RIMSKI STATUTMEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA 1

PREAMBULA

Države članice ovog Statuta,

Svesne činjenice da su svi narodi sjedinjeni zajedničkim vezama, da njihove kulture predstavljaju delove zajedničkog nasleđa, i zabrinute što ovaj krhki mozaik može da bude razbijen svakog trenutka,

Svesne da su tokom ovog veka milioni dece, žena i muškaraca bili žrtve do sada nezamislivih svireposti koje duboko pogađaju svest o humanosti,

Uviđajući da tako teški zločini ugrožavaju mir, bezbednost i blagostanje u svetu,

Potvrđujući da najozbiljniji zločini, koji izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice u celini, ne smeju proći nekažnjeno, a da efikasno krivično gonjenje izvršilaca mora biti obezbeđeno preduzimanjem odgovarajućih mera na nacionalnom nivou i unapređivanjem međunarodne saradnje,

Rešene da promene dosadašnju praksu nekažnjavanja izvršilaca ovih krivičnih dela i time doprinesu sprečavanju takvih krivičnih dela,

Podsećajući da je dužnost svake države da vrši svoju krivičnu nadležnost nad odgovornima za međunarodne zločine,

Ponovo potvrđujući ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija i posebno naglašavajući obavezu država da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile usmerene protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države ili na bilo koji drugi način suprotne sa ciljevima Ujedinjenih nacija,

Ističući s tim u vezi da nijedna odredba ovog Statuta ne sme biti protumačena u smislu davanja prava bilo kojoj državi da se umeša u oružani sukob ili unutrašnje poslove bilo koje druge države,

Rešene da u tom cilju, a za dobrobit sadašnjih i budućih generacija, osnuju nezavisan, stalni Međunarodni krivični sud, koji bi bio u odnosu sa sistemom Ujedinjenih nacija i koji bi bio nadležan za najozbiljnija krivična dela koja izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice u celini,

Naglašavajući da će Međunarodni krivični sud, ustanovljen ovim Statutom, biti komplementaran sa nacionalnim krivičnim nadležnostima,

Odlučne da garantuju trajno uvažavanje i ostvarivanje pravde na međunarodnom planu,

Saglasile su se kako sledi

1 Prevod: Centar za medjunarodno pravo i medjunarodne organizacije Fakulteta političkih nauka u saradnji sa Medjunarodnim komitetom Crvenog krsta, Delegacija u Beogradu.

DEO 1: OSNIVANJE SUDA

Član 1.Sud

Međunarodni krivični sud (u daljem tekstu "Sud") osniva se ovim pravnim aktom. Osniva se kao stalna institucija i biće ovlašćen da vrši nadležnost nad licima koja su izvršila najteža krivična dela koja izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice u celini, kako je predviđeno ovim Statutom, i biće komplementaran sa nacionalnim krivičnim nadležnostima. Nadležnost i funkcionisanje Suda biće uređeni odredbama ovog Statuta.

Član 2.Odnos Suda i Ujedinjenih nacija

Odnos između Suda i Ujedinjenih nacija odrediće se ugovorom koji će potvrditi Skupština država članica ovog Statuta, a ugovor će u ime Suda zaključiti predsednik Suda.

Član 3.Sedište Suda

1. Sedište Suda je u Hagu, Holandija ("zemlja domaćin").2. Sud će zaključiti Ugovor o statusu sa zemljom domaćinom, koji treba da odobri Skupština

država članica, a zatim ga u ime Suda zaključuje predsednik Suda.3. Sud može da zaseda i na nekom drugom mestu, kad god se za tim pokaže potreba, kako

je to predviđeno Statutom.

Član 4.Pravni status i ovlašćenja Suda

1. Sud će imati međunarodni pravni subjektivitet. Imaće i takvu pravnu sposobnost kakva je potrebna za vršenje njegovih funkcija i ostvarivanje njegovih ciljeva.

2. Sud može da vrši svoje funkcije i ovlašćenja, kako je predviđeno Statutom, na teritoriji bilo koje države članice, a uz zaključenje posebnog ugovora i na teritoriji bilo koje druge države.

DEO 2: NADLEŽNOST SUDA, OSNOVANOST POKRETANJA I VOĐENJA KRIVIČNOG POSTUPKA I PRAVO KOJE SE PRIMENJUJE

Član 5.Krivična dela u nadležnosti Suda

1. Nadležnost Suda je ograničena na najteža krivična dela koja izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice u celini. Sud ima nadležnost, u skladu sa Statutom, u pogledu sledećih krivičnih dela:

a) zločin genocida;b) zločini protiv čovečnosti;c) ratni zločini;d) zločin agresije.

2. Sud će vršiti nadležnost u pogledu zločina agresije po usvajanju odredbe u skladu sa članovima 121. i 123. kojom će se definisati ovo krivično delo i postaviti uslovi pod kojima

će sud vršiti nadležnost za ovo krivično delo. Ova odredba će biti usaglašena sa odgovarajućim odredbama Povelje Ujedinjenih nacija.

Član 6.Genocid

U svrhu ovog Statuta, pod zločinom "genocida" podrazumeva se bilo koja od sledećih radnji počinjenih u nameri da se u celini ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa, kao što su:

a) ubijanje članova grupe;b) prouzrokovanje teških fizičkih ili mentalnih patnji članova grupe;c) namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog

potpunog ili delimičnog uništenja;d) preduzimanje mera uperenih ka sprečavanju rađanja u okviru grupe;e) prinudno premeštanje dece pripadnika grupe u drugu grupu.

Član 7.Zločini protiv čovečnosti

1. U svrhu ovog Statuta, pod "zločinima protiv čovečnosti" podrazumeva se bilo koja od sledećih radnji, koje su počinjene kao deo rasprostranjenog ili sistematičnog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva, sa znanjem o takvom napadu:

a) ubistvo;b) istrebljenje;c) porobljavanje;d) deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva;e) zatvaranje i drugi teški oblici lišavanja fizičke slobode koji se preduzimaju uz kršenje

osnovnih pravila međunarodnog prava;f) mučenje;g) silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća, prisilno izazivanje

steriliteta ili bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja slične težine;h) progon bilo koje prepoznatljive grupe ili zajednice na političkoj, rasnoj, nacionalnoj,

etničkoj, kulturnoj i polnoj osnovi, kako je definisano u stavu 3. ili po drugim osnovama koje su univerzalno prihvaćene kao nedopustive po međunarodnom pravu, u vezi sa bilo kojom radnjom preciziranom ovim stavom ili u vezi sa bilo kojim krivičnim delom u nadležnosti suda;

i) prisilni nestanak lica;j) zločin aparthejda;k) druga nečovečna dela sličnog karaktera kojima se namerno uzrokuju teške patnje ili

ozbiljno ugrožava mentalno ili fizičko zdravlje.

2. U svrhu stava 1:

a) "napad usmeren protiv civilnog stanovništva" podrazumeva takvo ponašanje koje za sobom povlači višestruka izvršenja dela predviđenih stavom 1, a protiv civilnog stanovništva, naređena od strane države ili kao deo organizovane strategije da se takav napad izvrši;

b) "istrebljenje" podrazumeva namerno podvrgavanje takvim životnim uslovima kojima se, inter alia, onemogućava pristup hrani i lekovima, u nameri da se na taj način prouzrokuje uništenje dela stanovništva;

c) "porobljavanje" podrazumeva primenu bilo kojih ili svih ovlašćenja koja proističu iz prava svojine nad nekim licem i uključuje vršenje takvih ovlašćenja u trgovini licima, posebno ženama i decom;

d) "deportacija ili prisilno premeštanje stanovništva" podrazumeva prinudno raseljavanje lica u smislu proterivanja ili drugih prinudnih mera, sa područja na kome su lica zakonito nastanjena, suprotno pravilima utemeljenim međunarodnim pravom;

e) "mučenje" podrazumeva namerno prouzrokovanje bola ili teških patnji, bilo fizičkih ili mentalnih, nad licem koje je u pritvoru ili pod kontrolom optuženog; s tim što se pod mučenjem neće podrazumevati bol ili patnja prouzrokovani slučajno ili kao prateća posledica zakonskih sankcija;

f) "prisilna trudnoća" podrazumeva nezakonito zatočenje žena koje su prisilno zatrudnele, u nameri da se utiče na etnički sastav stanovništva ili da se izvrše druge teške povrede međunarodnog prava. Ova definicija se nikako neće tumačiti na način koji je u koliziji sa odredbama nacionalnog zakonodavstva kojima se regulišu pitanja trudnoće;

g) "progon" podrazumeva namerno i ozbiljno lišavanje osnovnih prava, suprotno međunarodnom pravu, a iz razloga pripadanja grupi ili zajednici;

h) "zločin aparthejda" podrazumeva nehumane radnje slične onima opisanim u stavu 1. počinjene u kontekstu institucionalizovanog ugnjetavanja režima sistematskog ugnjetavanja i dominacije jedne rasne grupe nad bilo kojom drugom rasnom grupom, sa namerom održavanja tog režima;

i) "prisilni nestanak lica" podrazumeva hapšenje, zatočenje ili otmicu lica od strane, ili sa ovlašćenjem, podrškom ili pristankom države ili političke organizacije, uz odbijanje da se daju informacije o lišenju slobode, sudbini ili boravištu tih lica, u nameri da im uskrati pravnu zaštitu na duži vremenski period.

3. U svrhu ovog Statuta, pod pojmom "pol" podrazumevaju se muški i ženski pol, i to sa značenjem koje im se pridaje u društvu. Pojam "pol" ima isključivo gore pomenuto značenje.

Član 8.Ratni zločini

1. Sud će imati nadležnost u pogledu ratnih zločina, posebno kad su počinjeni kao deo plana ili politike ili ako su ova krivična dela počinjena u velikom broju slučajeva.

2. U svrhu ovog Statuta "ratni zločin" podrazumeva:

a) Teške povrede Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. g. tačnije sledeće postupke protiv lica ili imovine zaštićenih odredbama relevantne Ženevske konvencije:

(i) namerno ubijanje;(ii) mučenje ili nečovečno postupanje, uključujući i biološke eksperimente;(iii) namerno izazivanje suvišnih patnji, teških telesnih povreda ili narušavanje

mentalnog zdravlja;(iv) obimna razaranja i prisvajanje tuđe imovine, koja nisu opravdana vojnom

potrebom i izvršena nezakonito i bezobzirno;(v) prisiljavanje ratnih zarobljenika ili drugih zaštićenih lica da služe u neprijateljskim

snagama;(vi) namerno lišavanje ratnih zarobljenika ili drugih zaštićenih lica njihovog prava na

pošteno i pravično suđenje;(vii) protivpravna deportacija ili premeštanje ili protivpravno zatvaranje;(viii) uzimanje talaca.

b) Druge ozbiljne povrede zakona i običaja rata primenjivih u međunarodnom oružanom sukobu, unutar utvrđenog okvira međunarodnog prava, tačnije bilo koje od sledećih dela:

(i) namerno usmeravanje napada protiv civilnog stanovništva ili protiv pojedinačnih civilnih lica koja ne učestvuju direktno u neprijateljstvima;

(ii) namerno usmeravanje napada na civilne objekte, tj. na objekte koji nisu vojni ciljevi;

(iii) namerno usmeravanje napada na osoblje, postrojenja, materijal, jedinice ili vozila humanitarne pomoći ili mirovne misije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sve dotle dok imaju pravo na zaštitu koja je pravom oružanih sukoba dodeljena civilima ili civilnim objektima;

(iv) namerno započinjanje napada, znajući da će takav napad prouzrokovati slučajne gubitke života ili ranjavanje civila ili štetu na civilnim objektima ili rašireno, dugotrajno i ozbiljno oštećenje životne sredine, koji bi bili nesrazmerni očekivanoj konkretnoj i neposrednoj vojnoj prednosti;

(v) napad ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, gradova, sela, naseobina ili građevina koji nisu branjeni i koji ne predstavljaju vojne ciljeve;

(vi) ubijanje ili ranjavanje borca koji se predao tako što je položio oružje ili nema više sredstava da se brani;

(vii) neprimerena upotreba zastave kojom se daje znak za primirje, zastave ili vojnih obeležja i uniformi koje pripadaju neprijatelju ili Ujedinjenim nacijama, kao i znakova raspoznavanja definisanih Ženevskim konvencijama, koja za posledicu ima smrt ili ozbiljne telesne povrede lica;

(viii) neposredno ili posredno preseljavanje delova civilnog stanovništva Okupacione sile na teritoriju koju je ona okupirala, ili deportacija ili preseljenje celokupnog stanovništva okupirane teritorije, ili njegovog dela, unutar ili izvan te teritorije;

(ix) namerno usmeravanje napada na objekte posvećene veri, obrazovanju, umetnosti, nauci ili dobrotvornim svrhama, istorijske spomenike, bolnice i mesta gde se sakupljaju bolesnici i ranjenici, pod uslovom da to nisu vojni ciljevi;

(x) podvrgavanje lica, koja su u vlasti protivničke strane, fizičkom sakaćenju ili medicinskim ili naučnim opitima bilo koje vrste, koji nisu opravdani medicinskim, stomatološkim ili bolničkim lečenjem tog lica, niti su izvršeni u njegovom ili njenom interesu, a koji mogu da izazovu smrt ili da ozbiljno ugroze zdravlje tog ili tih lica;

(xi) podmuklo ubijanje ili ranjavanje pojedinaca koji pripadaju neprijateljskom narodu ili vojsci;

(xii) objavljivanje da ničiji život neće biti pošteđen;(xiii) uništavanje ili zaplena neprijateljske imovine, osim ako su to uništavanje i zaplena

zahtevani imperativnim potrebama rata;(xiv) ukidanje i suspendovanje prava i zabrana učešća u postupku pred sudom

državljanima neprijateljske strane;(xv) prisiljavanje pripadnika neprijateljske strane da učestvuju u ratnim operacijama

uperenim protiv njihove zemlje, čak i ako su bili u službi zaraćene strane pre početka rata;

(xvi) pljačkanje gradova i drugih mesta, čak i kada su zauzeti na juriš;(xvii) korišćenje otrova ili otrovnog oružja;(xviii) korišćenje zagušljivih, otrovnih i drugih gasova i svih tečnosti, materijala ili drugih

sredstava sa takvim svojstvima;(xix) korišćenje municije koja se lako rasprskava ili spljošti u ljudskom telu, kao što su

meci sa tvrdom košuljicom koja ne pokriva u potpunosti jezgro ili sa napravljenim zasecima;

(xx) korišćenje oružja, projektila, materijala i metoda ratovanja koji su takve prirode da mogu uzrokovati suvišne povrede ili nepotrebnu patnju, ili se njima krši međunarodno pravo oružanih sukoba, pod uslovom da su takva oružja, projektili, materijali i metodi ratovanja pod sveobuhvatnom zabranom i uključeni u aneks ovog Statuta amandmanom, u skladu sa odgovarajućim odredbama preciziranim u čl. 121. i 123. Statuta;

(xxi) izvršavanje dela kojima se vređa lično dostojanstvo, posebno ponižavajuće i degradirajuće postupanje;

(xxii) silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, prisilna trudnoća, kako je to definisano u članu 7, stav 2(f), prisilno izazivanje steriliteta, ili bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja koji predstavlja tešku povredu Ženevskih konvencija;

(xxiii) korišćenje prisustva civila ili drugih zaštićenih lica da se određene tačke, područja ili vojne snage zaštite od vojnih operacija;

(xxiv) namerni napadi na građevine, sanitetski materijal, jedinice, transporte i osoblje koje koristi znak raspoznavanja Ženevskih konvencija u skladu sa međunarodnim pravom;

(xxv) namerno korišćenje izgladnjivanja civila kao metoda ratovanja, tako što se oni lišavaju objekata neophodnih za njihovo preživljavanje, uključujući namerno sprečavanje dopreme zaliha pomoći propisanih Ženevskim konvencijama;

(xxvi) regrutovanje ili na bilo koji drugi način stavljanje u vojnu službu u nacionalnim oružanim snagama dece ispod petnaest godina starosti ili njihovo korišćenje za aktivno učešće u neprijateljstvima.

c) U slučaju oružanog sukoba koji nije međunarodnog karaktera, teške povrede člana 3. zajedničkog za četiri Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. g, tačnije, bilo koje od dole navedenih dela počinjeno protiv lica koja ne učestvuju direktno u neprijateljstvima, uključujući i pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje i one koji su van borbe zbog bolesti, ranjavanja, lišenja slobode ili bilo kog drugog razloga:

(i) nasilje nad životom i ličnošću, posebno sakaćenje, okrutno postupanje i mučenje;(ii) izvršavanje dela kojima se vređa lično dostojanstvo, naročito ponižavajuće i

degradirajuće postupanje;(iii) uzimanje talaca;(iv) izricanje kazni i njihovo izvršenje bez prethodne objave presude od strane

redovno ustanovljenog suda, obezbeđujući sve sudske garancije koje su opšte priznate kao neophodne.

d) Stav 2(c) se odnosi na oružane sukobe koji nisu međunarodnog karaktera i ne primenjuje se na situacije unutrašnjih nemira i zategnutosti, kao što su pobune, izolovani i sporadični akti nasilja ili druga dela slične prirode.

e) Druge ozbiljne povrede zakona i običaja primenjivih u oružanim sukobima koji nisu međunarodnog karaktera, unutar uspostavljenog okvira međunarodnog prava, tačnije, bilo koje od sledećih dela:

(i) namerno usmeravanje napada na civilno stanovništvo ili na pojedinačne civile koji ne učestvuju direktno u neprijateljstvima;

(ii) namerno usmeravanje napada na građevine, sanitetski materijal, jedinice, transporte i osoblje koje koristi znak raspoznavanja Ženevskih konvencija u skladu sa međunarodnim pravom;

(iii) namerno usmeravanje napada na osoblje, postrojenja, materijal, jedinice ili vozila humanitarne pomoći ili mirovne misije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sve dotle dok imaju pravo na zaštitu koja je međunarodnim pravom oružanih sukoba dodeljena civilima ili civilnim objektima;

(iv) namerno usmeravanje napada na objekte posvećene religiji, obrazovanju, umetnosti, nauci ili dobrotvornim svrhama, istorijske spomenike, bolnice i mesta gde se sakupljaju bolesnici i ranjenici, pod uslovom da to nisu vojni ciljevi;

(v) pljačkanje gradova i drugih mesta, čak i kada su zauzeti na juriš;(vi) silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, prisilna trudnoća, kako

je to definisano u članu 7, stav 2(f), prisilno izazivanje steriliteta, ili bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja koji predstavlja tešku povredu člana 3. zajedničkog za četiri Ženevske konvencije;

(vii) regrutovanje ili na bilo koji drugi način stavljanje u vojnu službu u nacionalnim oružanim snagama dece ispod petnaest godina starosti ili njihovo korišćenje za aktivno učešće u neprijateljstvima;

(viii) naređenje preseljavanja civilnog stanovništva iz razloga vezanih za sukob, osim ako je to zahtevano razlozima bezbednosti tih civila ili imperativnim vojnim razlozima;

(ix) podmuklo ubijanje ili ranjavanje boraca protivničke strane;(x) objavljivanje da ničiji život neće biti pošteđen;(xi) podvrgavanje lica, koja su u vlasti protivničke strane, fizičkom sakaćenju ili

medicinskim ili naučnim opitima bilo koje vrste, koji nisu opravdani medicinskim, stomatološkim ili bolničkim lečenjem tog lica, niti su izvršeni u njegovom ili njenom interesu, a koji mogu da izazovu smrt ili da ozbiljno ugroze zdravlje tog ili tih lica;

(xii) uništavanje ili zaplena neprijateljske imovine, osim ako su to uništavanje i zaplena zahtevani imperativnim potrebama sukoba.

f) Stav 2(e) se odnosi na oružane sukobe koji nisu međunarodnog karaktera i ne primenjuje se na situacije unutrašnjih nemira i zategnutosti, kao što su pobune, izolovani i sporadični akti nasilja ili druga dela slične prirode. Primenjuje se na oružane sukobe koji se odvijaju na teritoriji države gde je u toku dugotrajniji oružani sukob između vladinih snaga i organizovanih oružanih grupa ili između takvih grupa.

3. Nijedna odredba iz stava 2(c) i (d) ne utiče na odgovornost vlade da održava ili ponovo uspostavi red i zakon u državi ili da brani jedinstvo i teritorijalni integritet države svim zakonitim sredstvima.

Član 9.Elementi krivičnog dela

1. Elementi krivičnog dela pomažu Sudu u tumačenju i primeni članova 6, 7. i 8. Statuta. Oni se usvajaju dvotrećinskom većinom članova Skupštine država članica.

2. Amandmane na elemente krivičnog dela mogu predložiti:

a) bilo koja država članica;b) sudije, apsolutnom većinom glasova;c) tužilac.

Takvi amandmani usvajaju se dvotrećinskom većinom članova Skupštine država članica

3. Elementi krivičnog dela sa amandmanima biće u skladu sa ovim Statutom.

Član 10.

Ništa u ovom delu neće biti tumačeno tako da ograničava ili prejudicira, ni na koji način, postojeća pravila međunarodnog prava ili ona koja se razvijaju, osim u svrhu ovog Statuta.

Član 11.Nadležnost ratione temporis

1. Sud je nadležan samo u odnosu na krivična dela koja su izvršena posle stupanja na snagu ovog Statuta.

2. Ako država postane članica Statuta po njegovom stupanju na snagu, sud je nadležan samo u odnosu na krivična dela koja su izvršena posle stupanja na snagu ovog Statuta

za tu državu, osim ako se ta država izjasnila da želi da se postupa prema članu 12, stav 3.

Član 12.Preduslovi za vršenje nadležnosti

1. Država koja postane članica ovog Statuta time prihvata nadležnost Suda u vezi sa krivičnim delima navedenim u članu 5.

2. U slučaju člana 13. stav (a) ili (c) Sud je nadležan u slučaju da je jedna ili više od dole navedenih država članica ovog Statuta ili je prihvatila nadležnost Suda u skladu sa stavom 3:

a) Država na čijoj je teritoriji izvršeno određeno krivično delo, odnosno, ukoliko je krivično delo počinjeno na brodu ili vazduhoplovu, država gde je registrovan taj brod ili vazduhoplov;

b) Država čiji je državljanin okrivljen za izvršenje krivičnog dela.

3. Ako je prihvatanje Statuta od strane države koja nije članica ovog Statuta zahtevano u skladu sa stavom 2, ta država može, na osnovu deklaracije podnete u Sekretarijatu, da prihvati nadležnost Suda u odnosu na konkretno krivično delo. Država koja je prihvatila Statut sarađivaće sa sudom bez ikakvog odlaganja ili izuzetka u saglasnosti sa Delom 9.

Član 13.Vršenje nadležnosti

Sud vrši svoju nadležnost u vezi sa krivičnim delima navedenim u članu 5, u skladu sa odredbama ovog Statuta, u sledećim slučajevima:

a) U situaciji kada je izvršenje jednog ili više takvih krivičnih dela prijavljeno tužiocu od strane države, a u skladu sa članom 14. Statuta;

b) U situaciji kada je izvršenje jednog ili više krivičnih dela prijavljeno tužiocu od strane Saveta bezbednosti, koji postupa u skladu sa Glavom VII Povelje UN;

c) Ako je tužilac pokrenuo istragu u vezi sa krivičnim delom, u skladu sa članom 15.

