srpski jazik za vii odd

Dobrivoje Sto{i}, Sne`ana Velkova,

Sowa La`eti} - Jovanovska

СРПСКИ ЈЕЗИК

2013

за VIII разреддеветогодишњег основног образовања

Ime i prezime na recenzentite:

Prof. dr ^edomir Stojmenovi}Nada StojanovaSne`ana Vasiqevi}

Ime i prezime na avtorite:

DOBRIVOJE STO[I]SNE@ANA VELKOVASOWA LA@ETI] - JOVANOVSKA

Ime i prezime na ilustratorot:Magnasken - Skopje

Ime i prezime na jazi~niot lektor:Dobrivoje Sto{i}

So odluka za odobruvawe na u~ebnikot po predmetot Srpski jazik za 7-mooddelenie vo osumgodi{no osnovno obrazovanie br.22-1389/3 od 25.09.2012donesena od Nacionalnata komisija za u~ebnici

Издавач: Министарство за образовање и науку Републике Македоније

Штампа: Графички центар дооел, Скопље

Тираж: 22

CIP - Каталогизација во публикацијаНационална и универзитетска библиотека “Св. Климент Охридски”, Скопје

373.3.016:811.163.41(075.2)

СТОШИЋ, ДобривојеСрпски језик за седми разред осмогодишњег образовања / Добривоје Стошић,

Снежана Велкова, Соња Лажетић-Јовановска. - Скопје : Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2012. - 150 стр. : илустр. ; 30 см

ISBN 978-608-226-331-1

1. Велкова, Снежана [автор] 2. Лажетић-Јовановска, Соња [автор]

COBISS.MK-ID 91860746

JEZIK I

KULTURA IZRA@AVAWA

5

OSNOVNI POJMOVI IZ OBLASTISRPSKE DIJALEKTOLOGIJE

JEZIK I NAROD

„Jezik nije privatno blago,nego op{te dobro.“

Vuk Karaxi}

„Jezik je ìvot qudi, ìva snaga sakojom je vezana ne samo kulturanego i postojawe jednoga naroda...“

Ivo Andri}

Jezik je prva i najglavnija odlika naroda. Svaki narod govori svo-jim posebnim jezikom i po wemu se prepoznaje.

Jezik je izraz narodnog duha i identiteta i osnovno je oru|e wegovekulture. On je vezivna snaga svakoga naroda u prostoru i vremenu (prethod-nih generacija sa sada{wom, sada{we sa budu}im generacijama).

Jezik i narod su sudbinski povezani: ono {to se de{ava narodu,de{ava se i wegovom jeziku. I obratno.

Jezik ne poznaje dràvne granice, jer pripada celom narodu bezobzira gde on ìvi.

Upamti

Obaveza je na{a da svoj jezik volimo, u~imo, negujemo i ~uvamo.

Pro~itaj i proanaliziraj misao! „Jezik je hraniteq naroda. Dokle godìvi jezik, dokle ga qubimo i po~itujemo, wim govorimo i pi{emo,pre~i{}avamo ga, umnoàvamo i ukra{avamo, dotle ìvi narod; moè seme|u sobom razumjevati i umno sjediwavati; ne preliva se u drugi, nepropada...””

Vuk Karaxi}

Razmisli

Kako shvata{ Vukovo obja{wewe da dok ìvi jezik, ìvi i narod?[ta zna{ o asimilaciji naroda?Navedi primere iz istorije.

Pro{iri svoje znawe o odumirawu jezika!

U svetu je danas u upotrebi oko 6.000 jezika. Mnogi jezici odumiru, pase smatra da ih za narednih 100 godina ne}e biti vi{e od 3.000. Prema rezul-tatima istraìvawa ameri~kih lingvista, stvarno bi moglo opstati samo 300jezika. Jedini razlog za ovakvo opadawe je u gubitku identiteta mnogih do-moroda~kih grupa i wihovom prilago|avawu civilizaciji.

