svet na dlanu broj 55

lBESPLATAN PRIMERAK lbroj 55 l FEBRUAR 2015.

MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

Dominikanska Republika

Zemlja fatalnih privlačnosti

Dominikanska Republika

Zemlja fatalnih privlačnostiKraljevski gradovi Evrope

Turistički magnet za ceo svet

Kraljevski gradovi Evrope

Turistički magnet za ceo svet

Bangkok je jedan jedini

Prestonica sa najdužimimenom

Bangkok je jedan jedini

Prestonica sa najdužimimenom

Aruba - ostrvo idealno za turiste

Da li je užitak isto što i greh

Aruba - ostrvo idealno za turiste

Da li je užitak isto što i greh

4 Svet na dlanuSvet na dlanu februar 2015.

Svet na dlanuSvet na dlanufebruar 2015. 5


13

16

Zemlja fatalnih privlačnostiSvaki delić Dominikanske Republike je na nekinačin raj za sebe. KonTiki je u svoj turističkiosvajački poduhvat uvrstio možda i najlepši deoDominikanske Republike, tj. njenu istočnu obalu. Na samom špicu ostrva je fascinantna PuntaKana, mesto čiji je ukras plaža Bavaro, jedna od 10 najlepših na svetu...

20Raj za tri miliona turistaKankun je san mnogih. Destinacija iz „kolekcije“najprestižnijih letovališta čija popularnost ne jenjava.Kankun, zapravo, nudi sve. A sve je odrednica za uživanjeprotkano hiljadu i jednim zadovoljstvom. I uzbuđenjem...

28U carstvu kamilaLegende kažu da je Brama, jedan od Trimurtija, vrhovnihbožanstava hinduističkog panteona, u svojoj božanskoj milosti izruke ispustio laticu cveta od koje nastalo jezero, a oko njega grad.Otuda ime Puškar (pušpa - cvet, kar - ruka)...

Prestonica medenog mesecaVodopadi na granici SAD i Kanade nisu najveći, ali su najlepši na planeti.

Fascinantna slika obrušavanja vode bila je od pamtiveka inspiracija mnogimumetnicima ali i jednom od najvećih umova sveta, našem Nikoli Tesli, jer je

najveći deo njegovih otkrića vezan za ovo mesto. Nijagarine vodopadegodišnje u proseku poseti 12 miliona turista...

26Da li je užitak isto što i greh

Aruba na svakom koraku svog kopna ali i mora, kao i u moru, nudimnogo više. Uostalom, već posle par dana provedenih u ovom prostoru

postajete svesni da je ovo po mnogo čemu magično ostrvo više negoidealno mesto za prepoznavanje sebe u sebi...

broj55

na dlanuna dlanulBESPLATAN PRIMERAK lbroj 55 l FEBRUAR 2015.MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA

36Sve Venecije sveta

Venecija, grad izgrađen na 117 ostrva i sa 177 kanala, bila je i ostalavečna inspiracija da se mnogim gradovima sveta dodeli titula severne,

južne, istočne ili zapadne Venecije. Reč je o gradovima koji, takođe,imaju kanale i mostove, ali se tu svaka sličnost završava...


Održali smo obećanje i, verujem,prijatno vas iznenadili. “Svet nadlanu”, besplatni magazin namenjen

ljubiteljima putovanja, ponovo je sa vama.Ovaj, 55. broj, siguran sam, probudićedrage uspomene i podsetiti na dane kadasmo se čitajući i pišući o našim putovanjimaizuzetno lepo družili. Činićemo to opet.Svakog prvog u mesecu, u poslovnicamaKonTikija i naših subagenata, ali i mnogimdrugim lepim i ekskluzivnim prostorima,čekaće vas novi broj vašeg i našeg “Sveta nadlanu”. Vaši zapisi sa putovanja, reportaže iputopisi, takođe i ekskluzivne fotografije, bićeukras magazina o kojem se pričalo biranimrečima. Računamo i ubuduće na vašupodršku i saradnju. Radujem se, takođe, što KonTiki, zajedno savama, ponovo plovi punim jedrima.Putujemo i putovaćemo u 2015. tamo gde vito želite. Dakle, na sve meridijane sveta. Onošto vam s neskrivenom radošću saopštavamjeste da smo za sezonu pred namapripremili i niz lepih iznenađenja. Počev odnovih letnjih destinacija s programima koji ćevaš odmor učiniti nezaboravnim pa sve doonih izazovnih i adrenalinskih putovanja kojasu istinski doživljaj za sva čula. KonTikijeve velike i male tajnepromovisaćemo uskoro. Odnosno, kako to idolikuje našoj agenciji, na predstojećem atradicionalnom Sajmu turizma u Beogradu.Uz obilje promotivnog materijala, susreta “očiu oči” sa našim brojnim partnerima iz celogsveta, plus mogućnost da po sajamskimcenama rezervišete željene destinacije iliavio-kartu, na našem štandu čekaće vas iljubazne hostese s milion i jednominformacijom i odgovorom na vaša pitanja.Baš na Sajmu turizma promovisaćemo iaranžmane iznenađenja, zatim i programeputovanja za usamljene, kao i načineputovanja pod najpovoljnijim mogućimuslovima.

SLOBODAN MIĆIĆ, glavni urednik

Svet na dlanuSvet na dlanu

Godina lepih iznenađenja

Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KT TRAVEL d.o.o., 27. marta 12, Beograd,Redakcija: 011/2098 033, E-mail: [email protected]

Glavni urednik: Slobodan Mićić, Odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković,Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad.

Svet na dlanuSvet na dlanu

CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79ISSN 1452-0071 magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.

KonTiki Travel - Call centar: 011/ 2098 000

uflebtf{obGde se najviše putovalo u 2014. Svetska turistička organizacija (UNWTO) saopštila je da je u 2014. godini zabeležen porast od 4,7odsto broja stranih turista u svetu. U pomenutoj godini, prema nezvaničnim podacima, broj stranihturista u svetu premašio je 1,1 milijardu.Ova organizacija takođe prognozira da će se rast u turizmu na globalnom nivou nastaviti i 2015, ida će biti bar 3,0 odsto veći u odnosu na 2014. Evropa je i prošle godine bila najatraktivnija kao destinacija. Najveći rast dolazaka stranih turista zabeležilesu severna Evropa i južni Mediteran, odnosno destinacije poput Grčke, Portugalije, Španije i Malte…Region koji je imao najveći porast dolazaka stranih turista je Amerika, Severna i Južna, sa stopomrasta od 8,0 odsto, što je prema UNWTO ujedno i najbolji rezultat tog regiona za poslednjih 10godina, odnosno od 2004.Broj stranih turista u Aziji i Pacifiku porastao je 5,0 odsto na godišnjem nivou, a glavne destinacije,poput Japana i Republike Koreje, registrovale su dvocifreni rast. Bliski istok je takođe zabeležio rast ubroju stranih turista za 4,0 odsto, a Afrika za 3,0 odsto.

ibibib///

Čekam te,dole, na

plaži...

Akaba - kraljevstvo kraljevih snova

Preporuke


Kada je 1965. jordanski kralj Husein zamenio sa SaudijskomArabijom 6.000 kvadratnih kilometara jordanske pustinje za 12kilometara obale južno od Akabe, osim prostora za proširenje svojejedine luke, Jordan je dobio izlaz i na veličanstveni koralni grebenJamanieh. Ali turizam u Jordanu tada nije postojao. Priča o gostimaiz celog sveta počinje 35 godina kasnije… Akaba je danas moderangrad na spoju kopnenih i pomorskih puteva koji povezuju Aziju,Afriku i Evropu. Današnji posetioci u Akabu stižu ne zarad njeneduge istorije već zbog prelepog Crvenog mora. Iz dana u dan, dužobale duge 12 kilometara niču hoteli… Pored toga što je divnomesto za odmor s pouzdano lepim i sunčanim vremenom, Akabaje i izvanredna baza iz koje se lako mogu obići zanimljiva mesta ujužnom Jordanu ili takozvani jordanski zlatni turistički trougao kojičine prirodno i ljudskom rukom napra vljeno čudo Petra, ružičastapustinja Vadi Ram i grebeni Akabe.

Susret s carstvom podzemnihgradovaNa 200 kilometara severoistočnood Ankare, glavnog grada Turske,nalazi se oblast Kapadokija. Ovajmonumentalni kompleksčudnovate lepote, nastao jeu VI veku pre nove ere u belomkamenu, odnosno belom vulkanskom pepelu, znanom kaotuf. On se milenijumima, uz pomoć vode i vetra, menjao ipostao ono što je danas – unikat, čudo prirode. Hrišćani,narod bez vojske, tražeći utočište od rimskih progona našlisu ga pod kamenim svodovima Kapadokije gde su izgradili36 podzemnih gradova i 600 crkava. Te neobične građevineod kamena dobile su ime vilenjački dimnjaci, a sam nazivKapadokija na persijskom znači “zemlja lepih konja”.

Južna Amerika zapravo je spoj fascinantnih različitosti.Taj gotovo nestvarni dodir onovremskog i modernognačina života uokvirenog u bogatstvo tradicije i običaja,ali na mnogim mestima i mistične prošlosti, u stvari jemagija kojoj se teško odupreti. Zato je bolje sve to nezamišljati, već ono što zemlje ovog kontinenta nudeposetiocu jednostavno treba doživeti. Počev od lepoteonog što je Bog stvarajući svet darovao Južnoj Americipa sve do strasti koju je nemoguće ne osetiti na ulicamaBuenos Ajresa ili pločnicima Brazila...

Južnoamerički svetlepote i različitosti

Akaba - kraljevstvo kraljevih snova ! Polazak: 05. mart 2015.

Aranžman: Velika južnoamerička

tura - Peru, Bolivija, Čile,

Argentina i Brazil, 22 dana

CENA: 4.290 €

! Polazak: 23. april 2015.

Aranžman: Autobuske ture - Kapadokija

12 dana/9 noćenja

Usluga: Hoteli sa 3* i 4*(PP i ND)

CENA: 449 €PREPO

RUK

E

! Polazak: 10. mart 2015. Aranžman: Akaba, Jordan9 dana/8 noćenjaCENA: od 289 €

Parče raja u srcu Antila

februar 2015. Svet na dlanuSvet na dlanu 7

Tamo gde i ljubavima spomenikDelhi, glavni grad Indije, Agra, grad Tadž Mahala i Džajpur,postojbina velikih mogulskih tvrđava, čine čuveni Zlatni trougao.Između legende, snova i stvarnosti, oni nas upoznaju sa jednimnovim svetom - svetom iz bajki. Delhi je spoj prošlosti ibudućnosti. Prometni mali dućani i arhitektura iz vremena dinastijeMogul u starom Delhiju daruju upadljiv kontrast prema sjajumodernog novog Delhija čije široke aleje i vrtovi britanskogarhitekte Lutensa, pružaju gradu novu perspektivu… Agra se nalazi200 kilometra južno od Delhija i danas je poznatom čini večitispomenik ljubavi Tadž Mahal, mauzolej koji je mogulski imperatoršah Džahan sagradio za svoju voljenu ženu Mumtaz Mahal…Džajpur, glavni grad Radžastana, udaljen 230 kilometara odDelhija, danas nosi naziv „Pink siti“ jer je većina njegovih kućaokrečena roze bojom! Ovaj grad, sa svojim tvrđavama ivanvremenskim palatama, predstavlja spoj sjajne prošlosti i bogateumetničke tradicije. U glavnoj ulici nalazi se simbol grada HavaMahal - Palata vetrova…

Idite usporeno čuvajućidah za divljenjeNigde grad nije toliko bajka niti je igde bajka toliko grad kao u slučaju blistavedijademe naslonjene na severozapadni Mediteran. Barselona je dokaz plemenitostiarhitekture kao okamenjene muzike. Zbog Gaudija, graditelja na putu sveca,možemo misliti i da je muzika arhitektura koja se pretapa u nedopričanu bajku.Zapravo, u ovom gradu je najočiglednija istina da arhitektura može biti neporecivioblik istorije. Ali Barselona danas je i nešto mnogo više. Zato, kad stignete uprestonicu Katalonije nigde ne žurite. Idite usporeno čuvajući dah za divljenje…

! Polazak: 18. mart 2015.

Aranžman: Velika tura po Indiji -

Mumbaj, Aurangabad (Elora i Adzanta),

Džajpur, Bikaner, Džodpur, Udajpur,

Amricar, Spinagar, Leh, Delhi - 20 dana

CENA: 3.090 €

! Polazak: 5. mart 2015.Aranžman: Evropske metropoleavionom - Barselona, 5 dana/4 noćenjaUsluga: noćenje sa doručkoml Hotel sa 3 * Del Mar, cena: od 399 € l Hotel 4* Ciutadella, cena: 435 € CENA: od 399 €

Parče raja u srcu Antila Prvi koji je ostao bez daha pred magijom Kube bio je slavni moreplovacKristifor Kolumbo, koji je sasvim slučajno na najveće i najlepše ostrvoVelikih Antila doplovio još daleke 1492. godine. U njegovom brodskomdnevniku ostalo je zapisano: “Otkrio sam mesto koje ljudske oči nikadanisu videle niti će videti ovakvu lepotu“. Takva kakva jeste Kuba je promenila život još jednom velikanu istorije.Nobelovac, književnik Ernest Hemingvej, daleke 1932. krenuo je na Kubuu dvonedeljni lov na sabljarke i ostao - 20 godina! KonTiki Travel, ovoparče raja nudi vam na 15 dana...

! Polazak: 20. februar 2015.

Aranžman: Havana i odmor u Varaderu

14 dana/12 noćenja.

Usluga: Hotel 4* u Havani na bazi

polupansiona i 4* ili 5* po izboru

u Varaderu - sve uključeno

CENA: od 1.770 €

Meridijani sveta

Karnevalsko ludovanje, kada se ceo svet okrene naglavačke, kada postajemo ono što nismo, običaj je starkoliko i pagansko osećanje razdraganosti, uz posvećivanje bogovima uživanja. U starom Rimu ovidogađaji bili su pod znakom dionizijskih rituala, onih u kojima su vino, svakolika razuzdanost ieros povezivali patricije i plebejce. U poznijim vekovima hrišćanstvo preuzima tu matricu, ali

uvodi karnevale u verski kalendar. Tako se maskiranje, obilno piće i neumereno pražnjenje trpeze odvi-jaju uoči uskršnjeg posta, pa ko se nauživao, nauživao se.

Reč karneval potiče od italijanskih reči carne levare, ili carne vale, što znači - zbogom meso. Usrpskoj tradiciji to zbogom se zove mesojeđe, a u raznim slovenskim jezicima po pravilu označa-va kraj božićnih neumerenosti i početak priprema za Uskrs.

Ali, za karnevale se, pre svega, vezuju proslave u kojima maskirane povorke prolazegradom, a to je eho paganskih kultura i narodne tradicije. Reč je i o vrlo demokratskomobičaju. U danima veselja mešali su se bogati i siromašni, razmenjivale se maske iodela, što se tumačilo i potrebom da se bogati približe plebsu, a da sirotinja u istovreme stekne osećaj da nije baš sve tako crno.

I tako, sve do kraja XIX veka, a onda nastupa vreme turizma i karnevala čijismisao diktira potreba da se ljudi vesele, da budu razuzdani i neumereni i dasve to pokriju maske iza kojih se kriju ozbiljni činovnici, strogi očevi ismerne domaćice.

Pravo vreme karnevala je upravo ovih dana, mada se održavaju ipreko leta, jer niko ne želi da propusti priliku da se razonodi, abogami i da zaradi. Najčuveniji se održavaju u Rio de Žaneiru iVeneciji, ali kada se pregleda mapa svetskih festivala reklo bise da karnevala ima više nego bilo kojih globalnih prazni-ka na svetu.

Proslave pod maskama i praznici neumerenostirođeni su u Evropi, ali su u Americi stekli pravikultni status. U Nju Orleansu pomama trajenekoliko dana. Nekad su bogataši bacali umasu, koja je prolazila ispod njihovih pro-zora, bisere i druge dragocenosti. Niješala, bar jedanput godišnje valja se„otvoriti“ da bi se ovaj grad punsocijalnih kontrasta držao podkontrolom. Danas se simbo-like radi bacaju plastičneigračke. Niz Misisipi sespuštaju brodovi san a k i n đ u r e n i m„kraljevima“ i„kraljicama“, alim n o g ovažnije jeda uli-cama

SAMOopušteno,A MOŽE I razuzdano

GLOBALNE KARNEVALSKE

LUDOSTI

GLOBALNE KARNEVALSKE

LUDOSTI


prolaze orkestri koji sviraju uzbudljiv izvorni džez.Izazovu karnevalskih događaja nisu odoleli ni severnjaci. U

Kvebeku se zabava odvija u ledenim kućicama, što nimalo ne ličina vrući Rio, mada ne nedostaje velika zabava. Bira se i snežnakraljica. Rusi od 27. februara do 5. marta proslavljajuMaslenicu. To je praznik ispraćaja zime kada ljudi obučeni uduhovite kostime šetaju ulicama, pevaju, igraju, posećuju jednidruge i obavezno jedu palačinke - što je simbol sunca - saslatkim i slanim nadevom, ali bez mesa, jer je to poslednja sed-

mica pred veliki uskršnji post. Takođe se jedu i đevreci nanizanina štapove. Neumerenosti doprinosi votka, pa se zabava često

završava u snegu u kome se rvaju odvažni momci nagi do pojasa.Karnevalima nije odoleo ni Daleki istok. Najpoznatiji je u

Singapuru. Singapurski chingay („maskarada“) opisuje se kao„Mardi Gras Istoka“, a u njemu sudeluje oko 1.500 izvođača.Razuzdani spoj brazilske sambe, karipskog kalipsa, evropskog folk-lora, italijanskih i skandinavskih maski i engleskih kostima poneo jei naziv „karnevala među karnevalima“.

Poznati su i karnevali u bivšim jugoslovenskim republikama, aposebno u Hrvatskoj. Uglavnom se održavaju leti, kao i u našoj

Vrnjačkoj Banji koja se kvalifikovala za Svetsko udruženjekarnevalskih gradova.

