МИРОЉУБ ВУЧКОВИЋ

НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКАУ ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ УЗ ЧИТАНКУ „РУМЕНА СВИТАЊА“ И ЈЕЗИЧКУ КУЛТУРУ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Рецезентидр Милка Андрићдр Радомир Цвијетић

Уредникмр Бранислава Марковић

Одговорни уредникСлободанка Ружичић

За издавача

Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

ЦИП – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-17-16450-6

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2009.Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који начин репродукова-ти, у целини нити у деловима, без писменог одобрења издавача.

371.3::811.163.41-028.31(035)

ВУЧКОВИЋ, Мирољуб, 1940- Настава српског језика у првом разреду основне школе : приручник заучитеље уз читанку „Румена свитања“ и језичку културу / Мирољуб Вучковић.- 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2009 (Лозница : Младост група). -93 стр. : табеле ; 24 cm

Тираж 1.000. - Напомене и библиографске референце уз текст.

ISBN 978-86-17-16450-6а) Српски језик – Почетна настава –Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 169115916

3

УМЕ СТО УВО ДА: ЗА ШТО И ОВА КАВ ПРИ РУЧ НИК

О на ста ви књи жев но сти и је зи ка на свим ни во и ма на шег обра-

зов ног си сте ма до ста је и ва ља но го во ре но и пи са но, не ра чу на ју ћи

ште те ко је су нам на не ли тзв. ре фор ма то ри то ком 2003/04. школ ске

го ди не. За слу ге за ме то до ло шко и ме то дич ко уте ме ље ње ове на ста ве

сва ка ко нај ве ћим де лом при па да ју ме то ди ци на ста ве ма тер њег је зи ка

као са мо стал ној и са мо свој ној на уч ној и струч ној ди сци пли ни. Упра во

су у окви ру ње них кон ти ну и ра них и за па же них ак тив но сти на ста ли

број ни уџ бе ни ци, при руч ни ци, мо но гра фи је и дру ги на уч ни и струч ни

ра до ви (на ро чи то у до ме ну пе ри о ди ке) у ко јима се до вољ но го во ри о

ди на мич ном уна пре ђи ва њу и по бољ ша њу на став не те о ри је и прак се.

И то је до бро.

Ни је до бро што у нас још увек не по сто ји раз ви је на а пре ко по-

треб на ме диј ска ло ги сти ка ко ја би про пра ти ла по ја ву но вих књи га из

на ста ве овог пред ме та. Мо ра ли би смо уло жи ти пра ви на пор да се се-

ти мо ча со пи са или но ви на у ко ји ма су бла го вре ме но об ја вље не ауто-

ри зо ва не ре цен зи је или кри тич ки при ка зи не ке ва ља не и још ва жни је

– не ке ло ше књи ге из на ше ме то дич ке про дук ци је. А та квих је би ло,

по себ но у но ви је вре ме, упра во от ка ко су у упо тре би тзв. па ра лел ни

уџ бе ни ци и при руч ни ци. До и ста, ин вен ти ван на став ник ће се и сам

сна ћи у про це ни ва ља но сти и упо тре бљи во сти да тог уџ бе ни ка/при-

руч ни ка, али то за ње га сва ка ко пред ста вља до дат ни на пор и још јед но

у ни зу оп те ре ће ња.

За то је до бро што је Ми ни стар ство про све те, уз ра зум ну по др-

шку из да ва ча, по др жа ло ини ци ја ти ву да ауто ри уџ бе ни ка и при руч ни-

ка са чи не и пра те ћи текст у фор ми при руч ни ка за на став ни ка, у ко јем

би се да ла основ на али ко ри сна упут ства за ва ља ну, функ ци о нал ну и

ефи ка сну упо тре бу да те уче нич ке књи ге. Јер, ко ли ко год би ле пре по-

зна тљи ве ауто ро ве за ми сли, на ме ре и же ље – по сто ји по тен ци јал на

опа сност да се не ус по ста ви или – још го ре – да у ве ли кој ме ри из о ста-

не осо бе на ко му ни ка ци ја из ме ђу ауто ра уџ бе ни ка/при руч ни ка и уче-

ни ка као по је дин ца ко ме је да та књи га на ме ње на.

Чини се, пак, да ће се употребљивост уџбеника подићи на виши ниво ако се уџбеничка грађа у оперативном плану рада учитеља распо-реди према захтевима савремене методике наставе српског језика. А то значи да се програмски садржаји из овог предмета у највећој мери морају наћи у блиској суседности, осмишљеном јединству и функцио-налном окупљању/груписању. Зато је у приручнику понуђен један од могућих приступа таквом виду планирања, тим пре што се у наставној пракси још увек користе неки од тзв. оријентационих планова рада који су савременој настави матерњег језика годинама наносили велику штету.

При руч ник ове вр сте и на ме не тре ба у нај ве ћој ме ри да пред у-пре ди такве и друге сличне не до вољ но сти, те да и на став ни ку (а по-сред но и уче ни ку) олак ша при ступ уџ бе ни ци ма и њи хо во сва ко днев-но аде кват но ко ри шће ње. То, пак, не зна чи да се на став ник без ре зер-вно усме ра ва и огра ни ча ва. На про тив, на по ме не и су ге сти је ауто ра тре ба да га под стак ну на ства ра ла штво, та ко да и сам по ста не у из ве-сној ме ри ко а у тор, раз ми чу ћи ко ри це књи га и ства ра ју ћи но ве про-сто ре за уче нич ко са мо стал но, корисно и радознало сусретање са њиховим садржајима.

Ако се то оства ри у по треб ној ме ри, аутор је сте као при зна ње нај ви шег ре да.

Аутор

5

1. НА СТАВ НИ ПЛАН И ПРО ГРАМ

На са мом по чет ку раз ма тра ња основ них про бле ма ве за них за на став ни план и про грам по ста вља се при ступ но пи та ње: Да ли је нео-п ход но да се и ова ква вр ста при руч ни ка за учи те ље ба ви пи та њи ма пла ни ра ња и про гра ми ра ња на ста ве ма тер њег је зи ка у мла ђим раз-ре ди ма основ не шко ле? Ди ле ма би за це ло по сто ја ла да у на шој на став-ној прак си у по ду жем про те клом пе ри о ду ни је би ло озбиљ них про пу-ста у при сту пу овом зна чај ном до ку мен ту ко ји пред ста вља те мељ но ис хо ди ште укуп не на ста ве на овом обра зов ном ни воу, али исто вре ме-но но си пред знак струч не и за кон ске оба ве зе у оства ре њу ци ље ва/ис-хо да пу тем ре а ли за ци је про грам ских са др жа ја ко ји чи не осно ву ње го-ве укуп не струк ту ре. О че му се за пра во ра ди?

Из нео прав да них раз ло га (у ко је ни је упут но ов де ула зи ти) на-став ни ци су че сто за не ма ри ва ли по сто ја ње пла на и про гра ма као из-вор ног до ку мен та ко ји че сто и на жа лост ни су ни има ли у ру ка ма. А је дан од основ них раз ло га за то упра во је по ја ва тзв. ори јен та ци о них пла но ва ра да, као ре пре зен та тив них при ме ра хи пер про дук ци је књи га сум њи ве вред но сти (али ко је до но се си гур ну и до бру за ра ду!), а ко ји су у све сти мно гих на став ни ка за ме ни ли по јам: на став ни план и про-грам. А ка ко су по ме ну те пла но ве „кре и ра ли“ љу ди сум њи ве струч но-сти и еви дент ног сми сла за „би знис“, то је узро ко ва ло ви ше стру ке ште те и уче ни ци ма и на став ни ци ма. Из ме ђу оста лог, до га ђа ло се да на став ни ци у спле ту тих окол но сти ни су би ли упо зна ти са про ме на ма у на став ном пла ну и про гра му, па су не ке про грам ске са др жа је, ко ји су у ме ђу вре ме ну из о ста вље ни, и да ље об ра ђи ва ли, и обр ну то – но ве са-др жа је ни су усва ја ли јер ни су ни зна ли да су на кнад но уне ти у про-грам. Ко мен тар ова квих по ја ва ни је по тре бан!

Из та квих и њи ма слич них раз ло га по треб но је да учи тељ бу де стал но у кон так ту са из вор ним тек стом На став ног пла на и про гра ма.1

1 Пра вил ник о На став ном пла ну и про гра му за пр ви и дру ги раз ред основ ног обра-зо ва ња и вас пи та ња об ја вљен је у „Про свет ном гла сни ку“ бр. 10 од 12. ав гу ста 2004. На рав но, ов де је пре у зет са мо онај део про гра ма ко ји се од но си на на ста ву срп ског је зи ка у пр вом раз ре ду.

6

1. 1. Из вор ни текст

НА СТАВ НИ ПЛАН

Ред. број

А. ОБА ВЕ ЗНИНАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ПР ВИ РАЗ РЕД ДРУ ГИ РАЗ РЕД

нед. годишње нед. годишње

1. Српски језик _____________ језик1 5 180 5 180

2. Српски језик2 2 72 2 72

3. Математика 5 180 5 180

4. Свет око нас 2 72 2 72

5. Ликовна култура 1 36 2 72

6. Музичка култура 1 36 1 36

7. Физичко васпитање 3 108 3 108

8. Здравствено васпитање 1 36 1 36

УКУПНО: А 18–20* 648–720 19–21* 684–756

Ред. број

Б. ИЗБОРНИНАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ3

ПРВИ РАЗРЕД ДРУГИ РАЗРЕД

нед. годишње нед. годишње

1.Верска настава / Грађанско васпитањe4 1 36 1 36

2. Народна традиција 1 36 1 36

3.Рука у тесту – Откривање света 1 36 1 36

4. Чувари природе 1 36 1 36

5. Лепо писање 1 36 – –

6.Матерњи језик са елементима националне културе 2 72 2 72

УКУПНО: Б 2–3 72–108 2–3 72–108

УКУПНО: А + Б 20–23* 720–828 21–24* 756–864

1 Назив језика националне мањине када се настава реализује у школама на томе матерњем

језику.

2 Реализује се у школама где се настава одржава на матерњем јзику националне мањине.

3 Школа је дужна да са листе изборних наставних предмета, поред обавезних изборних

предмета верске наставе и грађанског васпитања, понуди још три изборна предмета, од којих

ученик бира један или више предмета према својим склоностима.

4 Ученик бира један од понуђених наставних предмета и изучава га до краја првог циклуса.

* Број часова за ученике припаднике националних мањина.

7

Об ли ци обра зов но-вас пит ног ра да ко ји ма се оства ру ју оба ве зни и из бор ни на став ни пред ме ти

Ре дов на и до пун ска на ста ва

НА СТАВ НИ ПРО ГРАМ ОБРА ЗО ВА ЊА И ВАС ПИ ТА ЊА ЗА I И II РАЗРЕД ОСНОВ НОГ ОБРА ЗО ВА ЊА И ВАС ПИ ТА ЊА

1. СВР ХА, ЦИ ЉЕ ВИ И ЗА ДА ЦИ ПРО ГРА МА ОБРА ЗО ВА ЊА И ВАСПИТА ЊА

Свр ха про гра ма обра зо ва ња

– Ква ли тет но обра зо ва ње и вас пи та ње, ко је омо гу ћа ва сти ца ње је зич ке, ма те-ма тич ке, на уч не, умет нич ке, кул тур не, здрав стве не, еко ло шке и ин фор ма тич ке пи-сме но сти, нео п ход не за жи вот у са вре ме ном и сло же ном дру штву.

– Раз ви ја ње зна ња, ве шти на, ста во ва и вред но сти ко је оспо со бља ва ју уче ни ка да успе шно за до во ља ва соп стве не по тре бе и ин те ре се, раз ви ја соп стве ну лич ност и по тен ци ја ле, по шту је дру ге осо бе и њи хов иден ти тет, по тре бе и ин те ре се, уз ак тив-но и од го вор но уче шће у еко ном ском, дру штве ном и кул тур ном жи во ту и до при нос де мо крат ском, еко ном ском и кул тур ном раз во ју дру штва.

Ци ље ви и за да ци про гра ма обра зо ва ња су:

— раз вој ин те лек ту ал них ка па ци те та и зна ња де це и уче ни ка ну жних за раз у-ме ва ње при ро де, дру штва, се бе и све та у ко ме жи ве, у скла ду са њи хо вим раз вој ним по тре ба ма, мо гућ но сти ма и ин те ре со ва њи ма;

— под сти ца ње и раз вој фи зич ких и здрав стве них спо соб но сти де це и уче ни ка;

— оспо со бља ва ње за рад, да ље обра зо ва ње и са мо стал но уче ње, у скла ду са на че ли ма стал ног уса вр ша ва ња и на че ли ма до жи вот ног уче ња;

— оспо со бља ва ње за са мо стал но и од го вор но до но ше ње од лу ка ко је се од но се на соп стве ни раз вој и бу ду ћи жи вот;

— раз ви ја ње све сти о др жав ној и на ци о нал ној при пад но сти, не го ва ње срп ске тра ди ци је и кул ту ре, као и тра ди ци је и кул ту ре на ци о нал них ма њи на;

— омо гу ћа ва ње укљу чи ва ња у про це се европ ског и ме ђу на род ног по ве зи-ва ња;

— раз ви ја ње све сти о зна ча ју за шти те и очу ва ња при ро де и жи вот не сре ди не;

— усва ја ње, раз у ме ва ње и раз вој основ них со ци јал них и мо рал них вред но сти де мо крат ски уре ђе ног, ху ма ног и то ле рант ног дру штва;

— ува жа ва ње плу ра ли зма вред но сти и омо гу ћа ва ње, под сти ца ње и из град ња соп стве ног си сте ма вред но сти и вред но сних ста во ва ко ји се те ме ље на на че ли ма раз ли чи то сти и до бро би ти за све;

— раз ви ја ње код де це и уче ни ка ра до зна ло сти и отво ре но сти за кул ту ре тра-ди ци о нал них цр ка ва и вер ских за јед ни ца, као и ет нич ке и вер ске то ле ран ци је, ја ча-ње по ве ре ња ме ђу де цом и уче ни ци ма и спре ча ва ње по на ша ња ко ја на ру ша ва ју оства ри ва ње пра ва на раз ли чи тост;

8

— по што ва ње пра ва де це, људ ских и гра ђан ских пра ва и основ них сло бо да и раз ви ја ње спо соб но сти за жи вот у де мо крат ски уре ђе ном дру штву;

— раз ви ја ње и не го ва ње дру гар ства и при ја тељ ства, усва ја ње вред но сти за јед-нич ког жи во та и под сти ца ње ин ди ви ду ал не од го вор но сти.

2. ОБА ВЕ ЗНИ И ПРЕ ПО РУ ЧЕ НИ СА ДР ЖА ЈИ ОБА ВЕ ЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕД МЕ ТА

ОБА ВЕ ЗНИ НА СТАВ НИ ПРЕД МЕ ТИ

СРП СКИ ЈЕ ЗИК

Циљ и за да ци

Циљ на ста ве срп ског је зи ка је сте да уче ни ци овла да ју основ ним за ко ни то-сти ма срп ског књи жев ног је зи ка на ко јем ће се усме но и пи сме но пра вил но из ра жа-ва ти, да упо зна ју, до жи ве и оспо со бе се да ту ма че ода бра на књи жев на де ла, по зо ри-шна, филм ска и дру га умет нич ка оства ре ња из срп ске и свет ске ба шти не.

За да ци на ста ве срп ског је зи ка:

— раз ви ја ње љу ба ви пре ма ма тер њем је зи ку и по тре бе да се он не гу је и уна-пре ђу је;

— основ но опи сме ња ва ње нај мла ђих уче ни ка на те ме љи ма ор то еп ских и ор-то граф ских стан дар да срп ског књи жев ног је зи ка;

— по ступ но и си сте ма тич но упо зна ва ње гра ма ти ке и пра во пи са срп ског је зи ка;

— упо зна ва ње је зич ких по ја ва и пој мо ва, овла да ва ње нор ма тив ном гра ма ти-ком и стил ским мо гућ но сти ма срп ског је зи ка;

— оспо со бља ва ње за успе шно слу же ње књи жев ним је зи ком у раз ли чи тим ви-до ви ма ње го ве усме не и пи сме не упо тре бе и у раз ли чи тим ко му ни ка ци о ним си ту а-ци ја ма (уло га го вор ни ка, слу ша о ца, са го вор ни ка и чи та о ца);

— раз ви ја ње осе ћа ња за аутен тич не естет ске вред но сти у књи жев ној умет- но сти;

— раз ви ја ње сми сла и спо соб но сти за пра вил но, теч но, еко но мич но и увер љи-во усме но и пи сме но из ра жа ва ње, бо га ће ње реч ни ка, је зич ког и стил ског из ра за;

— уве жба ва ње и уса вр ша ва ње гла сног чи та ња (пра вил ног, ло гич ког и из ра жај-ног) и чи та ња у се би (до жи вљај ног, усме ре ног, ис тра жи вач ког);

— оспо со бља ва ње за са мо стал но чи та ње, до жи вља ва ње, раз у ме ва ње, све стра-но ту ма че ње и вред но ва ње књи жев но у мет нич ких де ла ра зних жан ро ва;

— упо зна ва ње, чи та ње и ту ма че ње по пу лар них и ин фор ма тив них тек сто ва из илу стро ва них ен ци кло пе ди ја и ча со пи са за де цу;

— по ступ но, си сте ма тич но и до след но оспо со бља ва ње уче ни ка за ло гич ко схва та ње и кри тич ко про це њи ва ње про чи та ног тек ста;

— раз ви ја ње по тре бе за књи гом, спо соб но сти да се њо ме са мо стал но слу же као из во ром са зна ња; на ви ка ва ње на са мо стал но ко ри шће ње би бли о те ке (оде љењ ске, школ-ске, ме сне); по ступ но овла да ва ње на чи ном во ђе ња днев ни ка о про чи та ним књи га ма;

— по ступ но и си сте ма тич но оспо со бља ва ње уче ни ка за до жи вља ва ње и вред-но ва ње сцен ских оства ре ња (по зо ри ште, филм);

9

— усва ја ње основ них те о риј ских и функ ци о нал них пој мо ва из по зо ри шне и филм ске умет но сти;

— упо зна ва ње, раз ви ја ње, чу ва ње и по што ва ње вла сти тог на ци о нал ног и кул-тур ног иден ти те та на де ли ма срп ске књи жев но сти, по зо ри шне и филм ске умет но-сти, као и дру гих умет нич ких оства ре ња;

— раз ви ја ње по што ва ња пре ма кул тур ној ба шти ни и по тре бе да се она не гу је и уна пре ђу је;

— на ви ка ва ње на ре дов но пра ће ње и кри тич ко про це њи ва ње еми си ја за де цу на ра ди ју и те ле ви зи ји;

— под сти ца ње уче ни ка на са мо стал но је зич ко, ли те рар но и сцен ско ства ра ла-штво;

— под сти ца ње, не го ва ње и вред но ва ње уче нич ких ван на став них ак тив но сти (ли те рар на, је зич ка, ре ци та тор ска, драм ска, но ви нар ска сек ци ја и др.);

— вас пи та ва ње уче ни ка за жи вот и рад у ду ху ху ма ни зма, исти но љу би во сти, со ли дар но сти и дру гих мо рал них вред но сти;

— раз ви ја ње па три о ти зма и вас пи та ва ње у ду ху ми ра, кул тур них од но са и са-рад ње ме ђу љу ди ма.

ПР ВИ РАЗ РЕД

Опе ра тив ни за да ци:

— усва ја ње пра вил ног из го ва ра ња гла со ва, гла сов них ску по ва, ре чи и ре че ни ца;

— са вла да ва ње тех ни ке чи та ња и пи са ња на ћи ри лич ком пи сму;

— на ви ка ва ње на упо тре бу књи жев ног је зи ка у го во ру и пи са њу;

— фор ми ра ње на ви ке за чит ко, уред но и ле по пи са ње;

— по ступ но уво ђе ње у до жи вља ва ње и раз у ме ва ње књи жев них тек сто ва;

— уоча ва ње вр ста књи жев них де ла пре ма зах те ви ма про гра ма;

— усва ја ње основ них књи жев но те о риј ских и функ ци о нал них пој мо ва пре ма зах те ви ма про гра ма;

— оспо со бља ва ње за усме но и пи сме но пре при ча ва ње, при ча ње и опи си ва ње пре ма зах те ви ма про гра ма.

ОСНО ВЕ ЧИ ТА ЊА И ПИ СА ЊА

Прет ход на ис пи ти ва ња

Ис пи ти ва ње спо соб но сти сва ко га де те та за го вор но оп ште ње (спо соб ност за ре про ду ко ва ње кра ћег са др жа ја, уме шност за сло бод но го вор но ко му ни ци ра ње, бо-гат ство реч ни ка, од сту па ња од књи жев ног је зи ка, го вор ни не до ста ци); ис пи ти ва ње пред зна ња из чи та ња и пи са ња (по зна ва ње сло ва, чи та ње и пи са ње); фор ми ра ње ин-ди ви ду ал них та бе ла са ре зул та ти ма ис пи ти ва ња ра ди ујед на ча ва ња оде ље ња, из бо ра ме то да и по сту па ка и пра ће ња на пре до ва ња уче ни ка.

При пре ма за чи та ње и пи са ње

Ве жбе у по сма тра њу (ви зу ел не ве жбе) – за па жа ње и ода би ра ње зна чај них по-је ди но сти; раз ви ја ње ана ли тич ког по сма тра ња, те мат ски ор га ни зо ва но по сма тра ње пред ме та, би ља ка, жи во ти ња, ли ца, сли ка, цр те жа, и илу стра ци ја; за па жа ње об ли ка,

10

бо ја, по ло жа ја пред ме та и би ћа; уоча ва ње по кре та, ди на ми ке кре та ња, ми мич ких ак тив но сти и ге сти ку ла ци ја.

Ве жбе у слу ша њу (аку стич ке ве жбе) – от кри ва ње и раз ли ко ва ње зву ко ва, шу-мо ва и то но ва, раз ли ко ва ње го вор них ка рак те ри сти ка (го во ра) на став ни ка, дру га, глум ца и спи ке ра. Не го ва ње па жљи вог слу ша ња го вор ни ка и са го вор ни ка.

Раз ви ја ње кул ту ре усме ног из ра жа ва ња: при ча ње на осно ву по сма тра ња и при ча ње на осно ву ни за сли ка; пре при ча ва ње тек ста, лут кар ске пред ста ве, цр та ног фил ма.

Фор ми ра ње и уса вр ша ва ње кул ту ре прак тич ног ко му ни ци ра ња: на ви ка ва ње на уч ти ву фра зе о ло ги ју и го вор не кон вен ци је; го вор но сна ла же ње у ра зним окол но-сти ма.

Усва ја ње и раз ви ја ње пој ма ре че ни це, ре чи и гла са. Раз ви ја ње осе ћа ња за основ не го вор не је ди ни це.

Ана ли тич ка, син те тич ка и ана ли тич ко-син те тич ка ве жба ња.Лек сич ка и син так сич ка ве жба ња: бо га ће ње реч ни ка, ак ти ви ра ње па сив ног

реч ни ка, ана ли за гла сов не струк ту ре ре чи. Ве жбе ар ти ку ла ци је – чист, ја сан и пра-ви лан из го вор свих гла со ва.

Мо то рич ке ве жбе: ве жба ње по кре та ру ке, ша ке и пр сти ју, пи са ње раз ли чи тих цр та и ли ни ја као основ них еле ме на та сло ва; јед но став но и спон та но ли ков но из ра-жа ва ње; усме ре но и сло бод но цр та ње – у ко ре ла ци ји са зах те ви ма из ли ков не кул ту-ре; спон та ност, до след ност и функ ци о нал ност у зах те ви ма да се уче ни ци уме шно слу же при бо ром за пи са ње, цр та ње и сли ка ње.

По чет но чи та ње и пи са ње

Основ ни на став ни при ступ уче њу чи та ња и пи са ња оства ру је се при ме ном гла сов не ана ли тич ко-син те тич ке ме то де. У ње не струк тур не де ло ве (при ступ не је-зич ке ак тив но сти, ана ли тич ка и син те тич ка ве жба ња за усва ја ње пој ма гла са, пи са-ње сло ва, чи та ње од го ва ра ју ћег тек ста и раз го вор о ње му, пи са ње ре чи и ре че ни ца и сл.) функ ци о нал но и осми шље но ин те гри шу се по себ ни по ступ ци: одво је но, упо ред-но и ком би но ва но уче ње чи та ња и пи са ња, по је ди нач но и груп но усва ја ње сло ва – пре ма сло бод ном опре де ље њу учи те ља и у за ви сно сти од да тих на став них окол но-сти.

У окол но сти ма прет ход ног струч ног и ор га ни зо ва ног обез бе ђе ња нео п ход-них уџ бе ни ка и на став них сред ста ва учи тељ се мо же опре де ли ти и за ком плек сни по сту пак у уче њу чи та ња и пи са ња.

Уве жба ва ње ло гич ког чи та ња и пи са ња на од го ва ра ју ћим тек сто ви ма из бу-ква ра: пра ви лан из го вор свих гла со ва, пра вил но на гла ша ва ње ре чи, теч но по ве зи ва-ње ре чи у ре че ни ци ја чи ном и тем пом при род но га го во ра. Осми шље но и под сти цај-но вред но ва ње чи та ња сва ког уче ни ка по на о соб. Раз го вор о про чи та ном.

Уве жба ва ње гра фич ки пра вил ног и естет ски ва ља ног (ле пог) пи са ња: по је ди-нач них сло ва, ре чи и ре че ни ца. Си сте ма тич но и до след но оства ри ва ње хи ги јен ских, тех нич ких и прак тич них на ви ка ве за них за пи са ње (пра вил но се де ње и др жа ње те ла, функ ци о нал на упо тре ба при бо ра за пи са ње и сл.). Од ме ре но, при ме ре но и под сти-цај но вред но ва ње ру ко пи са сва ког уче ни ка по на о соб.

По себ на ме то дич ка бри га усме ра ва се на уче ни ке ко ји већ има ју из ве сна пред-зна ња из чи та ња и пи са ња, као и на оне уче ни ке ко ји за о ста ју у сти ца њу основ не пи сме но сти.

11

Уса вр ша ва ње чи та ња и пи са ња

По сле усва ја ња основ не пи сме но сти (ори јен та ци о но то ком пр вог по лу го ди-шта) на ста вља се уве жба ва ње и уса вр ша ва ње чи та ња и пи са ња и то ком дру гог по лу-го ди шта, до сте пе на ауто ма ти зо ва них рад њи. Функ ци о нал ним, осми шље ним и при-ме ре ним по ве зи ва њем сте че них зна ња и ве шти на, то ком усва ја ња по чет ног чи та ња и пи са ња са од го ва ра ју ћим про грам ским са др жа ји ма из оста лих пред мет них под-руч ја (гра ма ти ка и пра во пис, лек ти ра, је зич ка кул ту ра) на чел но се омо гу ћу је уче ни-ку да на сва ком ча су го во ри, чи та и пи ше.

ЈЕ ЗИК

Гра ма ти ка

Ре че ни ца; реч; глас и сло во – пре по зна ва ње.Уоча ва ње уло ге гла са у раз ли ко ва њу зна че ња ре чи.Раз ли ко ва ње ре че ни це као оба ве ште ња, пи та ња и за по ве сти из го во ром (ин-

то на ци јом) и пре по зна ва њем у тек сту.Из го вор и пи са ње гла со ва ћ, ч, ђ, џ, х и р ако уче ни ци ма при чи ња ва ју те шко ће.

Пра во пис

Упо тре ба ве ли ког сло ва на по чет ку ре че ни це, у пи са њу лич них име на и пре-зи ме на, име на на се ља (јед но чла на).

Пра вил но пот пи си ва ње (име, па пре зи ме).Упо тре ба тач ке на кра ју ре че ни це. Ме сто и функ ци ја упит ни ка и уз вич ни ка у

ре че ни ци.

КЊИ ЖЕВ НОСТ

Лек ти ра

Ли ри ка

На род на пе сма: Сла ву јакНа род на пе сма: Бо жић шта пом ба таЈо ван Јо ва но вић Змај: Ма тиДе сан ка Мак си мо вић: Хва ли са ви зе че виГри гор Ви тез: Не ма за мач ке шко леМом чи ло Те шић: Сли ков ни цаМи ра Алеч ко вић: Ве тар се јачДу шан Ра до вић: Је се ња пе смаСте ван Ра ич ко вић: Цр тан каВла да Сто јиљ ко вић: Са мном има не ка гре шкаВо ја Ца рић: Про ле ћеЉу би во је Ршу мо вић: Ау, што је шко ла згод наВла ди мир Ан дрић: ХлебИз бор из по е зи је Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја, Мом чи ла Те ши ћа, Де сан ке Мак си-мо вић и Гри го ра Ви те заИз бор из на род не ли ри ке (успа ван ке и ша љи ве пе сме)

12

Епи ка

На род на при ча: Све ти Са ва и ђа ци (Бу квар)На род на при ча: Го луб и пче лаДо си теј Об ра до вић: Два јар ца; Две ко зеДе сан ка Мак си мо вић: Бај ка о ла бу дуБран ко Ћо пић: Сун чев пе вачТо ма Слав ко вић: Зец и вукБо жи дар Ти мо ти је вић: Кад про ле ће до ђе, све на бо ље по ђеДра ган Лу кић: Ја бу ка (Бу квар)Езоп: Лав и мишЛав Тол стој: Два дру гаИз бор из на род не епи ке (ша љи ве при че, по сло ви це, за го нет ке, бр за ли це)

Дра ма

Ду шан Ра до вић: Ту жи ба баЛа за Ла зић: Цар и скит ни цаАлек сан дар По по вић: Не ће увек да бу де пр ви (Бу квар)

По пу лар ни и ин фор ма тив ни тек сто ви

Из бор из илу стро ва них ен ци кло пе ди ја и ча со пи са за де цу

Чи та ње тек ста

Пра вил но и теч но чи та ње на глас ре чи, ре че ни ца и крат ких тек сто ва – про ве-ра раз у ме ва ња про чи та ног. Оспо со бља ва ње уче ни ка да у чи та њу уоча ва ју и зна ке ин тер пунк ци је (тач ка, упит ник, уз вич ник). По ступ но овла да ва ње ин то на ци јом оба-ве штај них, упит них и уз вич них ре че ни ца. При ла го ђа ва ње чи та ња тек стов ној си ту а-ци ји (гла сно и ти хо, бр зо и спо ро чи та ње).

Чи та ње ди ја ло шког тек ста – ин ди ви ду ал но и по уло га ма. Си сте мат ско, до-след но и кри тич ко вред но ва ње уче нич ког чи та ња.

Уво ђе ње уче ни ка у чи та ње у се би ре че ни ца и крат ких тек сто ва (на кон са вла-да ва ња основ них еле ме на та тех ни ке чи та ња на глас).

Ак тив но слу ша ње умет нич ког чи та ња тек ста (звуч ни и ви део за пи си).На ви ка ва ње уче ни ка на пра вил но ди са ње; сти ца ње хи ги јен ских на ви ка при

чи та њу.

Ту ма че ње тек ста

Тек сто ви из лек ти ре ко ри сте се за уса вр ша ва ње чи та ња и пи са ња и уво ђе ње уче ни ка у основ не пој мо ве о књи жев но сти.

Уоча ва ње на сло ва, име на ауто ра, са др жа ја и илу стра ци ја у књи зи.Уоча ва ње про стор них и вре мен ских од но са и бит них по је ди но сти у опи си ма

би ћа и при ро де. Уоча ва ње глав них ли ко ва, њи хо вих осо би на и по сту па ка. За па жа ње основ них емо ци о нал них ста ња (ра до сно, ту жно, сме шно). Пој мо ви до бро, зло.

Од го во ри на пи та ња о про чи та ном са др жа ју (ре че ни це, одељ ка, пе сме, при че, ба сне, бај ке, драм ског тек ста). Уоча ва ње и раз у ме ва ње ка рак те ри стич них ре че ни ца у тек сту.

Си сте ма тич но и по ступ но усва ја ње књи жев них и функ ци о нал них пој мо ва.

13

Књи жев ни пој мо ви

Ли ри ка

Пе сма; стих и стро фа; основ но осе ћа ње – на ни воу пре по зна ва ња.

Епи ка

При ча; до га ђај; ме сто и вре ме зби ва ња.Књи жев ни лик – из глед, основ не етич ке осо би не и по ступ ци.По сло ви ца, за го нет ка – пре по зна ва ње.

Дра ма

Драм ска игра. Драм ска рад ња (на ни воу пре по зна ва ња).

ЈЕ ЗИЧ КА КУЛ ТУ РА

Основ ни об ли ци усме ног и пи сме ног из ра жа ва ња

Пре при ча ва ње – сло бод но и усме ре но: пре при ча ва ње садржине кра ћих и јед но став ни јих тек сто ва из бу ква ра, чи тан ке, ча со пи са за де цу, лут кар ских по зо ри-шних пред ста ва, цр та них фил мо ва, ра диј ских и те ле ви зиј ских еми си ја за де цу.

При ча ње – сло бод но и усме ре но: причање о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма из бли жег и ши рег окру же ња (не по сред на око ли на, ро ди тељ ски дом, шко ла, игра, из-ле ти; по се те, су сре ти); при ча ње на осно ву ства ра лач ке ма ште; при ча ње пре ма ни зу сли ка – по ступ но от кри ва ње сли ка, по ло гич ном ре до сле ду.

Опи си ва ње – сло бод но и под сти ца њем: уоча ва ње и име но ва ње из ра зи тих обе леж ја јед но став них пред ме та и оми ље них игра ча ка; опи си ва ње би ља ка и жи во-ти ња: опи си ва ње би ља ка на осно ву за јед нич ког по сма тра ња; сло бод но опи си ва ње жи во ти ње љу бим ца и опи си ва ње жи во ти ња на осно ву за јед нич ког по сма тра ња. Опи си ва ње пред ме та, би ља ка и жи во ти ња на осно ву лич ног ис ку ства/се ћа ња и зна-ња из пред ме та Свет око нас.

Усме на и пи сме на ве жба ња

Ор то еп ске ве жбе: пра ви лан из го вор гла со ва, су гла снич ких гру па, ре чи, оно-ма то пе ја, бр за ли ца.

Ор то граф ске ве жбе: пре пи си ва ње ре чи и крат ких ре че ни ца са да тим за дат-ком; про ве ра ва ње и вред но ва ње уред но сти и чит ко сти пи са ња.

Дик тат за при ме ну пра во пи сних пра ви ла. Ауто дик тат.Лек сич ке ве жбе: гра ђе ње ре чи; си но ни ми; ан то ни ми; ре чи са ума ње ним и уве-

ћа ним зна че њем и сл.Син так сич ке ве жбе: усме ре но и са мо стал но са ста вља ње ре че ни ца; ре че ни це

са до пу ња ва њем; ре че ни це од за да тих ре чи и сл.Од го не та ње и ре ша ва ње ре бу са.Ка зи ва ње на па мет на у че них тек сто ва (лир ских и еп ских).Сцен ско им про ви зо ва ње драм ског/дра ма ти зо ва ног тек ста.Слу же ње реч ни ком и пи са ње/ства ра ње соп стве ног реч ни ка.Конвен ци о нал ни је зич ки стан дар ди у усме ном оп ште њу (са не по зна тим и од ра-

слим са го вор ни ком – упо тре ба ре чи Ви из по што ва ња и уч ти во сти); пи са ње че стит ке.Из ра да до ма ћих пи сме них за да та ка (до пет) и њи хо ва ана ли за на ча су – у дру-

гом по лу го ди шту.