Razmisli

Koja su prava svakoga naroda po pitawu upotrebe jezika? [ta zna{ o obrazovawu na materwem jeziku?

Podseti se

Materwi jezik je prvi jezik koji se nau~i jo{ u ranoj mladosti ikoji ima presudan zna~aj za razvoj ~ovekove li~nosti.

Savremeni ìvot name}e potrebu za poznavawem i u~ewem stranihjezika.

Koji su to strani jezici? Koje strane jezike zna{? Za{to u~imo strane jezike? Da li je pomodarstvo u~ewe engleskog jezika?

6

7

Srodni jezici

Jezici koji imaju zajedni~ke osobine u glasovima, gra|ewu re~i,re~enici, u leksici zovu se srodni jezici.

Koji su srodni jezici srpskom jeziku? Navedi ih! Koji su to slovenski jezici?

NARODNI JEZIK I KWI@EVNI JEZIK

Jezik kojim govori narod u svakodnevnom ìvotu i radu zove se na-rodni jezik. On je neujedna~en i raznolik.

Pisani ili kwièvni jezik je onaj kojim se pi{u kwièvna dela istvara kultura naroda, ujedna~en je i postoje propisana pravila u gramatici,re~niku i pravopisu.

SRPSKI NARODNI GOVORI

[ta odlikuje kwièvni jezik? Pro~itaj naredne tekstove i odgovori na neka pitawa!

- Od koga si gu, zbori, bre, nau~ija?! - opet ga pita kalfa Kote, ali nedobija odgovora. - Ti li }e za Zonu pesnu da poje{?!... [to si gu ti pa damoè{ da poje{?!...

- Paa... - nastavqa kalfa Kote - ti li si gu videja kad si ona, demek,presvukuje ko{uqu i ~i~ek-anteriju u ba{~u?!...

- Nesam gu videja, bata - Kote, - veli stidqivo, {apatom, {egrt Potekude smem ja pa da gledam ~orbaxijske }erke?!

Stevan Sremac, „Zona Zamfirova”

- Ja da ga nosu go~, a drug da ga ~uka! Toj ne ide. Narodna izreka

I - ju, gospodin - popo, ba{ ste vi vrag! Ja ’di su krofne?! - pitaza~u|ena doma}ica.

- He, he, pojeo ih, milostiva.- Ta, i’te, vi se samo {alite; ’di ste i’ sakrili?- Pa pojeo, milostiva!- I - ju mene àlosne! Zar tolike krofne?!- He, he, iz va{e ruke, pa ne zna ~ovek {ta je dosta!

Stevan Sremac, „Pop ]ira i pop Spira”Nebesa Srbije.Velike, ~vrste, visoravni. Divne u svojoj neizmernosti bistrog plavet-

nila, nepomu}enog {arenilom. Nebesa {to uzdiù zemqu {irokim, vidnimstepenicama brda, u mir. Zatim tamna, s tamom dubokog pokoja, pod kojim ipakkre}u reke i potoci, i ìle drve}a, pa i najmawi crv...

Milo{ Crwanski, „Na{a nebesa”

Odgovori

Po ~emu se razlikuju ovi tekstovi? Moè{ li da prepozna{ iz kog su kraja?

Upamti

Govor jednog kraja, mesta ili sredine sa jezi~kim osobinama druga-~ijim od osobina standardnog (kwièvnog) jezika i od jezika drugih sredinanaziva se dijalekat.

Uo~i

To se moè videti iz slede}ih primera gde su dijalekti upore|enisa kwièvnim izgovorom.

Lokalni govori su me|usobno vrlo razli~iti. Sasvim se druga~ijegovori, na primer, u okolini Ni{a nego u Kikindi. Razlike se vide u leksici,fonologiji, morfologiji i sintaksi.

8

Govor u timo~koj Govor u Kosovsko- Kwièvniokolini ju`nomoravskom resavski izgovor

regionu dijalekat

dlgslzaslnceradilnosil

dlugsluzaslunceradija, rabotajanosijaDa gu vidim.Da gi se setim.Da gi dam.

te (h)dobremakrupnejnesamnesu

dug, tihsuza, dobrimasunce, krupniji,radio, nisamnosio, nisuDa je vidim.Da ih se setim.Da im dam.

