ОШ ''Мирослав Антић Мика'', ПанчевоОШ ''Мирослав Антић Мика'', Панчево

Српски за матурантеСрпски за матуранте(приручник за полагање српског језика) (приручник за полагање српског језика)

Садржај:Садржај:

РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА.............................................................2ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА......................................................................................................................2ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ.................................................................................................3

ФОНЕТИКА И АКЦЕНТОЛОГИЈАФОНЕТИКА И АКЦЕНТОЛОГИЈА..........................................................................................................................................55ГЛАСОВИ.......................................................................................................................................5ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ................................................................................................................5АКЦЕНТИ.......................................................................................................................................6

ВРСТЕ РЕЧИВРСТЕ РЕЧИ............................................................................................................................................................................................................................881. ПРОМЕНЉИВЕ..........................................................................................................................82. НЕПРОМЕНЉИВЕ..................................................................................................................10

ПАДЕЖИ И ЊИХОВА ЗНАЧЕЊАПАДЕЖИ И ЊИХОВА ЗНАЧЕЊА..........................................................................................................................................1212

ГЛАГОЛИГЛАГОЛИ..................................................................................................................................................................................................................................1414

ЛЕКСИКОЛОГИЈА И ГРАЂЕЊЕ РЕЧИЛЕКСИКОЛОГИЈА И ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ....................................................................................................................1818

СИНТАКСАСИНТАКСА............................................................................................................................................................................................................................2020

ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ; ПИСАНО ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ; ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕИЗРАЖАВАЊЕ..............................................................................................................................................................................................................2323

ОБЛИЦИ (ФОРМЕ) ПРИПОВЕДАЊА......................................................................................23ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ.................................................................................................23СТИЛСКЕ ФИГУРЕ.....................................................................................................................24СТРОФА........................................................................................................................................25СТИХ.............................................................................................................................................25РИМА............................................................................................................................................25МАЊЕ ПОЗНАТИ ПОЈМОВИ...................................................................................................25

КЊИЖЕВНОСТ........................................................................................................26

by by Зорана ЛепедатЗорана Лепедат

РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМАРАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА

СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ СУ ДО 4. ВЕКА ЖИВЕЛИ ЗАЈЕДНО У ПРАСЛОВЕНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ И ГОВОРИЛИ ИСТИМ ПРАСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ.

БИЛИ СУ ПАГАНИ, ВЕРОВАЛИ СУ У ВИШЕ БОГОВА ( ПЕРУН, СВЕВИД, ТРИГЛАВ, ВЕСНА)

ЗБОГ ЛОШИХ УСЛОВА ЖИВОТА И НАЈЕЗДЕ ХУНА , У 4. ВЕКУ ПОЧИЊЕ ВЕЛИКА СЕОБА СЛОВЕНА НА ИСТОК, ЗАПАД И ЈУГ.

ТАКО НАСТАЈУ ТРИ ГРУПЕ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА И ТРИ ГРУПЕ СЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА

СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ1. ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ: РУСКИ, УКРАЈИНСКИ, БЕЛОРУСКИ2. ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ: ЧЕШКИ, ПОЉСКИ, СЛОВАЧКИ, ЛУЖИЧКО-СРПСКИ3. ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ: СРПСКИ, СЛОВЕНАЧКИ, ХРВАТСКИ, МАКЕДОНСКИ,

БУГАРСКИ , ( БОШЊАЧКИ, ЦРНОГОРСКИ )

СРПСКИ ЈЕЗИК НАРЕЧЈЕ- ШТОКАВСКО ИЗГОВОРИ ( ПРЕМА НЕКАДАШЊЕМ ГЛАСУ „ЈАТ“ ) :

1. ЕКАВСКИ ( МЛЕКО)2. ИЈЕКАВСКИ ( МЛИЈЕКО)3. ИКАВСКИ ( МЛИКО)

ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ЧИНЕ ОСНОВУ СРПСКОГ КЊ. ЈЕЗИКА! НАРОДНИ ГОВОРИ ИЛИ ДИЈАЛЕКТИ :

А) МЛАЂИ ГОВОРИ ( ЧИНЕ ОСНОВИЦУ СРПСКОГ КЊ. ЈЕЗИКА):1. ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ( ИЈЕКАВСКИ)2. ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ ( ЕКАВСКИ)

Б) СТАРИЈИ ГОВОРИ :1. КОСОВСКО- РЕСАВСКИ ( ЕКАВСКИ ) 2. ПРИЗРЕНСКО- ТИМОЧКИ( ЕКАВСКИ )3. ЗЕТСКО- ЈУЖНОСАНЏАЧКИ ( ИЈЕКАВСКИ )

ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА СВЕ ДО 9. ВЕКА СЛОВЕНИ НЕМАЈУ СВОЈЕ ПИСМО, АЛИ ПОЧИЊУ ДА

ПРИХВАТАЈУ ХРИШЋАНСТВО. ЗБОГ ПРЕТЕРАНЕ ГЕРМАНИЗАЦИЈЕ И ЛАТИНИЗАЦИЈЕ, ПОТРЕБНО ЈЕ

СТВОРИТИ ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО И ПРЕВЕСТИ БИБЛИЈУ НА СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.

МОРАВСКИ КНЕЗ РАСТИСЛАВ (ДАНАШЊА ЧЕШКА) ТРАЖИ ПОМОЋ ОД ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРА И ОВАЈ ШАЉЕ ДВОЈИЦУ УЧИТЕЉА, ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (ПРВИ УЧИТЕЉИ ИЗ СОЛУНА КОЈИ СУ СА ГРЧКОГ ПРЕВЕЛИ ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ И ПРОПАГИРАЛИ ХРИШЋАНСТВО МЕЂУ СЛОВЕНИМА ).

СРЕДИНОМ 9. ВЕКА, 863. ГОДИНЕ ПОЧИЊЕ ЊИХОВА МОРАВСКА МИСИЈА. СТАРОСЛОВЕНСКИ- ГОВОР СЛОВЕНА ИЗ ОКОЛИНЕ СОЛУНА УЗ ДОСТА

РЕЧИ ИЗ ГРЧКОГ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ПРВИ ПИСАНИ ЈЕЗИК СВИХ СЛОВЕНА ( 9. ВЕК ) И НИКО ГА НИЈЕ КОРИСТИО У ГОВОРУ.

ГЛАГОЉИЦА- ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО, СТВОРИО ЈЕ ЋИРИЛО КАКО БИ ПРЕВЕО ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ ( 9. ВЕК)

ЋИРИЛИЦА- ЈЕДНОСТАВНИЈА И ПРАКТИЧНИЈА, ЗАМЕЊУЈЕ ГЛАГОЉИЦУ У 10. ВЕКУ, СТВОРИЛИ ЈЕ УЧЕНИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА КОЈИ НАСТАВЉАЈУ МИСИЈУ ОПИСМЕЊАВАЊА И ШИРЕЊА ХРИШЋАНСТВА

СРБИ СУ ВЕОМА РАНО ПОЧЕЛИ ПРИМАТИ ПИСМЕНОСТ- ОКО 873. ГОДИНЕ ( 9. ВЕК ).

ДО 12. ВЕКА ЋИРИЛИЦА ЈЕ КОД СРБА ПОТПУНО ЗАМЕНИЛА ГЛАГОЉИЦУ.

ПАРАЛЕЛНО СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ СРПСКИ НАРОДНИ ЈЕЗИК ( У СВАКОДНЕВНОМ ГОВОРУ ) И СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ИЛИ СРПСКА РЕДАКЦИЈА СТАРОСЛОВЕНСКОГ – ОД 10. ДО 15. ВЕКА, У СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК СЕ УБАЦУЈУ РЕЧИ ИЗ СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ- 12. ВЕК, НАЈСТАРИЈИ САЧУВАН ДУХОВНИ ДОКУМЕНТ ПИСАН СРПСКОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ

ДУШАНОВ ЗАКОНИК- НАЈСТАРИЈИ ПРАВНИ ДОКУМЕНТ ИЗ 14. ВЕКА, ПИСАН ЋИРИЛИЦОМ

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА- АУТОР СВ. САВА, БИОГРАФИЈА ПИСАНА СРПСКОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ

РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК ИЛИ РУСКА РЕДАКЦИЈА СТАРОСЛОВЕНСКОГ – ОД ВЕЛИКЕ СЕОБЕ СРБА 1690. Г. И ТОКОМ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 18. ВЕКА, ДОЛАЗЕ РУСКИ УЧИТЕЉИ СА СВОЈИМ КЊИГАМА НА РУСКОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ

СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК- ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 18. ВЕКА ДО ВУКОВЕ ПОБЕДЕ И УВОЂЕЊА СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА, ТО ЈЕ МЕШАВИНА ЈЕЗИКА КОЈА ЈЕ САДРЖАВАЛА ЕЛЕМЕНТЕ РУСКОСЛОВЕНСКОГ И СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА

ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН- ПИСАО НА СЛАВЕНОСРПСКОМ, ИЗДАВАО НОВИНЕ „СЛАВЕНОСРПСКИ МАГАЗИН „

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ БИТНЕ ГОДИНЕ ИЗ БИОГРАФИЈЕ

1813. – ОДЛАЗИ У БЕЧ, УПОЗНАЈЕ ЈЕРНЕЈА КОПИТАРА, ЖЕНИ СЕ АНОМ КРАУС

1814. – ШТАМПА „ МАЛУ ПРОСТОНАРОДНУ СЛАВЕНОСЕРБСКУ ПЈЕСНАРИЦУ“ ( ПРВУ ШТАМПАНУ ЗБИРКУ СРПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

1815. – ШТАМПА „ ПИСМЕНИЦУ СЕРБСКОГА ЈЕЗИКА“ ( ПРВУ СРПСКУ ГАРМАТИКУ)

1818.- ПРВО ИЗДАЊЕ „СРПСКОГ РЈЕЧНИКА“ , 26000 РЕЧИ, САРАДНИК ЈЕРНЕЈ КОПИТАР РЕЧИ ПРЕВОДИ НА ЛАТИНСКИ И НЕМАЧКИ

1823. – ШТАМПА ТРИ КЊИГЕ „СРПСКИХ НАРОДНИХ ПЈЕСАМА“ 1836.- ШТАМПА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ“ И ПОЧИЊЕ ПИСАТИ ГЛАС

Х

1847. – ГОДИНА ПОБЕДЕ ВУКОВИХ ИДЕЈА , НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЈЕЗИКУ ШТАМПАНА СЛЕДЕЋА ДЕЛА:ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ“ ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ“ЂУРО ДАНИЧИЋ „РАТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПРАВОПИС“БРАНКО РАДИЧЕВИЋ- ПЕСМЕВУК КАРАЏИЋ ПРЕВОД „НОВОГ ЗАВЈЕТА“

1850. – БЕЧКИ КЊИЖЕВНИ ДОГОВОР, ДОГОВОР СРБА И ХРВАТА О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ

1852. – ДРУГО ИЗДАЊЕ „ СРПСКОГ РЈЕЧНИКА „** ОСНОВНА ДВА ПРАВЦА ВУКОВОГ РАДА СУ : САКУПЉАЊЕ И ШТАМПАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА И РЕФОРМА ЈЕЗИКА И ПРАВОПИСА.** ВУК ЈЕ ИЗ СТАРЕ ЋИРИЛИЦЕ ИЗБАЦИО 13 НЕПОТРЕБНИХ И УНЕО 6 НОВИХ СЛОВА: Ђ, Њ, Ј, Ћ, Љ, Џ.** ВУКОВ „ РЈЕЧНИК“ УЧЕНИ СРБИ КРИТИКУЈУ ЗБОГ: ИЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА, НЕПРИСТОЈНИХ РЕЧИ, СЛОВА Ј УЗЕТОГ ИЗ ЛАТИНИЦЕ И КОРИШЋЕЊА СРПСКОГ НАРОДНОГ ЈЕЗИКА