14

НА ЧИН ОСТВА РИ ВА ЊА ПРО ГРА МА

Осно ве чи та ња и пи са ња

При пре ма за по чет но чи та ње и пи са ње − Тра ја ње при пре ма за по чет но чи-та ње и пи са ње за ви си од ре зул та та прет ход них ис пи ти ва ња пред зна ња уче ни ка, од-но сно од са ста ва сва ког оде ље ња. По ла зе ћи од тих ре зул та та, у сва ком оде ље њу ор-га ни зу ју се по себ не ве жбе за гру пе уче ни ка и по је дин це ра ди ујед на ча ва ња пред зна-ња и при пре ме уче ни ка за успе шно пре ла же ње на уче ње чи та ња и пи са ња. Уче ни ци-ма ко ји зна ју да чи та ју и пи шу тре ба да ва ти ди фе рен ци ра не за дат ке у скла ду с њи хо-вим мо гућ но сти ма (чи та ње лак ших тек сто ва у сли ков ни ца ма, пи са ње од го во ра на по ста вље на пи та ња о про чи та ном тек сту, пре при ча ва ње про чи та ног тек ста, ко ри-шће ње на став них ли сти ћа).

У при прем ном пе ри о ду за чи та ње и пи са ње тре ба ор га ни зо ва ти сле де ћа ве-жба ња:

— ве жбе у по сма тра њу (ви зу ел не ве жбе): за па жа ње и ода би ра ње зна чај них по-је ди но сти; раз ви ја ње ана ли тич ког по сма тра ња; те мат ско ор га ни зо ва но по сма тра ње пред ме та, би ља ка, жи во ти ња, ли ца, сли ка, цр те жа и илу стра ци ја; за па жа ње об ли ка, бо ја, по ло жа ја пред ме та и би ћа; уоча ва ње по кре та, ди на ми ке кре та ња, ми мич ких ак тив но сти и ге сти ку ла ци је;

— ве жбе у слу ша њу (аку стич ке ве жбе): от кри ва ње и раз ли ко ва ње зву ко ва, шу-мо ва и то но ва, раз ли ко ва ње ка рак те ри сти ка го во ра на став ни ка, дру га, глум ца, спи-ке ра; не го ва ње па жљи вог слу ша ња го вор ни ка и са го вор ни ка;

— раз ви ја ње кул ту ре усме ног из ра жа ва ња: пре при ча ва ње тек ста, по зо ри шне пред ста ве и фил ма; при ча ње на осно ву не по сред ног по сма тра ња и ства ра лач ке ма-ште; при ча ње на осно ву ни за сли ка;

— фор ми ра ње и уса вр ша ва ње кул ту ре прак тич ног ко му ни ци ра ња: на ви ка ва-ње на уч ти ву фра зе о ло ги ју и го вор не кон вен ци је; го вор но сна ла же ње у ра зним окол-но сти ма;

— усва ја ње и раз ви ја ње пој ма ре че ни це, ре чи и гла са; развијање осе ћа ња за основ не го вор не је ди ни це;

— ана ли тич ка, син те тич ка и ана ли тич ко-син те тич ка ве жба ња;

— лек сич ка и син так сич ка ве жба ња: бо га ће ње реч ни ка, ак ти ви ра ње па сив ног реч ни ка, ана ли за гла сов не струк ту ре ре чи;

— ве жбе ар ти ку ла ци је: чист, ја сан и пра ви лан из го вор гла со ва;

— мо то рич ке ве жбе: вежбање по кре та ру ке, ша ке и пр сти ју, пи са ње раз ли чи-тих цр та и ли ни ја као основ них еле ме на та сло ва; јед но став но и спон та но ли ков но из ра жа ва ње; усме ре но и сло бод но цр та ње − у ко ре ла ци ји за зах те ви ма из ли ков не кул ту ре.

Све те ве жбе, као и оне ко је су на ме ње не са вла да ва њу основ них пој мо ва о је-зи ку, ор га ни зу ју се не пре кид но, ка ко у при прем ном пе ри о ду та ко и у про це су уче ња гла со ва и сло ва и њи хо вог по ве зи ва ња у ре чи и ре че ни це.

15

По чет но чи та ње и пи са ње

Чи та ње − На осно ву ре зул та та прет ход ног ис пи ти ва ња зна ња и уме ња де це из обла сти чи та ња и пи са ња, као и кон крет них усло ва ра да, на став ник се опре де љу-је за упо ред ни, одво је ни или ком би но ва ни рас по ред чи та ња и пи са ња.

Пре ма ре зул та ти ма прет ход ног ис пи ти ва ња по зна ва ња сло ва и чи та ња и пре-ма ин ди ви ду ал ном на пре до ва њу уче ни ка у оде ље њу, на ста ву по чет ног чи та ња и пи-са ња тре ба из во ди ти на ви ше ни воа, уз при ме ну прин ци па ин ди ви ду а ли за ци је без об зи ра на по сту пак (мо но граф ски, груп ни, ком плек сни) за ко ји се опре де лио учи-тељ. Са уче ни ци ма ко ји по зна ју сло ва или већ зна ју да чи та ју, као и са оним ко ји бр-же на пре ду ју, тре ба оства ри ти са др жа је и об ли ке ра да ко ји од го ва ра ју њи хо вим мо-гућ но сти ма и по тре ба ма, а уче ни ци ма ко ји те же са вла да ва ју по чет но пи са ње − пру-жи ти стал ну и си сте мат ску по моћ.

Због раз ли чи тих оп штих спо соб но сти уче ни ка, не јед на ког обра зов ног ни воа и со ци јал них и дру гих усло ва, на ста ву по чет ног чи та ња и пи са ња учи тељ мо ра ор га-ни зо ва ти та ко да уз упо зна ва ње сва ког де те та омо гу ћи ње гов лич ни нај бр жи и нај е-фи ка сни ји на пре дак и раз вој.

При ли ком из во ђе ња ве жби у чи та њу и пи са њу обра ћа се па жња на раз ви ја ње хи ги јен ских на ви ка. Уда ље ност тек ста од очи ју тре ба да је око 30 cm; по пра ви лу, све тлост тре ба да до ла зи с ле ве стра не, а чи та се и пи ше при све жем ва зду ху и уме ре ној тем пе ра ту ри; по треб но је па зи ти на пра вил ност ди са ња при чи та њу.

У про це су уче ња чи та ња, по ред уџ бе ни ка уче ник тре ба да што ви ше ко ри сти жи вот не си ту а ци је: чи та ње нат пи са, на зи ва фир ми, оба ве ште ња, име на ули ца, на-сло ва и под на сло ва у но ви на ма и књи га ма, по том чи та ње сли ков ни ца и на став них ли сти ћа итд.

Тек сто ви за чи та ње тре ба да су крат ки (и по са др жа ју и по струк ту ри ре че ни-це), ди на мич ни и ин те ре сант ни.

Чи та ње је по је ди нач но. Сва ко де те чи та сво јим тем пом, пре ма сво јим спо соб-но сти ма. Ве жба ма у шчи та ва њу и ло гич ком чи та њу де цу тре ба по сте пе но уво ди ти у са вла да ва ње тех ни ке чи та ња.

У хо ру се мо гу по вре ме но чи та ти на сло ви, под на сло ви, те же ре чи, по је ди не ре че ни це, из ре ке, за го нет ке, по не ки стих, пи та ли це, бро ја ли це и слич но − пре све га, у ин те ре су под сти ца ња и охра бри ва ња оних уче ни ка ко ји за о ста ју у са вла да ва њу чи-та ња.

Пи са њу се де ца уче по вла че њем ли ни ја (све ли ни је сло ва јед на ке де бљи не, а сло ва јед на ке ви си не и с под јед на ком уда ље но шћу) до бром гра фит ном олов ком, од-но сно ту пим пе ром.

Еле мен ти сло ва се не пи шу одво је но, већ се уве жба ва ју осми шље ним цр те жи-ма. По је ди нач но пи са ње сло ва тре ба огра ни чи ти на 1 до 2 ре да, а по себ ну па жњу по све ти ти ве жба ма ана ли зе по је ди них де ло ва сло ва, ре до сле ду пи са ња еле ме на та и по ве зи ва њу сло ва.

Днев на оп те ре ће ност уче ни ка пи са њем не тре ба да је ду жа од 15 до 25 ми ну-та. Ру ко пис тре ба да је ин ди ви ду а лан, чи так, гра фич ки пра ви лан и уре дан. Ле ва ци се не сме ју при си ља ва ти на пи са ње де сном ру ком.

Пи са ње се учи: пре пи си ва њем, дик та том, од го ва ра њем на пи та ња, до пу ња ва-њем ре че ни ца, са ста вља њем при ча на осно ву сли ка, заједничким пре при ча ва њем и пр вим об ли ци ма са мо стал ног пи сме ног из ра жа ва ња.

16

Пре ма то ме, на ста ва по чет ног чи тања и пи са ња об у хва та и рад на књи жев ном тек сту, ар ти ку ла ци о не, го вор не и пи сме не ве жбе, те са вла да ва ње еле мен тар них пој-мо ва из гра ма ти ке и пра во пи са.

Усва ја ње штам па них и пи са них сло ва на чел но се оства ру је до кра ја пр вог по-лу го ди шта.

Уса вр ша ва ње чи та ња и пи са ња

По сле усва ја ња основ не пи сме но сти (ори јен та ци о но то ком пр вог по лу го ди-шта), чи та ње и пи са ње се уве жба ва и уса вр ша ва то ком дру гог по лу го ди шта до сте-пе на ауто ма ти зо ва них рад њи. Функ ци о нал ним, осми шље ним и при ме ре ним по ве-зи ва њем сте че них зна ња и ве шти на, то ком усва ја ња по чет ног чи та ња и пи са ња, са од го ва ра ју ћим про грам ским са др жа ји ма из оста лих пред мет них под руч ја (гра ма ти-ка и пра во пис, лек ти ра, је зич ка кул ту ра) омо гу ћу је се уче ни ку да на сва ком ча су го-во ри, чи та и пи ше.

За уса вр ша ва ње чи та ња и пи са ња ко ри сте се си сте мат ска ве жба ња: гла сно чи-та ње про ту ма че ног тек ста из чи тан ке или ши ре лек ти ре, уз ана ли тич ку и кри тич ку про це ну та квог чи та ња: ти хо чи та ње тек ста и не по сред но пре раз го во ра о ње му; флек си бил но чи та ње ван чи та нач ког тек ста; чи та ње ра ди уви да у по стиг ну ту бр зи ну чи та ња и сте пен раз у ме ва ња про чи та ног; чи та ње по уло га ма.

Уса вр ша ва ње пи са ња по сти же се до след ним зах те ви ма ко ји се од но се на гра-фич ку узор ност сло ва и њи хо во ва ља но по ве зи ва ње у ре чи ма и ре чи у ре че ни ца ма, а оства ру је се си сте мат ским ве жба ма: пре пи си ва њем, дик та том, ауто дик та том, са-мо стал ним пи са њем ре че ни ца и кра ћих са ста ва.

Нео п ход но је при ме ре но и под сти цај но вред но ва ње ру ко пи са сва ког уче ни ка по на о соб, а на ро чи то при ли ком пре гле да ња до ма ћих пи сме них за да та ка. По вре ме-но ор га ни зо ва ти по себ не ча со ве за ле по пи са ње.

И у овом на став ном пе ри о ду, пре ма по тре би, ор га ни зу ју се ак тив но сти и оства ру ју зах те ви нај ма ње на три ни воа по њи хо вој те жи ни: за про сеч не уче ни ке, за оне са нат про сеч ним спо соб но сти ма, као и за оне уче ни ке ко ји има ју по те шко ћа у овладавању зна њи ма, уме њи ма и на ви ка ма у чи та њу и пи са њу.

Уче ње дру гог пи сма (ла ти ни це)

Уче ње дру гог пи сма, од но сно ла ти ни це, тре ба оства ри ти у дру гом по лу го ди-шту дру гог раз ре да.

Одво је но уче ње чи та ња и пи са ња пру жа мо гућ но сти да се дру го пи смо ква ли-тет ни је са вла да. По жељ но је, да кле, да се пр во усва ја ју штам па на сло ва, па по том пи са на, јер та кав ме то дич ки при ступ пру жа ви ше мо гућ но сти за ве жба ње.

Сло ва дру гог пи сма не об ра ђу ју се мо но граф ски већ по гру па ма.На осно ву са вре ме них пси хо ло шко-ди дак тич ких са зна ња, сло ва дру гог пи-

сма, од но сно ла ти ни це, тре ба ло би об ра ђи ва ти сле де ћим ре до сле дом:

— пр во се об ра ђу ју сло ва ко ја су пот пу но или при бли жно иста у ћи ри ли ци и ла ти ни ци (Аа, Ее, Јј, Оо, Кк; при бли жно иста Мм и Тт);

— за тим се об ра ђу ју сло ва ко ја су пот пу но раз ли чи та у ћи ри ли ци и ла ти ни-ци;

— и на кра ју тре ба об ра ди ти сло ва ко ја су истог об ли ка, а раз ли чи то се из-го ва ра ју (Сс, Вв, Рр, Пп, Хх) у ћи ри ли ци и ла ти ни ци.

Та кав ре до след тре ба при ме ни ти за об ра ду и штам па них и пи са них сло ва, што је у скла ду са ди дак тич ким прин ци пом по ступ но сти − од лак шег ка те жем.

17

По што су уче ни ци овла да ли из ве сним опе ра ци ја ма усва ја ју ћи пр во пи смо, ћи ри ли цу, лак ше ће по и ма ти об ли ке сло ва дру гог пи сма (ла ти ни це). Због то га ни је по треб но по на вља ти цео по сту пак об ра де сло ва као при ли ком усва ја ња ћи ри ли це, већ са мо не ке нео п ход не рад ње: по ка зи ва ње сло ва, ко мен та ри са ње њи хо ве гра фич-ке струк ту ре, на чин пи са ња, слич ност и раз ли ке с дру гим сло ви ма, чи та ње. По себ но тре ба по све ти ти па жњу ве жба ма усва ја ња об ли ка сло ва, њи хо вом чи та њу и пи са њу у ре чи ма и ре че ни ца ма.

Тек сто ве пи са не ћи ри ли цом и ла ти ни цом тре ба упо ре ђи ва ти тек кад уче ни ци пот пу но усво је ла ти ни цу. Та да тре ба ор га ни зо ва ти ве жбе пре пи си ва ња тек сто ва са ћи ри ли це на ла ти ни цу, и са ла ти ни це на ћи ри ли цу. Ве о ма је ва жно да се у на ста ви не пре ки да са прак сом на из ме нич не упо тре бе ћи ри лич ког и ла ти нич ког пи сма.

Је зик (гра ма ти ка и пра во пис)

У на ста ви је зи ка уче ни ци се оспо со бља ва ју за пра вил ну усме ну и пи сме ну ко-му ни ка ци ју стан дард ним срп ским је зи ком. Оту да зах те ви у овом про гра му ни су усме ре ни са мо на је зич ка пра ви ла и гра ма тич ке нор ме већ и на њи хо ву функ ци ју. На при мер, ре че ни ца се не упо зна је са мо као граматичка је ди ни ца (са ста но ви шта ње не струк ту ре), већ и као ко му ни ка тив на је ди ни ца (са ста но ви шта ње не функције у ко-му ни ка ци ји).

Основ ни про грам ски зах тев у на ста ви гра ма ти ке је сте да се уче ни ци ма је зик пред ста ви и ту ма чи као си стем. Ни јед на је зич ка по ја ва не би тре ба ло да се из у ча-ва изо ло ва но, ван кон тек ста у ко јем се оства ру је ње на функ ци ја. У I и II раз ре ду у окви ру ве жби слу ша ња, го во ре ња, чи та ња и пи са ња уче ни ци за па жа ју је зич ке по ја ве без њи хо вог име но ва ња, да би се од III до VI II раз ре да у кон цен трич ним кру го ви ма и кон ти ну и ра ним ни зо ви ма гра ма тич ки са др жа ји из у ча ва ли по ступ но и се лек тив но у скла ду са уз ра стом уче ни ка.

По ступ ност се обез бе ђу је са мим из бо ром и рас по ре дом на став них са др жа ја, а кон кре ти за ци ја ни воа об ра де, као вр ста упут ства за на став ну прак су у по је ди ним раз ре ди ма, на зна че на је опи сно фор му ли са ним зах те ви ма: за па жа ње, уоча ва ње, усва ја ње, по јам, пре по зна ва ње, раз ли ко ва ње, ин фор ма тив но, упо тре ба, об на вља ње, си сте ма ти за ци ја и дру ги ма. Ука зи ва њем на ни во про грам ских захтева на став ни ци-ма се по ма же у њи хо вим на сто ја њи ма да уче ни ке не оп те ре те оби мом и ду би ном об ра де је зич ке гра ђе.

Се лек тив ност се оства ру је из бо ром нај о снов ни јих је зич ких за ко ни то сти и ин фор ма ци ја о њи ма.

Та квим при сту пом је зич кој гра ђи у про гра му на став ни ци се усме ра ва ју да ту-ма че ње гра ма тич ких ка те го ри ја за сни ва ју на њи хо вој функ ци ји ко ју су уче ни ци у прет ход ним раз ре ди ма уочи ли и њо ме, у ма њој или ве ћој ме ри, овла да ли у је зич кој прак си. По ступ ност и се лек тив ност у про гра му гра ма ти ке нај бо ље се уоча ва ју на са др жа ји ма из син так се и мор фо ло ги је од I до VI II раз ре да. Исти прин ци пи су, ме-ђу тим, до след но спро ве де ни и у оста лим обла сти ма је зи ка. На при мер, ал тер на ци ју су гла сник к, г, х, уче ни ци ће пр во за па жа ти у гра ђе њу ре чи и де кли на ци ји у V раз ре-ду, а ве жба ма и је зич ким игра ма у том и прет ход ним раз ре ди ма на ви ка ва ти се на пра вил ну упо тре бу тих кон со на на та у го во ру и пи са њу; еле мен тар не ин фор ма ци је о па ла та ли за ци ји до би ће у VI раз ре ду, а усво је на зна ња о бит ним гла сов ним осо би на-ма срп ског је зи ка об но ви ти и си сте ма ти зо ва ти у VI II раз ре ду. Тим на чи ном ће уче-ни ци сте ћи основ не ин фор ма ци је о гла сов ним про ме на ма и ал тер на ци ја ма, оспо со-би ће се за је зич ку прак су, а не ће би ти оп те ре ће ни уче њем опи са и исто ри је тих је-зич ких по ја ва.

18

Еле мен тар не ин фор ма ци је из мор фо ло ги је по чи њу се уче ни ци ма да ва ти од II раз ре да и по ступ но се из раз ре да у раз ред про ши ру ју и про ду бљу ју. Од са мог по чет-ка уче ни ке тре ба на ви ка ва ти да уоча ва ју основ не мор фо ло шке ка те го ри је, на при-мер: у II раз ре ду по ред уоча ва ња ре чи ко је име ну ју пред ме те и би ћа, уво ди се и раз-ли ко ва ње ро да и бро ја код тих ре чи а у III раз ре ду раз ли ко ва ње ли ца код гла го ла. Тим пу тем ће се уче ни ци по ступ но и ло гич ки уво ди ти не са мо у мор фо ло шке већ и у син так сич ке за ко ни то сти (раз ли ко ва ње ли ца код гла го ла – лич ни гла гол ски об ли-ци – пре ди кат – ре че ни ца). Ре чи увек тре ба уоча ва ти и об ра ђи ва ти у окви ру ре че ни-це, у ко јој се за па жа ју њи хо ва зна че ња, функ ци је и об ли ци.

Про грам ске са др жа је из ак цен то ло ги је не тре ба об ра ђи ва ти као по себ не на-став не је ди ни це. Не са мо у на ста ви је зи ка, већ и у на ста ви чи та ња и је зич ке кул ту ре, уче ни ке тре ба у сва ком раз ре ду уво ди ти у про гра мом пред ви ђе не стан дард не ак це-нат ске нор ме а стал ним ве жба њем, по мо гућ ству уз ко ри шће ње аудио сни ма ка, уче-ни ке тре ба на ви ка ва ти да чу ју пра вил но ак цен то ва ну реч а у кра је ви ма где се од сту-па од ак це нат ске нор ме да раз ли кују стан дард ни ак це нат од сво га ак цен та.

Пра во пис се са вла ђу је пу тем си сте мат ских ве жба ња еле мен тар них и сло же-них ко је се ор га ни зу ју че сто, ра зно вр сно и раз ли чи тим об ли ци ма пи сме них ве жби. По ред то га, уче ни ке вр ло ра но тре ба упу ћи ва ти на слу же ње пра во пи сом и пра во пи-сним реч ни ком (школ ско из да ње).

Ве жбе за усва ја ње и утвр ђи ва ње зна ња из гра ма ти ке до ни воа ње го ве прак-тич не при ме не у но вим го вор ним си ту а ци ја ма про ис ти чу из про грам ских зах те ва, али су у ве ли кој ме ри усло вље не кон крет ном си ту а ци јом у оде ље њу – го вор ним од-сту па њи ма од књи жев ног је зи ка, ко ле ба њи ма, гре шка ма ко је се ја вља ју у пи сме ном из ра жа ва њу уче ни ка. Сто га се са др жај ве жба ња у на ста ви је зи ка мо ра од ре ђи ва ти на осно ву си сте мат ског пра ће ња го во ра и пи са ња уче ни ка. Та ко ће на ста ва је зи ка би ти у функ ци ји оспо со бља ва ња уче ни ка за пра вил но ко му ни ци ра ње са вре ме ним књи-жев ним срп ским је зи ком.

У на ста ви гра ма ти ке тре ба при ме њи ва ти сле де ће по ступ ке ко ји су се у прак-си по твр ди ли сво јом функ ци о нал но шћу:

— под сти ца ње све сне ак тив но сти и ми са о ног оса мо ста љи ва ња уче ни ка;

— су зби ја ње ми са о не инер ци је и уче ни ко вих ими та тор ских скло но сти;

— за сни ва ње те жи шта на ста ве на су штин ским вред но сти ма, од но сно на бит-ним свој стви ма и стил ским функ ци ја ма је зич ких по ја ва;

— ува жа ва ње си ту а ци о не усло вље но сти је зич ких по ја ва;

— по ве зи ва ње на ста ве је зи ка са до жи вља ва њем умет нич ког тек ста;

— от кри ва ње стил ске функ ци је, од но сно из ра жај но сти је зич ких по ја ва;

— ко ри шће ње умет нич ких до жи вља ја као под сти ца ја за уче ње ма тер њег је- зи ка;

— си сте мат ска и осми шље ња ве жба ња у го во ру и пи са њу;

— што ефи ка сни је пре ва зи ла же ње ни воа пре по зна ва ња је зич ких по ја ва;

— не го ва ње при ме ње ног зна ња и уме ња;

— кон ти ну и ра но по ве зи ва ње зна ња о је зи ку са не по сред ном го вор ном прак-сом;

— оства ри ва ње кон ти ну и те та у си сте му пра во пи сних и стил ских ве жба ња;

— по бу ђи ва ње уче ни ко вог је зич ког из ра за жи вот ним си ту а ци ја ма;

— ука зи ва ње на гра ма тич ку са чи ње ност стил ских из ра жај них сред ста ва;

— ко ри шће ње при клад них илу стра ци ја од ре ђе них је зич ких по ја ва.

19

У на ста ви гра ма ти ке из ра зи то су функ ци о нал ни они по ступ ци ко ји успе шно су зби ја ју уче ни ко ву ми са о ну инерт ност, а раз ви ја ју ра до зна лост и са мо стал ност уче ни ка, што по ја ча ва њи хов ис тра жи вач ки и ства ра лач ки од нос пре ма је зи ку. На-ве де на усме ре ња на став ног ра да под ра зу ме ва ју ње го ву чвр сту ве за ност за жи вот ну, је зич ку и умет нич ку прак су, од но сно за од го ва ра ју ће тек сто ве и го вор не си ту а ци је. Због то га је ука зи ва ње на од ре ђе ну је зич ку по ја ву на изо ло ва ним ре че ни ца ма, ис-трг ну тим из кон тек ста, озна че но као из ра зи то не по же љан и не функ ци о на лан по сту-пак у на ста ви гра ма ти ке. Уса мље не ре че ни це, ли ше не кон тек ста, по ста ју мр тви мо-де ли, по доб ни да се фор мал но ко пи ра ју, уче на па мет и ре про ду ку ју, а све то спре ча-ва све сну ак тив ност уче ни ка и ства ра по год ну осно ву за ње го ву ми са о ну инерт-ност.

Са вре ме на ме то ди ка на ста ве гра ма ти ке за ла же се да те жи ште об ра де од ре ђе-них је зич ких по ја ва бу де за сно ва но на су штин ским осо бе но сти ма, а то зна чи на њи-хо вим бит ним свој стви ма и стил ским функ ци ја ма, што под ра зу ме ва за не ма ри ва ње фор мал них и спо ред них обе леж ја про у ча ва них је зич ких по ја ва.

У на ста ви је зи ка ну жно је по сма тра ти је зич ке по ја ве у жи вот ним и је зич ким окол но сти ма ко је су усло ви ле њи хо во зна че ње. Уче ни ке ва ља упу ти ти на по год не тек сто ве и го вор не си ту а ци је у ко ји ма се од ре ђе на је зич ка по ја ва при род но ја вља и ис по ља ва. Тек сто ви би тре ба ло да бу ду по зна ти уче ни ци ма, а ако пак ни су, тре ба их про чи та ти и о њи ма раз го ва ра ти са уче ни ци ма.

На став ник ва ља да има на уму и то да упо зна ва ње су шти не је зич ке по ја ве че-сто во ди пре ко до жи вља ва ња и схва та ња умет нич ког тек ста, што ће би ти до вољ но јак под сти цај за на став ни ка да што че шће упу ћу је уче ни ке да от кри ва ју стил ску функ ци ју (из ра жај ност) је зич ких по ја ва. То ће до при не ти раз ви ја њу уче ни ко ве ра-до зна ло сти за је зик, јер умет нич ка до жи вља ва ња чи не гра ма тич ко гра ди во кон крет-ним, лак шим и при мен љи ви јим. Кад уче ни ци ма по ста не при сту пач на стил ска (из ра-жај на, екс пре сив на) функција је зич ке по ја ве, при хва та ју је као ства ра лач ки по сту-пак, што је вр ло по го дан и под сти ца јан пут да зна ња о је зи ку бр же пре ла зе у уме ња, да се на тај на чин до при но си бо љем пи сме ном и усме ном из ра жа ва њу, али и успе-шни јој ана ли зи књи жев них тек сто ва.

Ну жно је да на став ник увек има на уму пре суд ну уло гу уме сних и си сте мат-ских ве жба ња, од но сно на став но гра ди во ни је усво је но док се до бро не уве жба. То зна чи да вежбања мо ра ју би ти са став ни чи ни лац об ра де на став ног гра ди ва, при ме-не, об на вља ња и утвр ђи ва ња зна ња.

Ме то ди ка на ста ве је зи ка, те о риј ски и прак тич но, упу ћу је да у на ста ви ма тер-њег је зи ка тре ба што пре пре ва зи ћи ни вое пре по зна ва ња и ре про дук ци је, а стр пљи-во и упор но не го ва ти ви ше об ли ке зна ња и уме ња – при мен љи вост и ства ра ла-штво. У на сто ја њи ма да се у на став ној прак си удо во љи та квим зах те ви ма функ ци о-нал но је у сва кој по год ној при ли ци зна ња из гра ма ти ке ста ви ти у функ ци ју ту ма че ња тек ста (умет нич ког и по пу лар ног), чи ме се уз ди же од пре по зна ва ња и ре про дук ци је на ни вое уме ња и прак тич не при ме не.

Прак тич ност и при мен љи вост зна ња о је зи ку и ње го во пре ла же ње у уме ње и на ви ке по себ но се по сти же не го ва њем пра во пи сних и стил ских ве жби.

Уче ни ке, та ко ђе, кон ти ну и ра но тре ба под сти ца ти да сво ја зна ња о је зи ку по-ве зу ју са ко му ни ка тив ним го во ром. Је дан од из ра зи то функ ци о нал них по сту па ка у на ста ви гра ма ти ке је су вежбања за сно ва на на ко ри шће њу при ме ра из непосредне го вор не прак се, што на ста ву гра ма ти ке при бли жа ва жи вот ним по тре ба ма у ко ји ма се при ме ње ни је зик по ја вљу је као све стра но мо ти ви са на људ ска ак тив ност. На ста ва на тај на чин по ста је прак тич ни ја и за ни мљи ви ја, чи ме уче ни ку отва ра ра зно вр сне мо гућ но сти за ње го ва ства ра лач ка ис по ља ва ња.

20

Си ту а ци је у ко ји ма се ис по ља ва ју од ре ђе не је зич ке по ја ве мо же и сам на став-ник да по ста вља уче ни ци ма, да спрет но под се ћа на њи хо ва ис ку ства, а они ће ка зи-ва ти или пи са ти ка ко у иза зов ним приликама го вор но ре а гу ју.

Це ло ви ти са знај ни кру го ви у на ста ви гра ма ти ке, ко ји за по чи њу мо ти ва ци јом, а за вр ша ва ју са зна ва њем, ре зи ми ра њем и при ме ном од ре ђе ног гра ди ва, у са вре ме-ном ме то дич ком при сту пу, по го то ву у про блем ски усме ре ној на ста ви, отва ра ју се и за тва ра ју ви ше пу та то ком на став ног ча са. Та кав са знај ни про цес под ра зу ме ва уче-ста ло спа ја ње ин дук ци је и де дук ци је, ана ли зе и син те зе, кон кре ти за ци је и ап страк-ци је, те о риј ских оба ве ште ња и прак тич не обу ке.

Са вре ме на ме то ди ка на ста ве ис ти че низ са од но сних ме то дич ких рад њи ко је ва ља при ме ни ти у на став ној об ра ди про грам ских је ди ни ца из је зи ка и ко је омо гу ћу-ју да сва ки це ло вит са знај ни пут, по чев од оног ко ји је уокви рен школ ским ча сом, до би је сво ју по себ ну струк ту ру.

Об ра да но вих на став них (про грам ских) је ди ни ца подразумева при ме ну сле-де ћих ме то дич ких рад њи:

— Ко ри шће ње по год ног по ла зног тек ста (је зич ког пред ло шка) на ко ме се уви ђа и об ја шња ва од го ва ра ју ћа је зич ка по ја ва. Нај че шће се ко ри сте кра ћи умет нич-ки, на уч но-по пу лар ни и пу бли ци стич ки тек сто ви, а и при ме ри из пи сме них ра до ва уче ни ка.

— Ко ри шће ње ис ка за (при ме ра из при год них, текућих или за пам ће них) го вор-них си ту а ци ја.

— Под сти ца ње уче ни ка да по ла зни текст до жи ве и схва те у це ли ни и по је ди-но сти ма.

— Утвр ђи ва ње и об на вља ње зна ња о по зна тим је зич ким по ја ва ма и пој мо ви ма ко ји не по сред но до при но се бо љем и лак шем схва та њу но вог гра ди ва. (Обич но се ко-ри сте при ме ри из по зна тог тек ста.)

— Упу ћи ва ње уче ни ка да у тек сту, од но сно у за пи са ним ис ка зи ма из го вор не прак се, уоча ва ју при ме ре је зич ке по ја ве ко ја је пред мет са зна ва ња.

— На ја вљи ва ње и бе ле же ње но ве на став не је ди ни це и под сти ца ње уче ни ка да за па же ну је зич ку по ја ву ис тра жи вач ки са гле да ју.

— Са зна ва ње бит них свој ста ва је зич ке по ја ве (об ли ка, зна че ња, функ ци је, про ме не, из ра жај них мо гућ но сти....).

— Са гле да ва ње је зич ких чи ње ни ца (при ме ра) са ра зних ста но ви шта, њи хо-во упо ре ђи ва ње, опи си ва ње и кла си фи ко ва ње.

— Илу стро ва ње и гра фич ко пред ста вља ње је зич ких пој мо ва и њи хо вих од но са.

— Де фи ни са ње је зич ког пој ма; ис ти ца ње свој ства је зич ке по ја ве и уоче них за-ко ни то сти и пра вил но сти.

— Пре по зна ва ње, об ја шња ва ње и при ме на са зна тог гра ди ва у но вим окол но-сти ма и у при ме ри ма ко је на во де са ми уче ни ци (не по сред на де дук ци ја и пр во ве-жба ње).

— Утвр ђи ва ње, об на вља ње и при ме на сте че ног зна ња и уме ња (да ља ве жба ња, у шко ли и код ку ће).

На ве де не ме то дич ке рад ње ме ђу соб но се допуњују и про жи ма ју, а оства ру ју се у сук це сив ној и син хро ној по став ци. Не ке од њих мо гу би ти оства ре не пре на-став ног ча са на ко ме се раз ма тра од ре ђе на је зич ка по ја ва, а не ке и по сле ча са. Та ко, на при мер, до бро је да текст на ко ме се усва ја гра ди во из гра ма ти ке бу де ра ни је упо-знат, а да по је ди не је зич ке ве жбе бу ду пред мет уче нич ких до ма ћих за да та ка. Илу-

21

стро ва ње, на при мер, не мо ра би ти оба ве зна ета па на став ног ра да, већ се при ме њу је кад му је функ ци о нал ност нео спор на.

Па ра лел но и здру же но у на ве де ном са знај ном пу ту те ку све ва жне ло гич ке опе ра ци је: за па жа ње, упо ре ђи ва ње, закључивање, до ка зи ва ње, де фи ни са ње и на во-ђе ње но вих при ме ра. То зна чи да ча со ви на ко ји ма се из у ча ва гра ма тич ко гра ди во не ма ју оде ље не ета пе, од но сно ја сно уоч љи ве пре ла зе из ме ђу њих. Не што је ви дљи-ви ји пре лаз из ме ђу ин дук тив ног и де дук тив ног на чи на ра да, као и из ме ђу са зна ва ња је зич ке по ја ве и уве жба ва ња.

Књи жев ност

Уво ђе ње нај мла ђих уче ни ка у свет књи жев но сти али и оста лих, тзв. не књи-жев них тек сто ва (по пу лар них, ин фор ма тив них) пред ста вља из у зет но од го во ран на-став ни за да так. Упра во, на овом ступ њу шко ло ва ња сти чу се основ на и не ма ло зна-чај на зна ња, уме ња и на ви ке од ко јих ће у до број ме ри за ви си ти не са мо уче нич ка књи жев на кул ту ра већ и ње го ва оп шта кул ту ра на ко јој се те ме љи укуп но обра зо ва-ње сва ког шко ло ва ног чо ве ка.

Лек ти ра

Тек сто ви из лек ти ре пред ста вља ју про грам ску око сни цу. Учи тељ има на чел ну мо гућ ност да по ну ђе не тек сто ве при ла го ђа ва кон крет ним на став ним по тре ба ма, али је оба ве за и на сло бо дан из бор из на ше на род не усме не књи жев но сти и тзв. не-књи жев них тек сто ва – пре ма про грам ским зах те ви ма.