Član 14.Prijavljivanje krivičnog dela od strane države članice

1. Država članica može da prijavi tužiocu izvršenje jednog ili više krivičnih dela iz nadležnosti Suda, zahtevajući time od Suda da ispita slučaj da bi se utvrdilo da li jedno ili više lica treba da bude okrivljeno za ta krivična dela.

2. Kad god je to moguće, prijava treba da sadrži sve relevantne okolnosti i mora biti potkrepljena odgovarajućim dokumentima koji su toj državi dostupni u vezi sa situacijom.

Član 15.Tužilac

1. Tužilac može da pokrene istragu proprio motu na osnovu informacija o krivičnim delima iz nadležnosti Suda.

2. Tužilac će analizirati ozbiljnost primljenih informacija. U ovu svrhu on ili ona mogu da zatraže dodatne informacije od država, organa Ujedinjenih nacija, međuvladinih ili nevladinih organizacija ili drugih pouzdanih izvora koje on ili ona smatraju odgovarajućim, te mogu i da prime usmeno ili pismeno svedočenje u sedištu Suda.

3. Ako tužilac zaključi da postoji razumna osnova da se nastavi istraga, on ili ona će podneti Pretpretresnom veću zahtev da im se dozvoli sprovođenje istrage, zajedno sa prikupljenim propratnim materijalom. Žrtve mogu da daju svoje izjave Pretpretresnom veću, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

4. Ako Pretpretresno veće, nakon uvida u zahtev i propratni materijal, smatra da postoji razumna osnova da se nastavi sa istragom, te da se radi o slučaju iz nadležnosti Suda, ono donosi rešenje o pokretanju istrage, bez štetnih posledica na kasnije odluke suda po pitanju nadležnosti i osnovanosti pokretanja i vođenja krivičnog postupka.

5. Odbijanje Pretpretresnog veća da dozvoli istragu ne sprečava podnošenje naknadnog zahteva od strane tužioca, zasnovanog na novim činjenicama ili dokazima u vezi sa istom situacijom.

6. Ako posle preliminarnog ispitivanja na koje se odnose st. 1. i 2. tužilac zaključi da raspoložive informacije ne predstavljaju razumnu osnovu za istragu, on ili ona će o ovome obavestiti one koji su mu dostavili informacije. Ovo ne sprečava tužioca da razmotri nove informacije koje su mu dostavljene u vezi sa istim slučajem u svetlu novih činjenica i dokaza.

Član 16.Odlaganje istrage ili krivičnog postupka

Istraga ili krivični postupak neće biti započeti ili sprovedeni po ovom Statutu u periodu od 12 meseci nakon što Savet bezbednosti, u rezoluciji prihvaćenoj u skladu sa Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija, zahteva od Suda odlaganje istrage ili krivičnog postupka; Savet bezbednosti može da obnovi ovaj zahtev pod istim uslovima.

Član 17.Prihvatljivost slučaja

1. Imajući u vidu stav 10. Preambule i član 1, Sud donosi odluku da se u konkretnom slučaju postupak ne može pokrenuti niti voditi, kada:

a) Istragu slučaja i krivični postupak je vodila država koja nad njim ima nadležnost, osim ako država nije voljna ili nije sposobna da vodi istragu ili krivični postupak;

b) Istraga slučaja je vođena od strane države koja nad njim ima nadležnost i država je odlučila da ne vodi krivični postupak protiv određenog lica, osim ako je odluka doneta kao posledica nezainteresovanosti ili nesposobnosti države da vodi taj postupak;

c) Licu koje je u pitanju je već bilo suđeno za delo, koje je predmet žalbe, te suđenje od strane Suda nije dozvoljeno po članu 20. stav 3;

d) Slučaj nije od takve važnosti da bi opravdao dalje angažovanje Suda.

2. Da bi utvrdio nedostatak volje u određenom slučaju, Sud će razmotriti, imajući u vidu načela odgovarajućeg zakonskog postupka prihvaćena međunarodnim pravom, da li postoje jedna ili više konkretnih činjenica:

a) Postupak je pokrenut ili se pokreće, ili je država donela odluku u cilju zaštite lica od krivične odgovornosti za krivična dela u nadležnosti Suda, navedena u članu 5;

b) Došlo je do neopravdanog odlaganja postupka koje je u datim okolnostima nedosledno sa namerom da se dotično lice izvede pred Sud;

c) Postupci nisu vođeni ili se ne vode nezavisno ili nepristrasno, ili se vode na način koji je, u datim okolnostima, nedosledan sa namerom da se dotično lice izvede pred Sud.

3. U cilju utvrđivanja nesposobnosti u određenom slučaju, Sud će razmotriti da li je zbog potpunog ili suštinskog kolapsa, ili nedostupnosti pravnog sistema države, ona u nemogućnosti da privede okrivljenog ili pribavi potrebne dokaze i iskaze svedoka, ili iz nekog drugog razloga u nemogućnosti da vodi krivični postupak.

Član 18.Preliminarne odluke vezane za prihvatljivost

1. Kada je Sudu prijavljena situacija u skladu sa članom 13 (a) i tužilac je odlučio da postoji opravdana osnova za pokretanje istrage, ili tužilac pokrene istragu u skladu sa čl. 13 (c) i 15, tužilac će o ovome obavestiti sve države članice, kao i one države koje bi, uzimajući u obzir raspoložive informacije, normalno vršile nadležnost nad navedenim krivičnim delima. Tužilac može da ove države obavesti u poverenju, a ukoliko veruje da je potrebno da se zaštite lica, spreči uništavanje dokaza ili bekstvo lica, može da ograniči informacije dostavljene državi.

2. U roku od mesec dana od prijema tog obaveštenja, država može da obavesti Sud da vodi ili je vodila istragu protiv svojih državljana ili drugih lica koja su u njenoj nadležnosti u pogledu krivičnih dela koja se mogu okarakterisati kao zločini po članu 5, a koji su u vezi sa informacijama dostavljenim u obaveštenju.

3. Tužiočevo ustupanje sprovođenja istrage državi biće otvoreno za razmatranje od strane tužioca šest meseci od datuma ustupanja istrage ili u bilo koje vreme kada nastupe bitne promene okolnosti zasnovane na nevoljnosti ili onemogućenosti države da sprovede istragu.

4. Zainteresovana država ili tužilac mogu da ulože žalbu Žalbenom veću po pitanju odluke koju je donelo Pretpretresno veće, u skladu sa članom 82. Žalba može da bude razmatrana po ubrzanom postupku.

5. Kada je tužilac ustupio sprovođenje istrage u skladu sa stavom 2, tužilac može zahtevati od države da ga periodično obaveštava o toku istrage, kao i o bilo kakvim naknadnim vođenjem krivičnog postupka. Države članice odgovoriće na ovakve zahteve bez nepotrebnog odlaganja.

6. U očekivanju odluke Pretpretresnog veća ili u bilo koje vreme nakon što je tužilac ustupio sprovođenje istrage u saglasnosti sa ovim članom, tužilac može, u izuzetnim slučajevima, tražiti ovlašćenje od Pretpretresnog veća da preduzme potrebne istražne radnje u cilju očuvanja dokaza u situaciji u kojoj postoji jedinstvena prilika da se pribave važni dokazi ili postoji rizik da takvi dokazi kasnije neće biti dostupni.

7. Država koja je osporila odluku koju je Pretpretresno veće donelo u saglasnosti sa ovim članom, može da dovede u pitanje prihvatljivost slučaja po članu 19, a na osnovu dodatnih značajnih činjenica ili promenjenih okolnosti.

Član 19.Osporavanje nadležnosti Suda ili osnovanosti pokretanja

i vođenja krivičnog postupka

1. Sud će utvrditi da li ima nadležnost nad bilo kojim slučajem koji je pred njega iznet. Sud ima pravo, na vlastitu inicijativu, da odluči o prihvatljivost slučaja u skladu sa članom 17.

2. Prigovor u vezi prihvatljivosti slučaja na osnovu člana 17. ili osporavanja nadležnosti Suda mogu podneti:

a) Okrivljeni ili lice za kojim je po članu 58. izdata poternica ili poziv da se pojavi pred Sudom;

b) Država koja ima nadležnost nad slučajem na osnovu činjenice da vodi, ili je vodila, istražni ili krivični postupak u vezi sa tim slučajem; ili

c) Država od koje se traži prihvatanje nadležnosti u skladu sa članom 12.

3. Tužilac može da traži od Suda da donese odluku po pitanju nadležnosti ili prihvatljivosti. U daljem postupku po pitanju nadležnosti ili prihvatljivosti, svoje primedbe Sudu mogu dostaviti lica navedena u članu 13, kao i žrtve.

4. Prihvatljivost slučaja ili nadležnost Suda mogu da budu osporeni samo jednom od strane bilo kog lica ili države, nabrojanih u stavu 2. Prigovor se može podneti pre ili na početku suđenja. U izuzetnim okolnostima, Sud može da odobri da se prigovor može podneti više nego jednom ili u vreme nakon početka suđenja. Prigovori o prihvatljivosti slučaja, na početku suđenja ili nakon toga uz dozvolu Suda, mogu da budu zasnovani samo na članu 17, stav 1 (c).

5. Država na koju se odnose odredbe stava 2 (b) ili (c) podneće prigovor što je moguće pre.

6. Pre potvrđivanja optužnice, prigovori u vezi prihvatljivosti slučaja ili nadležnosti Suda biće upućeni Pretpretresnom veću. Nakon potvrđivanja optužnice, ovi prigovori se upućuju Sudskom veću. Protiv odluka donetih po prigovorima iz ovog člana može se uložiti žalba Žalbenom veću, u skladu sa članom 82.

7. Ako je prigovor podnela država na koju se odnose odredbe stava 2 (b) ili (c), tužilac će obustaviti istragu sve dok se Sud ne odredi u skladu sa članom 17.

8. U očekivanju odluke Suda, tužilac može da traži ovlašćenje od Suda:

a) Da preduzme određene istražne radnje u smislu člana 18, stav 6;

b) Da uzme izjavu ili iskaz svedoka ili da dovrši prikupljanje i ispitivanje dokaza koje je započeto pre podnošenja prigovora; i

c) Da u saradnji sa određenim državama spreči bekstvo lica za koje je tužilac već tražio izdavanje poternice u skladu sa članom 58.

9. Podnošenje prigovora neće uticati na važnost bilo kog akta preduzetog od strane tužioca ili bilo kog naloga ili poternice izdate od strane Suda pre podnošenja prigovora.

10. Ako je Sud odlučio da nema osnova za pokretanje i vođenje krivičnog postupka po članu 17, tužilac može da podnese zahtev za preispitivanje ove odluke, kada je potpuno uveren

da su se pojavile nove okolnosti koje negiraju činjenice na kojima je Sud zasnovao odluku o neprihvatljivosti slučaja po članu 17.

11. Ako je tužilac, u skladu sa svojim ovlašćenjima prema članu 17, ustupio sprovođenje istrage određenoj državi, tužilac može da traži od te države da mu stavi na uvid sve informacije od važnosti za vođenje postupka. Te informacije će se, na zahtev te države, držati u tajnosti. Ako tužilac nakon toga odluči da nastavi istragu, on ili ona će o tome obavestiti državu kojoj je ustupljeno vođenje postupka.

Član 20.Ne bis in idem

1. Nikome se neće suditi pred Sudom u vezi sa postupkom koji čini osnovu krivičnog dela za koje je lice već bilo osuđeno ili oslobođeno od strane Suda, izuzev u slučajevima predviđenim Statutom.

2. Nikome se neće suditi pred drugim sudom za krivično delo iz člana 5. za koje je ga je ovaj Sud već osudio ili oslobodio.

3. Nikome, kome je bilo suđeno pred drugim sudom za postupak zabranjen čl. 6, 7. ili 8, neće se suditi pred ovim Sudom, osim ako je postupak pred drugim sudom:

a) Vođen iz razloga zaštite određenog lica u pogledu krivične odgovornosti za krivična dela u nadležnosti Suda;

b) Nije vođen nezavisno i nepristrasno u skladu sa načelima vođenja postupka priznatim međunarodnim pravom i vođen je na način koji je u datim uslovima bio nedosledan sa namerom da se okrivljeni izvede pred lice pravde.

Član 21.Primenjivo pravo

1. Sud primenjuje:

a) Pre svega ovaj Statut, elemente krivičnog dela, kao i Pravilnik o postupku i dokazima;

b) Na drugom mestu, gde je odgovarajuće, primenjive međunarodne ugovore i principe i pravila međunarodnog prava, uključujući i utvrđene principe međunarodnog prava oružanih sukoba;

c) Za slučaj da se ne može primeniti nijedan od gore pomenutih izvora, primenjuju se opšti pravni principi izvedeni iz nacionalnih zakona svetskih pravnih sistema, uključujući, kada je to opravdano, i nacionalne zakone država koje bi inače vršile nadležnost nad krivičnim delom, pod uslovom da ti principi nisu u suprotnosti sa ovim Statutom, međunarodnim pravom i međunarodno priznatim normama i standardima.

2. Sud može da primenjuje pravne principe i pravila na način na koji ih je tumačio u svojim ranijim odlukama.

3. Primena i tumačenje prava, prema ovom članu, mora biti u skladu sa međunarodno priznatim ljudskim pravima i bez ikakvog negativnog razlikovanja zasnovanog na: polu – kako je to definisano u članu 7, stav 3, starosti, rasi, boji kože, jeziku, religiji ili uverenju, političkom ili drugom mišljenju, nacionalnom, etničkom ili društvenom poreklu, bogatstvu, rođenju ili drugom statusu.

DEO 3. OPŠTI PRINCIPI KRIVIČNOG PRAVA

Član 22.Nullum crimen sine lege

1. Niko, prema ovom Statutu, neće biti krivično odgovoran za delo koje u trenutku izvršenja nije predstavljalo krivično delo iz nadležnosti Suda.

2. Definicija krivičnog dela biće striktno protumačena i neće biti proširivana po analogiji. U slučaju dvosmislenosti, definicija će se tumačiti u korist lica koje je pod istragom, protiv koga se vodi krivični postupak ili je osuđeno.

3. Ovaj član neće uticati na karakterizaciju bilo kog postupka kao krivičnog dela po međunarodnom pravu, nezavisno od ovog Statuta.

Član 23.Nulla poena sine lege

Lice osuđeno od strane Suda može biti kažnjeno samo u skladu sa ovim Statutom.

Član 24.Zabrana retroaktivnosti ratione personae

1. Niko neće biti krivično odgovoran po ovom Statutu za postupke pre stupanja na snagu ovog Statuta.

2. U slučaju promene zakona primenjivog na konkretan slučaj pre konačne presude, primenjivaće se zakon koji ide u korist lica koje je pod istragom, protiv koga se vodi krivični postupak ili je osuđeno.

Član 25.Individualna krivična odgovornost

1. Sud će imati nadležnost nad fizičkim licima u skladu sa ovim Statutom.

2. Lice koje izvrši krivično delo iz nadležnosti Suda biće lično odgovorno i može da mu bude izrečena kazna u skladu sa ovim Statutom.

3. U skladu sa ovim Statutom, lice će biti krivično odgovorno i može da mu bude izrečena kazna za krivično delo u nadležnosti Suda, ako to lice:

a) Izvrši takvo krivično delo, bilo lično, zajedno sa drugim licem ili posredstvom drugog lica, bez obzira da li je to drugo lice krivično odgovorno;

b) Naredi, nagovori ili podstrekava izvršenje takvog krivičnog dela, koje potom bude izvršeno ili pokušano;

c) U cilju omogućavanja izvršenja takvog krivičnog dela, pomaže, podstiče ili na drugi način doprinese njegovom izvršenju ili pokušaju izvršenja, uključujući ovde i stavljanje na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela;

d) Na bilo koji drugi način doprinese izvršenju ili pokušaju izvršenja takvog krivičnog dela od strane grupe lica koja deluje sa zajedničkim ciljem. Takav doprinos mora da bude nameran i mora da bude dat:

(i) sa ciljem omogućavanja daljeg vršenja krivične aktivnosti ili namere te grupe, gde takva aktivnost ili namera uključuje izvršenje krivičnog dela koje je u nadležnosti Suda; ili

(ii) sa znanjem o namerama grupe da počini krivično delo;

e) U vezi sa krivičnim delom genocida, direktno ili javno podstiče druge na izvršenje genocida;

f) Pokuša da izvrši krivično delo započinjući radnje koje uzrokuju njegovo izvršenje, time što preduzme značajne korake u tom smislu, ali ga ne dovrši usled okolnosti koje nastupe nezavisno od njegove namere. Međutim, lice koje odustane od izvršenja krivičnog dela ili na drugi način spreči njegovo izvršenje, neće biti kažnjeno po ovom Statutu za pokušaj izvršenja krivičnog dela, ako to lice u potpunosti i dobrovoljno odustane od zločinačkog namere.

4. Nijedna odredba ovog Statuta koja se odnosi na individualnu krivičnu odgovornost neće uticati na odgovornost država po međunarodnom pravu.

Član 26.Isključenje nadležnosti nad licima mlađim od 18 godina starosti

Sud neće imati nadležnost ni nad kojim licem koje je u vreme izvršenja krivičnog dela imalo manje od 18 godina starosti.

Član 27.Irelevantnost javne funkcije

1. Ovaj Statut će se primenjivati jednako na sva lica, bez obzira da li su oni nosioci javne funkcije. Naročito, javna funkcija predsednika države ili vlade, člana vlade ili parlamenta, izabranog predstavnika ili vladinog službenika, neće ni u kom slučaju predstavljati osnov da se to lice izuzme od krivične odgovornosti po ovom Statutu, niti će, sama po sebi, predstavljati osnov za smanjenje kazne.

2. Imunitet i posebna pravila postupka, koja se mogu odnositi na javnu funkciju lica, bilo po nacionalnom ili međunarodnom pravu, neće predstavljati prepreku za Sud da vrši svoju nadležnost nad tim licima.

Član 28.Odgovornost komandanata i drugih pretpostavljenih

Pored drugih osnova krivične odgovornosti propisanih odredbama ovog Statuta za krivična dela u nadležnosti Suda:

a) Vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika biće odgovorno za krivična dela u nadležnosti Suda koja su izvršile snage pod njegovom efektivnom komandom i kontrolom, ili efektivnom vlašću i kontrolom, kakav može da bude slučaj, usled njegovog ili njenog propusta da vrši odgovarajuću kontrolu nad tim snagama, kada je:

(i) taj vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika znalo, ili je prema okolnostima koje su vladale u to vreme trebalo da zna, da su te snage izvršile, ili su se pripremale da izvrše, takva krivična dela; ili kada je

(ii) taj vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika propustilo da preduzme sve neophodne i razumne mere u njegovoj moći, da spreči ili kazni njihovo izvršenje ili da slučaj preda nadležnim vlastima radi dalje istrage i vođenja krivičnog postupka.

b) U pogledu odnosa između pretpostavljenih i potčinjenih koji nisu opisani u stavu (a), pretpostavljeni će biti krivično odgovoran za krivična dela u nadležnosti Suda izvršena od strane potčinjenih pod njegovom ili njenom efektivnom vlašću i kontrolom, usled njegovog ili njenog propusta da vrši odgovarajuću kontrolu nad tim potčinjenima, kada:

Pretpostavljeni je znao ili je svesno zanemario informacije koje su jasno ukazivale da su potčinjeni izvršili ili su se pripremali da izvrše takva krivična dela;

Krivična dela su bila povezana sa aktivnostima koje su bile unutar efektivne odgovornosti i kontrole pretpostavljenog; i

Pretpostavljeni je propustio da preduzme sve neophodne i razumne mere u njegovoj ili njenoj moći da spreči ili kazni njihovo izvršenje, ili da slučaj preda nadležnim vlastima radi dalje istrage i vođenja krivičnog postupka.

Član 29.Neprimenjivost zakona o zastarevanju

Krivična dela u nadležnosti Suda ne podležu nikakvom zakonu o zastarevanju.

Član 30.Psihički element (Vinost)

1) Ukoliko nije drugačije predviđeno, lice je krivično odgovorno i podložno kažnjavanju za krivično delo u nadležnosti Suda, samo ako su materijalni elementi zločina počinjeni sa namerom i svesno.

2) Za potrebe ovog člana, lice ima nameru kad je:

a) U odnosu na izvršenje, lice svesno da učestvuje u izvršenju;

b) U odnosu na posledice, lice namerno izaziva te posledice ili je svesno da će do njih doći uobičajenim sledom događaja.

3) Za potrebe ovog člana, "svest" podrazumeva spoznaju da postoje sve okolnosti ili da će doći do posledica uobičajenim sledom događaja. Izrazi "svestan" i "svesno" tumače se na isti način.

Član 31.Osnovi za isključenje krivične odgovornosti

1. Pored ostalih osnova za isključenje krivične odgovornosti navedenih u ovom Statutu, lice neće biti krivično odgovorno ako u vreme izvršenja:

a) Lice boluje od duševne bolesti ili poremećaja koji onemogućava lice da shvati nezakonitost ili prirodu njegovih ili njenih postupaka, ili da uskladi njegove ili njene postupke sa zakonski prihvatljivim;

b) Lice je u stanju opijenosti koja uništava sposobnost tog lica da shvati nezakonitost ili prirodu njegovih ili njenih postupaka, ili da uskladi njegove ili njene postupke sa

zakonski prihvatljivim, osim ako se lice dobrovoljno dovede u stanje opijenosti pod takvim okolnostima da je lice znalo, ili je zanemarilo rizik, da će usled te opijenosti on ili ona biti uključeni u postupke koji predstavljaju krivično delo u nadležnosti Suda;

c) Lice reaguje racionalno kako bi odbranilo sebe ili drugo lice ili, u slučaju ratnih zločina, dobra neophodna za preživljavanje tog ili drugog lica, ili dobra neophodna za izvršenje vojnog zadatka, od neposredne i nezakonite upotrebe sile na način koji je srazmeran stepenu opasnosti koja preti tom ili drugom licu, ili dobrima koja se štite. Činjenica da je lice učestvovalo u odbrambenoj operaciji snaga ne predstavlja sama po sebi osnov za isključenje krivične odgovornosti po ovom stavu;

d) Postupak za koji se smatra da predstavlja krivično delo u nadležnosti Suda je izazvan prinudom zbog pretnje od nastupanja smrti ili trajne i teške telesne povrede koja je pretila njemu ili drugom licu i lice postupa opravdano i razumno da bi izbeglo ovoj pretnji, pod uslovom da lice nema nameru da uzrokuje veću štetu od one koju je pokušalo izbeći. Ta pretnja može da bude:

(i) od strane drugih lica; ili je

(ii) nastupila usled drugih okolnosti van kontrole tog lica.

2. Sud će odrediti primenjivost osnova za isključenje krivične odgovornosti predviđenih ovim Statutom na slučaj koji se razmatra.

3. Na suđenju, Sud može da razmatra i druge osnove za isključenje krivične odgovornosti, pored ovih pomenutih u stavu 1, ukoliko takve osnove proizlaze iz primenjivog prava, kako je to ustanovljeno članom 21. Postupak za razmatranje ovih osnova sadržan je u Pravilniku o postupku i dokazima.