ФОНЕТИКА И АКЦЕНТОЛОГИЈАФОНЕТИКА И АКЦЕНТОЛОГИЈА

ГЛАСОВИ САМОГЛАСНИЦИ ( ВОКАЛИ)- А,Е,И,О,У- СВИ ЗВУЧНИ ГЛАСНИЦИ ( СОНАНТИ )- В,Р,Л,Љ,М,Н,Њ,Ј – СВИ ЗВУЧНИ СУГЛАСНИЦИ (КОНСОНАНТИ )- СВИ ОСТАЛИ- И ЗВУЧНИ И БЕЗВУЧНИ

* СЛОГОТВОРНО (ВОКАЛСКО) Р- НОСИЛАЦ СЛОГА, ЗАМЕЊУЈЕ ВОКАЛ, НАЈЧЕШЋЕ ИЗМЕЂУ 2 СУГЛАСНИКА (КРВ, ПРСТ, ЦРВЕН )

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ( И СОНАНАТА ) ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА1. УСНЕНИ ( И УСНЕНО- ЗУБНИ ): Б,П,М,В,Ф2. ЗУБНИ: Д,Т,З,С,Ц3. НАДЗУБНИ ( „ЈЕЗИЧНИ“ ) : Р,Л,Н4. ПРЕДЊОНЕПЧАНИ ( „КУКИЧАВИ“ ) : Ј,Љ,Њ,Ч,Ћ,Ђ,Џ,Ж,Ш5. ЗАДЊОНЕПЧАНИ : К,Г,Х

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА НАЧИНУ ИЗГОВОРА 1. ПРАСКАВИ ( ЕКСПЛОЗИВНИ) : Б,П,Д,Т,Г,К2. СТРУЈНИ (ФРИКАТИВНИ) : З,С,Ж,Ш,Ф,Х3. СЛИВЕНИ (АФРИКАТЕ) : Ш,Ћ,Џ,Ч,Ц

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА ЗВУЧНОСТИзвучни Б Д Г З Ж Ђ Џ / / /безвучни П Т К С Ш Ћ Ч Ф Х Ц

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ1. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛ. ПО ЗВУЧНОСТИ АКО КАДА ЈЕДАН ДО ДРУГОГ СТОЈЕ 2 СУГЛАСНИКА РАЗЛИЧИТЕ

ЗВУЧНОСТИ, ОНДА СЕ ПРВИ СУГЛАСНИК ПРИЛАГОЂАВА ДРУГОМ И ПРЕЛАЗИ У СВОГ ЗВУЧНОГ/БЕЗВУЧНОГ ПАРАСРБИН- СРПСКИ, НАПРЕДАК- НАПРЕТКА , БУРЕК- БУРЕГЏИЈА

ИЗУЗЕТАК- Д ИСПРЕД С и Ш НЕ ПРЕЛАЗИ У Т ( ГРАДСКИ, ПОДШИШАТИ, ПРЕДСЕДНИК)

2. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛ. ПО МЕСТУ ТВОРБЕ / ИЗГОВОРА З и С ИСПРЕД ПРЕДЊОНЕПЧАНИХ СУГЛ. ПРЕЛАЗЕ У Ж и Ш ЧЕЗНУТИ- ЧЕЖЊА, НОСИТИ- НОШЊА

Н ИСПРЕД УСНЕНИХ ( НАЈЧЕШЋЕ Б ) ПРЕЛАЗИ У МСТАН- СТАМБЕНИ, ПРЕХРАНА- ПРЕХРАМБЕНИ

ИЗУЗЕТАК- У НЕКИМ СЛОЖЕНИЦАМА ( ИЗЉУБИТИ, СЉУШТИТИ, ЦРВЕНПЕРКА, ЈЕДАНПУТ)

3. ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА К,Г,Х ИСПРЕД Е,И, и НЕПОСТОЈАНОГ А ПРЕЛАЗЕ У Ч,Ж, Ш

ЈУНАК-ЈУНАЧЕ, ДРУГ- ДРУЖЕ, ТИХ- ТИШИ

Ц и З ПРЕЛАЗЕ У Ч и Ж ЗОРИЦА- ЗОРИЧИН, КНЕЗ- КНЕЖЕ

ИЗУЗЕТАК- КОД ПРИСВОЈНИХ ПРИДЕВА ИЗВЕДЕНИХ ОД ЛИЧНИХ ИМЕНА (АНКА-АНКИН, ОЛГА-ОЛГИН, МИХА-МИХИН)

4. СИБИЛАРИЗАЦИЈА К,Г,Х ИСПРЕД И ПРЕЛАЗЕ У Ц,З,С.

МАЈКА-МАЈЦИ, НОГА-НОЗИ, ОРАХ-ОРАСИ

ИЗУЗЕЦИ- У ПАДЕЖИМА ЛИЧНИХ ИМЕНА( МИЛКА- МИЛКИ, ОЛГА-ОЛГИ, МИХА-МИХИ) И ТАМО ГДЕ БИ СЕ ПРОМЕНИЛО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (ЗЕКА-ЗЕКИ, ЛИГА-ЛИГИ, ТАЧКА-ТАЧКИ, ТЕТКА-ТЕТКИ, ПРАЧКА-ПРАЋКИ... )

5. ЈОТОВАЊЕ НЕНЕПЧАНИ СУГЛАСНИЦИ Д,Т,Н,Л,З,С У ДОДИРУ СА Ј ДАЈУ

ПРЕДЊОНЕПЧАНЕ Ђ,Ћ,Њ,Љ,Ж,Ш МЛАД-МЛАЂИ, ЖУТ-ЖУЋИ,ЦРН-ЦРЊИ,БРЗ-БРЖИ, БЕО-БЕЛ-БЕЉИ, ВЕЗАТИ-ВЕЖЕМ

УСНЕНИ СУГЛАСНИЦИ Б,П,М,В У ДОДИРУ СА Ј ДАЈУ БЉ,ПЉ,МЉ, ВЉГРУБ+ЈИ- ГРУБЉИ, ГЛУП+ЈИ-ГЛУПЉИ, ГРМ+ЈЕ-ГРМЉЕ, ЗДРАВ+ЈЕ-ЗДРАВЉЕ

6. НЕПОСТОЈАНО А У ЈЕДНИМ ОБЛИЦИМА РЕЧИ СЕ ЈАВЉА, А У ДРУГИМА ГА НЕМАПАС-ПСА, ПИСМО-ПИСАМА, ДОБАР-ДОБРА

7. ПРЕЛАЗАК Л У О Л НА КРАЈУ СЛОГА ПРЕЛАЗИ У О

ДОНЕЛА-ДОНЕО, ГЛЕДАЛАЦ-ГЛЕДАОЦА- ГЛЕДАОЦИ

8. ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА ИЗБЕГАВА СЕ ГОМИЛАЊЕ ИСТИХ ИЛИ СЛИЧНИХ СУГЛАСНИКА НА ЈЕДНОМ

МЕСТУ (ПРЕ ТОГА СЕ ОБИЧНО ВРШИ ЈОШ НЕКА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ).БЕЗ+ЗНАЧАЈАН-БЕЗНАЧАЈАН, ПЕТ+ДЕСЕТ-ПЕДЕСЕТ, РАЗ+ШИРЕН-РАШИРЕН

9. САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА ДВА САМОГЛАСНИКА СЕ СЛИВАЈУ/СТАПАЈУ У ЈЕДАН ДУГ САМОГЛАСНИК

СОЛ-СОО-СО, ЧИТАТИ-ЧИТА+АХ-ЧИТАХ

АКЦЕНТИ АКЦЕНАТ ЈЕ НАРОЧИТО ИСТИЦАЊЕ ЈАЧИНЕ И ВИСИНЕ ЈЕДНОГ СЛОГА У

РЕЧИ ИЛИ ЈЕДНОСЛОЖНЕ РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ. У ЗАВИСНОСТИ ОД КВАНТИТЕТА ИМАМО ДУГЕ И КРАТКЕ АКЦЕНТЕ, А У

ЗАВИСНОСТИ ОД КВАЛИТЕТА УЗЛАЗНЕ И СИЛАЗНЕ АКЦЕНТЕ :1. ДУГОСИЛАЗНИ 2. КРАТКОСИЛАЗНИ \\3. ДУГОУЗЛАЗНИ /

4. КРАТКОУЗЛАЗНИ \–

АКЦЕНАТ СЕ СТАВЉА ИЗНАД ВОКАЛА И ВОКАЛНОГ Р.

ПРАВИЛА АКЦЕНТОВАЊА :

1. ЈЕДНОСЛОЖНЕ РЕЧИ МОГУ ИМАТИ САМО СИЛАЗНЕ АКЦЕНТЕ (МАЈ, РАД, РЕД, ПРСТ,САД... )

2. ПОСЛЕДЊИ СЛОГ НЕ МОЖЕ БИТИ АКЦЕНТОВАН.3. ДВОСЛОЖНЕ И ВИШЕСЛОЖНЕ РЕЧИ НА ПРВОМ СЛОГУ МОГУ ИМАТИ БИЛО

КОЈИ ОД 4 АКЦЕНТА (РУКА, ТЕСТО, КУЋА, НОГА)4. НА УНУТРАШЊИМ СЛОГОВИМА ВИШЕСЛОЖНИХ РЕЧИ МОГУ СТОЈАТИ

САМО УЗЛАЗНИ АКЦЕНТИ (ВОЈНИЦИ, СЛОБОДА )

НЕКЕ РЕЧИ НЕМАЈУ СВОЈ АКЦЕНАТ, ВЕЋ СА РЕЧЈУ ДО СЕБЕ ЧИНЕ АКЦЕНАТСКУ ЦЕЛИНУ, А ТО СУ :

1. ПРОКЛИТИКЕ ( ИСПРЕД АКЦЕНТОВАНЕ РЕЧИ ) – ПРЕДЛОЗИ, ВЕЗНИЦИ, РЕЧЦА НЕ

2. ЕНКЛИТИКЕ (ИЗА АКЦЕНТОВАНЕ РЕЧИ )- КРАЋИ ОБЛИЦИ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА И ЛИЧНИХ ЗАМЕНИЦА, РЕЧЦА ЛИ

ИЗА АКЦЕНТА СЕ МОЖЕ ЈАВИТИ ДУГ СЛОГ КОЈИ СЕ ОБЕЛЕЖАВА ВОДОРАВНОМ ЦРТОМ ИЗНАД ВОКАЛА (ВЕЧНОСТ, ПОЧЕЛО, ЗАПРАВО).

ДУЖИНЕ ПОСЛЕ АКЦЕНТА ЗОВУ СЕ ПОСТАКЦЕНАТСКЕ ДУЖИНЕ.