9

[TOKAVSKI DIJALEKAT

Upamti

Osnovni dijalekat u srpskom jeziku je {tokavski dijalekat. Naziv jedobio prema upitnoj zamenici: {to ili {ta?

„[to propusti dijete Grujicado~ekuje Starina Nova~e...”[ta }e{ raditi posle podne?[ta to ~ita{?

[tokavski dijalekat je u upotrebi svuda gde se govori srpskimjezikom.

Svi govori {tokavskog dijalekta dele se na najstarije, starije imla|e (novo{tokavske) govore.

Pro{iri svoje znawe

Prema krajevima u kojima se govore postoje vi{e dijalekata i to:- prizrensko-timo~ki,- kosovsko-resavski,- {umadijsko-vojvo|anski,- zetsko-ju`nosanxa~ki (zetsko - ra{ki)- hercegova~ko - krajinski.

Neki od ovih dijalekata odudaraju od kwi`evnog jezika.

EKAVSKI, (I)JEKAVSKI I IKAVSKI IZGOVOR

Pored zajedni~kih osobina koje {tokavske govore povezuju u jednonare~je ima i takvih osobina po kojima se ovi govori me|usobno razlikuju.

Najva`nije razlike su one koje su nastale kao posledica zamene

praslovenskog vokala (samoglasnika) ' - „JAT ”.

dete mleko pesma

D 'TE dijete ML' KO mlijeko P 'SMA pjesma

dite mliko pismaUpamti U {tokavskom dijalektu razlikuju se tri izgovora i to:

a - ekavski eb - (i)jekavski izgovor i(je)

v - ikavski ili 'nare~je i

10

Ve`ba: Napi{ite u svojoj svesci ove ekavske re~i jedne ispod druge,pa u produètku pored svake re~i kako se ona izgovara (i)jekavski i ikavski:svet, sreda, vek, smeh, belo, greh, napred...

Ekavski (I)jekavski Ikavski

svet svijet svit

Upamti U savremenom srpskom (kwièvnom) jeziku ravnopravno se upotre-

bqavaju ekavski i (i)jekavski izgovor. Ekavski se govori u Srbiji, aijekavski u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Prime}uje{ da se javqa dvojaka zamena starog vokala ' sa IJE iJE.To zavisi od duìne sloga.

L ' P ( ' ije) LIJEP

P ' SMA ( ' je) PJESMA

Ikavski izgovor nije prihva}en kao kwièvna norma i wegova upo-treba nije dopu{tena u kwièvnom jeziku. Veoma je ìv u narodnim govorimaikavaca.

(„Zapivaj pismu ribaru staru” - je pesma koja se ~uje u Dalmaciji).

Zadatak: Pro~itaj i protuma~i stihove i poruke velikog pesnika, Petra Petrovi}a Wego{a.„Lepo, lipo, qepo i lijepo,Belo, bilo, bjelo i bijelo,Listi}i su jednoga cvijeta,U pupoq se jedan odwihali.Vrijeme je majstorsko re{eto,Pre~isti}e ono ove stvari,Sitnarije |ecu zabavqaju.”

Nau~i vi{eNarodni govori sada brè mewaju svoj lik jer se kwièvnim jezikom

sluì sve ve}i broj stanovnika koji uti~e i na promene osobina lokalnih go-vora. Me|utim, i dijalekti uti~u na kwièvni jezik. Neke osobine lokalnihgovora javqaju se i u kwièvnom jeziku i doprinose wegovom razvoju. Ponekadpo tim osobinama prepoznajemo ko je iz kog kraja.