Раз ли ке у укуп ној умет нич кој инфор ма тив ној вред но сти по је ди них тек сто ва ути чу на од го ва ра ју ћа ме то дич ка ре ше ња (при ла го ђа ва ње чи та ња вр сти тек ста, оп-сег ту ма че ња тек ста у зависности од сло же но сти ње го ве уну тра шње струк ту ре, по-ве зи ва ње и гру пи са ње са од го ва ра ју ћим са др жа ји ма из дру гих пред мет них под руч ја – гра ма ти ке, пра во пи са и је зич ке кул ту ре и сл.).

Чи та ње и ту ма че ње тек ста

Осо бе ност и де ли кат ност овог пред мет ног сег мен та ни су то ли ко у про гра ми-ра ним са др жа ји ма ко ли ко су у уз ра сним мо гућ но сти ма нај мла ђих уче ни ка да да те са др жа је ва ља но усво је, те да се сте че ним зна њи ма и уме њи ма функционално слу же и у свим оста лим на став ним окол но сти ма. Сход но то ме, чи та ње и ту ма че ње тек ста у мла ђим раз ре ди ма пре вас ход но је у функ ци ји да љег уса вр ша ва ња гла сног чи та ња, уз по сте пе но, си сте мат ско и до след но уво ђе ње у тех ни ку чи та ња у се би, као и усва-ја ње основ них пој мо ва, од но са и ре ла ци ја ко је са др жи у се би про чи та ни текст.

Чи та ње тек ста, пре ма то ме, на мла ђем уз ра сном ни воу има сва обе леж ја пр вог и те мељ ног овла да ва ња овом ве шти ном као зна њем, на ро чи то у пр вом раз ре-ду. По себ но је ва жно да уче ни ци по ступ но и функ ци о нал но усво је ва ља но чи та ње на глас ко је у се би са др жи не ке од ва жни јих чи ни ла ца ло гич ког чи та ња (из го вор, ја-чи на гла са, па у зи ра ње, ин то на ци о но при ла го ђа ва ње и др.) и ко је ће при род но те жи-ти све ве ћој из ра жај но сти то ком дру гог раз ре да (на гла ша ва ње, емо ци о нал но по де-ша ва ње, тем по и сл.) чи ме се у до број ме ри олак ша ва усва ја ње тех ни ке из ра жај ног чи та ња (тре ћи раз ред). При том, од осо би те је ва жно сти да се сва ко чи та ње на глас и сва ког уче ни ка по на о соб (а на ро чи то у пр вом раз ре ду) – осми шље но, кри тич ки и до бро на мер но вред ну је. Сва ки уче ник, на и ме, на кон што је про чи тао не ки текст на-

22

глас, тре ба од сво јих дру гова у раз ре ду и учи те ља да са зна шта је у том чи та њу би ло до бро, а шта евен ту ал но тре ба ме ња ти да би оно по ста ло још бо ље.

По ступ ност, си сте ма тич ност и до след ност по себ но до ла зе до из ра жа ја у оспо со бља ва њу уче ни ка за чи та ње у се би. Овај вид чи та ња у мла ђим раз ре ди ма пред ста вља сло же ни ји на став ни зах тев, иако са ста но ви шта ис ку сног, фор ми ра ног чи та ча то не из гле да та ко. Чи та ње у се би, на и ме, са др жи низ сло же них ми са о них рад њи ко је уче ник тре ба си мул та но да са вла да, а по се бан про блем пред ста вља тзв. уну тра шњи го вор. За то се код ве ћи не уче ни ка пр вог раз ре да ово чи та ње нај пре ис-по ља ва у ви ду ти хог чи та ња (ти хи жа гор, мр мља ње), да би ка сни је, али упор ним ве-жба њем, до би ло сво ја по треб на обе леж ја. Ме ђу њи ма сва ка ко ва ља ис та ћи раз ли чи-те ви до ве мо ти ви са ња, под сти ца ња и усме ре ња, чи ме се олак ша ва до жи вља ва ње и раз у ме ва ње тек ста ко ји се чи та, те та ко чи та ње у се би, са ста но ви шта ме то ди ке са-вре ме не на ста ве књи жев но сти, по ста је не за о би ла зни услов за ва ља но ту ма че ње тек-ста.

Ту ма че ње тек ста у мла ђим раз ре ди ма представља из у зет но сло жен и де ли-ка тан про грам ски зах тев. Текст је те мељ ни про грам ски са др жај ко ји има во де ћу и ин те гра ци о ну на став ну уло гу јер око се бе оку пља и гру пи ше од го ва ра ју ће са др жа је и из оста лих пред мет них под руч ја. Али, због уз ра сних огра ни че ња у ре цеп ци ји, ту-ма че њу и усва ја њу основ них струк тур них а на ро чи то умет нич ких чи ни ла ца тек ста, по треб но је ис по љи ти мно го ин вен тив но сти, си сте ма тич но сти и упор но сти у оспо-со бља ва њу уче ни ка за по сте пе но уоча ва ње, пре по зна ва ње, а за тим обра зла га ње и спон та но усва ја ње ње го ве основ не пред мет но сти.

У пр вом раз ре ду ту ма че ње тек ста има из ра зи та обе леж ја спон та ног и сло бод-ног раз го во ра са уче ни ци ма о ре ле вант ним по је ди но сти ма – про стор ним, вре мен-ским, ак ци о ним – у ци љу про ве ре раз у ме ва ња про чи та ног, од но сно у функ ци ји ак-тив ног уве жба ва ња и ва ља ног усва ја ња чи та ња на глас и у се би. Ин вен тив ним мо ти-ви са њи ма, под сти ца њи ма и усме ре њи ма (ко, где, ка да, за што, ка ко, чи ме, због че га, шта је ра до сно, ту жно, сме шно, за ни мљи во, нео бич но и сл.) – уче ни ци ма се омо гу-ћа ва да уоча ва ју, за па жа ју, от кри ва ју, упо ре ђу ју, об ја шња ва ју, обра зла жу да те по јав-но сти ко је чи не пред мет ност про чи та ног тек ста.

У дру гом раз ре ду при ступ ту ма че њу тек ста ско ро је у све му исти као и у прет-ход ном раз ре ду, са мо што су зах те ви, по при ро ди ства ри, не што уве ћа ни а про грам-ски са др жа ји аде кват но до пу ње ни (са мо стал но са оп шта ва ње ути са ка о про чи та ном тек сту, за у зи ма ње вла сти тих ста во ва о ва жни јим по јав но сти ма из тек ста и ре чи то обра зла га ње и од бра на та квих схва та ња, от кри ва ње и схва та ње по ру ка у тек сту, пре-по зна ва ње одељ ка, уоча ва ње ка рак те ри стич них је зич ких и стил ских пој мо ва и сл.).

Уче ни ке тре ба си сте мат ски и на ва љан на чин под сти ца ти на укљу чи ва ње у би бли о те ку (школ ску, ме сну), фор ми ра ње оде љењ ске би бли о те ке, при ре ђи ва ње те-мат ских из ло жби књи га, слу ша ње/гле да ње звуч них/ви део за пи са са умет нич ким ка-зи ва њи ма тек ста, ор га ни зо ва ње су сре та и раз го во ра са пи сци ма, ли те рар них ига ра и так ми че ња, во ђе ње днев ни ка о про чи та ним књи га ма (на слов, пи сац, ути сци, глав-ни ли ко ви, ода бра не ре че ни це, нео бич не и за ни мљи ве ре чи и сл.), формирање лич не би бли о те ке, це де те ке, ви де о те ке и др.

Та квим и ње му слич ним ме то дич ким при сту пом чи та њу и ту ма че њу тек ста, при че му по себ ну па жњу ва ља по све ти ти уло зи уче ни ка као зна чај ног на став ног чи-ни о ца (ње го вом што ве ћем оса мо ста љи ва њу, сло бод ном ис тра жи ва њу и ис по ља ва-њу, пру жа њу мо гућ но сти за вла сти то ми шље ње), оства ру ју се не ка од те мељ них на-че ла ме то ди ке са вре ме не на ста ве и књи жев но сти, ме ђу ко ји ма су сва ка ко по ступ но и осми шље но уво ђе ње уче ни ка у сло жен свет књи жев но у мет нич ког де ла и си мул та-но али и план ско бо га ће ње, уса вр ша ва ње и не го ва ње ње го ве је зич ке кул ту ре.

23

Је зич ка кул ту ра

Опе ра тив ни за да ци за ре а ли за ци ју наставних са др жа ја овог под руч ја ја сно ука зу ју да је кон ти ну и тет у сва ко днев ном ра ду на бо га ће њу уче нич ке је зич ке кул-ту ре јед на од при мар них ме то дич ких оба ве за, по чев од уоча ва ња способности сва ког де те та за го вор но ко му ни ци ра ње у тзв. прет ход ним ис пи ти ва њи ма де це при ли ком упи са у пр ви раз ред, па пре ко раз ли чи тих ве жби у го во ру и пи са њу до уче нич ког са мо стал ног из ла га ња ми сли и осе ћа ња у то ку на ста ве, али и у свим оста лим жи вот ним окол но сти ма у шко ли и ван ње, где је ва ља но је зич ко ко му ни-ци ра ње услов за пот пу но спо ра зу ме ва ње. Пра вил на ар ти ку ла ци ја свих гла со ва и гра фич ки узор на упо тре ба пи сма, на пу шта ње ло кал ног го во ра и на ви ка ва ње на стан дард ни књи жев ни је зик у го во ру, чи та њу и пи са њу, оспо со бља ва ње за сло бод-но пре при ча ва ње, при ча ње и опи си ва ње, и уз функ ци о нал ну при ме ну усво је них и пра во пи сних пра ви ла, ра зно вр сна усме на и пи сме на ве жба ња ко ја има ју за циљ бо га ће ње уче нич ког реч ни ка, си гур но овла да ва ње ре че ни цом као основ ном го-вор ном ка те го ри јом и ука зи ва ње на стил ске вред но сти упо тре бе је зи ка у го во ру и пи са њу и др. – основ ни су на став ни за да ци у оства ре њу про грам ских са др жа ја из је зич ке кул ту ре.

Ово пред мет но под руч је не што је дру га чи је кон ци пи ра но у од но су на прет-ход не про гра ме. Нај пре, уста но вљен је дру га чи ји, при ме ре ни ји на зив ко ји је исто-вре ме но и јед но став ни ји и све о бу хват ни ји од ра ни је ко ри шће них тер ми на. Исто та-ко, пре у ре ђе на је струк ту ра про грам ских са др жа ја ко ји у но вој по став ци де лу ју пре-глед но, си сте ма тич но и пре по зна тљи во, без не по треб них по на вља ња и кон фу зи је. Јер, на осно ву укуп не раз ред не на ста ве, по сто је је зич ки пој мо ви ко је уче ник овог уз ра ста тре ба по ступ но, си сте ма тич но и ва ља но (а то зна чи – трај но) да усво ји, па су и за ми шље ни као про грам ски са др жа ји (зах те ви). А до њи хо вог трај ног и функ ци о-нал ног усва ја ња, ско ро без из у зе та ка, пут во ди пре ко број них и ра зно вр сних об ли ка усме них и пи сме них је зич ких ис по ља ва ња уче ни ка, а то су нај че шће: је зич ке игре, ве-жбе, за да ци, те сто ви и сл. На при мер, нај мла ђег уче ни ка ва ља, из ме ђу осталог, оспо со би ти да са мо стал но, убе дљи во и до па дљи во опи су је оне жи вот не по ја ве ко је је зич ким опи сом (де скрип ци јом) по ста ју нај пре по зна тљи ви је (пред ме ти, биљ ке, жи-во ти ње, љу ди, пеј заж, ен те ри јер и др.). За то се опи си ва ње као програмски зах тев (са др жај) ја вља у сва че ти ри раз ре да. А оства ру је се, усва ја као зна ње и уме ње при-ме ном оних об ли ка ко ји ће ефи ка сним, еко но мич ним и функ ци о нал ним по сту па њи-ма у на став ним окол но сти ма уче нич ку језичку кул ту ру учи ни ти по у зда ном и трај-ном. А то су: го вор не ве жбе, пи сме не ве жбе (или осми шље но ком би но ва ње го во ра и пи са ња), пи сме ни ра до ви, из ра жај но ка зи ва ње умет нич ких опи сних тек сто ва, ауто-дик тат и сл. А то ва жи, у ма њој или ве ћој ме ри, и за све оста ле вр сте уче нич ког је-зич ког из ра жа ва ња.

Основ ни об ли ци усме ног и пи сме ног из ра жа ва ња у мла ђим раз ре ди ма пред-ста вља ју те мељ не про грам ске са др жа је за сти ца ње, уса вр ша ва ње и не го ва ње ва ља не и по у зда не је зич ке кул ту ре нај мла ђих уче ни ка. Не ки од тих об ли ка (пре при ча ва ње, при ча ње) при сут ни су и у прет ход ним ис пи ти ва њи ма де це за упис у шко лу што зна-чи да њих ва ља гле да ти као на је зич ко ис ку ство ко је по ла зни ци у из ве сној ме ри већ по се ду ју. Оту да и по тре ба да се са усавршавањем и не го ва њем тих основ них об ли ка го вор ног ко му ни ци ра ња от поч не и пре фор мал ног опи сме ња ва ња уче ни ка.

Пре при ча ва ње ра зно вр сних са др жа ја пред ста вља нај јед но став ни ји на чин уче-нич ког је зич ког ис по ља ва ња у на став ним окол но сти ма. И док се у по ме ну тим претходним ис пи ти ва њи ма, као и у при пре ма ма за усва ја ње по чет ног чи та ња ре-про ду ко ва њу од ре ђе них са др жа ја при сту па сло бод но, већ од кра ја тзв. бу квар ске на ста ве па на да ље ва ља му при сту пи ти план ски, осми шље но и кон ти ну и ра но. То

24

зна чи, нај пре, да се уна пред зна (а то се де фи ни ше у опе ра тив ним пла но ви ма ра да учи те ља) ко је ће са др жа је уче ник препричавати у на став ним окол но сти ма. Њи хов из бор тре ба да об у хва ти не са мо тек сто ве, и не са мо оне из чи тан ки, већ и из дру гих ме диј ских обла сти (штам па, по зо ри ште, филм, ра дио, те ле ви зи ја и сл.). По том, уче ни-ке ва ља бла го вре ме но мо ти ви са ти, под сти ца ти и усме ра ва ти на овај вид је зич ког изражавања, а то зна чи – омо гу ћи ти им да се са мо стал но при пре ме за препричавање али у ко је ће исто вре ме но би ти ин те гри са ни и од го ва ра ју ћи про грам ски зах те ви. Ва ља, за тим, во ди ти ра чу на о то ме да се на чел но препричавају са мо они са др жа ји ко ји су прет ход но про ту ма че ни/ана ли зи ра ни или о ко ји ма се са ученицима во дио ма кар при ступ ни раз го вор. Ко нач но, и пре при ча ва ње, као и све оста ле видове уче-нич ког из ра жа ва ња, тре ба на од го ва ра ју ћи на чин вред но ва ти (нај бо ље у раз ре ду и уз све стра но уче ство ва ње уче ни ка и по др шку учи те ља).

При ча ње у од но су на препричавање је сте сло же ни ји об лик је зич ког из ра жа-ва ња уче ни ка, јер док је препричавање углавном ре про ду ко ва ње про чи та ног, од слу-ша ног или ви ђе ног са др жа ја, при ча ње пред ста вља осо бен вид ства ра ла штва ко је се осла ња на оно што је уче ник до жи вео или про из вео у сво јој ства ра лач кој ма шти. За-то при ча ње тра жи по се бан ин те лек ту ал ни на пор и је зич ку из гра ђе ност, те уче ни ка све стра но ан га жу је: у из бо ру те мат ске гра ђе и ње них зна чај них по је ди но сти, у ком-по но ва њу ода бра них де та ља и у на чи ну је зич ког уоб ли ча ва ња свих струк тур них еле-ме на та при че. Ме то дич ки при ступ овом зна чај ном об ли ку уса вр ша ва ња и не го ва ња уче нич ке је зич ке кул ту ре у осно ви је исти као и код пре при ча ва ња (ва ља но функ ци-о нал но ло ка ли зо ва ње у пла но ви ма ра да, осми шље но повезивање са срод ним са др-жа ји ма из оста лих пред мет них под руч ја, а на ро чи то са чи та њем и ту ма че њем тек-ста, осми шље но и ин вен тив но мо ти ви са ње, усме ра ва ње и под сти ца ње уче ни ка да у при ча њу оства ре што све стра ни ју ми са о ну и је зич ку пер спек ти ву, уме шно вредновање уче нич ких до ма ша ја у при ча њу и др.). По себ но тре ба во ди ти ра чу на о то ме да при ча ње у функ ци ји читања и ту ма че ња тек ста (у тзв. увод ном де лу ча са) не пре ра сте у схе ма ти зо ва но и по вр шно на бра ја ње/име но ва ње од ре ђе них по јав но сти, а да се при том за не ма ри ин ди ви ду ал ни при ступ уче ни ка да тој пред мет но сти, те да из о ста не ства ра ње при че као це ло ви те мен тал не пред ста ве, до вољ но пре по зна тљи-ве и ва ља но ми са о но и је зич ки уоб ли че не. Та ко, на при мер, увод ни раз го во ри о до-ма ћим и ди вљим жи во ти ња ма по во дом ба сне ко ја се чи та и ту ма чи не ће да ти же ље-не ре зул та те на ни воу увод них го вор них ак тив но сти ако се та кве жи во ти ње са мо кла си фи ку ју по по зна тој при пад но сти, име ну ју или са мо на бра ја ју, као што ће сло-бод но при ча ње о не ким нео бич ним, за ни мљи вим, али ствар ним и појединачним су-сре та њи ма уче ни ка са да тим жи во ти ња ма, у ко ји ма су до жи вље ни ра дост, из не на ђе-ње, одушевљење, ра до зна лост, упи та ност, страх и сл. – ство ри ти пра ву ис тра жи вач-ку ат мос фе ру на ча су. При ча ње, пак, ко ли ко год би ло иза зов но у свим сво јим сег мен-ти ма за је зич ко ис по ља ва ње нај мла ђих уче ни ка – на чел но ва ља ре а ли зо ва ти као део ши рег на став ног кон тек ста у ко ме ће се са од но сно и функ ци о нал но на ћи и дру ги об ли ци је зич ког из ра жа ва ња, а на ро чи то опи си ва ње.

Опи си ва ње је сте нај сло же ни ји об лик је зич ког из ра жа ва ња на ни воу нај мла-ђих раз ре да. Оно је ма ње или ви ше за сту пље но у сва ко днев ном го во ру, јер је нео п-ход но за ја сно пред ста вља ње су штин ских од но са из ме ђу пред ме та, ства ри, би ћа и дру гих пој мо ва и по ја ва у сва кој жи вот ној ситуацији. Јер, док је за пре при ча ва ње осно ва од ре ђе них са др жај, за при ча ње под сти цај не ко до га ђа ње, до жи вљај, до тле за опи си ва ње ни су нео п ход не не ке по себ не окол но сти, већ се оно ко ри сти кад год се до ђе у до дир са по јав но сти ма ко је у сва ко днев ном је зич ком ко му ни ци ра њу мо гу скре ну ти па жњу на се бе. Но, због број них уз ра сних огра ни че ња у ра ду са нај мла ђим уче ни ци ма, овој вр сти је зич ко га ко му ни ци ра ња ва ља при сту пи ти по себ но од го вор-

25

но и уз на ро чи то по што ва ње прин ци па на став не услов но сти и по ступ но сти у зах те-ви ма: оспо со бља ва ње уче ни ка да па жљи во по сма тра ју, уоча ва ју, от кри ва ју, за па жа ју, упо ре ђу ју, па тек он да да ту пред мет ност да ми са о но за о кру же и је зич ки уоб ли че. Исто та ко, уче ни ке овог уз ра сног ни воа ва ља под сти ца ти и усме ра ва ти да из сло же-ног про це са опи си ва ња нај пре усво је не ко ли ка оп шта ме ста ко ји ма се мо гу слу жи ти све до тле док се не оспо со бе за са мо стал ни и ин ди ви ду ал ни при ступ овом зах тев-ном је зич ком об ли ку. У том сми слу ва ља их на ви ка ва ти да ло ка ли зу ју оно што опи-су ју (вре мен ски, про стор но, узроч но), да уоче, из дво је и за о кру же бит на свој ства/осо би не (спо ља шње и услов но уну тра шње) и да се од ре де пре ма по сма тра ној пред-мет но сти (пр ви по ку ша ји фор ми ра ња лич ног ста ва/од но са пре ма да тој по ја ви). Исто та ко, нео п ход на је по у зда на про це на пла ни ра ња ве жби у опи си ва њу са усме-ре њи ма/под сти ца њи ма у од но су на она ве жба ња у ко ји ма мо же до ћи до из ра жа ја уче нич ка самосталност и ин ди ви ду ал ност. Ка ко се, пак, опи си ва ње вр ло че сто до во-ди у бли ску ве зу са чи та њем и ту ма че њем тек ста (на ро чи то књи жев но у мет нич ког) то је по треб но стал но усме ра ва ти уче нич ку па жњу на она ме ста у та квим тек сто ви-ма ко ја оби лу ју опи сним еле мен ти ма, а по себ но ка да се опи су ју пред ме ти, ен те ри-јер, биљ ке и жи во ти ње, књи жев ни ли ко ви, пеј заж и сл., јер су то и нај бо љи обра сци за спонтано усва ја ње опи си ва ња као трај не ве шти не у је зич ком ко му ни ци ра њу. По-што је за опи си ва ње по тре бан ве ћи ми са о ни на пор и ду же вре ме за оства ре ње да те за ми сли – ва ља пред ност да ти пи сме ној фор ми опи си ва ња над усме ном. Оста ли оп-шти ме то дич ки при сту пи овом зна чај ном об ли ку је зич ког изражавања исти су или слич ни као и ког пре при ча ва ња и при ча ња (од пла ни ра ња, пре ко ре а ли за ци је пла ни-ра них ак тив но сти, до вред но ва ња по стиг ну тог и функ ци о нал ног повезивања са срод ним са др жа ји ма ка кви су и усме на и пи сме на ве жба ња за сти ца ње, уса вр ша ва ње и неговање је зич ке кул ту ре уче ни ка).

Усме на и пи сме на ве жба ња, ка ко им и сам на зив ка же, за ми шље на су као до-пу на основ них об ли ка је зич ког из ра жа ва ња, по чев од нај јед но став ни јих (из го вор гла со ва и пре пи си ва ње ре чи), пре ко сло же ни јих (лек сич ке, се ман тич ке, син так сич ке ве жбе, оста ле ве жбе за са вла да ва ње узор ног го во ра и пи са ња), до нај сло же ни јих (до ма ћи пи сме ни за да ци и њи хо во чи та ње и све стра но вред но ва ње на ча су). Сва ка од про гра ми ра них ве жби пла ни ра се и оства ру је у оном на став ном кон тек сту у ко ме се ја вља по тре ба за функционалним усва ја њем да те је зич ке по ја ве или утвр ђи ва ња, об на вља ња или си сте ма ти зо ва ња зна ња и при ме не тих зна ња у кон крет ној је зич кој си ту а ци ји. То зна чи да се, на чел но, све те или њи ма слич не ве жбе не ре а ли зу ју на по себ ним на став ним ча со ви ма већ се пла ни ра ју у скло пу основ них об ли ка је зич ког из ра жа ва ња (пре при ча ва ње, при ча ње, опи си ва ње) или од го ва ра ју ћих про грам ских са др жа ја оста лих пред мет них под руч ја (чи та ње и ту ма че ње тек ста, гра ма ти ка и пра-во пис, осно ве чи та ња и пи са ња). Упра во у осми шље ним са од но сним по став ка ма та ве жба ња ви ше стру ко ути чу на по ди за ње ни воа уче нич ке језичке кул ту ре.

*

При род но је да се план ским оства ре њем про грам ских са др жа ја из је зич ке кул-ту ре от поч не тек у дру гом по лу го ди шту пр вог раз ре да (по што се са вла да еле мен тар-на тех ни ка чи та ња и пи са ња). Ме ђу тим, ја сно је да се мно ги од њих си мул та но оства-ру ју већ у пе ри о ду при пре ма за чи та ње и пи са ње, као и у пе ри о ду уче ња, усва ја ња основ не пи сме но сти. Јер, без по треб не је зич ке раз ви је но сти (сло бо дан раз го вор, пре при ча ва ње кра ћих са др жа ја, ана ли тич ко-син те тич ке гла сов не ве жбе и сл.) не мо-же се ус по ста ви ти нео п ход на го вор на ко му ни ка ци ја, пре ко по треб на за усва ја ње пој-мо ва гла са и сло ва. Ка сни је, она по ста је осно ва за оства ре ње на став них са др жа ја и из

26

свих оста лих под руч ја овог пред ме та (као и укуп не раз ред не на ста ве), али се исто-вре ме но и са ма ши ри и про ду бљу је до ни воа ја сног, пра вил ног, са др жај но и стил ски при ме ре ног је зич ког оп ште ња у усме ној и пи сме ној фор ми. Ти ме је зич ка кул ту ра у нај ве ћој ме ри до при но си је дин ству це ло ви то сти на ста ве срп ског је зи ка и чи ни да се она ре а ли зу је у функ ци о нал ном по ве зи ва њу на из глед раз ли чи тих про грам ских са др-жа ја али ко ји се нај бо ље оства ру ју упра во у та квој ме то дич кој спре зи.

1. 2. Ва жни је од ли ке

За хва љу ју ћи спле ту по вољ них окол но сти, спре че ни и онемогу-ћени су са мо зва ни „ре фор ма то ри“ да бар у до глед но вре ме на но се но-ву и ве ћу ште ту на шем обра зо ва њу и вас пи та њу. Исто вре ме но, ве ћи ни на ших учи те ља вра ће на је на да и учвр шће но уве ре ње да ће ум ни и раз-бо ри ти љу ди, као што су и ва зда чи ни ли, и ово га пу та лич не и по је ди-нач не ин те ре се под ре ди ти на ци о нал ним и оп штим по тре ба ма.

Мо же се са си гур но шћу твр ди ти да овај до ку мент (иако пред ста-вља са мо део ко нач ног пла на и про гра ма за основ ну шко лу) ну ди нео-спор не ква ли та тив не но ви не, на ро чи то у про грам ском де лу. Ево не ке од њих:

— ква ли те тан из бор, при ме ре ни на зи ви и функ ци о нал на струк-ту ра / раз вр ста ва ње на став них пред ме та;

— од ме рен фонд не дељ них и го ди шњих ча со ва;— пре по зна тљи во од ре ђе ње на став них ци ље ва и за да та ка;— функ ци о нал на струк ту ра и аде кват на тер ми но ло ги ја у про гра-

ми ра њу пред мет них под руч ја;— дру га чи ји и бо љи при ступ про грам ским са др жа ји ма уну тар

сва ког пред мет ног под руч ја;— на ро чи то ва ља но про гра ми ра ње са др жа ја из књи жев но сти и

је зич ке кул ту ре као ин те гра ци о них под руч ја овог на став ног пред ме-та;

— при ме ре на, ме то дич ки осми шље на и ства ра лач ки при мен љи ва упут ства за оства ри ва ње про гра ма итд.

На став на прак са ће убр зо по твр ди ти ва ља ност та квог пла ни ра-ња и про гра ми ра ња. Јер, и нај це лис ход ни је струк ту и ра на пред мет на гра ђа оста је са мо те о риј ска прет по став ка ако се не оства ри у нај ве ћој ме ри у кон крет ним на став ним окол но сти ма. А за то по сто ји још је дан зна ча јан услов: у све му ва ља ни и упо тре бљи ви уџ бе ни ци.

27

2. УЏ БЕ НИ ЦИ – ПО У ЗДА НА ОСНО ВА ЗА НА СТА ВУМА ТЕР ЊЕГ ЈЕ ЗИ КА

У нижим раз ре ди ма основ не шко ле, а на ро чи то у пр вом раз ре ду, школ ски уџ бе ни ци пред ста вља ју до бру и про ве ре ну осно ву за уче нич-ко овла да ва ње при мар ним зна њи ма и уме њи ма. На ша на став на прак-са је у про те клом пе ри о ду по ка за ла да се основ на пи сме ност усва ја то ком пр вог по лу го ди шта, те бу квар и пра те ћи при руч ник за до во ља-ва ју по тре бе бу квар ске на ста ве.

Већ у дру гом по лу го ди шту на став не по тре бе и оба ве зе зах те ва ју и но ве и дру га чи је уџ бе ни ке ко ји ће у нај ма њу ру ку од го ва ра ти про-грам ским зах те ви ма, али ће уче ни ку пру жа ти и не што ве ће мо гућ но-сти да уса вр ши и учвр сти чи та ње и пи са ње као пред у сло ве за по у зда-но и си сте ма тич но овла да ва ње и дру гим зна њи ма и ве шти на ма, а по-себ но ка да је реч о спон та ном, по сте пе ном и си сте ма тич ном уво ђе њу у књи жев но ст и по у зда ном и трај ном уна пре ђи ва њу и не го ва њу је зич-ке кул ту ре. Те и њи ма по доб не по тре бе на шег нај мла ђег уче ни ка у овим на став ним окол но сти ма за до во ља ва ју Чи тан ка „Румена свита-ња“ и Је зич ка кул ту ра, по зна ти ја под на зи вом Ка жи ми – да ти ка-жем.

Ти уџ бе ни ци су кон ти ну и ра но упо тре бљавани већ низ го ди на, те учи те љи има ју до вољ но ис ку ства у њи хо вом ко ри шће њу. Ипак, од из-ве сне ко ри сти би ће њи хо во пред ста вља ње у овом при руч ни ку, тим пре што су обо га ће ни но вим тек сто ви ма.2 Исто тако, ме то дич ке по-став ке у апа ра ту ри су по бољ ша не и учи ње не функ ци о нал ни јим и опе-ра тив ни јим јед на ко у скла ду са про грам ским зах те ви ма и узрасним могућностима најмлађег ученика.

2 Ти текстови су једним делом преузети из најновијег Наставног плана и програма, а другим делом представљају ауторов слободан избор.

28

2. 1. Чи тан ка – дру га ва жна књи га нај мла ђег уче ни ка

Ако бу квар још увек но си дра жи пр ве књи ге ко ју пр вак ор га ни зо-ва но и си сте мат ски ко ри сти у овла да ва њу основ ном пи сме но шћу, он-да му је чи тан ка, по при ро ди ства ри, дру га зна чај на књи га ко ја га те-мељ но уво ди у но ве са знај не све то ве. Са вре ме на чи тан ка, ка ква је и ова ко ју на ши нај мла ђи уче ни ци ко ри сте де сетак про те клих го ди на, сво јом осо бе ном струк ту ром по кри ва сва пред мет на под руч ја на ста ве срп ског је зи ка у пр вом раз ре ду: уве жба ва ње, уса вр ша ва ње и уна пре-ђи ва ње чи та ња и пи са ња, уво ђе ње у основ не умет нич ке чи ни о це књи-жев ног тек ста, усва ја ње при мар них зна ња из је зи ка, не го ва ње и обо га-ћи ва ње је зич ке кул ту ре. Исто та ко, уџ бе ник се јед ним сво јим де лом осла ња и на срод не и гра нич не обла сти: по зо ри ште, филм, ли ков ну и му зич ку умет ност, ра дио и те ле ви зи ју, по пу лар не и пу бли ци стич ке тек сто ве.

2. 1. 1. Књи жев ни тек сто ви – про грам ско је згро уџ бе ни ка

Читанка пред ста вља сво је вр сну ан то ло ги ју књи жев них тек сто-ва при ме ре них уче ни ку пр вог раз ре да. Она об у хва та све тек сто ве пред ви ђе не про гра мом, али у ње ну струк ту ру функ ци о нал но су ин те-гри са ни и ван про грам ски тек сто ви а у скла ду са кон цеп ци јом уџ бе ни-ка и аутор ском сло бо дом у из бо ру до дат них тек сто ва. Ни је мо гла об-у хва ти ти, по при ро ди ства ри, тзв. не књи жев не тек сто ве (по пу лар не и пу бли ци стич ке, сем јед ног узе тог из ен ци кло пе ди је за де цу), али се по сред но ука зу је и на њих, а по себ но у пред ло же ном мо де лу опе ра-тив ног пла на ра да и де ли мич но у до дат ку овог при руч ни ка где је, та-ко ђе као јед на од мо гућ но сти, са чи њен из бор тек сто ва, ко ји се од но си на про грам ски зах тев да уче ник и учи тељ са ми би ра ју од ре ђе не тек-сто ве.

Пре ма то ме, про гра мом пред ви ђе ни тек сто ви мо ра ју би ти об у-хва ће ни пла новима ра да учи те ља, од но сно они има ју ста тус оба ве-зних тек сто ва за рад на ча су или, ре ђе, за не ке уче нич ке ак тив но сти у ван школ ским окол но сти ма. Оста ли тек сто ви из уџ бе ни ка мо гу се, али и не мо ра ју, ко ри сти ти не по сред но у на ста ви, али је сва ка ко од ко-ри сти да их уче ни ци чи та ју и да се њи ма слу же у не ком од пред ви ђе-них об ли ка ра да.

29

2. 1. 2. Ком по зи ци о на струк ту ра

У но ви је вре ме ауто ри чи тан ки за основ ну шко лу рас по ре ђу ју про грам ску гра ђу та ко што фор ми ра ју те мат ске кру го ве пре вас ход но од тек сто ва, од но сно њи хо ве спе ци фич не пред мет но сти. И то, углав-ном, до бро функ ци о ни ше. Те же је, пак, у оквир пред ви ђе них те мат-ских кру го ва функ ци о нал но и опе ра тив но ин те гри са ти са др жа је из оста лих пред мет них под руч ја (је зик, је зич ка кул ту ра, срод не и гра-нич не на став не обла сти), као и тек сто ве (по себ но по пу лар не и ин фор-ма тив не) ко ји се сво јом пред мет но шћу опи ру та квим оку пља њи ма.

То је је дан од раз ло га што се ком по зи ци о на струк ту ра овог уџ бе-ни ка не за сни ва на по ме ну том при сту пу. Дру ги раз лог је су штин ске при ро де и про ис ти че из при мар ног на став ног/про грам ског зах те ва: да уче ник пр вог раз ре да нај пре овла да чи та њем до сте пе на ауто ма ти-зо ва не са мо рад ње у свим окол но сти ма, како на став ним тако и ван-школ ским. За то се рас по ре дом тек сто ва на сто ји да за до во љи тај кри-те ри јум (ра зно вр сност тек сто ва у кон ти ну и те ту – лир ска пе сма, еп-ски/про зни текст, драм ски текст), али и оста ли вред но сни чи ни о ци од ко јих је та ко ђе до ми нант на пред мет ност тек ста и ње го ва осо бе на уну-тра шња струк ту ра.

Но, та ко за ми шље на ком по зи ци ја Читанке не оба ве зу је учи те ља да тим ре до сле дом и оства ру је пла ни ра не про грам ске зах те ве, тим пре што је и аутор од сту пао од та квог рас по ре да тек сто ва у пред ло же-ном мо де лу опе ра тив ног пла на ра да. То за пра во зна чи да учи тељ има пу ну сло бо ду у при ла зи ма тек сту (чи та ње – ту ма че ње – ко ри шће ње тек ста као пред ло шка за ра зно вр сна је зич ка ве жба ња и др.) те ће и ре-до след ко ри шће ња тек сто ва, на ро чи то у на став ним окол но сти ма, за-ви си ти од ње го вог ме то дич ког опре де ље ња.