ВРСТЕ РЕЧИВРСТЕ РЕЧИ1. ПРОМЕНЉИВЕ

1. ИМЕНИЦЕ ВЛАСТИТЕ- НИКОЛА, ТАРА, ДУНАВ, ЏЕКИ, СРБИЈА, МАРС( ИМАЈУ САМО ЈЕДНИНУ, ОСИМ АКО ИМАМО ДВА ИЛИ ВИШЕ ПОЈМОВА СА ИСТИМ ИМЕНОМ НПР. ТРИ МОРАВЕ ИЛИ ДВЕ АМЕРИКЕ) ЗАЈЕДНИЧКЕ- СТО, СТОЛИЦА, АВИОН, СЕСТРА, ПИСМО( ИМАЈУ И ЈЕДНИНУ И МНОЖИНУ ) ГРАДИВНЕ- ВОДА, ЖИТО, БРАШНО, МЛЕКО, УЉЕ, ПЕСАК( ИМАЈУ САМО ЈЕДНИНУ) ЗБИРНЕ- ЦВЕЋЕ, ЛИШЋЕ, ТЕЛАД, ПИЛАД, ДЕЦА, ДУГМАД( ИМАЈУ САМО ЈЕДНИНУ ) МИСАОНЕ(АПСТРАКТНЕ )- ТУГА, РАДОСТ, ЛЕПОТА, СНАГА, БОЛ ГЛАГОЛСКЕ- ЧИТАЊЕ, ПЕВАЊЕ, СЛУШАЊЕ, СТАРЕЊЕ, ПИСАЊЕ БРОЈНЕ- СТОТИНА, ХИЉАДА, МИЛИОН, МИЛИЈАРДА, ПЕТАК, ТРОЈИЦА,

ЧЕТВРТИНА, ШЕСТОРКА

** ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ИМАЈУ САМО ЈЕДНИНУ(SINGULARIA TANTUM)- ВАЗДУХ, СРБИЈА, ПЕСАК, ВИНО, ЖИТО, ГЛАД, СМРТ, РЕАЛИЗАМ** ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ИМАЈУ САМО МНОЖИНУ( PLURALIA TANTUM )- НАОЧАРИ, ПАНТАЛОНЕ, ВРАТА, НОВИНЕ, МАКАЗЕ, БОГИЊЕ, НЕДРА

2. ПРИДЕВИ ОПИСНИ- ЛЕП, ЖУТ, ПАМЕТАН, ОКРУГАО,ХРАБАР, ВИСОК ПРИСВОЈНИ- ШКОЛСКИ, СЕСТРИН, МАРКОВ, ПАНЧЕВАЧКИ ГРАДИВНИ- ДРВЕНИ, КАМЕНИ, СТАКЛЕНИ, ВУНЕНИ, СВИЛЕНИ ВРЕМЕНСКИ- ПРОШЛИ, БУДУЋИ, ЈЕСЕЊИ, ПРЕДРАТНИ, НЕКАДАШЊИ МЕСНИ- ГОРЊИ, ДОЊИ, ПРЕДЊИ, ЗАДЊИ, ЛЕВИ, ДЕСНИ, ПОСЛЕДЊИ

** ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ НАСТАЛИ ОД ВЛАСТИТИХ ИМЕНИЦА НАСТАВЦИМА –СКИ, -ЧКИ, -ШКИ ПИШУ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ (београдски, копаонички, њујоршки )** ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ НАСТАЛИ ОД ВЛАСТИТИХ ИМЕНИЦА НАСТАВЦИМА –ОВ, -ЕВ,-ИН ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ ( Милошев, Миланов, Анин )

КОМПАРАЦИЈА ( ПОРЕЂЕЊЕ ) ПРИДЕВА :ПОРЕДЕ СЕ САМО ОПИСНИ ПРИДЕВИ!

1. ПОЗИТИВ ( ОСНОВНИ ОБЛИК)- МЛАД, СТАР, ЛАК2. КОМПАРАТИВ ( ПРВИ СТЕПЕН)- МЛАЂИ, СТАРИЈИ, ЛАКШИ3. СУПЕРЛАТИВ (ДРУГИ СТЕПЕН)-НАЈМЛАЂИ, НАЈСТАРИЈИ, НАЈЛАКШИ

ПРИДЕВИ СА НЕПРАВИЛНОМ КОМПАРАЦИЈОМ:ДОБАР-БОЉИ- НАЈБОЉИЗАО-ГОРИ-НАЈГОРИМАЛИ-МАЊИ-НАЈМАЊИВЕЛИКИ-ВЕЋИ НАЈВЕЋИ

3.ЗАМЕНИЦЕИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ:

ЛИЧНЕ- ЈА,ТИ,ОН,ОНА,ОНО,МИ,ВИ,ОНИ,ОНЕ,ОНА

ЛИЧНА ЗА СВАКО ЛИЦЕ- СЕБЕ/СЕ УПИТНЕ- КО,ШТА ОДРИЧНЕ- НИКО, НИШТА НЕОДРЕЂЕНЕ- НЕКО, НЕШТО ОПШТЕ- СВАКО, СВАШТА ОСТАЛЕ ( ПО ВРСТИ МОЖЕМО ИХ СВРСТАТИ У ОПШТЕ ) – ИКО, БИЛО КО,

БИЛО ШТА...** ЗАМЕНИЦЕ ВИ И ВАШ ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ КАДА СЕ ИЗ ПОШТОВАЊА ОБРАЋАМО ЈЕДНОЈ ОСОБИ ( ОБРАЋАМО СЕ ВАМА И ВАШИМ САРАДНИЦИМА...)

** ПИСАЊЕ ОДРИЧНИХ ЗАМЕНИЦА СА ПРЕДЛОГОМ- ЗАМЕНИЦА СЕ ДЕЛИ НА ДВЕ РЕЧИ , А ПРЕДЛОГ СЕ УБАЦУЈЕ ИЗМЕЂУ ( НИ СА КИМ, НИ О ЧЕМУ, НИ ЗА КОГА, НИ У ШТА...)

ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ: ПРИСВОЈНЕ- МОЈ, ТВОЈ, ЊЕГОВ, ЊЕН, НАШ,ВАШ, ЊИХОВ, СВОЈ ПОКАЗНЕ- ОВАЈ, ТАЈ,ОНАЈ,ОВАКАВ, ТАКАВ, ОНАКАВ, ОВОЛИКИ, ТОЛИКИ,

ОНОЛИКИ УПИТНО-ОДНОСНЕ: КОЈИ, ЧИЈИ, КАКАВ, КОЛИКИ НЕОДРЕЂЕНЕ- НЕКО, НЕКАКАВ, НЕЧИЈИ, НЕКОЛИК ОДРИЧНЕ- НИКОЈИ, НИКАКАВ, НИЧИЈИ ОПШТЕ- СВАКИ, СВАКАКАВ, СВАЧИЈИ, ОСТАЛЕ ( ПО ВРСТИ МОЖЕМО ИХ СВРСТАТИ У ОПШТЕ )- ИКОЈИ, БИЛО

КОЈИ, БИЛО ЧИЈИ,МА ЧИЈИ,МА КАКАВ, ЧИЈИ ГОД, КАКАВ ГОД

4. БРОЈЕВИ ** ПОЛУПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ- МЕЊАЈУ СЕ ПО РОДУ, БРОЈУ И ПАДЕЖУ, АЛИ БРОЈЕВИ ОД 5 ПА НАВИШЕ СУ НЕПРОМЕНЉИВИ !!!

ГЛАВНИ БРОЈЕВИ СУ :- ОСНОВНИ (ЈЕДАН, ДВА, ДЕСЕТ, ПЕДЕСЕТ, СЕДАМДЕСЕТ И ДВА)- ЗБИРНИ ( ДВОЈЕ, ТРОЈЕ, ПЕТОРО, ДЕСЕТОРО, ДВАДЕСЕТ И ПЕТОРО) - БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ НА – ИЦА КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ СКУП МУШКАРАЦА

( ДВОЈИЦА, ПЕТОРИЦА, СЕДМОРИЦА)- БРОЈНИ ПРИДЕВИ КОЈИ СТОЈЕ УЗ ИМЕНИЦЕ PLURALIA TANTUM ( ДВОЈА

ВРАТА, ТРОЈЕ НАОЧАРИ, ДЕСЕТОРА УСТА...)

РЕДНИ БРОЈЕВИ - ПРВИ, ДРУГИ, ДЕСЕТИ, ПЕДЕСЕТИ, СЕДАМДЕСТ И ДРУГИ

** ПИСАЊЕ РЕДНИХ БРОЈЕВА : 7. 9.2009. ИЛИ 7. IX 2009. 21. ИЛИ XXI ВЕК**ПИСАЊЕ СЛОЖЕНИХ БРОЈЕВА: ДВАДЕСЕТ (И ) ОСАМ, ХИЉАДУ ДВЕСТА/ ДВЕ СТОТИНЕ ОСАМДЕСЕТ (И) СЕДАМ** ЦРТА СЕ ПИШЕ ИЗМЕЂУ БРОЈКИ КАДА ОЗНАЧАВА ПРЕДЛОГЕ ОД И ДО - ИВО АНДРИЋ (1892-1975), ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ ( 1941-1945 )** ЦРТИЦА СЕ ПИШЕ КАДА ПРАВИМО КОМБИНАЦИЈУ БРОЈКИ И СЛОВА (200-ГОДИШЊИЦА, 50-ТИХ ГОДИНА...)

5. ГЛАГОЛИ

РАДЊА- ГРАДИТИ, КУПИТИ, НОСИТИ, УЧИТИ, ПИСАТИ СТАЊЕ- МИРОВАТИ, ВЕНУТИ, ДИСАТИ, ЛЕЖАТИ, ДРХТАТИ ЗБИВАЊЕ- СМРКАВАТИ СЕ, СВАНУТИ, ГРМЕТИ, СЕВАТИ

2. НЕПРОМЕНЉИВЕ

1. ПРИЛОЗИ

** НАЈЧЕШЋЕ СТОЈЕ УЗ ГЛАГОЛЕ И ОЗНАЧАВАЈУ МЕСТО, ВРЕМЕ, НАЧИН, КОЛИЧИНУ И УЗРОК ВРШЕЊА РАДЊЕ.

МЕСТО: ГДЕ, КУДА, ЛЕВО, ДАЛЕКО, НАПРЕД, БЛИЗУ

ВРЕМЕ: ЈЕСЕНАС, ДАНАС, УВЕЧЕ, НЕКАДА, НИКАДА, СИНОЋ

НАЧИН: НЕКАКО, ОВАКО, СПОРО, БРЗО, ПОШТЕНО, ЛАКО

КОЛИЧИНУ : МАЛО, МНОГО, ДОСТА, НЕШТО, НЕКОЛИКО

УЗРОК: ЗАТО, СТОГА

** ПРИЛОЗИ ЗА КОЛИЧИНУ МОГУ СТОЈАТИ УЗ ИМЕНИЦЕ И ПРИДЕВЕ :

КУПИЛА САМ МАЛО СТВАРИ ЈЕР САМ ВЕОМА ШТЕДЉИВА.

**НЕКИ ПРИЛОЗИ СЕ МОГУ ПОРЕДИТИ ПОПУТ ПРИДЕВА:

АНА СЛАБО УЧИ, МАША СЛАБИЈЕ УЧИ,АЛИ МИЛОШ НАЈСЛАБИЈЕ УЧИ.

** РАЗЛИКУЈ ПРИДЕВЕ ОД ПРИЛОГА!

ДОБРО (ПРИДЕВ ) ДЕТЕ ДОБРО ( ПРИЛОГ) УЧИ.

2. ПРЕДЛОЗИ

** СТОЈЕ ИСПРЕД ПАДЕЖНИХ ОБЛИКА ИМЕНСКИХ РЕЧИ И СЛУЖЕ ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ ЊИХОВОГ ОДНОСА ПРЕМА ДРУГИМ РЕЧИМА У РЕЧЕНИЦИ.

ПРОСТОРНИ ОДНОС: НА, У, ПО, ДО, О, НАД, ПРЕД, ИЗ, СА

ВРЕМЕНСКИ ОДНОС: У, ОД, ДО, ПРЕД, НА, ОКО, ПОСЛЕ

ОДНОС УЗРОКА И ЦИЉА: ЗБОГ, РАДИ

ОДНОСИ ДРУШТВА, ПОРЕЂЕЊА, НАЧИНА, НАМЕНЕ: СА, ОД, ЗА,

3. ВЕЗНИЦИ ** ВЕЗНИЦИ СЛУЖЕ ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ ВЕЗЕ МЕЂУ ПОЈЕДИНИМ РЕЧИМА У РЕЧЕНИЦИ, КАО И ЗА ОЗНАЧАВАЊЕ ВЕЗЕ МЕЂУ РЕЧЕНИЦАМА.