Proveri svoje znawe

1. Slede}e re~i napi{i ijekavskim izgovorom:dete _________________ belo _______________ deliti _______________deca _________________ pesma ______________ pevati _______________cvet _________________ cvetovi ____________ koren ________________

”

korenovi _____________ sneg _______________ snegovi _______________svet _________________ svetovi ____________ zver __________________zverovi ______________ telo _______________ telesa ________________

2. IJE iz pozitiva napi{i pravilno u komparativu:bijedan ______________ bijel _______________ bijesan ________________blijed _______________ lijen _______________ lijep __________________

_______________ smije{an ___________ tijesan _________________

3. Prema ekavskim oblicima napi{i ijekavske:mleko _________________ mlekar _________________ mlekara __________mlekarski _____________ mlekarstvo _______________________________osmeh _______________________ osmehivati se________________________osmehnuti se __________________________________ re~ ________________re~it _______________________ re~itost ___________ re~nik___________seno ____________________ sve}a ________________ sve}ica ___________sve}ar __________________ zvezda _______________ zvezdan ___________

Grupni rad

Podelite se u nekoliko grupa. Svaka grupa neka sakupqa materijaleiz odre|enog dijalekta: umotvorine, tonske i audio zapise obi~aja, slike isl. Zatim predstavite svoja istraìvawa i uporedite prikupqeni materi-jal. Traìte sli~nosti i razlike i analizirajte rasprostrawenost odre-|enog dijalekta kao i wegov uticaj na kwièvni jezik.

Napravite pano od sakupqenog materijala, a deo dajte za {kolskezidne novine.

11

Jedna stranica iz „Miroslavqevog jevan|eqa””Inicijal V

Miroslavqevo jevan|eqe je najstariji i najzna~ajniji pisanispomenik na srpskom kwi`evnom jeziku iz XII veka. Pisano je rukom na perga-mentu i ukra{eno zlatom.

Original se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.

Re~ jevan|eqe - zna~i blaga vest, blagovest.Pergament - naro~ito obra|ena ko`a.

12

R

K

K

N I

P

C

D

C A

V

ZA

P V

D

TI

13

``

``

14

15

?

„”

16

ose}âwe

}} }

}

17

GLAGOLI

Da bismo nastavili sa pro{irivawem znawa o glagolima i vre-menima, da se prisetimo {ta su to glagoli.

Pro~itaj slede}u pesmu i prona|i sve glagole.

Mamina du`nost je da ~arapepre zime isplete,

Da nadgleda travu koja raste udvori{tu i na wivi.

Ali wena najve}a du`nost jesteda dugo ìvi.

Ona je ve~ni osmeh ìvota,i ne treba se qutiti,

ako ponekad ne{to i zgre{i.Dodu{e, poneku mamu trebalo bi

uputitiu to: kako da se sme{i.

Glagoli su nesamostalne promenqive re~i koje ozna~avaju radwe,stawa, ili zbivawa. Mogu biti u potvrdnom i odri~nom obliku.

Glagolska vremena pokazuju kada se ta radwa vr{i. To vreme moèbiti u pro{losti, u sada{wosti ili budu}nosti.

Glagolski oblici mogu biti:

a) - li~ni kod kojih se razlikuje prvo, drugo i tre}e lice;b) - neli~ni koji ne razlikuju lica.

Glagoli u li~nim glagolskim oblicima vr{e funkciju (slu`bu) predikata u re~enici.

Glagole sa pojedinim re~ima: imenicama, zamenicama, pridevima ipromenqivim brojevima povezuju slede}e glagolske kategorije:

- broj (jednina i mnoìna) i

- gramati~ki rod (mu{ki, ènski i sredwi).

Treba znati da su glagoli jedine re~i koje imaju slede}e gramati~kekategorije:

- glagolski vid je razlika u trajawu radwe, stawa ili zbivawa(podela na svr{ene i nesvr{ene glagole) i

- glagolski rod prema prelaznosti radwe (podela na prelazne,neprelazne i povratne glagole).

