva puta dnevno. Od 7do 10 sati pre podne kada životinje idu na pojila iod 4 do 6 sati po podne. Već posle toga se u sim-patičnim zverima, koje smo posmatrali iz priličneblizine, budi lovački instinkt, pa se nikome ne pre-poručuje da se uveče nađe u savani. Uostalom, svei da hoćete, rendžeri vam neće dozvoliti danapustite obezbeđeno turističko selo.

Preko dana sve to izgleda pomalo nestvarno. Izdžipova smo posmatrali porodicu lavova koja seizležavala na suncu. Na nas uopšte nisu obraćalipažnju. Slon nam je pružao surlu, a gepard seizležavao na grani usamljenog drveta. Gotovo daga nismo ni primetili. Pažnju nam je skrenuorendžer jer se gepard sasvim priljubio uz stablo,samo mu je rep visio kao neka grana. Bio je tolikolenj da nije hteo čak ni da pogleda divlju svinjukoja se muvala blizu njega.

Lavlja porodica je zaista izgledala kao da je celasavana njihova. Otac lav je ležao na steni, posma-trao okolinu i treptao na suncu kao velika maca.Lavići, njih sedmoro, šetali su se blizu majke i

takođe nisu obraćali pažnju na nas doš ljake.Verovatno su mislili - plen kao i svaki drugi, ali zasada hvala na ponudi, nismo gladni.

Rendžeri su nas upozorili da ne bacamo hranui da budemo tihi jer koliko god da se zveri praveda nas ne vide, ako bismo ih uznemirili, udaljilebi se. Jedan vodič nam priča kako je ovdenedavno boravila grupa turista iz celog sveta, pai iz Srbije. Sa njima su bili i čuveni snimatelji ser-ijala „National geographic” i „DiscoveryChannel”. Bilo je vreme parenja lavova, pa su sviočekivali da snime taj prizor. Kamermani i sni-matelji su strpljivo gledali grupu lavova, a tišinaje bila potpuna. Onda je jedan lav prišao lavici izapočeo ljubavnu igru. U trenutku kada jenaskočio, jednom našem turisti se ote uzvik: „To,lave!” Lav se okrenuo i kao pravi gospodinudaljio. Snimatelji su pobesneli jer su izgubili ceodan u napetom čekanju.

Išli smo i na izlet do granice sa Tanzanijom, nareku Maru. Nilski konji i krokodili su se mirnobrčkali, a stada gnua i antilopa su pasla u okolini.Naš kenijski vodič nam kaže da ta stada imaju ipo milion i milion i po goveda. Kada se zapute kareci, u njoj nestane bar 100 hiljada gnua. Udave seili budu žrtve krokodila.

Najneobičniji su nilski konji. Kada uđu u reku,naprave krug da bi mladunci bili u sredini.Krokodili ne napadaju odrasle primerke koji suteški i do sedam tona. Gnui su očigledno naivniji,

SpecijalitetiTuristi imaju priliku da, osim klasične inter -nacionalne kuhinje, okušaju i lokalnespecijalitete. Bili smo posluženi jelima samesom od krokodila, noja i antilope.Krokodilsko meso čine komadi pečeni u ulju.U prvom trenutku to mi je zamirisalo na našečvarke, ali kasnije se oseti specifičan ukus.Meso antilope se koristi za spravljanje nekevrste paprikaša sa jakim i ljutim začinima.Meso noja podseća na piletinu. Služi se uobliku steka sa salatom. Ovaj specijalitet,takođe, zahteva ljute začine.

u


Selo u savaniBoravak turista u Keniji strogo je kontrolisan zbognjihove bezbednosti. Turističko selo u savani pravije raj o kome Bantu ili Masai narod ne može ni dasanja. Gosti su smešteni u luksuzne šatore koji sudodati uz zidani deo u kome su kuhinja i kupatilo.Tako se uz punu udobnost ima i osećaj da ste deosavane. Samo selo ima restoran, prodavnice,bazene, salu sa kaminom, TV, bar… Ceokompleks je opasan žicom visokom četiri metrakroz koju je puštena struja. S obe strane te ogradeje dubok jarak, a sve je vešto kamuflirano tako dase ne stiče utisak da ste izvan prirode. Kroz tu žicune mogu da prođu ni velike zmije i jedinopovremeno stradaju neoprezni majmuni.Zanimljivo je da se brzo nauče pameti, pa više neprilaze ogradi ni članovi njihove porodice. Čuvarivode računa i o krupnijim životinjama, poputretkog belog nosoroga. Čim se približe, pucaju uvazduh da ih oteraju.Boravak u ovom selu je bezbedan, a uslovi kao unajboljim hotelima. Nije ni čudo, safari u Keniji jeveliki turistički zalogaj i velika atrakcija. Dolazi sesa svih strana sveta, pa se strogo vodi računa danikome ne fali ni dlaka sa glave.