ПРАВИ ВЕЗНИЦИ: И, ИЛИ, АЛИ, ПА, ТЕ, ДА, ЈЕР, АКО

НЕПРАВИ ВЕЗНИЦИ ( ОСТАЛЕ РЕЧИ У ФУНКЦИЈИ ВЕЗНИКА) : КОЈИ, КАКАВ, ЧИЈИ, КОЛИКИ, КО, ШТА, ВЕЋ, КАД, ГДЕ, КУДА, КАКО...

4. УЗВИЦИ ЗА ИЗРАЖАВАЊЕ ОСЕЋАЊА: ЈОЈ, ЈАОЈ, ОХО, УРА, ОЈ, УХ, ИХ, АХ

ЗА ДОЗИВАЊЕ И ТЕРАЊЕ ЖИВОТИЊА: МАЦ, ПИС, ШИЦ, ИШ

ЗА ИМИТИРАЊЕ ЗВУКОВА ИЗ ПРИРОДЕ (ОНОМАТОПЕЈА ) : БУМ, ТРАС, ДУМ, ФЉАС, КВРЦ, ФИЈУ, БРРР

5. РЕЧЦЕ ЗА ИСТИЦАЊЕ ЛИЧНОГ СТАВА : ДА, СВАКАКО, ЗАИСТА, НИПОШТО,

ВЕРОВАТНО, ВАЉДА, МОЖДА

ЗА ИСТИЦАЊЕ СУПРОТНОСТИ : МЕЂУТИМ, ПАК

ЗА ПОСЕБНО ИСТИЦАЊЕ: БАШ, БАР, И

ЗА ПОКАЗИВАЊЕ: ЕВО, ЕТО, ЕНО

ЗА ПИТАЊЕ : ЗАР, ДА ЛИ, ЛИ

ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ И ОДРИЦАЊЕ : ДА, НЕ

ПАДЕЖИ И ЊИХОВА ЗНАЧЕЊА ПАДЕЖИ И ЊИХОВА ЗНАЧЕЊА

НОМИНАТИВ И ВОКАТИВ СУ НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИ И УВЕК СУ БЕЗ ПРЕДЛОГА.

ОСТАЛИ ПАДЕЖИ СУ ЗАВИСНИ, ЛОКАТИВ УВЕК МОРА ИМАТИ ИСПРЕД СЕБЕ ПРЕДЛОГ, ОСТАЛИ ( ГЕНИТИВ, ДАТИВ, АКУЗАТИВ И ИНСТРУМЕНТАЛ ) МОГУ БИТИ СА ПРЕДЛОЗИМА ИЛИ БЕЗ ЊИХ.

1. НОМИНАТИВ- КО ? ШТА ?

СУБЈЕКАТ- МАРКО ИДЕ У ШКОЛУ. ДЕО ИМЕНСКОГ ПРЕДИКАТА- ОН ЈЕ ДОБАР УЧЕНИК.

2. ГЕНИТИВ- КОГА ? ЧЕГА ?

ПРИПАДНОСТ( ПРИСВОЈНИ/ ПОСЕСИВНИ Г. )- ТО ЈЕ КЊИГА МОЈЕ СЕСТРЕ. ДЕО ( ДЕОНИ/ ПАРТИТИВНИ Г. )- УЗЕО ЈЕ ПАРЧЕ ХЛЕБА И ЧАШУ МЛЕКА. ОДВАЈАЊЕ, ПОТИЦАЊЕ, ПОРЕКЛО ( АБЛАТИВНИ Г. )- ИЗВАДИ КЊИГУ ИЗ

ТОРБЕ И ПОКУПИ СТВАРИ СА СТОЛА. ОСОБИНУ ( ОПИСНИ/ КВАЛИТАТИВНИ Г. )- ТО ЈЕ ДЕВОЈКА ЦРНЕ КОСЕ И

ПЛАВИХ ОЧИЈУ. МЕСТО- ЛОПТА ЈЕ ПАЛА ПОРЕД ЛИНИЈЕ. ВРЕМЕ( ТЕМПОРАЛНИ Г. )- ДО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ САМ УЧИО ПРЕКО ЦЕЛОГ

ДАНА. УЗРОК- ЗБОГ БОЛЕСТИ НЕ ИДЕМ НА ПОСАО. ЦИЉ / НАМЕРУ- РАДИ ПИСМЕНОГ ЗАДАТКА ДОЛАЗИМ У ШКОЛУ.

3. ДАТИВ- КОМЕ ? ЧЕМУ ?

НАМЕНА- КУПИО ЈЕ МАЈЦИ ПОКЛОН. ПРАВАЦ КРЕТАЊА- ПУТУЈЕМ РОДИТЕЉИМА КА РОДНОМ СЕЛУ.

4. АКУЗАТИВ- КОГА ? ШТА?

ПРЕДМЕТ РАДЊЕ ( ПРАВИ ОБЈЕКАТ)- ВЕТАР ЈЕ ЛОМИО ГРАНЕ И НОСИО ЛИШЋЕ.

ЦИЉ КРЕТАЊА- ПОЂЕМ НИЗ УЛИЦУ И СВРАТИМ У ПРОДАВНИЦУ. МЕРУ И КОЛИЧИНУ ( УЗ ДЕОНИ ГЕНИТИВ)- УЗЕО ЈЕ ПАРЧЕ ХЛЕБА И ЧАШУ

МЛЕКА. ВРЕМЕ- ПРЕД РАСПУСТ СЕ СПРЕМАМ НА ПУТ.

5. ВОКАТИВ- ХЕЈ ! ОЈ !

ДОЗИВАЊЕ И ОБРАЋАЊЕ ( ОБАВЕЗАН ЗАРЕЗ ! )- МАРКО, ДОНЕСИ МИ НОВИНЕ,А ТИ, МИЛАНЕ, УКЉУЧИ РАДИО.

6. ИНСТРУМЕНТАЛ- С КИМ? ЧИМЕ ?

СРЕДСТВО- РАДО СЕ ВОЗИМ БИЦИКЛОМ. ДРУШТВО- СА ДРУГОВИМА ИДЕМ НА ЗИМОВАЊЕ. ПРИСУСТВО ПРЕДМЕТА, ОСОБИНЕ ИЛИ ПОЈАВЕ- СЕДЕО ЈЕ СА КЊИГОМ

У РУЦИ КАДА СУ ПРИЈАТЕЉИ СТИГЛИ СА ПОКЛОНИМА. ОСОБИНУ (ОПИСНИ/ КВАЛИТАТИВНИ И. )- ТО ЈЕ ДЕВОЈКА СА ЦРНОМ

КОСОМ И ПЛАВИМ ОЧИМА. МЕСТО- ЛОПТА ЈЕ ПРЕД ЛИНИЈОМ. ВРЕМЕ- СУБОТОМ ИДЕМ НА БАЗЕН. НАЧИН- УЧИНИЋУ ТИ СА ЗАДОВОЉСТВОМ.

7. ЛОКАТИВ- О КОМЕ ? О ЧЕМУ ? НА КОМЕ ? НА ЧЕМУ ?ПО КОМЕ? ПО ЧЕМУ ? У КОМЕ ? У ЧЕМУ ?

ПРЕДМЕТ РАЗГОВОРА И РАЗМИШЉАЊА( НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ )- РАЗМИШЉАМ О ИСПИТУ И О ДАЉЕМ ШКОЛОВАЊУ.

МЕСТО ВРШЕЊА РАДЊЕ- НА СПРАТУ ЈЕ ЈОШ НЕСРЕЂЕНО, АЛИ ДОЛЕ У СОБИ ЈЕ СВЕ ГОТОВО.

НАЧИН- ПРИ СКЛАПАЊУ ПОСТУПАЈ ПО УПУТСТВУ. ВРЕМЕ- ПРИЈЕМНИ СЕ ПОЛАЖУ У ЈУНУ, ПО ПРИЈЕМНОМ ИСПИТУ ПОЧИЊЕ

УПИС.

ГЛАГОЛИГЛАГОЛИ

ГЛАГОЛСКИ ВИД(ГЛАГОЛИ ПРЕМА ТРАЈАЊУ РАДЊЕ )

1. СВРШЕНИ- РАДЊА ГЛАГОЛА СЕ ЗАВРШИЛА ТРЕНУТНО СВРШЕНИ-ТРЕПНУТИ, ПАСТИ, СЕСТИ,ПУЋИ... ПОЧЕТНО СВРШЕНИ- ЗАСВЕТЛЕТИ, ЗАПЕВАТИ, ПОТРЧАТИ, КРЕНУТИ... ЗАВРШНО СВРШЕНИ- ПРОЧИТАТИ, ИЗГОРЕТИ,ДОПУТОВАТИ, ПОСЕЈАТИ...2. НЕСВРШЕНИ- РАДЊА ГЛАГОЛА ТРАЈЕ И НЕ ЗНА СЕ КАДА ЋЕ СЕ

ЗАВРШИТИ ТРАЈНИ- ВИРИТИ, НОСИТИ, ВОЗИТИ, ЧИТАТИ... УЧЕСТАЛИ- СКАКУТАТИ, ПИСКАРАТИ, ВИРКАТИ, ВОЗИКАТИ...3. ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ- ИМАЈУ ОБА ВИДА

ДОРУЧКОВАТИ, РУЧАТИ, ВЕЧЕРАТИ, ТЕЛЕФОНИРАТИ, КРСТИТИ, ВЕЗАТИ, ВАСПИТАТИ, ВИДЕТИ, ЧУТИ

ГЛАГОЛСКИ РОД( ГЛАГОЛИ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ )

1. ПРЕЛАЗНИ- УЗ СЕБЕ ИМАЈУ ПРАВИ ОБЈЕКАТЦРТАТИ (ЦРТЕЖ), ПИСАТИ (ПИСМО ), КУВАТИ (РУЧАК), МЕСИТИ ( ХЛЕБ)...

2. НЕПРЕЛАЗНИ- ИЛИ НЕМАЈУ ОБЈЕКАТ ИЛИ ЈЕ ОБЈЕКАТ НЕПРАВИМИСЛИТИ ( О МАРКУ), ПРИЛАЗИТИ (МЕНИ/МИ ), СПАВАТИ, ЛЕЖАТИ, ТРЧАТИ, ЛЕТЕТИ...

3. ПОВРАТНИ- РАДЊА СЕ ВРАЋА НА СУБЈЕКАТ, ИМАЈУ ПОВРАТНУ РЕЧЦУ СЕБЕ/СЕ

ПРАВИ ПОВРАТНИ- ЧЕШЉАТИ СЕ, ШМИНКАТИ СЕ, ОБЛАЧИТИ СЕ, КУПАТИ СЕ,ОБУВАТИ СЕ...

НЕПРАВИ ПОВРАТНИ- ВЕСЕЛИТИ СЕ, БОЈАТИ СЕ, РАДОВАТИ СЕ, ТРЕСТИ СЕ, РАСТУЖИТИ СЕ...

УЗАЈАМНО-ПОВРАТНИ- ТУЋИ СЕ, ДОГОВОРИТИ СЕ, РУКОВАТИ СЕ, ГРЛИТИ СЕ, СВАЂАТИ СЕ, ЉУБИТИ СЕ..

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ

У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИМАМО 3 ПОМОЋНА ГЛАГОЛА: ЈЕСАМ, ХТЕТИ И

БИТИ КОЈИ НАМ КОРИСТЕ ЗА ГРАЂЕЊЕ НЕКИХ ГЛ. ОБЛИКА.

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ МОЖЕМО ИХ РАЗВРСТАТИ НА ЛИЧНЕ( МЕЊАЈУ СЕ ПО ЛИЦИМА ) И

НЕЛИЧНЕ ( НИКАКО СЕ НЕ МЕЊАЈУ ИЛИ СЕ МЕЊАЈУ ПО РОДУ ).

ЛИЧНИ ГЛ. ОБЛИЦИ СУ : СВА ВРЕМЕНА ( ПРЕЗЕНТ, ПЕРФЕКАТ, АОРИСТ, ИМПЕРФЕКАТ, ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ, ФУТУР 1. И ФУТУР 2.) И ОБА ГЛАГОЛСКА НАЧИНА ( ИМПЕРАТИВ, ПОТЕНЦИЈАЛ).

