STRUKTURA ANALITIKOG RADNOG ZADATKA

1. PROBLEM I PREDMET ANALITIKOG ISTRAIVANJA

1.1. Problem analitikog istraivanja1.1.1. Osnovna ideja u analitikom istraivanju1.1.2. Znaaj analitikog istraivanja znaaj bezbednosne pojave koja se istrauje; znaaj problema koji se istrauje; znaaj istraivanja te pojave i problema uopte: znaaj konkretnog analitikog istraivanja 1.1.3 Rezultati prethodnih analitikih istraivanja o problemu analitikog radnog zadatka bitna operativna i struna saznanja i rezultati koje autor neposredno i najvie koristi za postavljanje analitikog radnog zadatka, operativna saznanja i rezultati na kojima alalitiar zasniva svoje poglede i stavove u konkretnom analitikom istraivanju, a ne celokupna svrsishodna saznanja o problemu analitikog radnog zadatka.

1.2. Predmet analitikog istraivanja1.2.1. Struno odreenje predmeta analitikog istraivanja- Struno-operativno prikupljena i potvrena saznanja o predmetu analitikog istraivanja;- Struno-operativno evidentirana ali ne proverena saznanja;- Eempirijsko, iskustveno struno saznanje o predmetu analitikog istraivanja;1.2.2. Pojmovno-kategorijalni sistem u vezi sa predmetom analitikog istraivanja (definisati samo nekoliko kategorijalnih pojmova u vezi sa predmetom istraivanja)1.2.3. Operacionalno odreenje analitikog istraivanja- inioci sadraja predmeta analitikog istraivanja koji e biti neposredno analizirani (razdeliti predmet analitikog istraivanja na smislene inioce);- Operacionalne definicije, koje se mogu prevesti u indikatore pogodne za empirijsko konstatovanje analitikih injenica; - Vremensko, prostorno i disciplinarno odreenje predmeta analitikog istraivanja (u kom vremenu, na kom prostoru e se sprovesti analitiko istraivanje i kojim strunim disciplinama pripada predmet analitikog istraivanja).

2. CILJEVI I HIPOTEZE ANALITIKOG ISTRAIVANJA

2.1. Ciljevi analitikog istraivanja2.1.1. Struno-instruktivni ciljevi analitikog istraicanja struni opis (deskripcija); klasifikacija i tipologizacija; predlaganje konceptualnog modela, (za analitike radne zadatke, struni cilj moe biti samo opis pojave-deskripcija i klasifikacija i tipologizacija, eventualno predlaganje modela mera za ouvanje bezbednosti)

2.1.2. Drutveni cilj analitikog istraivanja odrediti neposredno svrhu analitikog istraivanja i objasniti benefite i koristi za drutvo i sistem bezbednosti;

2.2. Hipoteteze analitikog istraivanja

2.2.1. Generalna (opta) hipoteza analitikog istraivanja2.2.2. Posebne hipoteze analitikog istraivanja 2.2.3. Indikatori analitikog istraivanja (najmanje 3-5 indikatora za svaku posebnu hipotezu analitikog istraivanja)(Hipoteza je stav o nepoznatom (ili nedovoljno poznatom) zasnovan i izveden iz postojeeg struno-instruktivnog saznanja. Njima se otklanjaju praznine u postojeem strunom saznanju ili otklanjaju, prevazilaze, protivurenosti pojedinih delova strunog saznanja ili inilaca strunog saznanja).

3. NAIN ANALITIKOG ISTRAIVANJA (opis metoda pribavljanja i obrade podataka i primene tih metoda)

3.1. Osnovne metode saznanja i miljenja3.2. Optenauno-strune metode analitikog istraivanja3.3. Metode sa prikupljanje analitikih podataka

(Iz ove tri grupe metoda navode se u analitikom istraivanju samo one metode koje se planiraju koristiti u konkretnom analitikom radnom zadatku)

4. NACRT PLANOVA ANALITIKOG ISTRAIVANJA

4.1. Terminski plan analitikog istraivanja4.2. Plan kadrova u analitikom istraivanju4.3. Plan sredstava za analitiko istraivanje

STRUKTURA HIPOTEZA

Ttvrdnje (ako ... onda, je, jeste, nije, utie, ne utue, zavisi, ne zavisi, doprinosi, ne doprinosi, poveava, smanjuje itd Varijable (nezavisna, zavisna i interveniua) Nezavisna je ona kojom istraiva manipulie (sistematski je varira) ili je meri da bi odredio njen uticaj na zavisnu varijablu. Zavisna je ona koju istraiva neposredno ili posredno istrauje da bi odredio prirodu njenog odnosa sa nezavisnom varijablom Interveniua je ona kojom se intervenie (utie) na zavisnu, nezavisnu ili na obe varijable:Ako se u preduzeu (n) radi nou (i), onda se bezbednost tog preduzea (z) smanjuje.

PRIMERI POSTAVLJANJA HIPOTEZA

1. HIPOTEZE DESKRIPTIVNOG SADRAJA 1.1. Hipoteze sa tvrdnjom o postojanju:U Beogradu se nalazi filijala Evropskog centra za mir Ujedinjenih nacija 1.2. Hipoteze sa tvrdnjom o uestalosti:U Beograd se na svaka dva sata desi jedno krivino delo1.3. Hipoteze sa tvrdnjom o trajanju:Proseno vreme injenja jednog lakeg krivinog dela je 5 minuta1.4. Hipoteze sa tvrdnjom o intezitetu:Najvei godinji intezitet kraa u gradovima je u julu i avgustu za vreme godinjih odmora

2. HIPOTEZE SVRSTAVAJUEG SADRAJA2.1. Hipoteze tipolokog sadraja:Najei tipovi kriminalnih dela u Srbiji su: lake krae, razbojnitvo, tee krae, organizovani kriminal2.2. Hipoteze klasifikatorskog sadraja:Sva krivina dela na svetu mogu se klasifikovati na laka i teka dela

3. HIPOTEZE EKSPLIKATIVNOG SADRAJA3.1. Hipoteze o povezanosti:Ako se povea bezbednost graana i njihove imovine, smanjie se broj sluajeva ugroavanja bezbednosti ljudi i sigurnosti njihove imovine3.2. Hipoteze o uzrono-posledinoj povezanosti pojava:Slaba organizacija posla nepovoljno utie na bezbednost u preduzeu

4. HIPOTEZE PROGNOSTIKOG SADRAJAAko se nastavi sa ovakvim tempom razvoja sistema oruja, onda e se budui ratovi voditi u kosmosu.

5. HIPOTEZE PO SLOENOSTI 5.1. Hipoteza sa prostom relacijom:Slaba vidljivost (n) utie na (t) bezbednost saobraaja na putevima (z).5.2. Hipoteza sa sloenom relacijom:Slaba organizacija, (n) nedovoljna opreznost (n) rukovodeeg kadra (i) i slaba tehnoloka opremljenost (n) savremenim sredstvima zatite (i) nepovoljno utie (t) na bezbednost preduzea (z)