pa stradaju, ali i to je deo prirodne selekcije.Boravak u savani ostaće kao nezaboravna

uspomena. Međutim, nas je put vodio i uMombasu. Tamo smo stigli avionom. Ovaj gradje kao vrlo živ trgovački centar važna raskrsnicajoš od IX veka. Nalazi se na obali Indijskogokeana, samo 250 kilometara od ekvatora, pa jeklima vrlo teška za Evropljane. U vazduhu jeogromna vlažnost, tako da su nam majice sta lnobile mokre. Pored starog dela grada je i tu rističkazona, a kolonija belaca živi u kućama ograđenimvrlo visokim ogradama. Kažu nam da je to zasvaki slučaj i da je život u ovom pri lično siro-mašnom gradu bezbedan.

Na mene je snažan utisak ostavio boravak uselu plemena Masai. Iako se misli da su Masainajznačajnija etnička grupa, mnogobrojniji suKikoju i Bantu.

Ulaz u selo u kome smo boravili naplaćuje se20 dolara, a poglavica nam kaže da je taj novacnamenjen deci koja se školuju. Pitamo kako iduu školu, jer čujemo da je ona najbliža uda ljenačak sedam kilometara, i to putem kroz savanupunu divljih životinja. „Pešice”, kaže nam poglav-ica. „Pa kako se čuvaju od zveri”, pitamo zapa -njeni, jer je nama turistima strogo zabranjeno dase udaljavamo. „Nose luk i strelu”, dobijamoobjašnjenje. Pa kada meni sada neko kaže da seteško školovao, ili da je bio đak pešak, odmah ću

se setiti malih Masai đaka.U selu je priređena i folklorna predstava.

Onako visoki i tanki, Masai ratnici su izveli plesposvećen lovu, mada je danas lov u Kenijizabranjen. Njihovu muziku čine bubnjevi i ritamkoji vas prosto omamljuje. Plesači u crvenimnošnjama obrijani do glave skaču iz mesta i dometar u visinu, što izgleda gotovo nestvarno.

Seoske kuće su male i u njima žive zajednoljudi, koze i ovce. Razumljivo, jer su tu domaćeživotinje zaštićene od lavova i geparda. To jenačin života koji traje vekovima i nikakva najez-da turista to ne može da promeni.

U Keniji je čarobna reč „džambo”. Znači ihvala, i zdravo, i molim. Svi viču - džambo, pa imi kada smo shvatili da je to deo specifičneetikecije. Za uspomenu smo poneli nekolikopredmeta od plemenitog drveta. Izrađuju divneskulpture, posude i ukrase, najviše od abonosa iružinog drveta. Ova zemlja ima top-5 životinjapo kojima je najčuvenija. To su slon, zebra, lav,nosorog i velike mačke poput jaguara. Sve imajusvoju repliku u drvetu.

Napuštamo Keniju, a iza nas ostaju savana,jezera i reke. Kažemo „džambo” jer ćemo sevraćati. Čekaće nas oni lavovi koji mirno pod-nose turiste kao da znaju da od njihove lepote istrpljenja zavisi nacionalni dohodak oveafričke zemlje. Maja Miljković

Turisti se na putovanju ili odmoru lako prepuštaju čari-ma inostranih kuhinja. Naročito ako je u pitanju

nešto slatko. Većina svetskih destinacija ima bar pojedan svoj specifičan slatkiš. Ako se nađete u nekoj oddole navedenih zemalja, obavezno probajte...

Najbolji svetski slatkiši

Amerika Svima omiljeni čizkejkČizkejk je forma slatkiša koji je pravljen i korišćen natrpezama širom Evrope još od 1400. godine, ali uNjujorku postoji zasebna istorija ovog proizvoda.Čizkejk je doživeo besmrtnost zahvaljujući "Lindis"restoranu u Midtaunu, koji je otvorio Leo Lindeman1921. godine. Najpopularniji period čizkejka bio jesredinom četrdesetih godina kada je bio najomiljenijislatkiš Njujorčana.