НЕЛИЧНИ ГЛ. ОБЛИЦИ СУ : ИНФИНИТИВ, РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ, ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ, ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ И ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ).

ГЛАГОЛСКЕ ОБЛИКЕ МОЖЕМО РАЗВРСТАТИ НА ПРОСТЕ ( ГЛАГОЛСКА ОСНОВА + НАСТАВЦИ ) И СЛОЖЕНЕ ( ПОМОЋНИ ГЛАГОЛ И ГЛАВНИ ГЛАГОЛ ).

ПРОСТИ ГЛ. ОБЛИЦИ СУ : ПРЕЗЕНТ, АОРИСТ, ИМПЕРФЕКАТ, ФУТУР 1. ( И ПРОСТ И СЛОЖЕН ), ИМПЕРАТИВ, ИНФИНИТИВ, РАДНИ ГЛ. ПРИДЕВ, ТРПНИ ГЛ. ПРИДЕВ, ГЛ. ПРИЛОГ САДАШЊИ, ГЛ. ПРИЛОГ ПРОШЛИ.

СЛОЖЕНИ ГЛ. ОБЛИЦИ СУ : ПЕРФЕКАТ, ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ, ФУТУР 2., ПОТЕНЦИЈАЛ.

ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ( СЛУЖЕ ЗА ГРАЂЕЊЕ ПРОСТИХ ГЛ. ОБЛИКА)

1. ИНФИНИТИВНА КОД ГЛАГОЛА СА НАСТАВКОМ –ТИ ДОБИЈА СЕ ОДБИЈАЊЕМ ТОГ

НАСТАВКА:ПЕВАТИ- ПЕВА, МИСЛИТИ- МИСЛИ, ЧИТАТИ- ЧИТА, УЧИТИ- УЧИ....

КОД ГЛАГОЛА СА НАСТАВКОМ – ЋИ ДОБИЈА СЕ СТАВЉАЊЕМ У 1. ЛИЦЕ ЈД. АОРИСТА И ОДБИЈАЊЕМ НАСТАВКА – ОХ :

ИЋИ- ИДОХ- ИД, ЛЕЋИ-ЛЕГОХ-ЛЕГ, СЕЋИ-СЕКОХ-СЕК, МОЋИ-МОГОХ-МОГ...

КОД ГЛАГОЛА СА НАСТАВКОМ –ТИ ИСПРЕД КОЈЕГ ЈЕ СЛОВО С ОСНОВА СЕ ДОБИЈА КАО КОД ГЛАГОЛА СА НАСТАВКОМ –ЋИ:

СЕСТИ- СЕДОХ-СЕД, ПЛЕСТИ-ПЛЕТОХ-ПЛЕТ, ГРИСТИ-ГРИЗОХ-ГРИЗ...

2. ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА- ДОБИЈА СЕ КАДА СЕ ОД 1.Л.МН. ПРЕЗЕНТА ОДБИЈЕ НАСТАВАК –МО :

ПЕВАТИ-ПЕВАМО-ПЕВА, ГРИСТИ-ГРИЗЕМО-ГРИЗЕ, МИСЛИТИ-МИСЛИМО-МИСЛИ, ИЋИ- ИДЕМО-ИДЕ...

1. ИНФИНИТИВ ОСНОВНИ ОБЛИК СВАКОГ ГЛАГОЛА НАСТАВЦИ ЗА ИНФИНИТИВ СУ –ТИ И –ЋИ

2. ПРЕЗЕНТ (САДАШЊЕ ВРЕМЕ) ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА + НАСТАВЦИ(-М,-Ш,/,-МО,-ТЕ,-У или–ЈУили–Е)

ЈЕДНИНА МНОЖИНА1. РАДИМ РАДИМО2. РАДИШ РАДИТЕ3. РАДИ РАДЕ, ПЕВАЈУ, ПЕРУ

3. ПЕРФЕКАТ ( ПРОШЛО ВРЕМЕ) КРАЋИ ОБЛИЦИ ПРЕЗЕНТА ПОМ. ГЛ. ЈЕСАМ И РАДНИ ГЛ. ПРИДЕВ ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. САМ РАДИО, -ЛА СМО РАДИЛИ,-ЛЕ2. СИ РАДИО, -ЛА СТЕ РАДИЛИ,-ЛЕ3. ЈЕ РАДИО, -ЛА,-ЛО СУ РАДИЛИ,-ЛЕ,-ЛА

4. АОРИСТ (ПРОШЛО СВРШЕНО ВРЕМЕ) ИНФИНИТИВНА ОСНОВА + 2 ВРСТЕ НАСТАВАКА (-Х,/,/, -СМО,-СТЕ,-ШЕ или –

ОХ,-Е,-Е, -ОСМО,-ОСТЕ,-ОШЕ )ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. БАЦИХ, РЕКОХ БАЦИСМО, РЕКОСМО2. БАЦИ, РЕЧЕ БАЦИСТЕ,РЕКОСТЕ3. БАЦИ, РЕЧЕ БАЦИШЕ,РЕКОШЕ

5. ИМПЕРФЕКАТ (ПРОШЛО НЕСВРШЕНО ВРЕМЕ) ИНФИНИТИВНА ОСНОВА + 3 ВРСТЕ НАСТАВАКА

(-АХ,-АШЕ,-АШЕ,-АСМО,-АСТЕ,-АХУ или -ЈАХ,-ЈАШЕ,-ЈАШЕ,-ЈАСМО, -ЈАСТЕ,-ЈАХУ или -ИЈАХ,-ИЈАШЕ,-ИЈАШЕ,-ИЈАСМО,-ИЈАСТЕ,-ИЈАХУ)

ЈЕДНИНА МНОЖИНА1. ЧИТАХ,ЖИВЉАХ,ПЕЦИЈАХ ЧИТАСМО,ЖИВЉАСМО,ПЕЦИЈАСМО2. ЧИТАШЕ,ЖИВЉАШЕ,ПЕЦИЈА-

ШЕЧИТАСТЕ,ЖИВЉАСТЕ,ПЕЦИЈАСТЕ

3. ЧИТАШЕ,ЖИВЉАШЕ,ПЕЦИЈА-ШЕ

ЧИТАХУ,ЖИВЉАХУ,ПЕЦИЈАХУ

6. ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ (ДАВНО ПРОШЛО ВРЕМЕ) ПЕРФЕКАТ ПОМ.ГЛ. БИТИ И РАДНИ ГЛ. ПРИДЕВЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. САМ БИО РАДИО СМО БИЛИ РАДИЛИ2. СИ БИО РАДИО СТЕ БИЛИ РАДИЛИ3. ЈЕ БИО РАДИО СУ БИЛИ РАДИЛИ

ИМПЕРФЕКАТ ПОМ. ГЛ. БИТИ И РАДНИ ГЛ. ПРИДЕВЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. БЕЈАХ/БЕХ РАДИО БЕЈАСМО/БЕСМО РАДИЛИ2. БЕЈАШЕ/БЕШЕ РАДИО БЕЈАСТЕ/БЕСТЕ РАДИЛИ3. БЕЈАШЕ/БЕШЕ РАДИО БЕЈАХУ/БЕХУ РАДИЛИ

7. ФУТУР 1. ( БУДУЋЕ ВРЕМЕ) КРАЋИ ОБЛИЦИ ПРЕЗЕНТА ПОМ.ГЛ. ХТЕТИ И ИНФИНИТИВЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. ЋУ УЧИТИ/УЧИЋУ , ЋУ ИЋИ

ЋЕМО УЧИТИ/УЧИЋЕМО,ЋЕМО ИЋИ

2. ЋЕШ УЧИТИ/УЧИЋЕШ , ЋЕШ ИЋИ

ЋЕТЕ УЧИТИ/ УЧИЋЕТЕ,ЋЕТЕ ИЋИ

3. ЋЕ УЧИТИ/ УЧИЋЕ,ЋЕ ИЋИ

ЋЕ УЧИТИ/ УЧИЋЕ,ЋЕ ИЋИ

8. ФУТУР 2. ( ПРЕДБУДУЋЕ ВРЕМЕ ) ПРЕЗЕНТ ПОМ.ГЛ. БИТИ И РАДНИ ГЛ. ПРИДЕВ

ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. БУДЕМ РАДИО, -ЛА БУДЕМО РАДИЛИ,-ЛЕ2. БУДЕШ РАДИО, -ЛА БУДЕТЕ РАДИЛИ,-ЛЕ3. БУДЕ РАДИО, -ЛА,-ЛО БУДУ РАДИЛИ,-ЛЕ,-ЛА

9. ИМПЕРАТИВ ( ЗАПОВЕДНИ НАЧИН ) ОД ОБЛИКА ЗА 3.Л.МН. ПРЕЗЕНТА ОДБИТИ НАСТАВАК И ДОДАТИ

НАСТАВКЕ ЗА ИМПЕРАТИВ (/,-И,/,-ИМО,-ИТЕ,/ или /, -Ј, /, -ЈМО,-ЈТЕ) ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. / ПИШИМО,ЧИТАЈМО2. ПИШИ, ЧИТАЈ ПИШИТЕ, ЧИТАЈТЕ3. / /

10. ПОТЕНЦИЈАЛ ( МОГУЋИ НАЧИН ) АОРИСТ ПОМ. ГЛ. БИТИ И РАДНИ ГЛ. ПРИДЕВ ЈЕДНИНА МНОЖИНА

1. БИХ РАДИО, -ЛА БИСМО РАДИЛИ,-ЛЕ2. БИ РАДИО, -ЛА БИСТЕ РАДИЛИ,-ЛЕ3. БИ РАДИО, -ЛА,-ЛО БИ РАДИЛИ,-ЛЕ,-ЛА

11. РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ИНФИНИТИВНА ОСНОВА + НАСТАВЦИ ЗА РОД (-О,-ЛА,-ЛО,-ЛИ,-ЛЕ,-ЛА )

ЈЕДНИНА МНОЖИНАМ.Р. РАДИО РАДИЛИЖ.Р. РАДИЛА РАДИЛЕСР.Р. РАДИЛО РАДИЛА

12. ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ ИНФИНИТИВНА ОСНОВА + 3 ВРСТЕ НАСТАВАКА

( -Н, -НА,-НО,-НИ,-НЕ,-НА или –Т,-ТА,-ТО,-ТИ,-ТЕ,-ТА или –ЕН,-ЕНА,-ЕНО,-ЕНИ,-ЕНЕ,-ЕНА)

ЈЕДНИНА МНОЖИНАМ.Р. ПИСАН,ПРОДАТ,СРУШЕН ПИСАНИ,ПРОДАТИ,СРУШЕНИЖ.Р. ПИСАНА,ПРОДАТА,СРУШЕНА ПИСАНЕ,ПРОДАТЕ,СРУШЕНЕСР.Р. ПИСАНО,ПРОДАТО,СРУШЕНО ПИСАНА,ПРОДАТА,СРУШЕНА

13. ГЛАГОСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ 3. ЛИЦЕ ЈМН. ПРЕЗЕНТА + НАСТАВАК –ЋИ

ПИСАТИ- ПИШУ+ЋИ- ПИШУЋИ , ОРАТИ- ОРУ+ ЋИ- ОРУЋИ, ТЕЋИ-ТЕКУ+ЋИ-ТЕКУЋИ , МАХАТИ-МАШУ+ЋИ-МАШУЋИ ...

14. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ

ИНФИНИТИВНА ОСНОВА+ НАСТАВАК -(А)ВШИ САЊАТИ-САЊА+ВШИ-САЊАВШИ, ЛЕЋИ-ЛЕГ+АВШИ-ЛЕГАВШИ, КРЕНУТИ-КРЕНУ+ВШИ-КРЕНУВШИ ...