Član 32.Činjenična ili pravna zabluda

(Greška u činjenicama ili greška u primeni prava)

1. Greška u činjenici biće osnov za isključenje krivične odgovornosti samo ukoliko negira psihički element koji zahteva biće krivičnog dela.

2. Greška u primeni prava, u smislu da li određena vrsta ponašanja predstavlja krivično delo u nadležnosti Suda, neće biti osnov za isključenje krivične odgovornosti. Greška u primeni prava, međutim, može da bude osnov za isključenje krivične odgovornosti ukoliko negira psihički element koji zahteva biće takvog krivičnog dela, ili kako je određeno članom 33.

Član 33.Naređenja pretpostavljenih i pravni propisi

1. Činjenica da je krivično delo u nadležnosti Suda izvršilo lice po naređenju vlade ili pretpostavljenog, bez obzira da li je on civilno ili vojno lice, neće osloboditi to lice krivične odgovornosti, osim ako je:

a) Lice imalo zakonsku obavezu da postupi po naređenju vlade ili pretpostavljenog;

b) Lice nije znalo da je naređenje nezakonito; i

c) Naređenje nije bilo očigledno nezakonito.

2. Za potrebe ovog člana, naređenja da se izvrši zločin genocida ili zločini protiv čovečnosti su očigledno nezakoniti.

DEO 4. SASTAV SUDA I SUDSKA UPRAVA

Član 34.Organi Suda

Sud čine sledeći organi:

a) Predsedništvo;

b) Odeljenje za žalbe, Pretresno odeljenje i Pretpretresno odeljenje;

c) Kancelarija tužioca;

d) Sekretarijat.

Član 35.Sudije

1. Sve sudije se biraju kao stalni članovi Suda i biće na raspolaganju da vrše tu funkciju od početka njihovog mandata.

2. Sudije koje čine Predsedništvo obavljaće svoju dužnost u svojstvu stalnih članova od momenta njihovog izbora na ovu funkciju.

3. Predsedništvo može, na osnovu povećanog obima posla Suda i u konsultaciji sa svojim članovima, odlučiti s vremena na vreme u kojoj će meri ostale sudije obavljati dužnosti stalnih članova. Nijedan takav dogovor neće ići na štetu odredbi člana 40.

4. Odluke o plaćanju sudija koji nisu stalni članovi Suda biće donete u skladu sa članom 49.

Član 36.Kvalifikacije, predlaganje i izbor sudija

1. Shodno odredbama stava 2. Sud ima 18 sudija.

2. a) Predsedništvo, koje deluje u ime Suda, može da predloži povećanje broja sudija, određenog u stavu 1, navodeći razloge zbog kojih se to smatra potrebnim i celishodnim. Sekretarijat će bez odlaganja proslediti bilo koji takav predlog svim državama članicama.

b) Svaki takav predlog se potom razmatra na sednici Skupštine država članica, koja se saziva u skladu sa članom 112. Predlog će se smatrati usvojenim ako se za njega na sednici izjasne dve trećine članova Skupštine država članica i stupiće na snagu u vreme koje odredi Skupština država članica.

c) (i) Pošto se predlog za povećanje broja sudija usvoji u smislu tačke b), izbor dodatnog broja sudija obaviće se na sledećoj sednici Skupštine država članica u skladu sa st. 3. i 8. i članom 37, stav 2.

(ii) Pošto se predlog za povećanje broja sudija usvoji i stupi na snagu u smislu tačaka b) i c)(i), Predsedništvo može da predloži smanjenje broja sudija, ako obim posla Suda to opravdava, pri čemu broj sudija ne sme da bude manji od broja predviđenog

stavom 1. Predlog se razmatra u skladu sa procedurom propisanom u tačkama a) i b) ovog člana. U slučaju da je predlog prihvaćen, broj sudija će se postepeno smanjivati i to redosledom po kome sudijama ističe mandat na koji su izabrani, sve dok se ne dođe do potrebnog broja sudija.

3. a) Za sudije će se birati lica visokih moralnih karakteristika, nepristrasna i sa ličnim integritetom, koja zadovoljavaju kriterijume koji se u njihovim državama zahtevaju za izbor u najviša sudijska zvanja.

b) Svaki kandidat za izbor za člana Suda mora da ima:

(i) Priznatu stručnost u oblasti materijalnog i procesnog krivičnog prava, kao i odgovarajuće iskustvo u krivičnom postupku, bilo kao sudija, tužilac, advokat ili u drugom sličnom svojstvu; ili

(ii) Priznatu stručnost u odgovarajućim oblastima međunarodnog prava, kao što su međunarodno humanitarno pravo i pravo ljudskih prava, kao i veliko iskustvo u profesionalnom radu koje je relevantno za rad Suda;

c) Svaki kandidat za izbor u Sud mora da odlično poznaje i da tečno govori najmanje jedan od radnih jezika Suda.

4. a) Svaka država članica ovog Statuta može da predloži kandidate za izbor za članove Suda, i to:

(i) Na osnovu postupka za predlaganje kandidata za postavljanje na najviše sudijske funkcije u toj državi; ili

(ii) Na osnovu postupka za predlaganje kandidata za Međunarodni sud pravde, propisanog Statutom tog suda.

Predlozi su potkrepljeni izjavom sa potrebnim pojedinostima kojima se potvrđuje da kandidat ispunjava zahteve iz stava 3.

b) Svaka država članica može da predloži jednog kandidata, za bilo koji od izbora, koji ne mora biti državljanin te države članice, ali mora da bude državljanin države članice.

c) Skupština država članica može odlučiti da ustanovi, ako je potrebno, Savetodavni odbor za razmatranje predloga. U tom slučaju, sastav odbora i njegov mandat biće određeni od strane Skupštine država članica.

5. Za potrebe izbora, obrazuju se dve liste kandidata:

Lista A, koji sadrži imena kandidata sa kvalifikacijama preciziranim u stavu 3(b)(i); i

Lista B, koji sadrži imena kandidata sa kvalifikacijama preciziranim u stavu 3(b)(ii).

Kandidat sa kvalifikacijama kojima se zadovoljavaju uslovi za obe liste, može da izabere na kojoj listi da se pojavi. Na prvim izborima za Sud, najmanje devet sudija biće izabrano sa Liste A i najmanje pet sudija sa Liste B. Naredni izbori biće tako organizovani da se u Sudu održi ekvivalentna srazmera sudija kvalifikovanih na te dve liste.

6. a) Sudije se biraju tajnim glasanjem na sednici Skupštine država članica koja se saziva u ovu svrhu u skladu sa članom 112. U skladu sa stavom 7, lica izabrana da budu članovi

Suda biće onih 18 kandidata koji dobiju najveći broj glasova i budu prihvaćeni dvotrećinskom većinom država članica koje su prisutne i glasaju.

b) U slučaju da nije izabran dovoljan broj sudija u prvom glasanju, održaće se naredna glasanja u skladu sa procedurom propisanom u tački a), dok se ne popune preostala mesta.

7. Dvojica sudija ne mogu da budu iz iste države. Lice za koje se, za potrebe članstva u Sudu, može smatrati da ima državljanstvo više od jedne države, smatraće se državljaninom one države u kojoj to lice ostvaruje građanska i politička prava.

8. a) Kod izbora sudija, države članice će uzeti u obzir potrebu, u okviru članova Suda, za:

(i) predstavljanjem osnovnih pravnih sistema sveta;

(ii) ravnomernim geografskim predstavljanjem; i

(iii) ravnopravnom zastupljenošću sudija muškog i ženskog pola.

b) Države članice će, takođe, uzeti u obzir potrebu da se uključe sudije koji su pravni eksperti za određene oblasti, koje uključuju, ali ne ograničavaju taj izbor na, nasilje nad ženama i decom.

9. a) U skladu sa tačkom b) sudije imaju mandat u trajanju od devet godina i nemaju pravo na ponovni izbor, u skladu sa tačkom c) i članom 37, stav 2;

b) Kod prvog izbora, jedna trećina izabranih sudija bira se žrebom na mandat u trajanju od tri godine; jedna trećina izabranih sudija bira se žrebom na mandat u trajanju od šest godina; preostale izabrane sudije imaće mandat u trajanju od devet godina.

c) Sudija koji je izabran na mandat u trajanju od tri godine, u skladu sa tačkom b) ima pravo na ponovni izbor na puni mandat.

10. Bez obzira na stav 9, sudija dodeljen Pretresnom ili Žalbenom veću u skladu sa članom 39, nastaviće da radi do okončanja suđenja ili postupka po žalbi, koji su već započeti pred tim većem.

Član 37.Upražnjeno mesto sudije

1. U slučaju upražnjenog mesta sudije, obaviće se izbor u skladu sa članom 36, da bi se to mesto popunilo.

2. Sudija izabran na upražnjeno mesto obavljaće svoju dužnost do isteka mandata sudije na čije je mesto došao, a ako je taj period tri godine ili kraći, ima pravo na ponovni izbor na puni mandat, u skladu sa članom 36.

Član 38.Predsedništvo

1. Predsednik i dva potpredsednika biraju se apsolutnom većinom glasova sudija. Svaki od njih će imati mandat od tri godine ili do isteka njihovog sudijskog mandata, u zavisnosti od toga koji pre ističe. Ove sudije imaće pravo na jedan ponovni izbor.

2. Prvi potpredsednik obavljaće funkciju predsednika u slučaju da je predsednik sprečen ili je izuzet. Drugi potpredsednik će obavljati funkciju predsednika u slučaju da su i predsednik i prvi potpredsednik sprečeni ili izuzeti.

3. Predsednik i dva potpredsednika čine Predsedništvo, koje je odgovorno za:

a) Pravilno rukovođenje Sudom, sa izuzetkom kancelarije tužioca; i

b) Druge funkcije koje mu pripadaju po ovom Statutu.

4. U vršenju dužnosti iz stava 3(a), Predsedništvo će koordinirati svoj rad i tražiti saglasnost tužilaštva po svim pitanjima od zajedničkog interesa.

Član 39.Veća

1. Što je pre moguće, po izboru sudija, Sud će se organizovati u odeljenja, navedena u članu 34, stav b). Odeljenje za žalbe je sastavljeno od predsednika i četvoro drugih sudija, Pretresno odeljenje sastavljeno je od ne manje od šest sudija i Pretpretresno odeljenje od ne manje od šest sudija. Sudije će biti raspoređene po odeljenjima na osnovu prirode funkcija koje treba da vrši svako od odeljenja i od kvalifikacija i iskustva sudija izabranih u Sud, tako da će svako od odeljenja imati odgovarajuću kombinaciju stručnjaka za krivično pravo i krivični postupak, i za međunarodno pravo. Pretresno i Pretpretresno odeljenje biće pretežno sastavljeni od sudija sa iskustvom u krivičnim postupcima.

2. a) Pravosudne funkcije Suda obavljaće se u svakom od odeljenja po većima.

b) (i) Žalbeno veće biće sastavljeno od svih sudija iz Odeljenja za žalbe;

(ii) Funkcije Pretresnog veća vršiće trojica sudija iz Sudskog odeljenja;

(iii) Funkcije Pretpretresnog veća vršiće ili trojica sudija Pretpretresnog odeljenja, ili jedan sudija tog odeljenja u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima.

c) Ništa iz ovog stava ne onemogućava istovremeno konstituisanje više od jednog Pretresnog i Pretpretresnog veća, kada je to zahtevano u cilju delotvornog vršenja funkcija Suda.

3. a) Sudije raspoređene u Pretresno i Pretpretresno odeljenje vršiće svoju dužnost u tim odeljenjima tri godine, a nakon toga sve do okončanja bilo kog postupka koji je već započet u tom odeljenju.

b) Sudije raspoređene u Odeljenje za žalbe vršiće svoju dužnost u tom odeljenju sve do isteka njihovog mandata.

4. Sudije raspoređene u Odeljenje za žalbe vršiće svoju dužnost samo u tom veću. Ništa iz ovog člana, međutim, neće onemogućiti privremeno raspoređivanje sudija iz Pretresnog odeljenja u Pretpretresno odeljenje ili obrnuto, ukoliko Predsedništvo smatra da je to zahtevano u cilju delotvornog vršenja funkcija Suda, pod uslovom da ni pod kakvim okolnostima sudija koji je učestvovao u pretpretresnoj fazi ne bude izabran u Pretresno veće koje razmatra taj predmet.

Član 40.Nezavisnost sudija

1. Sudije su nezavisne u obavljanju sudijskih funkcija.

2. Sudije neće biti uključene ni u kakvu aktivnost koja bi mogla da ometa njihovu sudijsku funkciju ili da utiče na poverenje u njihovu nezavisnost.

3. Sudije koje puno radno vreme vrše svoju dužnost u Sudu, neće se baviti nikakvom drugom delatnošću profesionalne prirode.

4. O bilo kojem pitanju u pogledu primene st. 2. i 3. odlučivaće se apsolutnom većinom glasova sudija. Gde god se neko takvo pitanje tiče pojedinog sudije, taj sudija neće učestvovati u odlučivanju.

Član 41.Oslobađanje dužnosti i izuzeće sudija

1. Predsedništvo može, na zahtev sudije, osloboditi tog sudiju od vršenja dužnosti po ovom Statutu, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

2. a) Sudija neće učestvovati ni u kom slučaju u kome njegova ili njena nepristrasnost može biti dovedena u pitanje po bilo kom osnovu. Sudija će biti izuzet iz slučaja u skladu sa ovim stavom, ako je taj sudija, inter alia, prethodno bio u bilo kom svojstvu uključen u taj slučaj pred Sudom ili u krivični predmet na državnom nivou u koji je uključeno lice protiv koga se vodi istraga ili krivični postupak. Sudija se može izuzeti i po drugim osnovama navedenim u Pravilniku o postupku i dokazima.

b) Tužilac ili lice protiv koga se vodi istraga ili krivični postupak može da zahteva izuzeće sudije u skladu sa ovim stavom.

c) O bilo kojem pitanju u vezi sa izuzećem sudija odlučivaće se apsolutnom većinom glasova sudija. Sudija čije se izuzeće traži imaće pravo da iznese svoje mišljenje povodom predloženog izuzeća, ali neće učestvovati u odlučivanju.

Član 42.Tužilaštvo

1. Tužilaštvo će delovati nezavisno kao zaseban organ Suda. Ono će biti odgovorno za primanje prijava i bilo kakvih informacija potkrepljenih dokazima o krivičnim delima u nadležnosti Suda, za ispitivanje tih informacija i sprovođenje istraga i krivičnih postupaka pred Sudom.

2. Na čelu tužilaštva nalazi se tužilac. Tužilac će imati sva ovlašćenja u vezi sa rukovođenjem i upravljanjem tužilaštvom, uključujući osoblje i prostorije tužilaštva i druga sredstva. Tužiocu će pomagati jedan ili više zamenika tužioca, koji će imati pravo da vrše bilo koju od funkcija koje se od tužioca zahtevaju po ovom Statutu. Tužilac i zamenici tužioca neće imati isto državljanstvo. Oni rade puno radno vreme.

3. Tužilac i zamenici tužioca biće lica visokih moralnih karakteristika, visoko kompetentna i sa velikim praktičnim iskustvom u vođenju krivičnog postupka ili suđenju krivičnih predmeta. Oni treba da odlično poznaju i tečno govore najmanje jedan od radnih jezika Suda.

4. Tužilac se bira tajnim glasanjem, apsolutnom većinom glasova članova Skupštine zemalja članica. Zamenici tužioca biraju se na isti način sa liste kandidata koju podnosi tužilac. Tužilac predlaže po tri kandidata za svako od mesta zamenika tužioca koje treba popuniti. Tužilac i zamenici tužioca imaju mandat u trajanju od devet godina i nemaju pravo na ponovni izbor, osim ako u vreme njihovog izbora nije određen kraći mandat.

5. Ni tužilac, ni zamenik tužioca, ne smeju učestvovati ni u kakvoj aktivnosti koja bi mogla da bude u suprotnosti sa njegovim ili njenim funkcijama tužioca, ili da utiče na poverenje u njegovu ili njenu nezavisnost. Oni se neće baviti nikakvom drugom delatnošću profesionalne prirode.

6. Predsedništvo može, na njegov ili njen zahtev, da odobri izuzeće tužioca ili zamenika tužioca u određenom predmetu.

7. Ni tužilac, ni zamenik tužioca, neće učestvovati ni u kom slučaju u kome bi njihova nepristrasnost mogla razumno biti dovedena u pitanje po bilo kom osnovu. Oni će biti izuzeti iz slučaja, u skladu sa ovim stavom, ako su, inter alia, prethodno već bili u nekom svojstvu uključeni u taj slučaj pred Sudom ili u bilo koji krivični predmet pred nacionalnim sudom u koji je bilo uključeno lice protiv koga se vodi istraga ili krivični postupak.

8. O izuzeću tužioca ili zamenika tužioca odluku donosi Žalbeno veće.

a) Izuzeće tužioca odnosno zamenika tužioca može u svako doba da zahteva i lice protiv koga se vodi istraga odnosno krivični postupak i to po svim osnovama predviđenim ovim članom;

b) Tužilac ili zamenik tužioca mogu da iznesu svoje mišljenje o predlogu za izuzeće.

9. Tužilac će postaviti savetnike iz reda pravnih stručnjaka za određena pitanja, posebno one koji su stručnjaci iz oblasti seksualnog nasilja, kao i nasilja nad decom.

Član 43.Sekretarijat

1. Sekretarijat je odgovoran za nesudske aspekte, upravljanje Sudom i njegovo funkcionisanje, bez prejudiciranja u pogledu funkcija i ovlašćenja tužioca predviđenih članom 42.

2. Na čelu Sekretarijata nalazi se sekretar, koji je glavni administrativni službenik. Sekretar obavlja svoje dužnosti pod nadzorom Predsednika Suda.

3. Sekretar i zamenik sekretara biće lica visokih moralnih karakteristika, visoko kompetentni i treba da odlično poznaju i tečno govore najmanje jedan od radnih jezika Suda.

4. Sudije biraju sekretara apsolutnom većinom glasova na tajnom glasanju, uzimajući u obzir sve preporuke Skupštine zemalja članica. Ukoliko se ukaže potreba, i prema preporuci sekretara, sudije na isti način biraju i zamenika sekretara.

5. Sekretar ima mandat u trajanju od pet godina, ima pravo na jedan ponovni izbor i radi puno radno vreme. Zamenik sekretara imaće mandat u trajanju od pet godina ili kraće, o čemu odlučuju sudije apsolutnom većinom glasova, i može da bude izabran na takvom osnovu da se zamenik sekretara poziva na dužnost prema potrebi.

6. Sekretar će uspostaviti Odeljenje za žrtve i svedoke u okviru Sekretarijata. Ovo odeljenje će, u dogovoru s tužilaštvom, obezbediti primenu zaštitnih i bezbednosnih mera,

savetodavnu i drugu pomoć svedocima, žrtvama koje se pojave pred Sudom i drugima koji su izloženi riziku zbog iskaza tih svedoka. Osoblje odeljenja čine stručnjaci za traume, uključujući traume u vezi sa krivičnim delima seksualnog nasilja.

Član 44.Osoblje

1. Tužilac i sekretar postaviće osoblje koje ima kvalifikacije neophodne za rad njihovih odeljenja. U slučaju tužioca, ovo uključuje i ovlašćenje da imenuje istražitelje.

2. Prilikom zapošljavanja osoblja, tužilac i sekretar obezbediće najviše standarde efikasnosti, stručnosti i integriteta i vodiće računa, mutatis mutandis, o kriterijumima postavljenim u članu 36, stav 8.

3. Sekretar će, uz pristanak predsedništva i tužioca, predložiti Pravilnik za osoblje u koji su uključena pravila i uslovi pod kojima će osoblje Suda biti postavljano, nagrađivano i razrešeno dužnosti. Pravilnik za osoblje biće odobren od strane Skupštine država članica.

4. Sud može, u izuzetnim okolnostima, da angažuje stručno osoblje koje im gratis ponude države članice, međuvladine ili nevladine organizacije, da bi pomogli u radu bilo kog organa Suda. Tužilac može da u ime tužilaštva prihvati bilo koju takvu ponudu. To osoblje će biti angažovano u skladu sa smernicama koje treba da donese Skupština država članica.

Član 45.Svečana obaveza

Pre preuzimanja dužnosti po ovom Statutu, sudije, tužilac, zamenici tužioca, sekretar i zamenik sekretara svečano će se obavezati na otvorenoj sednici Suda da će svoju dužnost obavljati nepristrasno i savesno.

Član 46.Razrešenje

1. Sudija, tužilac, zamenik tužioca, sekretar ili zamenik sekretara biće razrešeni dužnosti ukoliko je odluka o tome doneta u skladu sa stavom 2, u slučajevima kada to lice:

a) počini ozbiljan prekršaj ili ozbiljnu povredu njegove ili njene dužnosti po ovom Statutu, kako je to navedeno u Pravilniku o postupku i dokazima; ili

b) nije u mogućnosti da vrši svoju dužnost u skladu sa zahtevima ovog Statuta.

2. Odluku o razrešenju dužnosti sudije, tužioca ili zamenika tužioca u skladu sa stavom 1, doneće Skupština država članica tajnim glasanjem:

a) Odluka o razrešenju sudije donosi se dvotrećinskom većinom država članica, po preporuci usvojenoj dvotrećinskom većinom ostalih sudija.

b) Odluka o razrešenju tužioca donosi se apsolutnom većinom država članica.

c) Odluka o razrešenju zamenika tužioca donosi se apsolutnom većinom država članica, po preporuci tužioca.

3. Odluka o razrešenju sekretara ili zamenika sekretara donosi se apsolutnom većinom sudija.

4. Sudija, tužilac, zamenik tužioca, sekretar ili zamenik sekretara čije je vršenje dužnosti ili sposobnost da vrše svoju dužnost po ovom Statutu dovedena u pitanje po ovom članu, imaće priliku da predoče i da im budu predočeni dokazi i da ulažu predstavke u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima. Lice koje je u pitanju neće drugačije učestvovati u razmatranju ovog predmeta.

Član 47.Disciplinske mere

Sudija, tužilac, zamenik tužioca, sekretar ili zamenik sekretara koji su počinili povredu dužnosti koja je manje ozbiljne prirode od one opisane u članu 46, stav 1, biće disciplinski kažnjeni u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

Član 48.Privilegije i imuniteti

1. Sud će uživati takve privilegije i imunitete na teritoriji svake države članice kakvi su mu neophodni za obavljanje njegove dužnosti.

2. Sudije, tužilac, zamenici tužioca i sekretar uživaće, kada su angažovani na poslovima suda ili u vezi sa njima, iste privilegije i imunitete kakve imaju šefovi diplomatskih misija i zadržaće i nakon isteka njihovog mandata imunitet u sudskim postupcima bilo koje vrste u pogledu onoga što su rekli ili napisali i dela koja su počinili za vreme dok su obavljali svoje dužnosti.

3. Zamenik sekretara, osoblje tužilaštva i sekretarijata, uživaće privilegije i imunitete i imaće na raspolaganju sve što im je potrebno za obavljanje dužnosti u skladu sa sporazumom o privilegijama i imunitetima Suda.