Portugal“Pastel de Nata”Sa svakim zalogajem "portugalskog slatkog" jedete parče istorije.Njihova industrija slatkiša je kristalizovana kada su Arapi doneli šećer uzemlju. U srednjem veku monahinje su pravile slatkiš "Konventualis" uprevodu "osuđenički slatkiš". Najpoznatiji je "Pastel de nata" kolač. Od1837. poslastičarnica "Antiga Confetaria de Belem" pružala jestanovnicima nezaboravan ukus, pečen na 200 stepeni Celzijusa.

Azija“Sago gula melaka”

Napravljen od saga, palminog šećera ikokosovog mleka ovaj tradicionalni desertretko se služi van domova. "Gula melaka", palmin šećer u osnovi, igrakrucijalnu ulogu ukusa u slatkišu koji jepoznat pod imenom "Sago gula melaka",koji se može naći u par azijskih restorana, anajviše u onima u Melaki.

ItalijaSladoled za istorijuTokom renesanse u Firenci, u XVI veku, dva kuvara napravila su sladoledza istoriju. Ruđeri, koji je u kulinarski svet ušao preko dezerta zabaljione(šlag od žumanca, šećer i slatko vino) i voća, smatra se ocem italijanske

đelato kulture. Stanovnici Firence shvataju svoj đelatoozbiljno. Pos toji trivrste ovog vrhunskogsladoleda: „Galateriadi Neri” (oštrijih uku -sa, gorgonzola i sl.).„Galateria Vivoli” (samou tubama, najče šće senalazi na pijaci) i“Grom” (novopečeni, sadosta organskih sasto-jaka).

BelgijaVafli sa malo šećeraJednostavan način da raspoznate lokalce odturista je način na koji naručuju vafle, kolačkoji podseća na našu verziju poznatu kao"bakin kolač". Lokalni stanovnici Brisela nika-da ne stavljaju čokoladu, krem, šlag i sličnedodatke na vafle, već ponekad samo šećer uprahu. Briselski vafli su veći od običnih, i jeduse isključivo u gostionicama.

IstanbulBekirov “lokum”Ali Muhidin Haki Bekir je bio jedan odnajpoznatijih poslastičara u Oto -manskoj imperiji. Došao je u Istanbulsa planine Kastamoni 1777. godine iotvorio radnju u Starom gradu, gde jeizumeo "lokum" za ostatak sveta poz-nat kao ratluk ili turkiš dilajt. Danaslokalni stanovnici kupuju ratluk odraznih preprodavaca, a glavna posla -stičarnica Ali Muhidin Haki Bekiradanas se nalazi blizu bazara začina.



Velika jabuka - svetska pozornica hiljadu čuda

Moje treće njujorško jutro osvanuloje u prepoznatljivom ritmu dobo-vanja kapljica kiše na prozorima.Kiše koja će, ispostaviće se ubrzo,

biti moj verni pratilac tokom čitavog dana. Bašonakve kiše koju ponajmanje želite za svogsaputnika. Neumorne, dosadne kišenepromenjenog ritma i intenziteta, kiše kojaodlaže sve redom od Nacionalnog prvenstva ubejzbolu do Otvorenog turnira u tenisu. Sveosim mojih planova, jer ja vremena za tonemam. Predano praćenje vremenske prog-noze, uprkos razočarenju zbog njenog ost-varenja, ipak me je pripremilo za dan kakav mipredstoji.

Fokus mog današnjeg obilaska jesu atrakcije kojekrasi zajednički ključni epitet - pod krovom. Iako ćevas na tom putu ostaviti „suve glave“, podzemnasvakako nije jedna od onih na kojima biste se radonašli po kišnome danu. Vlaga je na momentenepodnošljiva, kao i neprijatan miris koji se širi iznjenih mračnih tunela, pojačavajući se drastično sasvakim naletom ustajalog vazduha pred vozovimakoji iz njih neprestano cirkulišu. Ipak, ni slutilanisam koliko će baš taj detalj moj doživljaj gradaučiniti potpuno mističnim. Iznad zemlje, ventila-cioni otvori na površini pločnika, kroz koje sva

zapara probija ka tlu, sumornom sivilu mokrih ulicadodaju taj suptilni trag izmaglice koju razbija kišni-ca sa rubova ulica, potisnuta točkovima tako pre-poznatljivih gradskih taksija. Sumorna atmosferanaročito naglašava njihov kolorit, čineći savršenkontrast žutim odrazima što kroz kovitlava isparen-ja pronose posebnu živost njujorškim ulicama.Scena kakvu sam sa radošću posmatrala na umet-