Пр во, пак, уче нич ко су сре та ње са овим уџ бе ни ком / до жи вљај но чи та ње тек сто ва у ван школ ским окол но сти ма, нај че шће под стак ну то при род ном деч јом ра до зна ло шћу, нај ве ро ват ни је ће се оства ри ва ти пре ма да тој ком по зи ци ји, за шта аутор, по при ро ди ства ри, пре у зи ма на се бе од го вор ност за та кво уре ђе ње/рас по ре ђи ва ње чи та нач ке гра-ђе. Уоста лом, уџ бе ник и је сте на ме њен упра во уче ни ку те и ње му тре-ба оста ви ти до во љан про стор за сло бо дан и ин ди ви ду ал ни при ступ свим струк тур ним чи ни о ци ма ове не за о би ла зне књи ге.

30

2. 1. 3. Међусобна повезаност су сед них/на спрам них стра ни ца

При ступ на ме то дич ка за ми сао ауто ра Читанке је сте у то ме да се из бег не уоби ча је ни по сту пак штам па ња свих вр ста тек сто ва (умет-нич ких, ин струк тив них из ме то дич ке апа ра ту ре, до пун ских и др.) – in con ti nuo. То је по стиг ну то та ко што обе на спрам не стра ни це (ле ва и де сна, пар на – не пар на) исто вре ме но функ ци о ни шу за себ но али и ко-ре спон ди ра ју ме ђу соб но. Уче ник, да кле, ако и на сум це отво ри уџ бе-ник, има ће пред со бом та кве две је зич ке/стил ске и тех нич ке/ли ков не це ли не ко ја ће, сва ка за се бе а он да и у об је ди ње ној по став ци, до вољ но за о ку пи ти ње го ву па жњу, а да при то ме не мо ра да пре вр ће ли сто ве уџ бе ни ка да би ви део шта се све од но си на да ти књи жев ни текст ко ји оку пља око се бе и оста ле тек сто ве. Дру гим ре чи ма, до след но је на сло-ње на стра ни ца на стра ни цу и све што је да то у том ме ђу про сто ру пред-ста вља за се бе за о кру же ну це ли ну. Пре ла зак на на ред ну стра ни цу од-но сно две стра ни це зна чи и су срет са но вим тек стом и свим тим што је у ве зи са њим.

Сва ка, пак, стра ни ца има одређену сво ју ауто ном ност. Ле ва, пар-на, са чи ње на је из не ко ли ка са од но сна де ла: „отва ра“ се над на сло вом ко ји се увек на ја вљу је пре по зна тљи вим сти хом Мом чи ла Те ши ћа (Да је се на зна ње) а ко ји у се би, нај че шће у ху мор ном то ну, но си са же ту те-мат ску/мо тив ску/идеј ну пред мет ност књи жев ног тек ста; ин те грал ни књи жев ни текст (вр ло рет ко од ло мак/од лом ци); при ступ ни део ме то-дич ке апа ра ту ре, ко јим се уче ни ку да ју пр ви под сти ца ји да текст про-чи та још јед ном/ви ше пу та или се упу ћу је на пи та ња зна чај на за раз у-ме ва ње ње го ве основ не пред мет но сти (по вре ме но и на не по зна те или ма ње по зна те ре чи); стра ни ца се „за тва ра“ ме да љо ном у ко ме је од го-ва ра ју ћа на род на по сло ви ца, за го нет ка, деч је го во ре ње3, ре ђе ода бра-ни сти хо ви. На рав но, за ви сно од рас по ло жи вог про сто ра, на овој стра ни ци се на ла зе и илу стра ци је и ре бу си. Та ко оку пље ни и са од но-сно усло вље ни и по ве за ни струк тур ни чи ни о ци ове стра ни це у по-треб ној ме ри обез бе ђу ју ње ну са мо стал ност, те у не ким на став ним окол но сти ма (по себ но у ра ду са уче ни ци ма ко ји за о ста ју у од но су на про сеч не или су об у хва ће ни до пун ском на ста вом) – она мо же би ти до вољ на са ма се би и без по ве зи ва ња са на ред ном, не пар ном стра ни-цом.

3 Ре чи, ис ка зи, ре че ни це нај че шће су пре у зе ти из књи ге То ми сла ва По по ви ћа Дјеч-је ри је чи/Љу бав је мо ја ма ма, За вод за уџ бе ни ке, Са ра је во, За вод за уџ бе ни ке и наставна средства, Бе о град, 1990.

31

То се мо же ви де ти на при ме ру тек ста Зец и вук То ме Слав ко ви ћа (46. стра на Читанке).

1. Над на слов:

Да је се на зна ње На све стра не пу кла бру ка:

зец упла шио ву ка!

2. Из вор ни текст ша љи ве при че

3. Ме то дич ки при ла зи тек сту:

Ето и јед ног хра брог зе ца!

За ли ко ве у при чи мо же се ре ћи и да су ју на ци. Обе ре чи има ју

исто зна че ње.

На ко га те под се ћа ју нак ове при че? Се ти се свог оми ље ног цр та-

ног фил ма!

Про чи тај при чу још јед ном и раз ми сли о то ме за што је пи сац

сво је ју на ке баш та ко при ка зао.

4. Под на слов/ме да љон:

За пи са ло јед но де те

Вук је јед на бу ба ле ња из пе сме.

Он је опа сан кад си у шу ми.

Због ду жи не тек ста на овој стра ни ци не ма илу стра ци је и ре бу са.

На ред на/на спрам на стра ни ца (она је исто вре ме но и де сна/пар-на) та ко ђе пред ста вља це ли ну за се бе. Нај ве ћим сво јим де лом об у хва-та ме то дич ку апа ра ту ру, а ме сти мич но је и ли ков но обо га ће на (илу-стра ци је и ре бу си) а за вр ша ва се/за тва ра се ме да љо ном у ко ме су нај-че шће ода бра ни сти хо ви ко ји те мат ски и ре чи то шћу под у пи ру основ-ни текст са прет ход не стра ни це и под сти ца ња/усме ре ња са исте стра-ни це, те у из ве сном сми слу пред ста вља за кључ ну ми сао/ре зи ме укуп-ног дис кур са обе ју стра ни ца. И док се прет ход на стра ни ца мо же и одво је но ко ри сти ти у ра ду са сла би јим уче ни ци ма, на ову стра ни цу сва ка ко тре ба упу ћи ва ти бо ље уче ни ке.

Ево струк ту ре и ове стра ни це из Читанке.

Над на слов: Раз ми шљај па ка зуј о при чи

Ка кав је са др жај ове при че?

Шта ти је све у њој сме шно? Обра зло жи.

Про чи тај по но во по след њи део при че. Об ја сни да ли је пи сац

још јед ном хтео да се на ша ли или ствар но та ко ми сли.

Шта тре ба да про ме ниш у при чи па да она по ста не озбиљ на?

32

Чи тај те при чу по уло га ма

До го во ри те се с учи те љем, па ве жбај те чи та ње при че по уло га ма.

На рав но, не мој те за бо ра ви ти да сва ко чи та ње вред ну је те!

Кад чи та ње до бро уве жба те, нај бо љи чи та чи мо гу да на у че на па-

мет ре чи ко је из го ва ра ју зец и вук и да до га ђај из при че при ка жу на

по зор ни ци.

Где ће вам би ти по зор ни ца?

И још не што: прет ход но на пра ви те ма ске од кар то на.

Шта тре ба ис та ћи на зе че вој, а шта на ву ко вој ма ски?

Илу стра ци ја: зец и вук

Ме да љон на дну/кра ју стра ни це:

Усред шу ме

у гу стом ши пра гу

зец кур ја ку

уда рио шља гу.

В. Сто јиљ ко вић

2. 1. 4. Сло је ви тост ме то дич ке апа ра ту ре

Мећусобна по ве за ност су сед них стра ни ца оства ру је се, пре све-га, ме то дич ком апа ра ту ром ко ја је оства ре на на два та ко ђе са од но сна ни воа. Пр вим се уче ни ку да ју основ не смер ни це и ин фор ма ци је/под-се ћа ња, по не кад и јед но став ни ји под сти ца ји/усме ре ња. Увек је на пр-вој удру же ној стра ни ци, не по сред но ис под/по сле тек ста ко ји је глав ни струк тур ни чи ни лац те стра ни це. На овом ни воу, да кле, за по чи ње осо бен ди ја лог из ме ђу ауто ра уџ бе ни ка и уче ни ка по је дин ца (ре ђе и уче нич ког ко лек ти ва у це ли ни). Има при ступ ну функ ци ју, не ма уоби-ча је не сте ре о ти пе; из бег ну та је или у нај ве ћој ме ри убла же на над ре ђе-на/под ре ђе на уло га уче сни ка ди ја ло га; њи ме се тра жи рав но прав ност у ко му ни ци ра њу, под сти че се мла ђи са го вор ник на сло бо ду ми шље ња и ства ра ња, охра бру је се да и сам пред у зи ма не ке ак тив но сти; по ста-вља ју се по вре ме но и пи та ња али се увек под се ћа на од ва жност и пра-во уче ни ка да и сам сми шља пи та ња, тра жи до дат на об ја шње ња или по моћ од оних на ко је је при род но упу ћен итд.

Ви ши са од но сни ни во ме то дич ке апа ра ту ре оства рен је на нај ве-ћем де лу про сто ра на на ред ној/су сед ној стра ни ци. Овај струк тур ни чи ни лац уџ бе ни ка у це ли ни за сно ван је на зах те ви ма о до стиг ну ћи ма са вре ме не ме то ди ке на ста ве ма тер њег је зи ка у пр вом раз ре ду основ не шко ле. Ево не ких од њих:

33

— од го ва ра ју ћа и функ ци о нал на тер ми но ло ги ја;— пре по зна тљи во, опе ра тив но и под сти цај но на сло вља ва ње, без

сте ре о ти па, по на вља ња и фор ма ли зма; — спон та но, не на ме тљи во а ипак си сте ма тич но уво ђе ње уче ни ка

у књи жев но у мет нич ко де ло;— функ ци о нал но овла да ва ње од го ва ра ју ћим пој мо ви ма;— осми шље но и пре по зна тљи во ме ђу по друч но и ме ђу пред мет но

по ве зи ва ње са др жа ја;— по што ва ње ин ди ви ду ал но сти и са мо свој но сти уче нич ке лич-

но сти;— је зич ка и стил ска при ла го ђе ност дис кур са по тре ба ма и мо гућ-

но сти ма уче ни ка нај мла ђег школ ског уз ра ста и др.

Под ра зу ме ва се да ће уче ник бла го вре ме но би ти упу ћи ван и на тај текст уџ бе ни ка све до тле док и сам не стек не на ви ку да у прет ход-ном при пре ма њу за на став ни час не чи та са мо основ ни/књи жев ни текст већ и све оно што је у ве зи са њим, а на ла зи се на обе ма су сед ним стра ни ца ма. Текст је ина че у нај ве ћој ме ри при ме рен уз ра сним по тре-ба ма и мо гућ но сти ма уче ни ка пр вог раз ре да. Ако се, ипак, ме сти мич-но су о чи и са по ве ћа ним зах те ви ма, то је са мо у кон тек сту ауто ро ве за ми сли да га под стак не на ве ће ин те лек ту ал не на по ре, по це ну и да не мо же са мо стал но да про на ђе од го ва ра ју ће ре ше ње.

Јед но је, пак, ја сно у све му то ме: ко ли ко год да је да та ме то дич ка апа ра ту ра при хва тљи ва за од го ва ра ју ће уче нич ке ак тив но сти у кон-крет ним на став ним окол но сти ма, она за учи те ља не мо же би ти до-вољ на/је ди на ме то дич ка по став ка ча са. Мо же је функ ци о нал но ин те-гри са ти у план ча са/ча со ва, али ће то би ти ипак но ва, не што дру га чи ја и обо га ће на по став ка у ко јој ће уче ник из но ва мо ћи да на ђе сво је ме-сто и уло гу.4

2. 1. 5. Ли ков на и графич ка ре ше ња

Вред ност са вре ме ног уџ бе ни ка ме ри се укуп ном ње го вом да то-шћу у ко ју сва ка ко спа да ју и ли ков на и тех нич ка ре ше ња ко ја, по при-ро ди ства ри, нај пре при ву ку па жњу у пр вом су сре ту уче ни ка са књи-гом ова кве вр сте и на ме не. За то је од из у зет не ва жно сти да чи тан ке бу ду та ко опре мље не (ди зај ни ра не, ка ко би то ре кли не ки на ши са вре-ме ни је зи ко слов ци) да у све му имају дра жи не са мо ко ри сне већ и ле пе

4 Ви де ти у овом при руч ни ку пред ло же ну гру пу ча со ва и од го ва ра ју ће ак тив но сти ве за них за текст Зец и вук Т. Слав ко ви ћа.

34

и дра ге књи ге са ко јом ће ученик же ле ти не пре кид но и при сно да дру-гу је, а не да јој при ла зи са мо кад мо ра и са осе ћа јем од бој но сти и не-по ве ре ња.

А да ли је у на шој из да вач кој прак си увек та ко? Но ви ја, тзв. ре-ди зај ни ра на из да ња на ших основ но школ ских уџ бе ни ка за на ста ву ма тер њег је зи ка у до број ме ри су по бољ ша на у од но су на прет ход на из да ња тих књи га. И то је до бро. Ни је до бро што још увек не ма кон-струк тив не са рад ње из ме ђу ауто ра уџ бе ни ка и оних ко ји да ју ко на-чан/ви зу ел ни из глед књи зи, а на ро чи то ли ков них ства ра ла ца. На-рав но, ли ков ни уред ник и илу стра тор има ју пу ну сло бо ду у при сту пу ли ков ним ре ше њи ма, по чев од на слов не стра не ко ри ца уџ бе ни ка, па све до ње го ве по след ње стра ни це. Али, ли ков ни сег мент у књи зи ова кве вр сте мо ра би ти пре вас ход но под ре ђен основ ном тек сту, упра во тре ба да про ис ти че из не ког од бит них сло је ва/умет нич ких чи ни ла ца књи жев ног тек ста, те не мо же да пре у зи ма над ре ђе ну функ ци ју.

У ре ди зај ни ра ном из да њу Читанке за пр ви раз ред (осмо, пре ра-ђе но из да ње, 2002), по ред ви дљи вих по бољ ша ња на ли ков ном и тех-нич ком пла ну, има и не ких про пу ста. Нај пре, про ме њен је/сма њен фор мат књи ге чи ме је угро же на про стор на кон цеп ци ја ауто ра о ме ђу-соб ном ко ре спон ди ра њу су сед них/на спрам них стра ни ца, о че му је већ би ло ре чи, те је до шло до „са би ја ња“ тек ста и илу стра ци је. А то при мет но угро жа ва отво ре ност/про ход ност про сто ра и мо же код уче-ни ка да ство ри осе ћај пре за си ће но сти и те ско бе.

Ни је про на ђе но ни нај бо ље ре ше ње за на слов ну стра ну ко ри ца. Јер, док се ли ков ном из ра зу де це/уче ни ка да тих у пр вом про стор ном пла ну не мо же ни шта при го во ри ти, слов но ре ше ње на зи ва књи ге ни је на по треб ној гра фич кој ви си ни. А на ро чи то је не при хва тљи в дру ги про стор ни план са ла ти ничким пи смом и пре по зна тљи вим де лом тек-ста: 3 раз ред основ не шко ле!

Исто та ко, гра фич ки не при ме ре но је ис пи са но на ја вљи ва ње над-на сло ва сва ке не пар не/ле ве стра ни це (Да је се на зна ње) чи ме се уче-ник овог раз ре да, ко ји још увек има из ве сних по те шко ћа у чи та њу/пи са њу пи са них сло ва, у нај ма њу ру ку збу њу је јер су не ка од тих гра-фе ма пот пу но дру га чи ја у од но су на пра во пи сни стан дард из Бу ква ра или Језичке културе/Ка жи ми – да ти ка жем.

Ко нач но, нај ве ћи про пуст учи њен је из ба ци ва њем ко пи је/ре про-дук ци је сли ке Зи ма у Ко ва чи ци Зу за не Ха лу по ве, ко ја је за ме ње на Број ге ло вом Се љач ком свад бом, а из гу бље на је из ви да бит на чи ње ни-

35

ца: ли ков ни део/сли ка је сте ис хо ди ште за оства ре ње осо бе ног про-грам ског зах те ва (при ча ње пре ма сли ци са це ло ви тим до га ђа јем), че-му је и под ре ђе на на ред на стра ни ца. До забуне, дакле, не би дошло да је за такву интервенцију тражено мишљење аутора уџбеника!

За што та ква кри тич ка про ми шља ња? Не да се ома ло ва жи ства-ра лач ки на пор оних ко ји бри ну о ли ков ном из гле ду на ших уџ бе ни ка, већ ви ше као под сти цај учи те љу да не са мо па жљи во и све стра но ана-ли зи ра књи ге ко ји ма се и сам слу жи, већ и да на од го ва ра ју ћи на чин ука зу је на про пу сте до којих може доћи, а ко је творци коначног изгледа уџбеника треба бла го вре ме но да от кло не.

Де ве то из да ње (2004. го ди на) је сте по бољ ша на вер зи ја прет ход-ног из да ња. Не ки од по ме ну тих про пу ста су от кло ње ни, про стор на ре ше ња су ме сти мич но дру га чи ја (та мо где су до шли но ви тек сто ви пред ви ђе ни ак ту ел ним на став ним про гра мом), ли ков ни при ло зи су на по треб ној ви си ни.

А да ли је могло и боље? Чи ни се да је наш по сло вич ни „не до ста-так вре ме на“ и ово га пу та учи нио сво је. Вр ло по во љан оп шти ути сак о укуп ној опре мље но сти уџ бе ни ка ума њу је се из ве сним про пу сти ма ко-ји су мо гли би ти из бег ну ти да су при ре ђи ва чи ова ко зна чај не књи ге за пр ва ке би ли не што па жљи ви ји. Да ука же мо на не ке од њих.

По ме ну то ла ти ничко пи смо као под ло га са на сло вне стра не ко-ри ца за ме ње но је ћи ри лич ким и то је до бро гра фич ко ре ше ње. Ни је до бро што не ка од сло ва (к, з) не од го ва ра ју пра во пи сном стан дар ду ко ји је до след но оства рен у оста лим уџ бе ни ци ма за пр ви раз ред (Бу-квар, Језичка култура). Та ква не ус кла ђе ност оста ла је не про ме ње на и у над на сло ву сва ке пар не/ле ве стра ни це, од но сно у ини ци јал ном сти-ху М. Те ши ћа Да је се на зна ње.

Не ки од на кнад но уне тих тек сто ва (пред ви ђе них ак ту ел ним на-став ним про гра мом) ни су нај ко рект ни је од штам па ни. Та ко, у пе сми Са мном има не ка гре шка Вла де Сто јиљ ко ви ћа не ма по треб ног раз ма-ка из ме ђу 1. и 2. стро фе, а про из вољ но је ста вље на тач ка иза не ких сти хо ва (на кра ју по след ње две стро фе), иако у чи та вој пе сми до след-но ни су ко ри шће ни пра во пи сни/ре че нич ни зна ци. Да ље, ако је мо ра-ла би ти од штам па на у два ступ ца Ра ич ко ви ће ва пе сма Цр тан ка, ни је тре ба ло про стор но раз два ја ти 7. и 8. ди стих/стро фу јер пред ста вља ју је зич ко-стил ску це ли ну. Не што слич но се до го ди ло и са Ршу мо ви ће-вом пе смом Ако же лиш у ко јој је 6. ди стих пре тво рен у тер ци ну пре но-ше њем са мо јед не ре чи у на ред ни ре дак/стих.

36

А ка да је реч о тој пе сми као и од лом ку из Бај ке о ла бу ду Д. Мак-си мо вић, те шко је раз у ме ти за што су ти тек сто ви од штам па ни пре ко де ло ва илу стра ци ја (или су ове уне те пре ко тек сто ва), а на ро чи то са ста но ви шта јед ног пр ва ка ко ји и ина че мо ра да ре ша ва број не про бле-ме у су сре та њи ма са чи та нач ким тек стом.

Ко нач но, у про стор ном уре ђе њу струк тур них чи ни ла ца овог уџ-бе ни ка не по треб но су се по ја ви ле ве ће пра зни не/бе ли не, што пред-ста вља дру гу крај ност у од но су на пре за си ће не про сто ре, тим пре што ни су уне ти сви ре бу си пред ви ђе ни у ру ко пи су уџ бе ни ка. Ве ро ват но је и то по сле ди ца не до вољ но рас по ло жи вог вре ме на за ва ља но оства ре-ње ова ко за ма шног про јек та.

У сле де ћем из да њу Читанке у све му су за до во љени стан дар ди са вре ме ног уџ бе ни ка у нај бо љем сми слу и зна че њу тих ре чи.

2. 2. Ка жи ми – да ти ка жем: уџ бе ник за си сте ма тич но него-ва ње и уса вр ша ва ње је зич ке кул ту ре

У на ста ви срп ског је зи ка на основ но школ ском ни воу, а на ро чи то у мла ђим раз ре ди ма, по ка за ла се као вр ло де ло твор на прак са да се основ ни уџ бе ни ци/чи тан ке, као осо бе не ан то ло ги је књи жев но у мет-нич ких тек сто ва, по др же и пра те ћим уџ бе ни ци ма ко ји ће се пре вас-ход но ба ви ти је зич ким пи та њи ма (гра ма ти ка и пра во пис и кул ту ра усме ног и пи сме ног из ра жа ва ња), али ко ји ће бли ско ко ре спон ди ра ти са чи тан ка ма, тим пре што и са ми са др же до пун ске тек сто ве. Њи хо ва по себ на упо треб на вред ност је сте у то ме што су не ким сво јим струк-тур ним чи ни о ци ма при ла го ђе ни и спе ци фич ним на став ним по тре ба-ма ко је се од но се на сла би је или бо ље уче ни ке (до пун ска и до дат на на ста ва).

37

2. 2. 1. Је зик и кул ту ра из ра жа ва ња – при мар ни про грам ски чи ни о ци уџ бе ни ка

Про грам ски са др жа ји из гра ма ти ке и пра во пи са и је зич ке кул ту-ре, ма ко ли ко има ли при ступ ни трет ман због уз ра сних мо гућ но сти уче ни ка, од из у зет не су ва жно сти у сти ца њу те мељ них зна ња и уме ња на нај мла ђем основ но школ ском ни воу. Ме ђу тим, у на шој на став ној прак си ду го је по сто ја ла ди ле ма око то га ка ко и оства ри ти про грам ске зах те ве из тих пред мет них под руч ја (а на ро чи то у пр вом раз ре ду), бу-ду ћи да се пр ве ђач ке књи ге (бу квар и чи тан ка) ба ве пи та њи ма ко ја, по при ро ди ства ри, не мо гу увек на нај бо љи на чин да об у хва те и је зич ка пи та ња. Уџ бе ник ове вр сте и на ме не упра во ре ша ва по ме ну те про бле-ме чи ме трај но обез бе ђу је сво ју при сут ност у на ста ви срп ског је зи ка на ни воу нај мла ђег раз ре да.

Уџ бе ник је, пре ма то ме, об у хва тио све про грам ске зах те ве из ова два пред мет на под руч ја (упо ре ди ти са из вор ним тек стом из На став-ног пла на и про гра ма!) а функ ци о нал но и ме сти мич но до ти че се и од-го ва ра ју ћих тек сто ва, као и пи та ња из срод них и гра нич них на став них обла сти (ли ков на и му зич ка кул ту ра, по зо ри ште, филм, ра дио, те ле-ви зи ја, де чи ја штам па и др.). На рав но, основ на ауто ро ва за ми сао је сте у то ме да ова књи га у нај ве ћој ме ри под стак не и усме ри нај мла ђег уче-ни ка да се сва ко днев но, си сте ма тич но и до след но ба ви не го ва њем, уса вр ша ва њем и бо га ће њем сво је је зич ке кул ту ре на те ме љи ма срп-ског је зич ког стан дар да. За то се у књи зи и ин си сти ра на што че шћим го вор ним ак тив но сти ма пр ва ка, јед на ко пи сме ним као и усме ним, ко-је пре вас ход но об у хва та ју основ не вр сте/об ли ке је зич ког ко му ни ци-ра ња: пре при ча ва ње ра зно вр сних са др жа ја, при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма нај ра зли чи ти је пред мет но сти, опи си ва ње основ них пој-мо ва из уче нич ког бли ског окру же ња. Али, уџ бе ник у по треб ној ме ри усме ра ва уче ни ка да се ба ви и дру гим не ма ње зна чај ним је зич ким пи-та њи ма (сва ко днев но бо га ће ње соп стве ног реч ни ка, пи са ње/са ста-вља ње реч ни ка, ре ша ва ње је зич ких про бле ма – пи та ли ца, за го нет ки, ре бу са – ак тив но уче ство ва ње у прак тич ном је зич ком ко му ни ци ра њу и др.). Из тих и њи ма слич них раз ло га за ми шље на је и ком по зи ци о на струк ту ра уџ бе ни ка.

38

2. 2. 2. Ком по зи ци о но устрој ство гра ђе – кључ за прак тич ну упо тре бу уџ бе ни ка

И у овом уџ бе ни ку аутор је оства рио при ступ ну за ми сао да ње-го ва пред мет на гра ђа бу де та ко струк тур и ра на да мо же под ста ћи ви-ше са од но сних ак тив но сти уче ни ка на ужем и ши рем је зич ком пла ну. При то ме, ме то дич ки при ла зи уну тра шњем уре ђе њу уџ бе ни ка би ли су пред о дре ђе ни чи ње ни цом да се уче ник пр вог раз ре да и у овом на став-ном пе ри о ду (дру го по лу го ди ште) још увек ба ви про бле ми ма функ ци-о нал ног и ва ља ног овла да ва ња основ ном пи сме но шћу.

Оту да и им пли цит но при су ство бу квар ских еле ме на та (азбуч ни ре до след је зич ких зах те ва, од ме ре на упо тре ба пи са них сло ва и сл.) што, из ме ђу оста лог, у по треб ној ме ри олак ша ва ко ри шће ње књи ге, ка ко у на став ним та ко и у ван школ ским окол но сти ма. Та ко су сва ком сло ву азбу ке по све ће не две су сед не/на спрам не стра ни це: ле ва/пар на у це ли ни је са чи ње на од штам па ног тек ста, док су на де сној/не пар ној стра ни ци не ке ре чи, ис ка зи и ре че ни це ис пи са ни пи са ним сло ви ма у скла ду са нај но ви јим гра фич ким стан дар ди ма. Ти ме је оства ре на ви-зу ел на међузависност на спрам них стра ни ца, ма да се њи хо во је дин-ство, по по тре би, оства ру је и екс пли цит но – чвр стом уну тра шњом ве-зом да тих је зич ких ак тив но сти.

Сва ка, пак, стра ни ца има пре по зна тљи ву струк ту ру са чи ње ну из не ко ли ко са од но сних еле ме на та. Ин те гра ци о ну функ ци ју има да та је-зич ка ак тив ност и њој су под ре ђе ни оста ли чи ни о ци. Ини ци јал ну функ ци ју има над на слов (али се он мо же узе ти и као на слов основ ног тек ста) и њи ме се на ја вљу је да та је зич ка пред мет ност. Та квих ини ци-јал них фор му ла ци ја има ше зде сет, упра во ко ли ко и са од но сних стра-ни ца, а пре по зна ју се у са др жа ју књи ге пре ма да том по чет ном сло ву азбу ке. Ево не ко ли ко при ме ра:

– Бо га ће ње реч ни ка – тво ја сва ко днев на бри га,

– Је зич ка кул ту ра – уме шност го во ра и пи са ња,

– Опи ши оми ље ну осо бу,

– Сло во о све том Са ви,

– Фан та зи је и фа зо ни цр та ног фил ма.

Основ ни текст сва ке стра ни це при ла го ђен је да том је зич ком пи-та њу, а по не кад је осве жен и од го ва ра ју ћим књи жев но у мет нич ким тек стом. Осо бе но је зич ко ко му ни ци ра ње ауто ра и уче ни ка по је дин ца оства ре но је на не ко ли ка ни воа ко ји, пак, ме ђу соб но чвр сто ко ре спон-

39

ди ра ју. Нај пре се уче ни ку от кри ва ју при ступ не окол но сти ко је се од-но се на да ту је зич ку по јав ност, уз не на ме тљи во обра зло же ње функ ци-је та квог ви да ко му ни ци ра ња. По што се под стак не на је зич ку ак тив-ност – уче ник сам пре у зи ма ини ци ја ти ву у ре ша ва њу су ге ри са них или сло бод но иза бра них је зич ких зах те ва. То се мо же илу стро ва ти и тек-стом са 9. стра не уџ бе ни ка.

Бо га ће ње реч ни ка – тво ја сва ко днев на бри га

Бо гат реч ник има ће сва ки ђак ако на у чи до ста ре чи и ако стал но

ве жба теч но и ле по го во ре ње и пи са ње. Нај по треб ни је су ти ре чи ко је име ну ју пред ме те и би ћа, за тим

ко је озна ча ва ју рад ње, а по том и оне ко ји ма се ис ти чу осо би не не ко га

или не че га.

Хај де да на пра ви мо три ни за та квих ре чи из ове пе сме!5

Ићи ће мо ре дом ко јим су упо тре бље не:

би ћа и пред ме ти рад ње осо би нелав пи та ти стра шантрам вај је стиоблак

Ода бе ри не ке од тих ре чи, до дај и сво је, па на пи ши ре че ни це у

ко ји ма ћеш их упо тре би ти. На при мер:

Бра на је из бри сао стра шног ла ва.

...............................................................................................................

.........................................................................................................................

.........................................................................................................................

.........................................................................................................................

.........................................................................................................................

.........................................................................

На цр тај и ти ла ва. Цр тан ку већ имаш, а ле по и цр таш, зар не?

5 На прет ход ној стра ни ци на ла зи се Ра до ви ће ва пе сма Стра шан лав.

40

На мар ги на ма обе ју стра ни ца ис пи са но је по пет на ест ре чи у ни зо-ви ма, са да тим по чет ним сло вом, од јед но сло жних, пре ко дво сло жних и тро сло жних, до ви ше сло жних. (Ре чи на де сној/не пар ној стра ни ци ис пи-са не су пи са ним сло ви ма.) Ве ћи на узе тих ре чи при па да уче нич ком ак ту-ел ном реч ни ку, али има и та квих за чи је ће зна че ње/раз у ме ва ње уче ник мо ра ти и сам да се по тру ди. Део про сто ра на мар ги на ма пред ви ђен је за уче нич ку са мо стал ну лек сич ку ак тив ност (нај че шће за не по сред но ис пи-си ва ње ре чи до кра ја да те мар ги не). Та ко уџ бе ник ну ди уче ни ку лек сич ку гра ђу од им по зант них де вет сто ти на лек се ма, под сти че га на са мо стал но тра га ње за но вим ре чи ма, те овај про стор на ни воу уџ бе ни ка у це ли ни по ста је сво је вр стан реч ник ко ји се мо же сва ко днев но ко ри сти ти у раз ли-чи тим на став ним и ван школ ским окол но сти ма.6 Ево при ме ра ода бра них ре чи са мар ги на две ју су сед них/на спрам них стра ни ца:

баш bal

бор beo

брз bo ja

би ће brat

благ bul ka

бај ка ba sna

би сер bre za

Бор ка B o`i}

ба грем bu kvar

Бран ко Bu ku qa

бе лу так bre skva

Бе о град br bqa ti

бе се ди ти bo ri ti se

бу ба ма ра Bi stri ca

бе ле жни ца bez o pa san

6 Та кав реч ник уче ник мо же ко ри сти ти као при ступ ни под сти цај за пи са ње ин ди-ви ду ал ног реч ни ка ко ји, по при ро ди ства ри, под ра зу ме ва и об ја шње ња да тих ре чи, од но сно усме ра ва ње на лек сич ку си но ни ми ју.

41

Сва ка стра ни ца за вр ша ва се ме да љо ном. На ле вој/пар ној нај че-шће се на ла зи на род на по сло ви ца ко ја по чи ње да тим сло вом и ни је у те мат ској срод но сти са основ ним тек стом (из бор је из вр шен по прин-ци пу азбуч не при пад но сти). Де сна/не пар на стра ни ца за вр ша ва се за-го нет ком ко ја та ко ђе ни је те мат ски по ве за на са прет ход ним тек стом али је да то сло во по чет но у ре чи у ко јој се кри је од го нет ка. Са мо по-вре ме но, уме сто по сло ви ца и за го нет ки, на во ђе ни су ода бра ни сти хо-ви, пи та ли це или деч ји ис ка зи.

Ти ме се про стор из ме ђу на спрам них стра ни ца фор мал но за тва-ра, али на пла ну ини ци јал них је зич ких ак тив но сти уче ни ка та кав про-стор је ва зда отво рен и спре ман да при ми у се бе но ве је зич ке иза зо ве и аван ту ре.7 Ево за вр ше та ка стра ни ца ко је су је зич ки при ла го ђе не сло ву/гла су Б:

На не пар ној стра ни ци да та је по сло ви ца: Бо ље је не обе ћа ти, не-

го реч не одр жа ти.

На пар ној на ла зи се за го нет ка: Цр но, ма ло – ва здан ца ра ва ра.

2. 2. 3. Гра фич ка и ли ков на осо бе ност

Због сво је осо бе не струк ту ре, овај уџ бе ни к је штам па н на ве ћем фор ма ту, тако на гра фич ком и ли ков ном пла ну у нај ве ћој ме ри за до во-љава стро ге кри те ри ју ме са вре ме ног уџ бе ни ка. Про сто ра је би ло та-ман то ли ко да се по ну ђе ни тек сто ви од штам па ју при ме ре ним фон том и са ме ђу про стор ном мо гућ но шћу да уче ник ме сти мич но ди рект но на стра ни це књи ге уно си сво ја је зич ка ре ше ња. Тај чин има и сво ју вас-пит ну а не са мо обра зов ну функ ци ју јер ста вља уче ни ка у спе ци фич ну уло гу са твор ца књи ге у це ли ни по што и сам уче ству је у ства ра њу ње ног ко нач ног из гле да. На ту окол ност учи тељ тре ба ре дов но да под се ћа сво је уче ни ке ка ко би их спон та но под сти цао на ства ра ла штво.

Ли ков на ре ше ња у уџ бе ни ку та ко ђе су на за вид ној ви си ни. Илу-стра ци је се функ ци о нал но и дис крет но укла па ју у про стор да те стра-ни це и сво јим ли ков ним из ра зом оства ру ју у нај ма њу ру ку две зна чај-не аутор ске за ми сли: да ви зу ел но по др же не ко бит но од ре ђе ње тек ста ко ји се илу стру је и да сво јом од ме ре но шћу и спон та но шћу под стак ну уче ни ка да се и сам огле да на пла ну ли ков не кул ту ре (цр та њем, сли ка-њем, илу стро ва њем, са ста вља њем сли ков них ре бу са и сл.). Ипак, и ов-

7 Из ме ђу оста лог, не ке од по сло ви ца и за го нет ака мо же пре у зе ти и учи тељ у окви ру из бо ра из на род ног/усме ног ства ра ла штва, а што је На став ним про гра мом пред ви-ђе но као до пун ска про грам ска гра ђа.

42

де је до шло до пре кла па ња илу стра ци ја и тек сто ва пе са ма (и опет Ршу мо ви ће ва пе сма, стр. 57. и сти хо ви Ср бо љу ба Та си ћа, 59. стр.) што се је ди но мо же сма тра ти не на мер ним про пу стом8.