18

Glagolski vid

Glagoli prema trajawu radwe, stawa ili zbivawa mogu biti:nesvr{eni, svr{eni i dvovidski.

a) Nesvr{eni glagoli su oni kod kojih vreme trajawa radwe nije ograni~eno (u~iti, pevati, raditi, igrati).

b) Svr{eni glagoli su oni koji ozna~avaju zavr{enu radwu (po}i, re}i, dati, zaigrati, pogledati) i vreme trajawa je ograni~eno.

Primeri: Moj drug peva u horu. (nesvr{eni)Jovan ode na trening. (svr{eni)

v) Dvovidski glagoli su oni kojima se ozna~ava nesvr{ena ilisvr{ena radwa (~uti, videti, ru~ati...).

Ve`ba

Napi{i po dve re~enice u kojima }e{ upotrebiti glagole nesvr{e-nog i svr{enog vida.

Glagolski rodGlagoli po prelaznosti radwe

Podvuci glagole u slede}im re~enicama:a. Milan pi{e. v. Jovan leì.b. Milan pi{e pismo. g. Bogdan sedi i misli.

Iz navedenih primera moè da se vidi: kod nekih glagola stojire~ na koju radwa prelazi (pi{e pismo, ), a kod drugih ne (sedi,leì, misli).

Prema tome da li radwa prelazi na objekat ili ne, glagoli se delena prelazne i neprelazne.

Prelazni glagoli su oni pored kojih moè da stoji imenica (objekat)na koji radwa prelazi. Npr.: jesti (~okoladu, hleb, vo}e), ~itati (kwigu),

gristi (jabuku, kru{ku) itd.Neprelazni glagoli su oni uz koje ne moè da stoji imenica na koju

radwa prelazi. Npr.: (sedeti, leàti, i}i, do}i, misliti).

U posebnu grupu spadaju glagoli koji uz sebe uvek imaju povratnu za-menicu se. (npr. ~e{qati se, radovati se, takmi~iti se).

To su povratni glagoli.Npr.: Bogdan se umiva, ~e{qa i doteruje.

Ve`ba

Napi{ite tri re~enice u kojima }ete upotrebiti: prelazne, nepre-lazne i povratne glagole.

19

d. Boji kutiju.

boji kutiju

Povratni glagoli se dele u tri grupe:

Ve`ba: Odredi glagole po prelaznosti radwe u tekstu „HajdukStanko” koji se nalazi u uxbeniku (prvi pasus).

Doma}i zadatak

Napi{i sastav na temu: Bio sam human – upotrebom glagola svihvrsta. Sastave analizirajte na ~asu.

GLAGOLSKI OBLICI

Glagoli su promenqive re~i. Jedan glagol mo`e da bude u razli-~itim glagolskim oblicima.

Npr.: u~im, u~io sam, u~i}u.

Neke glagolske oblike ste ve} obra|ivali u prethodnim razre-dima, a neke }emo obra|ivati sada.

Infinitiv

Podvuci glagole u slede}im narodnim poslovicama:

- Boqe je umeti, nego imati.- Lako je govoriti, al’ je te{ko tvoriti.- Boqe se i od po puta vratiti, nego r|avim do kraja i}i.

Da izdvojimo samo neke: imati, tvoriti, i}i. Da li izdvojeni glagoli ozna~avaju vreme vr{ewa radwe (pro{lost,

sada{wost ili budu}nost)?

Znamo li lice koje vr{i radwu? Odgovaramo sa: ne!

Upamti

Infinitiv je glagolski oblik kojim se imenuje radwa, stawe i zbi-vawe.

Pravi povratniglagoli

Uzajamno-povratniglagoli

Nepravi povratniglagoli

- ~e{qati se, umivati se; - ozna~avaju radwe kojepojam ~ije je ime u subjekture~enice vr{i sam na sebi.

- qubiti se, zagrliti se,pozdraviti se,- ozna~avaju radwe kojevr{e uzajamno najmawe dvavr{ioca jedan na drugom.

- radovati se, nadati se,bojati se; - ozna~avaju radwe, stawaili zbivawa uz ~ije seglagole povratna re~ca sene mo`e tuma~iti tako da seodnosi na vr{ioca radwe(subjekat).