Šetnja po kiši

Petom avenijom

Magija kišnog dana uNjujorku. Prirodnjačkimuzej ostavlja posetiocabez daha. Istorijasvemira pod krovom.Rokfeler centar sastatuom Titana koji naplećima nosi Zemljušalje poruku o moći isamosvesti mlade nacije

mart 2015. 45Svet na dlanuSvet na dlanuu

ničkim fotografijama sa štandova uličnih prodavacaduž Pete avenije. Sada i uživo, prkoseći veselim kišo-branom u boji ciklame, ispod koga sam sakrilanepokolebivu želju da ovaj dan, u inat vremenu,učinim za pamćenje. Koračajući preko rešetaka nadotvorima iz kojih je topao vazduh kuljao van, u mis-lima sam oživljavala legendarnu scenu „neposlušne“haljinice Merilin Monro iz „Sedam godina vernosti“.Definitivno podiže raspoloženje!

Prva stanica na današnjem putu bio je prestižniPrirodnjački muzej (American Museum of NaturalHistory), jedna od top 5 atrakcija u gotovo svakomizdanju vodiča za turiste. Posle prilično skromnogutiska iz prethodnog „muzejskog“ iskustva, ovaj putočekivanja su bila postavljena visoko. Zgodnosmešten na zapadnom rubu Central parka, masivn-im površinama u staklu prosto je pozivao lepotuokružujuće prirode unutra, čineći celokupan doživl-jaj izloženih postavki kompletnim. Doživljaj koji,bez trunke preterivanja, naprosto ostavlja bez daha.Preplavljena očaravajućom lepotom sveta kroz kojisam lagano klizila, nisam mogla da prikrijemushićenje. Eksponati u takozvanim dijaramamadelovali su toliko životno, da se u trenutku gubiosvaki doživljaj barijere, čineći da se bez zadrškeosetite delom tog čarobnog sveta. Pogled u oči prita-jene lavice u šiblju afričke savane, učiniće da seosetite poput plena, dok će vas već u narednommomentu doživljaj vinuti visoko u planinske goleti,poput pravog alpiniste nagrađenog za trudneponovljivim pogledom na gnezdo veličanstvenogkondora i ptiće otvorenih usta u iščekivanju svežegulova ribe u kandžama majke.

Šetnja kroz ekosisteme podjednako uverljivoponeće vas kroz sve krajeve planete baš kao da stetamo, a uzbudljivo putovanje kroz vreme pružićevam zadovoljstvo upoznavanja sa najranijim preci-ma ljudske vrste i druženje sa savremenicimadrevnih civilizacija i fascinantnih kultura od narodatople Okeanije pa sve do Inuita sa Severnog pola.Starosedeoci kontinenta predstavljeni su sa poseb-nom pažnjom, čemu sam se naročito radovala. Odnošnji do dečjih igračaka. Savršeno. Potpuno novadimenzija otvoriće vam se sa vratima prostranoghola u kojem su svoje stanište pronašli fosilni ostacii skeleti dinosaurusa, nenametljivo i slikovito dočar-avajući svoju priču iz vremena kada je svet izgledaopotpuno drugačije. Susret sa njima otvoriće vamsasvim nove perspektive, iznova navodeći napreispitivanje sopstvenog pojma veličine.

Ukoliko vas to ne pokoleba, šetnja kroz takozvani„Rose center“ zasigurno hoće. U njemu je svoju stal-nu postavku pronašla izložba posvećena 13 milionagodina dugoj istoriji svemira. Ne samo da je centardobio međunarodno priznanje za svoju kolekcijueksponata, od planetarijuma sve do fascinantnihprikaza galaksija, zvezda i planeta, već je za svojemoderno zdanje, po svemu potpuno impozantno(zanimljivo, plafon je viši od onog koji krasi čuvenuGrand Central železničku stanicu, a stakleni zidovi,najveći u državi, sačinjeni su od najprozirnijegkristalnog stakla) zasluženo poneo titulu jednog od