* * *

На кра ју ва ља ука за ти још на две окол но сти ко је мо гу има ти од-ре ђе ни ути цај на оп ти мал но ис ко ри шће ње уџ бе нич ких мо гућ но сти. Пр во, до бро је да се у сва ко днев ној упо тре би, у на став ним, као и у не-ким ван школ ским окол но сти ма, оба уџ бе ни ка у нај ве ћој мо гу ћој ме ри ко ри сте у здру же ној/об је ди ње ној по став ци, чи ме ће се бар де ли мич но убла жи ти про стор на и сва ка дру га огра ни че ност ко ја је, по при ро ди ства ри, јед на од пред о дре ђе них уџ бе нич ких не до вољ но сти. (Сваки аутор уџ бе ни ка, на и ме, и кад зна шта и ка ко тре ба да чи ни, не мо же то увек и да оства ри у же ље ној ме ри због огра ни ча ва ју ћег про стор ног чи ни о ца.)

Дру го, ко ли ко год био усме рен на пр ва ка као ин ди ви ду ал ну лич-ност, уџ бе ник и ми мо ауто ро ве во ље сво јом да то шћу и ко нач но шћу мо ра да пре у зме уло гу и ри зик оп ште књи ге, јед на ке за све пр ва ке. За-то је од из у зет не ва жно сти да учи тељ у Чи тан ци „Румена свитања“ и Је зич кој кул ту ри пре по зна отво ре не уџ бе нич ке струк ту ре, по год не за но ва, дру га чи ја и бо ља до гра ђи ва ња. Ако се ти ме по кре ну и уче нич ки ин те лек ту ал ни и емо ци о нал ни по тен ци ја ли, он да ће аутор ових књи га у уче ни ку и учи те љу има ти не са мо њи хо ве ко ри сни ке већ и сво је вр-сне и до бро до шле са твор це.

И још не што. Услов но и до бар уџ бе ник не ће у пот пу но сти оства-ри ти сво ју ми си ју ако се не ко ри сти у оп ти мал ним на став ним окол но-сти ма. А оне се нај пре од ре ђу ју функ ци о нал ним и у све му пре по зна-тљи вим и упо тре бљи вим пла но ви ма ра да учи те ља.

8 Не ке сит ни је про пу сте (слов не гре шке, пра во пи сне, про стор ни ме ђу соб ни од нос не ких де ло ва тек ста и сл.) учи тељ ће сам уочи ти и на њих бла го вре ме но и на од го ва-ра ју ћи на чин скре та ти уче нич ку па жњу.

43

3. ФУНКЦИОНАЛНИ ПЛА НО ВИ РА ДА – ВА ЖАНПРЕД У СЛОВ ЗА ВА ЉА НУ НА СТА ВУ СРП СКОГ ЈЕ ЗИ КА

У на шој на став ној прак си пла ни ра њу про грам ских са др жа ја из срп ског је зи ка ду го се при ла зи ло као пе ри фер ном на став ном пи та њу. Пла но ви ра да на став ни ка че сто су са чи ња ва ни не си сте ма тич но, сти-хиј но и по вр шно, те је и њи хо во оства ре ње у сва ко днев ним на став ним окол но сти ма ну жно би ло про пра ће но мно гим и не по треб ним по те-шко ћа ма, не до у ми ца ма и не до след но сти ма. На сре ћу, у но ви је вре ме све ве ћа и за слу же на па жња по кла ња се и овом ви ду на став них ак тив-но сти, а то се све че шће и све убе дљи ви је оства ру је у осми шље ном и функ ци о нал ном са деј ству по у зда не ме то до ло шке и ме то дич ке те о ри-је и про ве ре не на став не прак се.

По тре ба за ва ља ним при сту пом пла ни ра њу на став них са др жа ја ма тер њег је зи ка по себ но је из ра же на у мла ђим раз ре ди ма основ не шко ле јер, по свом ис так ну том ме сту, во де ћој уло зи и при о ри тет ном зна ча ју у окви ру укуп не раз ред не на ста ве, овај пред мет има функ ци ју ин те гра ци о ног на став ног чи ни о ца. Ње го ви са др жа ји се, на и ме, про-јек ту ју, у ма њој или ве ћој ме ри, и на све оста ле пред ме те овог школ-ског ни воа, те пред мет на под руч ја срп ског је зи ка и књи жев но сти оку-пља ју око се бе срод не са др жа је и из дру гих пред мет них обла сти. А да би се те на став не окол но сти по у зда но и пре по зна тљи во здру жи ле, ну-де ћи, та ко об је ди ње не, гру пи са не и по ве за не, знат не мо гућ но сти за ра зно вр сна и ства ра лач ка на став на по сту па ња – нео п ход но је ство ри-ти по тре бан ни во, пре све га, у пла ни ра њу про грам ских са др жа ја књи-жев но сти, је зи ка и је зич ке кул ту ре.

44

3. 1. При пре ме за пла ни ра ње

Укуп на вред ност пла но ва ра да у на ста ви ма тер њег је зи ка у до-број ме ри за ви си од ва ља но сти при пре ма ко је прет хо де са мом чи ну пла ни ра ња, од но сно струк ту и ра ња про грам ских са др жа ја. За то је од осо би те ва жно сти да се и при пре ма ма за пла ни ра ње при сту пи си сте-ма тич но, од го вор но и струч но по у зда но.9 Рад не гру пе учи те ља за ду-же не за из ра ду пла но ва ра да по раз ре ди ма са при пре ма ма тре ба да от поч ну већ кра јем те ку ће на став не го ди не.

Нео п ход но је, нај пре, про у чи ти про грам ске са др жа је и упут ство за њи хо во оства ре ње из на став ног пла на и про гра ма (и то ин те грал не тек сто ве об ја вље не у од го ва ра ју ћим све ска ма „Про свет ног гла сни ка“), са по себ ним уви дом у евен ту ал не из ме не и до пу не про гра ма за овај пред мет. Исто та ко, по треб но је ана ли зи ра ти уџ бе ни ке и при руч ни ке ко је ће уче ни ци ко ри сти ти на ред не школ ске го ди не, до во де ћи их у ве-зу са про грам ским зах те ви ма из на став ног пла на и про гра ма и кри-тич ки про це њу ју ћи њи хо ву упо треб ну вред ност у да тим на став ним окол но сти ма. Ко нач но, до бро је да се већ у фа зи ових при пре ма иза-бе ру и дру ги тек сто ви ко ји су у про гра ми ма свр ста ни у ка те го ри ју сло бод ног на став ног из бо ра (по себ но из на род ног усме ног ства ра ла-штва и тзв. не књи жев них тек сто ва).

Ко ри сно је из вр ши ти кри тич ку ана ли зу и про це ну ва ља но сти пла но ва ра да из на став не го ди не ко ја се упра во за вр ша ва за пр ви раз-ред, јер ће се у овом на став ном тре нут ку нај бо ље мо ћи да са гле да шта је све то у њи ма до бро функ ци о ни са ло у не по сред ној прак си, а шта би, евен ту ал но, тре ба ло ме ња ти и до пу ња ва ти ра ди њи хо вог да љег по-бољ ша ња и уса вр ша ва ња до сте пе на осми шље не, функ ци о нал не и еко-но мич не упо тре бљи во сти у на ред ној школ ској го ди ни.

Очи глед ност у на ста ви ма тер њег је зи ка ни је нео п ход на у ме ри у ко јој је она при сут на у на ста ви не ких дру гих пред ме та, али је на овом ступ њу шко ло ва ња од знат не ме то дич ке ко ри сти ако се на став на сред-ства (а на ро чи то са вре ме на ауди тив на и ви зу ел на) ва ља но и функ ци о-нал но ис ко ри сте и на ча су срп ског је зи ка и књи жев но сти. То се по себ-но од но си на тех нич ки до бро ура ђе не звуч не и ви део за пи се. За то је и нео п хо дан увид у опре мље ност шко ле од го ва ра ју ћим учи ли ма, по ма-

9 Прак са је по ка за ла да је пла ни ра ње у на ста ви нај де ло твор ни је ако се оба вља тим-ски у де лу ко ји се од но си на при пре ме за пла ни ра ње и из ра ду го ди шњих пла но ва ра-да. Опе ра тив но пла ни ра ње је, пак, це лис ход ни је ако се пре пу сти учи те љу по је дин цу јер ће га он нај бо ље при ла го ди ти кон крет ним усло ви ма у свом раз ре ду.

45

га ли ма и сред стви ма, а на ро чи то је зна чај но да се про ве ри ис прав ност тех нич ких уре ђа ја ка ко не би до ла зи ло до нео че ки ва них, не же ље них и кон тра про дук тив них на став них си ту а ци ја.

Ва ља се под се ти ти, иако ни је нео п ход но и по себ но на гла ша ва ти, да је струч но уса вр ша ва ње сва ког учи те ља ње го ва стал на и зна чај на рад на оба ве за ко ја тра је без ма ло чи та вог рад ног ве ка. До бро је, пре-ма то ме, ре зи ми ра ти про ве ре на али раз мо три ти и си сте ма ти зо ва ти и но ви ја струч на и на уч на до стиг ну ћа из обла сти ме то ди ке на ста ве ма-тер њег је зи ка (уџ бе ни ци, при руч ни ци, струч на пе ри о ди ка, са оп ште-ња на кон гре си ма, се ми на ри ма и сл.), те све оно што је при хва тљи во у ин те ре су уна пре ђи ва ња на ста ве овог пред ме та на мла ђем основ но-школ ском ни воу – на по де сан на чин угра ди ти и у пла но ве ра да. Овај вид при пре ма за пла ни ра ње би ће нај де ло твор ни је оства рен ако рад-на гру па за ду же на за из ра ду го ди шњег пла на ра да пр вог раз ре да ус-по ста ви трај ну и ду го роч ну са рад њу са би бли о те ка ром шко ле, ко ји по при ро ди свог по сла, има нај бо љи увид у те ку ћа до га ђа ња на ши рем струч ном пла ну.

Ва ља но при пре ма ње за пла ни ра ње про грам ских са др жа ја на ста-ве срп ског је зи ка и књи жев но сти (а по себ но у окви ру пред мет ног под-руч ја је зич ке кул ту ре) под ра зу ме ва, ко нач но, и по зна ва ње пла на и про грам ског ра да шко ле у це ли ни за на ред ну школ ску го ди ну. На ро-чи то су зна чај ни по да ци о ак тив но сти шко ле на ужем и ши рем дру-штве ном пла ну (при ред бе, пред ста ве, су сре ти, по се те, из ле ти, екс кур-зи је и сл.), ко је сво је осми шље но ме сто и ка лен дар ску пре ци зност тре-ба да обез бе де у кон тек сту од го ва ра ју ћих уче нич ких ак тив но сти, а сва ка ко на по љу раз во ја, не го ва ња и уса вр ша ва ра зно вр сних об ли ка ко-му ни ци ра ња у го во ру и пи са њу.

По ме ну ти или не ки слич ни об ли ци при пре ма ња за пла ни ра ње зах те ва ју ду го тра јан, си сте ма ти чан и стру чан по у здан при ступ овом на став ном про бле му, те из и ску ју знат не рад не на по ре и пред ста вља ју по себ ну од го вор ност сва ког чла на рад не гру пе. За то ни је све јед но по ком кри те ри ју му се она фор ми ра. Дру гим ре чи ма, ово од го вор но и де-ли кат но за ду же ње ва ља по ве ри ти оним учи те љи ма ко ји су се у свом ра ду ви ше стру ко струч но до ка за ли, а по себ но у обла сти ме то ди ке на-ста ве овог пред ме та.10 Је ди но се та квим из бо ром мо же оче ки ва ти да ће

10 Они ће нај бо ље зна ти шта је, на при мер, у по пла ви из да вач ке де лат но сти у нас у но ви је вре ме на уч но ве ри фи ко ва но, струч но про ве ре но и прак тич но до ка за но, па ће сво је пла но ве ра да бо ље са чи ни ти од мно гих са мо зва них „струч ња ка“ и њи хо вих тзв. ори јен та ци о них пла но ва ко ји су про те клих го ди на са мо ус по ри ли ина че ди на-мич не то ко ве на ста ве овог пред ме та на свим школ ским ни во и ма.

46

и уло же ни труд би ти про пор ци о на лан оства ре ним ре зул та ти ма у сва ко-днев ној на став ној прак си.

Пла ни ра ње про грам ских са др жа ја, од но сно њи хо во функ ци о-нал но рас по ре ђи ва ње, ме ђу соб но по ве зи ва ње и осми шље но гру пи са-ње у од го ва ра ју ће ци клу се ча со ва у пла но ви ма ра да на став ни ка (а по-себ но у опе ра тив ним) – на сре ћу, све ве ћа је и све трај ни ја ме то дич ка пре о ку па ци ја на став ни ка ма тер њег је зи ка. Упра во, са вре ме на на ста ва овог пред ме та до брим де лом је уте ме ље на на про ве ре ним ме то до ло-шким и ме то дич ким до стиг ну ћи ма и у обла сти пла ни ра ња као зна чај-ног ње ног сег мен та. Оно, пак, не под ра зу ме ва са мо кван ти та тив на ис-пу ње ња (об у хва та ње про грам ских са др жа ја као на став не оба ве зе), већ на сто ји да учи ни ква ли та тив ни ис ко рак: да оба ве зне на став не са др жа-је (али и оне из тзв. сло бод ног из бо ра уче ни ка и на став ни ка) та ко функ ци о нал но, осми шље но и под сти цај но ме ђу соб но по ве же, об је ди-ни и гру пи ше – да они у нај ве ћој мо гу ћој ме ри у та квим по став ка ма бу ду зна ча јан чи ни лац све стра ног и све о бу хват ног мо ти ви са ња уче ни-ка свих уз ра ста да ра до зна ло, ис тра жи вач ки и ства ра лач ки при сту па ју ско ро сва ком на став ном са др жа ју. Исто вре ме но, та кво пла ни ра ње про грам ске гра ђе не са мо да удо во ља ва зах те ви ма сло је ви те, раз гра-на те па чак и мул ти ди сци пли нар не пред мет но сти на ста ве књи жев но-сти и је зи ка, не го у до број ме ри олак ша ва и осми шља ва ме то дич ке на по ре сва ког на став ни ка прак ти ча ра да ту и та кву пред мет ност са-гле да ва са оних ста но ви шта ко ја ће омо гу ћи ти си мул та ност ка ко у ње-ном овла да ва њу та ко и у под сти ца њу, не го ва њу и из гра ђи ва њу уче-нич ких ин ди ви ду ал них спо соб но сти и скло но сти али и сти ца њу трај-них зна ња и уме ња.11

11 О не ким мо гућ но сти ма функ ци о нал ног пла ни ра ња у на ста ви срп ског је зи ка и књи жев но сти ви де ти у ра до ви ма ауто ра овог при руч ни ка: На ста ва срп ског је зи ка и књи жев но сти у пе том раз ре ду основ не шко ле – При руч ник за на став ни ке, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Бе о град, 1997, стр. 12–36, Књи жев ни текст у на-ста ви кул ту ре је зич ког из ра жа ва ња, „Књи жев ност и је зик“, 1/97, стр. 33–44, Об је-ди ња ва ње про грам ских са др жа ја из књи жев но сти, је зи ка и кул ту ре из ра жа ва ња у пла но ви ма ра да, „Школ ски час срп ског је зи ка и књи жев но сти“, 2/97, стр. 3–16, Пла ни ра ње про грам ских са др жа ја у раз ред ној на ста ви, „Школ ски час срп ског је зи-ка и књи жев но сти“, 3–4/97, стр. 3–16, Функ ци о нал но об је ди ња ва ње про грам ских са-др жа ја из ма тер њег је зи ка и срод них на став них пред ме та, „Ме то ди ка са вре ме не на ста ве књи жев но сти и срп ског је зи ка”, 2–3/02, стр. 3–17.

47

3. 2. Осмишљено по ве зи ва ње про грам ских са др жа ја – осно ва до брог пла ни ра ња

На став на те о ри ја и прак са већ го ди на ма ис тра ја ва ју у на сто ја њу да чвр сто и ства ра лач ки ме ђу соб но ко ре спон ди ра ју, јед на ко во де ћи бри гу о то ме да то на сто ја ње не бу де са мо до вољ но пре по зна тљи во и оствар љи во у на став ним окол но сти ма, не го да ва зда под сти че и осна-жу је но ве, дру га чи је и бо ље ме то до ло шке и ме то дич ке при сту пе укуп-ној на ста ви овог пред ме та. А ка ко је та на ста ва ви ше стру ко раз гра на-та, ка ко уну тар сво је сло же не пред мет но сти та ко и на пла ну ши рег по ве зи ва ња са срод ним и гра нич ним на став ним обла сти ма, то је по-тре ба за функ ци о нал ним по ве зи ва њем ме ђу по друч них и ме ђу пред-мет них про грам ских са др жа ја не са мо мо гу ћа, не го пред ста вља стал-ни ме то дич ки иза зов за све учи те ље ко ји ма је са вре ме на на ста ва књи-жев но сти и је зи ка те мељ но ис хо ди ште свих струч них опре де ље ња.

Пре ма то ме, осми шље но, ства ра лач ко и пре по зна тљи во, да кле – у све му ва ља но об је ди ња ва ње на став них са др жа ја, пре све га, у окви ру основ них под руч ја ове на ста ве (књи жев ност, је зик, је зич ка кул ту ра) али и у ши рем ме ђу пред мет ном кон тек сту (по ве зи ва ње са срод ним са др жа ји ма из сцен ске и филм ске умет но сти, ли ков не и му зич ке кул-ту ре, пу бли ци сти ке, по пу лар не ли те ра ту ре и сл.) – мо гу ћe је на свим уз ра сним ни во и ма шко ло ва ња на ших уче ни ка, на рав но уз пу но по-што ва ње свих прин ци па на став не услов но сти, а на ро чи то у пр вом раз ре ду основ не шко ле.

По зна то и до бро уте ме ље но на сто ја ње учи тељâ да сво јим уче ни-ци ма пр вог раз ре да омо гу ће да сва ко днев но го во ре, чи та ју и пи шу има пу но оправ да ње. Ако се, пак, та кво на чел но на сто ја ње оства ру је на ви-шем ква ли тет ном ни воу, а то зна чи и у окол но сти ма при ме ре ног оку-пља ња, об је ди ња ва ња и по ве зи ва ња ме ђу по друч них и ме ђу пред мет них про грам ских са др жа ја, он да је ја сно да се ти ме и нај мла ђи наш уче ник све стра но укљу чу је у ону на ста ву ма тер њег је зи ка ко ја ће му по сред-ством основ них сво јих струк тур них чи ни ла ца – под сти ца њем, усме ра-ва њем, сло бо дом ми шље ња и го во ре ња, ства ра ла штвом и сл. – пру жи-ти основ не пред у сло ве не да „учи“, „ре про ду ку је“ и „за пам ћу је“, већ да и сам ра до зна ло, ства ра лач ки и са тво рач ки уче ству је у усме ра ва њу ње-них ди на мич них и раз у ђе них то ко ва, при том ви ше стру ко бо га те ћи сво је жи вот но ис ку ство и те мељ но из гра ђу ју ћи сво ју лич ност.

То се пак по сти же та ко што се, из ме ђу оста лог, про грам ским са-др жа ји ма при сту па ком плек сно, све о бу хват но, еко но мич но и функ ци о-

48

нал но. Ка ко све те ме то дич ке зах те ве на зна чи ти већ у опе ра тив ном пла ну ра да? Та ко што се ко нач но ва ља осло бо ди ти на сле ђа тра ди ци о-на ли стич ког и у нај ве ћој ме ри пе да го ги зи ра ног на став ног схва та ња да се пред мет на гра ђа, чак и та мо где је она из у зет но ра зно вр сна, раз у ђе-на и ком плек сна, у пла но ви ма ра да сво ди на ого ље не, уса мље не и не-про дук тив не фор му ла ци је тзв. на став них је ди ни ца ко је се, опет, без из у зет ка, ре а ли зу ју на јед ном школ ском ча су.

Уме сто то га, ва ља озна чи ти све оне про грам ске зах те ве ко ји са-од но сно и са тво рач ки ко ре спон ди ра ју то ком чи та вог пла ни ра ног ци-клу са гру пи са них на став них ча со ва, нај че шће об у хва ће них јед ном рад-ном сед ми цом, али ко ји се мо гу од но си ти и на ду жи или кра ћи вре мен-ски пе ри од. А ти ме ће се, ка ко је већ ре че но, омо гу ћи ти уче ни ку да на сва ком школ ском ча су, у на че лу, го во ри, чи та и пи ше.12

Та кав, да кле, или ње му сли чан ме то дич ки при ступ из ра ди опе-ра тив ног пла на ра да под ра зу ме ва ин ди ви ду ал но на сто ја ње сва ког учи те ља да још у фа зи пла ни ра ња на ста ве срп ског је зи ка ис по љи што ви ше ства ра лач ког у функ ци о нал ном по ве зи ва њу и осми шља ва њу про грам ских чи ни ла ца, те да у по треб ној ме ри обез бе ди њи хо во ва ља-но оства ре ње у кон крет ним на став ним окол но сти ма. Но, то не зна чи да уна пред тре ба од ба ци ва ти оно што су дру ги ура ди ли у ве зи са овим на став ним пи та њем, већ кри тич ки про це ни ти шта је упо тре бљи во а шта ни је од ко ри сти за на ста ву у да том уче нич ком ко лек ти ву.

У том кон тек сту тре ба гле да ти и на пред ло же ни мо дел опе ра тив-ног пла ни ра ња у овом раз ре ду у дру гом по лу го ди шту.

3. 3. Опе ра тив ни план ра да за дру го по лу го ђе

Ка ко се у но ви је вре ме гло бал но од ре ђу ју на став ни пе ри о ди ра ди ела стич ног при ла го ђа ва ња по тре ба ма уче ни ка, тра ди ци о нал ни при-ступ ори јен та ци о ним де ло ви ма оба пе ри о да – ме се ци ма – ви ше ни је до вољ но функ ци о на лан, на ро чи то ако се у пла но ви ма ра да те жи ка по-ме ну том об је ди ња ва њу/гру пи са њу пред мет них са др жа ја. Та ко, на при мер, ако би се план ра да струк ту ри рао по ме се ци ма, он да би се по-ја вио про блем при пад но сти јед ног да на/ча са прет ход ном или на ред-ном ме се цу јер га тре ба укло пи ти у струк ту ру пе то днев не рад не сед-ми це.

12 М. Вуч ко вић: Пла ни ра ње про грам ских са др жа ја у раз ред ној на ста ви, „Школ ски час срп ског је зи ка и књи жев но сти“, 3–4/97, стр. 8.

49

За то је мо жда бо ље да се пла ни ра на ба зи укуп ног бро ја рад них да на/ча со ва (а њих је око 80 у дру гом по лу го ди шту), док би се гру пи-са ње са др жа ја/на став них је ди ни ца при ла го ђа ва ло њи хо вој при ро ди. У та квој по став ци број об је ди ње них ча со ва био би ва ри ја би лан: нај че-шће би се пла ни ра ло пе то ча сов но гру пи са ње, али је мо гу ће оку пља ње са др жа ја и око ве ћег или ма њег бро ја на став них ча со ва. При ступ но при ла го ђа ва ње у том кон тек сту убла жи ло би по ме ну ти дис кон ти ну и-тет у вре мен ским је ди ни ца ма: ме сец – сед ми ца – дан/час.

3. 3. 1. Рас по ред про грам ских са др жа ја

1, 2, 3. Мо ји до жи вља ји са зим ског рас пу ста— при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма;— вред но ва ње при ча ња;— опи си ва ње за ни мљи вих пред ме та и оми ље них жи во ти ња и

вред но ва ње опи си ва ња;— пре при ча ва ње са др жа ја (текст, филм, ТВ еми си ја) до жи вље-

них за вре ме рас пу ста и вред но ва ње пре при ча ва ња;— пи са ње, чи та ње и вред но ва ње ре че ни ца о нај за ни мљи ви јим

до жи вља ји ма/до га ђа ји ма о ко ји ма је усме но го во ре но;— раз го вор о ре че ни ци, ре чи, гла су/сло ву и пра во пи сним зна-

ци ма;— чи та ње оми ље ног тек ста из Бу ква ра (уче нич ки сло бо дан из-

бор) и вред но ва ње чи та ња;— слу ша ње и ко мен тар ода бра них звуч них за пи са са ком пакт

ди ско ва (из еди ци је Нај леп ше бај ке све та – ПГП РТС); — ка зи ва ње на па мет на у че них пе са ма и вред но ва ње.

1. Упо знај мо но вe уџ бе ни кe— при ступ ни осврт на Чи тан ку „Румена свитања“ и Је зич ку

кул ту ру/Ка жи ми – да ти ка жем;— при каз Читанке „Румена свитања“ (оп шти из глед, тек сто ви,

ме то дич ка апа ра ту ра, ме да љо ни, ре бу си, ли ков на опре мље-ност и сл.);

— при каз уџ бе ни ка Ка жи ми – да ти ка жем (ве за са Чи тан ком, пр ви ути сак, струк ту ра пре ма азбуч ном рас по ре ду гла со ва/сло ва, ле ва и де сна стра ни ца, про стор за по пу ња ва ње, тек-сто ви и ме да љо ни и др.);

— при пре ма ње уче ни ка за на ред ни час/ци клус ча со ва (ин фор-ма ци је, упут ства, под сти ца ји).

50

2, 3, 4. Љ. Ршу мо вић: Ау, што је шко ла згод на— ин тер пре та тив но чи та ње и чи та ње у се би;— раз го вор о пе сми/ту ма че ње ва жни јих чи ни ла ца;— де таљ ни је упо зна ва ње са на чи ном чи та ња и раз у ме ва ња тек-

ста из ме то дич ке апа ра ту ре;— уве жба ва ње/уса вр ша ва ње гла сног/ло гич ког чи та ња и вред-

но ва ње чи та ња;— уоча ва ње и раз у ме ва ње функ ци о нал них пој мо ва (пе сник, пе-

сма, чи та лац – чи тач);— при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма у шко ли (сло бо дан из-

бор уче ни ка) и вред но ва ње при ча ња;— пре пи си ва ње и пи са ње ре че ни ца (зах те ви на раз ли чи тим ни-

во и ма) и раз го вор о је зич ким пој мо ви ма: ре че ни ца – реч – глас/сло во;

— лек сич ке, син так сич ке и пра во пи сне ве жбе (пре ма уџ бе ни ку Ка жи ми – да ти ка жем).

5, 6. Мо ја шко ла – мој дру ги дом— сло бо дан раз го вор о ак ту ел ним пи та њи ма из школ ског жи-

во та (ини ци јал на под сти ца ња и усме ре ња: во лим – не во лим, до па да ми се – не до па да ми се, раз у мем – не раз у мем, шта не до ста је – шта је су ви шно, ра до сно – ту жно, сме шно – пре-о збиљ но, за ни мљи во – до сад но, да се ја пи там, ра ду је ме, за-бри ња ва ме, пла ши ме, увек ћу се се ћа ти, же лим што пре да за бо ра вим, ве ру јем – не ве ру јем, сла жем се – не сла жем се...);

— при ча ње и опи си ва ње на осно ву се ћа ња и не по сред ног до жи-вља ва ња (пр ви дан у шко ли, про сла ва Са вин да на, оми ље на осо ба – ко ри шће ње од го ва ра ју ћих тек сто ва из уџ бе ни ка Ка-жи ми – да ти ка жем);

— де таљ на упут ства за из ра ду пр вог до ма ћег пи сме ног за дат ка (уче нич ки сло бо дан из бор те ме из по ро дич ног или школ ског жи во та);

— чи та ње и све стра но вред но ва ње пр вог до ма ћег пи сме ног са-ста ва13;

— при пре ма ње уче ни ка за на ред ни ци клус ча со ва (оба ве ште ња, усме ре ња, под сти ца ји, пи та ња, за да ци, за ду же ња).

13 Нај ве ћи до ма ша ји у при пре ми, из ра ди и вред но ва њу до ма ћих (а ка сни је и школ-ских) пи сме них за да така по сти жу се оства ре њем бли ске вре мен ске су сед но сти. Сва ко кра ће или ду же од ла га ње ча са на ко ме се за да ци чи та ју и вред ну ју – иза зи ва не же ље не ре ак ци је уче ни ка (не стр пље ње, нер во зу, не по ве ре ње, не го до ва ње и сл.).

51

1, 2. Езоп: Лав и миш— из ра жај но чи та ње (учи те ље во);— уче нич ко чи та ње у се би (са основ ним усме ре њи ма и под сти-

ца ји ма: по на ша ње ли ко ва, узро ци и по сле ди це, по ру ка и др.);— раз го вор о тек сту (уоча ва ње/пре по зна ва ње основ них чи ни-

ла ца фа бу ле ба сне: ко, где, ка да, за што, ка ко, због че га, са ко-јом на ме ром, шта је нео че ки ва но/из не на ђу ју ће, ка ква се по-ру ка ну ди чи та о цу итд.);

— функ ци о нал но уоча ва ње/пре по зна ва ње пој мо ва (при ча/ба-сна, до га ђај, ли ко ви – фи зич ки из глед, по ступ ци, по ру ка, до-бро и зло – у по сло ви ци из ме да љо на: Чи ни до бро – не кај се, чи ни зло – на дај се);

— уса вр ша ва ње и уна пре ђи ва ње уче нич ког ло гич ког чи та ња, са по себ ном бри гом за од го ва ра ју ће све стра но вред но ва ње тог чи та ња;

— усме ре но пре при ча ва ње са др жа ја ба сне и вред но ва ње та квог пре при ча ва ња;

— сло бод но/са мо стал но пре при ча ва ње (бо љи/нат про сеч ни уче ни ци) и вред но ва ње;

— са мо стал но пи са ње ре че ни ца о ла ву и ми шу, чи та ње и вред-но ва ње.

3, 4. Лав и миш ка ко их ви де пе сни ци, сли ка ри, му зи ча ри— чи та ње пе сме Стра шан лав Д. Ра до ви ћа (из уџ бе ни ка Ка жи

ми – да ти ка жем);— раз го вор о пе сми;— учи те ље во чи та ње пе са ма о ми шу (Змај: О ми шу, М. Да ној-

лић: Ка ко жи ви пољ ски миш)14;— раз го вор о пе сма ма;— лав и миш на илу стра ци ја ма у уџ бе ни ци ма за пр ви раз ред

(сло бо дан раз го вор о уче нич ком до жи вља ју да тих ли ков них ре ше ња);

— лав и миш у цр та ним фил мо ви ма (уче нич ко пре при ча ва ње, при ча ње, опи си ва ње ода бра них де ло ва из цр та них фил мо ва – на осно ву прет ход них при пре ма);

— лав и миш у деч јим илу стро ва ним ен ци кло пе ди ја ма (по се бан осврт на ли ков на ре ше ња и фо то гра фи је ових жи во ти ња);

14 Пе сме се на ла зе у Ан то ло ги ји срп ске по е зи је за де цу (у из бо ру Ду ша на Ра до ви ћа). Ову сјај ну књи гу тре ба да има сва ки учи тељ!

52

— лав и миш у му зи ци (слу ша ње и ко мен тар пе сме Ср ђа на Ба ри-ћа Стра шан лав и мо ти ва са ла во ви ма из Кар не ва ла жи во ти-ња К. Сен-Сан са и Пе сме о ми шу Љ. Ршу мо ви ћа – А. Ко ра ћа).

1, 2. Бо га ће ње реч ни ка – на ша сва ко днев на бри га— лек сич ке ве жбе под стак ну те Ра до ви ће вом пе смом Стра шан

лав (из Језичке културе); — де таљ ни је упут ство за ко ри шће ње реч ни ка са мар ги на сва ке

стра ни це овог уџ бе ни ка;— до го вор о пи са њу/са ста вља њу реч ни ка уче ни ка, у ко ји ће уно-

си ти ре чи по соп стве ном из бо ру и на хо ђе њу (не по зна те или ма ње по зна те ре чи и њи хо во на кнад но об ја шње ње, за ни мљи-ве ре чи, нео бич не, сме шне ре чи ко је се че сто/рет ко упо тре-бља ва ју у го во ру итд.);

— ре ша ва ње ре бу са;— уоби ча је но при пре ма ње уче ни ка за на ред ни ци клус ча со ва.

3, 4. Д. Ра до вић: Ту жи ба ба— чи та ње драм ског тек ста и раз го вор о ње му;— чи та ње тек ста по уло га ма (раз ли чи те по став ке и вред но ва ње

чи та ња);— до го вор о по де ли уло га, уче њу ре пли ка на па мет и на чи ну

сцен ског им про ви зо ва ња;— при ча ње о за ни мљи вим до га ђа ји ма и до жи вља ји ма из шко ле

и кри тич ко про це њи ва ње при ча ња;— пре пи си ва ње/пи са ње оба ве штај них, упит них и уз вич них ре-

че ни ца; упо тре ба ве ли ког по чет ног сло ва на по чет ку ре че ни-це и у пи са њу име на и пре зи ме на; упо тре ба пра во пи сних/ре-че нич них зна ко ва; чи та ње и вред но ва ње ре че ни ца; за пи си ва-ње/де мон стри ра ње ода бра них ре че ни ца и ко мен тар;

— функ ци о нал но уоча ва ње/пре по зна ва ње драм ских/сцен ских пој мо ва (драм ска игра, по зор ни ца/сце на).

5. Г. Ви тез: Не ма за мач ке шко ле— чи та ње пе сме и раз го вор о ње ном са др жа ју;— уве жба ва ње чи та ња са по себ ним освр том на ин то на ци о но

по де ша ва ње гла са (пре ма упут стви ма из Читанке);— уоча ва ње/пре по зна ва ње функ ци о нал них пој мо ва (осе ћа ње,

стих, стро фа).

53

1, 2. Да ли све мач ке пре ду (из илустроване енциклопеWије 1000 зашто – 1000 зато)

— чи та ње тек ста и раз го вор о ње му;— уве жба ва ње чи та ња по пу лар ног тек ста;— раз го вор о по тре би чи та ња тек сто ва ко ји се не на ла зе у школ-

ским уџ бе ни ци ма (ен ци кло пе ди је, ча со пи си, штам па);— де мон стри ра ње/при ка зи ва ње ода бра них илу стро ва них ен-

ци кло пе ди ја за де цу и упут ства за њи хо во ко ри шће ње.

3. По зо ри ште у на шој учи о ни ци— уре ђе ње сцен ског про сто ра;— из во ђе ње/сцен ско им про ви зо ва ње Ра до ви ће ве Ту жи ба бе

(раз ли чи те по став ке и вред но ва ње);— раз го вор о по зо ри шном ис ку ству уче ни ка, при ча ње и ко мен-

тар (пре ма уџ бе ни ку Ка жи ми – да ти ка жем);— ка зи ва ње на па мет на у че них тек сто ва (ка зу ју уче ни ци ко ји

ни су ак тив но уче ство ва ли у сцен ској им про ви за ци ји Ра до ви-ће ве драм ске игре Ту жи ба ба);

— при пре ма ње за сле де ћи ци клус ча со ва.15

4, 5. Из на ших ча со пи са и деч јих но ви на— де та љан при каз ча со пи са;— чи та ње и ко мен тар ода бра них тек сто ва;— осврт на деч ју штам пу; из бор ак ту ел ног тек ста;— раз го вор о по тре би чи та ња и ин фор ма тив них и по пу лар них

тек сто ва;— до го вор о прет пла ти на ча со пис/деч је но ви не (уко ли ко то ни-

је ра ни је ура ђе но).