ЛЕКСИКОЛОГИЈА И ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ ЛЕКСИКОЛОГИЈА И ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ

РЕЧИ СУБЈЕКТИВНЕ ОЦЕНЕ СУ : 1. ДЕМИНУТИВИ ( УМАЊЕНИЦЕ ) – КУЋИЦА, ОРАШЧИЋ2. АУГМЕНТАТИВИ ( УВЕЋАНИЦЕ )- РУЧЕРДА, КУЋЕТИНА3. ХИПОКОРИСТИЦИ ( НАДИМЦИ, ТЕПАЊА) – СЕКА, МЕДА, БАТА4. ПЕЈОРАТИВИ ( ПОГРДНЕ РЕЧИ )- БАБУСКЕРА, ДЕВОЈЧУРА

СИНОНИМИ - РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ЗНАЧЕЊА (СПОНЗОР- ДОНАТОР, РОДОЉУБ- ПАТРИОТА, ВИКА-ГАЛАМА)

ХОМОНИМИ - РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА (ГРАД-НАСЕЉЕНО МЕСТИ И ГРАД- АТМОСФЕРСКА ПАДАВИНА )

АНТОНИМИ – РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА(ЖИВ- МРТАВ, ОТВОРИТИ- ЗАТВОРИТИ, ПРОШЛОСТ- БУДУЋНОСТ)

ПАРОНИМИ- СЛИЧАН ГЛАСОВНИ СКЛОП , А РАЗЛИЧИТО ЗНАЧЕЊЕ (ЛАЖАН-ЛАЖЉИВ, ЧИСТОТА-ЧИСТОЋА )

АРХАИЗМИ - ЗАСТАРЕЛЕ РЕЧИ (ДАЖД, АРСЛАН, СЕБАР, ПОЛЗА) ПОЛИСЕМИЈА ИЛИ МНОГОЗНАЧНОСТ- 1 РЕЧ МОЖЕ ИМАТИ ВИШЕ

ЗНАЧЕЊА (ГОВОРИТИ- МОЋ ГОВОРА, РЕЦИТОВАЊЕ, ЗНАТИ СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ, ДРЖАТИ ГОВОР )

ДИЈАЛЕКТИЗМИ - РЕЧИ КОЈЕ НЕ ПРИПАДАЈУ СТАНДАРДНОМ ЈЕЗИКУ, ВЕЋ САМО ОДРЕЂЕНОМ ДИЈАЛЕКТУ (ВОЛЕДУ СЕ, ДИ, ВРЋИ СЕ, ОВАМ , ОНАМ...)

ИДИОМИ - ФРАЗЕ ИЛИ УСТАЉЕНИ ИЗРАЗИ СА ОДРЕЂЕНИМ ЗНАЧЕЊЕМ ( ИДЕ КАО МУВА БЕЗ ГЛАВЕ- БРЗО, НЕСМОТРЕНО, ОБРАТИ ЗЕЛЕН БОСТАН- НАДРЉАТИ, ДАТИ ВАТРУ ПЕТАМА-ПОБЕЋИ)

ГРАЂЕЊЕ ( ТВОРБА ) РЕЧИ

ПРЕМА НАЧИНУ ПОСТАНКА РАЗЛИКУЈЕМО 3 ТИПА РЕЧИ:

1. ПРОСТЕ РЕЧИ - СЛУЖЕ КАО КОРЕН/ОСНОВА ЗА ГРАЂЕЊЕ ДРУГИХ РЕЧИ ( ГЛАС, БРАТ, ПИСАТИ...)

2. ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ - НАСТАЈУ ДОДАВАЊЕМ СУФИКСА НА ОСНОВУ РЕЧИ ( ГЛАС+НИК, ГЛАС+АЧ, БРАТ+ИЋ , БРАТ+СКИ, ПИС+АР...)

3. СЛОЖЕНЕ РЕЧИ - НАСТАЈУ ДОДАВАЊЕМ ПРЕФИКСА ИСПРЕД ОСНОВЕ ( ЗА+ПИСАТИ, У+ПИСАТИ, НА+ГЛАС, У+ГЛАС...) ИЛИ СПАЈАЊЕМ ДВЕ ПРОСТЕ РЕЧИ ( ПАРА+БРОД = ПАРОБРОД, ИЗ+НАД=ИЗНАД, СТРУЈА+МЕРИТИ= СТРУЈОМЕР ... )

НАЧИНИ ГРАЂЕЊА РЕЧИ СУ :

1. ИЗВОЂЕЊЕ ИЛИ ДЕРИВАЦИЈА - ДОДАВАЊЕМ СУФИКСА НА ТВОРБЕНУ ОСНОВУ ; ТАКО НАСТАЈУ ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ

2. СЛАГАЊЕ ИЛИ КОМПОЗИЦИЈА - СПАЈАЊЕ 2 ПРОСТЕ РЕЧИ ИЛИ ЊИХОВИХ ТВОРБЕНИХ ОСНОВА У 1 СЛОЖЕНУ РЕЧ; СПАЈАЊЕ МОЖЕ БИТИ СА СПОЈНИМ ВОКАЛОМ ( СУНЦ+О+КРЕТ, РУК+О+ПИС) ИЛИ БЕЗ ЊЕГА (БЕО+ГРАД, СВЕ+ЗНАЛИЦА, НА+УЧИТИ)

3. КОМБИНОВАНА ТВОРБА – У ЈЕДНОЈ РЕЧИ ИМАМО И ИЗВОЂЕЊЕ И СЛАГАЊЕ: ПРЕФИКС+ ТВОРБЕНА ОСНОВА+СУФИКС (РАЗ+ГРАНА+ТИ; БЕЗ+БРИГ +АН =БЕЗБРИЖАН, ДО+ВРАТ+АК ... )

4. ТВОРБА РЕЧИ ПРЕТВАРАЊЕМ - ПРЕТВАРА СЕ ЈЕДНА ВРСТА РЕЧИ У ДРУГУ ( МЛАДА- ПРИДЕВ У МЛАДА- ИМЕНИЦУ НЕВЕСТА, СВЕТЛЕЋИ- ГЛ. ПРИЛОГ САДАШЊИ У СВЕТЛЕЋА- ПРИДЕВ )

СИНТАКСАСИНТАКСА

РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

1. СУБЈЕКАТ ( ВРШИЛАЦ РАДЊЕ) ГРАМАТИЧКИ- У НОМИНАТИВУ И ВОКАТИВУ ЛОГИЧКИ- НАЈЧЕШЋЕ У ГЕНИТИВУ, ДАТИВУ И АКУЗАТИВУ

2. ПРЕДИКАТ ( ИСКАЗУЈЕ РАДЊУ ИЛИ СТАЊЕ СУБЈЕКТА ) ПРОСТ ГЛАГОЛСКИ- ЈЕДАН ЛИЧАН ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ- ГЛАГОЛ НЕПОТПУНОГ ЗНАЧЕЊА+ ГЛАГОЛ

ПОТПУНОГ ЗНАЧЕЊА ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ- ПОМОЋНИ ГЛАГОЛ ЈЕСАМ / БИТИ + НЕКА ИМЕНСКА

РЕЧ

3. ОБЈЕКАТ ( ТРПИ РАДЊУ ) – ДОПУНА ГЛАГОЛА ТЈ. ПРЕДИКАТА ПРАВИ- У АКУЗАТИВУ БЕЗ ПРЕДЛОГА И ДЕОНОМ ГЕНИТИВУ НЕПРАВИ- У ГЕНИТИВУ (ОСИМ ДЕОНОГ), ДАТИВУ, АКУЗАТИВУ СА

ПРЕДЛОГОМ, ИНСТРУМЕНТАЛУ И ЛОКАТИВУ

4. ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ- ОДРЕДБЕ ГЛАГОЛА ТЈ. ПРЕДИКАТА ЗА МЕСТО- ГДЕ? ЗА ВРЕМЕ – КАД? ЗА НАЧИН- КАКО? ЗА КОЛИЧИНУ- КОЛИКО? ЗА УЗРОК- ЗАШТО?

5. АТРИБУТ- ИМЕНИЧКИ ДОДАТАК СТОЈИ УЗ ИМЕНИЦУ И БЛИЖЕ ЈЕ ОДРЕЂУЈЕ НИЈЕ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАН, ВЕЋ ЈЕ ЗАВИСНИ ЧЛАН ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ MOЖЕ БИТИ ПРИДЕВСКИ ( ПРИДЕВ БЛИЖЕ ОДРЕЂУЈЕ ИМЕНИЦУ) И

ПАДЕЖНИ (ИМЕНИЦА У НЕКОМ ПАДЕЖУ БЛИЖЕ ОДРЕЂУЈЕ ДРУГУ ИМЕНИЦУ)

6. АПОЗИЦИЈА- ИМЕНИЧКИ ДОДАТАК ГОВОРИ ИСТО ШТО И И8МЕНИЦА УЗ КОЈУ СТОЈИ, АЛИ ДРУГИМ РЕЧИМА УМЕТНУТУ ДЕО У РЕЧЕНИЦИ, ПА СЕ ОДВАЈА ЗАРЕЗИМА

НАПОРЕДНИ ОДНОС МЕЂУ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА У ЈЕДНОЈ РЕЧЕНИЦИ МОГУ СЕ ЈЕДАН ДО ДРУГОГ ЈАВИТИ 2 ИЛИ ВИШЕ

СУБЈЕКТА, 2 ИЛИ ВИШЕ ОБЈЕКТА, 2 ИЛИ ВИШЕ ПРИЛОШКИХ ОДРЕДБИ И 2 ИЛИ ВИШЕ АТРИБУТА.

ОДНОС МЕЂУ ТИМ ПАРАЛЕЛНИМ РЕЧЕНИЧНИМ ЧЛАНОВИМА МОЖЕ БИТИ :

1. САСТАВНИ – И, ПА ,ТЕ , НИ, ,НИТИ2. РАСТАВНИ- ИЛИ3. СУПРОТНИ- А , АЛИ , НЕГО , ВЕЋ

ГРУПЕ РЕЧИ- СИНТАГМЕ СИНТАГМА ЈЕ ГРУПА РЕЧИ СА ОДРЕЂЕНОМ СЛУЖБОМ ИЛИ ФУНКЦИЈОМ У

РЕЧЕНИЦИ

ДЕЛОВИ СИНТАГМЕ СУ :1. ГЛАВНА РЕЧ- ЦЕНТАР СИНТАГМЕ, БЕЗ ЊЕ СЕ НЕ МОЖЕ2. ЗАВИСНИ ЧЛАН/ ЧЛАНОВИ- БЛИЖЕ ОДРЕЂУЈУ ГЛАВНУ РЕЧ3. ПОМОЋНА РЕЧ- НИЈЕ ОБАВЕЗНА, ТО ЈЕ ПРЕДЛОГ

ВРСТЕ СИНТАГМИ- ОДРЕЂУЈУ СЕ ПРЕМА ВРСТИ ГЛАВНЕ РЕЧИ :1. ИМЕНИЧКА- ЛЕПЕ КОЖНЕ ЦИПЕЛЕ2. ПРИДЕВСКА – ЛУКАВ КАО ЛИСИЦА3. ПРИЛОШКА- ДАЛЕКО ОД НАШЕ КУЋЕ4. ГЛАГОЛСКА- ГЛЕДАЈУЋИ ЗАНИМЉИВ ФИЛМ

** РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ МОГУ БИТИ ИСКАЗАНИ : 1. ЈЕДНОМ РЕЧЈУ- МИЛАН ПИШЕ.2. ГРУПОМ РЕЧИ (СИНТАГМОМ )- МОЈ СТАРИЈИ БРАТ ЧИТА ЗАНИМЉИВУ

КЊИГУ.3. ПРЕДЛОШКО- ПАДЕЖНОМ КОНСТРУКЦИЈОМ (ПРЕДЛОГ+ ИМЕНИЦА У

НЕКОМ ПАДЕЖУ) – КЊИГА ЈЕ НА СТОЛУ.4. ЗАВИСНОМ РЕЧЕНИЦОМ- КО РАНО РАНИ, ДВЕ СРЕЋЕ ГРАБИ.

КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА ЦЕЛОВИТА СМИСЛЕНА ПОРУКА ПОЧИЊЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ ЗАВРШАВА СЕ ЗНАКОМ ИНТЕРПУНКЦИЈЕ- . или ? или ! МОЖЕ БИТИ : 1. ПРОСТА ПРЕДИКАТСКА 2. СЛОЖЕНА ПРЕДИКАТСКА

ПРОСТА ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА ИМА 1 ПРЕДИКАТ, ТЈ. ЈЕДАН ЛИЧАН ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК У СЛУЖБИ

ПРЕДИКАТА.

СЛОЖЕНА ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА САСТОЈИ СЕ ОД ДВЕ ИЛИ ВИШЕ ПРОСТИХ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА, ТЈ.

ИМА ДВА ИЛИ ВИШЕ ПРЕДИКАТА. МОЖЕ БИТИ НЕЗАВИСНА И ЗАВИСНА.

НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА СВАКА ПРОСТА РЕЧЕНИЦА У ОКВИРУ СЛОЖЕНЕ ЈЕ САМОСТАЛНА И

НЕЗАВИСНА.

ПРЕМА КОМУНИКАТИВНОЈ ФУНКЦИЈИ РЕЧЕНИЦЕ МОГУ БИТИ :1. ОБАВЕШТАЈНЕ2. УПИТНЕ3. УЗВИЧНЕ4. ЗАПОВЕДНЕ5. ЖЕЉНЕ

ОДНОС МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА МОЖЕ БИТИ :1. САСТАВНИ – И, ПА ,ТЕ , НИ, ,НИТИ2. РАСТАВНИ- ИЛИ, БИЛО, ВОЉА3. СУПРОТНИ- А , АЛИ , НЕГО , ВЕЋ4. ИСКЉУЧНИ- СЕМ, САМО, ЈЕДИНО, ТЕК5. ЗАКЉУЧНИ- СИГУРНО, СВАКАКО, МОЖДА, ВАЉДА, НИКАКО...

ЗАВИСНОСЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА У ОКВИРУ ОВИХ СЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА ИМАМО БАРЕМ 1 НЕЗАВИСНУ,

ГЛАВНУ РЕЧЕНИЦУ И БАРЕМ 1 ЗАВИСНУ КОЈА НИЈЕ САМОСТАЛНА , ВЕЋ ЗАВИСИ ОД ГЛАВНЕ И ДОДАТНО ЈЕ ОБЈАШЊАВА

ПРЕМА СЛУЖБИ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ МОГУ БИТИ: СУБЈЕКАТСКЕ, ОБЈЕКАТСКЕ, АТРИБУТСКЕ, АПОЗИТИВНЕ И ПРИЛОШКЕ

ПРЕМА ВРСТИ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ МОГУ БИТИ:1. ИЗРИЧНЕ ( СА ЗАВИСНОУПИТНИМ)2. ОДНОСНЕ3. МЕСНЕ4. ВРЕМЕНСКЕ5. НАЧИНСКЕ/ ПОРЕДБЕНЕ6. УЗРОЧНЕ7. НАМЕРНЕ8. ПОСЛЕДИЧНЕ9. УСЛОВНЕ10. ДОПУСНЕ

** ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ ОБЈАШЊАВАЈУ/ИЗРИЧУ ГЛАГОЛ ГОВОРЕЊА, МИШЉЕЊА, ОПАЖАЊА ИЛИ ОСЕЋАЊА ИЗ ГЛАВНЕ РЕЧЕНИЦЕ.

**ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ ОБЈАШЊАВАЈУ/ОДНОСЕ СЕ НА НЕКУ ИМЕНИЦУ, ЗАМЕНИЦУ ИЛИ ИМЕНИЧКУ СИНТАГМУ ИЗ ГЛАВНЕ РЕЧЕНИЦЕ.

** ОСТАЛЕ ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ИМАЈУ СЛУЖБУ/ФУНКЦИЈУ ОДРЕДБЕ ГЛАГОЛА ГЛАВНЕ ИЛИ НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ. ИНФОРМИШУ НАС О МЕСТУ, ВРЕМЕНУ, НАЧИНУ, УЗРОКУ, УСЛОВУ, ПОСЛЕДИЦИ, НАМЕРИ(ЦИЉУ) И ДОПУСТУ ВРШЕЊА РАДЊЕ ГЛАВНЕ РЕЧЕНИЦЕ.

ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ; ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ; ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ОБЛИЦИ (ФОРМЕ) ПРИПОВЕДАЊА

1. МОНОЛОГ ( ГОВОР 1 ОСОБЕ ) УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ ( РАЗМИШЉАЊА, НЕИЗРЕЧЕНЕ МИСЛИ )

2. ДИЈАЛОГ ( РАЗГОВОР 2 ИЛИ ВИШЕ ОСОБА )

3. НАРАЦИЈА ( ПРИПОВЕДАЊЕ, ПИШЧЕВЕ РЕЧИ )

* У ПРВОМ ЛИЦУ- ПИСАЦ ЈЕ У ИСТО ВРЕМЕ И ЈУНАК КОЈИ ПРИПОВЕДА* У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ- ПИСАЦ И ЈУНАК КОЈИ ПРИПОВЕДА НИСУ ИСТО ЛИЦЕ * ХРОНОЛОШКО- ОД ПРОШЛОСТИ КА САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ* РЕТРОСПЕКТИВНО- ПИСАЦ СЕ ВРАЋА У ПРОШЛОСТ И ПРИПОВЕДА О ПРОШЛИМ ДОГАЂАЈИМА

ПРЕМА СВРСИ: ТЕХНИЧКО ПРИПОВЕДАЊЕ- ИСПРИЧАТИ ТОК НЕКОГ ПРОЦЕСА, ОПЕРАЦИЈЕ

ИЛИ РАДЊЕ КАКО БИ ЈЕ ЧИТАЛАЦ РАЗУМЕО СУГЕСТИВНО ПРИПОВЕДАЊЕ- УСМЕРЕНО НА МАШТУ ЧИТАОЦА СА

ЦИЉЕМ ДА СЕ У ЊЕГОВОЈ МАШТИ ДАТИ ДОГАЧАЈ ДОЧАРА И ОЖИВИ

4. ДЕСКРИПЦИЈА ( ОПИС )

ПРЕМА ПРЕДМЕТУ ОПИСА: ПОРТРЕТ- ОПИС ЛИЧНОСТИ ПЕЈЗАЖ- ОПИС ПРИРОДЕ ЕКСТЕРИЈЕР- СПОЉАШЊЕГ ПРОСТОРА ЕНТЕРИЈЕР- УНУТРАШЊЕГ ПРОСТОРА

ПРЕМА СВРСИ: ТЕХНИЧКИ ОПИС- ИЛИ НАУЧНИ, ИЗНОСЕ СЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ДЕЛОВИМА

И ПОДАЦИ ДА БИ ЧИТАЛАЦ РАЗУМЕО ПРЕДМЕТ СУГЕСТИВНИ ОПИС- У КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИМ ДЕЛИМА, АУТОР

ПРЕНОСИ СВОЈ ЧУЛНИ ДОЖИВЉАЈ И УТИСАК НА ЧИТАОЦА

ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ1. РАЗГОВОРНИ- У СВАКОДНЕВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ НЕФОРМАЛНИ ГОВОР, ЖАРГОН- ЋАЛЕ, ФОТКА, КЕВА СМОР...

2. НАУЧНИ- У СТРУЧНИМ ДЕЛИМА ИЗ ОБЛАСТИ НАУКЕ

3. НОВИНАРСКИ (ПУБЛИЦИСТИЧКИ) ВЕСТ- КО? ШТА? ГДЕ? КАДА? КАКО или ЗАШТО? ИЗВЕШТАЈ- ДУЖА ВЕСТ СА ВИШЕ ПОДАТАКА ИНТЕРВЈУ- РАЗГОВОР СА НЕКОМ ЗНАЧАЈНОМ, ПОЗНАТОМ ОСОБОМ РЕПОРТАЖА- ОБАВЕШТЕЊЕ О НЕКОМ ДОГАЂАЈУ, ЗАНИМЉИВО,

СЛИКОВИТО

4. АДМИНИСТРАТИВНИ- МОЛБЕ, ЖАЛБЕ, ОДЛУКЕ, ЗАХТЕВИ

5. КЊИЖЕВНО- УМЕТНИЧКИ- У ДЕЛИМА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ 1. ЕПИТЕТ- СТОЈИ УЗ ИМЕНИЦУ И УЛЕПШАВА ЈЕ БЕСКРАЈНО ПЛАВО МОРЕ, ТАМНА НОЋ...

2. ПОРЕЂЕЊЕ (КОМПАРАЦИЈА) - УПОРЕЂУЈУ СЕ 2 ПОЈМА , ПОСТОЈИ ПОРЕДБЕНА СВЕЗА КАО, ПОПУТ, СЛИЧНО

БЕСКРАЈНО КАО МОРЕ, ТАМНО ПОПУТ НОЋИ...

3. МЕТАФОРА- ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ, СКРАЋЕНО ПОРЕЂЕЊЕ ЗУБИ БИСЕРИ, ОБРВИЦЕ МОРСКЕ ПИЈАВИЦЕ, МОРЕ ЖИВОТА...

4. ПЕРСОНИФИКАЦИЈА- ДАВАЊЕ ЉУДСКИХ ОСОБИНА ПРЕДМЕТИМА, ПОЈАВАМА, ЖИВОТИЊАМА...

ЛИВАДА КРАЈ РЕКЕ САЊА, ЈАТАГАН О ПОЈАСУ РЕЖИ...

5. КОНТРАСТ- ПОРЕЂЕЊЕ ПО СУПРОТНОСТИ ПРОЛЕЋЕ НА НЕБЕСИМА, А ЈЕСЕН У ДУШИ

6. ОНОМАТОПЕЈА- ИМИТИРАЊЕ ЗВУКОВА ИЗ ПРИРОДЕ КУКУРИЧУ ПЕТЛИ И ЦВРКУЋУ ПТИЦЕ, А ВЕТАР ФИЈУЧЕ 7. ХИПЕРБОЛА- ПРЕТЕРИВАЊЕ, ПРЕУВЕЛИЧАВАЊЕ КОРАК ОД СЕДАМ МИЉА, МАЊИ ОД МАКОВОГ ЗРНА...

8. ГРАДАЦИЈА- ПОСТУПНО РЕЂАЊЕ СЛИКА ПО ЈАЧИНИ ОД НАЈСЛАБИЈЕ ДО НАЈЈАЧЕ

9. СИМБОЛ- ОЗНАКА АПСТРАКТНИХ ПОЈМОВА ПОМОЋУ КОНКРЕТНИХ ПРЕДМЕТА ЛИСИЦА- ЛУКАВОСТ, КРСТ- ХРИШЋАНСТВО, ГОЛУБ- МИР

10. АПОСТРОФА- ОБРАЋАЊЕ ПРЕДМЕТИМА, ПОЈАВАМА ОЈ, СРБИЈО! ВИНОГРАДИ, ЗБОГОМ УМИЉАТИ!