4. Savetnici, stručnjaci, svedoci ili bilo koje drugo lice od koga se zahteva prisustvo na zasedanju Suda imaće tretman kakav je neophodan za pravilno funkcionisanje Suda, u skladu sa sporazumom o privilegijama i imunitetima Suda.

5. Privilegije i imunitete:

a) Sudije ili tužioca, može ukinuti apsolutna većina sudija.

b) Sekretara, može ukinuti Predsedništvo.

c) Zamenika tužioca ili osoblja tužilaštva, može ukinuti tužilac.

d) Zamenika sekretara i osoblja sekretarijata, može ukinuti Sekretar.

Član 49.Plate, naknade i troškovi

Sudije, tužilac, zamenici tužioca, sekretar i zamenik sekretara, imaće takve plate, naknade i isplatu troškova kakve odredi Skupština država članica. Ove plate i naknade neće biti umanjivane za vreme trajanja njihovog mandata.

Član 50.Službeni i radni jezici Suda

1. Službeni jezici Suda biće arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski. Presude Suda, kao i druge odluke kojima se pred Sudom rešavaju važna pitanja, biće objavljene na službenim jezicima. Predsedništvo će, u skladu sa kriterijumima ustanovljenim Pravilnikom o postupku i dokazima, zauzeti stav o tome za koje odluke se može smatrati da rešavaju važna pitanja u smislu ovog stava

2. Radni jezici Suda biće engleski i francuski. U Pravilniku o postupku i dokazima biće precizirano koji su to slučajevi u kojima se kao radni jezici mogu koristiti drugi službeni jezici.

3. Na zahtev bilo koje strane u postupku ili države kojoj je dopušteno da se uključi u postupak, Sud će odobriti da ta strana ili država koristi neki drugi jezik, osim engleskog i francuskog, pod uslovom da Sud smatra da je takvo odobrenje opravdano.

Član 51.Pravilnik o postupku i dokazima

1. Pravilnik o postupku i dokazima će stupiti na snagu nakon što budu usvojeni dvotrećinskom većinom glasova članica Skupštine država članica.

2. Izmene i dopune Pravilnika o postupku i dokazima može da predloži:

a) Svaka država članica;

b) Sudije, i to apsolutnom većinom; ili

c) Tužilac.

Takve izmene i dopune stupiće na snagu nakon što ih usvoji Skupština država članica dvotrećinskom većinom glasova.

3. Nakon usvajanja poslovnika i dokaznog postupka, u hitnim slučajevima kada poslovnik ne predviđa specifičnu situaciju pred Sudom, sudije mogu, dvotrećinskom većinom, da sastave privremeni poslovnik koji bi se primenjivao dok ne bude usvojen, izmenjen, dopunjen ili odbijen na narednom redovnom ili posebnom zasedanju Skupštine država članica.

4. Pravilnik o postupku i dokazima, njihove izmene i dopune i sva privremena pravila biće u skladu sa ovim Statutom. Izmene i dopune poslovnika i dokaznog postupka, kao i privremeni poslovnik, neće biti primenjivani retroaktivno na štetu lica koje je pod istragom ili se protiv njega vodi krivični postupak, ili je već osuđeno.

5. U slučaju neslaganja između Statuta i Pravilnika o postupku i dokazima, primenjivaće se Statut.

Član 52.Pravilnik Suda

1. Sudije će, u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima, usvojiti apsolutnom većinom glasova Pravilnik Suda, neophodan za rutinsko funkcionisanje Suda.

2. Tužilac i sekretar biće konsultovani prilikom razrade ovog Pravilnika i bilo kakvih izmena i dopuna ovom Pravilniku.

3. Pravilnik i njegove izmene i dopune stupiće na snagu po usvajanju, osim ako sudije ne odluče drugačije. Odmah po usvajanju, Pravilnik će biti prosleđen državama članicama da daju komentare. Ukoliko u roku od šest meseci nema prigovora od većine država članica, Pravilnik ostaje na snazi.

DEO 5. ISTRAGA I KRIVIČNI POSTUPAK

Član 53.Pokretanje istrage

1. Tužilac će pokrenuti istragu nakon što ispita i oceni informacije koje su njemu ili njoj dostavljene, osim ako on ili ona utvrdi da ne postoji razumna osnova za dalji postupak po ovom Statutu. Kod donošenja odluke da li da pokreće istragu ili ne, tužilac će razmotriti:

a) Da li informacije dostavljene tužiocu pružaju razumnu osnovu da veruje da je izvršeno ili da je u toku izvršenje krivičnog dela u nadležnosti Suda;

b) Da li je slučaj prihvatljiv ili bi bio prihvatljiv u smislu člana 17; i

c) Uzimajući u obzir težinu krivičnog dela i interese žrtava, postoje li i pored toga osnovani razlozi da se veruje da istraga ne bi služila interesima pravde.

Ukoliko tužilac odredi da nema razumne osnove za pokretanje postupka, a njegova ili njena odluka je zasnovana samo na tački (c) gore, on ili ona će o tome obavestiti Pretpretresno veće.

2. Ukoliko, nakon istrage, tužilac zaključi da nema dovoljno osnova za pokretanje postupka jer:

a) Nema dovoljno pravne ili činjenične osnove za izdavanje poternice ili sudskog poziva u smislu člana 58;

b) Slučaj nije prihvatljiv u smislu člana 17; ili

c) Krivični postupak nije u interesu pravde, uzimajući u obzir sve okolnosti, uključujući težinu krivičnog dela, interese žrtava i dob ili bolest navodnog izvršioca, kao i njegovu ili njenu ulogu u navodnom krivičnom delu;

tužilac će o svojoj odluci i razlozima za takvu odluku obavestiti Pretpretresno veće i državu koja je podnela prijavu po članu 14. ili Savet bezbednosti, ako se radi o slučaju u smislu člana 13, stav (b).

3. a) Na zahtev države koja je podnela prijavu po članu 14. ili Saveta bezbednosti, ako se radi o slučaju u smislu člana 13, stav (b), Pretpretresno veće može ponovo da razmotri odluku tužioca da ne pokreće postupak po st. 1. ili 2. i može da zahteva od tužioca da ponovo razmotri tu odluku.

b) Pored toga, Pretpretresno veće može, na vlastitu inicijativu, ponovo razmotriti odluku tužioca da ne pokreće postupak ako je ona zasnovan jedino na st. 1(c) ili 2(c). U tom slučaju, odluka tužioca stupa na snagu samo ako je potvrđena od Pretpretresnog veća.

4. Tužilac može u svako doba da ponovo razmotri odluku o ne pokretanju istrage ili krivičnog postupka, na osnovu novih činjenica ili informacija.

Član 54.Dužnosti i ovlašćenja tužioca u istrazi

1. Tužilac će:

a) Proširiti istragu da bi ustanovio istinu i utvrdio sve činjenice i dokaze bitne za ocenu da li postoji krivična odgovornost po ovom Statutu, i pri tome podjednako istražuje inkriminišuće i činjenice koje oslobađaju odgovornosti;

b) Preduzeti odgovarajuće mere da obezbedi efikasnu istragu i vođenje krivičnog postupka za krivična dela u nadležnosti Suda, poštujući pri tome interese i ličnu situaciju žrtava i svedoka, uključujući dob, pol u smislu člana 7, stava 3, kao i zdravlje, te uzimajući u obzir prirodu krivičnog dela, posebno u slučajevima gde krivično delo uključuje seksualno nasilje, nasilje zasnovano na pripadnosti određenom polu ili nasilje nad decom; i

c) U potpunosti poštovati prava lica u skladu sa ovim Statutom.

2. Tužilac može da sprovodi istragu na teritoriji države:

a) U skladu sa odredbama Dela 9; ili

b) Po ovlašćenju Pretpretresnog veća, po članu 57, stav 3(d).

3. Tužilac može da:

a) Prikupi i ispita dokaze;

b) Zahteva prisustvo lica pod istragom, žrtava i svedoka i da ih ispituje;

c) Traži saradnju svake države ili međuvladine organizacije, ili dogovor u skladu sa svojim nadležnostima i/ili mandatom;

d) Sklapa takve dogovore ili sporazume koji nisu u suprotnosti sa ovim Statutom, kako bi se olakšala saradnja s državom, međunarodnom organizacijom ili određenim licem;

e) Odbije da otkrije, u bilo kojoj fazi postupka, dokumente ili informacije koje su mu dostavljene kao poverljive i isključivo u svrhu pribavljanja novih dokaza, osim uz pristanak onoga koji mu je dostavio informacije; i

f) Preduzme neophodne mere ili zahteva njihovo preduzimanje u cilju obezbeđivanja poverljivosti informacija, zaštite nekog lica ili očuvanje dokaza.

Član 55.Prava lica u toku istrage

1. U toku istrage po ovom Statutu, lice:

a) Ne sme biti prisiljeno da okrivi sebe samog ili da prizna krivicu;

b) Neće biti podvrgnuto nikakvom obliku prisile, prinude ili pretnje, mučenju ili bilo kom drugom obliku okrutnog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kazne;

c) Ako je ispitivano na jeziku različitom od jezika koji to lice u potpunosti razume i govori, imaće besplatnu pomoć kompetentnog tumača i takve prevode kakvi su neophodni da se zadovolje zahtevi pravičnosti; i

d) Neće biti samovoljno hapšeno ili pritvarano i neće biti lišeno slobode osim na takvim osnovama i u skladu sa takvim postupkom kakav je predviđen ovim Statutom.

2. Tamo gde ima osnova da se veruje da je lice počinilo krivično delo u nadležnosti Suda i da će to lice biti ispitivano bilo od strane tužioca ili od strane državnih vlasti, u skladu sa zahtevom postavljenim u članu 9, to lice će imati i sledeća prava o kojima će biti obavešteno pre ispitivanja:

a) Pravo da, pre početka ispitivanja, bude obavešteno da postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo u nadležnosti Suda;

b) Pravo da se brani ćutanjem, bez mogućnosti da se na osnovu ovakve odbrane oglasi krivim ili nevinim;

c) Pravo na pravnu pomoć po svom izboru, ili, ako je nema, pravo da mu se takva pomoć obezbedi u svakom slučaju kada to zahtevaju interesi pravde, i da je ta pomoć besplatna, ako lice nema dovoljno sredstava za to; i

d) Pravo da bude ispitan u prisustvu branioca, osim ako se lice dobrovoljno ne odrekne svog prava na branioca.

Član 56.Uloga Pretpretresnog veća u sprovođenju istrage

1. a) U slučaju da tužilac smatra da sprovođenje istrage predstavlja jedinstvenu priliku za pribavljanje svedočenja ili iskaza svedoka ili za ispitivanje, prikupljanje ili proveru dokaza, koji možda neće biti kasnije dostupni za potrebe suđenja, tužilac će o tome obavestiti Pretpretresno veće.

b) U tom slučaju, Pretpretresno veće može, na zahtev tužioca, da preduzme neophodne mere kako bi se obezbedila efikasnost i integritet postupka i, posebno, da bi se zaštitila prava odbrane.

c) Ukoliko Pretpretresno veće ne naredi drugačije, tužilac će obezbediti relevantne informacije licu koje je uhapšeno ili se pojavilo pred Sudom na osnovu sudskog poziva u vezi sa istragom, na koju se odnosi tačka (a), da bi se saslušao iskaz tog lica.

2. Mere na koje se odnosi stav 1(a) uključuju:

a) Davanje preporuka ili naredbi da se sprovede odgovarajući postupak;

b) Ukazivanje da se napravi zapisnik o postupku;

c) Imenovanje veštaka radi pružanja odgovarajuće pomoći;

d) Ovlašćivanje branioca za lice koje je uhapšeno ili se pojavilo pred Sudom na osnovu sudskog poziva da učestvuje, ili u slučaju kada još nije došlo do hapšenja ili pojavljivanja pred Sudom, ili branilac nije određen, imenovanje drugog branioca da prisustvuje i zastupa interese odbrane;

e) Imenovanje jednog od svojih članova ili, ako je neophodno, drugog raspoloživog sudiju Pretpretresnog ili Pretresnog veća, da prate postupak i izdaju preporuke ili naredbe u vezi sa prikupljanjem i očuvanjem dokaza i ispitivanjem lica;

f) Preduzimanje drugih mera neophodnih za prikupljanje i očuvanje dokaza.

3. a) U slučaju da tužilac nije tražio preduzimanje mera u skladu sa ovim članom, ali Pretpretresno veće smatra da su takve mere neophodne da bi se sačuvali dokazi za koje smatra da su od presudnog značaja za odbranu na suđenju, ovo veće će konsultovati tužioca da bi ustanovili da li postoji dobar razlog za to što tužilac nije zahtevao preduzimanje mera. Ukoliko nakon konsultacija Pretpretresno veće zaključi da su razlozi zbog kojih tužilac nije zahtevao preduzimanje mera neopravdani, Pretpretresno veće može preduzeti takve mere na vlastitu inicijativu.

c) Tužilac može da uloži žalbu na odluku Pretpretresnog veća da deluje na vlastitu inicijativu u skladu sa ovim stavom. Odluka o ovoj žalbi donosi se po hitnom postupku.

4. Prihvatljivost dokaza prikupljenih i sačuvanih za suđenje u skladu sa ovim članom, ili zapisnik u vezi sa tim, utvrđuje se na suđenju u skladu sa članom 69. i daje im se takva težina kakvu odredi Sudsko veće.

Član 57.Funkcije i ovlašćenja Pretpretresnog veća

1. Ukoliko nije drugačije predviđeno ovim Statutom, Pretpretresno veće obavlja svoje funkcije u skladu sa odredbama ovog člana.

2. a) Naredbe ili presude Pretpretresnog veća donete u skladu sa čl. 15, 18, 19 i članom 54, stav 2, članom 61, stav 7. i članom 72. moraju biti donete većinom glasova sudija ovog veća.

b) U svim drugim slučajevima, jedan sudija može da obavlja funkcije predviđene ovim Statutom, ako nije drugačije propisano Pravilnikom o postupku i dokazima ili većinom glasova Pretpretresnog veća.

3. Pored ostalih funkcija propisanih ovim Statutom, Pretpretresno veće može:

a) Na zahtev tužioca, izdati naredbe i naloge neophodne za sprovođenje istrage;

b) Na zahtev lica koje je uhapšeno ili se odazvalo sudskom pozivu u smislu člana 58, izdati naredbu, uključujući i mere opisane u članu 56. ili zahtevati saradnju propisanu u delu 9. kakva je potrebna da bi se obezbedila pomoć licu u pripremanju njegove ili njene odbrane;

c) Kada je potrebno, obezbediti zaštitu i privatnost žrtava i svedoka, očuvanje dokaza, zaštitu lica koja su uhapšena ili su se pojavila pred Sudom na osnovu sudskog poziva, kao i zaštitu podataka koji su od značaja za državnu bezbednost;

d) Ovlastiti tužioca da preduzme određene istražne radnje na teritoriji države članice bez prethodno obezbeđene saradnje od strane te države u duhu odredbi Dela 9, ako Pretpretresno veće, kad god je to moguće, imajući u vidu stavove te države, utvrdi da u datom slučaju država nije u mogućnosti da ispuni zahtev za saradnjom zbog toga što nema na raspolaganju nikakav organ vlasti ili deo pravosudnog sistema nadležan da ispuni zahtev za saradnjom u skladu sa Delom 9.

e) Kada je izdat nalog za hapšenje ili je upućen sudski poziv u smislu člana 58, a poklanjajući dužnu pažnju snazi dokaza i pravima zainteresovanih strana, kako je propisano ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima, zahtevati saradnju država u skladu sa članom 93, stav 1(k), da preduzmu zaštitne mere u smislu oduzimanja prava, u prvom redu u interesu žrtava.

Član 58.Izdavanje naloga za hapšenje i sudskog poziva

od strane Pretpretresnog veća

1. U svakom trenutku posle početka istrage, Pretpretresno veće izdaje na zahtev tužioca nalog za hapšenje lica ako, nakon što je pregledalo zahtev i dokaze ili druge informacije koje je podneo tužilac, zaključi da:

a) Postoji osnovana sumnja da je to lice izvršilo krivično delo u nadležnosti Suda; i

b) Hapšenje lica je neophodno iz sledećih razloga:

(i) Da bi se obezbedilo pojavljivanje lica pred Sudom;

(ii) Da bi se sprečilo da to lice ometa sprovođenje istrage ili dalji krivični postupak, ili

(iii) Gde je to primenjivo, da bi se sprečilo da lice nastavi sa izvršenjem tog krivičnog dela ili krivičnog dela u vezi sa njim, koje je u nadležnosti Suda i proizlazi iz istih okolnosti.

2. Zahtev tužioca mora da sadrži:

a) Ime lica i druge relevantne identifikacione podatke;

b) Poseban opis krivičnih dela u nadležnosti Suda koja se tom licu stavljaju na teret;

c) Kratko izlaganje činjenica za koje se smatra da čine to krivično delo;

d) Kratak prikaz dokaza i bilo kojih drugih informacija koje čine razumnu osnovu da se veruje da je lice izvršilo ta krivična dela; i

e) Razlog zbog kojeg tužilac veruje da je hapšenje tog lica neophodno.

3. Nalog za hapšenje mora da sadrži:

a) Ime lica i druge relevantne identifikacione podatke;

b) Poseban opis krivičnih dela u nadležnosti Suda zbog kojih se zahteva hapšenje tog lica;

c) Kratko izlaganje činjenica za koje se smatra da čine to krivično delo;

4. Nalog za hapšenje će ostati na snazi dok Sud ne naredi drugačije.

5. Na osnovu naloga za hapšenje, Sud može da zahteva privremeno hapšenje ili predaju lica u saglasnosti sa Delom 9.

6. Tužilac može zahtevati od Pretpretresnog veća da izmeni nalog za hapšenje tako što će ga promeniti ili dopuniti u pogledu krivičnih dela koja se u njemu navode. Pretpretresno

veće će izmeniti nalog za hapšenje ukoliko smatraju da postoje razumne osnove da se veruje da je lice izvršilo izmenjena ili dodatna krivična dela.

7. Kao alternativu nalogu za hapšenje, tužilac može podneti prijavu kojom zahteva od Pretpretresnog veća da uputi sudski poziv tom licu. Ukoliko Pretpretresno veće smatra da postoje razumne osnove da se veruje da je lice počinilo navedeni zločin i da je poziv dovoljan da obezbedi pojavljivanje tog lica pred Sudom, uputiće sudski poziv, sa ili bez uslova koji ograničavaju slobodu (osim pritvora), a koji su predviđeni nacionalnim zakonodavstvom. Sudski poziv će sadržati:

a) Ime lica i druge relevantne identifikacione podatke;

b) Određeni datum kada lice treba da se pojavi pred Sudom;

c) Poseban opis krivičnih dela u nadležnosti Suda koja se tom licu stavljaju na teret;

d) Kratko izlaganje činjenica za koje se smatra da čine to krivično delo.

Poziv se dostavlja lično.

Član 59.Postupak hapšenja u državi pritvora

1. Država članica koja je primila zahtev za privremeno hapšenje ili hapšenje i predaju, odmah će preduzeti korake da se uhapsi lice koje je u pitanju u skladu sa zakonom i odredbama Dela 9.

2. Uhapšeno lice se odmah sprovodi nadležnim sudskim vlastima države pritvora, koja će u skladu sa zakonima države utvrditi:

a) Da li se nalog za hapšenje odnosi na to lice;

b) Da li je postupak hapšenja lica izvršen u skladu sa pravilima; i

c) Da li su poštovana prava tog lica.

3. Uhapšeno lice će imati pravo da od nadležnih vlasti države pritvora zahteva privremeno puštanje na slobodu do predaje Sudu.

4. Kod donošenja odluke o bilo kom takvom zahtevu, nadležne vlasti države pritvora će razmotriti, u zavisnosti od težine navedenih krivičnih dela, da li postoje hitne i izuzetne okolnosti kojima bi se opravdalo privremeno oslobađanje i da li postoje jemstva kojima se obezbeđuje da država pritvora može da ispuni svoju obavezu da lice preda Sudu. Nadležne vlasti države pritvora nemaju pravo da razmatraju da li je nalog za hapšenje izdat u skladu sa članom 58, stav 1(a) i (b).

5. Pretpretresno veće će biti obavešteno o svakom zahtevu za privremeno puštanje na slobodu i daće preporuke nadležnim vlastima države pritvora. Nadležne vlasti države pritvora u potpunosti će razmotriti takve preporuke, uključujući i preporuke o merama za sprečavanje bekstva lica pre donošenja odluke.

6. Ukoliko se licu odobri privremeno puštanje na slobodu, Pretpretresno veće može zahtevati periodične izveštaje o statusu privremenog puštanja na slobodu.

7. Čim država pritvora dobije naređenje da izvrši predaju, to lice će biti izručeno Sudu što je pre moguće.

Član 60.Početak postupka pred Sudom

1. Nakon predaje lica Sudu, ili pojavljivanja lica pred Sudom dobrovoljno ili po sudskom pozivu, Pretpretresno veće će utvrditi da je lice obavešteno o krivičnim delima koja se njemu ili njoj stavljaju na teret, kao i o njegovim ili njenim pravima po ovom Statutu, uključujući i pravo da zahteva privremeno puštanje na slobodu do početka suđenja.

2. Lice za koje je izdat nalog za hapšenje može zahtevati privremeno puštanje na slobodu do početka suđenja. Ukoliko Pretpretresno veće utvrdi da su ispunjeni uslovi predviđeni u članu 58, stav 1, lice će ostati u pritvoru. Ukoliko utvrdi drugačije, Pretpretresno veće će uslovno ili bezuslovno pustiti lice na slobodu.

3. Pretpretresno veće će periodično razmatrati svoju odluku o oslobađanju ili pritvaranju lica i može to učiniti u svakom trenutku po zahtevu tužioca ili okrivljenog lica. Posle ponovnog razmatranja, može promeniti svoju odluku o pritvaranju, puštanju na slobodu ili uslovima puštanja na slobodu, ukoliko utvrdi da tako zahtevaju izmenjene okolnosti.

4. Pretpretresno veće će se starati da lice ne bude u pritvoru nerazuman vremenski period pre suđenja, i to zbog neopravdanog odugovlačenja od strane tužioca. Ukoliko dođe to takvog odugovlačenja, Sud će razmotriti uslovno ili bezuslovno puštanje lica na slobodu.

5. Ako je potrebno, Pretpretresno veće može izdati nalog za hapšenje lica da obezbedi prisustvo lica koje je bilo oslobođeno.

Član 61.Potvrda optužnice pre suđenja

1. U skladu sa odredbama stava 2, u razumnom vremenskom periodu nakon predaje ili dobrovoljnog pojavljivanja lica pred Sudom, Pretpretresno veće će saslušati lice da bi potvrdilo optužbe na osnovu kojih tužilac zahteva da se održi suđenje. Saslušanje će biti održano u prisustvu tužioca i optuženog lica, kao i njegovog ili njenog branioca.