1. Из на ших и дру гих реч ни ка— чи та ње и ко мен та ри са ње за пи са/од ло ма ка из уче нич ких реч-

ни ка;— раз го вор о на чи ну бо га ће ња, уса вр ша ва ња и не го ва ња уче-

нич ке је зич ке кул ту ре;— де мон стри ра ње ко ри шће ња реч ни ка (школ ско из да ње);— ве жба ње у из бо ру ре чи из реч ни ка пре ма уна пред од ре ђе ним

кри те ри ју ми ма;

15 Под ра зу ме ва се да се уче ни ци при пре ма ју за сва ки на ред ни час. Ов де се, пре све га, ми сли на оне ви до ве/об ли ке/вр сте при пре ма ња за ко је је по тре бан ду жи вре мен ски пе ри од.

54

— Од ре чи, пре ко ре че ни це, до пи сме ног са ста ва (раз го вор о на чи ну при ку пља ња ре чи, пи са њу са мо стал них ре че ни ца, те-мат ском об је ди ња ва њу ре че ни ца у пи сме ном са ста ву – при-пре ма ње за пи сме ни до ма ћи за да так);

2. Чи та ње и вред но ва ње пи сме ног до ма ћег за дат ка— раз го вор о евен ту ал ним про бле ми ма око пи са ња до ма ћих

ра до ва;— чи та ње и вред но ва ње ра до ва (про це на ва жни јих вред но сних

чи ни ла ца: са др жај, је зич ка пра вил ност, ор то граф ска ва ља-ност, уред ност и др.);

— упут ства за пи са ње по бољ ша не вер зи је за дат ка.

3. В. Сто јиљ ко вић: Са мном има не ка гре шка— при ча ње о сме шним до га ђа ји ма и до жи вља ји ма;— чи та ње пе сме и раз го вор о ње ном са др жа ју;— уве жба ва ње чи та ња и уоби ча је но вред но ва ње;— са мо стал но пи са ње ре че ни ца те мат ски усме ре них на смех/

ша лу/за ба ву/ра дост/ужи ва ње; чи та ње и ко мен та ри са ње ре-че ни ца.

4. Д. Мак си мо вић: Хва ли са ви зе че ви— чи та ње пе сме и раз го вор о ње ном са др жа ју;— уве жба ва ње гла сног чи та ња – вред но ва ње;— при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма (усме ре ње на пој мо ве:

хва ли са ње – по хва ла);— Од ре чи до ре че ни це (лек сич ка и син так сич ка ве жба: на осно-

ву ини ци јал них ре чи – смех, ша ла, за ба ва, ве се ло, ра до сно, оду ше вље ње и сл. – тра га ње за срод ним ре чи ма и упо тре ба у ре че ни ца ма); чи та ње и вред но ва ње.

5. Ко се ша ли – зло не ми сли— учи те љев из бор ша љи вих тек сто ва из на род не ли ри ке и по е-

зи је Ј. Јо ва но ви ћа Зма ја (Сме шно чу до, Зе че ва же нид ба; Ма ли Јо ва, По сле го збе) – чи та ње и раз го вор;

— упут ства за са мо стал но ко ри шће ње књи га из би бли о те ке: на-род на ли ри ка (успа ван ке и ша љи ве пе сме), пе сме Ј. Ј. Зма ја и Д. Мак си мо вић;

— де мон стри ра ње/по ка зи ва ње на ода бра ном при ме ру.

55

1, 2. Т. Слав ко вић: Зец и вук— гла сно и ти хо чи та ње тек ста (вред но ва ње уче нич ког чи та-

ња);— раз го вор о тек сту/ту ма че ње (ва жни ји чи ни о ци про зног тек-

ста);— при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма ве за ним за жи во ти ње;— уоча ва ње и обра зла га ње вр ста ре че ни ца у тек сту;— са мо стал но пи са ње ре че ни ца о оми ље ним жи во ти ња ма, чи-

та ње и вред но ва ње;— сло бод но пре при ча ва ње фа бу ле тек ста; пре при ча ва ње са из-

ме ње ним уло га ма ли ко ва;— чи та ње по уло га ма;— до го вор о сцен ском им про ви зо ва њу тек ста и по де ли уло га.

3. Зец и вук у при ча ма и цр та ним фил мо ви ма— ве жба ња у чи та њу и пре при ча ва њу са др жа ја;— ве жба ња у при ча њу и опи си ва њу;— лек сич ка/син так сич ка ве жба (гра ђе ње ре чи, ре чи ве за не за

осо би не жи во ти ња, пи са ње ре че ни ца, упо тре ба пра во пи сних зна ко ва, чи та ње и вред но ва ње на пи са них ре че ни ца).

4. Мо ја оми ље на жи во ти ња — го вор на и пи сме на ве жба (уз де таљ но вред но ва ње усме ног и

пи сме ног из ра жа ва ња);— уоча ва ње/из два ја ње/за пи си ва ње узор них ре че ни ца (ана ли за

да тих је зич ких чи ни ла ца);— за јед нич ки из бор но вих ре чи за уче нич ке реч ни ке.

5. Зец и вук на на шој по зор ни ци— сцен ско им про ви зо ва ње тек ста у раз ли чи тим уло га ма ак те ра

и по став ка ма из во ђа ча; упо ред но вред но ва ње раз ли чи тих им про ви за ци ја;

— ка зи ва ње на па мет на у че них тек сто ва о жи во ти ња ма и кри-тич ко про це њи ва ње ка зи ва ња;

— за да ци: цр та ње/сли ка ње оми ље не жи во ти ње; уче ње ода бра не му зич ке ком по зи ци је о не кој жи во ти њи (ко ре ла ци ја са ли-ков ном и му зич ком кул ту ром).

— Шта ће мо учи ти на ред не сед ми це (при пре ма ње уче ни ка за сле де ћи ци клус ча со ва).

56

1. На род не умо тво ри не— усме ре но ти хо чи та ње тек сто ва из Читанке (бр за ли ца, пи та-

ли ца, за го нет ка, по сло ви ца, успа ван ка, бо жић на пе сма);— раз го вор о тек сто ви ма;— уве жба ва ње ло гич ког/гла сног чи та ња;— лек сич ка ве жба (гра ђе ње ре чи, хи по ко ри сти ци);— дик тат (по сло ви це, за го нет ке, бр за ли це);— од го не та ње за го нет ки.

2. На род на пе сма Сла ву јак— сло бод но/ма што ви то при ча ње о до га ђа ји ма, до жи вља ји ма,

ствар ним или из ми шље ним, ве за ним за пти це;— чи та ње пе сме (из ра жај но, ти хо, ло гич ко);— раз го вор о пе сми (ак це нат на уоча ва њу/пре по зна ва њу пој мо-

ва: осе ћа ње, рас по ло же ње, ра до сно, ту жно);— сло бод но пи са ње ре че ни ца о оми ље ној пти ци/кућ ном љу-

бим цу; чи та ње и вред но ва ње; ко ри шће ње уџ бе ни ка Ка жи ми – да ти ка жем.

3. На род на при ча Го луб и пче ла— увод на чи та ња при че (из ра жај но и ти хо са од го ва ра ју ћим

усме ре њи ма);— раз го вор о са др жа ју при че (усме ре ње на уоча ва њу/пре по зна-

ва њу функ ци о нал них пој мо ва: при ча, до га ђај, вре ме и ме сто зби ва ња);

— сло бо дан и усме рен раз го вор о уза јам ној по мо ћи или угро же-но сти у ме ђу соб ном од но су: љу ди – жи во ти ње;

— сло бод но пре при ча ва ње при че и вред но ва ње.

4. Д. Об ра до вић: Две ко зе, Два јар ца— прет ход на чи та ња ба сни (до жи вљај но, из ра жај но, усме ре но/

ти хо);— раз го вор о ба сна ма; по себ на усме ре ња на пре по зна ва ње/

функ ци о нал но усва ја ње пој мо ва: ли ко ви и њи хо ве осо би не и по ступ ци, по ру ке тек сто ва;

— ве жба ње гла сног/ло гич ког чи та ња (по себ но уве жба ва ње ин-то на ци о ног по де ша ва ња гла са при ро ди тек ста); вред но ва ње чи та ња;

— за пи си ва ње ода бра них/од го ва ра ју ћих на род них по сло ви ца, бр за ли ца, пи та ли ца, за го нета ка.

57

5. Л. Тол стој: Два дру га— из ра жај но и ти хо/усме ре но чи та ње тек ста;— раз го вор о са др жа ју тек ста (на гла сак на по на ша њу ли ко ва и

уоча ва њу/обра зла га њу њи хо вих осо би на – вр ли на/ма на);— уве жба ва ње гла сног/ло гич ког чи та ња; вред но ва ње;— усме ре но пре при ча ва ње (пре ма упут стви ма из Читанке);

вред но ва ње;— лек сич ка ве жба – ан то ни ми / ини ци јал не ре чи из ни зо ва вр-

ли не – ма не);— син так сич ка ве жба – упо тре ба про на ђе них ре чи у ре че ни ци;

чи та ње и вред но ва ње ре че ни ца;— при пре ма ње за на ред ни ци клус ча со ва.

1. Ј. Ј. Змај: Ма ти— до жи вљај но, из ра жај но и ти хо чи та ње пе сме;— раз го вор о са др жа ју пе сме;— при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма из све та жи во ти ња: ро-

ди тељ ска бри га жи во ти ња у по ди за њу мла ду на ца (на осно ву уче нич ког ис ку ства);

— функ ци о нал но усва ја ње пој мо ва: осе ћа ње, стих, стро фа.

2, 3. Д. Мак си мо вић: Бај ка о ла бу ду— прет ход на усме ре ња/под сти ца ји за до жи вљај но чи та ње од-

ло ма ка из Читанке и Језичке културе;— из ра жај но и ти хо/усме ре но чи та ње тек ста; — раз го вор о тек сту; функ ци о нал но упо ре ђи ва ње ствар но сти и

ма ште;— сло бод но пре при ча ва ње са др жа ја бај ке;— лек сич ка ве жба: уоча ва ње и за пи си ва ње ре чи ко је пре о ку пи-

ра ју па жњу уче ни ка (из бор за уче нич ки реч ник);— пи са ње ре че ни ца на осно ву за да тих ре чи (учи те ље во усме ре-

ње/под сти ца ње).

4, 5. Ла буд при ка зан му зи ком, цр те жом/сли ком и ре чи ма— слу ша ње/гле да ње од ло ма ка из Сен-Сан со вог Кар не ва ла жи-

во ти ња (ла буд) и Ла бу до вог је зе ра П. И. Чај ков ског – са ви-део-ка се та;

— раз го вор о звуч ном и ви зу ел ном до жи вља ју;— раз го вор о ли ков ном пред ста вља њу ла бу да из уџ бе ни ка (илу-

стра ци је), деч јих ен ци кло пе ди ја и ча со пи са за де цу;

58

— ка ко ја до жи вља вам ла бу да/оми ље ну пти цу (чи та ње и де таљ-но вред но ва ње до ма ћег пи сме ног за дат ка);

— цр та ње/сли ка ње ла бу да (као при пре ма за пра вље ње/пи са ње че стит ке).

1. В. Ан дрић: Хлеб— увод ни раз го вор о хра ни;— чи та ње тек ста (из ра жај но и усме ре но/ти хо);— раз го вор о тек сту (пре по зна ва ње/уоча ва ње раз ли чи тих за-

ни ма ња љу ди);— ло гич ко чи та ње тек ста; вред но ва ње чи та ња;— Од њи ве до трпе зе: го вор на ве жба (пре ма под сти ца њу из

Читанке); вред но ва ње го во ре ња;— пи са ње ре че ни ца о по ме ну тим/и дру гим за ни ма њи ма љу ди

ве за них за хлеб и вред но ва ње.

2. Ђ. Ро да ри: Дан без гла ди— из ра жај но и ти хо/усме ре но чи та ње пе сме;— раз го вор о пе сми (шта је под ста кло пе сни ка да ис пе ва та кву

пе сму, ко ли ко уче ни ци зна ју о глад ној де ци у све ту, ка ко да им се по мог не и сл.);

— уоча ва ње/обра зла га ње по ру ке пе сме;— но ве ре чи, из ра зи и ре че ни це (бо га ће ње реч ни ка функ ци о-

нал ном при ме ном у го во ру и пи са њу); аде кват но вред но ва ње по стиг ну тог.

3, 4. Хра ном до здра вља и сна ге— уче нич ки из бор тек сто ва из Читанке и Језичке културе

(Љ. Ршу мо вић: Ако же лиш, От куд ме ни ова сна га, М. Да ној лић: Род на го ди на);

— уче нич ко обра зла га ње из бо ра и чи та ње де ло ва пе са ма (бо љи чи та чи мо гу чи та ти и пе сме у це ли ни);

— вред но ва ње го во ре ња и чи та ња;— усме на и пи сме на ве жба ња на осно ву под сти ца ња/усме ре ња

из ме то дич ке апа ра ту ре у уџ бе ни ци ма (сло бо дан уче нич ки из бор); вред но ва ње.

5. Шта још знам о ис хра ни— уче нич ки из бор тек сто ва из ен ци кло пе ди ја и ча со пи са за де-

цу (на осно ву прет ход них усме ре ња и под сти ца ја учи те ља);

59

— чи та ње ода бра них тек сто ва и ту ма че ње про чи та ног (ин ди ви-ду ал ни при ступ);

— уче нич ки из бор илу стра ци ја и фо то гра фи ја из по ме ну тих из-во ра; обра зла га ње из бо ра.

1. Про ве ри мо сво је зна ње/уме ње:— ауто дик тат/тест са прет ход ним усме ре њем на ва жни је про-

грам ске чи ни о це (на па мет на у че ни текст, је зич ка ва ља ност, оп шта уред ност);

— чи та ње и вред но ва ње ура ђе ног;— ве жба ње у пи са њу че стит ке.

2. Уме мо ли да ко ри сти мо би бли о те ку— раз го вор о би бли о те ци; упут ства за по зајм љи ва ње/чи та ње/– из бор књи га и тек сто ва: на род не при че, по е зи ја М. Те ши ћа и

Г. Ви те за;— при пре ма ње за на ред не ча со ве.

1, 2. На ши до жи вља ји са ми ну лог ми ни рас пу ста— при ступ ни раз го вор о уче нич ким ак тив но сти ма за вре ме

про те клог рас пу ста;— пре при ча ва ње са др жа ја фил ма, ТВ еми си је, по зо ри шне пред-

ста ве, по пу лар ног/ин фор ма тив ног тек ста (уче нич ки сло бо-дан из бор);

— при ча ње о нај у збу дљи ви јем/нај за ни ми љи ви јем до жи вља ју са рас пу ста;

— ка зи ва ње на па мет на у че них тек сто ва;— те мељ но вред но ва ње свих је зич ких ак тив но сти уче ни ка;— при пре ма ње за на ред ни ци клус ча со ва.

1. Б. Ти мо ти је вић: Кад про ле ће до ђе— при ступ но при ча ње о до га ђа ји ма и до жи вља ји ма ве за ним за

про ле ће; вред но ва ње при ча ња;— чи та ње тек ста (из ра жај но и ти хо/усме ре но);— раз го вор о тек сту (уз на сто ја ње да се от кри ју ван тек стов не

али су ге ри са не ре ла ци је);— уве жба ва ње ло гич ког чи та ња;— лек сич ка и син так сич ка ве жба ња (пре ма упут стви ма из

Читанке).

60

2. М. Те шић: Сли ков ни ца— при ступ но опи си ва ње оми ље них би ља ка (на ро чи то цве ћа у

про лећ ном пе ри о ду и по мо гућ ству на осно ву ви ђе ног за вре-ме из ле та);

— дво ја ко чи та ње пе сме (из ра жај но и ти хо/усме ре но);— раз го вор о пе сми (са по себ ном па жњом усме ре ном на лек си-

ку и на чин/стил пе снич ког/умет нич ког ко ри шће ња ре чи у об ли ко ва њу сли ка/де та ља у опи си ва њу);

— уве жба ва ње ло гич ког чи та ња ра ди уче ња пе сме на па мет.

3. М. Алеч ко вић: Ве тар се јач— при ступ ни раз го вор о ве тру као при род ној по ја ви и на осно-

ву уче нич ког ис ку ства;— из ра жај но и усме ре но чи та ње у се би;— раз го вор о пе сми / ту ма че ње за ни мљи вих/скри ве них од но са

у при ро ди (ве тар – се ме би ља ка/цве ћа – на ста нак/ни ца ње но вог жи во та);

— уве жба ва ње ло гич ког чи та ња;— функ ци о нал но уоча ва ње/усва ја ње пој мо ва: стих, стро фа;— из бор ре чи за уче нич ки реч ник.

4. С. Ра ич ко вић: Цр тан ка— прет ход но усме ра ва ње/под сти ца ње уче ни ка за до жи вљај но

чи та ње пе сме;— из ра жај но и ти хо чи та ње пе сме;— раз го вор о пе сми (по се бан при ступ сли ко ви тим ре чи ма и

њи хо вој стил ској функ ци ји);— уве жба ва ње и вред но ва ње чи та ња на глас;— тра га ње за но вим ре чи ма, из ра зи ма и ре че ни ца ма (го вор на и

пи сме на ве жба); ини ци јал не ре чи – бо је ко је се по ми њу у пе-сми.

5. Удру жи мо му зи ку, ре чи и бо ју— при ступ ни под сти ца ји/усме ре ња из уџ бе ни ка Ка жи ми – да

ти ка жем;— слу ша ње му зи ке са мо ти вом про ле ћа (Вал цер цве ћа из ба ле та

Крц ко Ора шчић П. И. Чај ков ског, Про лећ ни гла со ви Ј. Штра у са, за вр шни/пе ти став Бе то ве но ве Па сто рал не сим фо ни је, Ви-вал ди је во Про ле ће и сл.);

61

— уче нич ке из бор не ак тив но сти: си мул та но слу ша ње му зи ке, пи са ње о иза бра ној пред мет но сти, сли ка ње/цр та ње ода бра-них мо ти ва;

— вред но ва ње по стиг ну тог (евен ту ал но и на по чет ку на ред ног ча са).

1. При ча ње пре ма ни зу сли ка— ко ри шће ње уџ бе ни ка Ка жи ми – да ти ка жем;— увод на об ја шње ња о на чи ну при ча ња;— по сма тра ње ни за сли ка;— ин ди ви ду ал но/са мо стал но при ча ње пре ма пла ну/под сет ни ку;— кри тич ко про це њи ва ње вред но сти при ча ња.

2. Реч о ра ди ју (из Ка жи ми – да ти ка жем)— при ступ ни раз го вор о ра ди ју и ње го вим ме диј ским спе ци-

фич но сти ма;— пи са ње од го во ра на по ста вље на пи та ња;— чи та ње и вред но ва ње за пи са;— слу ша ње и ко мен тар ода бра не ра дио-еми си је са аудио-

-ка се та/ком пакт-ди ска (на при мер, при год не еми си је До бро ју тро, де цо Ра дио Бе о гра да 1).

3. Те ле ви зи ја – отво рен про зор у свет (пре ма истом уџ бе ни ку)— увод ни раз го вор о ме диј ским по себ но сти ма те ле ви зи је;— пи сме ни од го во ри на пи та ња о те ле ви зиј ским еми си ја ма пре-

ма уџ бе ни ку;— чи та ње и ко мен та ри са ње за пи са;— гле да ње и ко мен тар ода бра не те ле ви зиј ске еми си је са ви део-

ка се те/ди ске те на ком пју те ру (на при мер, од го ва ра ју ћа епи зо-да из ТВ се ри је Фо ре и фа зо ни Љ. Ршу мо ви ћа).

4. Фил мом до но вих и фи них са зна ња (пре ма истом уџ бе ни ку)— увод ни раз го вор о фил му;— пи сме ни од го во ри на пи та ња из уџ бе ни ка;— чи та ње и ко мен та ри са ње од го во ра;— евен ту ал но гле да ње ода бра ног ка дра са ви део-ка се те/ком пју-

тер ске ди ске те.

5. Фан та зи је и фа зо ни цр та ног фил ма (пре ма истом уџ бе ни ку)— при ступ ни раз го вор о цр та ном фил му;— пи сме ни од го во ри на пи та ња из Уџ бе ни ка;

62

— чи та ње и ко мен та ри са ње од го во ра;— гле да ње ода бра ног цр та ног фил ма (на при мер, из бо га те про-

дук ци је Вол та Ди зни ја) и раз го вор о фил му.

1. По зна ме је сен љу ти, во лим сеп тем бар жу ти Д. Ра до вић: Је се ња пе сма— при ступ ни раз го вор о го ди шњим до би ма у умет нич ком при-

ка зи ва њу (пе сма/сли ка/му зи ка);— при ча ње о лич ним до жи вља ји ма ве за ним за је сен (сло бо дан

уче нич ки из бор на осно ву се ћа ња);— усме ре но/ти хо чи та ње пе сме;— раз го вор о пе сми (ини ци јал на под сти ца ња/усме ре ња из

Читанке);— гла сно/ло гич ко чи та ње са еле мен ти ма из ра жај ног (ин то на-

ци о но по де ша ва ње гла са да тим де ло ви ма пе сме); вред но ва ње чи та ња;

— уоча ва ње/обра зла га ње функ ци је уз вич ни ка;— са мо стал но пи са ње уз вич них ре че ни ца (чи та ње и кри тич ко

про це њи ва ње).

2. Опет је на ше се ло обо је но у бе ло М. Те шић: Зим ски дан на се лу— при ча ње о до жи вља ји ма ве за ним за зи му (сло бод но, ин ди ви-

ду ал но, на осно ву се ћа ња; вред но ва ње го во ре ња);— усме ре но/ти хо чи та ње пе сме (ви ше пу та);— раз го вор о пе сми (при ступ на усме ре ња и под сти ца ња пре ма

ме то дич кој апа ра ту ри из Читанке);— но ве/за ни мљи ве/ма ње по зна те ре чи – зна че ње и стил ска упо-

тре ба у умет нич ком ка зи ва њу (бо га ће ње реч ни ка и при ку-пља ње гра ђе за уче нич ки реч ник);

— слу ша ње му зи ке и раз гле да ње ли ков них при ка за (мо тив зи ме).

3. Све се бо ље кре ће кад до ђе про ле ће В. Ца рић: Про ле ће— опи си ва ње би ља ка/жи во ти ња у про лећ ном ам би јен ту (сло-

бод но, на осно ву се ћа ња или ско ра шњег/не по сред ног по сма-тра ња);

— чи та ње у се би/усме ре но (ви ше пу та);— раз го вор о пе сми (ини ци јал на усме ре ња/под сти ца ња из

Читанке);— уве жба ва ње чи та ња ра ди уче ња пе сме на па мет.

63

4. Све је ле по ка да до ђе ле то Љ. Ршу мо вић: Шта је ле по да се ра ди ле ти (из уџ бе ни ка Кажи ми – да ти ка жем)— из ра жај но и усме ре но/ис тра жи вач ко чи та ње у се би;— раз го вор о пе сми (про јек то ва ње уче нич ког до жи вља ја мо ти-

ва пе сме на пред сто је ће ле то);— ко лек тив но/шта фет но чи та ње пе сме: пр ви стих сва ке стро фе

чи та исти/је дан уче ник, а по след њи стих чи та ју сви уче ни ци/хор ско чи та ње; сва ки но ви мо тив из сва ке стро фе/сре ди шња три сти ха чи та дру ги уче ник;

— чи та ње у ви ше по став ки и, по мо гућ ству, сни ма ње на звуч ну ка се ту; еми то ва ње за пи са и раз го вор о до жи вља ју;

— уоча ва ње упит ни ка у ре че ни ци/сти ху;— пи са ње ре че ни ца (сло бо дан из бор мо ти ва из пе сме за те мат-

ско усме ре ње пи сме не ве жбе);— чи та ње и вред но ва ње ре че ни ца – спон та на при пре ма за из-

ра ду до ма ћег пи сме ног ра да.

5. Нај ви ше во лим... (го ди шње до ба по из бо ру уче ни ка)— чи та ње и вред но ва ње/кри тич ко про це њи ва ње до ма ћих пи-

сме них ра до ва;— ка зи ва ње сти хо ва на у че них на па мет (по из бо ру уче ни ка);

вред но ва ње ре ци то ва ња;— ин фор ма ци је/усме ре ња/при пре ма ње за на ред ни ци клус ча-

со ва (по себ но у ве зи са сцен ским им про ви зо ва њем тек ста Цар и скит ни ца Л. Ла зи ћа).

1. Б. Ла за ре вић: Сви рач— увод но при ча ње о до жи вља ји ма и су сре ти ма са ин сек ти ма

„пе ва чи ма“ (пче ле, бум ба ри, цврч ци, поп ци, ска кав ци...);— ти хо/усме ре но чи та ње пе сме (ви ше пу та);— раз го вор о пе сми (ини ци јал на усме ре ња из ме то дич ке апа ра-

ту ре у Чи тан ци); — уве жба ва ње гла сног чи та ња ра ди евен ту ал ног уче ња пе сме

на па мет.

2, 3. Б. Ћо пић: Сун чев пе вач— учи те ље во из ра жај но чи та ње тек ста у це ли ни;— уче нич ко чи та ње од ло ма ка из Читанке (усме ре но/ти хо чи та-

ње);

64

— раз го вор о тек сту (са на ро чи том па жњом усме ре ном на лек-си ку и ње ну сти ло ге ну функ ци ју у при ча њу);

— про блем ско раз ма тра ње до жи вља ја цврч ка из Ћо пи ће вог тек ста и Ла фон те но ве ба сне Цвр чак и мра ви (Да ли је цвр чак не рад ник или је умет ник?)

— уве жба ва ње чи та ња тек ста на глас – ства ра ње так ми чар ске ат мос фе ре;

— уоча ва ње/из два ја ње ре чи и ре че ни ца, ко је су при ву кле на ро-чи ту па жњу уче ни ка;

— лек сич ка ве жба: ре чи ко је зна че не што ма ло/мно го у од но су на основ ну реч (гра ђе ње ре чи).

4, 5. Л. Ла зић: Цар и скит ни ца— уче нич ко ти хо/усме ре но чи та ње тек ста;— раз го вор о тек сту (са по себ ним освр том на нео бич ну уло гу

ца ра и моћ му зи ке);— чи та ње тек ста по уло га ма у раз ли чи тим по став ка ма; кри тич-

ко про це њи ва ње чи та ња;— пре при ча ва ње рад ње драм ске игре; пре при ча ва ње за вр шет-

ка/фи на ла драм ског тек ста у из ме ње ној/дру га чи јој по став ци (на при мер, ле по та му зи ци ра ња скит ни це пре о бра жа ва ца ра те га овај оби ла то да ру је и по зи ва нај бо ље му зи ча ре да до ђу у ње гов двор и при ре де кон цер те...);

— уоча ва ње функ ци је пра во пи сних зна ко ва у ре че ни ци (тач ка, упит ник, уз вич ник);

— сцен ско им про ви зо ва ње драм ске игре;— спон та но укљу чи ва ње свих уче ни ка у игру (сви ра ње, пе ва ње,

плес, ко ло);— при пре ма ње за на ред ни блок ча со ва.

1. Нај ви ше во лим пе сму...— сло бо дан уче нич ки из бор лир ских пе са ма ана ли зи ра них/ту-

ма че них у на став ним окол но сти ма; обра зла га ње из бо ра;— чи та ње, ко мен тар, ка зи ва ње на па мет.

2. Нај ви ше ми се до па да при ча...— сло бо дан из бор еп ских/про зних тек сто ва;— чи та ње од ло ма ка;— пре при ча ва ње ода бра них де ло ва тек ста;— лич ни до жи вљај/ви ђе ње ју на ка/ли ка из при че.

65

3. Сви део ми се драм ски текст...— обра зло же ње из бо ра да тог драм ског тек ста;— при каз глав ног ју на ка/ли ца;— чи та ње по уло га ма (уче нич ки из бор чи та ча/„глу ма ца“ за по-

став ке у чи та њу);— пре при ча ва ње ода бра ног де ла рад ње/са др жа ја;

4. Би ра мо нај бо ље чи та че— уче нич ки из бор нај у спе шни јих чи та ча са обра зло же њем/об-

ја шње њем лич ног опре де ље ња;— на ступ ода бра них/нај бо љих чи та ча;— про гла ша ва ње нај бо љег ме ђу ода бра ни ма.

5. Нај бо љи го вор ни ци има ју реч— са мо стал но уче нич ко опре де ље ње за нај у спе шни је у го во ре-

њу (при ча ње, опи си ва ње) и обра зло же ње из бо ра;— на ступ ода бра них у усме ним го вор ним ак тив но сти ма;— про гла ша ва ње пр вог ме ђу јед на ки ма.

6. Нај у спе шни ји у пи са њу— уче нич ки из бор нај у спе шни јих уз обра зло же ње;— ода бра ни чи та ју/де мон стри ра ју од лом ке/де ло ве из сво јих

пи сме них ра до ва (по соп стве ном из бо ру);— про гла ша ва ње пр вог ме ђу нај бо љи ма.

7. Нај бо љи ре ци та то ри— из бор нај бо љих и обра зла га ње из бо ра;— на ступ/ка зи ва ње/ре ци то ва ње иза бра ни ка;— про гла ша ва ње нај бо љих ре ци та то ра.

1. Шта је још би ло...— нај бо ље, нај леп ше, нај за ни мљи ви је, нај у збу дљи ви је, нај сме-

шни је, нај ду хо ви ти је, нај ра до сни је, нај ту жни је...;— спон та но/сло бод но са оп шта ва ње о до га ђа ји ма, до жи вља ји-

ма, по ступ ци ма, ре а го ва њи ма, кон спи ра ци ја ма, нео ства ре-ним же ља ма, нео бич ним по ду хва ти ма, нео че ки ва ним ис хо-ди ма...

2. Шта нас че ка иду ће школ ске го ди не / у II раз ре ду— учи те љев при каз уџ бе ни ка;— осврт на лек ти ру у 2. раз ре ду;

66

— основ на упут ства за чи та ње и пи са ње у то ку лет њег рас пу ста (лек ти ра, за пи си о про чи та ном, при ку пља ње ре чи за реч ник и сл.);

— учи те ље во чи та ње ода бра не пе сме и од лом ка из еп ског тек-ста из про гра ма за на ред ни раз ред.

3. Да сам ја учи тељ...— уче ни ци у уло зи „учи те ља“: ин сце на ци је „ча са“ у раз ли чи тим

по став ка ма на пред лог уче ни ка;— ко мен та ри „ча со ва“ у опу ште ној ат мос фе ри;— до кра ја ча са: слу ша ње по год не/при год не му зи ке (из еди ци је

CD ПГП – РТС – из во ђе ње деч јег хо ра).

Та квим или ње му слич ним опе ра тив ним пла ни ра њем об у хва ће-ни су сви про грам ски са др жа ји ко ји се ре а ли зу ју у дру гом по лу го ди-шту, од но сно нај ве ћи део са др жа ја ко ји чи не струк ту ру уџ бе ни ка. Пре о ста ли део, као сло бо дан аутор ски при ступ, мо же се ин те гри са ти у пред ло же ну кон цеп ци ју као до пу на во де ћих ме то дич ких за ми сли. Али и не мо ра, што за ви си од сло бод не учи те ље ве про це не по тре ба и це лис ход но сти да тог на став ног тре нут ка.

Та ко ђе, на сто ја ло се да се та квим при сту пом пред ви де нај ва жни-ји ви до ви уче нич ких са мо стал них и ства ра лач ких ак тив но сти ко је у са од но сној спре зи са ин вен тив ним под сти ца њи ма и усме ре њи ма учи-те ља обез бе ђу је ви со ке на став не до ме те за ко је се упор но за ла же са-вре ме на ме то ди ка на ста ве овог во де ћег основ но школ ског пред ме та.

Че га не ма у та квом пла ни ра њу про грам ских са др жа ја? Из о ста-вље на је пре ва зи ђе на пе да го шко-ди дак тич ка тер ми но ло ги ја, фор ма-ли стич ка ти пи за ци ја ча со ва на „об ра де“, „утвр ђи ва ња“, „об на вља ња“, „си сте ма ти зо ва ња“ и сл.; али су прог на не и сте рил не „ра ди о ни це“, „еду ка тив ни цир ку си“ и слич не па ра ме то дич ке из ми шљо ти не за нео-збиљ ну и бес ко ри сну за ба ву нај мла ђих уче ни ка.16

16 На став на прак са ће убр зо по ка за ти, као што је и ва зда по ка зи ва ла, да уме да од-стра ни ко ров из жи та! Ауто ру овог при руч ни ка оста је да се то ме искре но на да, а за до бро бит сто ти нак хи ља да ма ли ша на ко ји сва ког сеп тем бра ула зе на вра та на ших шко ла.

67

3. 3. 2. Ре а ли зо ва ње пла нова рада

Прак тич но оства ре ње та ко пла ни ра не пред мет не гра ђе у на став-ним као и у ван школ ским окол но сти ма има ло би по у зда на упо ри шта и под сти цај на ис хо ди шта за број не и ра зно вр сне то ко ве ства ра лач ке на ста ве у нај бо љем зна че њу те од ред ни це. Исто вре ме но, то је и нај-при ме ре ни ји на чин да се по ка же и до ка же у ко јој ме ри по сто ји нео п-ход но са од но сно ко ре спон ди ра ње из ме ђу ме то до ло шке и ме то дич ке те о ри је и на став не прак се. Јер, све до ци смо ди на мич ног и у до број ме-ри ва ља ног раз во ја и усме ра ва ња на став не те о ри је, да ка ко за сно ва не на за ма шном ис ку ству ње них тво ра ца, об зна ње не у број ној уџ бе нич-кој и при руч нич кој ли те ра ту ри и струч ној и на уч ној пе ри о ди ци. На-жа лост, мо ра се исто та ко при зна ти да у на став ној прак си, и по ред то га што она у зна чај ним сво јим сег мен ти ма успе шно оства ру је пре-по зна тљи ва сме ра ња ме то ди ке са вре ме не на ста ве књи жев но сти и је-зи ка, још увек има ре ци ди ва за ста ре ле и у мно го че му пре ва зи ђе не ме то до ло ги је, што ства ра про стор за де ла ње са мо зва них „ино ва то ра“ на ина че осе тљи вом и про стра ном те ре ну ср би сти ке, ко ји пре ко не ка-квих сво јих про во ка тив них „еду ка тив них ра ди о ни ца“ ме ђу ср би сте уно се по мет њу и за пи та ност, а сво је не струч не им про ви за ци је про мо-ви шу у „кре а тив ност“ нај ви шег ран га.17 Из тих и њи ма срод них раз ло-га до бро је да се учи тељ под се ти да ме то до ло ги ја и ме то ди ка са вре ме-не на ста ве овог пред ме та већ ско ро че тр де сет го ди на вр ло по у зда но, пре по зна тљи во и про ве ре но у кор пус сво јих број них и ра зно вр сних ис тра жи ва ња угра ђу је упра во ства ра лач ке, про блем ске и под сти цај не при ла зе свим ре ле вант ним пи та њи ма ове на ста ве.18 Јед но став ним уви дом у то ка ко тај за ма шни број на уч них и струч них пу бли ка ци ја ре ша ва кључ на пи та ња ове на ста ве – раз ре ши ће и сво је ди ле ме и осна-жи ти соп стве на на сто ја ња да свој од го во ран на став нич ки по сао у све-му и у нај ве ћој ме ри ва ља но оба вља.