Karnevalski običaji su različiti, ali sve ih povezuje veselapovorka maskiranih ljudi, sa lepim devojkama po praviluoskudno obučenim. Kako u Brazilu, tako i u Evropi to jeostatak dionizijskih običaja u kojima eros pobeđuje strogostsvako dnevice. Paganski smisao je i u oproštaju od zime i dozi-vanju proleća. U nekim starim civilizacijama krajem februara,

ili u martu, obeležavao se i početak nove godine.Mnogi gradovi se trude da uvedu nešto originalno u svoje

karnevale. Venecijanske maske su toliko popularne da se prodajupreko cele godine, a pojedini primerci imaju vrlo visoku cenu. USanta Kruzu na Tenerifama, gde se održava jedan od najvećih svet-skih karnevala, jedan dan je posvećen proslavi pod nazivom„Sahrana sardina“. Cela povorka se oblači u crninu, svi glume tugu ipuštaju suze. Na kraju se spaljuje ogromna lutka sardine napravljenaod kartona, a nju prave zatvorenici zatvora na Tenerifama. To delujeapsurdno, ali je toliko popularno da su se organizatori svađali saopštinarima koji su hteli da ovaj događaj prebace iz sredine nedelje

u vikend da bi bilo više ljudi iz inostranstva. Evropski karnevali održavaju se od Mediterana do

Skandinavije. Ključni dan Francuzi zovu Mardi Gras, ili Debeliutorak, a najpoznatiji se održava u Nici još od XIV veka.

Nemci nimalo ne zaostaju za Italijanima i Francuzima. UKelnu se održava Fastnacht. Na ulice izlazi povorka maski-ranih građana najčešće obučenih u klovnove i žene koje sešminkaju i oblače vrlo lascivno, pevajući vesele pesme. Pije se

pivo, ljube se i poznati i nepoznati, a deca prave balone odsapunice.Švajcarci takođe nisu odoleli. Ne prave samo čokoladu, satove

i pare, već se i bučno vesele. U Bazelu se održava karneval koji oku-plja publiku iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, a karakteristično je dase ceo grad pretvara u neku vrstu kutije igračaka.

Zima u Evropi zahvaljujući karnevalima postaje toplija, apovorke maskiranih ljudi mogu se videti i u manjim gradovima.Nećemo ih sve nabrajati, kao ni karnevale u Latinskoj Americi.Putujte, vidite i uživajte. Zimu ne čine samo ski centri, žičare ikamini sa razgorelim cepanicama. Paganski bogovi su ostaviliveliko nasleđe staroj Evropi. Mlada generacija bi rekla: samoopušteno. V. Bogdanov

Karnevaliu Veneciji i Nici

Mnogobrojne povorke, muzičke, baletske, pozorišne icirkuske predstave u osnovi su bogatog programa

karnevala u Veneciji koji se po tradiciji održava sredinomfebruara. Pored centralnog programa pod otvorenim nebom,

koji će se odvijati na Trgu Svetog Marka, na mnogimpjacetama, ulicama i mostovima posetioce će zabavljati svirači,akrobate, klovnovi i mađioničari. Karneval u Nici, ove godine

slavi svoje 130. izdanje, takođe se po tradiciji održava odsredine februara pa sve do 1. marta. Vesele

karnevalske povorke i bogato ukrašene cvetneplatforme defiluju duž Engleskog šetališta ili

centrom grada u Zalivu anđela.

Obuzdavanjemaškara

Najrazuzdaniji i najslavniji evropski karneval jevenecijanski. Traje dve nedelje, ali danas je višefestival. Još od srednjeg veka lokalne vlasti su

obuzdavale učesnike koji su se veselili bez mere, pa ječak izdat i edikt po kome je zabranjeno bacati jaja,zabranjeno je maskiran ulaziti u ženske samostane,zabranjeno je ući maskiran u crkvu, zabranjeno je

prostitutkama da na ulici nose masku, zabranjeno jenositi masku van perioda karnevala itd.

Kada je Napoleon osvojio Mletačku republikuzabranio je karneval iz čiste

ljubomore…

Karnevalskiobičaji su različiti, ali

sve ih povezuje veselapovorka maskiranih ljudi, salepim devojkama po praviluoskudno obučenim. Kako uBrazilu, tako i u Evropi to je

ostatak dionizijskih običaja ukojima eros pobeđujestrogost svakodnevice


Rio de Žaneiro

Svake godine u februaruRio postaje svetskaturistička prestonica imilion putnika iz celogsveta sliva se u ovaj grad.Karneval je nešto za štaBrazil živi cele godine.Pripreme za tujedinstvenu feštu krenujoš u avgustu. Mašta serazmahne za sve:kreaciju, koreografiju,scenske efekte! Svakićošak, trg i uličica postajeprostor za pripremuvelikog događaja

Karneval ubožanstvenom gradu

februar 2015. 11Svet na dlanuSvet na dlanuu

Čak i vrapci znaju za Brazil - po„sapunskim serijama“ koje upornohrane svetsko gledalište. Ali ti istivrapci znaju i da ova najveća

južnoamerička zemlja nije poznata samo poserijama i fudbalu, već i po jedinstvenomkarnevalu u „najlepšem gradu sveta“ kakomnogi nazivaju - Rio de Žaneiro - gradurazbibrige, sunca i ljubavi... Smešten u zalivuGvanabara, s brežuljcima iza i morem ispred- Rio ima oko 2.000 plaža od kojih je najpoz-natija Kopakabana.

Grad je dobio ime zahvaljujući portugal-skom osvajaču koji je davnih godina uplovio uušće nepoznate reke i nazvao je Januarska reka.

Na tom mestu niče naselje, pa grad koji mnogokasnije - posle oslobođenja od Portugalaca,postaje federacija. Bivši kolonizatori muostavljaju jezik i katoličku veru. I mada jezvanična prestonica Brazilija, Rio sa više od 14miliona stanovnika nikad nije prestao da budenajveća tropska metropola i duhovni centarzemlje.

Piše: Mila Starčevićputnica naše agencije

Pored mnogih mesta turističkog hodočašća- najlepši su ljudi, tačnije karioke! Dugihnogu, raskošnih oblina i tena boje čokolade -

slove za najlepše žene na svetu. Baš kao desert,priču o njima ostavljam za kraj!

Zima na +30C°, ali ovo je južna hemisfera, pasmo usred leta! Između niza hotela iKopakabane proteže se dugačka Atlantik aveni-ja, pa šetalište dugo šest kilometara. Podne. Gdebismo nego na plažu po toj vrućini! U kupaćimkostimima, s radošću u srcu, hrlimo kazapenušanim talasima. Ali gde je svet, gde sukupači, naročito kupačice?! - pitamo meštanekoji odeveni sede na klupama. „Pa, vežbaju!Naši sugrađani cele godine vežbaju rumbu,sambu, bosa novu, lambadu i druge igre - jerkarneval počinje i sad su svi veoma zauzeti. Ašto se kupanja tiče, vidite da je samo 30 stepeni!


Obucite se i prošetajte našim ‘siudad mar-aviljoza’ – božanstvenim gradom!“, posaveto-vaše nas. Tek da nas mine želja, kvasimo noge uzapenušanim kresticama toplih talasa. Nevoljnoprihvatamo savet domaćina i krećemo ka centrugrada. Izbijamo na široki bulevar Lemos, smukom se probijajući kroz uzavrelu gužvušetača novopridošlih iz svih krajeva sveta.

Pred nama je velelepni stadion Marakana.Naši muški saputnici su radosni i ushićeni; pri-laze statui fudbalera postavljenoj na velikojzemaljskoj kugli. U podignutoj ruci drži baklju.Njegov pogled stremi na brežuljke načičkanekućicama. Izgledaju bajkovito. Bajkovito! Ali, tosu favele - sirotinjska naselja sa 800 hiljada ljudi.I pored toga što im je uvedena struja i voda, štosu oslobođeni svih materijalnih obaveza -gradske vlasti sa njima imaju problema. Najvećije što polovina stanovnika mlađa od 20 - ne radi!

„Pa od čega žive?!“„Od VAS - neopreznih stranaca! ’Pozajme’

vašu torbu, notes, novčanik… a onda setroškare i uživaju.“

U prilog ovom podatku - vozač Martineznam je ispričao jedan interesantan detalj:

„Na svom putu po Južnoj Americi papa jestigao i kod nas. Naravno, posetio je i Rio iodržao misu. Na kraju boravka poželeo je daode u favele među siromašne da ih blagoslovi.Gradski oci i papina pratnja započeše ubeđi-vanje da sveti otac nikako ne ide u brda gde bimu se moglo svašta desiti. No, papa nijepromenio svoju odluku. Uz silno obezbeđen-je i neviđene mere zaštite uputiše se put brda.Dočeka ih masa siromašnog sveta oduševlje-na papinim gestom. Ganuti do suza, pokorno,i u savršenom redu, strpljivo su čekali natrenutak kada će celivati ruku svetog oca. Sve

je proteklo mirno i svečano i nije se desila bašnijedna neprijatnost. Poseta se bližila kraju,papa se oprostio od naroda koji je sišao sabrda da ga isprati. Zabačen u sedištu automo-bila papa je bio vidno zadovoljan - sve dotrenutka kad je jedan od njegovih pomoćnikaprimetio da svetom ocu nedostajao prstenpečatnjak – i to na ruci koja je bila celivana!

Svake godine u februaru Rio postaje svetskaturistička prestonica i milion putnika iz celogsveta sliva se u ovaj grad.

Karneval je nešto za šta Brazil živi cele godine.Pripreme za tu jedinstvenu feštu krenu još uavgustu. Mašta se razmahne za sve: kreaciju,

koreografiju, scenske efekte! Svaki ćošak, trg iuličica postaje prostor za pripremu velikogdogađaja. Na svakom koraku vidim maleokrugle „stadione“ sa sedištima. Mi bismo rekli– vežbaonice. Krcate publikom i igračima kojise neprestano smenjuju. U Rio treba doći nadesetak dana pre otvaranja svečanosti. Grad setada pretvara u vulkan sa užarenim grotlom izkojeg neprestano kulja, peni i leluja masa igračai posetilaca - domaćih i stranih, žena, pa čak idece. U vreme karnevala sve je zatvoreno: pošte,banke, škole i dućani.

Dok parada traje, niko ni za šta ne haje. Ništanije bitno ni hitno, sem igre, pesme i uživanja.UŽIVANJA!

Karnevalska povorka, uz nezamislive ovacijeoduševljenih Brazilaca, ali i stranaca, prolaziodređenim ulicama dok joj je sabirno mesto naspecijalno izgrađenom stadionu ili -Sambadromu, sa tribinama koje primaju i do 60hiljada ljudi. Ispred mase tih gledalaca - srećni-ka, prodefiluje šesnaest škola sambe ili 4.500članova! I mada je svakom članu cilj da uđe uprvih pet - najvažnije je učestvovati!

Taj veličanstveni događaj zvanično traje dvadana i dve noći, a nezvanično čak više od sedmice.

Poslednja novina glasi: U završnoj i glavnoj manifestaciji karnevala u

Riju mogu učestvovati i - turisti!Uslov je da dođu ranije, da nađu modelara,

kreatora i šnajdera kostima. Kada ih sve isplate,tako kostimirani odlaze na Sambodrom ipridružuju se jednoj od samba garnitura. Umasi od toliko igrača nekako uspevaju da seprovuku. A nagrada je neprocenjiva. Ti bogatisrećnici sve vreme će biti u „tesnoj“ vezi sanedostižnim karioka-igračicama...

Pusti snovi svih muškaraca planete Zemlje.

Daleke destinacije

Dominikanska Republika je destinacijaneponovljive lepote. Za mnoge je iputovanje iz snova. Deo je fatalnihVelikih Antila ili, još preciznije, ostrva

Hispanjola iz ovog arhipelaga. Za Kolumba, kojise sa svojom flotom ovde iskrcao još 1492. godine,bilo to je „najlepše mesto koje su ljudske očividele“.

Dominikanska Republika je i zemlja idealneklime, što joj daje reputaciju raja tokom celegodine. Špic sezone ovde, dakle, ne postoji jer letozapravo traje večno. Evropljani su najbrojniji unajvrelijim mesecima godine i tada su cene smeš-taja u hotelima Dominikanske Republike zanijansu veće. Hrana, piće i sve drugo imaju istucenu od januara do decembra. Ova destinacijajednako je atraktivna i u zimskim danima. U peri-odu od decembra pa sve do aprila, DominikanskaRepublika i njene peščane plaže, od severa dojuga, okupirane su turistima iz SAD i Evrope.

Dominikanska Republika razlikuje se od

okruženja, između ostalog, jer su Evropljani osva-jajući novi kontinent baš ovde stvorili svoju prvunaseobinu u Americi. Dokazi za ovu tvrdnju jesui prva katedrala, univerzitet i tvrđava smešteni uSanto Domingu, glavnom gradu DominikanskeRepublike, odnosno Zoni Kolonijal, koja je najs-tariji deo grada, danas i svojevrstan grad-muzej.Kaldrmisane uske ulice, brojni spomenici iarhitektura s pečatom Španije sigurno vas nećeostaviti ravnodušnim ukoliko sve obiđete. Onošto nikada nećete zaboraviti jeste i večernja šetnjaobalom Malekon...

Fascinacija turista ipak se svodi na ono što jedelo prirode. Dominikanska Republika je zemljafatalnih privlačnosti. Počev od devojaka koje suživi ukras ostrva, do plaža od belog peskauokvirenih s jedne strane plavetnilom mora a sdruge šumom kokosa i egzotičnog bilja.

Svaki delić Dominikanske Republike je na nekinačin raj za sebe. KonTiki je u svoj turistički osva-jački poduhvat uvrstio možda i najlepši deoDominikanske Republike, tj. njenu istočnu obalu.Na samom špicu ostrva je fascinantna PuntaKana, mesto čiji je ukras plaža Bavaro, jedna od10 najlepših na svetu.

Zemlja fatalnih privlačnosti


Leto koje traje 12meseci i prelepepeščane plaže samo sudelić onoga u čemu seuživa na ostrvu za kojeje još Kolumbo rekao daje „najlepše mesto kojesu ljudske oči videle“

Srebro s poludragim kamenomUkoliko se odlučite da krenete put Dominikanske Republike, nije suvišno da znate i sledeće:Razlika u vremenu je minus šest sati u odnosu na vreme u Srbiji. Službenijezik je španski; struja 110 V (obavezno ponesite adaptere za struju od220 V); mreža 063 ima roming.Ako imate nameru da nešto kupite, obratite pažnju na duvan, odnosno natompuse i cigarilose odličnog kvaliteta. Turisti najviše kupuju suvenire od kože,drveta i ćilibara, kao i srebrni nakit sa poludragim kamenom „lapis azul“.

DOMINIKANSKA REPUBLIKA

Mauricijus - na ruti starih moreplovaca

Mark Tven je davne 1896. godinerekao za Mauricijus: „Stiče se uti-sak da je prvo stvoren Mauricijuspa tek onda raj. Raj je samo njego-

va bleda kopija”.

Piše: Bojana Frtunićvodič

Imenom koje nas tera da sanjamo i čeznemoza tim udaljenim meridijanima punim egzotike,arhipelag Maskarena, pored Mauricijusa, obuh-vata i Reunion, Rodrigez i ostrvo Sveti Brendon.Iako čitav region nosi ime don PedraMaskarenasa, čuvenog portugalskog moreplov-ca, mi putnici i avanturisti, željni neobičnihpriča, ostajemo uskraćeni za zapažanja i opiseovog zelenog ostrva od strane prvih istraživača.

Holanđani, koji su se na tle Mauricijusa iskr-cali davne 1598. godine, bili su prvi koji su ostalizadiv ljeni raskošnim lepotama ovog tada pus-tog ostrva. Svoje utiske stavili su na papir i dodetalja nas uputili u tadašnje stanje,ali i dalji razvoj čitavog arhi-pelaga. Ubrzo ostr -

vu daju ime Mauricijus po Morisu od Nasaua,vladaru Holandije. Međutim, pre nego što susami Portugalci uopšte počeli da razmiš ljaju odalekim plovidbama do tada neistraženogIndijskog okeana i pre nego što su „otkrili”današnji Mauricijus u ranom XVI veku, Arapisu već uveliko znali za postojanje arhipelaga.Bio je ucrtan na mapi arapskih moreplovaca još1502. godine, sa glavnim ostrvom koje je nosilonaziv Dina Robin.

DANAŠNJI MAURICIJUS Francuska vladavina je obeležila XVIII vek, a

Francuzi ostrvu daju ime Ile de France ili u pre-vodu Francusko ostrvo. Zahvaljujući idealnimlukama i skrivenim, zaštićenim lagunama, biloje ključ unosne trgovine i glavna stanica natrgovačkoj ruti ka Indiji. Mauricijus postaje bri-tanska kolonija 1810, a nezavisnost stiče1968. godine.

Većina posetilaca ovog ostrva kreće na put uja nuaru, februaru ili martu, obično iz nekeevropske metropole, sa idejom da ih nakonnekih desetak sati leta čeka neverovatnouzbuđenje u vidu davno afirmisanog visokogturizma, luksuznih hotela na idiličnim plažamabelog peska, kristalno čiste tirkizne vodeIndijskog okeana, nasmejanih kreolaca iprelepih kreolki, sega igračica, neobične gas-tronomije i šopinga za svačiji džep. Ta ideja je namestu, jer Mauricijus sve to i jeste. Ali i jošmnogo toga.

Posetioci bivaju zatečeni i na samom početkuosvojeni raznolikostima ostrva, mnoštvomboja, rasa, religija, tradicija, ukusa i pejzaža sto-pljenih u jednu toplu priču, zasigurno najintere-

santniju od svih koje nam pripovedaIndijski okean.

Port Luis predstavljaadministrativni i po -

slovni centar


Bez obzira na koju se stranu zaputite, osvojiće vasprirodne lepote ovog vulkanskog ostrva poznatogpo dramatičnim pejzažima prepunim kontrasta

Sve je tu, samo ptica dodo

Mauricijusa, glavni grad ostrva. Prvi savremenituristi su zaobilazili prestonicu Mauricijusa,hrleći ka rajskim plažama koje krase čitavuobalu, što se kasnije ispostavilo kao potpunipromašaj, jer Port Luis ne samo da obiluje šar-mom, aktivnošću i vedrinom već i istorijom,kako onom koju su stvarali prvi moreplovcitako i onom čiji su akteri bili kasniji koloniza-tori. To je jedan šareni multietnički grad, tačni-je prilika da se doživi svet u malom, ali i da seoseti harmonija među ljudima, specifičan skladi međusobno poštovanje.