najsmelijih arhitektonskih obeležja grada. Sjajanprimer arhitekture u službi nauke. Fascinaciju upot-punjuju i tehnološka dostignuća najnovije generaci-je, a kreativno osmišljen pristup posetiocima prostopoziva na istraživanje i pokreće inspiraciju. Upravoto nosim kao najjači utisak. Baš taj pragmatičnipristup koji čitav niz najrazličitijih doživljaja svakomposetiocu servira kao na tacni, na način koji budiradoznalost, podstiče interakciju i svaku želju za saz-nanjem pretvara u neponovljivo i nezaboravnoiskustvo. Jesam li već pomenula zabavu u svemutome? Zaista, punog srca mogu da stanem iza svojihreči da ovo je najbolje iskustvo koje jedan muzejmože da pruži. Na listi svetskih dragulja u domenu,epitet „naj“ pripada mu uz sve počasti. Dok su memasivni zidovi od stakla podsetili na kišu koja neprestaje, shvatila sam da je vreme da se polako rasta-jem od ovog čarobnog mesta.

Već je bilo vreme ručku, a kišni dan samo je detaljpride koji će mojoj misiji zalepiti epitet„nemogućeg“. Iako se, ne bez razloga, učini darestorana ima na svakom ćošku, sa ponudom gas-tronomskih užitaka sa svih meridijana planete, odsušija do sarme, kultura obedovanja van kućeučiniće da potraga za pristojnim mestom u nekomod njih, baš u pomenuto vreme i bez prethodne rez-ervacije, bude upravo to - mission impossible.Suočena sa činjenicom, zadovoljila sam se prilikomda svoj obrok konzumiram praktično s nogu,naslonjena na šank beskrajno šarmantnog restoranafrancuske kuhinje „Vin et Fleurs“. Priliku za kraćipredah, uz uživanje u pikantnom ukusu Croquemonsieur čarolije na tanjiru, radosno sam podelilasa dragim prijateljem. Ponovni susret u zemlji ukojoj smo oboje stranci, svako na svoj način, samo jejedan u nizu momenata koje ću sa posebnomiskrom u srcu vezati u svom sećanju za dan u kojemsam istinski uživala celim svojim bićem. Uz želju danam se putevi ponovo ukrste ma gde nas život sutra

odveo, vreme je došlo da krenem dalje. Čuvena robna kuća Macy’s, koja se raskalašno

raširila preko čitavog bloka, do skoro je bila najvećiobjekat te vrste na svetu. Iako to više nije, reklama jeostala. I reputacija, dakako. Jedno je sigurno, velika jetoliko da biste u njoj lagano mogli izgubiti tri čitavadana. I dovoljno da se, kao specifičan fenomen grada,nađe na mojoj današnjoj listi. Starog kova, sa depart-manima podeljenim po vrsti artikala, pregledno i kona dlanu nudila je mogućnost kupovine po principusve marke na jednom mestu. Ja sam svoj užitak pron-ašla u vožnji originalnim drvenim pokretnim ste-penicama, što vode u omiljeni mi i nezaobilazni deosvake tržnice – takozvani food court. Tajming nijemogao biti bolji, jer mi je osećaj sitosti sa tek svršenogručka, omogućio da kroz šareni svet kulinarskihđakonija prođem upravo tako - sitih očiju, birajućisamo one koje su prethodno iskustvo mogle daoplemene suptilnim slatkim užitkom.

Rokefeler centar, mesto koje svojom veličinomčini sponu Pete i Šeste avenije, moje je sledećeodredište. Sve u vezi sa velelepnim zdanjem nemi-novno nameće imperativ raskoši i bogatstva, na


verodostojan način opravdavajući sinonim kojipovezujemo sa prezimenom Rokfeler. Bronzanastatua Atlasa, čuvenog Titana iz grčke mitologije,daje verni nagoveštaj monumentalnosti centralnoghola koja vas zaslepi sa prvim korakom kojimkročite u njega. Upravo taj prikaz polučoveka, pol-uboga, osuđenog da na plećima nosi teret sveta,najbolje dočarava citat koji mi se, poput magneta,urezao u sećanje: „Na pravom ste mestu, ovo je tačkaiz koje se podiže svet“. Smelost izrečenog potkreplje-na je impozantnim prizorima iz vremena industri-jalizacije, oslikanim na visokim zidovima ulaznoghola, sa potpisom Serta umesto Rivere, veličajućidoba uspona nove ekonomske sile sveta. Ipak,najprepoznatljiviji simbol raskošnog kompleksasmešten je u srcu kaskadne fontane, iz koje seveličanstveno uzdiže sav blistav u zlatu, noseći vatruu ruci. Čuveni leteći Prometej. Prizor koji razgonisivilo kišnoga dana, i nudi utehu za propuštenomprilikom da se uživa u panorami sa platforme navrhu zdanja koju, ne prestajući da me uveseljavajusvojom pragmatičnošću, Amerikanci nazivajusasvim slikovito „The Top of The Rock“. Ovoga puta,„The top“ je ostao skriven u izmaglici.