17 Ви де ти по ле ми ку ко ја је во ђе на о то ме у не ко ли ким бро је ви ма ча со пи са „Школ ски час срп ског је зи ка и књи жев но сти“ (1–2/98, 3/98, 4/98, 1–2/99, 3/99), ко ја је за тим на ста вље на у но вом ча со пи су – „Ме то дика са вре ме не на ста ве књи жев но сти и срп-ског је зи ка“.18 Ра чу на мо на раз у ме ва ње нај ве ћег бро ја учи те ља да не ће про ту ма чи ти као не скро-ман гест ако се и ов де по ме ну ма кар и име на оних ме то ди ча ра ко ји су нај ве ћи део сво је рад не енер ги је усме ри ли упра во на уте ме ље ње ове на уч но-на став не ди сци пли-не и ко ји су до при не ли (а, Бо гу хва ла, мно ги од њих још увек до при но се) да она трај но за по сед не ме сто у укуп ној на ста ви, ко је јој по зна ча ју с пра вом и при па да: М. Ни ко лић, П. Илић, М. Вуч ко вић, В. Ми ла то вић, М. Ан дрић, Љ. Ба јић, Р. Цви је тић, Ж. Ба бић и др.

68

А ва ља ност уисти ну ства ра лач ке на ста ве мо же се, ма кар и де ли-мич но, по ка за ти на при ме ру гру пи са них ча со ва око тек ста Зец и вук Т. Слав ко ви ћа у вре мен ском окви ру од јед не сед ми це. Очи то је да су у та ко пла ни ра ном сед мич ном ци клу су ча со ва об је ди ње ни зах те ви из сва три основ на пред мет на под руч ја: књи жев но сти (чи та ње и ту ма че-ње тек ста, ве жбе у пра вил ном, ло гич ком чи та њу по зна тог тек ста, чи-та њу по уло га ма), је зи ка (уоча ва ње и обра зла га ње основ них вр ста ре-че ни ца, ана ли за глав них де ло ва ре че ни це, са мо стал но пи са ње ре че-ни це и пра вил на упо тре ба од го ва ра ју ћих пра во пи сних зна ко ва и ве-ли ког по чет ног сло ва) и је зич ке кул ту ре (пре при ча ва ње, при ча ње, опи си ва ње, лек сич ке и син так сич ке ве жбе, са мо стал но пи са ње кра ћег са ста ва, ка зи ва ње на па мет на у че них тек сто ва), али је оства ре но и осми шље но по ве зи ва ње тих са др жа ја са сцен ском умет но шћу (по зо-ри штем и фил мом), ко ја је у ова квој по став ци у функ ци ји и срод не и гра нич не на став не обла сти, али и са ли ков ном и му зич ком кул ту ром на пла ну уоби ча је не ко ре ла ци је.19

1. Под ра зу ме ва се да је учи тељ бла го вре ме но, под сти цај но и усме ри вач ки при пре мио сво је уче ни ке и за пр ви час из та ко за ми шље-ног сед мич ног ци клу са ча со ва, мо ти ви шу ћи их, пре све га, да код ку ће про чи та ју текст из Читанке, али и пра те ћи текст из тзв. ме то дич ке апа ра ту ре, да раз ми сле о ње го вом са др жа ју и да се при пре ме да о ње-му го во ре на ча су, као и да при ча ју о сво јим до жи вља ји ма и до га ђа ји ма ве за ним за жи во ти ње.

Прет ход на усме ре ња и мо ти ви са ња мо гу би ти и ова ква:

– Про на ђи у сво јој Чи тан ци текст Зец и вук (по слу жи се са др-жа јем књи ге!) и па жљи во га и ра до зна ло чи тај. Из не на ди ћеш се ка да са знаш шта је ис при чао ње гов пи сац То ма Слав ко вић!

– Он ће те и на сме ја ти али по зва ти и да раз ми слиш:

За што је ју на ци ма ове сво је при че од ре дио та кве уло ге? Шта је ти ме по сти гао? – При пре ми се да свој до жи вљај при че убе дљи во и ре-чи то обра зло жиш на ча су!

– Спре ми се да ле по ка зу јеш и о не ком свом за ни мљи вом (нео бич-ном, при јат ном, сме шном, не при јат ном) до жи вља ју у су сре ту са жи во-ти њом. То мо же би ти и до га ђај из при че ко ју ти је не ко дру ги ка зи вао. А мо жеш при ча ти и о свом оми ље ном ју на ку из цр та них филмова.

19 На став на ре а ли за ци ја та ко за ми шље не по став ке у оку пља њу и са од но сном по ве-зи ва њу ме ђу по друч них и ме ђу пред мет них са др жа ја по дра зу ме ва аде кват но ме то-дич ко обра зло же ње, а што је у ова квим вре мен ским/про стор ним окол но сти ма не-из во дљи во. Би ће, за то по ну ђен услов но при хва тљив при ступ.

69

– По тру ди се да сми слиш и сво ја пи та ња ко ја ћеш по ста ви ти на ча су! И она тре ба да бу ду за ни мљи ва и да под сти чу на раз ми шља-ње. А мо гу да бу ду и та ква да на во де на смех и при јат но рас по ло же ње тво јих дру го ва у раз ре ду.

Ме то дич ки је оправ да но да у на став ним окол но сти ма, у на че лу, чи та њу и ту ма че њу тек ста прет хо ди усме но при ча ње о до жи вља ји ма или до га ђа ји ма ко ји су те мат ски бли ски те ма ти ци да то га тек ста. И то је до бро. Ни је до бро ако је под сти ца ње и мо ти ви са ње уче ни ка на тај об лик је зич ког из ра жа ва ња сте ре о ти пан, ако се по сва ку це ну и пре-чим пу тем же ли оства ре ње ко ре ла тив них ве за са на ста вом при ро де и дру штва (пи та њи ма ти па: Ка ко де ли мо жи во ти ње? Ко је су до ма ће? На број те ди вље! За што се та ко зо ву? и сл.). Јер, на сва ко од тих и њи ма слич них пи та ња мо гућ је са мо је дан од го вор, да кле у прин ци пу, сва ки уче ник сми шља исти од го вор. Ако је, пак, мо ти ви са ње и под-сти ца ње уче ни ка на ин ди ви ду алан и ства ра лач ки од нос пре ма да тој те ми осми шљен али и про блем ски у од го ва ра ју ћој ме ри, он да на са мо јед но усме ре ње (ти па: Се ти те се не ког свог до жи вља ја / до га ђа ја / су-сре та / сна / са ња ре ња ве за ног за жи во ти њу, па по ка жи те да вам је тај су срет био из не на дан / за ни мљив / нео би чан / при ја тан / не при-ја тан / ту жан / сме шан / ве сео / не за бо ра ван...) – мо же се оче ки ва ти мал те не оно ли ко раз ли чи тих, ре чи тих и це ло ви тих ка зи ва ња ко-ли ко има и уче ни ка у раз ре ду!

Во де ћу уло гу у об је ди ња ва њу ме ђу по друч них са др жа ја на пр вом на став ном ча су у пред ло же ној ску пи ни на став них ча со ва сва ка ко има текст, од но сно ње го во ви ше стру ко чи та ње и ту ма че ње. Текст, по пра-ви лу, чи та пр во учи тељ и то у це ли ни, во де ћи при том ра чу на да то у нај ве ћој ме ри бу де из ра жај но (ле по, умет нич ко, ин тер пре та тив но), јер је у дво стру кој функ ци ји: да по ја ча уче нич ки до жи вљај тек ста пред раз-го вор о ње му и да бу де узор, под сти цај и усме ре ње уче ни ци ма за њи хо-во ка сни је уве жба ва ње чи та ња тек ста (по де ло ви ма и у це ли ни). На овом уз ра сном ни воу те шко је го во ри ти о ту ма че њу/про у ча ва њу/ана-ли зи тек ста, те се и тзв. раз го вор о тек сту, у прин ци пу, сво ди на про ве-ру уче нич ког до жи вља ја и раз у ме ва ња ње го вих основ них структурних чи ни ла ца (до га ђај, ли ко ви, вре ме, ме сто, узро ци, по сле ди це, по ступ ци, осе ћа ња, рас по ло же ња, функ ци о нал ни пој мо ви и др.).

Мо же се ре ћи да је текст на овом по чет ном школ ском ни воу још увек у функ ци ји уве жба ва ња ло гич ког чи та ња јер је оно и при мар ни на став ни за да так и у овом на став ном пе ри о ду (дру го по лу го ди ште). Али, бри гу о ва ља ном овла да ва њу до брог чи та ња као трај ног уме ња не тре ба учи тељ сам да пре у зи ма. До бро је да по сте пе но, си сте ма тич но и

70

из над све га под сти цај но усме ра ва и мо ти ви ше чи тав уче нич ки ко лек-тив не са мо да па жљи во са слу ша чи та ча, не го и да за па жа ва ља ност и не до стат ке ње го вог чи та ња, и да их по том са оп шти и убе дљи во обра-зло жи. Та прет ход на учи те ље ва упо зо ре ња мо гу би ти и ова ква:

– Па жљи во пра ти те ка ко чи та ваш друг/дру га ри ца. За па жај-

те шта је у том чи та њу ва ља но, али пам ти те и оно што ни је до бро

про чи та но. – Се ти те се, чи та ње тре ба да бу де ја сно / раз го вет но /

ра зу мљи во, до вољ но гла сно. – Ка да тре ба за ста ти / на пра ви ти па у-

зу? Ка ко се чи та ју упит не ре че ни це? Ка ко ће мо у чи та њу пре по зна ти

уз вич ну ре че ни цу?

Обич но се сма тра да уче ник овог уз ра ста ни је до ра стао да ра зло-жно, убе дљи во и објек тив но вред ну је на став не до ма ша је сво јих вр-шња ка. Та кво убе ђе ње је у осно ви по гре шно. Јер, ако учи тељ у при сту-пу овом про бле му по ка же ка ко се он ре ша ва, то ће уче ни ци спон та но при хва ти ти као узор, а за тим ће на сва ком на ред ном ча су уве жба ва ња чи та ња све си гур ни је и све са др жај ни је, уз то и кри тич ки и не при стра-сно, про це њи ва ти вред но сти и не до стат ке та квог чи та ња. То је ег закт-но до ка за ла и на став на прак са.20 Би ла је ја сно уоч љи ва раз ли ка из ме ђу оде ље ња у ко ји ма су уче ни ци већ овла да ли уме ћем уза јам ног вред но-ва ња чи та ња од оних ко ји ма је та ква на став на ак тив ност би ла не по-зна та. Али, исто та ко, ови дру ги су вр ло бр зо и од го вор но схва ти ли шта се од њих тра жи, па су и са ми у вред но ва њу чи та ња ви де ли мо гућ-ност да се до ка жу и по ка жу шта зна ју о овој на став ној оба ве зи.

Текст Зец и вук је из ра зи то ша љи вог ка рак те ра, у ко ме до ми ни ра вр ло ре чит ди ја лог ак те ра до га ђа ја у нео бич ним и нео че ки ва ним уло-га ма. Чи та њем ва ља ин то на ци о но до ча ра ти, по ред уоби ча је ног мир-ног ка зи ва ња при по ве да ча (ја чи ном, тем пом и ин то на ци јом при род-но га гла са чи та ча), још и упор но, до след но и до ста убе дљи во али ипак ко мич но упи ња ње зе ца да у уло зи над ре ђе ног уче сни ка ди ја ло га пре-стра ше ном ву ку уте ра страх у ко сти (ис ку сан чи тач ће и гла сов но осна жи ти ко мич ну си ту а ци ју по вре ме ним „ис кли зну ћи ма“ из ве штач-ки му ти ра но га гла са зе ца ко ји на сту па као да је у нај ма њу ру ку вук), као и на вод но сне би ва ње и при ста ја ње на све „упла ше ног“ и за те че ног ву ка (уз од го ва ра ју ћа ин то на ци о на ва ри ра ња ра ди по сти за ња ко мич-них ефе ка та). По себ ну па жњу ва ља обра ти ти на упит не и уз вич не ре-пли ке у ди ја ло гу, од но сно на ин то на ци ју, ја чи ну и ви си ну гла са у из го-во ру та квих ре че ни ца.

20 Реч је, пре све га, о на став ној прак си сту де на та у ве жба о ни ци, али и о сва ко днев ној на ста ви у 1. раз ре ду.

71

Вред но ва њем чи та ња де ло ва тек ста, ко ји пред ста вља ју за о кру-же ну са др жин ско-стил ску це ли ну, евен ту ал ним по но вље ним чи та њем по је ди них де ло ва (у функ ци ји ко рек тив ног чи та ња), као и по себ ним ис ти ца њем уло ге оба ве штај них, упит них и уз вич них ре че ни ца у ди ја-ло гу – уче ни ци се спон та но и функ ци о нал но уво де у раз ма тра ње гра-ма тич ких и пра во пи сних по јав но сти ко је при па да ју је зич ком под руч-ју. А вре ме је и да не што на пи шу.

Сва ко раз ма тра ње је зич ких по јав но сти ва ља за сни ва ти на узор-ном тек сту (не и ис кљу чи во на књи жев ном) у ком се, по при ро ди ства-ри, оне и нај ре пре зен та тив ни је оства ру ју сво јом гра ма тич ком и пра-во пи сном за ко ни то шћу у зна чењ ској и стил ској функ ци ји је зи ка као нај са вр ше ни јег сред ства ко му ни ци ра ња. У на че лу, и по себ но у мла ђим раз ре ди ма основ не шко ле, ме то дич ки при ступ је зич ким пи та њи ма ва ља оства ри ва ти кроз три гра да циј ски ус по ста вље на са од но сна по-ступ ка: уоча ва ње/от кри ва ње је зич ке по ја ве (обе ле жа ва њем/озна ча ва-њем у да том тек сту), обра зла га ње ње не гра ма тич ке и пра во пи сне стан дард но сти (уче нич ко сло бод но и ин ди ви ду ал но за кљу чи ва ње о зна че њу и функ ци ји та кве је зич ке по ја ве) и ства ра лач ка при ме на/сло-бод на и ин ди ви ду ал на ње на упо тре ба у го во ру и пи са њу (ве жба ња ко-ја ће по ка за ти сте пен усво је но сти да те је зич ке по ја ве и уме ће ње не функ ци о нал не упо тре бе у је зи ку као ко му ни ка циј ском си сте му).

Уче ни ци са мо стал но уоча ва ју све три вр сте ре че ни це, гла сно их чи та ју, нај бо љи при ме ри се за пи су ју на та бли (– На јед ној шум ској ста зи срет ну се вук и зец. – Је ли, мом че, шта тра жиш ов де? – Го во ри од мах, или ћу ти иш чу па ти уши!), обра зла жу њи хо во зна че ње и функ ци ју у је зич ком кон тек сту, на чин пра во пи сне упо тре бе, а за тим ин ди ви ду ал но пи шу у сво јим све ска ма ре че ни це о зе цу и ву ку, а по том и о не кој сво јој оми ље ној жи во ти њи. При том, ва ља пред ви де ти оп ти-мал но вре ме за ту ак тив ност, а до бро је ако се стиг не да се по ко ја уче-нич ка ре че ни ца про чи та и про ко мен та ри ше, а евен ту ал но и за пи ше на та бли.21

Уче ни ци су, да кле, и овом при ли ком, тј. и на овом ча су – го во ри-ли, чи та ли и пи са ли, а учи тељ је ме то дич ки осми шље но и вр ло функ-ци о нал но об у хва тио чак че ти ри пред мет на под руч ја: уса вр ша ва ње и уна пре ђи ва ње чи та ња и пи са ња, књи жев ност, је зик и је зич ку кул ту ру. А то ће би ти оства ре но, у по треб ној ме ри, и у на ред ним ча со ви ма у окви ру на зна че ног сед мич ног ци клу са.

21 Под ра зу ме ва се да се за вр шни део ча са ко ри сти за при пре ма ње уче ни ка за на ред-ни час.

72

2. И на на ред ном ча су уче ни ци ће го во ри ти, чи та ти и пи са ти по-во дом истог тек ста, а на пла ну ме ђу по друч них об је ди ња ва ња са др жа-ја и са план ским усме ре њем на сцен ску умет ност у функ ци ји ме ђу-пред мет ног по ве зи ва ња. Сло бод но пре при ча ва ње фа бу ле тек ста са мо гућ но шћу про ме не улогâ ак терâ у да том до га ђа ју пред ста вља у из-ве сној ме ри уче нич ко ства ра ла штво под стак ну то по зна тим тек стом. Сва ко пре при ча ва ње та ко ђе тре ба вред но ва ти/про це њи ва ти (ис ти ца-њем до брих стра на го во ре ња и ука зи ва њем на ње го ве не до стат ке). Чи та ње по уло га ма оба вља се у раз ли чи тим по став ка ма и уз оба ве зно кри тич ко про це њи ва ње и ства ра ње так ми чар ске ат мос фе ре, при че му во де ћу уло гу ва ља пре пу сти ти са мим уче ни ци ма. Раз го вор о сцен ском им про ви зо ва њу, за сно ван на при хва тљи вим пред ло зи ма, ме ђу соб ном раз у ме ва њу и по што ва њу лич но сти и основ них прин ци па кул ту ре го-во ра али и слу ша ња – тре ба да об у хва ти основ не чи ни о це бу ду ће сцен-ске по став ке овог тек ста: Ко ће би ти ко ор ди на тор свих ак тив но сти (у уло зи ре ди те ља) а ко глум ци (у раз ли чи тим по став ка ма и уло га ма)? Мо гу ли и де вој чи це би ти у уло зи ву ка? Ка ко и од ког ма те ри ја ла на-пра ви ти ма ске за глав не ју на ке? Чи ме де ко ри са ти „по зор ни цу“ (део учи о ни це)? итд. За вр шни део ча са ис ко ри сти ће се за ко лек тив но дра-ма ти зо ва ње тек ста (при че му ће учи тељ има ти во де ћу уло гу због уз ра-сних мо гућ но сти сво јих уче ни ка) и за пи си ва ње дра ма ти за ци је у све-ске ра ди уче ња уло га на па мет. Та ко ђе, по треб но вре ме пла ни ра но је и за при пре ма ње на ред ног ча са.

3. Сре ди шњи час (тре ћи по ре ду) у та ко об је ди ње ној и по ве за ној по став ци, по при ро ди ства ри, тре ба да пред ста вља ди на мич ки вр ху-нац, оства рен ра зно вр сним, ис тра жи вач ким и ства ра лач ким при сту-пом уче ни ка да тој на став ној пред мет но сти. И у ње му се у нај ве ћој ме-ри оства ру ју по ме ну та са од но сна и вр ло функ ци о нал на гру пи са ња срод них али ра зно вр сних на став них са др жа ја и уче ни ко вих ак тив но-сти на ча су, као и у ван школ ским окол но сти ма.

По тре ба за стал ним, си сте ма тич ним и од го ва ра ју ћим при пре ма-њем уче ни ка за час ов де по себ но до ла зи до из ра жа ја. Ка ко ће на овом ча су, опет, уче ни ци и чи та ти (сло бо дан из бор тек сто ва о ву ку или зе цу) и го во ри ти у усме ној фор ми (пре при ча ва ње, при ча ње, опи си ва ње, та-ко ђе на осно ву ин ди ви ду ал ног при сту па) и пи са ти (лек сич ка и син так-сич ка ве жба) – то и усме ра ва ње и мо ти ви са ње уче ни ка да се са ми при-пре ме за час тре ба да бу де под сти цај но и ства ра лач ко у ме ри у ко јој је то оства ри во на овом уз ра сном ни воу. Исто та ко, а има ју ћи све то у ви-ду, до бро је пред ви де ти и ди фе рен ци ра на за ду же ња на раз ли чи тим ни-во и ма по те жи ни. На при мер, сла би је чи та че упу ти ти на по зна те ба сне

73

(Зец и кор ња ча, Вук и јаг ње) и тра жи ти да се при пре ме за чи та ње њи-хо вих тек сто ва на ча су. Од уче ни ка ко ји има ју из ве сне про бле ме у пре-при ча ва њу фа бу ле зах те ва ти да ве жба ју овај го вор ни об лик на при ме-ру бај ке Цр вен ка па или не ког цр та ног фил ма о Ду шку Ду го у шку, па да се по ка жу на ча су. Про сеч ни уче ни ци мо гу да раз ми сле о то ме ка ко ће при ча ти о не кој оми ље ној жи во ти њи, мо жда и на осно ву ка зи ва ња ло-ва ца, а они нај бо љи ва ља да по ка жу уме ју ли да опи шу свог кућ ног љу-бим ца (ако га има ју) или би ло ко ју жи во ти њу из свог жи вот ног окру же-ња, а мо гу, пре ма мо гућ но сти ма, да го во ре и о цр та ној вер зи ји му зич ке бај ке Пе ћа и вук Сер ге ја Про ко фје ва. Сви, пак, тре ба да при ку пе што ви ше ре чи, из ра за, ре че ни ца, по сло ви ца, за го нет ки, бр за ли ца и сл. у ко ји ма се по ми њу, пре све га, вук и зец али и мно га дру га њи ма зна на „дра га ство ре ња“ из ша ро ли ког жи во тињ ског све та. Да ка ко, по моћ у то ме све му ва ља да по тра же и од сво јих ста ри јих уку ћа на.

Уве жба ва ње чи та ња, као и основ них об ли ка је зич ке кул ту ре би-ће ви ше у функ ци ји про ду бљи ва ња и про ши ри ва ња већ сте че ног уче-нич ког ис ку ства у овла да ва њу тех ни ком пра вил ног и ло гич ког чи та ња тек сто ва о по зна тим ју на ци ма из њи хо ве, до ду ше скром не лек ти ре, као и да љег уса вр ша ва ња кул ту ре усме ног из ра жа ва ња. По себ ну те-жњу, као зна чај ном сег мен ту те кул ту ре, ва ља по све ти ти на ви ка ва њу уче ни ка на па жљи во слу ша ње оних ко ји го во ре, те на кри тич ко али до бро на мер но про це њи ва ње оно га што су ови са оп шти ли. Или, дру-гим ре чи ма, уче ни ци тре ба да стек ну трај ну на ви ку али и уме ње да ме ђу соб но вред ну ју сва ку сво ју ак тив ност, па и го вор ну, кад год је уче-нич ко је зич ко ис по ља ва ње оства ре но у фор ми за о кру же не са др жин-ско-стил ске це ли не.22 Та ква уче нич ка ак тив ност је од ви ше стру ког зна ча ја: нај пре, оства ру је се пре ко по треб на рад на ат мос фе ра за сно ва-на на кон цен три са ном пра ће њу свих ак тив но сти у раз ре ду; не гу је се, да ље, и уса вр ша ва кул ту ра па жљи вог слу ша ња и ува жа ва ња са го вор-ни ка/уче сни ка у раз го во ру; за тим, сти чу се на ви ке и уте ме љу је са зна-ње да сва ка из го во ре на реч под ле же су ду оних ко ји ма је упу ће на, па се о њој мо ра во ди ти стал на и по себ на бри га; ко нач но, то ме ђу соб но уче-нич ко про су ђи ва ње и про це њи ва ње на став них до ма ша ја угра ђу је се у за вр шне оце не сва ког од њих по на о соб. И још не што, са ста но ви шта ме то ди ке са вре ме не на ста ве књи жев но сти и је зи ка, не и ма ње ва жно:

22 Да ни је, на жа лост, увек та ко и сву где у на шој на став ној прак си по твр ђу је чи ње-ни ца да уче ни ци, на кон што је не ко из раз ре да чи тао, или го во рио, или про чи тао на пи са но, ди жу ру ке и тра же да то исто ра де, уме сто да прет ход но ма кар про ко мен-та ри шу то што су чу ли. За кљу чак је ја сан: ни су сте кли на ви ке о ко ји ма је реч јер им је та кав на чин ак ти ви ра ња не по знат!

74

та квим при сту пом ства ра ју се нај ши ре мо гућ но сти уче нич ког сло бод-ног, ис тра жи вач ког, кри тич ког и ства ра лач ког ак ти ви ра ња и у под-руч ју је зич ке кул ту ре као зна чај ног ин те гра ци о ног чи ни о ца укуп не на ста ве овог во де ћег основ но школ ског пред ме та.

Је зич ка кул ту ра на ших нај мла ђих уче ни ка уте ме љу је се, да ка ко, на по ме ну тим основ ним вр ста ма ко му ни ци ра ња. Али, за све стра но, си сте ма тич но и по у зда но бо га ће ње уче нич ког реч ни ка од знат не су ва жно сти и број не је зич ке ве жбе, а по себ но лек сич ке и син так сич ке. По при ро ди ства ри, оне има ју под ре ђе ну уло гу у си сте му ова квих гру-пи са ња, по ве зи ва ња и функ ци о нал ног об је ди ња ва ња са др жа ја из раз-ли чи тих под руч ја, и то пре све га у од но су на књи жев ни текст, но овај ско ро увек пред ста вља не за о би ла зни под сти цај упра во за вр ло са др-жај на и ства ра лач ка тра га ња за лек се ма ма и њи хо вим сми сле ним ве-за ма у од го ва ра ју ћим је зич ким кон струк ци ја ма – син таг ма ма, из ра зи-ма и ре че ни ца ма.

То се, за пра во, мо же убе дљи во по ка за ти на ова квом ча су. Тра га-ње за ре чи ма и ре че ни ца ма, по кре ну то ини ци јал ним при ме ри ма из тек ста (зец, вук, миш, на ко стре ши ти се, на гла вач ке) и оста лих по зна-тих са др жа ја ко ји су прет ход но раз ма тра ни (Цр вен ка па, Ду шко Ду го у-шко) мо же да от поч не, на при мер, гра ђе њем сло же ни ца:

Ду го у шко, бр зо ног, ду го ног, оштро вид, оштро у ман, би љо јед, ву-ко длак, кр во пи ја, кр во ло чан, ме со ждер, слат ко ре чив, зло у по тре би ти, Цр вен ка па, ра но ра ни лац, зна ти же љан, ра до знао, до бро на ме ран, пра-во вре ме но...

Зах те ви се, за тим, по ве ћа ва ју да би ис тра жи ва ње по ста ло за ни-мљи во и ства ра лач ко. Нај пре се тра га за уста ље ним по ре ђе њи ма ко-ја су оп ште по зна та фра зе о ло ги ја на род ног усме ног го во ра, а у ко ја је угра ђе но огром но жи вот но ис ку ство чо ве ко во у до ди ру са жи во ти-ња ма:

пла шљив/брз/ска че као зец; гла дан/стра шан/су ров/ур ла/за ви-ја/мр шав као вук; лу кав/до се тљив/до ви тљив као ли си ца; ве ран/гла-дан/жи ви као пас; уми љат/чист/при кра да се као мач ка; твр до глав као ма га рац; упо ран као ма зга; из др жљив као коњ; ву че/рин та/те гли као во; не жан/не вин као јаг ње; спор као кор ња ча/пуж; ћу ти/пли ва као ри ба; бр бља/по на вља као па па гај; те жак/тром/огро ман као слон; јак/сна жан као бик; пе ва као сла вуј; пр љав као сви ња; на кин ђу рен/оки-ћен/ше пу ри се као па ун; во ле се као го лу бо ви; сва ђа ју се као врап ци; вре дан/мар љив као мрав/пче ла; црн као га вран/вра на/чав ка; му мла/гун ђа/мр мља као ме двед; цр вен као рак; љут као стр шљен; ши шти/сик ће/ви ју га/уви ја се као зми ја; ге га/кла ти се као пат ка; не жан/сла-

75

ба шан као ла не; пла шљив/не по вер љив као ср на; ви так као га зе ла; до-са дан, не сно сан/не под но шљив као му ва; лак/си тан као ко ма рац...

На рав но, под ра зу ме ва се да мно ге од тих је зич ких кон струк ци ја ни су са став ни део уче нич ког ак тив ног реч ни ка, па је нео п ход но да се, упо ре до са из на ла же њем, об ја шња ва и њи хо ва функ ци ја у го вор ном кон тек сту. То по себ но ва жи за ме та фо рич ку упо тре бу ре чи и из ра зе ко ји ма је зна чењ ска де тер ми нан та, та ко ђе, не ка бит на осо би на да те жи во ти ње:

Цар жи во ти ња, го спо дар ви си на, око со ко ло во, цр на ов ца, бе ла вра на, три на е сто пра се, вук у јаг ње ћој ко жи, зец, ли си ца, ма га рац, зми ја, ку ка ви ца...

Уче ни ци ма овог уз ра ста по себ но су за ни мљи ве и под сти цај не бр за ли це, за го нет ке и по сло ви це:

Сва ка свра ка ска ка на два кра ка.Врц вра бац па пра во на по пов по кро вац.Че ти ри чав чи ћа на чун чи ћу чу че ћи ћи ју чу.

Ко сма то је звер ни је, за ви ја вук ни је, а све ла је пас ни је. (куч ка)

Са мар но си кљу се ни је, ро ге има ко за ни је. (пуж)Ско чи ср на иза тр на, где се сви ла ту и не ста ла. (вар ни ца)Цр вен ја рац по ко ша ри ска че. (је зик)Зми ја ши че кроз ши бљи че, за њом се ме ће ју нач ко пле ће.

(ко сач и ко са)Ко ва зда ку ка, а не во ља му ни је? (ку ка ви ца)

Ми о ву ку, а вук на вра та.Вук дла ку ме ња, али ћуд ни ка ко.Ко се ов цом учи ни, кур ја ци га по је ду.На ву ка по ви ка, а ли си це ме со по је ду.Кад идеш ву ку у го сте, по ве ди и пса са со бом.И вук сит и ов це на бро ју – то не мо же би ти.Спре ми ли ра жањ за зе ца, а он још у шу ми.Где мач ке не ма, ту ми ше ви ко ло во де.Сва ка пти ца сво ме ја ту ле ти.Ако ко за ла же, рог не ла же23.Бо ље вра бац у ру ци но го луб на гра ни.

23 Вук је бележио и такозване пословице – причалице, односно такве народне творевине у којима је пословица поента каквог занимљивог и најчешће хуморно интонираног догађаја. Учитељ треба да познаје те околности, те да их ваљано протумачи својим ученицима.

76

Бо ље је сво је ја је не го ту ђа ко кош.Сре бр но се дло не чи ни до бра ко ња.Ко га су зми је ује да ле и гу ште ра се бо ји.Пу сти пра се на праг, оно ће и у ку ћу.Ко ја ко кош мно го ко ко ће, ма ло ја ја но си.Ри ба ри бу, а ри бар обе.У се и у сво је кљу се.Ја че се ло од ме две да.Мач ки је до игре, а ми шу до пла ча.

У окви ру, пак, та квог или ње му слич ног из бо ра је зич ких кон-струк ци ја учи тељ ће раз ма тра ти оне при ме ре ко ји нај ви ше за о ку пља ју уче нич ку па жњу, од но сно ко ји их све стра но мо ти ви шу да је зи ку при-ла зе ра до зна ло, ак тив но и ства ра лач ки. Исто та ко, про це ни ће да ли уче нич ко ин те ре со ва ње овом при ли ком тре ба да усме ри и на биљ ни свет, а по во дом жи во ти ња, или ће то оста ви ти за не ки дру ги по го дан на став ни кон текст: зеч је уши, зеч ја ша па, ву чи на/лу пи на, ли сич ји реп, сло но во уво, је лен ски ро го ви, де бе ла ко ка, го ве ђе че ло, миш је уши...(перене); ор ло ви нок ти, па сје гро жђе, меч ја ле ска, ме две ђе гро жђе, па-сја дре њи на, ко ко ши је гро жђе, па сја ру жа, па сја ле ска...(жбу ње); пан-те ров ка, му ха ра, је ле но во уво, кра ва ра, ли си чар ка, ов чје ви ме, па сји вр гањ, ко зја ла бр да, је жић, пу же ви ца, кор ња ча, змиј ска гљи ва, ко за ра, во лов ска је тра, во лов ски је зик, ср ња ча, ву ко во ме со, зми ја ра, ме две да-ра, вуч ји хле бац, кра вљи ро жић, ко зјак, ... (пе чур ке/гљи ве).

У на став ној прак си нај ви ши до ме ти по сти жу се он да ка да се лек-сич ка ве жба ња спон та но и осми шље но пре тво ре у син так сич ка ко ја нај ре чи ти је пру жа ју увид у сте пен уче нич ке оспо со бље но сти не са мо да уоча ва, пре по зна је и обра зла же да ту је зич ку по ја ву, не го да је и функ ци о нал но упо тре би у ре че ни ци као основ ној је зич кој, од но сно ко му ни ка циј ској је ди ни ци. За то овај део ча са ва ља по све ти ти уче нич-ком са мо стал ном пи са њу ре че ни ца.24 Усме ре ња мо гу би ти и ова ква:

– Са да ће те пи са ти ре че ни це. Не ка сва ко на пи ше не ко ли ко ре-че ни ца о не ким жи во ти ња ма ко је смо по ме ну ли. – Би ће до бро ако ме ђу ва шим ре че ни ца ма има и упит них и уз вич них. Не мој те за бо ра ви ти да иза та квих ре че ни ца ста ви те од го ва ра ју ћи пра во пи сни знак. – Во-ди те ра чу на и о то ме ка да ће те упо тре би ти/на пи са ти ве ли ко по-чет но сло во. – Ако вам је лак ше, у ре че ни ца ма мо же те да по ме не те зе ца и ву ка, али и би ло ко ју оми ље ну жи во ти њу. – Пи ши те чит ко, ле-

24 Тре ба из бе га ва ти зах тев да сви уче ни ци за исто вре ме пи шу од ре ђен број (два, три, пет итд.) ре че ни ца. Бо ље је ре ћи „не ко ли ко ре че ни ца“, па ће сва ко пи са ти пре ма сво јим мо гућ но сти ма, али рас те ре ћен стра ха да не ће сти ћи да по стиг не оно што се тра жи од ње га. Јер, бо ља је и јед на до бра ре че ни ца не го ви ше ло ших!

77

по, без жур бе, па ће мо по сле чи та ти ре че ни це по ва шем из бо ру и раз-го ва ра ће мо о њи ма. – Би ће те оба ве ште ни ка да пи са ње тре ба да при-ве де те кра ју и сл.

За вр шни део ча са, ка ко је по ме ну то, ко ри сти се за чи та ње и вред-но ва ње уче нич ких ре че ни ца. Пре ма по тре би и рас по ло жи вом вре ме-ну, не ке од њих мо гу се за пи са ти и на та бли. Та ко ђе, уче ни ке ва ља при-пре ми ти за на ред ни час.