Ovaj grad je počeo značajnije da se razvija uvreme francuskog guvernera Berdonea i danasima oko 200 hiljada žitelja. Pored čuvenegradske pijace, kolonijalnih zdanja i poslovnihzgrada, neodoljiv deo gradskog ambijenta upot-punjavaju džamije, brojni hindu hramovi,kineske pagode i hrišćanske crkve. Na samojobali je svoje mesto našao i luksuzan šopingcentar, sa nebrojeno mnogo atrakcija. Port Luiskrasi i tvrđava Fort Adelaide, koju su podigliBritanci. Pravo je mesto za odlične fotografijegrada i pogled na luku, aktivnu i moćnu,mahom zbog izvoza šećera, glavne privrednegrane na ostrvu.

NAJLEPŠA BOTANIČKA BAŠTAZajedno sa Sejšelima i Madagaskarom, Mau -

ricijus je pravi poklon za sve ljubitelje prirode,ponajviše za botaničare, biologe i zoologe.Trećina od ukupno 900 biljnih vrsta naMauricijusu je endemska. Iako ima puno sta-bala kokosovih palmi, one nisu karakterističneza ostrvo. Zamenjuju ih prelepe kasaurine, sta-bla eukaliptusa, indijske smokve, flambojana ifrandzipanija. Botanička bašta „Pamplemus”,nadomak Port Luisa, svrstana je među najlepšei najstarije na svetu i često je glavni razlog dolas-ka mnogih turista na ostrvo. Džinovski lokva -nji, nebrojeno mnogo vrsta palmi, plavi i belilotosi, bambusi i muskatni orasi samo su nekeod atrakcija kojima se dive hiljade posetilacatokom čitave godine.

Bez obzira na koju se stranu zaputite, domini-raće prirodne lepote ovog vulkanskog ostrva sadramatičnim pejzažima prepunim kontrasta.Za razliku od Reuniona, Mauricijus nema

aktivne vulkane, mada je vulkanska aktivnost idalje prisutna, najčešće u formi vulkanskih jez-era. Milionima go dina vulkani su izbacivali gro-made lave koje su kasnije farmerima stvaraleproblem u raščišćavanju terena za uzgajanje,uglavnom šećerne trske. Pravi potez bio jemlevenje vulkanskih gromada radi trasiranjaprvih puteva na ostrvu. Iza nepreglednih poljašećerne trske uzdižu se vrhovi, često prekrivenimaglom, kao staništa retkih vrsta biljaka i život-inja. Među brojnim zaštićenim oblastima je iNacionalni park „Crne reke”, poznat po retkimvrstama ptica.

Međutim, simbol Mauricijusa, najčešći motivna brojnim turističkim suvenirima jeste pticadodo bez koje je, nažalost, Mauricijus ostaodavne 1680. godine. Bile su to ptice, golubovineletači, koje su po zapisima iz dnevnikaholandskih mornara, znatiželjno na obali čekalenjihove brodove. Međutim, dodo ptice su zaizgladnele mornare bile slastan obrok, broj imse rapidno smanjivao i nakon nekih 30 godinabile su potpuno istrebljene. Manji delovi skeletaove neobične ptice koji su pronađeni na ostrvučuvaju se u muzejima Kopenhagena i Oksforda,dok je najveći deo zbirke izložen uPrirodnjačkom institutu Mauricijusa, u PortLuisu.

Obilazeći gradove u unutrašnjosti, upoznaje-mo se sa kreativnim i maštovitim ljudima, čijisu zanati i tradicije bili nadaleko poznati i predolaska savremenog turiste. Ponajviše impre-sionira veština izrade modela brodova po koji-ma su čuveni u svetu. Neverovatne minijature,ali i veći modeli „Bauntija”, „Viktorije” i„Endevora”, krase police mnogobrojnih radion-ica i njihovih prodajnih salona. Najautentičnijisuvenir je model čuvenog broda „Konfijans”,koji je zaista bio usidren u vodama kraj PortLuisa davne 1792. godine. Pri izradi se koristitikovina i kamfor, a za neke primerke jeneophodno čak 400 sati rada. Imajući to u vidu,cene nisu visoke, a vešti prodavci će vambezbedno upakovan model doneti na aero-drom. Izuzetni su i ukrasni predmeti odbojenog stakla, čiju izradu možete i posmatrati.

Zbog izazova koji se nižu jedan za drugim iavantura koje su vam nadohvat ruke, vreme naMauricijusu prolazi neverovatnom brzinom.Bez obzira na to kakav nas luksuzni tretman iuživanje čekaju unutar izabranog hotelskogkompleksa, sam pogled na Mauricijus još iz

aviona, biće nam dovo ljan da donesemopravu odluku i uputimo se u istraživanje

teritorije za koju su se borilevelike sile sveta.



Prestonicamedenogmeseca

Nijagarini vodopadi su i više od prirodnog ukrasa na granici Kanade i SAD

Nijagara je kratka reka. Duga je samo 58kilometara. Međutim, izuzetno je bogata vodomogromne snage koja potiče iz američkih jezera Iri iOntario spojenih ovim moćnim vodotokom. Ipak,dogodilo se i to da vodopadi presuše.Nesvakidašnja pojava zbila se u martu 1848.godine usled jakih vetrova koji su zadržali vodu ujezeru Iri, ali i leda koji je napravio prirodnu branublizu Bafala. Bila je to prilika da stanovnici iz okolnihgradova i mesta istraže korito reke kao i ivicevodopada. Kažu da je pronađeno mnogointeresantnih stvari...

Iste godine, dakle 1848, napravljen je i prvimost za prelazak preko Nijagarinih vodopada.Bio je delo inženjera Čarlsa Eleta. Neštokasnije, tačnije 1855, Džon Rubling je završioviseći most sa dva nivoa. Jedan za drumski,drugi za železnički saobraćaj. Bio je to i prviviseći most na čeličnim sajlama koji je mogaoda izdrži težinu železničke kompozicije.

Prvi muškarac koji se spustio niz vodopade bioje Čarls Stivens. Sve se dogodilo 11. jula1920. Njegov pokušaj završio se neslavno.Hrastovo bure, teško 300 kilograma, snagavode je razbila i Stivens je poginuo. Jedini deotela koji je ikad pronađen bilo je Stivensonovodesno rame.

Rodžer Vudvord, sedmogodišnji dečak, bio jesrećnije ruke. Posle nezgode na brodu koji jeplovio Nijagarom, Vudvord se našao u vodi.On je prva osoba za koju se zna da je pao nizvodopad bez ikakve zaštite i da je preživeo. Odtada 9. juli 1960. godine Vudvord slavi kaosvoj drugi rođendan.

Nezaposlena 63-godišnja udovica Eni EdisonTejlor upamćena ja kao prva osoba koja sespustila niz vodopade u buretu koje je samadizajnirala. Ovaj njen poduhvat, koji joj je doneoi lepu novčanu nagradu, zbio se 1901. Sve sedogodilo za samo tri sekunde uz napomenu daje dotična dama bila neplivač. Zanimljivo je i toda je Tejlorova, 20 godina kasnije, umrla ugradu Nijagari bez prebijene pare na računu.

Prvi Evropljanin koji je video Nijagarinevodopade bio je franjevački monah i istraživačLuis Henipin. Na granicu Kanade i SAD stigaoje davne 1687. godine. Opčinjen onim što jeugledao, zapisao je da su vodopadi visoki čak200 metara. Greška. Prava visina je ipak samo55 metara...


ONijagarinim vodopadima, ukrasuprirode na granici Kanade i SAD,baš i nije lako pričati. Fascinantnusliku obrušavanja vode malo ko

doživljava na isti način. Bela vodena zavesa,često ukrašena duginim bojama, nije samogrmljavina izazvana padom vode sa visine od55 metara. Ona je, čini se, ponajviše dokazsavršenstva prirode koja nadmašuje svaku ljud-skom umu znanu umetnost.

Na reci Nijagari, koja je prirodna veza izmeđusevernoameričkih jezera Iri i Ontario, tamonegde na njenom 58. kilometru vodotoka, kaoda ništa nije prepušteno slučaju. Tri ostrvceta -Zeleno, Kozje i Ostrvo tri sestre – čine da semoćne, a do tada gotovo lenje vode Nijagarepretvore u brzake. A onda u još moćnije slapovekoji se obrušavaju u ponor od 55 metara razbija-jući se na dnu o stene. Tog trenutke milioni kapivode dižu se ka nebu praveći skoro neprovidnumrežu protkanu tonovima boja, čija se paletamenja iz trena u tren. I sve to uz grmljavinu kojana ovim prostorima odzvanja vekovima unazadnudeći u isto vreme i objašnjenje kako su zapra-vo Nijagarini vodopadi dobili ime.

Indijanska reč „onghair“ (izgovara se on-ge-ara) u slobodnom prevodu baš i znači – grmljav-ina vode. Ljubazni vodiči posetiocima obaveznoprepričavaju i indijansku legendu o prelepojLelavali, odnosno ljubavnu priču sa srećnimzavršetkom. Sve počinje tako što se tamo nekadadavno, nemoćna da se suprotstavi očevoj volji anamerna da sledi svoje srce, očajna Lelavaliodlučuje da izvrši samoubistvo spuštajući sekanuom niz vodopade. U trenutku pada, He No,

ljubav njenog života, bog gromova koji živi upećini ispod vodopada, uspeva međutim da jespase. Od tada, njihovi duhovi žive zajedno upećini skrivenoj od očiju zavesom vodopada...

Nijagarini vodopadi zapravo imaju tri celine.Kanadski deo je najveći i najlepši. Takođe, turis-tima i najpristupačniji. Zbog svog oblika ovajdeo je nazvan Potkovica. Onaj američki deo imau stvari dve celine. Uži poznat kao „Nevestinveo“ i širi koji za posetioce i nije tako atraktivan.

Ono što je na američoj strani zanimljivo jesteogroman park sa stoletnim drvećem osmišljenpo ideji arhitekte koji se pobrinuo i za izgled nju-jorškog Central parka. Približavajući se vodikroz park nailazi se i na spomenik podignutNikoli Tesli, isti kao onaj u Beogradu. Sve, nar-avno, nije slučajno jer su za ovaj prostor vezanamnoga otkrića jednog od najvećih umova sveta.

Nijagarine vodopade možete da doživite nanekoliko načina. „Putovanje iza vodopada“ jemala avantura koja podrazumeva spuštanje dopećina. Uz uzbuđenje neizbežno je i to da se saovog obilaska vratite mokri do gole kože. Brodić„Služavka magle“ vas vodotokom vodi na samonekoliko metara od podnožja vodopada. Nestrahujte, ovaj brod nikada nije imao havariju.Predlažemo i pogled sa Skilon tornja, zaštitnogznaka Nijagarinih vodopada sa vidikovcem ukojem je smešten i restoran...

Na prirodnoj granici Kanade i SAD, godišnjepristigne i do 12 miliona ljudi. Zbog željemnogih da baš tu, gde je začeta legenda o lepojLelavali, ili iz nekih drugih razloga, izgovorevečno „da“ Nijagarini vodopadi se često naziva-ju i Prestonicom medenog meseca.

Propast za 25.000 godinaNastali su pre 12.500 godina, krajem poslednjeg ledenog doba tako što je topljenjem velikogglečera voda iz jezera Iri potekla prema severu i oblikovala današnje jezero Ontario. Jezero čijese dno danas nalazi 100 metara ispod površine vode.Zanimljiv je i podatak da je prvobitno greben preko koga se obrušavala voda bio oko 11kilometara severnije. Tačnije, tamo gde je danas Kvinston. Tokom vremena se ivica pomeralausled erozivnog delovanja 7.000 tona vode koja pređe preko grebena svake sekunde. Pošto seivica pomera oko 1,2 metra godišnje, za nekih 25.000 godina će stići i do obala jezera Iri.

NEVEROVATNO ALI ISTINITO

Vodopadi na graniciSAD i Kanade nisunajveći, ali su najlepši naplaneti. Fascinantna slikaobrušavanja vode bila jeod pamtiveka inspiracijamnogim umetnicima alii jednom od najvećihumova sveta, našemNikoli Tesli, jer je najvećideo njegovih otkrićavezan za ovo mesto.Nijagarine vodopadegodišnje u prosekuposeti 12 miliona turista


Sunčana Kalifornijasa obilaskom ipotpunimdoživljajem LosAnđelesa i SanFranciska, boravakna Havajima iuživanje u glamuruLas Vegasa,zasigurno jeputovanje kojemje teško odoleti...

Severna Amerika

AMERIČKA„drim“ tura

Putovanje koje se pamti: Kalifornija - Las Vegas - Havaji

februar 2015. 19Svet na dlanuSvet na dlanu

Kalifornija, Las Vegas i na krajuHavaji. Doživljaj začinjen odmo -rom i uživanjem u možda najluk-suznijem letovalištu na svetu. S

pravom da sve što eventualno ušteditepotrošite u Las Vegasu, najvećem gradu amer-ičke države Nevada i najvećem svetskom cen-tru kockarske industrije. Spektakularni hoteliu srcu pustinje Mahove, kazina i građevinekoje se mogu videti samo u Las Vegasu, sig-urno će ispuniti svaki damar vašeg bića.

Uostalom, to je grad u kojem se upravom smislu te reči 24 časa uveknešto događa, prestonica glamu-ra, grad sreće i još više „nesreće“

za one koje gube teško ili lakozarađeno, ali i grad koji seposećuje jedino i samo zato da

bi se u njemu uživalo. Las Vegas je zapravo

međustanica uzbudljivogputovanja Severnom Ame -rikom. Priča počinje napacifičkoj obali, u Los

Anđelesu, jed-

nom od najatraktivnijih gradova sveta.Osnovali su ga Španci još 1781. i u sastavuMeksika bio je sve do 1846. Grad anđela, uni-verzitetski centar, sedište filmske i televizijskeindustrije... Grad večnog kalifornijskog suncai ljudi svih boja kože, svih vera i konfesija.Vensis Bič, Santa Monika, Beverli Hils,Bulevar sumraka su oni delovi koje svakinamernik mora da vidi. Baš kao i Holivud.

Drugi korak u šetnji Severnom Amerikomza samo 17 dana je boravak u San Francisku,četvrtom najvećem gradu Kalifornije. Onimakoji su ga videli za sada samo na filmu prepoz-natljiv je po Golden gejt mostu, strmim ulica-ma, ali i legendarnom zatvoru Alkatraz izkojeg ni najuporniji nisu uspeli da pobegnu.

Sada je turistička atrakcija.Sve možda ne bi bilo tako uzbudljivo da na

ovom putovanju jedna od destinacija nisu iHavaji, arhipelag koji je od najbližeg konti-nenta (Severne Amerike) udaljen oko 4.000kilometara. Havaji su 1950. godine postalipedeseta država SAD. Na tlo arhipelaga od137 ostrva, od kojih većina nije ni do danasnastanjena, prvi je zakoračio Džejms Kuk. Ion, ali i svi drugi koji su kasnije pristigli, bilisu očarani rukopisom prirode koja je ovavulkanska ostrva darovala dubokim kanjoni-ma i klisurama, bogatom vegetacijom, ali iplažama koje su svetska atrakcija. Havaji sudanas stecište bogatih, ali i ljudi željnihsvakovrsne zabave koje ima u izobilju.

Ples je zdravljeHavajke su prelepe, a njihov trbušni ples uz muziku koju se izvodi na „Mya-Ma“ instrumentima(polumeko drvo od kojeg se prave i brojni suveniri), osim što budi i rasplamsava sva čula,zapravo je i mala terapija. Domoroci, koji i danas više upražnjavaju alternativnu od savremene medicine, tvrde da se ovimplesom masira trbušna duplja, što obezbeđuje dobro zdravlje i dug život. Pokušajte.

Nekadašnji pusti peščani sprudJukatana danas je bajkovita turistič-ka odrednica. Čine ga predivnepeščane plaže, izazovno more sa

talasima za jedrenje, vrhunski hoteli i zabava utrajanju od 24 časa.

Kankun je san mnogih. Destinacija iz „kolekci-je“ najprestižnijih letovališta čija popularnost nejenjava. Kankun, zapravo, nudi sve. A sve jeodrednica za uživanje protkano hiljadu i jednimzadovoljstvom. I uzbuđenjem. Tek na rastankuuistinu shvatate da ste vreme u ovom meksičkomraju proveli živeći život petom brzinom. I daodavno niste negde tako dobro letovali.

Rođen je sasvim namerno 1984. na temeljimanevelikog ribarskog sela. Neko je u Meksiku,naime, zaključio da je prestižni Akapulkoistrošen, da se u njemu oseća prezasićenost i daje zato ovom delu planete potrebno nešto novo spodosta adrenalina, što bi bez zadrške privukloturiste iz celog sveta. Nenaseljeni a na prvipogled očaravajući jukatanski peščani sprud bio

je idealan za bajkovito turističko naselje s hedo-nističkim atributima. Uloženo je mnogo novcada bi danas Kankun postao letovalište iz mašte saoko 150 sjajnih hotela, modernim saobraćajnica-ma, uređenim travnatim površinama ulepšanimcvetnim alejama, ali i pravi mali grad u kojem sei danju i noću, gotovo cele godine, uvek neštodešava.

Otuda i ne čudi podatak da Kankun godišnjeposeti oko tri miliona turista iz celog sveta.Glavna sezona traje od početka decembra pa svedo aprila, odnosno uskršnjih praznika kada jeovde gotovo nemoguće naći smeštaj. Međutim, niu ostalim mesecima godine Kankun, za razliku odmnogih letovališta, nije grad duhova. Naprotiv.