2. Pretpretresno veće može, na zahtev tužioca ili na vlastitu inicijativu, da održi saslušanje u odsustvu optuženog lica, da bi potvrdilo optužbe na osnovu kojih tužilac zahteva da se održi suđenje u sledećim slučajevima:

a) Lice se odreklo njegovog ili njenog prava da bude prisutno; ili

b) Lice je pobeglo ili se ne može pronaći i preduzete su sve razumne radnje da se obezbedi njegovo ili njeno pojavljivanje pred Sudom, te da se lice obavesti o optužbama i da će saslušanje u cilju potvrde tih optužbi biti održano.

U tom slučaju, lice će zastupati branilac u onim slučajevima gde Pretpretresno veće utvrdi da je to u interesu pravde.

3. U razumnom vremenskom periodu pre saslušanja:

a) Licu mora biti dostavljena kopija optužnice na osnovu koje tužilac namerava da lice izvede pred Sud;

b) Lice mora biti obavešteno o dokazima na koje će se tužilac pozivati prilikom saslušanja.

Pretpretresno veće može da izda naredbe u vezi sa otkrivanjem informacija u svrhu saslušanja.

4. Pre saslušanja, tužilac može nastaviti istragu i može da dopuni ili povuče bilo koju od optužbi. Lice će biti blagovremeno obavešteno pre saslušanja o bilo kakvim izmenama ili povlačenju optužbi. U slučaju povlačenja optužbi, tužilac će obavestiti Pretpretresno veće o razlozima za njihovo povlačenje.

5. Na saslušanju, tužilac će potkrepiti svaku od optužbi sa dovoljno dokaza kako bi bilo dovoljno osnova da se veruje da je lice izvršilo krivično delo za koje se tereti. Tužilac može da se osloni na potvrđene ili izvedene dokaze i ne mora da poziva svedoke koji bi trebalo da svedoče na suđenju.

6. Na saslušanju, lice može da:

a) Ospori navode optužnice;

b) Ospori dokaze koje je izneo tužilac; i

c) Iznese dokaze.

7. Pretpretresno veće će, na osnovu saslušanja, odrediti da li postoji dovoljno dokaza da se osnovano veruje da je lice izvršilo svako od krivičnih dela za koja se tereti. Na osnovu svoje odluke, Pretpretresno veće će:

a) Potvrditi optužbe za koje je utvrdilo da postoji dovoljno dokaza i predati lice Sudskom veću na suđenje za potvrđene optužbe;

b) Odbiti da potvrdi navode optužnice za koje je utvrđeno da ne postoji dovoljno dokaza;

c) Odložiti saslušanje i zahtevati od tužioca da razmotri sledeće:

(i) Dostavljanje novih dokaza ili sprovođenje dalje istrage vezano za određenu optužbu;

(ii) Izmenu optužnice zbog toga što podneti dokazi ukazuju da je izvršeno drugo krivično delo u nadležnosti Suda.

8) Tamo gde Pretpretresno veće odbije da potvrdi optužnicu, tužilac nije time sprečen da kasnije zahteva njeno potvrđivanje, ukoliko njegov zahtev bude potkrepljen novim dokazima.

9) Pošto su navodi optužnice potvrđeni i pre početka suđenja, tužilac može, uz dozvolu Pretpretresnog veća i pošto je obavestio okrivljenog, da izmeni optužnicu. Ukoliko tužilac želi da doda nove optužbe ili da ranije optužbe zameni ozbiljnijim, mora da se održi saslušanje po ovom članu da bi se te optužbe potvrdile. Po započinjanju suđenja, tužilac može uz dozvolu Pretpretresnog veća da povuče optužbe.

10) Svaki ranije izdati nalog prestaje da važi vezano za optužbe koje nije potvrdilo Pretpretresno veće ili je tužilac odustao od krivičnog gonjenja.

11) Kada je optužnica potvrđena u skladu sa ovim članom, Predsedništvo će konstituisati Sudsko veće koje će, u skladu sa stavom 9. i članom 64, stav 4, biti odgovorno za dalje vođenje krivičnog postupka i koje može da vrši sve funkcije Pretpretresnog veća koje su relevantne i primenjive u tom postupku.

DEO 6. SUĐENJE

Član 62.Mesto suđenja

Ukoliko se drugačije ne odluči, suđenje će biti održano u sedištu Suda.

Član 63.Suđenje u prisustvu optuženog

1. Optuženi će biti prisutan za vreme suđenja.

2. Ukoliko optuženi, prisustvujući suđenju pred Sudom, ometa suđenje, Sudsko veće može da ukloni optuženog i da njemu ili njoj omogući da prati suđenje i daje instrukcije svom braniocu izvan sudnice posredstvom komunikacione tehnologije, ukoliko je njena primena potrebna. Takve mere će biti preduzete samo u izuzetnim okolnostima, pošto su se ostale razumne alternative pokazale neodgovarajućim i samo onoliko dugo koliko je to neophodno.

Član 64.Funkcije i ovlašćenja Sudskog veća

1. Funkcije i ovlašćenja Sudskog veća navedene u ovom članu vršiće se u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima.

2. Pretresno veće će obezbediti pravično i ekspeditivno suđenje sprovedeno uz puno poštovanje prava optuženog i sa dužnim obzirom prema zaštiti žrtava i svedoka.

3. Nakon što, u skladu sa odredbama Statuta, Pretresnom veću bude dodeljen predmet za suđenje, ono je ovlašćeno da:

a) Obavi savetovanje sa strankama u postupku i usvoji ona pravila koja su neophodna da se obezbedi pravično i ekspeditivno vođenje postupka;

b) Odredi jezik ili jezike koji će se koristiti u toku suđenja; i

c) U skladu sa odgovarajućim uslovima iz ovog Statuta, omogući objavljivanje dokumenata ili informacija koji nisu ranije objavljeni, blagovremeno pre početka suđenja da bi se omogućila adekvatna priprema za suđenje.

4. Pretresno veće može, ako je to neophodno za njegovo efikasno i pravično funkcionisanje, uputiti prethodna pitanja Pretpretresnom veću ili, ako je potrebno, nekom drugom sudiji Pretpretresnog odeljenja.

5. Po prethodnom obaveštenju stranaka u postupku, Pretresno veće može, ako to smatra odgovarajućim, da objedini ili razdvoji postupak koji se vodi protiv više lica.

6. Vršeći svoje funkcije pre početka suđenja ili za vreme trajanja suđenja, Pretresno veće može, ako je potrebno:

a) Vršiti bilo koju funkciju Pretpretresnog veća na koju se odnosi član 61, stav 11;

b) Zahtevati prisustvo i svedočenje svedoka, te podnošenje na uvid dokumenata i drugih dokaza, uz pomoć država, ako je neophodno, kako je propisano ovim Statutom;

c) Obezbediti zaštitu poverljivih informacija;

d) Naložiti prikupljanje novih dokaza, kao dodatak onima koji su već prikupljeni pre suđenja ili predočeni od stranaka u postupku za vreme suđenja;

e) Obezbediti zaštitu optuženih, svedoka i žrtava; i

f) Doneti odluku o svim drugim bitnim pitanjima.

7. Suđenje će biti javno. Pretresno veće može, međutim, odrediti da posebne okolnosti zahtevaju da određeni postupci budu sprovedeni na zatvorenoj sednici, iz razloga navedenih u članu 68. ili da bi se zaštitile poverljive ili osetljive informacije koje se podnose kao dokazi.

8. a) Na početku suđenja, Pretresno veće mora da pročita optuženom navode optužnice prethodno potvrđene od Pretpretresnog veća. Pretresno veće će se uveriti da optuženi razume prirodu optužbi. Njemu ili njoj biće omogućeno da prizna krivicu u skladu sa članom 65. ili da se izjasni kao nevin.

b) Na suđenju, predsedavajući sudija može da usmerava postupak, uključujući i to da on bude pravično i nepristrasno sproveden. Prateći uputstva predsedavajućeg sudije, stranke u postupku mogu podnositi dokaze u skladu sa odredbama ovog Statuta.

9. Pretresno veće će imati, inter alia, ovlašćenje da po predlogu stranaka u postupku ili na vlastitu inicijativu:

a) Donese odluku o prihvatljivosti ili važnosti dokaza; i

b) Preduzme sve potrebne korake da održi red za vreme saslušanja.

10. Pretresno veće će obezbediti da se sačini celokupan zapisnik sa suđenja, kojim se tačno prikazuje tok suđenja, te da ga vodi i čuva sekretar.

Član 65.Postupak u slučaju priznanja krivice

1. U slučaju da okrivljeni prizna krivicu u skladu sa članom 64, stav 8(a), Pretresno veće će utvrditi:

a) Da li optuženi razume prirodu i posledice priznavanja krivice;

b) Da li je izjava o priznanju krivice data dobrovoljno nakon odgovarajuće konsultacije sa braniocem; i

c) Da li je izjava o priznanju krivice potkrepljena činjenicama iz predmeta koje su sadržane u:

(i) Optužbama iznetim od strane tužioca i priznatim od strane optuženog;

(ii) Bilo kom drugom materijalu koji je podneo tužilac, kojim se dopunjava optužnica i koji prihvata optuženi; i

(iii) Bilo kom drugom dokazu, kao što su izjave svedoka, koji su izneli tužilac ili optuženi.

2. Ukoliko Pretresno veće nađe da su utvrđena pitanja na koja se odnosi stav 1, razmotriće priznanje krivice, zajedno sa svim drugim predočenim dodatnim dokazima, utvrđujući osnovne činjenice koje su neophodne za dokazivanje priznatog krivičnog dela i može da osudi optuženog za to krivično delo.

3. Ukoliko Pretresno veće nađe da nisu utvrđena pitanja na koja se odnosi stav 1, smatraće da priznanje krivice nije dato, te će u tom slučaju naložiti da se suđenje nastavi po uobičajenom sudskom postupku ustanovljenom ovim Statutom i može predmet ustupiti drugom Pretresnom veću.

4. Ukoliko je Pretresno veće mišljenja da je u interesu pravde, a pogotovo u interesu žrtava, potrebno podrobnije i detaljnije prezentovanje činjenica u vezi sa predmetom, Pretresno veće je ovlašćeno da:

a) Zahteva od tužioca da predoči dodatne dokaze, uključujući i izjave svedoka; ili

b) Naloži da se suđenje nastavi po uobičajenom sudskom postupku ustanovljenom ovim Statutom, u kom slučaju će smatrati da priznanje krivice nije dato i može predmet ustupiti drugom Pretresnom veću.

5. Bilo kakve rasprave između tužioca i odbrane u pogledu izmena optužnice, priznanja krivice ili izricanja kazne, neće biti obavezujuće za Sud.

Član 66.Pretpostavka nevinosti

1. Niko se ne može smatrati krivim dok se njegova krivica ne dokaže pred Sudom u skladu sa primenjivim pravom.

2. Teret dokazivanja krivice optuženog je na tužiocu.

3. Da bi osudio okrivljenog, Sud mora da bude ubeđen da je optuženi kriv i da u tom smislu nema nikakve razumne sumnje.

Član 67.Prava optuženog

1. Kod utvrđivanja bilo kakvih optužbi, optuženi će imati pravo na javno saslušanje, imajući u vidu odredbe ovog Statuta, pravo na pravično i nepristrasno saslušanje i na sledeći minimum garancija, koje treba da budu primenjene prema svakom bez izuzetka:

a) Da bez odlaganja i do detalja bude informisan o prirodi, razlogu i sadržaju optužnice, na jeziku koji optuženi u potpunosti razume i govori;

b) Da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremu odbrane i da slobodno komunicira sa braniocem koga je optuženi sam izabrao i u koga ima poverenje;

c) Da mu se sudi bez nepotrebnog odlaganja;

d) Da u skladu sa članom 63, stav 2, bude prisutan na suđenju, da odbranu iznosi lično ili posredstvom branioca koga je sam izabrao, a ukoliko optuženi nema pravnu pomoć, da bude obavešten o ovom pravu i da mu Sud dodeli branioca kad god je to zahtevano interesima pravde, i to besplatno ukoliko okrivljeni nema dovoljno sredstava da snosi te troškove;

e) Da ispituje, ili je ispitao, svedoke koji svedoče protiv njega ili nje i da mu se omogući prisustvo i ispitivanje svedoka koji će svedočiti u njegovu ili njenu korist, pod istim uslovima kao i svedoci koji svedoče protiv njega ili nje. Optuženi će takođe imati pravo da iznosi odbranu i predočava druge dokaze prihvatljive po ovom Statutu;

f) Da ima besplatnu pomoć kompetentnog tumača i takve prevode kakvi su neophodni da se zadovolje zahtevi pravičnosti, ukoliko bilo koja od procesnih radnji pred Sudom ili dokument predstavljen Sudu nisu na jeziku koji optuženi u potpunosti razume i govori;

g) Da ne bude prisiljavan da svedoči ili da priznaje krivicu, kao i da se brani ćutanjem, gde se to ćutanje neće uzimati u obzir kod određivanja njegove krivice ili nevinosti;

h) Da bez zakletve daje usmenu ili pismenu izjavu u njegovu ili njenu odbranu; i

i) Da se ne može na njega ili nju prebacivati teret dokazivanja krivice.

2. U prilogu drugim objavama koje obezbeđuje ovaj Statut, tužilac će u što kraćem roku otkriti dokaze koje poseduje ili koji su pod njegovom kontrolom, a za koje veruje da ukazuju ili mogu da ukažu na nevinost optuženog ili da umanje njegovu krivicu, ili koji mogu da utiču na verodostojnost dokaznog materijala optužbe. U slučaju sumnje u vezi sa primenom ovog stava, odluku će doneti Sud.

Član 68.Zaštita žrtava i svedoka i njihovo učešće

u postupku

1. Sud će preduzeti odgovarajuće mere u cilju bezbednosti i zaštite fizičkog i psihičkog integriteta, dostojanstva i privatnosti žrtava i svedoka. U preduzimanju ovih mera Sud će uzeti u obzir sve relevantne činioce, uključujući dob, pol u smislu člana 7, stav 3, i zdravlja, kao i prirodu krivičnog dela, posebno, ali ne i isključivo, gde krivično delo uključuje seksualno nasilje ili nasilje zasnovano na polnim različitostima ili nasilje nad decom. Tužilac će preduzeti takve mere posebno u fazi istrage i pokretanja krivičnog postupka za navedena krivična dela. Ove mere ni na koji način neće uticati na pravično i nepristrasno suđenje.

2. Kao izuzetak od načela javnosti postupka propisanog članom 67. Statuta, Pretresno veće može u cilju zaštite žrtava, svedoka ili optuženog, bilo koji deo postupka sprovesti in camera ili dozvoliti da se dokazi prezentuju elektronskim putem ili drugim specijalnim sredstvima. Ovakve mere će se posebno primeniti u slučaju kada se radi o žrtvi seksualnog nasilja ili o detetu koje je žrtva ili svedok, ukoliko Sud nije drugačije odredio, imajući u vidu sve okolnosti, posebno mišljenje žrtava ili svedoka.

3. U slučaju da su ugroženi lični interesi žrtava, Sud će dozvoliti da njihova mišljenja i interesi budu predstavljeni i razmatrani u onim fazama postupka koje Sud oceni kao odgovarajuće i na način koji neće uticati na ili biti u nedoslednosti sa pravima optuženog ili pravičnim i nepristrasnim suđenjem. Takva mišljenja i interesi biće predstavljeni od strane pravnih zastupnika žrtava, ukoliko to Sud smatra odgovarajućim, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

4. Odeljenje za zaštitu žrtava i svedoka može tužiocu ili Sudu predložiti odgovarajuće zaštitne mere, sprovođenje bezbednosnih mera i davanje pravnih saveta i pomoći, kako je navedeno u članu 43, stav 6.

5. U slučajevima u kojima otkrivanje dokaza ili informacija u skladu sa ovim Statutom može dovesti do ugrožavanja bezbednosti svedoka ili njegove ili njene porodice, tužilac može

da u cilju procesnih radnji koje prethode samom suđenju, zadrži te dokaze ili informacije i umesto njih podnese samo kratak rezime. Takve mere će biti preduzete na način koji neće uticati na ili biti u nedoslednosti sa pravima optuženog ili pravičnim i nepristrasnim suđenjem.

6. Država može da podnese zahtev za preduzimanje neophodnih mera u pogledu zaštite njenih službenika ili predstavnika, kao i zaštite poverljivih i osetljivih informacija.

Član 69.Dokazi

1. U skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, svaki od svedoka će se, pre svedočenja, obavezati u pogledu istinitosti svedočenja datog od tog svedoka.

2. Svedok na suđenju svoju izjavu daje lično, osim u slučaju mera propisanih članom 68. ili Pravilnikom o postupku i dokazima. Sud, takođe, može dozvoliti viva voce (usmenu) ili snimljenu izjavu svedoka posredstvom video ili audio tehnologije, kao i uvođenje dokumenata i transkripta, u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima. Ove mere neće uticati na prava optuženog ili biti u nedoslednosti s njima.

3. Stranke u postupku mogu podneti dokaze relevantne za predmet, u skladu sa članom 64. Sud je ovlašćen da zahteva podnošenje svih dokaza koje smatra neophodnim za utvrđivanje istine.

4. Sud donosi odluku o važnosti ili prihvatljivosti bilo kog dokaza, uzimajući u obzir, inter alia, njihovu dokaznu vrednost i bilo kakav uticaj koji takav dokaz može imati na pravično suđenje ili pravičnu ocenu iskaza svedoka, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

5. Sud će uvažavati i poštovati privilegije poverljivosti, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

6. Sud ne traži dokaze o očiglednim činjenicama, ali o njima može da sačini službenu belešku.

7. Dokazi dobijeni sredstvima kojima se povređuje ovaj Statut ili međunarodno priznata ljudska prava, neće biti prihvatljiva ukoliko:

a) Ta povreda izaziva opravdanu sumnju u pouzdanost dokaza; ili

b) Prihvatanje dokaza bi bilo u suprotnosti sa integritetom postupka i ozbiljno bi ga ugrozilo.

8. Prilikom odlučivanja o relevantnosti i prihvatljivosti dokaza prikupljenih od strane države, Sud neće odlučivati o primeni nacionalnog prava te države.

Član 70.Povrede pravilnosti i zakonitosti postupka

1. Sud ima nadležnost nad sledećim povredama zakonitosti postupka kada su namerno izvršene:

a) Lažno svedočenje, kada je lice obavezno da govori istinu, u skladu sa članom 69, stav 1;

b) Podnošenje dokaza za koje stranka u postupku zna da su lažni ili falsifikovani;

c) Podmićivanje svedoka, ometanje ili mešanje u pitanja vezana za pojavljivanje ili davanje izjave svedoka, sprovođenje osvete prema svedoku zbog njegovog svedočenja i uništavanje, manipulisanje ili ometanje prikupljanja dokaza;

d) Ometanje, zastrašivanje ili podmićivanje službenika Suda u cilju prisiljavanja ili nagovaranja službenika da ne izvrši, ili da nepravilno vrši, njegove ili njene dužnosti;

e) Sprovođenje osvete protiv službenika Suda zbog obavljanja njihovih dužnosti ili zbog obavljanja dužnosti drugih službenika;

f) Nuđenje ili primanje mita od strane službenika Suda u vezi sa vršenjem njegove ili njene zvanične dužnosti.

2. U sprovođenju nadležnosti povodom povreda u smislu ovog člana, Sud će se voditi načelima i postupcima predviđenim Pravilnikom o postupku i dokazima. Uslovi za obezbeđivanje međunarodne saradnje sa Sudom, u pogledu postupaka koji se pred njim vode u smislu ovog člana, biće određeni domaćim zakonima države od koje se saradnja traži.

3. U slučaju donošenja osuđujuće presude, Sud može da izrekne kaznu zatvora u trajanju ne dužem od pet godina, ili novčanu kaznu u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, ili i jednu, i drugu.

4. (a) Svaka država članica je dužna da u svoje krivične zakone, kojima su predviđene kazne za povrede integriteta istražnog ili sudskog postupka, uvede i kaznene mere predviđene za povrede pravilnosti i zakonitosti postupka u smislu ovog člana, počinjene na njenoj teritoriji ili od strane njenih državljana.

(b) Na zahtev Suda, onda kada to smatra odgovarajućim, država članica će predati predmet svojim nadležnim organima radi krivičnog gonjenja. Ti organi će posvetiti dužnu pažnju tim predmetima i obezbediti dovoljno sredstava za njihovo efikasno vođenje.

Član 71.Sankcije za nedolično ponašanje pred Sudom

1. Sud može kazniti lica koja se pred njim nalaze za nepoštovanje Suda, uključujući ometanje sprovođenja postupka ili namerno odbijanje izvršenja naredbi Suda, administrativnim merama, osim kazne zatvorom, kao što su privremeno i stalno udaljenje iz sudnice, novčana kazna ili druge slične mere predviđene Pravilnikom o postupku i dokazima.

2. Postupci kojima se reguliše izricanje mera navedenih u stavu 1. biće oni predviđeni Pravilnikom o postupku i dokazima.

Član 72.Zaštita informacija od interesa za nacionalnu

bezbednost država

1. Ovaj član se odnosi na sve slučajeve u kojima bi, prema mišljenju države članice, obelodanjivanje informacija ili predstavljanje državne dokumentacije moglo da ugrozi interese njene nacionalne bezbednosti. Takvi slučajevi uključuju one obuhvaćene članom 56, st. 1. i 3, članom 61, stav 3, članom 64, stav 3, članom 67, stav 2, članom 68, stav 6,

članom 87, stav 6. i članom 93, kao i sve slučajeve koji se mogu pojaviti u različitim fazama postupka, gde bi takvo objavljivanje informacija i dokumenata došlo u pitanje.

2. Ovaj član primenjuje se i u slučaju kada lice od koga su zatražene informacije ili dokazi, odbije da ih pruži ili prebaci stvar u nadležnost države, na osnovu verovanja da bi otkrivanje takvih dokaza ili informacija ugrozilo interese nacionalne bezbednosti države i ta država potvrdi da je mišljenja da bi otkrivanje takvih informacija ili dokaza moglo da ugrozi interese njene nacionalne bezbednosti.

3. Ništa u ovom članu ne ugrožava zahteve za poverljivošću u smislu člana 54, stav 3(e) i (f), ili primenu člana 73.

4. Ukoliko država sazna da se državni dokumenti ili informacije iznose ili će verovatno biti izneti pred Sudom u bilo kojoj fazi postupka, a pri tom smatra da bi otkrivanje takvih informacija ili dokumenata ugrozilo interese njene nacionalne bezbednosti, ta država ima pravo da interveniše kako bi se ovo pitanje rešilo u skladu sa ovim članom.

5. Ukoliko bi, po mišljenju države, objavljivanje informacija ugrozilo interese njene nacionalne bezbednosti, država će preduzeti sve razumne mere u saradnji sa tužiocem, odbranom, Pretpretresnim ili Pretresnim većem, da bi se ovo pitanje zajednički rešilo. Ovi koraci mogu da budu:

a) Izmena ili pojašnjavanje zahteva;

b) Određivanje Suda u pogledu relevantnosti traženih informacija ili dokaza, ili određivanje o tome da li bi dokazi, iako važni, mogli da budu ili su dobijeni iz drugih izvora, a ne od države;

c) Dobijanje informacija ili dokaza iz drugog izvora ili u drugom obliku; ili

d) Dogovor o uslovima za pružanje pomoći uključujući, između ostalog, obezbeđivanje rezimea ili redigovanih tekstova, ograničavanje objavljivanja informacija, vođenje postupaka in camera ili ex parte, ili druge zaštitne mere dozvoljene Statutom ili Pravilnikom o postupku i dokazima.