4. Овај час је пла ни ран за по вези ва ње са др жа ја из је зич ке кул ту-ре (усме но и пи сме но из ра жа ва ње) и је зи ка, оку пље них око ини ци јал-не фор му ла ци је основ них усме ре ња – Мо ја оми ље на жи во ти ња, а уче ни ци ће, та ко ђе, мо ћи да го во ре, пи шу, чи та ју на пи са но, вред ну ју по стиг ну то, утвр ђу ју зна ња о је зи ку, пи та ју, ка зу ју о то ме је су ли спрем-ни да на сту пе, пре ма ра ни јем до го во ру, на по зор ни ци итд. Во де ћи на-став ни чи ни лац у об је ди ња ва њу, по ве зи ва њу и осми шља ва њу по ме ну-тих уче нич ких ак тив но сти је сте, сва ка ко, са мо стал но пи са ње кра ћег са ста ва а по том и ње го во чи та ње и вред но ва ње. За то и мо ти ви са ње, под сти ца ње и усме ре ње уче ни ка ва ља да бу де при ме ре но ова квом на-став ном тре нут ку и ме сту овог ча са у кон тек сту свих оста лих гру пи-са них ча со ва у ова ко за ми шље ном не дељ ном ци клу су:

– До ста сте и ле по го во ри ли о мно гим жи во ти ња ма а по себ но о они ма ко је су вам дра ге. Са да ва ља не што ви ше о њи ма и на пи са ти. То тре ба да бу де це ло вит са став/рад. – Се ти те се не ког по себ но за-ни мљи вог/нео бич ног/уз бу дљи вог су сре та са сво јом оми ље ном жи во ти-њом, па о то ме на пи ши те у свом ра ду. Он тре ба да под се ћа на при чу. – Има те до вољ но вре ме на за пи са ње, па се по тру ди те да оно у све му бу де ва ља но. По сле ће те чи та ти сво је са ста ве, раз го ва ра ће мо о њи ма и про гла си ти нај бо ље по ва шем из бо ру итд.25

Чи та ње уче нич ких ра до ва, што све стра ни ја про це на њи хо вих вред но сти (са др жин ских, стил ских, гра ма тич ких), из два ја ње узор них ре че ни ца, за пи си ва ње на та бли и ана ли за њи хо вих глав них де ло ва – про те ћи ће на уоби ча јен и до бро по знат на чин и у окви ру рас по ло жи-вог вре ме на.

5. По след њи час у та ко об је ди ње ној по став ци сед мич ног ци клу са ча со ва пред ста вља за вр шни чин ме ђу соб ног по ве зи ва ња на став них са-др жа ја са на гла ском на гра нич не и ме ђу пред мет не ве зе. Ин те гра ци о ни

25 Уко ли ко има по тре бе, учи тељ ће да ти по себ на за ду же ња (пре пи си ва ње или сло-бод но пи са ње за себ них ре че ни ца) уче ни цима ко ји за о ста ју у ра ду, јер би им и са мо-стал но пи са ње кра ћег це ло ви тог са ста ва пред ста вља ло још увек те жак рад ни зах-тев.

78

на став ни чи ни лац је сцен ска им про ви за ци ја де ли мич но дра ма ти зо ва-ног тек ста Зец и вук (раз ли чи те уло ге ак терâ и из во ђачâ), а ова ак тив-ност оку пља и оста ле, пре све га го вор не ак тив но сти уче ни ка (вред но-ва ње оства ре них сцен ских по став ки, ка зи ва ње за пам ће них тек сто ва о жи во ти ња ма и кри тич ко про це њи ва ње та квог ка зи ва ња и сл.).

За вр шни део ча са, пак, ва ља бри жљи во пла ни ра ти за дво смер но под сти ца ње и при пре му уче ни ка за ван школ ске ак тив но сти: да ли ков-но при ка жу сво ју оми ље ну жи во ти њу и да на у че да пе ва ју/сви ра ју не ку му зич ку ком по зи ци ју по све ће ну жи во ти њи (ко ре ла тив но по ве зи ва ње са са др жа ји ма из ли ков не и му зич ке кул ту ре) и да се, на уоби ча јен на-чин, ин фор ми шу, усме ре и мо ти ви шу на са мо стал но при пре ма ње за на ред ни ци клус на став них ча со ва, об је ди ње них и по ве за них на на чин о ко ме је го во ре но.

* * *

Си сте ма тич ним, струч но по у зда ним и ме то дич ки про ве ре ним при сту пом пла ни ра њу про грам ских са др жа ја ма тер њег је зи ка у пр вом раз ре ду по сти же се нео п ход но је дин ство у оства ре њу свих на став них зах те ва. Ти ме се, исто вре ме но и до ку мен то ва но, од ба цу је уста ље но и по гре шно уве ре ње да ова на став на оба ве за има по вре ме но и пе ри фер-но обе леж је, те да је са мим тим и ма ње зна чај на рад на оба ве за од, ина-че, мно гих дру гих ко је има сва ки учи тељ. Јер, при лаз пла ни ра њу про-грам ских са др жа ја за по чи ње те ме љи тим при пре ма ма ко је, из ме ђу оста лог, под ра зу ме ва ју и све стра но вред но ва ње пла но ва ра да за про-те клу на став ну го ди ну, што пла ни ра њу од ре ђу је фор му за тво ре ног кру га у ко ме сва ка рад на ета па има сво је од го ва ра ју ће ме сто и спе ци-фич ну уло гу а ти ме и на став ни зна чај сра змер но оним вре мен ским и дру гим школ ским окол но сти ма у ко ји ма се да ти план оства ру је.

Ко нач но, на при ме ру на став ног пла ни ра ња про грам ских са др-жа ја из је зи ка, књи жев но сти и је зич ке кул ту ре на мла ђем основ но-школ ском ни воу мо же се по твр ди ти уве ре ње да ва ља ни пла но ви ра да мо гу би ти од ви ше стру ке ко ри сти сва ком учи те љу, а на ро чи то по чет-ни ку, и то у ис тој ме ри у ко јој не по у зда ни, по вр шни и сти хиј но са чи-ње ни пла но ви збу њу ју сва ког од њих, па и оне ме ђу њи ма ко ји има ју ду го го ди шње на став но ис ку ство.

О то ме, пак, да ли ће се у на шој на став ној прак си до га ђа ти јед но или дру го – од лу чу ју са ми учи те љи чи ном при сту па пла ни ра њу про-грам ских са др жа ја из овог во де ћег пред ме та укуп не раз ред не на ста ве.

79

4. ДОДАТАК – ИЗБОРНИ ТЕКСТОВИ

Актуелним Наставним планом и програмом предвиђен је и слободан избор текстова из:

народног стваралаштва (успаванке, шаљиве песме и приче, пословице, загонетке, брзалице);

поезије Јована Јовановића Змаја;

лирике Десанке Максимовић;

поезије Момчила Тешића;

лирике Григора Витеза;

илустрованих енциклопедија за децу;

часописа за децу.

4. 1. Из народног стваралаштва

Успаванке

Мајка Јова у ружи родила

Мајка Јова у ружи родила,

Ружица га на лист дочекала,

Бела вила у свилу повила,

А пчелица медом задојила,

Ластавица крилом покривала:

Нек’ је румен, к’о ружа румена,

Нек’ је бео, као бела вила,

Нек’ је радин, к’о пчела малена,

Нек’ је хитар као ластавица!

Иш, пауне златопере

Иш, пауне златопере!

Не шетукај, не загучај,

Не шобоћи, не клопоћи!

Спушти твоја златна перја,

А рашири ђузел репа,

Уђи лако у одају:

Крил’ма Јови лада чини,

Да он спава у ладини!

80

Буна, нина у бешици сина

Буна, нина у бешици сина,Буна, нина, сан те преварио!Прије тебе него мајку твоју:Сан у бешу, а несан под бешу!Твоја беша на мору кована;Ковале је до три кујунџије:Један кује, други позлаћује.Трећи гради од злата јабуке,Поткића их ситнијем бисером.

Шаљиве песме и приче

Чудо над чудима

Пуж и во се туку,

Козе кола вуку

Свиња брке суче,

Мачке рачун уче,

Коњ на грани спава,

Зец пут преорава,

Вук на друму проси,

А мрав буре носи,

Рода жабе служи,

Миш се с мачком дружи.

Миш посеја проју

Миш посеја проју

По јежеву пољу:

Нарасла је проја

Мишу до колена,

Жаби до рамена.

Миш сазове мобу,

Да му пожње проју,

И закоље мрава –

Дебелога брава!

Ми лу ти ну по по лу ти ну

При по ви је да се ка ко је не ка ква же на има ла си на Ми лу ти на и три па-стор ка, па уми је сив ши три ко ла ча, да ла сва ко ме па стор ку по је дан, го во ре ћи:

– Ево ва ма сва ко ме по је дан ко лач, а ви мо ме Ми лу ти ну по дај те са мо по лу ти ну.

Пу стио бих ја ње га, али не ће он ме не

Не ка кав Тур чин свр не с пу та у по ток да се на пи је во де, па га ухва ти хај-дук, а он он да, до звав ши сво га дру га ко ји је био остао на пу ту ка же му:

– Хо ди, ухва тио сам хај ду ка!Друг му од го во ри:– Кад си га ухва тио, а ти га по ве ди амо.Он да му он ка же:– Али не ће да иде.

81

Кад му друг на то ре че: „Ако не ће да иде, а ти га пу сти“, а он му од го -во ри:

– Пу стио бих ја ње га, али не ће он ме не.

Ме ни је дан а те би оста ло

Хо дио сул тан кроз Стам бол, па та ко хо да ју ћи срет не на ули ци дје цу ђе иду из меј те фа. Из ме ђу ове дје це је дан му ђак зап не за око, па га уста ви и упи та га шта учи. Кад му ма ли ша по ка за шта учи, цар би ја ше за до во љан с од-го во ром, па из ва ди ду кат и пру жи му га. Ђак ни је хтио узе ти ду ка та, а ка да цар упи та за што не узме, од го во ри му:

– Ја не сми јем од ма те ре, јер ће ми ре ћи да сам украо.На то ће цар:– Узми, па ка жи да ти је цар дао.А ди је те ће опет ње му:– Не сми јем, јер ће ми ре ћи ма ти:– Да ти је цар дао, дао би ти ви ше!Ца ру се ово ди је те још ви ше до пад не, па из ва ди пу ну ша ку ду ка та и да-

де му, још му на ре ди да до ђе к ње му на ди ван. Ка да је ври је ме до шло, по ђе ма ли ца ру, али кад је хтио уље ћи, за у ста ви га стра жар и не шће га пу сти ти. Ма ли је ду го мо лио, али ка да му све мол бе не по мо го ше, ис при ча стра жа ру све што се с њи ме и ца ром до го ди ло, и за мо ли га по но во да га пу сти ца ру. Стра жар кад чу је, ре ћи ће му:

– Пу сти ћу те ако ће мо по ди је ли ти што од ца ра до би јеш!А ма ли ће стра жа ру:– Ме ни је дан а те би све оста ло, – и са том по год бом пу сти га стра жар

ца ру.Ка да је ма ли ша иза шао пред ца ра, упи та га цар шта же ли. А он ће ње му

да ни шта дру го не ће но сто ти ну шта по ва по та ба ни ма. Цар га је од то га од-вра ћао, али по што га ни је мо гао од вра ти ти, до не со ше то ја ге. Кад се то ја ге до не со ше, ре ћи ће ма ли ша:

– Че сти ти ца ре, на ре ди не ка се ме ни уда ри је дан, а оста ле оно ме што вра та чу ва, јер ме ни је хтио пу сти ти те би док му не обе ћах да ће мо дар ди је-ли ти, а ја сам му обе ћао све осим јед но га, сто га је по на шој по год би ње го вих де ве де сет и де вет шта по ва.

Цар кад ово чу, на ре ди те стра жа ру уда ри ше ба ти не, па га он да от пу-сти, а ма ло га узе и да де на на у ке, и ве ле љу ди да му је по сли је био ве ли ки ве зир.

По сло ви це

Ако не бу ду го сти би је сни, не ће би ти ку ћа ти је сна.

Бо ље је у ко ли би пје ва ти не го у дво ру пла ка ти.

Во лим с му дрим пла ка ти не го с лу дим пје ва ти.

82

Глад ну чо ве ку слат ке су и ди вља ке.Др во се на др во на сла ња а чо век на чо ве ка.Ђе ве ли ка зво на зво не, ту се ма ла не чу ју.Же жен ка шу хла ди.Зр но до зр на по га ча, ка мен до ка ме на па ла ча.Из ју тра се ви ди ка кав ће дан би ти.Ја ча су дво ји ца не го сам Ра до ји ца.Ко ље ти хла ду је, зи ми гла ду је.Ла сно је не ва ља ла на зло на вра ти ти.Љут чо век не за др жи при ја те ља.Мај мун је мај мун, ако ћеш га у ка кве ха љи не обла чи ти.Не тре ба кво ца ти, не го ја ја но си ти.Од јед ног уда ра дуб не па да.Под му кло псе то нај при је ће ује сти.Рђав је оно миш ко ји са мо јед ну ру пу има.С ким си до под не она ки си по под не.Ти ха во да бри јег ро ни.Ће рао ли си цу, а иш ће рао кур ја ка.У хва ли ше све га ви ше.Хра ни тељ је као и ро ди тељ.Чи сто ћа је по ла здра вља.Што је дан луд по ква ри, де сет па мет них не мо гу по пра ви ти.

За го нет ке

Би је ла њи ва, цр но сје ме, му дра гла ва ко ја се је. (пи смо)Ве зак ве зе ве зи ља злат ном жи цом по го ри. (сви ле на бу ба)Гу ра во пра се све по ље опа се. (срп)Два ло ква ња око па ња. (уши око гла ве)Изи ђе ви ла иза Це ро ви ка и про су сто гра на из злат ног руч ни ка. (сун це)Јед на гла ва а сто ти ну ка па. (гла ви ца ку пу са)Ка ква пе ска у мо ру нај ви ше има? (мо кра)Ка зу је мно го при ча, а не ма ни гр ла ни је зик. (књи га)Ни ти шу шну ни ти бу шну, а у ку ћу до ђе. (мрак)Пу на ку ћа ђа ка, сви ћу те а је дан го во ри. (зу би и је зик)Си вац мо ре пре ско чи ни ко пи та не сква си. (ме сец)Увек иде, а с ме ста се не по ми че. (сат)Це лог ве ка пре де, жи цу му не ви диш. (мач ка)Цр вен ја рац по ко ша ри ска че. (је зик)Шта је нај сла ђе на све ту? (сан)Ши че као гу ска, иде као гу ска, а гу ска ни је? (гу сан)

83

Ја сам млад, та нан, леп;Кад пу ту јем, имам реп.Што год идем да ље,Мог ре па све ма ње, Из гу бим га пу ту ју ћи,Па без ре па до ђем ку ћи.

(игла и ко нац)

За ку ку ље но, за му му ље но,За де ве ће но, за де се ће но;Ни ко га не мо жеРас ку ку љи ти, раз му му љи ти,Раз де ве ти ти, раз де се ти ти;Не го онај ко ји га За ку ку љио, за му му љио,За де ве тио, за де се тио.

(бра ва)

Бр за ли це

Иде црн трн да од гри зе цр ном тр-ну црн врх.Цр ве на крв ца из ср ца вр ца.Раскиселише ли ти се опанци.

Пе тар пле те Пе тру плотСа три пру та по три пут.Бр зо пле ти Пе тре плотСа три прута по трипут.

Одо смо у ко тло кр па,Кад ко тло крп ко тле кр пиСа сво јих де вет ко тло кр пи ћа,А ста ра им ко тло кр пов каКо тло кр па вим ко тли ма Воду носи.

Пи та Пе тар Па вла:– По што, Па вле, пар па та ка?– Пар па та ка – пет пе та ка.

84

4. 2. Из по е зи је Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја

Ма ли Јо ва

Ма ли Јо ва је дио сешто је та ко ма ли;по пео се на сто ли цупа се ви сок хва ли.

Је дио се ма ли Јо вашто не ма бр ко ва;на га рио на у сни це:„Сад сам чи ка Јо ва“!

Ма ли Јо ва си лом хте деда је чо век ста ри,па мет нуо пре ко но сане ке на о ча ри.

Од ку де ље на пра виоду гу се ду бра ду,а огрнô де дин пр слукда га не познаду.

П’ он да ре че: „Поч ми дај теви, ко ји сте ма ли!“А дру го ви кад ви де ше, –сви га исме ја ли.

Ма ли Јо ва по ку њи сеод сра ма и сти да;а ево ти ста рог де де,па му пр слук ски да:

„До ле, Јо во, са сто ли це,ски дај на о ча ри,утри бр ке, ски ни бра ду, –ти још ни си ста ри!

Сва шта има сво је вре ме, он да ле по ли чи, што ј’ од бо га ко ме да то,нек се тиме дичи!“

Ку па ње

Ала ми је то ди во такад се ко оку па!– Што се не би ку па ли,во да ни је ску па.

Мо ра мо се ку па ти,пр љав шти ну стре сти,– не чи сто ћа при вла чирђу и бо ле сти.

За то ј’ мај ка спре ми лаво ду, али мла ку,за то је оку па ласво га ма лог Ла ку.

А сад ве ли: „Ци цу мипу шта ти не сме те,јер ће ми слит да је сир,по је шће ми де те.“

Ку цо ву је сло бод но,нек се за и гра ва;он ће Ла ку чу ва тикад лег не да спа ва.

А ста ри ји, Ан дре ја,он се ве ћем свукô – што га већ не ку па ју,чи сто би се тукô.

Че кај, че кај, Ан дре ја,док обри шу Ла ку,ти ћеш он да до би тидру гу во ду мла ку.

Ла ка ће се у ко лев цито пи ти у сла сти,а што бу де сне ваоне ће ни ком каз’ти.

85

Вра бац и мач ка

„Где ћеш, врап че, зи мо ва ти?“пи та мач ка врап ца ста ра.„Ов де, он де –ту да, сву да!“та ко вра бац од го ва ра.

„Где ћеш, врап че, да нас ру чат?“пи та мач ка врап ца ста ра.„На крај шо ра,на врх ора’!“та ко вра бац од го ва ра.

„А где ти је ко нак, врап че?“пи та мач ка врап ца ста ра.„Шта те бри га?По го ди га!“та ко вра бац од го ва ра.

„Знаш ли, мо ре, за што пи там?“„Јер си мач ка – а ја пти ца.“То је рекô,па утекô –оста мач ка ту жна ли ца.

4. 3. Из ли ри ке Де сан ке Мак си мо вић

Ја ре и ву ци

Игра ла се ко зас бе лим ја ре том,сво јим де те том.– Ја рен це, ја рен це,бу рен це, бу рен це,баш си де бе ло!Да не до ђу са мо ву ци у се ло.

А у бли зи ни,иза бу на ра,чу ча ла стра шнадва ву ка ста ра,па се за кле ше:– Гла ве нам ста ре,укра шће мо јојбе ло ја ре.

То чу ли лов цине где из мра ка,па при пу ца лииз пу ша ка.А ву ци од стра ха,де цо дра га, по бе гли у ноћбез гла са и тра га.

86

У го сти ма

По звао је мајсве бу бе на чај,од осе до пче ле,да се про ве се ле, ти хе бу ба ма ре,леп ти ре, бум ба ре,и ли вад ске поп це,и ру да ре ров це.

Спре мио је мајсу до ве за чај, из нео у по љера зно бој не шо ље, по зла ће не ку пе,чу ту ри це ску пе,и ру ме не зде ле,и кр ча ге бе ле.

Си пао је мај сва ком мед у чај,у цр ве не ла ле,у звон чи ће ма ле,у хај дуч ку тра ву,пе ру ни ку пла ву,у жу те љу ти ће,да за сла ди пи ће.

По пио је свак,и леп ти рић лак,ча ја по ла ли тре,за сви ра ле ци тре,за чу ла се тру басви ра чи ца бу ба,из об ли жњег жбу наза пе ва ла жу на.

Ба ка

Не ко во ли да ималут ке и па ја це,до бо ше и тру бе;не ко во ли жи веку чи ће и ма це,ко ке и го лу бе.

А ја бих во ле лаод све га нај ви шеда имам три ба ке.

Пр ва би ми при ча лапри че сва ко ја кеи на па мет пе смеучи ла ме ла ке.

Дру га би ме бра ни лакад ме ма ма ка раи чи та ла уме стоме не из бу ква ра.

И ва здан би са мномигра ла се тре ћаига ра што их сеиз де тињ ства се ћа.

87

4. 4. Из по е зи је Мом чи ла Те ши ћа

По ста нак пе сме

Пр ви је стих ис ко во по ток,дру гом је не бо да ло бо ју,на тре ћи бе ли не бе ски отокба ци про зир ну сен ку сво ју.

Ма сла чак је дао злат не очипе том сти ху у овој пе сми.Ше сти осве жи во да на че смиа сед ми чво рак на ду ду сро чи.

Осми се ви на сун че вог на пи,де ве том ру жа по кло ни нек тар,а у де се ти, кроз ки шне ка пи,утка се ду ги них бо ја спек тар.

Нај зад, у ве дру пе сму уле тејед но буц ма сто, ве се ло де те,што се ку па ше ис под мо ста...Е, та ко ова пе сма по ста.

Де те ра сте

У про ле ће бу ја тра ваи отва ра очи цве ће –де те ра сте ка да спа ва,кад је љу то и кад не ће.

Зи ма као коњ про тр ча,бе же ма гле го лу ба сте,бле ште ло кве као ср ча –кад се игра де те ра сте.

Бли ста на кит од шим ши ра,је дра ре па и бун де ва, по ток сви ра као ли ра –де те ра сте ка да пе ва.

Цр ни се на бре гу угар,шу ма те ра, ле то ра сте,сти гла ла ста и че шљу гар –кад се сме је де те ра сте.

Шу ма не бу пру жа кра ке.Ве дри да ни сун цем ча сте:љу де, ов це, вред не свра ке –и кад учи де те ра сте...

Сли кар ка

Про ша пу та ла бре за бе ла,сти дљи во бру је ли сна клат на:„Мо ја је блу за за ста ре ла –це лог је ле та би ла зе ле на,а ја во лим да бу де злат на.“

Храст се ја ви са мо дрог сте ња,он би хтео ка пут да ме ња,ко ји му стал но бе ше зе лен –не за ме ра ње го вом кро ју,али хо ће ка фе ну бо ју...

Гор да бу ква жа ли се ро ди,док се ла ко љу ља у па су:„Мо ја ха љи на ни је у мо ди –це лог је ле та би ла зе ле наа ме ни се сви ђа цр ве на.“

Је сен узе чет ку и бо је,се де у бр зе ко чи је сво је,до ју ри бр зо, што бр же мо же,и сад да ни ма, са пу но жа ра,шу ма ма ру хо бо ји и ша ра.

88

4. 5. Из ли ри ке Гри го ра Ви те за

Не по слу шне ства ри

– Ух, ма што је с мо јим ча ра па ма?Је си ли их гдје ви дје ла, ма ма?

– Да, ви дје ла сам јед ну би је лу вра нуГдје их на зу ва ју трос на та ва ну!

– Олов ка ми је ов дје си ноћ би ла,А сад је не ма. Гдје се са мо скри ла?

– Ах, да, сје ћам се:Ма чак је свом по кој ном дје дуПи сао пи смо,А гдје ју је мет нуо – То ви дје ли ни смо!

– Шал сам ов дје не гдје оста вио,Ре ци, ма ма, гдје би он сад био?

– Ју трос про ђо ше два ша ре на зе ца,Ка жу, тре ба им за пут до Мје се ца!

Птич ја пје ван ка

Ју трос па ла књи га с кро ва,про су ла се из ње сло ва.До шле пти це ве ли ке и ма леИ сло ва се на зо ба ле.

Па сад сри чу сва ког да наРа зна сло ва про гу та на.На глас ви чу, те ћур ли чуИ цвр ку ћу и ћу ви чуИ жвр го ље и жив ка јуИ ћу ћо ре и цив ка јуПи ште, жвр ље и ци ли чу,кри је ште, цвр че и ћи ври чу,Кри че, гр чу и гр ли чу

И пи ју чу и ци ју чу,Жу бор ка ју, ћу ћор ка ју,Пи ри ка ју, ци ри ка ју,Пи ску та ју, цви ју ка ју,Цвр љу га ју, швр љу га ју,Ћир ли ка ју, гр љу ка ју,Фи ћу ка ју и би гли шуИ пје ва ју и уз ди шу...

Сва ки дан их сун це пи та,Из књи ге им злат не чи та,Те од зо ре уче, сри чуДва-три сло ва да ћур ли чу.

Сви ра ла од вр бе

Мо дро не боКао лан,Сти гле пр ве ла сте,Ста рој вр биНа гр биВећ сви ра ла ра сте.

Бр же но жић амо дајИ вр би ци за пје вај:

Пу сти, вр бо, во ди цуДа ти ски нем ко ри цу,Да на пра вим свир чи цу,Да из ма мим пти чи цу,Пти ца би сер би ра ла,Го то ва је сви ра ла.

89

Па сви ра мо и пи шти моПа пје ва мо и ври шти мо:

Тир ли, тир ли, тан ци!На ли ва ди јањ ци,Ото пли ли дан ци,Но ге бо се,Већ се но сеТа ти ни опан ци!

Тир ли, тир ли, тир лу ли!Цвје ти ћи се про су лиПо ли ва ди, по го ри,Гдје по то чић жу бо ри.

Тир ли, тир ли, тир ла ла!Дру жи на мар ши ра ла,У усти ма сви ра ла,Сва ки има три ста же ља,И пун џеп ве се ља!

4. 6. Илу стро ва не ен ци кло пе ди је за де цу

– Хи ља ду за што – хи ља ду за то (Вук Ка ра џић, Бе о град)

– Све жи во ти ње све та (Вук Ка ра џић, Бе о град)

– Деч ја ен ци кло пе ди ја Ла рус (Вук Ка ра џић, Ин тер ек спорт, Бе о-

град)

– От кри ва ње све та (Змај, Но ви Сад)

– Хи ља ду ства ри ко је тре ба зна ти (Про ме теј, Но ви Сад)

4. 7. Ча со пи си за де цу

– Змај (Деч је но ви не, Гор њи Ми ла но вац)

– Не вен (Днев ник, Но ви Сад)

– Деч је но ви не (Деч је но ви не, Гор њи Ми ла но вац).

90

УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КА: ПРИ РУЧ НИК КАО

ПОД СЕТ НИК

Још је у увод ним на по ме на ма ре че но, из ме ђу оста лог, да при руч-ник ова кве вр сте и по ред не ких ини ци јал них и ин струк тив них усме-ре ња има пре вас ход но за циљ да учи те ља под се ти и под стак не на ме-то до ло шке и ме то дич ке при ла зе на ста ви ма тер њег је зи ка у нај мла ђем раз ре ду, ко је он, по при ро ди сво га по зи ва, већ до бро по зна је. На рав но, при род но је оче ки ва ти да ће учи тељ у ње му про на ћи и не што но во или не ка ме то дич ка гле ди шта ко ја мо гу да раз ре ше евен ту ал не ди ле ме, тим пре што сва раз ма тра ња у при руч ни ку про ис ти чу из ме то дич ких опре де ље ња ауто ра во де ћих уџ бе ни ка за пр ви раз ред.

При ступ на раз ма тра ња у при руч ни ку упра во су у функ ци ји под-се ћа ња на оба ве зу ко ју сва ки учи тељ има пре ма ак ту ел ном на став ном пла ну и про гра му као те мељ ном ис хо ди шту свих на став них ак тив но-сти. За то је из овог до ку мен та пре у зет из вор ни текст, а под се ћа ња ра-ди – ва ља буд но пра ти ти све на кнад не про ме не, до пу не, из ме не и дру-ге слич не ин тер вен ци је ко је су у функ ци ји по бољ ша ња, уса вр ша ва ња и уна пре ђе ња ове на ста ве, те се у да тим окол но сти ма и пре ма њи ма ва-ља та ко ђе од но си ти као пре ма при мар ној на став ној оба ве зи.

Ве ћи на да тих раз ма тра ња у ве зи са уџ бе ни ци ма ко је пр вак ко ри-сти пре вас ход но у дру гом по лу го ди шту та ко ђе има ју под сти цај ну функ ци ју. Сва ком учи те љу, на и ме, по зна та је про це ду ра око из ра де, одо бра ва ња, штам па ња (а ве ро ват но и ди стри бу и ра ња) свих уџ бе ни-ка/при руч ни ка ко је ње гов уче ник и он ко ри сте у сва ко днев ној на ста-ви. Ипак, сва ки уџ бе ник сво јом да то шћу не ми нов но но си и пред знак оп ште књи ге, јед на ке за све уче ни ке истог раз ре да. Из тих раз ло га, пре све га, учи тељ има сло бо ду али и оба ве зу да кри тич ки ана ли зи ра вред но сне чи ни о це уџ бе ни ка у ци љу про це не ње го ве прак тич не упо-тре бљи во сти, ка ко у од но су на уче ни ка као по је дин ца, та ко и у по себ-ним усло ви ма ко је тво ре уче ни ци на ни воу ко лек ти ва. За то ни је пре-тен ци о зно ако се ка же да учи тељ упра во из тих али и не ких дру гих ва жних раз ло га (ко ји ма се и овај при руч ник у до вољ ној ме ри ба вио) – пре у зи ма уло гу су пер ре цен зен та ко ји са по ме ну тих ста но ви шта од-

91

ре ђу је ме ру упо тре бљи во сти уџ бе ни ка у ра зно вр сним ча сов ним и ван-школ ским окол но сти ма.

И, опет, под се ћа ња ра ди: ма ко ли ко да су ко ри сна та ква при ла го-ђа ва ња уџ бе ни ка као оп ште књи ге по себ ним усло ви ма у ко ји ма се он и упо тре бља ва, учи тељ би та кву сво ју на став нич ку ак тив ност по ди гао на ви ши ни во до бро би ти за на ста ву овог пред ме та ако би сво је до бро-на мер не при мед бе у ве зи са уџ бе ни ци ма бла го вре ме но до ста вио ма-кар на две адре се – ауто ру и из да ва чу. Си гур но је да би се та квим дво-смер ним ко му ни ци ра њем – пре чи цом до шло до бо љих аутор ских и из да вач ких ре ше ња а на за до вољ ство и ко рист и уче ни ка и учи те ља.

Ко нач но, аутор је сма трао да ће још је дан зна ча јан на став ни чи-ни лац, функ ци о нал но ин те гри сан у струк ту ру овог при руч ни ка, по-слу жи ти пре вас ход но као ре пре зен та ти ван при мер це лис ход ног под-се ћа ња и под сти ца ња. А то је пла ни ра ње про грам ских са др жа ја, са на ро чи тим усме ра ва њем на оку пља ње/гру пи са ње, од но сно ме ђу соб но чвр сто по ве зи ва ње на став них са др жа ја, ка ко уну тар пред мет них под-руч ја (књи жев ни текст, је зик, је зич ка кул ту ра), та ко и на ни воу срод-них и гра нич них на став них обла сти (по пу лар ни и ин фор ма тив ни тек-сто ви из илу стро ва них ен ци кло пе ди ја за де цу и деч је штам пе, по зо ри-ште, филм, ра дио, те ле ви зи ја, ли ков на и му зич ка кул ту ра и сл.). И баш за то што и у овом слу ча ју, као и у ве зи са уџ бе ни ци ма, ни је мо гла би ти из бег ну та оп штост пред ло же них при ла за пла но ви ма ра да (али и про јек то ва на аутор ска ин ди ви ду ал ност) – учи тељ ће про на ћи нај бо-љи на чин да пред ло же на ре ше ња ви ше стра но са гле да и да се пре ма њи ма пот пу но сло бод но и ства ра лач ки од ре ди.

Ти ме се, још јед ном и на са мом кра ју, де фи ни ше и од нос сва ког учи те ља као по је дин ца пре ма при руч ни ку као оп штој књи зи: тре ба јој при ћи ра до зна ло, про у чи ти је ана ли тич ки и кри тич ки, ис ко ри сти ти оно што је ва ља но у њој и ука за ти на про пу сте и мо гућ но сти по бољ ша-ња и до гра ђи ва ња. При руч ник ће, пак, та ко ва зда оку пља ти око се бе све оне ко ји из но ва су де лу ју у од ре ђи ва њу ње го ве фи зи о но ми је: ауто-ра, из да ва ча и ко ри сни ка/учи те ља.

92

САДРЖАЈ

УМЕСТО УВОДА: ЗАШТО И ОВАКАВ ПРИРУЧНИК .............................................................................................3

1. НА СТАВ НИ ПЛАН И ПРО ГРАМ ................................................5

1. 1. Из вор ни текст .................................................................................6

1. 2. Ва жни је од ли ке ............................................................................ 26

2. УЏ БЕ НИ ЦИ – ПО У ЗДА НА ОСНО ВА ЗА НА СТА ВУ МА ТЕР ЊЕГ ЈЕ ЗИ КА ............................................... 27

2. 1. Чи тан ка – дру га ва жна књи га нај мла ђег уче ни ка ........................................................................................... 28

2. 1. 1. Књи жев ни тек сто ви – про грам ско је згро

уџ бе ни ка ................................................................................................... 28

2. 1. 2. Ком по зи ци о на струк ту ра ................................................................ 29

2. 1. 3. Међусобна повезаност су сед них/на спрам них

стра ни ца ................................................................................................. 30

2. 1. 4. Сло је ви тост ме то дич ке апа ра ту ре ........................................... 32

2. 1. 5. Ли ков на и графич ка ре ше ња ............................................................ 33

2. 2. Ка жи ми – да ти ка жем: уџ бе ник за си сте ма тич но него ва ње и уса вр ша ва ње је зич ке кул ту ре ............................................................................. 36

2. 2. 1. Је зик и кул ту ра из ра жа ва ња – при мар ни

про грам ски чи ни о ци уџ бе ни ка ........................................................ 37

2. 2. 2. Ком по зи ци о но устрој ство гра ђе – кључ за

прак тич ну упо тре бу уџ бе ни ка ....................................................... 38

2. 2. 3. Гра фич ка и ли ков на осо бе ност ...................................................... 41

3. ФУНКЦИОНАЛНИ ПЛА НО ВИ РА ДА – ВА ЖАН ПРЕД У СЛОВ ЗА ВА ЉА НУ НА СТА ВУ СРП СКОГ ЈЕ ЗИ КА ......................................................................... 43

3. 1. При пре ме за пла ни ра ње ............................................................ 44

3. 2. Осмишљено по ве зи ва ње про грам ских са др жа ја – осно ва до брог пла ни ра ња .................................. 47

3. 3. Опе ра тив ни план ра да за дру го по лу го ђе ............................ 48

3. 3. 1. Рас по ред про грам ских са др жа ја ..................................................... 49

3. 3. 2. Ре а ли зо ва ње пла нова рада ............................................................... 67

4. ДОДАТАК – ИЗБОРНИ ТЕКСТОВИ ....................................... 79

4. 1. Из народног стваралштва ...................................................................79

4. 2. Из поезије Јована Јовановића Змаја .................................................84

4. 3. Из лирике Десанке Максимовић.......................................................85

4. 4. Из поезије Момчила Тешића ..............................................................87

4. 5. Из лирике Григора Витеза ...................................................................88

4. 6. Илустроване енциклопедије за децу ................................................89

4. 7. Часописи за децу ....................................................................................89

УМЕ СТО ЗА КЉУЧ КА: ПРИ РУЧ НИК КАО ПОД СЕТ НИК.......................................................................................... 90

ДР МИРОЉУБ ВУЧКОВИЋ

НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ УЗ ЧИТАНКУ „РУМЕНА СВИТАЊА“

И ЈЕЗИЧКУ КУЛТУРУ

Треће издање, 2009. године

Издавач

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ

Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs

Ликовни уредник: Гордана Лесковац

Лектор: Мирослава Ружић-Зечевић

Графички уредник: Стеван Паковић

Компјутерска обрада: Александар Петров

Коректура Завода за уџбенике

Обим: 6 штампарских табака

Формат: 16,5 × 23,5 cm

Рукопис предат у штампу августа 2009. године

Штампање завршено августа 2009. године

Штампа „Младост група“ Лозница