Vešto je osmišljen. Praktično je podeljen na dveceline. Gradsku sa modernim bulevarima, brojn-im prodavnicama, restoranima... Turistička zonaje smeštena na peščanom sprudu. Imena plaža sui njihov najbolji opis: Plaža mladosti, Plaža bisera,Plaža delfina, Plaža kitova, Plaža kornjača, Plažajastoga... Pesak, pesak i tek ponegde neka malastena. Raj za kupače, ali i za one koji vole jedrenjena dasci.

Kankun je i letovalište dobrog provoda. Iosmišljenog tako da s osmehom ispraznitenovčanik. Na raspolaganju vam je baš sve.Jedan od ludih provoda je u velikom diskoklubu na tri nivoa u kojem se uz dobru muzikunudi i mogućnost da učestvujete ili prisustvu-jete kojekakvim izborima. Konkretno Mis biki-ni. Ili izbor najlepših kupaćih gaćica. Ali,provod je i na drugim mestima. Tačnije, umnogim lokalima organizuju se tematskežurke ulepšane takmičenjem u nazovimo ihotkačenim disciplinama.

Ukoliko ste ljubitelj dobrog zalogaja, ovde vasčeka valjda sve ono što je ukras trpeza širom sveta.Ne računajući hotele, na raspolaganju vam je čak350 restorana koje vode, što ovde s ponosomističu, najslavniji svetski kuvari.

Raj za tri miliona

turista

Raj za tri miliona

turista


Kankun je odrednica za uživanje

Tek na rastankuuistinu shvatateda ste vreme uovom meksičkomraju proveli živećiživot petombrzinom

Bangkok je jedan od najintrigantnijih gradova sveta


Bangkok je zapravo internacionalnoime prestonice i najvećeg gradaTajlanda. Ono originalno, zbog čegasu ovom u mnogo čemu intrigant-

nom gradu otvorene čak i stranice Ginisoveknjige rekorda, glasi: Krun Thep MahanakhonAmon Rattanakosian Mahinthara AyuthayaMahadilok Phop Noppharat RatehathaniBurirom Undumratchaniwet MahasathanAmon Piman Awatan Sathit SakkathattiyaWitsanukam Prasit.

Pokušali ste da upamtite? Ponovili sve tri,pet, deset puta i... slaba vajda. Pomislite tekkako je klincima osnovcima koji pod obaveznomoraju da nauče izvorno ime glavnog gradasvoje države. Da ga napišu i izgovore. Usuprotnom – kec. Kao vrata.

Ili, kao stub nadzemnog metroa kojim senajbrže putuje kroz višemilionsku metropoluTajlanda za koju uistinu niko ne zna kolikobroji stanovnika. Zato je i najbolje prihvatitionaj zvanični podatak da ih je samo osam mil-iona. Ili možda deset. Relativno u odnosu naono što je precizno i tačno. A to je da Bangkokleži na samo dva metra nadmorske visinesmešten u unutrašnjosti zemlje oko 15 kilo-metara udaljen od vrha Sijamskog zaliva. RekaČao Praja deli ovu paradoksima okovanunaseobinu na praktično dva dela. VenecijuIstoka, kako mnogi doživljavaju Bangkokzarad brojnih kanala (klongova, izvorno). Ali igrad u kojem su prošlost i sadašnjost har-monično isprepletene.

Današnji kvart Tonburi bio je nekada samoselo. I prva stranica istorije grada kroz vremeizraslog u modernu svetsku metropolu. Tamodavno, tačnije 1767. godine, Burmanci suosvajajući teritorije sve razorili. General Šandaje sebe proglasio kraljem i na mestu današnjegBangkoka osnovao prestonicu. Nije se

Prestonicas najdužim

imenom

Od naseobine

Tonburi, osnovane 1767,

stvoren je megapolis u

kojem se prošlost i sadašnjost

vešto prepliću. Zarad brojnih

kanala kojim je ispresecan,

nazivaju ga i Venecijom

Istoka

u

Ploveća pijacaJedna od atrakcija je posetaplovećoj pijaci u provinciji Radžabur.Negde oko 70 kilometara zapadno odBangkoka autobusima se stiže do „depoa“odakle kreću čamci u malu avanturukanalima. Posle oko 20 minuta vožnje pristižeteu deo gde su čamci sa voćem i povrćem već nareci, a nešto kasnije stiže se i do cilja - platoaDamnoeu Saduak, bazara na sojenicama i saradnjama prepunim svile, predmeta od drveta,krokodilske kože, šešira od lista banane...Cenkanje je poželjno, a cene više nego povoljne.U čamcima je i veliki izbor povrća i voća. Počevod kokosa, rambutana, papaje, guavasa dodurijana, najsmrdljivijeg voća carskog ukusa.


proslavio. Njegovu vladavinu karakterisao jeteror pa je kao takav ubrzo ubijen. Vlastpreuzima general Čakri i pod imenom Rama Ipostaje prvi kralj Tajlanda... Trenutno je navlasti Rama IX.

Kao zvanična godina osnivanja gradaupamćena je 1782. u kojoj je Rama I premes-tio prestonicu Tajlanda na levu obalu reke ČaoPraja i počeo da gradi utvrđenje, sada znanokao Velika palata.

Ukoliko ste raspoloženi da uživate upanorami grada, da uistinu shvatite njegovuveličinu, predlog je da svratite do Bajok Skaja,zvanično najviše građevine tajlandske pre-stonice sa čijeg se poslednjeg sprata pružafascinantan pogled. A da biste upoznali pulsživota, navike i još mnogo toga što poput mag-neta u Bangkok privlači milione turista izcelog sveta, ne propustite šetnju Sijamskverom. To je, preko dana, najfrekventnijideo ovog megapolisa sa bezbroj atributa mod-erne svetske metropole. Lanci velikih i najpoz-natijih robnih kuća i prodavnice s robom i iznajudaljenijih zemalja planete, neka vrsta suobjašnjenja zašto je Bangkok u svetu znan ikao grad trgovine.

Kvart Pat Pong je mali raritet. Prvo zato jersu u večernjim satima brojne uske ulice nekavrsta bazara na otvorenom gde se trguje dojedan sat iza ponoći. Ali ovaj kvart je i „kvartljubavi i dobrog uživanja“ u kojem je sve „naizvolite“. Misli se na čulna uživanja. Odnosnoseks. Uz novčanu nadoknadu imatemogućnost da budete voajer bez straha da ćese neko na vas naljutiti što gledate seks uživo,ali i da u svemu aktivno učestvujete. Kažu daNemci zbog svega toga organizuju čarterletove do tajlandskog glavnog grada. Nisujedini. Tajlandska masaža je uostalom nekavrsta brenda ove azijske zemlje...

Druženje s krokodilimaTri kilometra od grada, u Tambon Taibanu, nalazi se SamutPrakan. Reč je o jednoj od najvećih farmi krokodila nasvetu. Farmi na kojoj se uzgaja 60.000 primeraka oveživotinjske vrste čija dužina doseže i do devet metara.Ukoliko posetite ovu farmu bićete u prilici da uživate uatrakcijama koje izvode vešti i neustrašividreseri ovih životinja.Na istom mestu mogu sevideti i slonovi, lavovi,šimpanze, zmije...Jedna od legendikazuje da ukoliko triputa prođete ispodslona sve želje će vamse ostvariti.

Dom Smaragdnog BudeVelika carska palata. Božansko utočište. Veličanstven kompleks

manjih zgrada na 218.400 kvadratnih metara opasan zidinamadužine od skoro dva kilometra. To je deo Bangkoka koji turisti ne

zaobilaze. Bar one delove koji su im dostupni.Rama I je 1782. podigao hram svetog Bude, najstariju relikviju Tajlanda.

Smaragdni buda je 66 centimetara visoka statua izrađena od jednogkomada za koji se pretpostavlja da je donet sa Kavkaza a da je delo nekoggrčkog majstora. Ceremonija presvlačenja Smaragdnog Bude, kojom ličnotri puta godišnje rukovodi kralj, nije samo tradicionalni ritual već je i posebnaatrakcija. Za svako od tri godišnja doba Smaragdni Buda ima drugu odoru:dijamantsku tuniku koristi u delu godine kada je najtoplije, tuniku s plavimdetaljima u danima kada padaju kiše, a onu od čistog zlata u najhladnijemdelu godine.Panteon je hram posvećen svim vladarima. Zapravo, u njemu su smeštenefigure u prirodnoj veličini svih prethodnih kraljeva, od Rame I do danas.

Ali ovaj deo Velike palate nije dostupan turistima.Dusit paviljonom dominira kraljevski tron iznad kojeg je devet

koncentričnih krugova koji „izviru“ jedan iz drugog i spuštaju se kapodu simbolizujući svakog od devet tajlandskih vladara. Sa

balkona paviljona aktuelni kralj se jednom u godini, uvek 5.decembra, obraća naciji.

U ovom paviljonu se izlažu i posmrtni ostaci kraljevskeporodice. Rođena sestra aktuelnog kralja, umrla u

84. godini, bila je prošle godine izloženapunih deset meseci pre nego što je

sahranjena.


Grad hramovaVat Pho je najstariji i najveći hram u Bangkoku. Mesto je

jedne od najspektakularnijih znamenitosti ove zemlje -oslonjenog Bude. Ili, statue duge 48 i visoke 15 metara sazlatnom ilustracijom Majke Bisera, umetnutom u podnožju

njegovih stopala. Kralj Rama je u XIX veku proglasio Vat Pho obrazovnim

centrom i posetioci i danas još uvek mogu da savladaju nekuod lekcija o staroj umetnosti tajlandske medicine.

Singapur

Neodoljivi šarmlavljeg grada

Država s podostaspecifičnog u svomkosmopolitskomopredeljenju. Zaljubitelje šopinga toje pravi mali raj, ali jeobavezna posetaVrtu orhideja i Parku ptica


Singapur, grad država. Sa (pre)strogimzakonima, grad u kojem su „ustavom“zabranjene čak i žvakaće gume. Čudno,zar ne? Ali nije to jedina slika koja bi

mogla eventualno da zbunjuje. Zato, neka vasne iznenadi ako na ulici u prolazu sretneteljude koji u ruci nose piksle. Oni su samonepokolebljivi pušači, ali bez prava da opušakbace na asfalt. Ukoliko to i učine, čeka ih žesto-ka novčana kazna i još pride sedam danačišćenja ulica s metlom u ruci, koju dobijajujoš kod sudije za prekršaje. Na neki način,sasvim razumljivo za grad koji je u svim turis-tičkim ponudama predstavljen kao najčistiji nasvetu. Ali i kao „grad budućnosti“.

Piše: Zoran ŠećerovKT Travel

On to uistinu i jeste. Geografski pripada srcu jugoistočne Azije i

neka je vrsta mosta između istoka i zapada.Njegovo ime u prevodu znači „lavlji grad“.Palambaški princ Paramesvara, zapis iz XIIIveka, video je u njemu životinju koju je opisaokao lava. Od tada je naseobina Temasek, nasta-la još 1102. godine, zvanično – Singapur. UMerlion parku, koji sigurno nećete zaobićiukoliko se nađete u ovom neobičnom gradu,jeste i statua simbol Singapura – lav iz čijihusta „izvire“ mlaz vode.

Singapur je zapravo ostrvo razdvojeno odmalezijskog kopna kanalom Selat Johor. Međučetiri miliona stanovnika najbrojniji su Kinezi(77 odsto). To je i grad različitih kultura što mudaje kosmopolitski karakter. Takođe i jedna jeod najvećih luka sveta. Zahvaljujućistrateškom položaju, odavno je epicentarsvetske trgovine. Moderni Singapur je delo

Tomasa Ralfa, sina britanskog mornarskogkapetana (1781-1826), koji mu je vizionarskiodredio sudbinu.

U Singapuru se ništa ne proizvodi, ali se zatosve prodaje. Pravi je mali trgovački raj. Kineskačetvrt, uredna i fascinantno čista, zapravo jesplet ulica s milion manjih ili većih radnji. Aliako hoćete robu koja nije bofl i pripadateonima koji uživaju u kvalitetnom šopingu, vašaodrednica je Orčard ulica. U brojnim radnjamaje sve ono što može da se kupi. Od „igle dolokomotive“, kako bi rekao naš narod.

Singapur je i spoj tradicionalnog i mo -dernog. Stari kineski hramovi, zatim i brojnegrađevine kao dokaz da je i ovaj prostor Azijebio britanska kolonija, raskošne palate ali istakleni neboderi s mirisom američke arhitek-ture. I sve to na ostrvu dugom 42 i širokomsamo 23 kilometra. Za turiste, jedna od singa-purski radosti je gradski ZOO vrt sa preko 250vrsta životinja, među kojima ima i onih čijavrsta polako odumire.

Jedna od atrakcija je i vrt orhideja „MandaiOrchid Gardens“. Ne samo zato što izgledanestvarno (napravljen je još 1951. godine), veći zbog činjenice da u njemu možete probati čaki sok od ovog cveća, ali i kupiti orhideje.Prodaju se na komad, mada ako vešti prodavciuoče vaše oduševljenje, ponudiće vam i celodrvo. Kad platite, oni će vam naravno sve lepoupakovati, odneti na aerodrom i usput obavitisve formalnosti, kako bi bez problema napustiliSingapur s ovim neobičnim suvenirom...

Svratite i do Parka ptica. Pelikani vas nećeostaviti ravnodušnim. A ako panoramu ovoggrada želite da upamtite za sva vremena, onda jevaš izbor brdo Faber... Uživanje je i razgledanjegrada u brodiću sa reke. I još mnogo toga, zbogčega zapravo treba videti Singapur.

Istina je da je Aruba daleko. Čak u Južnom karipskom moru. Ili neko-liko sati avionom od Beograda uz obavezno sletanje... Ali taj malinapor je skoro zanemarljiv u poređenju sa zadovoljstvom kojenamernike čeka na omalenom kopnu (30 kilometara u dužinu i 10 u

širinu) okruženom vodom nadomak obala Venecuele. Sunce na Arubi miluje prirodu i ljude tokom čitave godine. Ponekad

pirka i topli vetrić. Zbog prosečne temeperature od 28 stepeni, Aruba je „uigri“ svih 12 meseci. Moguće je da je turisti i zbog toga neizmerno vole. Onošto je sigurno jeste da to nije jedini razlog, jer Aruba na svakom korakusvog kopna ali i mora, kao i u moru, nudi mnogo više. Uostalom, već poslepar dana provedenih u ovom prostoru postajete svesni da je ovo po mnogočemu magično ostrvo više nego idealno mesto za prepoznavanje sebe usebi.

Sunčanje i kupanje na bajkovitim plažama samo je segment priče osvakodnevnom doživljaju. Oni koji surfuju, bolje mesto od Arube nisumogli da izaberu. A tek oni koji vole da rone... Njih u plavetnilu morskevode čeka nestvarni kaleidoskop boja dok se s maskom na licu probijajukroz jata sićušnih riba.

Jarko obojene tropske ribe i lepote korala dostupne su i oku onih koji seukrcaju na „glasbodemboot“, brodić sa staklenim dnom. Gledati more naovaj način znači otkrivati ga iznutra.

Aruba je i sudar oprečnosti. Arheolozi su na ovom ostrvu pronašliostatatke naseobina koje datiraju još iz 1000. godine... U jednom delu ostrvaotkrivene su i pećine, danas turističke atrakcije. U Gvadirikiri grot pećinisvetlost se probija kroz pukotine na „plafonu“, što je zahvaljujući igri svetlostii senki čini apsolutno posebnom. Najposećenija je, međutim, pećina Fonteinzbog crteža drevnih naroda, dok je bez dileme najatraktivnija ona s imenomDe Huliba, poznata još i kao „tunel ljubavi“. Nazvana je tako zbog ulaza u

obliku srca. Gostoljubivi domaćini s neskrivenim zadovoljstvom upoznaćevas i sa još jednom atrakcijom ostrva. Reč je o sedam prirodnih mostovakoji su stvarani stotinama godina uz nesebičnu pomoć vetra i mora.

Zbog vetra i mora, Aruba i jeste ostrvo turizma. Ili – ostrvo idealno zaturizam. Ovu veličanstvenu istinu nisu znali, ili nisu hteli da znaju, oni kojisu posle plemena iz Venecuele prvi stigli na njegovo kopno. Istorija pamtida su prvi Evropljani doplovili na ovo ostrvo 1499. godine. Stoga se ovdeimena španskog istraživača Alonsa de Ojede i italijanskog moreplovcaAmeriga Vespučija izgovaraju s poštovanjem... Najpre Španci a zatim iHolanđani tu su kopali zlato, a zatim ekploatisali naftu. Aruba je bilakolonija vekovima, tačnije deo Holandskih Antila od kojih se odvojila 1986.godine.

Nekako istovremeno na ostrvo stiže i turizam, danas „zlato i nafta“Arube. Lokalno stanovništvo tako ubire lepe prihode, što se ogleda ne samokroz visok standard već i ljubaznost, odnosno iskrenu nasmejanost i pri-jateljsko raspoloženje prema turistima.

Aruba jeste mala, ali ima veliku dušu. Na prošlost se, razumljivo, mnogone osvrće. Lepote prirode su nešto što se podrazumeva, a ono što Arubučini posebnom jeste saznanje da nudi dobar provod. U brojnim restorani-ma i kafićima, noćnim klubovima i kazinima, život naprosto vri.Zahvaljujući prisustvu Holanđana najomiljenije piće jeste pivo, mada se zaArubu može reći i da je „leglo ruma“. Ovde se i dobro jede. Uz specijalitetesvih kuhinja sveta u ponudi su i tradicionalna jela, tipična za ovaj prostor sajoš specifičnijim začinima. Hranu i piće možete da dobijete i u hotelskomrestoranu, hotelskoj sobi ili restoranu u gradu, ali i dok lenčarite na plaži snogama „u čizmama“ od peska... I kad doživite sve što Aruba u svojoj nese-bičnosti nudi neka vas ne iznenadi pitanje koje ćete boraveći u ovom rajuKariba možda sami sebi postaviti: „Da li je užitak isto što i greh?“.

Aruba - ostrvo idealno za turizam

Da li je užitak


1234567

ZEMLJA

SA D

VA O

FICIJELNA

JEZIKA

ZEMLJA

SA D

VA O

FICIJELNA

JEZIKA

Aruba je jedna od najatraktivnijih i najposećenijihturističkih destinacija na području Kariba...