6. Kada su preduzete sve razumne mere u cilju rešavanja ovog pitanja zajedničkim snagama i ako država smatra da ne postoje ni sredstva, ni uslovi pod kojima bi se informacije mogle dati ili obelodaniti, a da ne ugrožavaju interese njene nacionalne bezbednosti, obavestiće tužioca ili Sud o posebnim razlozima za svoju odluku, osim ako bi objašnjenje tih razloga imalo za posledicu, samo po sebi, ugrožavanje interesa nacionalne bezbednosti države.

7. Ukoliko Sud i posle toga odluči da su dokazi relevantni i neophodni za utvrđivanje krivice ili nevinosti optuženog, Sud može da preduzme sledeće akcije:

a) U slučaju da se otkrivanje informacija ili dokumenata traži u skladu sa zahtevom za saradnju prema Delu 9 ili okolnostima opisanim u stavu 2, a država je odbila da sarađuje u skladu sa odredbama člana 93, stav 4:

(i) Sud može, bez donošenja zaključaka na koje se odnosi stav 7(a)(ii), zahtevati dalje konsultacije u cilju razmatranja predstavki države, uključujući i saslušanja in camera i ex parte;

(ii) Ukoliko Sud zaključi da, odbijanjem saradnje prema članu 93, stav 4, u konkretnom slučaju, država ne deluje u skladu sa svojim obavezama po ovom

Statutu, Sud može da se prema predmetu odnosi u skladu sa članom 87, stav 7, navodeći razloge za svoje zaključke; i

(iii) U zavisnosti od toga šta smatra celishodnijim u konkretnom slučaju, Sud može prilikom suđenja optuženom, prenebreći postojanje spornih dokaza ili insistirati na njima; ili

b) U svim drugim slučajevima Sud će:

(i) Zahtevati objavljivanje informacija;

(ii) Sve dok ne naredi objavljivanje informacija, može prilikom suđenja optuženom prenebreći postojanje spornih dokaza ili insistirati na njima, već prema tome šta smatra celishodnijim u konkretnom slučaju.

Član 73.Informacije i dokumenti treće strane

Ukoliko Sud zahteva od države članice da dostavi dokument ili informacije u posedu ili pod kontrolom te države, a koje joj je u poverenju otkrila država, međuvladina organizacija ili međunarodna organizacija, država od koje se to zahteva će tražiti pristanak izvora da otkrije informacije ili dokument. Ukoliko je izvor bila država članica, ona će ili pristati na otkrivanje informacije ili dokumenta ili će preduzeti mere da se to pitanje otkrivanja razreši sa Sudom, u skladu sa članom 72. Ukoliko izvor nije država članica i ne pristaje da se informacije ili dokument otkriju, država od koje je zahtevana informacija ili dokument će obavestiti Sud da nije u mogućnosti da ih dostavi zbog prethodno preuzete obaveze prema izvoru o čuvanju poverljivosti informacije ili dokumenta.

Član 74.Uslovi neophodni za donošenje odluke

1. Sve sudije Pretresnog veća prisustvovaće svakoj fazi suđenja i za vreme većanja pre donošenja odluke. Predsedništvo može, od slučaja do slučaja, da u svakoj fazi postupka imenuje jednog ili više sudija koji će se smenjivati, kao i da zameni člana Pretresnog veća, ako nije u mogućnosti da dalje prisustvuje suđenju.

2. Odluka Pretresnog veća zasnivaće se na oceni dokaza i celog postupka.Odluka se donosi samo na osnovu činjenica koje su obuhvaćene optužnicom, odnosno svim kasnijim izmenama ili dopunama optužnice. Svoju odluku Sud može zasnivati isključivo na dokazima koji su izvedeni i pretreseni na Sudu.

3. Sudije će nastojati da odluku donesu jednoglasno, a ukoliko u tome ne uspeju, odluka se donosi većinom glasova.

4. Većanje Pretresnog veća ostaće tajna.

5. Odluka se donosi u pisanoj formi i treba da sadrži potpunu i obrazloženu izjavu o nalazima Pretresnog veća zasnovanim na dokazima i zaključcima. Pretresno veće objaviće jednu odluku. Ukoliko nije postignuta jednoglasnost, odluka Pretresnog veća sadržaće odvojena mišljenja većine i manjine. Odluka, odnosno izreka sudske odluke objavljuje se na javnoj sednici.

Član 75.Naknada štete žrtvama

1. Sud će utvrditi načela za naknadu štete prema žrtvama, uključujući ovde i povraćaj u pređašnje stanje, kompenzaciju i rehabilitaciju. Na osnovu ovoga, Sud u svojim odlukama može, bilo na zahtev ili, u izuzetnim okolnostima, na vlastitu inicijativu, odrediti obim i razmere štete, gubitka ili povrede nanete žrtvama i obrazložiće načela kojima se rukovodio kod donošenja ovakve odluke.

2. Sud je ovlašćen da izda naredbu po kojoj je osuđeni dužan da obezbedi odgovarajuću naknadu štete žrtvama, uključujući ovde i povraćaj u pređašnje stanje, kompenzaciju i rehabilitaciju.

Kada nađe za shodno, Sud može narediti da se naknada štete naplati iz Fonda predviđenog članom 79.

3. Pre nego što naloži naknadu štete u smislu odredbi ovog člana, Sud može da pozove i uzeće u obzir predstavke od strane ili u korist osuđenog lica, žrtava, drugih zainteresovanih lica ili zainteresovanih država.

4. U sprovođenju svojih ovlašćenja po ovom članu, Sud može, nakon što je lice osuđeno za krivično delo iz nadležnosti Suda, a da bi se primenila odluka koju je doneo po ovom članu, odrediti da li je neophodno da se primenjuju mere predviđene članom 93. stav 1.

5. Država članica će dati pravnu snagu ovakvoj odluci Suda, ukoliko se odredbe člana 109. Statuta mogu primeniti na ovaj član.

6. Ništa u ovom članu se neće tumačiti kao ugrožavanje prava žrtava po nacionalnom i međunarodnom pravu.

Član 76.Izricanje kazne

1. U slučaju da donese osuđujuću presudu, Pretresno veće će razmotriti izricanje odgovarajuće kazne uzimajući u obzir iznete dokaze i podneske predstavljene za vreme suđenja, koji su relevantni za izricanje kazne.

2. Osim ako se primenjuje član 65. i pre završetka suđenja, Pretresno veće može na svoju inicijativu ili na zahtev tužioca ili optuženog, održati dodatno saslušanje u cilju iznošenja bilo kakvih dodatnih dokaza ili predstavljanja podnesaka relevantnih za izricanje kazne, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

3. U slučaju da se primenjuje stav 2, biće u toku saslušanja predviđenih stavom 2. saslušane bilo kakve predstavke po članu 75. i, ako je neophodno, za vreme bilo kojih dodatnih saslušanja.

4. Kazna će biti izrečena javno i, kad god je moguće, u prisustvu optuženog.

DEO 7. KAZNE

Član 77.Predviđene kazne

1. Prema članu 110, Sud može licu osuđenom za krivično delo da izrekne jednu od sledećih kazni navedenih u članu 5. Statuta:

a) Kaznu zatvora u trajanju određenog broja godina, koja ne može premašiti maksimum od 30 godina zatvora; ili

b) Doživotnu kaznu zatvora, kada to opravdava izuzetno teško krivično delo i individualne okolnosti vezane za osuđeno lice.

2. Osim kazne zatvora, Sud može odrediti:

a) Novčanu kaznu prema kriterijumima predviđenim Pravilnikom o postupku i dokazima;

b) Konfiskaciju prihoda, imovine i dobara koji su direktno ili indirektno pribavljeni krivičnim delom, bez ugrožavanja prava bona fide trećih lica.

Član 78.Određivanje kazne

1. Prilikom određivanja kazne, Sud će u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, uzeti u obzir takve činioce kao što su težina krivičnog dela i individualne okolnosti vezane za osuđeno lice.

2. Kod određivanja kazne zatvora, Sud će u dužinu trajanja kazne uračunati vreme eventualno provedeno u pritvoru, u skladu sa naredbom Suda. Sud će u dužinu trajanja kazne uračunati sve vreme provedeno u pritvoru određenom s obzirom na težinu krivičnog dela.

3. Kada je isto lice osuđeno za više krivičnih dela, Sud će izreći kaznu za svako krivično delo i jedinstvenu kaznu u kojoj se određuje ukupnu dužinu trajanja zatvorske kazne. Ova kazna zatvora neće biti kraća od najduže pojedinačno izrečene kazne, a ne može biti duža od 30 godina zatvora ili od doživotne robije u smislu člana 77, stav 1(b).

Član 79.Fond

1. Fond se osniva odlukom Skupštine država članica u korist žrtava krivičnih dela iz nadležnosti Suda i porodica tih žrtava.

2. Sud može da naloži da se novac i druga sredstva pribavljena naplatom novčanih kazni ili konfiskacijom, po odluci Suda prebace u Fond.

3. Upravljanje Fondom obavlja se u skladu sa kriterijumima koje treba da utvrdi Skupština država članica.

Član 80.Neugrožavanje zakona države članice i njenog

nacionalnog kaznenog sistema

Ništa u ovom Delu neće uticati na to da u državama budu primenjene kazne propisane njihovim nacionalnim zakonodavstvima, niti na zakone država koji ne predviđaju kazne propisane u ovom Delu.

DEO 8. ŽALBA I PONAVLJANJE POSTUPKA

Član 81.Žalba protiv oslobađajuće presude ili

osuđujuće presude ili protiv kazne

1. Protiv odluke iz člana 74. može se uložiti žalba u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima i to:

a) Žalbu može uložiti tužilac i to na osnovu:

(i) Povrede postupka;

(ii) Greške u činjenicama; ili

(iii) Greške u primeni prava.

b) Žalbu može uložiti osuđeno lice ili tužilac u njegovo ime i to na osnovu:

(i) Povrede postupka;

(ii) Greške u činjenicama; ili

(iii) Na bilo kom drugom osnovu koji utiče na pravičnost ili pouzdanost postupka ili odluke.

2. a) U skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, tužilac ili osuđeno lice mogu uložiti žalbu na izrečenu kaznu ukoliko smatraju da kazna nije srazmerna izvršenom krivičnom delu;

b) Ukoliko nakon razmatranja navoda žalbe Sud nađe da ima osnova za delimično ili potpuno ukidanje presude, Sud može pozvati tužioca i osuđenog da iznesu te osnove, u skladu sa članom 81, stav 1(a) ili (b), i može doneti odluku o presudi u skladu sa članom 83;

c) Isti postupak se primenjuje i u slučaju da Sud, po žalbi uloženoj na odluku o kazni, smatra da ima osnova da se kazna umanji u smislu stava 2(a) ovog člana;

3. a) Ukoliko Pretresno veće ne odluči drugačije, osuđeno lice ostaje u pritvoru dok se ne donese odluka o žalbi;

b) Kada osuđenom licu u pritvoru istekne izrečena mu zatvorska kazna, to lice će biti oslobođeno, izuzev u slučaju da je tužilac uložio žalbu, kada će pitanje puštanja na slobodu biti podložno uslovima predviđenim tačkom (c);

c) U slučaju oslobađajuće presude, optuženi će odmah biti oslobođen, imajući u vidu sledeće:

(i) U izuzetnim okolnostima i imajući u vidu, inter alia, konkretan rizik od bekstva, ozbiljnost optužnice i verovatnost uspeha žalbe, Pretresno veće može, po zahtevu tužioca, zadržati okrivljenog u pritvoru dok se ne odluči o žalbi;

(ii) Na odluku Pretresnog veća prema tački (c)(i) može se uložiti žalba u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

4. U skladu sa odredbama stava 3(a) i (b), izvršenje odluke ili kazne se odlaže za period dozvoljen za ulaganje žalbe i za period potreban za razmatranje žalbe.

Član 82.Žalba na druge odluke

1. U skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, svaka stranka u postupku može uložiti žalbu na sledeće odluke Suda:

a) Odluku vezanu za nadležnost Suda i osnovanost pokretanja i vođenja krivičnog postupka;

b) Odluku o ukidanju, odnosno produženju pritvora licu koje je pod istragom ili se protiv njega vodi krivični postupak;

c) Odluku Pretpretresnog veća da postupi na vlastitu inicijativu u smislu člana 56, stava 3;

d) Odluku koja se tiče pitanja koje bi moglo bitno da utiče na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili na ishod suđenja i čije bi brzo rešavanje od strane Žalbenog veća, po mišljenju Pretpretresnog ili Pretresnog veća, moglo da poboljša ili da ubrza postupak.

2. Na odluku Pretpretresnog veća u smislu člana 57, stav 3(d), može se uložiti žalba od strane države na koju se odluka odnosi ili tužioca, uz saglasnost Pretpretresnog veća. Žalba se razmatra u najkraćem mogućem roku.

3. Žalba neće imati odlagajuće dejstvo, osim ukoliko Žalbeno veće po podnetom zahtevu ne odluči drugačije, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

4. Pravni zastupnik žrtava, osuđeno lice ili bona fide vlasnik imovine koji je oštećen naredbom u smislu člana 75, mogu uložiti žalbu na odluku o naknadi štete, kako je to regulisano u Poslovniku i dokaznom postupku.

Član 83.Postupak po žalbi

1. Za potrebe postupka po članu 81. i ovom članu, Žalbeno veće će imati sva ovlašćenja kao i Pretresno veće.

2. Ukoliko Žalbeno veće ustanovi da postupak povodom koga je uložena žalba nije bio pravičan u tom smislu da je uticao na pouzdanost odluke ili izricanje kazne, ili je na odluku ili kaznu na koju je uložena žalba materijalno uticala greška u činjenicama ili u primeni prava, ili greška u postupku, Žalbeno veće može da:

a) Preinači ili izmeni odluku ili kaznu; ili

b) Naredi novo suđenje pred drugim Pretresnim većem.

Iz ovih razloga Žalbeno veće može da vrati predmet prvobitnom Pretresnom veću da se odredi po ovom pitanju i da o tome izvesti Žalbeno veće, ili može samo da razmotri dokaze i odredi se po ovom pitanju. Kada je žalbu na odluku ili kaznu uložilo samo osuđeno lice ili tužilac u njegovo ime, presuda se ne može preinačiti na njegovu ili njenu štetu.

3. Ukoliko u žalbi protiv izrečene kazne Žalbeno veće utvrdi da je kazna nesrazmerna izvršenom krivičnom delu, ono može da preinači kaznu u skladu sa Delom 7.

4. Presuda Žalbenog veća biće doneta većinom glasova sudija i objaviće se na javnoj sednici. U presudi će biti navedeni razlozi na kojima je ona zasnovana. Ako presuda nije doneta jednoglasno, presuda Žalbenog veća sadržaće mišljenja većine i manjine, ali sudija može da iznese odvojeno mišljenje o neslaganju po pravnim pitanjima.

5. Žalbeno veće može izreći svoju presudu u odsustvu oslobođenog ili osuđenog lica.

Član 84.Revizija presude ili kazne

1. Osuđeno lice ili, nakon njegove smrti, njegov bračni drug, deca, roditelji ili lice koje je bilo u životu u vreme smrti optuženog, kome je optuženi dao pismena uputstva da podnese takav zahtev, ili tužilac u ime tog lica, mogu Žalbenom veću podneti zahtev za reviziju krajnje presude ili izrečene kazne po sledećim osnovima:

a) Otkriveni su novi dokazi koji:

(i) Nisu bili dostupni u vreme suđenja, a ta nedostupnost nije bila u celosti ili delom pripisiva stranci koja ulaže zahtev; ili

(ii) Takvog su značaja da bi Sud, da su bili potvrđeni na suđenju, verovatno doneo drugačiju presudu;

b) Otkriveno je da su odlučujući dokazi, uzeti u obzir na suđenju i od kojih zavisi presuda, bili lažni, isfabrikovani ili krivotvoreni;

c) Jedan ili više sudija, koji su učestvovali u donošenju presude ili potvrdi optužnice, počinili su, u tom slučaju, ozbiljnu povredu pravila ponašanja ili ozbiljnu povredu dužnosti, dovoljnu da opravda razrešenje od dužnosti tog sudije ili tih sudija, prema članu 46.

2. Žalbeno veće će odbiti zahtev za reviziju ukoliko smatra da je neosnovan. Ukoliko odredi da je zahtev osnovan, Žalbeno veće može da:

a) Ponovo sazove prvobitno Pretresno veće;

b) Obrazuje novo Pretresno veće; ili

c) Zadrži nadležnost nad predmetom,

sa ciljem da, nakon saslušanja stranaka u postupku na način propisan Pravilnikom o postupku i dokazima, utvrdi da li ima osnova za preinačenje presude.

Član 85.Naknada štete nezakonito uhapšenom

ili osuđenom licu

1. Svako ko je bio žrtva nezakonitog hapšenja ili pritvora ima pravo na naknadu štete.

2. Kada je lice konačnom odlukom osuđeno za krivično delo i kada je kasnije njegova ili njena presuda izmenjena na osnovu toga da novi ili novootkriveni dokazi ukazuju da je bilo nepravedno osuđeno, licu koje je izdržavalo kaznu koja je bila rezultat takve presude

biće nadoknađena šteta u skladu sa zakonom, osim ukoliko se dokaže da se neotkrivanje nepoznatih činjenica u to vreme može u celosti ili delimično pripisati tom licu.

3. U izuzetnim okolnostima, kada Sud na osnovu čvrstih dokaza utvrdi da je došlo do ozbiljnih povreda načela pravednosti, Sud ima pravo da odredi naknadu štete, u skladu sa kriterijumima propisanim Pravilnikom o postupku i dokazima, prema licu koje je pušteno iz pritvora nakon konačne oslobađajuće odluke ili na osnovu okončanja postupka do kojeg je došlo iz tog razloga.

DEO 9. MEĐUNARODNA SARADNJA I PRAVNA POMOĆ

Član 86.Opšta obaveza saradnje

Države članice će, u skladu sa odredbama ovog Statuta, u potpunosti sarađivati sa Sudom u njegovoj istrazi i vođenju krivičnog postupka za krivična dela u nadležnosti Suda.

Član 87.Zahtevi za saradnjom: opšte odredbe

1. a) Sud će biti ovlašćen da zahteva saradnju država članica. Zahtevi će biti prosleđeni diplomatskim putem ili na drugi odgovarajući način koji je država članica odredila prilikom ratifikacije, prihvatanja, potvrde ili pristupanja.

Naknadne izmene u smislu dostavljanja zahteva za saradnju, država članica može izvršiti u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

b) Kada za to ima osnova, bez prejudiciranja odredbi tačke (a), zahtevi za saradnju se mogu uputiti posredstvom Međunarodne organizacije kriminalističke policije ili neke druge odgovarajuće regionalne organizacije.

2. Zahtevi za saradnjom i svi dokumenti kojima se podržava zahtev biće prevedeni ili će im biti priložen prevod na službeni jezik države od koje se saradnja traži, ili na jedan od službenih jezika Suda, u skladu sa izborom koji je ta država učinila prilikom ratifikacije, prihvatanja, potvrde ili pristupanja.

Kasnije izmene u pogledu ovog izbora biće izvršene u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

3. Država kojoj je zahtev upućen držaće u tajnosti taj zahtev i druga propratna dokumenta, izuzev u slučaju kada je obelodanjivanje ovog zahteva neophodno radi postupanja po zahtevu.

4. U vezi sa bilo kakvim zahtevom za pomoći pomenutom u ovom Delu, Sud može da preduzme takve mere, uključujući i mere zaštite informacija, kakve mogu da budu potrebne da se osigura bezbednost ili fizičko i psihičko zdravlje žrtava, potencijalnih svedoka i njihovih porodica. Sud može da zahteva da se svaka informacija pribavljena na osnovu ovog Dela čuva i da se sa njom postupa na način kojim se štiti bezbednost i fizički ili psihičko zdravlje žrtava, potencijalnih svedoka i njihovih porodica.

5. a) Sud može pozvati bilo koju državu koja nije članica ovog Statuta da pruži pomoć u skladu sa ovim Delom na osnovu ad hoc sporazuma, dogovora sa tom državom ili na bilo kom drugom odgovarajućem osnovu.

b) Ukoliko država koja nije članica ovog Statuta, a koja je sklopila ad hoc sporazum ili dogovor sa Sudom, ne postupi u skladu sa zahtevima proizašlim iz sporazuma ili dogovora o saradnji, Sud o tome može obavestiti Skupštinu država članica ili, ukoliko je Savet bezbednosti predao taj predmet Sudu, Savet bezbednosti.

6. Sud može zahtevati od bilo koje međuvladine organizacije da dostavi informacije ili dokumenta. Takođe, Sud može da zahteva druge oblike saradnje i pomoći koji mogu da budu dogovoreni sa takvom organizacijom i koji su u skladu sa njegovim nadležnostima ili mandatom.

7. Ukoliko država članica, suprotno odredbama ovog Statuta, ne postupi u skladu sa zahtevima za saradnju upućenim od strane Suda, sprečavajući na taj način Sud u izvršavanju njegovih funkcija i ovlašćenja po ovom Statutu, Sud može da se izjasni o tome i da predmet preda Skupštini država članica ili, ukoliko je Savet bezbednosti predao taj predmet Sudu, Savetu bezbednosti.

Član 88.

Države članice dužne su da u svojim nacionalnim zakonodavstvima predvide i normativno regulišu sve oblike saradnje sa Sudom opisane u ovom Delu.

Član 89.Predaja lica Sudu

1. Sud može uputiti zahtev da se uhapsi i preda Sudu određeno lice, zajedno sa materijalom koji će potkrepiti taj zahtev, prema članu 91, bilo kojoj državi na čijoj teritoriji se to lice nalazi i zahtevaće saradnju od strane te države po pitanju hapšenja i predaje takvog lica. Države članice će, u skladu sa odredbama ovog Dela i postupkom propisanim domaćim zakonodavstvom, postupiti prema zahtevu za hapšenjem i predajom lica.

2. Ukoliko lice čije se izručenje traži podnese pred nacionalnim sudom prigovor na osnovu principa ne bis in idem u smislu odredbi člana 20, država kojoj je zahtev upućen odmah će se konsultovati sa Sudom, kako bi se utvrdilo da li je doneta relevantna odluka o prihvatljivosti slučaja. Ukoliko je slučaj prihvatljiv, država kojoj je upućen zahtev nastaviće sa ispunjavanjem zahteva. Ako se još čeka na odluku o prihvatljivosti, država može da odloži ispunjenje zahteva za predajom lica dok se Sud ne odredi o prihvatljivosti slučaja.