Šetnja niz Petu aveniju, uz zavirivanje u luksuznodekorisane izloge radnji, vodila me je do narednogsimbola, čuvene Gradske biblioteke. Nakon što sammokri kišobran zgodno zbrinula u ponuđenu mifutrolu, nastavila sam svoju šetnju kroz mermernopredvorje, posmatrajući svedoke prošlih vremenaduž zidova i tavanica istorijskog zdanja. Prava uverti-ra za moje naredno odredište. Grand Central termi-nal, najveća železnička stanica na svetu (bar premabroju platformi) još jedan je od savršeno očuvanihsimbola jednog sasvim drugačijeg doba koje će vasočarati svojim suptilnim šarmom. Velelepna posvemu, krasi je sasvim drugačija nota raskoši, ta pre-finjena elegancija visokih tavanica i kamenih fasadaoplemenjenih zidovima od tifani stakla, kroz koje

pogled doseže sve do kolonade uzdignutih zastavapred prepoznatljivim sedištem Ujedinjenih nacija.Nenametljivo oslikana tavanica centralnog hola, saprizorom zvezdanog neba prikazanog „naopačke“,prenosi umetničku viziju njenog tvorca, ĐovanijaSmeraldija, u nastojanju da dočara božiji pogled nanebesa. Oslonjena na kamenu ogradu, na vrhu pros-tranog stepeništa, u mislima sam skliznula u prošlavremena. Oblaci koji su zaklonili sunce, vetromnošena morska izmaglica i kiša koja satima ne presta-je odnoseći svu vedrinu boja sa sobom, celom doživl-jaju dodali su suptilni trag mistike, neponovljivi pečatkoji me je gurao sve više u prizore poput onih davnozarobljenih na filmskoj traci čuvenog klasika „Bilojednom u Americi“. I bilo je opet, baš sada i baš ovde.Potpuno vanvremenski doživljaj.

Nisam mogla ni da naslutim koliko će mi upra-

vo taj neželjeni saputnik, ta uporna, dosadna,sumorna kiša, upriličiti sasvim novi, jedinstveni ipo svemu neodoljivi šarm grada sa hiljadu lica.Ipak, najveće iznenađenje, kako to obično biva,skrivalo se na samom kraju. Dok je dan polakoodmicao, sa posebnim nestrpljenjem žurila sam kaulici Brodvej gde se „najbolji mjuzikl na svetu“,kako ga nazivaju (nadam se sa pravom jer su meulaznice, kupljene mesecima unapred, koštalemalo bogatstvo), spremao da počne. Već sam ulazu teatar nagoveštavao je da očekivanja neće biti izn-everena. Luksuzno dekorisano predvorje sijalo je uzlatu, protkano motivima jednog od najčuvenijihostvarenja iz Diznijeve magične radionice. Kraljlavova. Ne krijem da sam poput malog detetaushićeno iščekivala dizanje teške crvene zavese.Kada je moćni vokal zaparao vazduh, sa prvim tak-tovima tako prepoznatljive melodije, šou je kon-ačno počeo. Uvodna numera „Circle of life“ praće-na razigranom čarolijom performera u živopisnimkostimima stanara afričke savane veselih boja pre-nesena je toliko spektakularno, ostavljajući publikuu potpunom zanosu. Magija kostima, scenografije,plesa i vokala koji su se smenjivali u uzbudljivoj igriosećanja i iščekivanja, oplemenila mi je srce istin-skom dečjom radošću, radošću koja me i danasnesmanjene snage obuzme kad god prizovemsećanja na ovaj čarobni moment u vremenu.Potpuno neponovljivo! Toplina koju sam ponela izdvorane bila je pravi trag sunca u danu koji samostavila za sobom. Danu koji sam sebično ukralaod noći, obasjana eksplozijom svetla u hiljadu bojau centru svih zbivanja, na uzbudljivom i fascinant-nom Tajms skveru. Nisam mogla ni slutiti boljinačin da se oprostim od grada koji mi je doneotoliko radosti i uživanja. Ohrabrena neprocenjivimiskustvom, veselila sam se novom jutru što dolazi.Onim što sam ostavila za sobom, moje putovanje,zapravo, tek je počinjalo. Biljana Vuksanović