Predivna klima, kilometarske peščane plaže, nestvaranekosistem, predivne boje Karipskog mora, bescarinskašoping zona,vrhunski hoteli i brojna mesta za provodveć dve decenije magnet su za turiste iz celog sveta.

Oranjestad je glavni grad Arube. Ime, priznaćete,asocira na Holandiju i kraljevsku dinastiju ove evropskezemlje. Ulice nestvarnog kolorita, izgrađene su uholandskom i španskom stilu. Fasade su pastelnih bojai tipične su i za sva ostala ostrva Antila.

Za ljubitelje šopinga uz par gradskih ulica načičkanihprodavnicama preporučuju se i tri velika šoping molado kojih se lako stiže čak i peške.

Jedna od turističkih atrakcija ostrva je i tipična staravetrenjača. Izgrađena je 1804. u Holandiji da bi seposle toga deo po deo brodom transportovao naArubu. Rekonstruisana je početkom 1960. i danas jepretvorena u restoran.

Od tipičnih nacionalnih jela preporučujemo da probatekozje meso sa povrćem, pileće meso ili morske plodoves holandskim sirom i propržene komade ajkule. Čorbaod iguane je „lek“ a supa od iste životinje specijalitet.Kao dezert predlažemo pržene banane.

Oficijelni jezici na Arubi su holandski i papijamento.Ovaj drugi je izvorni jezik i neobičan je miksportugalskog, španskog, holandskog i engleskog...

Bio je mrkli mrak kada se nas nekoliko„odlučnih“ okupilo oko čaja i kafe uvelikom šatoru kampa. Namera namje bila da pre izlaska sunca odemo u

samo središte vašara kamila i tako životinje i nji-hove vlasnike „uhvatimo na legalu“. Bili smo uPuškaru, država Radžastan - Indija. Ovde smodošli da vidimo i doživimo veliki festival, naj -stariji te vrste u Aziji. Moram, zaista, sa pono-som da kažem da smo bili prva organizovanagrupa iz Srbije, sigurno i iz regiona, koja sezaputila na ovu stranu indijskog potkontinenta.

Piše: Nebojša Jojićvodič

Legende kažu da je Brama, jedan odTrimurtija, vrhovnih božanstava hinduističkogpanteona, u svojoj božanskoj milosti iz rukeispustio laticu cveta od koje nastalo jezero, a okonjega grad. Otuda ime Puškar (pušpa - cvet, kar- ruka). Uistinu, maloj varoši koja se pružila uzobale jezera, starost nije moguće utvrditi. Smatrase da je to jedno od najstarijih naselja Indije,mesto gde se nalazi drevni Bramin hram, moždajedina svetinja te vrste u ovoj ogromnoj zemlji.Svake godine ovde se održava festival ili vašar


Ispred mene suprolazile indijskežene prateći svojadnevna poslušanja,potpuno nesvesnetoga koliko sudivne. Sarijizaslepljujućih boja,čudnovat nakit,teret na glavi igraciozan hod,skromnog su vodiča(mene) u treptajuoka pretvorili umodnog fotografa

U carstvu kamila

Puškar - Indija

februar 2015. 29Svet na dlanuSvet na dlanuu

koji postoji ovde toliko dugo, da se njegovoporeklo izgubilo u magli prohujalih vremena.

To je svetovna i duhovna svečanost kojapočinje cenkanjem i poslovnim dogovorimastočara, a završava se ritualnim kupanjem stoti-na hiljada vernika u vodama svetog jezera. To jefestival muzike i igre, eksplozija boja i lepote,kome se Indusi raduju, za njega doteruju iraskošno oblače. Posle nešto više od nedeljudana, duhovni vrhunac svečanost dostiže u noćipunog meseca - Purnime, u Kartika mesecuSaka - Hindu kalendara (kraj oktobra ili početaknovembra). Tada bezbroj malih sveća nasplavovima od pruća ili lišća banane zaplovipovršinom jezera Puškar, prenoseći božanstvudobre želje i poruke srca.

Mi smo želeli da među kamilama i kamilarimadočekamo sunce i tako započnemo četvrti danfestivala. Prevoz od udobnog kampa do vašarabio je „domaći“ - kamilje zaprege, dvokolice saravnom platformom, zastrtom ćilimima iprekrivene baldahinom. Ponosno uzdignutihvratova, kao da znaju koliko su raskošnoukrašene, kamile su lagano i graciozno napre-dovale prema odredištu. Vodič je zaustavio našmali karavan u podnožju jednog uzvišenja ipoveo nas uzbrdo. Sve je bilo prekriveno šatori-

ma i logorskim vatrama oko kojih su sedeli iličučali tek probuđeni ljudi, ispijajući prvi jutar njičaj. Naravno, uz hiljade kamila! Zvuci i mirisijutra, čangrljanje činija i metalnih servisa, ljuds-ki žagor, grleno glasanje kamila, po koji udaljeniton indijskih gusala i stih narodne pesme, vlažnaprašina, dim nargila i cigareta, aroma tipičnihzačina i jela i vonj stoke, stopili su se u ošamuću-jući kaleidoskop osećanja koji smo halapljivoupijali. Polako, napredujući uzbrdo, naša malagrupa rasula se naokolo „istražujući“ okolinu itrudeći se da napravi što bolje fotografije. Popelismo se na vrh bežuljka upravo u svitanje, kada sesunčev disk pomaljao iza obližnjeg visa menja-jući kolorit, hrabreći i poslednje uspavanestočare da izmile ispod šarene ćebadi i nahranesvoju grbavu marvu.

Prizor ispod nas bio je neverovatan! Doklepogled seže, na području velikom kao čitava dvaKalemegdana, šepurilo se, bezbrižno žvakalo,nervozno frktalo, sapeto skakutalo ili ležećiodmaralo, na desetine hiljada kamila. Izmeđunjih, u grupicama, sedeli su Radžputi, njihovivlasnici ili kupci, na glavama noseći ogromneturbane drečavih boja koji su podsećali nanekakve hipi pečurke, nikle posle magične kiše.Da prizor bude još groteskniji, iznad tog gali-


matijasa ljudi i životinja, lebdelo je nekolikovelikih turističkih balona. Onda su nam poslužiličaj, udobno smo se zavalili u plastične stolice tekotvorene, montažne čajdžinice i sve je postalopastoralno lepo i nekako smirujuće. Preplavionas je taj čudni osećaj koji stranac ume da doživina ovim prostorima, osećaj dubokog duhovnogmira, neobjašnjive sreće, dok ga okružuje gusti,ključali đuveč indijske stvarnosti.

Posle dobrog doručka, pojačani ostatkomgrupe, ponovo smo krenuli u „istraživanje“.Tada smo otkrili da kamile nisu jediničetvoronošci u ponudi. Na vašaru postoji odvo-jeno područje za goveda i još jedno, za predivne,rasne konje. Radžastan je država dijagonalnopodeljena na plodnu i pustinjsku oblast. Upravoiz te pustinje vode poreklo ovi lepotani sa blagona unutra zakrivljenim ušima. Gaze brzim, sit-

nim kasom dok ih zainteresovani kupci „proba-ju“. Posmatrajući njihove idealne proporcije,setio sam se drevnih arapskih priča. Jednapripoveda kako je Bog odapeo zlatnu strelu odkoje je nastao arapski konj, a druga, pak, tvrdida je Tvorac uhvatio pustinjski vetar i od njegastvorio konja i beduina da budu jedno... Morabiti da sličnih legendi ima i u Radžastanu, jerkonji su epski lepi.

Probijajući se kroz prašinu i gužvu, stiglismo do velikog stadiona gde se tokom festi-vala održavaju različita takmičenja i pred-stave. Dresura konja, mađioničari, žongleri,plesačice i konkurs za najlepšu kamilu, poneš-to za svačiji ukus.

Ja sam u potrazi za osveženjem prihvatiopoziv na čaj ljubaznog vlasnika obližnje pro-davnice. Seo sam na hoklicu koja je bila

nasred ulice i posle samo nekoliko minutashvatio da posmatram modnu reviju i to izprvog reda. Ispred mene su prolazile indijskežene prateći svoja dnevna poslušanja, potpunonesvesne toga koliko su divne. Sariji zasleplju-jućih boja, čudnovat nakit, teret na glavi i gra-ciozan hod, skromnog su vodiča u treptajuoka pretvorili u modnog fotografa. Trebaspomenuti rikše, stare bicikle, sadue iscrtanihlica u oskudnoj odeći boje šafrana, ogromneturbane i negovane duge brkove ispod njih,opuštene svete krave i ponekog dosadnoguličnog prodavca, da bi slika glavne ulicePuškara u vrelini podneva bila potpuna.

Putujući po svetu, često nalazim zadovoljstvou posmatranju slučajnih prolaznika. Puškar je touživanje digao na viši nivo. Zato oduševljenokličem: VELIČANSTVENA INDIJA!


U susret putovanjima, pričamo o onim manje prijatnim stvarima koje nasmogu zadestiti, a to su stomačne tegobe - najčešći zdravstveni problem sakojim se susrećemo na putovanju. Postoji nekoliko osnovnih saveta kojih setreba pridržavati, kako bismo sprečili pojavi neprijatnih stomačnih tegoba.l povećati brigu o higijeni,l piti samo flaširanu vodu, a od napitaka su bezbedni i čajevi, kafa i

flaširani sokovi bez kockica leda,l jesti samo sveže pripremljena jela,l sveže voće i povrće jedite samo oprano ioljušteno, l izbegavati sir, sladoled ili jogurt lokalnonapravljene, a mleko pre konzumiranjaobavezno kuvati. Medjutim, ako se putnička dijareja ipak javi,kao i kod svi drugih dijareja, neophodno jeda se uzima što više tečnosti da bi se izbegladehidratacija, a narušenu ravnotežu u našemprobavnom sistemu najbolje mogu dauspostave probiotski preparati. Najnovijiprobiotski preparati osim probiotskih bakterijasadrže i probiotski kvasac – S. Boulardi, kojipredstavlja prvu liniju odbrane od patogenih

mikroorganizama, jer vezuje štetne bakterije i njihove toksine i pospešujenjihovo izbacivanje iz organizma. Jedini takav preparat na našem tržištu kojisadrži tri soja probiotskih bakterija i probiotski kvasac (S. boulardii), tj.optimalnu kombinaciju koja obezbeđuje dvostruki nivo odbrane creva odštetnih mikroorganizama i brže, efikasnije delovanje jeste Probiotic forte,Ivančić i sinovi. Stomačne tegobe se mogu u velikoj meri izbeći ako se 3-5dana pre puta, i zatim dalje svakog dana na putovanju, unosi potrebna

količina korisnih probiotskih mikroorganizama. Zbog osobineda se ne moraju čuvati u frižideru, ProbioticForte kapsule se uvek mogu nositi na putovanjai na ovaj način se možemo osigurati da namneplanirani stomačni problemi ne upropastedane odmora.S obzirom na činjenicu da Probiotic Forteobnavlja crevnu floru neophodno ga je koristiti iprilikom primene antibiotika. Međutim,antibiotici deluju ne samo na bakterije kojeuzrokuju upalu već i na “dobre” bakterije ucrevima. Da bi se smanjilo ošte¬ćenje „dobrih“bakterija, dok pijete antibiotik, obaveznouzimajte i Probiotic Forte kako biste obnovilicrevnu floru i sprečili nastanak dijareje.

Sa vama i na egzotičnim destinacijamaU okviru GIGATRON prodajnog lanca u prilici ste da pronađete veliki asortiman proizvoda računarske tehnike

najvećih svetskih i domaćih proizvođača uz standardno sjajne uslove plaćanja.

Najinovativnija IT rešenja biće od velike pomoći na svim vašim putovanjima i sve to uz fenomenalne uštede.

Možemo vam izdvojiti veliki broj akcijskih proizvoda koji iz dana u dan osvežavaju Gigatron ponudu. Gde god

da se uputite Gigatron je spreman da vam ponudi rešenje u vidu laptop ili tablet računara, mobilnog telefona,

digitalnog fotoaparata, GPS navigacije, kao i ogroman izbor dodatne opreme koja će pronaći odgovarajuću

namenu u izvršavanju vaših svakodnevnih poslovnih zadataka ili u momentima opuštanja na nekoj egzotičnoj

destinaciji. Svim svojim kupcima Gigatron nudi brojne mogućnosti odloženog plaćanja, a na vama je da

iskoristite vama najpogodniju.

Prilikom svake kupovine u Gigatronu stičete bodove koje može iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge

kupovine, a samim tim i ostvariti dodatni popust.

STOMAČNE TEGOBE NA PUTOVANJU

PROBIOTIC FORTE - POUZDAN SAPUTNIKNA SVIM DESTINACIJAMA!

Jednostavno se nisu usuđivali da ganazovu pravim imenom. Ono koje su munadenuli, verovali su, štitilo ih je od zla. Iod njegovih urokljivih očiju. Ublažavalo

je užas koji je ostajao u duši posle svake pričekoju bi o njemu ispredali. A nisu mogli daodole, morali su da pričaju o njemu. Takvegrozote, govorili bi, pomažu u vaspitanju dece.

Oni su ga voleli i poštovali kao što se poštu-ju i vole božanstva. Možda su od njega maloviše zazirali... A kako i ne bi, kada je ogroman,jak i zastrašujući.

Piše: Ana Nikolina Ursuleskuputnica naše agenije

A opet, nije zgodno bilo priznati da se saSobekom nije igrati. Pa to je božanstvo koještiti Ra svaki put kada Sunčevoj barci pretiopasnost od letećih nebeskih riba koje suzačarale ko zna koje zle veštice!

Njegovo visočanstvo Krokodil! On nas jedoveo do Kom Omba, luke gde se ukrštaju sviputevi. Oni koje dolaze iz prašnjavih pustinjaistočno od Nila, peskovitih poseda božanskogSeta i oni koji dovde prate reku čak od izvoriš-ta, tamo gde se ona rađa, pod nogama visokogKilimandžara...

Luka nas je dočekala sunčana, lepa i mirisnakao što devojka dočekuje prosce, nudeći svenajbolje što ima. Bogata devojka, jer Nubija jena par koraka odavde, sa uvek za plovidbuspremnim tovarom drveta ili kamena. Sadragocenim metalima koji samo čekaju da ihse Egipćani domognu. Da se domognu bogat-stva neophodne im, voljene, vredne zavistizemlje Kuš. Zavodljiva devojka, ova luka! Većme je opčinila. Nikakvo čudo što su u tadrevna vremena trgovci često zveckali oružjemda bi stigli do nje, ili da bi je zaštitili, kada suveć dobili dozvolu da joj priđu.

Gore je hram. Vidi se sa ovog mesta koje nasje zarobilo. Stići ćemo i do hrama...Strpljenja...

Trenutno nas na mestu zadržava mini-jaturno seoce sa svojim tradicionalnim kuća-ma, malo doteranim za turiste, sa niskimstočićima, dugačkim drvenim klupama, asur-ama i grnčarijom koju neprestano slikajuturisti sa pet-šest ukotvljenih brodova, što suse stuštili tu, diveći se svemu i svačemu. Umaloj avliji još manje kuće kukuruzom hran-


Njegovo visočanstvo Slike starog Egipta


imo mladunče kamile, sasvim bespomoćno ibelo kao sneg, znak da nema više od šestmeseci - objašnjava jedan od retko ljubaznihdomorodaca.

Već sam primetila poglede ovdašnjih ljudi.Podozrive. Nestrpljive. Nezadovoljne. Ne bihvolela da zaostanem za grupom, mada miobjašnjavaju da im je mentalitet, kao i koža,drugačiji od mentaliteta i kože ljudi iz Delte.Pravo da vam kažem, i nisu mi isto tako lepikao oni na koje sam navikla. I tu odlučim dapreskočim aperitiv na terasi koja vrbuje svojimmirisnim, začinjenim, gastronomskim čudi-ma... Pričaju oni koji nisu odoleli da je kuhinjafantastična, a takve su i cene...

Gore, iznad nas, hram koji su sagradiliPtolomeji. Stepenice, stepenice...

Ovaj hram je dvostruk. Njegova arhitekturaje dvostruka. Sale, svetilišta, sobe, dvorišta, sveje to u potpunoj simetriji, duplirano za dvabožanstva: Horusa Starijeg, koji, sokolovimokom, a i kandžama sokola, bdi nad božan-skim Ra, i Sobeka, krokodila, gospodara voda.Nevidljiva linija odvaja (a možda spaja?) dvakrila istog hrama. Dvostrukog hrama. Kao štoje dvostruka kruna Egipta. Kao što je dvostruksvet, koji je svoje drugo lice sakrio duboko unedra zemlje. Kao što nebo danju uzima unaručje Sunčevu barku, a noću blede obrazeMeseca.

Priča se da su u davna vremena baš zatoovde dolazili proroci i spavali dotičući čelomstranu hrama. Čekali su da im snove ispuneHorus i Sobek i njihove priče o nadolazećim

vremenima. A nisu samo proroci ovde tražili utočište.

Božanski mir bi ovde nalazili i umorni putnicii bolesnici. Nesrećnici i trudnice... Uvek bi seza svakoga tu našlo parče hleba i dobra reč. Inećete se začuditi ako vam kažem da su uovom hramu obitavali najiskusniji lekari inajbolji apotekari. Da su tu vršene operacije ispravljani lekovi koji i danas zadivljuju svet. Još

tada su ti drevni poznavaoci anatomije govorilida je ljudsko telo podeljeno na trideset i šestdelova i da sve treba poznavati i za sve se trebapobrinuti. Sva sreća te je u to doba nad svakimod trideset i šest delova čovekovog tela bdilopo jedno božanstvo...

Sve to i dan-danas piše na zidovima hrama.Treba samo znati odgonetnuti znakove.

No, mene najviše zanima Sobek. Bogkrokodil. Omražen. Voljen. Poštovan.Podvodni demon i bog plodnosti. Vrhovnivladar jezera, reka i močvara. A Egipćani suverovali da puno krokodila u slatkoj vodi značisreću. Možda zbog toga što je poplava Nila zanjih značila bolju žetvu.