3. a) Država članica će, u skladu sa nacionalnim procesnim pravom, odobriti transport preko svoje teritorije lica koja se predaju Sudu od strane druge države, osim ako bi transport preko te države onemogućio ili usporio predaju tog lica.

b) Zahtev Suda za odobravanjem tranzita biće upućen u skladu sa članom 87. Zahtev za odobravanje tranzita sadržaće:

(i) Opis lica koje se transportuje;

(ii) Kratak navod činjenica u vezi sa slučajem i njegova pravna kvalifikacija;

(iii) Nalog za hapšenje i predaju;

c) Transportovano lice biće zadržano u pritvoru za vreme tranzita;

d) Nije potrebno nikakvo odobrenje ako se transport lica vrši vazduhom i nije predviđeno sletanje na teritoriju države tranzita.

e) Ukoliko dođe do neplaniranog sletanja na teritoriju države tranzita, ta država može od Suda tražiti zahtev za odobravanje tranzita, kako je predviđeno stavom (b). Država tranzita će transportovano lice držati u pritvoru dok ne dobije zahtev za odobravanje tranzita i dok po ovom zahtevu ne postupi, pod uslovom da pritvor u svrhu ovog stava ne sme premašiti 96 časova od momenta neplaniranog sletanja, osim u slučaju da je primila zahtev u ovom roku.

4. Ukoliko se u državi od koje se traži predaja sudi licu čija se predaja traži ili to lice izdržava kaznu za krivično delo koje je različito od onoga zbog kojeg se traži njegova predaja, država kojoj je upućen zahtev će konsultovati Sud, pošto odluči da ispuni zahtev Suda.

Član 90.Sukob zahteva

1. Država članica kojoj je Sud uputio zahtev za predaju lica u smislu člana 89, a kojoj je istovremeno neka druga država uputila zahtev za predaju istog lica i to za isto krivično delo zbog koga predaju tog lica traži Sud, obavestiće o tome i Sud, i državu koja zahteva predaju.

2. Ukoliko je takav zahtev uputila država članica, država od koje se traži predaja lica daće prioritet zahtevu Suda ukoliko je:

a) Sud odlučio, u smislu odredbi članova 18. ili 19, da je slučaj povodom koga se traži izručenje prihvatljiv i ta odluka uzima u obzir istragu ili krivični postupak sproveden u vezi sa zahtevom za predaju lica od strane države koja tu predaju zahteva; ili

b) Sud doneo odluku opisanu pod tačkom (a) shodno pismenom obaveštenju države od koje se zahteva predaja u smislu stava 1.

3. U slučaju da odluka iz stava 2(a) nije doneta, država kojoj je upućen zahtev može, ako tako želi, dok čeka odluku Suda u smislu stava 2(b), da nastavi da ispituje zahtev za izručenje lica koji joj je uputila druga država članica, ali neće izručiti lice sve dok Sud ne odluči da slučaj nije prihvatljiv. Sud je dužan da ovom pitanju odlučuje po hitnom postupku.

4. Ukoliko je zahtev za izručenje uputila država koja nije članica ovog Statuta i ukoliko se država kojoj je upućen zahtev nije međunarodnim ugovorom obavezala na izručenje lica državi koja je zahtev uputila, država kojoj je upućen zahtev će dati prioritet zahtevu Suda, ukoliko je Sud odlučio da je slučaj prihvatljiv.

5. Ukoliko je Sud odlučio da slučaj u smislu stava 4. nije prihvatljiv, država kojoj je upućen zahtev ima pravo da nastavi sa ispitivanjem zahteva za izručenje koji joj je uputila država.

6. U slučajevima gde se primenjuje stav 4, osim ako se država kojoj je upućen zahtev međunarodnim ugovorom obavezala na izručenje državi koja je zahtev uputila, a koja nije članica ovog Statuta, država kojoj je upućen zahtev će odlučiti da li će lice predati Sudu ili će ga izručiti državi koja je uputila zahtev. Kod donošenja svoje odluke, država kojoj je upućen zahtev će razmotriti sve relevantne činioce, koji uključuju, ali nisu ograničeni na:

a) Datume kada su zahtevi uručeni;

b) Interese države koja je uputila zahtev, uključujući i, ako je relevantno, da li je krivično delo izvršeno na njenoj teritoriji, državljanstvo žrtava i lica koje se traži; i

c) Mogućnost kasnijeg dogovora o izručenju između Suda i države koja je uputila zahtev.

7. U slučaju da država članica koja dobije zahtev Suda za predaju lica, primi, takođe, zahtev od bilo koje države za izručenje istog lica zbog drugih postupaka koji ne čine krivično delo zbog kojega Sud traži njegovu predaju:

a) Ukoliko se nije međunarodnim ugovorom obavezala na izručenje lica državi koja je zahtev uputila, država kojoj je upućen zahtev daće prioritet zahtevu Suda;

b) Ukoliko se međunarodnim ugovorom obavezala na izručenje lica državi koja je zahtev uputila, država kojoj je upućen zahtev odlučiće da li će lice predati Sudu ili će ga izručiti državi koja je uputila zahtev. Kod donošenja svoje odluke, država kojoj je upućen zahtev će razmotriti sve relevantne činioce, koji uključuju, ali nisu ograničeni na one navedene u stavu 6, a posebnu pažnju će obratiti na prirodu i težinu dela o kome se radi.

8. U slučaju da je, u skladu sa ovim članom, Sud odlučio da slučaj nije prihvatljiv, a odbije se zahtev države koja traži izručenje, država kojoj je zahtev upućen će obavestiti Sud o ovoj odluci.

Član 91.Sadržina zahteva za hapšenje i predaju

1. Zahtev za hapšenje i predaju mora biti sačinjen u pismenom obliku. U hitnim slučajevima, zahtev može da bude prosleđen bilo kojim sredstvom kojim se može prenositi pisana forma, pod uslovima da je zahtev potvrđen na način predviđen članom 87, stav 1(a).

2. U slučaju zahteva za hapšenje i predaju lica za koje je nalog za hapšenje izdalo Pretpretresno veće u smislu člana 58, zahtev će sadržati ili će biti potkrepljen sledećom dokumentacijom:

a) Ličnim podacima traženog lica, dovoljnim da bi se ovo lice moglo identifikovati i pronaći, kao i informacijom o mestu gde se to lice verovatno nalazi;

b) Kopijom naloga za hapšenje; i

c) Dokumentima, izjavama ili informacijama potrebnim da se zadovolje zahtevi procesa predaje u državi kojoj je upućen zahtev, s tim što ovi zahtevi ne bi trebalo da predstavljaju veći teret od zahteva za predaju u skladu sa ugovorom ili sporazumom između države kojoj je upućen zahtev i drugih država i treba, po mogućnosti, da budu manje zahtevni, imajući u vidu specifičnu prirodu ovog Suda.

3. U slučaju zahteva za hapšenje i predaju lica koje je već osuđeno, ovaj zahtev će sadržati ili će biti potkrepljen sledećom dokumentacijom:

a) Kopijom bilo kojeg naloga za hapšenje tog lica;

b) Kopijom osuđujuće presude;

c) Podatkom koji potvrđuje da je lice na koga se zahtev odnosi upravo ono lice na koje se odnosi osuđujuća presuda;

d) Ukoliko je traženo lice kažnjeno, kopijom određene kazne i, ukoliko se radi o zatvorskoj kazni, izjavom o tome koji deo kazne je već izdržan i koliki deo kazne je preostao za izdržavanje.

4. Na zahtev Suda, država potpisnica će se posavetovati sa Sudom, bilo uopšteno, bilo u vezi sa nekim određenim pitanjem, u vezi sa bilo kojim zahtevom po domaćem zakonu koji se može primeniti po stavu 2(c). U toku konsultacija, država članica će izvestiti Sud o specifičnim zahtevima svog nacionalnog zakonodavstva.

Član 92.Privremeno hapšenje

1. U hitnim slučajevima, Sud može zahtevati privremeno hapšenje traženog lica, do podnošenja zahteva za predaju i dokumenata koji potkrepljuju zahtev, kao što je navedeno u članu 91.

2. Zahtev za privremeno hapšenje biće upućen bilo kojim sredstvom kojim se može prenositi pisana forma i sadržaće:

a) Lične podatke traženog lica, dovoljne da bi se ovo lice moglo identifikovati i pronaći, kao i informaciju o mestu gde se to lice verovatno nalazi;

b) Kratak opis krivičnih dela povodom kojih se traži hapšenje tog lica, kao i činjenice za koje se smatra da predstavljaju biće tih krivičnih dela, uključujući, ako je moguće, datum i mesto zločina;

c) Izjavu da je izdat nalog za hapšenje ili osuđujuću presudu protiv tog lica; i

d) Izjavu da će uslediti zahtev za predaju traženog lica.

3. Lice koje je privremeno uhapšeno, može se pustiti iz pritvora ukoliko država kojoj je upućen zahtev nije primila zahtev za predaju i dokumente koji potkrepljuju zahtev, kako je navedeno u članu 91, u vremenskom roku predviđenom Pravilnikom o postupku i dokazima. Međutim, to lice može pristati na predaju pre isteka predviđenog roka, ukoliko je to dozvoljeno zakonima države kojoj je zahtev upućen. U tom slučaju, država kojoj je upućen zahtev će predati traženo lice Sudu u najkraćem mogućem roku.

4. Činjenica da je lice pušteno iz pritvora u skladu sa stavom 3. neće uticati na kasnije hapšenje i predaju tog lica, ukoliko su zahtev za predaju i dokumenti koji potkrepljuju zahtev upućeni kasnije.

Član 93.Drugi oblici saradnje

1. U skladu sa odredbama ovog Dela i postupcima predviđenim u nacionalnom zakonodavstvu, države članice će postupati u skladu sa zahtevima Suda za obezbeđivanjem pomoći u vezi sa istragom i vođenjem krivičnog postupka, i to kod:

a) Identifikacije i utvrđivanja boravišta lica ili lokacije predmeta;

b) Izvođenja dokaza, uključujući i uzimanje izjava svedoka pod zakletvom i iznošenje dokaza, uključujući pribavljanje mišljenja veštaka i izveštaja neophodnih Sudu;

c) Ispitivanja bilo kog lica protiv koga se vodi istraga ili krivični postupak;

d) Dostavljanja dokumentacije, uključujući i sudsku dokumentaciju;

e) Omogućavanja dobrovoljnog pojavljivanja lica kao svedoka ili stručnjaka pred Sudom;

f) Privremenog transfera lica kao što je navedeno u stavu 7;

g) Istraživanja mesta ili lokaliteta, uključujući ekshumacije i pregledanje grobnica;

h) Vršenja pretresa i zaplena;

i) Pribavljanja izveštaja i dokumenata, uključujući zvanične izveštaje i dokumenta;

j) Zaštite žrtava i svedoka i očuvanje dokaza;

k) Identifikacije, pronalaženja i zamrzavanja ili oduzimanja prihoda, dobara i imovine, te sredstava kojima je krivično delo izvršeno u svrhu zaplene, bez ugrožavanja prava bona fide treće strane; i

l) Bilo koje druge vrste pomoći koja nije zabranjena zakonom države kojoj je upućen zahtev, u cilju omogućavanja istrage i vođenja krivičnog postupka za krivična dela u nadležnosti Suda.

2. Sud ima ovlašćenje da svedocima ili stručnjacima koji se pojavljuju pred Sudom obezbedi da neće biti krivično gonjeni, pritvoreni ili podvrgnuti bilo kakvom ograničavanju lične slobode od strane Suda, u vezi sa bilo kojim postupkom ili propustom koji je prethodio odlasku tog lica iz države kojoj je zahtev upućen.

3. U slučaju da je izvršenje određene mere pomoći navedene u zahtevu izloženom u stavu 1. zabranjeno u državi kojoj je zahtev upućen na osnovu postojećih osnovnih pravnih načela opšteg karaktera, država kojoj je upućen zahtev će se odmah konsultovati sa Sudom i pokušati da reši to pitanje. U tim konsultacijama bi trebalo razmotriti pitanje da li pomoć može biti pružena na drugi način ili u pod određenim uslovima. Ukoliko ni nakon konsultacija pitanje ne može da bude rešeno, Sud će po potrebi izmeniti svoj zahtev.

4. U skladu sa članom 72, država članica može odbiti zahtev za pomoći, u celosti ili delimično, samo ukoliko taj zahtev podrazumeva podnošenje bilo kakvih dokumenata ili otkrivanje dokaza koji se tiču njene državne bezbednosti.

5. Pre odbijanja zahteva za pomoći u smislu stava 1(l), država kojoj je upućen zahtev će razmotriti da li se pomoć može pružiti pod određenim uslovima, ili u drugo vreme, ili na drugi način, pod uslovom da ako Sud ili tužilac prihvati pomoć pod tim uslovima, onda mora da ih se pridržava.

6. Ukoliko je zahtev za pomoći odbijen, država članica kojoj je zahtev upućen će bez odlaganja obavestiti Sud ili tužioca o razlozima za odbijanje.

7. a) Sud može da zahteva privremeni transfer pritvorenog lica u cilju identifikacije, svedočenja ili druge pomoći. Lice može biti prebačeno ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(i) Lice slobodno daje svoj pristanak da bude prebačeno;

(ii) Država od koje se to zahteva pristaje na transfer, pod uslovima oko kojih se dogovore Sud i država.

b) Prebačeno lice će ostati u pritvoru. Kada su ispunjeni ciljevi zbog kojih je transfer izvršen, Sud će bez odlaganja vratiti lice državi kojoj je upućen zahtev.

8. a) Sud će obezbediti poverljivost dokumenata i informacija, osim ukoliko to ne zahteva istraga i postupak opisani u zahtevu.

b) Država kojoj je upućen zahtev može, kada je potrebno, da dostavi dokumenta ili informacije tužiocu na osnovu poverljivosti. Tužilac ih onda može koristiti samo u svrhu pribavljanja novih dokaza.

c) Država kojoj je upućen zahtev može, na vlastitu inicijativu ili na zahtev tužioca, naknadno pristati na obelodanjivanje takvih dokumenata ili informacija. Te informacije i dokumenti mogu onda biti korišćeni kao dokazi u skladu sa odredbama Delova 5. i 6. i u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima.

9. a) (i) U slučaju da država članica dobije istovremene zahteve koji nisu zahtevi za predaju ili izručenje, a njih uputi Sud i druga država u skladu sa međunarodnim obavezama, država članica će nastojati, u konsultaciji sa Sudom i drugom državom, da udovolji i jednom, i drugom zahtevu, ako je potrebno uz odlaganje ili postavljanje uslova jednom ili drugom zahtevu.

(ii) Ukoliko ne uspe u tome, istovremeno pristigli zahtevi se razrešavaju u skladu sa načelima postavljenim u članu 90.

b) Međutim, u slučaju da se zahtev Suda tiče informacija, imovine ili lica koja su pod kontrolom treće države ili međunarodne organizacije po nekom međunarodnom ugovoru, država kojoj je upućen zahtev će o tome obavestiti Sud i Sud će zahtev uputiti trećoj državi ili međunarodnoj organizaciji.

10. a) Sud može, po zahtevu, da sarađuje sa državom članicom i da joj pruži pomoć kod sprovođenja istrage ili suđenja povodom krivičnih dela u nadležnosti Suda ili koja predstavljaju teško krivično delo po nacionalnim zakonima države koja je uputila zahtev.

b) (i) Pomoć pružena po tački (a) uključiće, inter alia:

a. Dostavljanje izjava, dokumenata ili drugih dokaza, dobijenih u toku istrage ili suđenja sprovedenog od strane Suda;

b. Ispitivanje bilo kog lica zadržanog u pritvoru od strane Suda.

(ii) U slučaju pružanja pomoći po tački (b)(i)a:

a. Ukoliko su dokumenti ili drugi dokazi dobijeni uz pomoć države, njihovo dostavljanje zahteva saglasnost te države;

b. Ukoliko su izjave, dokumenti ili drugi dokazi pribavljeni od svedoka ili stručnjaka, njihovo dostavljanje podleže odredbama člana 68.

c) Sud može, pod uslovima navedenim u ovom stavu, da odobri zahtev za pomoći po ovom stavu koji je uputila država koja nije članica ovog Statuta.

Član 94.Odlaganje postupanja po zahtevu zbog istrage

ili postupka koji su u toku

1. Ukoliko bi trenutno postupanje po zahtevu ometalo istragu ili krivični postupak koji je u toku, a koji se vodi po predmetu različitom od onog na koji se zahtev odnosi, država može da odloži postupanje po zahtevu na određeni vremenski period o kome se dogovara sa Sudom. Međutim, odlaganje neće biti duže nego što je neophodno da se završi relevantna istraga ili krivični postupak u državi kojoj je zahtev upućen. Pre nego što donese odluku o odlaganju, država kojoj je upućen zahtev treba da razmotri može li pomoć, pod određenim uslovima, biti pružena odmah.

2. Ukoliko je odluka o odlaganju doneta u skladu sa stavom 1, tužilac može da zahteva preduzimanje mera za očuvanje dokaza, u skladu sa članom 93, stav 1(j).

Član 95.Odlaganje postupanja po zahtevu zbog

pitanja prihvatljivosti slučaja

Kada se dovede u pitanje prihvatljivost slučaja od strane Suda u skladu sa čl. 18. ili 19, država kojoj je upućen zahtev može da odloži postupanje po zahtevu na osnovu ovog Dela, čekajući odluku Suda, osim ako Sud izričito ne naredi da tužilac može da nastavi sa prikupljanjem dokaza u skladu sa čl. 18. ili 19.

Član 96.Sadržaj zahteva za pružanjem drugih oblika pomoći po članu 93.

1. Zahtev za pružanjem drugih oblika pomoći na koje se odnosi član 93. mora biti sačinjen u pisanoj formi. U hitnim slučajevima zahtev se može uputiti bilo kojim sredstvom kojim se može preneti pisana forma, pod uslovom da će zahtev biti potvrđen putem kanala predviđenog članom 87, stav 1(a).

2. Zahtev će, po potrebi, sadržati ili biti potkrepljen sledećim:

a) Konciznim objašnjenjem o svrsi zahteva i pomoći koja se traži, uključujući pravne i druge osnove za podnošenje zahteva;

b) Što je moguće detaljnije informacije o lokaciji ili identifikaciji bilo kog lica ili mesta koje treba pronaći ili identifikovati da bi se pružila tražena pomoć;

c) Koncizno objašnjenje o osnovnim činjenicama koje potkrepljuju zahtev;

d) Razloge i detalje svake procedure ili zahteva koje treba slediti;

e) Informacije kakve mogu biti potrebne po zakonu države, kako bi se mogao ispuniti zahtev; i

f) Svaku drugu informaciju bitnu za pružanje tražene pomoći.

3. Po zahtevu Suda, država članica će se konsultovati sa Sudom, uopšteno ili u vezi sa određenim pitanjem, u pogledu bilo kakvih zahteva predviđenih nacionalnim zakonodavstvom koji se mogu primeniti u skladu sa stavom 2(e). U toku konsultacija, država članica će obavestiti Sud o specifičnim zahtevima nacionalnog zakonodavstva države.

4. Odredbe ovog člana će se primenjivati, tamo gde je to moguće, i u odnosu na zahtev za pomoć koji uputi Sud.

Član 97.Konsultacije

Ukoliko država članica dobije zahtev u smislu ovog Dela, u odnosu na koji ona uoči probleme koji bi mogli omesti ili sprečiti postupanje po zahtevu, ta država će se odmah konsultovati sa Sudom kako bi se to pitanje rešilo. Takvi problemi mogu da uključe, inter alia:

a) Nedovoljne informacije da bi se postupilo po zahtevu;

b) U slučaju zahteva za predaju, činjenica da i pored svih napora traženo lice ne može da se pronađe ili je sprovedena istraga utvrdila da lice čija se predaja traži od određene države očigledno nije lice na koje glasi nalog za hapšenje; ili

c) Činjenica da bi postupanje po zahtevu u njegovom sadašnjem obliku zahtevalo od države da prekrši prethodno zaključeni obavezujući sporazum sa drugom državom.

Član 98.Saradnja vezana za ukidanje imuniteta i

pristanak na predaju

1. Sud ne može da nastavi sa sprovođenjem zahteva za predaju ili pomoć kojim bi se od države kojoj je upućen zahtev tražilo da postupa protivno svojim obavezama po međunarodnom pravu, a u pogledu državnog ili diplomatskog imuniteta lica ili vlasništva treće države, osim ako Sud prethodno ne dobije pristanak te treće države da sarađuje u vezi sa ukidanjem imuniteta.

2. Sud ne može da nastavi sa sprovođenjem zahteva za predaju kojim bi se od države kojoj je upućen zahtev tražilo da postupa protivno svojim obavezama prema međunarodnim ugovorima, prema kojima je potreban pristanak države da preda Sudu lice koje je njen državljanin, osim ako Sud prethodno ne obezbedi saradnju te države u vezi sa davanjem pristanka na predaju.

Član 99.Postupanje po zahtevu u skladu sa čl. 93. i 96.

1. Po zahtevima za pomoć će se postupati u skladu sa odgovarajućom procedurom po zakonu države kojoj je upućen zahtev i, osim ako to nije zabranjeno zakonom, na način preciziran zahtevom, uključujući primenu svakog postupka naznačenog u zakonu ili davanje dozvole licima navedenim u zahtevu da prisustvuju i pomognu kod sprovođenja postupka.

2. U slučaju hitnog zahteva, prikupljeni dokumenti ili dokazi će na zahtev Suda biti hitno prosleđeni.

3. Odgovori države kojoj je upućen zahtev biće preneti na izvornom jeziku i u izvornom obliku.

4. Ne dirajući u druge članove ovog Dela, tamo gde je to potrebno za uspešno izvršenje zahteva, koje može da bude sprovedeno bez ikakvih prinudnih mera, koje obuhvataju i ispitivanje ili uzimanje dokaza od osobe na dobrovoljnoj osnovi, čak i onda kada se tako postupa bez prisustva vlasti države članice kojoj je upućen zahtev, ako je to neophodno

da bi se zahtev izvršio, te ispitivanje bez vršenja izmena javne lokacije ili drugog javnog mesta, tužilac može da postupi po takvom zahtevu direktno na teritoriji države kako sledi:

a) Kada je država članica kojoj je upućen zahtev država na čijoj je teritoriji navodno izvršeno krivično delo i kada je prema članovima 18. ili 19. utvrđena prihvatljivost predmeta, tužilac može direktno da postupi po takvom zahtevu, nakon svih mogućih konsultacija sa državom članicom kojoj je upućen zahtev;

b) U drugim slučajevima, tužilac može da izvrši takav zahtev nakon konsultacija sa državom članicom kojoj je upućen zahtev i podložno svim uslovima i poteškoćama koje istakne ta država članica. U slučaju da država članica kojoj je upućen zahtev utvrdi postojanje problema u pogledu izvršenja zahteva po ovoj tački, bez odlaganja će se konsultovati sa Sudom kako bi se to pitanje rešilo.

5. Odredbe koje dozvoljavaju licu koje je saslušano ili ispitivano od strane Suda po članu 72. da se pozove na ograničenja predviđena da se spreči otkrivanje poverljivih informacija vezanih za državnu bezbednost, primenjivaće se i na izvršavanje zahteva za pomoć po ovom članu.