20

Infinitiv predstavqa glagol kao re~ u re~niku i nema kategorijelica, vremena i na~ina, kao ni kategorije gramati~kog broja i roda.

Infinitiv je osnovni glagolski oblik i svi glagoli se u re~nikupi{u u tom obliku.

Glagoli u infinitivu se zavr{avaju na: -ti i -}i.Npr.: u~iti, pevati, znati, voleti, i}i, re}i, se}i...

Upamti

Infinitivna osnova slu`i za gra|ewe nekih glagolski oblika.Dobija se na dva na~ina:

a) kod glagola koji se zavr{avaju na - ti osnova se dobija odbijawem nastavka - ti;

u~i + tiinfinitivna infinitivni

osnova nastavakb) kod glagola koji se zavr{avaju na - }i osnova se dobija od glagol-

skog oblika aorista koji se u prvom licu jednine zavr{ava na – oh, tako {tose odbije zavr{etak - oh.

re}i po}i do}i

rek -oh po|-oh do|-oh

infinitivna osnova

Ve`ba

Napi{i infinitivnu osnovu od slede}ih glagola: raditi, igrati,~itati, le}i, mo}i, vu} i ...

PROSTI I SLO@ENI GLAGOLSKI OBLICI

Priseti se

Dosada ste obradili slede}e glagolske oblike:a) prezent (sada{we vreme)b) perfekat (pro{lo vreme)v) futur I (budu}e vreme)

Glagol u~iti izmewaj u sva tri glagolska oblika.

1. ja u~im; 1. ja sam u~io; 1. ja }u u~iti, u~i}u

21

22

Nastavi i kaì oblike za drugo i tre}e lice u jednini i mnoìni.

Prezentska osnova je onaj deo glagola koji u promeni uvek ostaje isti.

Dobija se kad se od prvog lica mnoìne prezenta odbije nastavak - mo.1. l. mnoìne: u~i - mo

prezentska nastavakosnova

Treba da zna{Samo dva glagola u srpskom jeziku: hteti i mo}i u prvom licu jednine

prezenta umesto – m imaju nastavak – u.1. ja ho}u, mogu

Utvrdi1. Prosti glagolski oblici su oni koji se grade od osnove i nastavka

za oblik.

peva - m

osnova nastavak

2. Sloèni glagolski oblici su oni koji se grade sa pomo}nimglagolom.

1. ja sam pevao pevao sam

pomo}ni glagolglagol koji se mewa

Pomo}ni glagoli

Obnovi

Za{to se zovu pomo}ni glagoli?Koji su pomo}ni glagoli u srpskom jeziku?

U tabeli je dat prezent pomo}nih glagola:

Odgovori

Koji pomo}ni glagoli sluè za gra|ewe perfekta i futura?

Ve`ba

U odlomku iz uxbenika „Mali [inuk” na|i oblike prezenta, per-fekta i futura I.

pomo}ni nagla{eni oblik nenagla{eni oblik

glagol lice jednina mnoìna jednina mnoìna

jesam

1. l.2. l. 3. l.

jesamjesijest(e)

jesmojestejesu

samsije

smostesu

biti

hteti

1. l. 2. l. 3. l.

1. l. 2. l. 3. l.

budem bude{bude

ho}u ho}e{ho}e

budemobudetebudu

ho}emo ho}eteho}e

}u }e{}e

}emo }ete}e

23

AORIST

- Zna~ewe i gra|ewe -

Pro~itaj odlomak iz pripovetke „Veletovci”.

„...Pa onda najednom odvoji dlanove od kolena, ispravi se u pasu, padiè glavu, izduì vrat. Nakostre{i se dlaka i oìve odelo na wemu.Podiè ruke, savi dlanove oko usta i viknu nekim novim glasom ...

Pu~e prva pu{ka i prekide mu re~, ali ga ne pogodi. Ve} druga gaobori. Starac se ~udno savi, pade zemqi lako kao list, i izgubi se u traviispod onog sivog kamena.”