A možda je sasvim tačna i pretpostavka dasu ljudi Sobeka poštovali iz straha. Verskeknjige, kažu oni koji su ih proučavali, govoreo njemu čas kao o prijatelju, čas kao o nepri-jatelju Ozirisa. Kako da se tu čovek snađe? Aonda, da te još više zbuni, dolazi vreme šestedinastije koja Sobeka poistovećuje sa bogomSunca. I legenda kaže kako je Sobek demi-jurg, tvorac sveta, božanstvo nastalo napočetku Vremena, iz tečnog, vodenastogHaosa. Mada se ni tu legenda ne završava,već priča o tome kako je od njegovog znojanastao Nil. Sobek-krokodil je zagospodariomoćnom rekom od prvog dana i, ako ćemoverovati spomenutoj legendi, od njegovehirovitosti je zavisio život u vodama i naobalama Nila. Od njegovog raspoloženja zav-isio je život u Egiptu.

Vladari iz dvanaeste i trinaeste dinastijenosili su Sobekovo ime. A među Grcima seraširila priča kako Egipćani u veštačkomjezeru u Krokodilopolisu, čuvaju svetogkrokodila. Nude mu najfiniju hranu, meso ikolače i poje ga u izobilju slatkim vinom. Asveti krokodil se šepuri svestan svojeneizmerne lepote, sa zlatnim naušnicama sakojih vise kristali i narukvicama na prednjimnogama. I još su govorili kako su Egipćanisvete krokodile balzamovali nakon smrti i usvetim kovčezima odnosili u donje odaje lavir-inta gde su čuvani kao najsvetije mošti i gde nislavni Herodot nije imao pristup!

Čovek je oduvek znao gde se završavaju nje-gove sopstvene moći. I naslućivao gde počinjumoći bogova. Zato mu valjda nikada nije bilonaročito teško da se pokori nebesima i oboripogled pred božanskom voljom.

KrokodilNije zgodno bilo priznati da se sa Sobekom

nije igrati. Pa to je božanstvo koje štiti Ra

svaki put kada Sunčevoj barci preti

opasnost od letećih nebeskih riba koje su

začarale ko zna koje zle veštice

Romantična prošlost kraljevskih gradova Evrope


Turistički magnetza ceo svet


Stari evropski gradovi tradicionalnosu najveći turistički magneti nasvetu. San svakog Amerikanca iliJapanca, a u novije vreme i Kineza,

jeste da posete ove dragulje starih kultura injihove arhitektonske znamenitosti.Evropski gradovi su oduvek bili privlačni iza naše turiste koji po tradiciji najradijenjih pohode, a posebno ako se radi okraćim turama. Nije ni čudo, Evropa nudizabavu, šoping, muzeje, dvorce, gas-tronomska čudesa, a glavni gradovi popravilu imaju čar starinskog osećaja zaromantiku.

AMSTERDAM je na prvom mestu kadasu „parti“ destinacije u pitanju, ali jeujedno i jedan on najlepših i najneo-bičnijih gradova Evrope. Grad u kome jesve dozvoljeno, u kome se održavajufenomenalne žurke po klubovima idiskotekama. „Grad na vodi“,„Rembrantov grad”, „severna Venecija”,kako ga još popularno nazivaju, osvojićevas jednostavnim i pristupačnim ljudi-ma. Čuveni kofi-šopovi i poznatiklubovi čine Amsterdam jednom odviđenijih „top parti“ destinacija u svetu.Uz sve lepote i neobičnosti ovog gradana kanalima, turistima sa probranijimukusom nude se i posete muzejima,vožnje brodovima i posete pijaci cveća.Ne zaboravimo da je Holandija zemljalala i drugog cveća koje se gaji kao umet-nička vrednost.

BARSELONA je mediteranska metropolaspecifične arhitekture, fudbala, noćnog živ-ota, muzike i hrane. Ona je osobena, jedin-stvena i prepoznatljiva zahvaljujući, presvega, katedrali Sagrada Familiji, fascinant-nom i nedovršenom delu poznatog špan-skog arhitekte Antonija Gaudija, zatimParku Guelj – mestu gde je čuveni arhitektaživeo poslednjih 20 godina svoga života.Jedno od najprivlačnijih mesta je šetališteLas Ramblas, ulica koja će vas oduševiti, analazi se između Trga Katalonije i luke.Barselona je glavni grad pokrajineKatalonije i drugi grad po veličini u Španiji,jedna od glavnih luka Mediterana. Grad sasopstvenim jezikom, karakterom i istorijom.Grad koji možete razgledati nedeljama, uži-vati u njegovim peščanim plažama i planina-ma. Nalazi se na obalama Mediterana, udolini koja je okružena morem na istoku,planinama Sijera de Koljserola na zapadu,rekom Ljobregat na jugu i rekom Besos naseveru.

PARIZje grad ljubavi, istorije i arhitekture,umetnika i mode. Čuvena francuska kuhinjanadaleko je znana, kao i ukusi dobrih fran-cuskih vina. Važi za najromantičniji grad nasvetu, a za njega se pored ljubavi i mode,vezuju i parfemi, vina, konjak. Poznat je kaograd koji živi 24 sata, sa burnim noćnim živ-otom. Najbolji noćni klubovi su baš u Parizu.Prepoznatljiv je po Konkordu, najlepšem trguna svetu, aveniji Šanzelize, muzeju Luvr,Trijumfalnoj kapiji, Versaju, Operi Garnije,Mulen ružu, Ajfelovoj kuli. Za zaljubljene,romantična plovidba Senom je predivnoiskustvo za ceo život. Pariz godišnje posetioko 30 miliona turista. Mnogi od njih sevraćaju više puta jer su uspomene iz glavnoggrada Francuske večne.

PRAG, jedna od najjačih „parti“ destinacija,idealno je mesto za ljubitelje stare Evrope sasvojim muzejima, prekrasnom baroknomarhitekturom, mostovima i tradicionalnimpivnicama. Stari grad na obalama reke Vltavene može nikoga da ostavi ravnodušnim. Ovozlato u srcu Evrope, sa hiljadu tornjeva, čip-kastih fasada, grad alhemičara i magije čekada ga otkrijete i doživite. Glavni grad ČeškeRepublike je i moderna metropola saizvanredno sačuvanim istorijskim objektima.Prag je pun života. Pulsira gotovo 24 časadnevno, očarava posetioce, slikare, fotografe,pesnike... Idealno je mesto za zaljubljene i onekoji žele da se zaljube, ali i za putnike kojinameravaju da ožive kra ljevsku prošloststarog kontinenta.

RIM se ne zaobilazi, u Rim se putuje snamerom. Zarad svoje prošlosti, čudesnearhitekture i osobenog šarma, ali i niza drugihspecifičnosti, svrstao se u one gradove u koji-ma je istorija ovekovečena na neki posebannačin.

Smatra se da je Rim osnovan 753. godine prenove ere. Tri hiljade godina postojanja pretvorilesu, gotovo diskretno, italijansku prestonicu ufascinantan muzej na sedam brežuljaka s četvr-tima ukrašenim umetničkim remek-delima inedokučivom maštom graditelja bez obzira naperiode u kojima su stvarali i gradili. I za običnogsmrtnika duhovni doživljaj su i Panteon iKoloseum sa Carskom palatom, ali i Rimskiforum, crkva Santa Marija del Popolo, čudesnitrgovi ukrašeni fontanama, prekrasne palate,zelene oaze, romantična mesta, ulice za kupov-inu, picerije i restorani, ljudi s osmehomdobrodošlice...

Ipak, i pre svega, Rim je grad kojineprestano očarava i inspiriše. Ako je tako, ajeste, onda ga treba videti i doživeti.

Iz beležnice naših putnika i reportera

V enecija, grad izgrađen na 117 ostr-va i sa 177 kanala, bila je i ostalavečna inspiracija da se mnogimgradovima sveta dodeli titula sev-

erne, južne, istočne ili zapadne Venecije. Reč jeo gradovima koji, takođe, imaju kanale imostove, ali se tu svaka sličnost završava.

Venecija je zauvek ostala u snovima svihonih koji su je videli makar jedanput u životu.Vekovima nestvarno živi kao niz draguljapotopljenih u more. Gde god da se baci pogledugleda se neka raskošna palata, kuda god da sekrene prelaze se mostići, stiže se na malenepjacete ili na raskošni Trg svetog Marka.Kubeta na crkvama presijavaju se na suncu, akanali nežno dodiruju temelje zgrada kojepamte vreme raskoši, moći i bogatstva.Venecija danas beznadežno tone u lagune izkojih je izrasla. Spasavanje ovog grada je jedanod najvažnijih zadataka savremenog sveta.Kada bi nestao, bilo bi to kao da se uparamparčad razbiju Kineski zid ili egipatskepiramide. Naša civilizacija doživela bi opštuamne ziju u kojoj se gube najlepši daroviprošlosti.

Venecija ima neobičan život koji se nezavršava samo u okvirima ovog grada. Gotovona svim stranama sveta nastajale su naseobinena kanalima po kojima se odvijao saobraćajkao da je reč o ulicama. Po pravilu, one supoređene sa Venecijom. Čak je po jednompredlogu iz 1924. godine Novi Beograd treba-lo da se izgradi na kanalima, tako da se Dunavi Sava povežu sa nizom potoka koji se danas nevide. To bi bila Venecija u Beogradu i možda ješteta što ta ideja nije ostvarena.

Nijedan grad na svetu nema toliko pandanakao Venecija. Teško da bi se za Šangaj mogloreći da je dalekoistočni Njujork, ili za Sidnej daje australijski London. Jedino je Pariz davno

pre Drugog svetskog rata imao repliku uBukureštu, kao i kasnije Bejrut. Zajedničko imje bilo samo to što su u to vreme bili gradovizabave, a ne zbog arhitekture i položaja. Bledereplike su i gradovi koji se kao Rim prostiru nasedam brežuljaka, i tu je kraj.

Pođimo redom.AMSTERDAM. Ovaj holandski grad još

zovu Severna Ve ne cija. Takođe ima kanale, alioni su u obliku koncentričnih polu krugova po -ve zanih poprečnim vezama. Ima i mostove ivodene tramvaje, kao i svoj osobeni šarm, alinema duh tajne i romantike kao njegov itali-janski uzor.

STOKHOLM isto tako živi na vodi izmeđuniza ostrva. Prva asocijacija mnogih putnikakoji dođu u ovaj grad jeste da podseća naVeneciju. Stokholm ima svoju specifičnu lepo-tu i mir, ali niko neće reći za neki sličan grad usvetu da liči na švedsku prestonicu, kao što ćeprimetiti da ova liči na italijansku lepoticu.

Gotovo na svimstranama sveta nastajalesu naseobine nakanalima po kojima seodvijao saobraćaj kao daje reč o ulicama. Popravilu, one su poređenesa Venecijom...


Gotovo na svimstranama sveta nastajalesu naseobine nakanalima po kojima seodvijao saobraćaj kao daje reč o ulicama. Popravilu, one su poređenesa Venecijom...

Sve Venecije sveta

SANKT PETERBURG. Za nekadašnju ruskuprestonicu, takođe, često se kaže - SevernaVenecija. Po broju kanala i mostova konkurišeitalijanskom uzoru, ali ima drugačiju lepotu.Budući da je na severu, ima specifičnu klimu ipoznate bele noći, mada se događa da se i kanaliu Veneciji zamrznu kao da se ruska zima spusti-la do Jadrana.

BANGKOK kao grad na Dalekom istoku,takođe, malo podseća na Italiju. Sličnost saVenecijom je velika zbog kanala po kojima seodvija saobraćaj džunkama a ne gondolama,kao i po tome što je na ovim vodenim sao-braćajnicama prisutna živa trgovinapoput one u nekadašnjoj Mle -tačkoj republici.

EL GUNA u Egiptu skoro da je izgrađena naCrvenom moru. Turistima je predstavljaju kaoVeneciju u Egiptu zbog toga što je izgrađena ulaguni, ima kanale i kao ukras lepe viletamošnjih bogataša i filmskih zvezda.

GANVI je u Beninu. Za razliku od gradovakoje pominjemo, u ovom slučaju radi se osiromašnom gradiću bez arhitektonskih zna-menitosti. Na mapi sveta beleži se kaoVenecija u Africi.

VENECIJA NA FLORIDI više je luka za jahte,vile i hotele, ali kako ima ostrvca i kanale, madane u velikom broju, dobila je ime po uzoru.

VENECUELA, država u Južnoj Americi, dobilaje ime po Veneciji jer su prvi doseljenici videli dalokalni stanovnici, Indijanci, imaju čamce nalikgondolama, pa su bez mnogo razmišljanja ovuzemlju nazvali Venecuela, odnosno Mala Venecija.

MAKAO ne liči na Veneciju, ali ovaj azijskiLas Vegas nije odoleo pravoj Veneciji.Napravljena je minijaturna replika italijanskoggrada kako bi se turisti zabavili.

LAS VEGAS, takođe, nije odoleo čarimaprave Venecije. Kao u Makau, napravljena jereplika Trga svetog Marka i okolnih zgrada,ima i kanala i gondola, sve kao u onoj auten-tičnoj, ali novo i umanjeno.

Zamalo da zaboravimo da je jedan krajBeograda svojevremeno dobio naziv BaraVenecija, ali to je druga priča. Prava Venecija jesa svojim kanalima, mostovima, gondolama,staklom iz Murana, karnevalom i festivalimainspiracija za sva vremena. Jedinstvena je, anastala je iz nevolje kada su se pred najezdomvarvara u njene lagune sklonili stanovnici se -

verne Italije. V. Bogdanov


Nemojte TAKSIJEM ulavlje čeljusti

Putovanje


Ne, nikad nećete imati priliku da vasu taksiju vozi Robert de Niro.Mada, kada je reč o kultnim fil-movima poput „Taksiste“ Martina

Skorsezea turisti često ne odvajaju stvarnostod fikcije pa traže od vodiča da ih vode namesta poznata iz filmova. Neće vas vozitičuveni filmski junak, ali hoće mnogi od sto-tine hiljada taksista koji rade ovaj posao nasvim kontinentima. Na svetu su najpoznatijižuti njujorški taksiji koje voze uglavnomLatinoamerikanci i Indusi i londonski savisokim krovom da bi gospoda sa cilindrommogla lako da se smeste, ali mi ćemo vampredstaviti i mnoge druge.

Piše: Vladimir Lazarević

U ovim vozilima se ćuti i gleda kroz prozor,ćaska sa brbljivim vozačem, svađa, doteruje sapogledom u malo ogledalo, pardon, vodi se iljubav na zadnjem sedištu, ali se najčešće pre-vozi od tačke A do tačke B sa namerom da tobude što brže, što udobnije i što jeftinije.

Prvi gradski taksi bio je sa konjskom zapre-gom, a prvi taksista zvao se Nikola Sovaž, kojije 1640. godine prijavio svoju firmu pariskimvlastima. Od početka istorije taksi usluga tarifesu bile sumnjive, a taksisti skloni naplaćivanjuod oka. Zbog toga je u Londonu 1891. godineuveden prvi taksimetar. Ta sprava ne pomažeuvek, pa je opreznost prilikom naplate obavez-na, a posebno, da izvinite, u Beogradu.

O taksi uslugama na gotovo svim kontinen-tima razgovaramo sa našim vodičima kojikrstare svetom i susreću se sa različitim način-ima prevoza u gradovima, sa običnim i čud-nim taksistima i cenovnicima koji vam trošeživce, sitniš, a u nekim slučajevima ostajete ibez centa u džepu.

Počnimo priču o cenama.„U Evropi i velikim gradovima Amerike

taksi je relativno skup, ali je u azijskim iafričkim zemljama taman po meri običnogturiste. Primera radi, u Minhenu vas prevozod aerodroma do hotela u širem centru gradakošta oko 70 evra, u Njujorku na sličnoj desti-naciji oko 70 dolara. U Ulan Batoru, glavnomgradu Mongolije to isto ćete platiti 25 evra i tobez cenkanja. U evropskim zemljama se neisplati vožnja na kratkim relacijama zbognaplate polaska, pa se preporučuju samo dužeture. Takođe, mora da se vodi računa da li jetaksista uključio dnevnu ili noćnu tarifu. Akose ne obrati pažnja, po danu ćete se voziti kaonoću, a to znači i do 50 odsto skuplje“, savetu-ju oni.

Američki taksisti još od ranih decenijaprošlog veka imaju loše iskustvo sa razbo-jništvom, pa su danas vozači od putnika stro-go odeljeni staklom. „Ja volim da se vozim naprednjem sedištu, a to je u Americi

nemoguće“, kaže jedan od vodiča.„Meni su zanimljivi taksisti u arapskom

svetu i na Dalekom istoku. Često su vrlopričljivi, a to je dobro jer sam tamo putovaotaksijem na dužim relacijama. Dogodilo mi sena Tajlandu da sam tražio uzgajalište tigrova ito beba tigrova. Dogovorio sam cenu, ali kadasmo stigli videlo sam da je to rezervat zaodrasle tigrove. Taksista je rekao samo danema problema, okrenuo vozilo i prešao još 10kilometara dok nije našao ono što tražim. Nijeza tu vožnju hteo ništa da naplati.“, govoredalje naši sagovornici.

U velikim svetskim metropolama možete datražite određenu marku automobila, ili vozačakoji zna engleski, ili španski. U Egiptu taksistikruže i neprestano trube pozivajući vas, pa jeto pomalo dosadno. Na Kubi turisti vole šmekpedesetih godina, pa je skuplje voziti se taksi-jem američkom limuzinom iz pedesetih godi-na nego nekim običnim novije proizvodnje.