Član 100.Troškovi

1. Uobičajene troškove izvršenja zahteva na teritoriji države kojoj je upućen zahtev snosiće ta država, izuzimajući sledeće koje će snositi Sud:

a) Troškove putovanja i obezbeđenja svedoka i stručnjaka ili transfer pritvorenih lica u smislu člana 93;

b) Troškove prevođenja, tumačenja i prepisa;

c) Putne troškove i dnevnice sudija, tužioca, zamenika tužioca, sekretara, zamenika sekretara i osoblja bilo kog sudskog organa;

d) Troškove veštačenja i izveštaja koje je zahtevao Sud;

e) Troškove transporta lica koje država koja ga drži u pritvoru predaje Sudu; i

f) Nakon izvršenih konsultacija, svi vanredni troškovi koji su posledica izvršenja zahteva.

2. Odredbe stava 1. će se, po potrebi, primenjivati na zahteve od strane država članica upućene Sudu. U tom slučaju, Sud će snositi uobičajene troškove izvršenja.

Član 101.Posebno pravilo

1. Protiv lica koje je izručeno Sudu po ovom Statutu neće se voditi postupak, neće biti kažnjeno ili pritvoreno, zbog bilo kog dela izvršenog pre predaje, osim zbog onog dela koje je u osnovi bića krivičnog dela zbog koga je to lice predato Sudu.

2. Sud može da od države koja je predala lice traži odustajanje od zahteva iz stava 1. i, ako je potrebno, Sud će obezbediti dodatne informacije u skladu sa članom 91. Države članice će imati ovlašćenje da Sud obaveste o odustajanju od zahteva i trebaju nastojati da tako urade.

Član 102.Objašnjenje izraza

U svrhu ovog Statuta:

a) pod izrazom "predaja" podrazumeva se predavanje lica Sudu od strane države, u skladu sa ovim Statutom;

b) pod izrazom "izručenje" podrazumeva se predavanje lica od strane jedne države drugoj državi, regulisano ugovorom, konvencijom ili nacionalnim zakonodavstvom.

DEO 10. IZVRŠENJE

Član 103.Uloga država kod izvršenja kazni zatvora

1. a) Kazna zatvora izdržavaće se u državi koju Sud odabere sa liste država koju su izrazile svoju spremnost da prihvate osuđena lica.

b) Prilikom izražavanja spremnosti da prihvati osuđena lica, država može da postavi uslove za to prihvatanje, sa kojima se složio Sud i u skladu sa ovim Delom.

c) Država izabrana u određenom slučaju odmah će obavestiti Sud da li prihvata takvu odluku.

2. a) Država u kojoj se kazna izdržava obavestiće Sud o bilo kakvim okolnostima, uključujući tu i ispunjavanje uslova dogovorenih po stavu 1, koje bi materijalno mogle da utiču na uslove ili dužinu izdržavanja zatvorske kazne. Sud će biti obavešten najmanje 45 dana unapred o svim poznatim ili predvidljivim okolnostima. Za ovo vreme, država u kojoj se kazna izdržava neće činiti ništa što bi uticalo na njene obaveze po članu 110.

b) U slučaju da Sud ne može da se složi sa okolnostima navedenim u tački a), obavestiće o tome državu u kojoj se kazna izdržava i postupiti u skladu sa članom 104, stav 1.

3. Kod vršenja svog prava na izbor države u smislu stava 1, Sud uzima u obzir sledeće:

a) Princip da bi države članice trebalo da dele odgovornost kada je reč o izdržavanju kazne zatvora, u skladu sa principom ravnopravnog učešća, kako je određeno Pravilnikom o postupku i dokazima;

b) Primenu opšte prihvaćenih standarda međunarodnih ugovora koji se tiču postupanja sa zatvorenicima;

c) Stavove osuđenog lica;

d) Državljanstvo osuđenog lica;

e) Ostale činioce koji se tiču okolnosti izvršenog krivičnog dela ili osuđenog lica, ili efektivnog izdržavanja kazne, a koji mogu biti od pomoći kod izbora države u kojoj će se kazna izdržavati.

4. Ukoliko nijedna država nije određena u smislu stava 1, kazna zatvora će se izdržavati u zatvorskoj ustanovi države domaćina, u skladu sa uslovima Ugovora o statusu na koji se

odnosi član 3, stav 2. U tom slučaju, troškove koji proizlaze iz izdržavanja kazne zatvora snosiće Sud.

Član 104.Promena u izboru države u kojoj će se kazna izdržavati

1. Sud može, u bilo koje vreme, da odluči da prebaci osuđeno lice u zatvor druge države.

2. Osuđeno lice može, u bilo koje vreme, da podnese Sudu zahtev za premeštaj iz države u kojoj izdržava kaznu.

Član 105.Izdržavanje kazne

1. Pod uslovima koje je država navela u skladu sa članom 103, stav 1(b), kazna zatvora je obavezujuća za države članice koje je ni u kom slučaju neće menjati.

2. Samo Sud ima pravo da odlučuje o bilo kojoj uloženoj žalbi ili zahtevu za reviziju. Država u kojoj se kazna izdržava neće ometati podnošenje takvog zahteva od strane osuđenog lica.

Član 106.Nadgledanje izvršenja kazni i zatvorskih uslova

1. Izdržavanje kazne zatvora biće pod nadzorom Suda i u skladu sa opšte prihvaćenim standardima međunarodnih ugovora koji se odnose na postupanje sa zatvorenicima.

2. Zatvorski uslovi biće uređeni zakonima države u kojoj se kazna izdržava i biće u skladu sa opšte prihvaćenim standardima međunarodnih ugovora koji se odnose na postupanje sa zatvorenicima; ni u kom slučaju neće ti uslovi biti više ili manje povoljni od onih koje imaju zatvorenici osuđeni za slična krivična dela u državi u kojoj se kazna izdržava.

3. Komunikacija između osuđenog lica i Suda biće neometana i poverljiva.

Član 107.Transfer lica po izdržanoj kazni

1. Posle izdržavanja kazne, lice koje nije državljanin države u kojoj je izdržalo kaznu, u skladu sa zakonom te države, biće prebačeno u državu koja je obavezna da njega ili nju primi, ili u drugu državu koja prihvati da primi njega ili nju, uzimajući u obzir bilo kakve želje lica koje treba da se prebaci u tu državu, osim ako država u kojoj je kazna izdržana ne dozvoli tom licu da ostane na njenoj teritoriji.

2. Ako nijedna država ne snosi troškove transfera lica u drugu državu u skladu sa stavom 1, onda će te troškove snositi Sud.

3. U skladu sa odredbama člana 108, država u kojoj se izdržava kazna može i da, u skladu sa svojim zakonom, izruči ili na drugi način preda lice državi koja je zahtevala izručenje ili predaju tog lica za potrebe suđenja ili izdržavanja kazne.

Član 108.Ograničenje u pogledu vođenja krivičnog postupka ili

kažnjavanja za druga krivična dela

1. Osuđeno lice koje se nalazi u zatvoru države u kojoj se kazna izdržava neće biti krivično gonjeno, kažnjeno ili izručeno trećoj državi zbog bilo kog krivičnog dela počinjenog od tog lica pre nego što je to lice predato državi u kojoj se kazna izdržava, osim ukoliko je vođenje krivičnog postupka, kažnjavanje ili izručenje odobrio Sud na zahtev države u kojoj se kazna izdržava.

2. Sud će odlučiti o ovom pitanju nakon što sasluša mišljenje osuđenog lica.

3. Stav 1. će prestati da se primenjuje ukoliko osuđeno lice dobrovoljno ostane više od 30 dana na teritoriji države u kojoj je kazna izdržana, a pošto je izdržalo punu kaznu koju je odredio Sud, ili se vrati na teritoriju te države pošto ju je prethodno napustilo.

Član 109.Izvršenje novčanih kazni i mera zaplene

1. Države članice će obezbediti izvršenje novčanih kazni i mera zaplene koje je odredio Sud po Delu 7, ne ugrožavajući prava bona fide trećih strana, a u skladu sa postupkom koji predviđa njihovo zakonodavstvo.

2. Ukoliko država članica ne može da obezbedi uslove za izvršenje mera zaplene, preduzeće mere da povrati vrednost prihoda, svojine ili dobara koje je Sud naložio da se zaplene, ne ugrožavajući prava bona fide trećih strana.

3. Svojina ili prihodi od prodaje nekretnina ili, u određenim slučajevima, drugih stvari u vlasništvu, koje je država članica ostvarila na osnovu izvršenja po odluci Suda, biće prebačeni Sudu.

Član 110.Revizija od strane Suda u pogledu smanjenja kazne

1. Država u kojoj se kazna izdržava neće osloboditi lice pre isteka kazne koju joj je Sud izrekao.

2. Samo Sud ima pravo da odlučuje o bilo kakvom smanjenju kazne, a o tome donosi odluku tek pošto se sasluša osuđeno lice.

3. Kada je lice izdržalo dve trećine kazne ili 25 godina u slučaju kazne doživotnog zatvora, Sud će ponovo razmotriti izrečenu kaznu kako bi doneo odluku da li bi je trebalo smanjiti. Takva revizija neće se vršiti pre tog vremena.

4. U razmatranju kazne po stavu 3, Sud može umanjiti kaznu ukoliko utvrdi da je prisutan jedan ili više od sledećih činilaca:

a) Rana i kontinuirana spremnost lica da sarađuje sa Sudom u njegovoj istrazi i postupku;

b) Dobrovoljna saradnja lica u omogućavanju primene odluka i naredbi Suda u drugim slučajevima, a naročito obezbeđivanje pomoći u pronalaženju sredstava koja su predmet naplate novčane kazne, zaplene imovine ili naknade štete, koja mogu da budu upotrebljena u korist žrtava; ili

c) Drugi činioci koji pokazuju jasnu i bitnu promenu okolnosti, dovoljnu da se opravda smanjenje kazne, kako je regulisano Pravilnikom o postupku i dokazima.

5. Ukoliko Sud kod svoje prve procene po stavu 3. utvrdi da smanjenje kazne ne bi bilo odgovarajuće, nakon toga se pitanje smanjenja kazne razmatra u takvim intervalima i primenjujući takve kriterijume kakvi su propisani Pravilnikom o postupku i dokazima.

Član 111.Bekstvo

Ako osuđeno lice pobegne iz zatvora i napusti državu u kojoj izdržava kaznu, ta država može, nakon konsultacija sa Sudom, da zatraži predaju tog lica od države u kojoj se ono nalazi, u skladu sa postojećim bilateralnim ili multilateralnim ugovorima, ili može zahtevati od Suda da traži predaju tog lica, u skladu sa Delom 9. Sud može naložiti da lice bude isporučeno državi u kojoj je izdržavalo kaznu ili drugoj državi koju je odredio Sud.

DEO 11. SKUPŠTINA DRŽAVA ČLANICA

Član 112.Skupština država članica

1. Ovim se ustanovljava Skupština država članica ovog Statuta. Svaka država članica imaće po jednog predstavnika u Skupštini, koji može imati zamenike i savetnike. Druge države koje su potpisale Statut ili završni akt mogu da budu posmatrači u Skupštini.

2. Skupština će:

a) Razmatrati i usvajati, prema datoj situaciji, preporuke Pripremne komisije;

b) Obezbediti predsedništvu, tužiocu i sekretaru vršenje nadzora radi upravljanja i rukovođenja Sudom;

c) Razmatraće izveštaje i aktivnosti Biroa ustanovljenog stavom 3. i preduzimati odgovarajuće akcije s tim u vezi;

d) Uzeti u razmatranje i odlučivati o budžetu Suda;

e) Odlučivati, u skladu sa članom 36, da li će se menjati broj sudija;

f) Razmatrati, u skladu sa članom 87, st. 5. i 7, bilo koja pitanja u vezi sa odbijanjem saradnje;

g) Vršiti bilo koju drugu funkciju u skladu sa ovim Statutom ili Pravilnikom o postupku i dokazima.

3. a) Skupština će imati Biro sastavljen od predsednika, dva potpredsednika i 18 članova izabranih od strane Skupštine na period od tri godine.

b) Biro će imati predstavnički karakter, uzimajući posebno u obzir podjednaku geografsku raspodelu i adekvatnu zastupljenost osnovnih svetskih pravnih sistema.

c) Biro će se sastajati kad god za to postoji potreba, ali najmanje jednom godišnje. On pomaže Skupštini u vršenju njenih dužnosti.

4. Skupština može da po potrebi ustanovi pomoćne organe, uključujući i nezavisni nadzorni mehanizam za inspekciju, ocenu i praćenje rada Suda, u cilju unapređenja njegove efikasnosti i ekonomičnosti.

5. Predsednik Suda, tužilac i sekretar ili njihovi predstavnici mogu, po potrebi, učestvovati na sednicama Skupštine i Biroa.

6. Skupština će zasedati u sedištu Suda ili u sedištu Ujedinjenih nacija jednom godišnje, a kada to zahtevaju okolnosti, održavaće specijalne sednice. Osim ako je drugačije određeno ovim Statutom, specijalne sednice će sazivati Biro na njegovu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica.

7. Svaka država članica imaće jedan glas. Nastojaće se da se odluke Skupštine i Biroa donose konsenzusom. Ako se konsenzus ne može postići, osim ako je drugačije određeno Statutom:

a) Odluke o suštinskim pitanjima moraju biti potvrđene dvotrećinskom većinom glasova prisutnih glasača, s tim što apsolutna većina država članica čini kvorum za glasanje;

b) Odluke o proceduralnim pitanjima donose se prostom većinom prisutnih država članica koje glasaju.

8. Država članica koja duguje isplate svojih finansijskih doprinosa za troškove Suda, neće imati pravo glasa u Skupštini ili Birou, ukoliko je ukupan iznos njenih dugovanja jednak ili veći od iznosa doprinosa koji je dužna da uplati za prethodne dve pune godine. Skupština, ipak, može toj državi članici dozvoliti da glasa u Skupštini i Birou ako je utvrđeno da su razlozi koji su uslovili kašnjenje sa uplatama izvan kontrole te države.

9. Skupština će usvojiti svoj poslovnik.

10. Službeni i radni jezici Skupštine biće isti oni kao i u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

DEO 12. FINANSIJE

Član 113.Finansijski propisi

Osim ako je drugačije određeno, sva finansijska pitanja u vezi sa Sudom i sednicama Skupštine država članica, uključujući njen Biro i pomoćna tela, rešavaju se po ovom Statutu i finansijskim propisima i pravilima usvojenim od strane Skupštine država članica.

Član 114.Isplata troškova

Troškovi Suda i Skupštine država članica, uključujući njen Biro i pomoćna tela, isplaćuju se iz fondova Suda.

Član 115.Fondovi Suda i Skupštine država članica

Troškovi Suda i Skupštine država članica, uključujući njen Biro i pomoćna tela, u skladu sa budžetom usvojenim od strane Skupštine država članica, pokrivaće se iz sledećih izvora:

a) Doprinosima država članica;

b) Sredstvima iz fondova obezbeđenih od Ujedinjenih nacija, po odobrenju Generalne skupštine, posebno u odnosu na troškove nastale u vezi sa slučajevima koje je uputio Savet bezbednosti.

Član 116.Dobrovoljni prilozi

Bez obzira na član 115, Sud može primiti i koristiti, kao dodatne fondove, dobrovoljne priloge vlada, međunarodnih organizacija, pojedinaca, korporacija i drugih subjekata, u skladu sa odgovarajućim kriterijumima usvojenim od strane Skupštine država članica.

Član 117.Visina priloga

Doprinosi država članica određuju se u skladu sa dogovorenom skalom visina priloga, na osnovu skale usvojene od Ujedinjenih nacija za njihov redovni budžet i prilagođenoj principima na kojima je ta skala zasnovana.

Član 118.Godišnji bilans

Izveštaji, finansijske knjige i računi Suda, uključujući i njegov godišnji finansijski izveštaj, pregledaju se godišnje od strane nezavisnog kontrolora.

DEO 13. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 119.Rešavanje sporova

1. Svaki spor koji se tiče pravosudnih funkcija Suda rešava se odlukom Suda.

2. Svaki drugi spor između dve ili više država članica, u vezi sa tumačenjem ili primenom ovog Statuta, koji nije rešen pregovorima u roku od tri meseca od početka spora, proslediće se Skupštini država članica. Skupština može sama da pokuša da pronađe rešenje spora ili da preporuči nova sredstva za njegovo rešavanje, uključujući i obraćanje Međunarodnom sudu pravde u skladu sa Statutom tog suda.

Član 120.Rezerve

Na ovaj Statut ne mogu se staviti rezerve.

Član 121.Amandmani

1. Po isteku sedam godina od stupanja na snagu ovog Statuta, bilo koja država članica može da predloži amandmane na Statut. Tekst predloženog amandmana podnosi se Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će ga odmah proslediti svim državama članicama.

2. Skupština država članica će na narednoj sednici, koja ne može biti zakazana pre isteka tri meseca od datuma obaveštenja, većinom glasova prisutnih glasača odlučiti o tome da

li da prihvati predložene amandmane. Skupština može sama da razmatra predlog ili da sazove revizionu konferenciju, ako razmatrano pitanje tako nalaže.

3. Usvajanje amandmana na sednici Skupštine država članica ili na revizionoj konferenciji, o kome se ne može postići konsenzus, zahteva dvotrećinsku većinu glasova država članica.

4. Osim u slučajevima predviđenim stavom 5, amandman stupa na snagu za sve države članice godinu dana nakon što sedam osmina država članica deponuje instrumente ratifikacije ili prihvatanja kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

5. Svaki amandman na čl. 5, 6, 7. i 8. ovog Statuta stupiće na snagu u odnosu na one države članice koje su prihvatile amandman, godinu dana nakon što su deponovale instrument ratifikacije ili prihvatanja. U odnosu na državu članicu koja nije prihvatila amandman, Sud neće vršiti nadležnost u odnosu na krivično delo regulisano amandmanom, kada je ono počinjeno od strane državljana te države članice ili na njenoj teritoriji.

6. Ukoliko je amandman prihvaćen od strane sedam osmina država članica u skladu sa stavom 4, svaka država članica koja ga nije prihvatila može da istupi iz Statuta odmah, ne postupajući na taj način suprotno stavu 1. člana 127, a po odredbama stava 2. člana 127, obaveštavajući o svojoj odluci u roku od godinu dana od stupanja tog amandmana na snagu.

7. Generalni sekretara Ujedinjenih nacija proslediće svim državama članicama sve amandmane usvojene na sednici Skupštine država članica ili na revizionoj konferenciji.

Član 122.Amandmani na odredbe institucionalne prirode

1. Amandmani na odredbe Statuta koji su isključivo institucionalne prirode, tačnije član 35, član 36, st. 8. i 9, član 37, član 38, član 39, stav 1. (prve dve rečenice), st. 2. i 4, član 42, st. 4. i 9, član 43, st. 2. i 3. i čl. 44, 46, 47. i 49, mogu u bilo koje vreme biti predloženi od strane bilo koje države članice, bez obzira na član 121, stav 1. Tekst bilo kog predloženog amandmana biće podnet Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija ili drugom licu imenovanom od strane Skupštine država članica, koji će odmah proslediti taj tekst svim državama članicama i drugima koji učestvuju u radu Skupštine.

2. Amandmani o kojima je reč u ovom članu, o kojima se ne može postići konsenzus, usvajaju se od strane Skupštine država članica ili revizione konferencije, dvotrećinskom većinom glasova država članica. Takvi amandmani stupaju na snagu za sve države članice šest meseci nakon njihovog usvajanja od strane Skupštine ili revizione konferencije.

Član 123.Revizija Statuta

1. Sedam godina po stupanju na snagu ovog Statuta, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija sazvaće revizionu konferenciju da bi se razmotrili bilo kakvi amandmani na ovaj Statut. Takva revizija može uključivati, ali nije ograničena na listu krivičnih dela sadržanih u članu 5. Konferencija je otvorena za države koje učestvuju u radu Skupštine država članica i pod istim uslovima.

2. U bilo koje vreme posle toga, na zahtev države članice i zbog potreba navedenih u stavu 1, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će, po izraženoj saglasnosti većine država članica, sazvati revizionu konferenciju.

3. Odredbe člana 121, st. 3-7, primenjuju se na usvajanje i stupanje na snagu bilo kog amandmana na ovaj Statut koji je razmotren na revizionoj konferenciji.

Član 124.Prelazna odredba

Bez obzira na član 12, st. 1. i 2, prilikom pristupanja ovom Statutu država može da objavi da za period od sedam godina nakon stupanja na snagu ovog Statuta ne prihvata nadležnost Suda u odnosu na kategoriju krivičnih dela na koja se odnosi član 8, kada se smatra da je krivično delo izvršeno od strane njenih državljana ili na njenoj teritoriji. Izjava u saglasnosti sa ovim članom može da se povuče u svako doba. Odredbe ovog člana biće ponovo razmotrene na revizionoj konferenciji sazvanoj u skladu sa članom 123, stav 1.

Član 125.Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, izražavanje saglasnosti ili pristupanje

1. Ovaj Statut će biti otvoren za potpisivanje svim državama u Rimu, u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu, 17. jula 1998. godine. Posle tog datuma, ostaće otvoren za potpisivanje u Rimu, u Ministarstvu spoljnih poslova Italije, do 17. oktobra 1998. godine. Nakon ovog datuma, Statut će biti otvoren za potpisivanje u Njujorku, u sedištu Ujedinjenih nacija, do 31. decembra 2000. godine.

2. Ovaj Statut je podložan ratifikaciji, prihvatanju ili izražavanju saglasnosti od strane država članica. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili izražavanja saglasnosti biće deponovane kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

3. Ovaj Statut biće otvoren za pristupanje svim državama. Instrumenti pristupanja biće deponovani kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Član 126.Stupanje na snagu

1. Ovaj Statut stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka šezdeset dana od datuma deponovanja šezdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, izražavanja saglasnosti ili pristupanja, kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

2. Za svaku državu koja ratifikuje, prihvata, izražava saglasnost ili pristupa ovom Statutu nakon deponovanja šezdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, izražavanja saglasnosti ili pristupanja, Statut stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka šezdeset dana od datuma kada je ta zemlja deponovala instrument ratifikacije, prihvatanja, izražavanja saglasnosti ili pristupanja.

Član 127.Istupanje

1. Država članica može istupiti iz Statuta tako što će o tome pismenim putem obavestiti Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Odluka o istupanju stupa na snagu godinu dana nakon datuma prijema obaveštenja, osim ako je u obaveštenju određen kasniji datum.

2. Država neće, na osnovu svoje odluke o istupanju iz Statuta, biti oslobođena svojih obaveza koje proističu iz Statuta dok je bila članica Statuta, uključujući tu i moguće

nagomilane finansijske obaveze. Njeno istupanje neće uticati na saradnju sa Sudom po pitanju istrage i krivičnog postupka u vezi sa kojima je država bila obavezna da sarađuje i koji su započeti pre datuma kada je odluka o istupanju stupila na snagu, niti će na bilo koji način uticati na nastavak razmatranja bilo kog pitanja koje je već bilo razmatrano od strane Suda pre datuma stupanja na snagu odluke o istupanju.

Član 128.Autentični tekstovi

Original ovog Statuta, čiji se tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku smatraju jednako autentičnim, deponuje se kod Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji overene kopije prosleđuje svim državama.

Kao svedoci, dole potpisani, ovlašćeni od strane svojih vlada, potpisali su ovaj Statut.

U Rimu, 17. jula 1998. godine.