Malula


Rogaška Slatina već 400 godina jeevropska “in” destinacija koju su nekadaposećivali i carevi i kraljevi, da bi danasprerasla u savremeni kompleks za sadržajimakojima je teško odoleti

Rogaška Slatina je mesto u koje se mnogi zaljube već na prvipogled. Vekovni parkovi i pročelja prestižnih a i danas savre-menih hotela doživljaj su za sva vremena. Okolna brda inebo, uz lepotu prizora, daruju ovom prostoru i specifične

klimatske uslove.Zbog odlične geografske pozicije, Rogaška Slatina je od nastanka

tačka spajanja različitih kultura. Baš te nijanse različitosti iskazujuse kao izvor novih inspiracija na brojnim kulturnim i društvenimdogađajima. Od Ljubljane je udaljena svega 100 kilometara, 60 odMaribora i 80 od Zagreba.

Unikatna lekovita mineralna voda Donat Mg, magnezijumomnajbogatija voda na svetu, iz izvora u Rogaškoj Slatini je vekovima

nepresušan izvor zdravlja. Svojom jedinstvenošću je uticala i narazvoj medicinskog znanja, ali i banjskog turizma.

Osim svetski poznate mineralne vode, zaštit-

ni znak Rogaške Slatine su i ništa manje poznat rogaški kristal, zatim usvetu priznata kozmetika Afrodita i još iz detinjstva, nama svima, omi -ljena - Cockta.

Rogaška Slatina, više od 400 godina, privlači svojom lepotom i darovi-ma prirode ljude željne zdravlja i boravka u atmosferi opuštajućegokruženja. Mnogi su je rado posećivali i po nepisanom pravilu uvek joj sevraćali. Okupljala je evropsku elitu - kralj Aleksandar, car Franc Jozef, grofAtems, Napoleonov brat, kompozitor Franc List, ban Petar Zrinski...

Terme SPA Rogaška, sa svojim renoviranim hotelima, biseromRogaške Slatine, Grand Hotelom Rogaška (4*), Hotelom Styria (4*),Hotelom Strossmayer (4*), Hotelom Slovenija (4*) i teniskim hotelomGrand Slam (4*), atraktivnim bazenskim kompleksom sa termalnomvodom Rogaška Riviera, wellness centrom Vis Vita, kao i vrhunskimzdravstvenim i ugostiteljskim znanjem, spadaju među najbolje slove-načke ponuđače doživljaja koje traže savremeni svetski ljudi.

Hoteli (4*), koji zajedno sa cvetnim parkom čine srce Rogaške Slatine,svim gostima garantuju vrhunsku udobnost i potpuno ostvaranje želja.

Wellness centar Vis Vita, u sklopu hotela, rasprostire se na više od2000 kvadratnh metara, nudi gostima mogućnost uživanja u bazenu zarelaksaciju sa whirlpoolima, fitness studio, bezbroj masaža, saune, lede-nu sobu. U wellnessu se brinu za aktivnost tela, zdravlje duha i ličniodmor sa jednodnevnim ili višednevnim programima. Posebno se zasvakog gosta, ukoliko izrazi tu želju, osmišljava individualni wellnessprogram, koji je prilagođen željama i potrebama svakog gosta.

Rogaška Slatina, sa svojom blagom klimom i prelepom okoli-nom, nudi velike mogućnosti za brojne sportske aktivnosti. Uzkupanje i plivanje u bazenima Rogaške Riviere, moguće je i

igranje tenisa (na otvorenim terenima i u dvorani), košarke,odbojke, zatim vožnja biciklom, kao i igranje golfa na bliž -

njim terenima (Olimje, Ptuj), pecanje, šetanje ili plan-inarenje, plus skijanje na skijalištima u blizini.

Mesto zdravljau zemlji lepote


50 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2015.

Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2015. 51

svet na dlanu broj 57

Documents