Kakvu radwu ozna~avaju boldirani glagoli. Kada se ta radwa vr{ii koliko traje?

Upamti

Glagolski oblik koji ozna~ava radwu, stawe ili zbivawe koji su sevr{ili ili izvr{ili u neposrednoj pro{losti, ili u jednom trenutkupro{losti zove se aorist ili pre|a{we svr{eno vreme.

Primer: Oblici aorista od glagola:

saviti pastijednina mnoìna jednina mnoìna1. ja savih mi savismo padoh padosmo2. ti savi vi saviste pade padoste3. on savi oni savi{e pade pado{e

Usvoj

Aorist se gradi od infinitivne osnove i dvojakih nastavaka:a) ako se osnova zavr{ava na samoglasnik nastavci su: - h, (2. i 3.

lice bez nastavka) - smo, - ste, - {e;b) ako se osnova zavr{ava na suglasnik onda se dodaju nastavci:

- oh, - e, - e, - osmo, - oste, - o{e.

Gradi se od svr{enih glagola i, retko, od nesvr{enih.

Pa`wa Oblici aorista pomo}nog glagola biti izgovaraju se i pi{u ovako:

ja bih, ti bi, on bi;mi bismo, vi biste, oni bi{e.

Ne zaboravi: u prvom licu jednine svi glagoli u aoristu imaju nastav -h: bih,potr~ah, digoh, videh, ~uh... Tako izgovaraj i pi{i, ali SAMO u prvom licujednine.

24

Ve`be

Prona|i oblike aorista u slede}em tekstu

RO\ENI MOJ, MILI MOJ JABO!

Jabo - samo {jutra!- Samo {jutra! - trè se Lujo kao iz sna, zbaci sa sebe haqinicu, a o~i

mu sijevnu{e od uzbu|ewa.Ustade, pri|e baku, pa ga stade milovati, maziti i tepati mu:- Dobro se ti, Jabo, narucaj. Rucaj, brate, koliko ti dusa podnosi ...

Samo {jutra! Ro|eni moj, mili moj, dragi moj Jabo - samo {jutra!U Lujinom promuklom glasi}u drhtalo je meko we`no prekliwawe. Bak

mahnu po navici repom, pa ga uhvati malo po obrazu.

- Zar mene, Jabo? - pita ga prijekorno. - Sad }u ja plakati.On se malo odma~e u stranu, pa kao |oja zaplaka. Jablan diè glavu.- Nije, nije, Jabo! [alim se ja. Nijesi ti mene udario... E nemoj se, oca mu,

odma’ za sva{ta qutiti! De, da se poqubimo!Poqubi{e se, Lujo ogrnu haqinicu, pa se opet spusti na vla`nu travu,

da sawa o sjutra{wem danu.

Petar Ko~i}(Iz pripovetke Jablan)

Napi{i sve oblike aorista od slede}ih glagola: zbaciti, udariti,zapevati, se}i, re}i, u}i.

FUTUR IIfutur egzaktni

Pa`qivo pro~itaj slede}e re~enice!

1. îm budem stigao, pisa}u ti kako sam pro{ao u putu.2. Ako budemo mogli, pro~ita}emo lektiru za naredni ~as.3. Vide}ete o ~emu se govori, tek kada budete pro~itali kwigu.4. Kad budu stigli, po~e}emo sa probom.5. Javi}u ti telefonom ~im budem saznao rezultat.

Koliko radwi je istaknuto u svakoj re~enici?Kada }e se one vr{iti?

U svim re~enicama su kazane po dve radwe koje }e se izvr{iti ubudu}nosti.

Jedna od wih se vr{i pre budu}e radwe: budem stigao: pisa}u.25

Upamti

Futur II, u osnovnoj funkciji, ozna~ava nerealizovanu radwu za koju gov-ornik pretpostavqa da }e se (iz)vr{iti posle vremena govorewa, ubudu}nosti, pre neke druge budu}e radwe ili istovremeno.