Taksi, dolmuš, tuk-tuk,rikša, sve je to isto:prevozi vas od tačke Ado tačke B. Sve ostalo susamo nijanse. Važnouputstvo - buditeoprezni kadapregovarate sataksistima, a u taksimetarverujte samo ako imateprethodne informacije o cenama

u


„Taksi je važan instrument turističkogposlovanja. Zbog toga zemlje u koje dolazimnogo stranaca vode računa o raznimdetaljima. U Grčkoj, na Kipru, Jordanu, iliIzraelu, pa i drugim zemljama postoje taksilinije poput gradskog saobraćaja. Taj taksije skuplji od autobusa, ali jeftiniji odobičnog taksija. U Marseju nas je taksivozio po ceni autobuske karte i sve vremeje pričao kao turistički vodič. Njegovapriča je bila zanimljiva i životna, a ne pro-fesionalna kao kada idete sa vodičem. UArapskim Emiratima ako prelazite izjednog u drugi nemojte očekivati da će vasčekati taksi koji vas je tu dovezao. Napovratku morate da uzmete vozilo iz zeml-je u kojoj ste se našli. Razne lokalne prilike,takođe, moraju da se uzmu u obzir. UJerusalimu kada je praznik sabat neće vasvoziti Jevreji, a oni će ređe da vas voze i uarapski deo ovog grada. Obrnuto, Arapivoze u jevrejske kvartove“, priča jedan našsagovornik.

Nikad nije imao neke dramatičnedogađaje u taksiju, ali ima i primeredobročinstva. Jednom prilikom uJerevanu pozlilo je našem putniku.Prebačen je u bolnicu zbog predinfark-tnog stanja. Posle tri dana je na svoj riziknapustio bolnicu da bi našao naš hotel ikrenuo dalje. Kada je taksista čuo o čemuje reč nije hteo ništa da mu naplati.

Kao iskusan vodič, zna da je savršenataksi usluga u Singapuru i Dubaiju. Svivozači su uniformisani, nikad nemanikakve prevare, taksiji su čisti kaoapoteke. Ali, u mnogim afričkim zemlja-ma ona preporučuje da se raspitate kodlokalnih stanovnika kolike su cene taksijada vam kao strancu ne bi previše naplatili.Tako je bilo u Keniji. Budući da je safari uovoj zemlji vrlo popularan, verovatno ćevam pasti na pamet da iz Najrobija odeteu rezervat. Ali taksisti tamo ne smeju davoze iz bezbednosnih razloga. To je dozvol-jeno samo specijalnim vozilima. Drugim reči-ma, nije preporučljivo da vas lav vidi u taksiju.

„Neki delovi sveta su problematični, poputBliskog istoka. U blizini Tabe su granice neko-liko zemalja. Do granice za Izraelom možeteda se dovezete taksijem, onda se pešice idepreko granice i tu čeka izraelski taksi. Isto je isa Jordanom. Bez obzira na problem i to jevrsta avanture kakve priželjkuju turisti.“

Taksi usluga u Turskoj je sasvim različita od,recimo, engleske gde je sve predvidivo i ured-no. Iako Turci vode mnogo računa o turizmu,njihovi taksiji mogu da budu i malo ulubljeni,a u istom vozilu može da vam se dogodi dazateknete još putnika. Recimo, da taksistapoveze ženu ili dete. „Dodavanje putnika“usput može da vam se dogodi u Grčkoj i

Turskoj, ali i to je deo zabave, jer morate dagledate u taksimetar i da se malo bavitematematikom. Ipak je moguće da vas taksistačasti u Atini za Božić, a to se događalo i naKipru, pa i u Latinskoj Americi, u BuenosAiresu.

Skandinavske zemlje su u svemu uredne. UNorveškoj nema zaustavljanja taksija na ulici,oni koriste samo taksi stanice za prikupljanjeputnika, ali je zato u Buhari u Uzbekistanutaksista sklon vožnji okolo naokolo, ali toznamo i iz Beograda. Zbog takvih stvari KonTikijevi vodiči obaveštavaju putnike o tar-ifama i pravcima da ne bi uzalud trošili pare.

„Često putujem i zbog toga često koristimtaksi. U Beogradu mi se nikad nije dogodiloda platim istu cenu od aerodroma u Surčinudo kuće, kakvi god da su taksimetri ili dogov-

ori“, kaže naš sagovornik.„Ali nije taksi samo onaj žuti, ili

bilo kakav na četiri točka. Čuvenarikša se iz Indije preselila i na zapad.Tako da danas možete taksijem-rikšom da se vozite po Hamburgu iliSan Francisku. Tuk-tuk je takođetaksi-rikša, ali sa motorom, a naTajlandu postoji linijski taksi nakamionetu sa drvenim klupama. UTurskoj se koristi i dolmuš, maliautobus, ali taj način prevoza nijekarakterističan samo za ovu zemlju.U Mombasi su osim mene bili ilokalni stanovnici koji su išli sa

pijace. Držali su kokoške u krilu i torbe sapovrćem.“

U islamskim zemljama poput Emirata, uko-liko je linijski taksi pun muškaraca ne prima-ju ženu ili je, ako vide da je strankinja, smestesasvim napred.

Vožnja taksijem može da bude i zadovoljst-vo i avantura, ali je svuda potreba. Jedini savetje da se obrati pažnja na taksimetar i dapokušate da ne budete naivni. Možda je nekood naših čitalaca imao veće probleme sa tak-sistima, ali naš vodič kaže da mu se na brojn-im putovanjima nikad ništa ozbiljno nijedogodilo.

A za sve one koji su imali nerviranja zbogtaksija evo i utešnog vica koji kruži interne-tom: Čak Noris nikad ne poziva taksi, taksimu uvek dođe sam.


ČATEŽTerme Čatež, sa jednim od najvećih

vodenih parkova u Evropi, izuzetno suprivlačna porodična turistička destinacija 365dana u godini. Boravak je moguć u hotelima,apartmanima, kampu, Gusarskom zalivu iliIndijanskom selu.

Gosti mogu uživati u vodenim atrakcijamana približno 12.000 m2 otvorenih i zatvorenihbazena, opuštati se u wellness centrima, opro-bati se u brojnim sportovima, te se na zimskojTermalnoj rivijeri zabavljati surfovanjem natalasima.

Terme Čatež nude lečenje reumatskih, neu-roloških i ginekoloških oboljenja, stanja nakonoperacija i bolesti probavnog trakta.

LAŠKOMisteriozna snaga laških termalnih izvora

bila je poznata još starim Rimljanima. Odtada pa sve do danas, kad se Lečilište Laškorazvilo u jedno od najsavremenijih centarazdravstvenog i wellness turizma, termalna vodaiz Laškog brojnim je ljudima pomogla da vratezdravlje i sačuvaju dobro stanje organizma.

Bogata istorija i 156-godišnja tradicija… Na

temeljima lekovitih termalnih izvora izgrađenje savremeni i kvalitetan centar zdravstvenog iwellness turizma.

Kako bi doživljaj wellness filozofije i filozofi-je zdravog života bio apsolutno upotpunjen,2008. godine otvoren je Wellness Spa Centar sanovim atraktivnim programa zasnovanim naraznolikosti i kvalitetu a sa ciljem da gostidobiju više nego što očekuju.

OLIMIJASjajna wellness ponuda sa najprestižnijim

wellnessom Orhidelia, odlični zdravstveniprogrami, vodeni doživljaji, opuštanje u svetusauna, mogućnost rekreacije, čist vazduh i tiši-na, čine mozaik preporoda organizma uTermama Olimija. Lekovitu vodu iz ovih kraje-va poznavali su još Kelti i Rimljani, a vodu ulekovite svrhe najbolje su koristili monasi izreda Svetog Pavla iz Olimlja. Voda blagotvorno

deluje na reumatska oboljenja, kožne bolesti,smetnje u arterijskom protoku, stanja nakonoperativnih zahvata i ozleda na kostima imišićima. Svako ovde može pronaći mesto zarazonodu, razmišljanje i odmor.

Prirodno lekovito sredstvo Termi Olimija jetermalna voda sa temperaturama od 24 do 36stepeni Celzijusa. Crpi se sa izvora, do dubineod 520 metara na području kampa Natura itermalnog parka Aqualuna.

Magija Magijaslovenačkih termi

I ovo je turizam


Čitajte na odmoruČitajte na odmoruKAIN Žoze Saramago

POVEST ČOVEČANSTVA JE POVEST NJEGOVOG NESPORAZUMA S GOSPODOM, NITI ON RAZUME NAS NITI MI RAZUMEMO NJEGA.„S gospodom bogom nema šale“ glasi jedna rečenica iz Kaina, Saramagovog završnog obračuna sa judeo-hrišćanskom tradicijom. U ovomzaprepašćujućem književnom apokrifu Bog je negativac, anđeli su loši momci, a samo je Kain, božjom voljom ubica svog brata Avelja,istinski preobraćenik i svedok brojnih božjih nedela i osionosti. Zahvaljujući moći da putuje kroz vreme, jer je osuđen na večito lutanje,Kain prelazi „iz proteklih u buduće vidove sadašnjosti“, od Prvog greha do Potopa, preispitujući tako starozavetne priče o postanku sveta,Sodomi i Gomori, rušenju Jerihona, Avramovom žrtvovanju svog sina Isaka, iskušavanju pravednoga Jova, zidanju Vavilonske kule, krvavimratovima plemena Izrailjevog za Obećanu zemlju... Lišavajući se uobičajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojimposlednjim objavljenim romanom krunisao jednu visoku književnu građevinu, sazdanu od sve samih parabola u čijoj je jezgriosporavanje pravaca kojima je čovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vođen rukom svoga tvorca.

MARTINA VELIKA ZAGONETNA AVANTURA Uroš Petrović

Pridružite se Marti u velikoj zagonetnoj avanturi!Ovoga puta ona će vas povesti na let balonom do skrivenog rečnog arhipelaga prepunog misterioznih prepreka i izazova, nepredvidivihlikova i skrovitih kapija koje otvaraju samo tačni odgovori na teško dokučive zagonetke.Na tom putu zelenokosa devojčica će steći opasnu, moćnu suparnicu i u borbi sa njom morati da zaviri unutar sebe i tu otkrije jednuveliku tajnu, koju nikada ranije nije uspevala da prepozna.Rešenja se mogu čitati samo pomoću ogledala, a neočekivani kraj ove knjige, prvi put u istoriji pisanog slova, nateraće vaš um dadonese jednu odluku, nezavisno od onoga šta svesno želite!Serijal knjiga o Marti Smart višestruko je nagrađivan najprestižnijim priznanjima iz oblasti književnosti za decu i mlade i još uvekdoživljava nova izdanja i prevode na druge jezike.

NAJVEĆE TAJNE I MISTERIJE SRBIJE Aleksandar Saša Ignjatović

Kao novinar prošpartao sam Srbijom uzduž i popreko. Nisam jurio za misterijama, ali one su kao po pravilu stizale mene. Malose kad dogodilo da ono što sam napisao nisam i sam doživeo. Gotovo svaki novinarski zadatak van uobičajenih, svakodnevnihtema vodio me ka ljudima koji su preda mnom otvarali neku od stranica ove knjige, prema mestima tamnijim od noći, kojimasam tumarao pokušavajući da pronađem smisao u onome što mi se događalo. I kada mi se u Maletini kraj Đunisa tlo treslopod nogama bez vidljivog razloga, i kada mi je automobil otkazao poslušnost u ponoć, na mostu koji vodi ka selu Bistrica, ikada sam slušao neopisive zvuke iz kamenih katedrala Đavolje varoši, i dok sam se umivao vodom sa Đurđevdanskog izvorakod manastira Gornjak... nisam mogao (ni želeo) da sakrijem poštovanje prema silama koje upravljaju prirodom na načinnedokučiv našem nejakom razumu.

PISMA IZ TAJNOG GRADA Ivan Ivačković

Na margini glavne teme - muzike - Ivačković govori o društvu i slomu morala, ne samo kod nas nego i u svetu. Predstavljajućineke od svojih omiljenih grupa i izvođača, on piše o tri generacije: sopstvenoj, koja je sedamdesetih „ginula“ na prvim žurkamaslušajući naivne pop singlove, a devedesetih ginula na frontovima krvavog jugoslovenskog rata, zatim onoj koja je odrasladevedesetih „uz finale ratnog plej-ofa između Užičke republike i Ravne gore“ i, najzad, onoj koja je stasala pod lažnim, zubatimsuncem kakvo je nad Srbijom izašlo 5. oktobra 2000. Kroz formu pisama i dnevničkih beležaka, izrazito sentimentalan kadagovori o zlatnim danima popularne muzike i svoje generacije, ali i nepotkupljivo oštar kad secira anomalije devedesetih i novogmilenijuma, Ivačković ovde ispisuje neke od svojih najboljih tekstova.

ZAKOTRLJAJ ME OKO SVETA Snežana Radojičić

Kad se knjiga Zakotrljaj me oko sveta prvi put pojavila, čitaoci su, gotovo u neverici, masovno pohrlili na njenu promociju. Hteli su da seuvere da li je zaista jedna žena s Balkana, kao što piše u ovom romanu, krenula na dalek put biciklom, sa saputnikom koji joj je bio gotovopotpuni stranac. Iako je u pitanju priča puna obrta, njenoj dramatičnosti dodatno doprinosi činjenica da je zasnovana na istinitom događaju. Snežana i Brajan su mesece proveli između Slovačke, Poljske, Ukrajine, Srbije i Turske, upuštajući se u uzbudljive epizode sa lokalnimstanovništvom, što je njihovu neizvesnu avanturu putovanja učinilo još neizvesnijom. Bez mnogo novca, često bez udobnog prenoćišta- u šatoru, kod nepoznatih ljudi, ponekad i bez ikakvog konačišta - dvoje junaka zajednički sazrevaju u uslovima potpuno različitimod onih na koje su bili navikli. Ostvarujući svoj životni san putovanja oko sveta, Brajan bodri Snežanu da prekorači svoje dotadašnjegranice, pa ona s vremenom stiče mudrost koju će sažeti u nekoliko reči: sve što čovek ima jeste ovaj trenutak, sada.Ipak, razlike u mentalitetu dvoje glavnih junaka i teške okolnosti s kojima se sreću nameću pitanja da li će dvoje putnika ostati zajedno,hoće li Snežana odustati ili će smoći snage da nastavi dalje sama…


AUTORMILENKOMIJATOVIĆ

ŠATORSKONASELJE

MUZIČKO-SCENSKO

DELO

ŠUMSKIDEMON IZ GRČKE

MITOLOGIJE

TROPSKI PAPAGAJ

RADOVANOD MILJA

ATOMSKATEŽINA

ŽENAZETSKOG

KRALJA JO-VANA

VLADIMIRA

UREĐAJ,MAŠINA

PUŠČANOZRNO, TANE

UOPŠTAVATI(LAT.)

NEPOSRED-NO UZ, KOD

SREBROPRETEN-DENTI

ARKANZASPLANINA SA SLIKE

ELEKTRONPROBATI

JELO ILI PIĆE

NAJVIŠI DEOPLANINE SA

SLIKE

FRANCUSKIPISAC, KLOD

NAŠATLETIČAR,

GORAN

FUDBALSKIKLUB IZ

MARSELJA

OZNAKA ZAMANGAN-

OKSID

ATLETSKODRUŠTVO

KARAT

RADIJUS

ŽIVAHNAFRANCUSKA

IGRA

AONAC,AONJANIN

IME OPERSKEPEVAČICE

NEŽDANOVE

VELIKAREKLAMNA

SLIKA

ŽENE IZMAROKAHEMIJSKI ELEMENT,

METALTRAGIČNONASTRADA-LA ŠVEDSKAMINISTARKA

POLICAJAC(IZRAZ)

MAGISTAR

NEDUŽNO

DECIMALNABROJKA

LOGARITMAPREMA

ČAS

AUTO-MOTO

DRUŠTVO(SKR.)

KASAPIN

KRUPANGMIZAVACZAJEČAR

INICIJALIGLUMICE

MIHIĆ

GRAD UITALIJI

PROPA-GANDNI LISTIĆ

SPAVATI(DEČJI IZRAZ)DEO OTPLA-

TE DUGA

ZATVORSKASOBICA

KIJAVICA(MED.)LOKVA

GRAD UAZERBEJ-DŽANU

KNJIŽEVNICA,PERL

MASA IS-TEKLA IZVULKANA

NIŠNEOTESANA

STABLA

AMPERDRŽAVNOUREĐENJE,

REŽIM

ŠKOTSKI FIZIČAR,DŽEJMS

TEŽAK DR-VENI ČEKIĆ,

BATCEV SA TRIELEKTRODE

MESTO KODLJIGA

SEMITSKIBOG PLOD-

NOSTI

PLATINAUZGAJIVAČI

LALA

DEO TELA,ŠIJA

VRSTA ZAP-REŽNIH

KOLA (TUR.)IME PISCADIKLIĆA

LETNJEOLIMPIJSKEIGRE (SKR.)IME PISCAČAPEKA

RAZRED(SKR.)

DOMAĆAŽIVOTINJA

VEĆI PLOVNITOK

UČESNIKSINJSKE ALKE

IGRAĆAKARTA,. AS

DEO KUPATILA

26. I 20.SLOVOAZBUKE

UŠTAVLJENAOVČJA KOŽA

DVOJE

AMERIČKIŠAHISTA,LUBOMIRVLADAR UBANOVINI

VEĆE PES-NIČKO

DELO, SPEVARMIRANI

BETON

UKRASNABILJKA, KRA-

SULJAKLIČNA ZA-MENICA

PITOMACVOJNE

AKADEMIJE

BESPOS-LIČARENJE

LITAR

NAŠ PISAC,DUŠAN

FILMBRANKAPLEŠE

RazonodaREŠENJE: KOSARA, APARAT, METAK, PRI, AG, ARK, E, K, AON, PANO, MAROKANKE, ANA LIND, PANDUR, NEVINO, MANTISA, Č, AMD, KROKODIL, IM, PIZA, NANATI, ĆELIJA, RINITIS, ESEKU, BAK, NI, A,VAT, MLAT, BA, PT, VRAT, ARABA, LOI, R, KRAVA, ALKAR, HR, IRA, KAVALEK, EPOS, BELA RADA, AKADEMAC, NERAD, BARANIN, LILIKA

Bugarska nudi ono što drugi ne mogu


Borovec i Bansko su ski-centri kojimase s razlogom ponose naši istočnisusedi. U mnogo čemu idealnitereni, kako za početnike tako i za

one koji imaju viška adrenalina, plus velikibroj sunčanih dana i istina da za nas sve i nijetako daleko, razlozi su koji vas mogu opre-deliti da nekoliko zimskih dana, ili nedelja,provedete u susednoj Bugarskoj.