11. АЛЕГОРИЈА- МЕТАФОРА ПРОШИРЕНА НА ЦЕЛУ СЛИКУ, ПЕСМУ, ПРИЧУ

12. МЕТОНИМИЈА- ЈЕДАН ПОЈАМ СЕ ЗАМЕЊУЈЕ ДРУГИМ ПОЈМОМ КОЈИ ЈЕ СА ЊИМ У БЛИСКОЈ ВЕЗИ

СТО ПУШАКА уместо СТО ВОЈНИКА

13. СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА- У НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ, РАЗВИЈЕНО ПОРЕЂЕЊЕ ПО СУПРОТНОСТИ КОЈЕ ЧИНИ ПИТАЊЕ, НЕГАТИВАН ОДГОВОР И ПОЗИТИВАН ОДГОВОР

СТРОФА ДИСТИХ- ОД ДВА СТИХА, ТЕРЦИНА (ТЕРЦЕТ) - ОД ТРИ СТИХА, КАТРЕН-

ОД ЧЕТИРИ СТИХА...

СТИХ нпр. ШЕСТЕРАЦ , ОСМЕРАЦ, ДЕСЕТЕРАЦ... ( ПРЕМА БРОЈУ СЛОГОВА У

СТИХУ)

РИМА ПАРНА ИЛИ ПАРАЛЕЛНА- 1. СА 2. , А 3. СА 4. СТИХОМ УКРШТЕНА- 1. СА 3. , А 2. СА 4. СТИХОМ ОБГРЉЕНА- 1. СА 4. , А 2. СА 3. СТИХОМ

МАЊЕ ПОЗНАТИ ПОЈМОВИ БИБЛИОГРАФИЈА- ПОПИС ПУБЛИКАЦИЈА ( КЊИГА, ЧЛАНАКА) ИЗ

ОДРЕЂЕНОГ ПЕРИОДА ИЛИ О НЕКОМ ПИТАЊУ , ПРЕДМЕТУ, ДОГАЂАЈУ ИМПРЕСУМ-ДЕО КЊИГЕ У КОЈЕМ СУ ПОДАЦИ О ИЗДАВАЧУ, КЊИЗИ,

ШТАМПАРИЈИ, ЛЕКТОРУ, КОРЕКТОРУ... ИНДЕКС ПОЈМОВА- ПОПИС, САДРЖАЈ СВИХ ПОЈМОВА ИЗ КЊИГЕ РЕЧНИК ПОЈМОВА- СПИСАК НЕПОЗНАТИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА

СА КРАЋИМ ОБЈАШЊЕЊЕМ САДРЖАЈ-ПОКАЗУЈЕ НА КОЈОЈ СТРАНИ СУ ОДРЕЂЕНИ ДЕЛОВИ ТЕКСТА

( ГЛАВЕ, ПОГЛАВЉА, ПОДПОГЛАВЉА И СЛИЧНО ) ФУСНОТА-БЕЛЕШКА У КЊИЗИ ИСПОД ТЕКСТА КОЈА БЛИЖЕ ОБЈАШЊАВА

НЕКЕ ДЕЛОВЕ ТЕКСТА, ОБИЧНО СИТНИЈИМ СЛОВИМА ЦИТАТ-ДОСЛОВНО НАВОЂЕЊЕ ТУЂИХ РЕЧИ

КЊИЖЕВНОСТКЊИЖЕВНОСТ

ОПШТИ ПОЈМОВИ

ТЕМА- ОНО О ЧЕМУ ДЕЛО ГОВОРИ

МОТИВ- НАЈМАЊА ЈЕДИНИЦА НЕКЕ ТЕМЕ- ГЛАВНИ ИЛИ СПОРЕДНИ МОТИВ- СТАТИЧКИ ( ПРЕКИДА ПРИПОВЕДАЊЕ, ЗАУСТАВЊА РАЗВИЈАЊЕ ФАБУЛЕ)

ИЛИ ДИНАМИЧКИ МОТИВ ( ПОКРЕЋЕ РАДЊУ, РАДЊА СЕ УБРЗАВА )

ФАБУЛА- САДРЖАЈ РАДЊЕ У КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ- ЕЛЕМЕНТИ ФАБУЛЕ СУ :1. ЕКСПОЗИЦИЈА ИЛИ УВОД2. ЗАПЛЕТ ИЛИ СУКОБ3. КУЛМИНАЦИЈА ИЛИ ВРХУНАЦ, НАЈНАПЕТИЈИ МОМЕНАТ4. ПЕРИПЕТИЈА ИЛИ ПРЕОКРЕТ5. РАСПЛЕТ ИЛИ РАЗРЕШЕЊЕ

ЛИКОВИ- НОСИОЦИ ФАБУЛЕ, ОКО ЊИХ СЕ РАЗВИЈАЈУ ДОГАЂАЈИ- ОСОБИНЕ ЛИКА:1. СПОЉАШЊЕ- ФИЗИЧКИ ИЗГЛЕД2. УНУТРАШЊЕ- ПСИХИЧКЕ, КАРАКТЕРНЕ

- КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ЛИКОВА : 1. ПСИХОЛОШКА- РАЗМИШЉАЊА, ПОСТУПЦИ, ЕМОЦИЈЕ2. СОЦИЈАЛНА- НА ОСНОВУ ОКРУЖЕЊА, ПОРЕКЛА И ПОНАШАЊА У

ДРУШТВУ3. ЈЕЗИЧКА- СПЕЦИФИЧАН ГОВОР ЛИКОВА

ИДЕЈА- ОСНОВНА МИСАО, ПОРУКА КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА

ОСНОВНО ОСЕЋАЊЕ- ОНО КОЈЕ ЈЕ ПРИСУТНО У ЦЕЛОМ ДЕЛУ

КОМПОЗИЦИЈА ДЕЛА- ИЗГЛЕД, КАКО СУ ФОРМА И САДРЖАЈ ПОВЕЗАНИ У ЦЕЛИНУ КЊ. ДЕЛА

КЊИЖЕВНОСТ МОЖЕ БИТИ НАРОДНА И УМЕТНИЧКА ( АУТОРСКА )

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

ПОЕЗИЈА

1. ЛИРСКА ПОЕЗИЈА ИМЕ ЈЕ ДОБИЛА ПО ЛИРИ- МУЗИЧКОМ ИНСТРУМЕНТУ ВУК КАРАЏИЋ ИХ ЈЕ ЗВАО „ЖЕНСКЕ „ У ЛИРСКИМ ПЕСМАМА СУ ИЗРАЖЕНА РАЗЛИЧИТА ОСЕЋАЊА И ЛИЧНИ

ДОЖИВЉАЈИ НЕМА ФАБУЛУ ТЈ. РАДЊУ КРАТКЕ СУ, КРАЋЕ ОД ЕПСКИХ ВРСТЕ ЛИРСКИХ ПЕСАМА ( ПРЕМА ДОМИНАНТНОМ ОСЕЋАЊУ):1. МИТОЛОШКЕ/ РЕЛИГИОЗНЕ2. ОБРЕДНЕ3. ОБИЧАЈНЕ4. ПОРОДИЧНЕ5. О РАДУ/ ПОСЛЕНИЧКЕ6. ЉУБАВНЕ7. ШАЉИВЕ

2. ЕПСКА ПОЕЗИЈА ИМЕ ЈЕ ДОБИЛА ОД ГРЧКЕ РЕЧИ ЕПОС ( ПРИЧАТИ, ГОВОРИТИ ) ВУК КАРАЏИЋ ИХ ЈЕ ЗВАО „МУШКЕ „ ИМАЈУ ФАБУЛУ ТЈ. ПРИЧУ У ЊИМА СЕ ГОВОРИ О ДОГАЂАЈИМА И ЈУНАЦИМА ( ДВОБОЈИ, БИТКЕ ,

МЕЈДАНИ, ЖЕНИДБЕ ЈУНАКА И СЛИЧНО ) ВЕОМА СУ ДУГЕ КАЗУЈУ СЕ УЗ ГУСЛЕ СТИХ ОД 10 СЛОГОВА ( ДЕСЕТЕРАЦ ) ПОДЕЛА ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ПРЕМА ВУКУ КАРАЏИЋУ :1. ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА :- О НЕМАЊИЋИМА И МРЊАВЧЕВИЋИМА- О КОСОВСКОМ БОЈУ- О ЈАКШИЋИМА, БРАНКОВИЋИМА И ЦРНОЈЕВИЋИМА2. ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА:- О ХАЈДУЦИМА- О УСКОЦИМА3. ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА :- О ОСЛОБОЂЕЊУ СРБИЈЕ ОД ТУРАКА (1. И 2. СРПСКИ УСТАНАК)- О ОСЛОБОЂЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ ОД ТУРАКА

3.ЕПСКО- ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

У СЕБИ ИМАЈУ ЕЛЕМЕНТЕ И ЕПСКЕ И ЛИРСКЕ ПОЕЗИЈЕ ВУК КАРАЏИЋ ИХ ЈЕ ЗВАО „ПЕСМЕ НА МЕЂИ „ ЕПСКИ ЕЛЕМЕНТИ СУ: ОПИСИВАЊЕ НЕКОГ ДОГАЂАЈА ( ЧЕСТО

ДРАМАТИЧНОГ ИЛИ ТРАГИЧНОГ ) , ИМАЈУ ФАБУЛУ, ДУГЕ СУ ЛИРСКИ ЕЛЕМЕНТ ЈЕ ИЗРАЖЕНО ПРИСУСТВО ОСЕЋАЊА ЕПСКО- ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СУ : БАЛАДЕ И РОМАНСЕ

ПРОЗА

ПРОЗНЕ НАРОДНЕ ВРСТЕ СУ : 1. НОВЕЛЕ2. БАЈКЕ3. ЛЕГЕНДЕ4. ПРЕДАЊА5. ШАЉИВЕ ПРИПОВЕТКЕ6. ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА7. БАСНЕ8. АНЕГДОТЕ

КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ СУ :1. ЗАГОНЕТКЕ2. ПОСЛОВИЦЕ И ПОСЛОВИЧКА ПОРЕЂЕЊА3. ПИТАЛИЦЕ4. ИЗРЕКЕ5. БРЗАЛИЦЕ6. БРОЈАЛИЦЕ 7. КЛЕТВЕ И ЗАКЛЕТВЕ

УМЕТНИЧКА ( АУТОРСКА ) КЊИЖЕВНОСТ

КЊИЖЕВНИ РОДОВИ СУ : ЛИРИКА, ЕПИКА И ДРАМА

ЛИРИКА

ВРСТЕ УМЕТНИЧКИХ ЛИРСКИХ ПЕСАМА СУ :1. ЉУБАВНЕ2. РОДОЉУБИВЕ (ПАТРИОТСКЕ )3. МИСАОНЕ ( РЕФЛЕКСИВНЕ )4. СОЦИЈАЛНЕ5. САТИРИЧНЕ6. ОПИСНЕ ( ДЕСКРИПТИВНЕ )7. ПЕСМЕ У ПРОЗИ

ЕПИКА

ЕПСКЕ ВРСТЕ У СТИХУ СУ :1. ЕП ИЛИ СПЕВ2. ЕПОПЕЈА3. ЕПСКА ПЕСМА

ЕПСКЕ ВРСТЕ У ПРОЗИ СУ :1. ЦРТИЦА2. КРАТКА ПРИЧА3. НОВЕЛА4. ПРИПОВЕТКА5. АНЕГДОТА6. БАСНА7. РОМАН

ДРАМА

ДРАМСКЕ ВРСТЕ СУ:1. КОМЕДИЈА- ИНТРИГЕ ИЛИ НАРАВИ ИЛИ КАРАКТЕРА2. ТРАГЕДИЈА3. ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ4. РАДИО-ДРАМА5. ТЕЛЕВИЗИЈСКА ДРАМА6. МОНОДРАМА7. МЕЛОДРАМА

ЕПСКО- ЛИРСКЕ ВРСТЕ

ЕПСКО-ЛИРСКЕ ВРСТЕ СУ :1. БАЛАДА2. РОМАНСА3. ПОЕМА

КЊИЖЕВНО- НАУЧНЕ ВРСТЕ

КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ СУ :1. ПУТОПИС2. ДНЕВНИК3. МЕМОАРИ4. БИОГРАФИЈА5. АУТОБОИГРАФИЈА6. ПИСМО