BANSKO Jedan od zimskih centara Bugarske u kojem

sezona traje od decembra do sredine aprila.Staze, ukupne dužine 20 kilometara,prekrivene su snegom debljine skoro dvametra.

Gradić u podnožju planine Pirin, osim što jeizazov za one koji preko dana uživaju na belompokrivaču, jednako je primamljiv i za ljubiteljedobrog provoda. Brojni hoteli sa ponudom zasvačiji džep čine Bansko atraktivnim za turisteiz cele Evrope. Jedna od njegovih prednosti je ičinjenica da je od sofijskog aerodroma uda -ljeno samo 160 kilometara.

Ovaj ski-centar nudi i mogućnost nezabo-ravnog uživanja u slobodnom vremenu. Brojnirestorani i kafane u nacionalnom stilu, uzbogat i po cenama vrlo prihvatljiv meni, deo suponude kojom se ljubazni domaćini ponose.

BOROVEC Bugarski ski-centar o kojem se možda i

najviše zna. Smešten je na severnim padina-ma planine Rila i gotovo da je u „predgrađu“Sofije (73 kilometra). U XIX veku bio jemesto za uživanje bugarskih careva koji su uBorovecu organizovali lov na životinje.

Danas je to atraktivan ski-centar sasezonom od novembra do maja. Raspolažesa 52 kilometra prelepih staza svih kate-gorija sjajno povezanih mrežom ski-liftovakoji bez poteškoća mogu da prevezu i10.000 skijaša na sat.

Dva u mnogo čemuvrhunska ski-centra suzaštitni znak zemljekoja je sve omiljenijadestinacija među ljubiteljima zimskihsportova

Snežno carstvou komšiluku


Idealan je za porodično zimovanje jerraspolaže i stazama za decu, ali i onim zamajstore, pa i skijaše profesionalce. Uponudi su i staze za biatlon i snoubord,takođe vrhunski pripremljene.

Smeštajni kapaciteti zadovoljavaju svepotrebe i ukuse. Luksuzniji hoteli gosti-ma nude i zatvorene bazene, saune, kao iniz drugih sadržaja... I cene su više negoprihvatljive, čak i za one koji se ne mogupohvaliti da im je sasvim svejedno kolikoće novca da potroše za zimski odmor.

Norveškecipele za sneg

Sir, čokolada, satovi... Sve je to asocijacijana Švajcarsku jednako koliko i skijanjekoje je na padine ove alpske zemlje stiglo

tačno 1880. godine. Tako bar tvrde u svemuprecizni Švajcarci koji su skije, kad su ih prviput videli, nazvali „norveškim cipelama zasneg“. Od tada počinje i pomama za ovimsportom koji je danas u Švajcarskoj deo kul-ture življenja.

Švajcarci odavno ubiru podosta novca odovog sporta, ali i zimskog turizma u celini.Takođe i onog što ljubiteljima skijanja nude usvojim brojnim ski-centrima. Zapravo, zimskiturizam je jedna od najprofitabilnijih granaprivrede ove zemlje.

Ova vrsta turizma, bar što se Švajcarske tiče,„rođena“ je u Davosu. Prelepom mestu koje sukao ski-centar otkrili Englezi. Ljubaznidomaćini saopštiće vam još jednu malu tajnu

kojom se pred strancima ponose. Oni tvrde daje alpsko skijanje (slalom, veleslalom, spust...)nastalo baš tu, na ski-stazama u bližoj ili daljojokolini i stazama na kojima je zaista uživanjeprovoditi vreme na snegu. Onih uređenihdanas je čitavih 370 kilometara. Različitih sukonfiguracija, što znači da su jednako atrak-tivne i za one koji prvi put staju na skije ali i zaone koji su majstori ovog sporta ili čak i profe-sionalci.

U Davosu su vam dostupne i staze zaporodično skijanje, one za sankanje i trčanjena skijama. Naravno i za snoubording koji je uekspanziji. Da bi zimska čarolija u Davosu bilakompletna uz vrhunski i mora se priznati zanas malo i preskup ski-užitak, tu su i drugisadržaji počev od restorana s diskretnim šar-mom pa sve do diskoteka u kojima se ludujedo dugo u noć.

Posle Skandinavije, Švajcarska je prva zemlja ukojoj je skijanje postalo stvar kulture življenja

I Švajcarska je ski-raj

Globus

Čip buti (Velika Britanija)

Čip buti predstavlja samo pomfritkoji se stavi u hleb sa kečapom ilisosom. Zanimljiva kombinacijadolazi iz Velike Britanije.

Čoripan (Južna Amerika)Prvi put je napravljen u Argentini,ali je omiljen širom Južne Amerike.Sastoji se od hrskavog hlebaunutar koga je specijalna kobasicasa čimčuri ili pebre sosom.

Doner kebab(Turska)Doner kebab je priličnopopularan širom Evrope. Uposebno napravljen pita hlebse stavi specijalno sečenomeso, i obično paradajz, luk,zelena salata, krastavci ili čili.

Kaja tost (Singapur)U tanko sečeni hleb se stavljakaja, a to je smesa od kokosai šećera. Ponekada se doda ijaje. Neobična kombinacija.

Fišbreten(Nemačka)Hrskave rolnice hleba saribom (uglavnom kiselaharinga) i sirovi luk. Ribase ponekad potopi u sos.

Pan-bagnat (Francuska)Otmeni francuski sendvič u kom senalaze tunjevina, razno povrće,kuvano jaje i maslinovo ulje (nikadamajonez). Hleb je napravljen odspecijalne vrste kiselog testa.

Magareći burger (Kina)Magareći burger je poslastica uKini. Tu su zelena salata i paprika,a hleb je neobično hrskav i topi seu ustima. Kinezi imaju poslovicukoja kaže: „Na nebu se jede mesood zmaja, a na Zemlji meso odmagarca“. Tako da zaključujemo daje sendvič vrlo slastan.

Dirligens natmad(Danska)

Ime se prevodi kao “veterinarskaponoćna užina”, šta god to značilo.Izgleda prilično skandinavski. Naparče hleba se stavi komad slanegovedine i malo njihove paštete.

Katsu-sando(Japan)Minimalistički sendvičsa odreskomsvinjetine (japanskispecijalitet) iseckanim kupusom.


Put oko sveta sa sendvičima

Medianoke (Kuba)Popularna užina na Kubi.Sadrži svinjsko pečenje, šunku,senf, sir i kisele krastavce. Svese stavlja u slatkasti hleb.

Gatsbi (Južna Afrika)Glavni sastojak sendvičaje prženi krompir.Sendvič je ogroman,dovoljan da se četiriosobe najedu od njega,pa ga često i naručujugrupe ljudi.

Vada pav(Indija)

Vegetarijanska brzahrana. Smesa odkrompira sa jakimzačinima, popularna u Indiji.

Pismo nezadovoljnog turiste

Iščekivao sam sletanje aviona koje je stjuardesakompanije Fly Dubai najavila za tridesetakminuta, pri brzini od 917 kilometara na čas, navisini od 9.861 metra, posle 4,14 sati noćnog

leta. Najzad. Jedva sam shvatio šta je tim nerazgovet-nim glasom htela da saopšti dama u elegantnoj svet-losivoj uniformi sa crvenkastom maramicomvezanom oko vrata, čiji je posao da se smeši čak i kadavion beznadežno pada (što inače nije bio slučaj jerne biste čitali ovaj tekst). Njen glas mi još odzvanjau ušima kao kad lonče bacite niz stepenice. Malo pretoga, ona je na mađarskom sa putnikom koji jesedeo ispred mene, lomila nerazumljive slogove nasuglasnike, čiju kombinaciju svakako nisam mogaoda shvatim. Da nisam imao znak za vezivanje pojasakoji je ponovo zasvetleo iznad glave i osetio da seavion spušta, ne bih ni naslutio da je kraj leta.Isprekidan tanak glas, nejasnih slogova jedino samtako razumeo. U stvari, ja sam već dugo očekivaosletanje pa sam gotovo, u neznanju i nerazumeva njuonoga što sam čuo sa razglasa unutar avio-kabine,bio siguran da je u pitanju najava sletanja.

Piše: Jovanča Mićić

A i već mi je bilo dosadilo da gledam u tele-vizorčić na uzglavlju sedišta ispred mene na

kome sam igrao pasijans (kompjutersku verz-iju) proteklih nekoliko sati, sve dok mi se nisuizgubile papilarne linije na jagodicama prstiju.Da je po sletanju na aerodrom trebalo da miprovere otiske prstiju, bio bih nepoznat u svimpolicijskim kartotekama sveta! Toliko mi jenaime, do utrnuća jagodica na prstima oberuke, trebalo da bar jednu igricu završimuspešno!

Teško, sa mukom dođoh do kraja puta, uzdva-tri preznojavanja, noćnim letom a trebaloje i vratiti se iz te budućnosti u sadašnjost.

Razmišljao sam da li sam ja na tom letu biorazmaženi turista? Nije mi odgovaralo mnogotoga. Sedišta su bila tako blizu kao da se vozim

japanskom kompanijom iz Liliputanije.Shvatao sam surovo profesionalno ponašanjeavio-prevoznika da napravi konfiguracijusedišta u avionu po meri koja mu je odgovara-juća za isplativost leta a na uštrb komoditetaputnika. Pogotovu onih koji su tražili konfekci-jske velike međubrojeve zbog potrebne dužinepantalona. Moja kolena su našla jedino utočišteu leđima putnika koji je sedeo u redu ispredmene. Spas sam video u odupiranju kolenima uivice sedišta da bih odvratio saputnika da sluča-jno ne spusti svoje sedište. Prestanak te borbenagoveštavali su, rekoh već, nejasni slogovi ele-gantne stjuardese, verovatno Mađarice. Zelenagrana je bila na vidiku. Kelneri i kelnerice u

Kako sam pobedionezadovoljstvo


avionu su započeli još jedan krug guranja koli-ca sa pićem. Za razliku od drugih avio-kom-panija, ovoga puta piće nije bilo besplatnotokom leta. Svejedno je bilo onome ko gaočekuje, sok od jabuke, đus, instant kafa samalo mleka, paradajz sok ili bilo šta drugo,morao je osveženje da plati i da čak dobijefiskalni račun. Nije to kao nekad kod našedomaće, mučeničke avio-kompanije koju nikonije hteo da kupi. Nije bilo na poklon ni send-viča, taman bio to samo onaj sa dva tost hlepče-ta, šunkom sečenom pre dva dana, pakovan-jcem kikirikija i suvim kolačićem koji je moždabio dobro spremljen pre dva zalaskasunca. Ostao sam gladan i pored toplepiletine i nekakvog mrljavog krompi-ra sa pečenim plavim patlidžanom.Moglo je još štošta da se naruči. Urepu aviona je bio bunker sa metal-nim boksovima, iz kojih je dežurnikuvar-stjuart dobijao narudžbinu,vadio iz odgovarajućeg bunkera sašifrom sadržinu, podgrevao u mikro-talasnoj rerni i potom servirao put-niku jelo. I u ekspres restoranima semože naći svežije jelo i bolja usluga jerse tamo ništa ne podgreva već sve stojina liniji, pa gost vidi šta naručuje.Ovde su za klopu bili presudni poma-lo namešteni osmesi, stroga realnost inovac kao preduslov sitog stomaka.Kakvog je ukusa bilo to podgrejanojelo na desetak i više hiljada metara,zapravo nisam hteo da znam. Drugi suuslovi tržišta. Nisam baš bio gladan natoj nadpustinjskoj visini! Pitao sam seda li je ona naša kompanija bila siročezbog socijalističkog pristupa putnici-ma da imaju svi sve besplatno tokomleta, zbog ljubaznosti osoblja kodkojeg se mogao videti i loše ispeglanšav na pantalonama ili možda i puklačarapa, ili što je ipak, razgovetnonajavljivano ono što putnike čeka?Možda se nisu na vreme uklopili usvetske tokove ili su zaboravili da pobeđujuuvek oni koji daju gol više nego što prime -pojeli ih preveliki troškovi?

Svejedno je: meni koji sam ostao žedan igladan i njima koji nikada neće propasti zbogdotacija, čak i onda kada im propeleri zarđaju.

Strahu koji sobom nosi avio-let svakomekome to nije rutina, ponekad nije potrebno bilošta dodati. Zato sam se i pitao šta i ko me nat-era da letim nepoznatom kompanijom čiji„nerazgovor“ u kabini nisam razumeo, onojkoja mi ne daje da pijem ili jedem tokom letaonako kako sam navikao, gde sam sedeo onakokako sam morao a ne kako nalaže biologija? A,pljoska sa meni odgovarajućim tečnim gorivomne može da se unese!

Na kraju svega, stigao sam. Na to me je nat-

erala želja da vidim kako se troši morska, slanavoda za proizvodnju jednog miliona litaraslatke vode dnevno. Ta voda je inače, dva putaskuplja od litre benzina, koji košta oko 26,00dinara. A i sam poželeh, u trenutku slabosti, dase pope njem na vidikovac, na 124. od 160 spra-tova zgrade, ukupne visine 828 metara, načijem vrhu se nalazi bar za dvoje koji mogu dase značajno rashlade jer tamo vetar duva brzi-nom od oko 190 kilometara na čas, na zgradikoja ima ukupno 57 liftova, koji idu brzinomod po 13 metara u sekundi. Najbrže dizanje nasvetu! Htedoh da vidim šta se napravi od neka-

da najpoznatije oblasti, u svetskim razmerama,u kojoj se trgovalo tamjanom, vrstom smolekoja se dobijala iz drveta, vrednijom od zlata,jedinom stvari koju su poznavale i koristile svereligije sveta. Kakav god da je bio i koliko godda je tražen, trgovina tamjanom ipak nikomenije donela bogatstvo na tim prostorima, svedok se ne pojavi crno tečno blagostanje 60-ih.Ali ni tada ne bi prosperiteta jer su Britancinaftu demokratski koristili do 80-ih. Ona jedoprinela da se sagradi hotel „Atlantis“, čija jezgrada duga 1,5 kilometar, koji je primio prveturiste posle svečanog otvaranja 2008. godineuz vatromet sa 716 lokacija u gradu, u prisustvu3.000 zvanica, čiji gosti smešteni u ukupno1.500 soba imaju priliku i da se dive akvarijumu

u kome se nalazi 10 miliona tona vode, saapartmanima čiji su zidovi od vode. Do njegase, na Palmu Džumeira stiže tunelom ispodmora, sa 10 različitih prilaznih puteva, vozećise kroz naselje izgrađeno na tom veštačkomostrvu od peska koji je izbacivan sa brodovaposebnim pumpama i po 12 sati dnevno tokomgradnje. Tamo su sagrađene skupocene vilekoje su se prodavale na aukcijima, tako da jesamo na prvoj koja je organizovana, za samo za45 minuta bilo prodato 500 vila. Nudila mi semogućnost da vidim kako se na ulici možekupiti zlato na aparatima kao što se kod nas

prodaje voda ili pivo, ili da sevozim automatskim metroom kojije otvoren 9.09.2009. godine u 9sati, 9 minuta i 9 sekundi, za čijuizgradnju je ruska kompanijanaplatila 28 biliona dirhama, poredkoga ipak, na svakog stanovnikadođu po tri automobila. Mogaosam da vidim zemlju koju čini 97odsto pustinje u kojoj se organizujesafari, pa turisti u neznanju pris-tanu da ih voze po dinama, gore-dole, ukrivo, nadesno pa nalevo,sve do ivice prevrtanja, a oniizbezumljeni ječe i cvile... Stani,burazeru...! I tako na raznim jezici-ma, osim na onom pravom. Meneje neki Hamer 2, četvrtaste pločenapred i nazad na šasiji sa oznakomI Dubai 1033, vozio po dinama kaokrompirić koji je ispao iz džaka ukamionu koji tumara tek preora-nom njivom... Da ne nabrajamdalje čuda i neočekivanosti!

Sve to u Dubaiju, u jednom odsedam emirata koji čine UjedinjeneArapske Emirate, drugom poveličini i snazi, jednom od zemaljaislama, što u prevodu sa arapskogjezika znači - predati se Bogu. Svačudesa u neshvatljivim brojkama itehnološkim dostignućima! Zemlja

u kojoj se ne plaća porez. Čuh i videh tuđa dela,i više nego što napisah.

Posle boravka na obali Persijskog zaliva,posle svega doživljenog, utisci su ostali u seća -nju. S vremenom će izbledeti i biti potisnutinekim novim čudima. Pa i nezadovoljstvopovratkom će postati stvar prošlosti.

A šta će ostati trajno? Ostaće slika i zado-voljstvo onom pobedom u pasijansu u vre-menu nezadovoljstva letom, u vremenu goleborbe za prizemljenjem, dok sam odlazio idok sam se vraćao. To je moje delo, sitnokoje sam osetio pod pocrvenelim prstima.Koliko god da sam bio impresioniran nes-vakidašnjim tuđim delima, brojevima idoživljajima, ipak je najveće zadovoljstvobilo ono malo. Moje!


NOV PREMIUM PROIZVOD

FrikomVAM PREDSTAVLJA

ČOKOLADNI SOUFFLÉFrikom je pripremio pravo iznenađenje za sve ljubitelje

slatkih poslastica i predstavio nov premium proizvod -Soufflé punjen čokoladom sa sladoledom vanile.

Soufflé predstavlja savršenu kombinaciju lepo pečenogtesta spolja i sočnog i kremastog čokoladnog nadeva koji senalazi u srcu poslastice, dok sladoled od vanile koji se služi uzkolač upotpunjuje užitak.

Priprema savršenog Soufflé-a nije jednostavna, jer zahtevapreciznost, pažnju i vreme, ali sada uz nov Frikomov proizvodpriprema ove poslastice traje samo nekoliko minuta.

Frikom Soufflé, koji se sastoji od dva kolača i čašice sladoledaod vanile, predstavlja idealnu poslasticu za sve posebne prilike.Podelite trenutke uživanja sa voljenima ili prijateljima uzFrikom Soufflé i uživajte u ukusu savršenog dezerta!

u

u

u

u

NOV PREMIUM PROIZVOD

svet na dlanu broj 55

Documents