Pogledaj kako se gradi futur II:jednina mno`ina

1. l. (kad) budem stigao (kad) budemo stigli2. l. (kad) bude{ stigao (kad) budete stigli3. l. (kad) bude stigao (kad) budu stigli

Prezent od Radnipomo}nog glagolskiglagola biti pridev g.

Upamti

Futur II se gradi tako {to se uzme prezent od pomo}nog glagola biti iradni glagolski pridev glagola koji se mewa.

Ve`bawe

Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti glagole: pro~itati,do}i, videti, sti}i i ~uti u oblicima futura II.

26

IMPERATIV(zapovedni na~in)

Pa`qivo pro~itajte i razmislite {ta se isti~e boldiranimglagolima.

1. „î~a Miloje se uspravi i viknu nekim novim glasom:- Ne predaj se ìv, Stojane! Ne predaj se nipo{to!... Poslu{aj me,

Stojane, i ne daj se ìv Turcima u ruke...Trè ih glas promuko od besa:- Udrite ga! Pucajte!...”

Iz pripovetke „Veletovci”Ive Andri}a

* *2. „Pevaj, pevaj na kletoj gitari...”

Sergej Jesewin* * *

3. Pri|i, mladi}u, bliè k meni, uzmi stolicu i sedi ovde, pa mipri~aj {ta je bilo.

Odgovori

[ta se isti~e boldiranim glagolima? Isti~e se zapovest, èqada se ne{to uradi.

Zakqu~iGlagolski oblik kojim se kazuje zapovest, èqa ili molba da se vr{i

ili izvr{i neka radwa, stawe ili zbivawe zove se imperativ ili zapovednina~in.

Uzmimo glagol pevati. Oblici imperativa od ovog glagola glase:

jednina mnoìna1. l. pevajmo2. l. pevaj pevajte3. l.

Zapovest tre}em licu jedni e i mnoìne moè se iskazati indi-rektno (posredno). Npr.: neka peva, neka pevaju.

Imperativ od glagola: pisati

1. l. pi{imo2. l. pi{i pi{ite3. l.

27

n

Upamti Imperativ se gradi trojakim nastavcima: - j, - jmo, - jte

- ji, - jimo, - jite- i, - imo, - ite

koji se dodaju na prezentsku osnovu koja se dobija kad se od tre}eg licamnoìne odbije nastavak: - E, -U, - JU.

pevati pisati raditi gajiti zatajitioni pevaju oni pi{u oni rade

peva + j pi{ + i rad + i ga + ji zata + ji

pevaj pi{i radi gaji zataji

Zadatak Napi{i sastav na temu: Napravio sam dobro delo (uz upotrebu im-

perativa).Narodne poslovice:Ispeci, pa reci! îni dobro, ne kaj se, ~ini zlo, nadaj se!

POTENCIJALmogu}ni na~in

Pro~itaj tekst i obrati pa`wu na sloèni glagolski oblik koji jeupotrebqen.

„@ena ga upita: „Da li bi ti {tagod mojoj bra}i u~inio, da otkudado|u?” Car joj re~e: „Ja bih najstarijeg i sredweg brata mnogo mu~io, a na-jmla|em bih i u pomo} pritekao kad bih mogao.”

(Odlomak iz bajke „Ba{ - êlik”)Razmisli

[ta je iskazano ovim sloènim glagolskim oblikom?Kojim glagolima je iskazana èqa, a kojim mogu}nost da se izvr{i

neka radwa?

Upamti

Glagolski oblik kojim se kazuje mogu}nost, uslov ili èqa da se vr{iili izvr{i neka radwa, stawe ili zbivawe zove se potencijal ili mogu}nina~in.

U svojoj osnovnoj re~eni~noj slu`bi, potencijal ili mogu}nina~in ozna~ava stav govornikov prema nerealizovanoj radwi, stawu ilizbivawu, i to tako {to se tim stavom procewuje da postoje: mogu}nost,èqa, namera ili uslov vr{ewa radwe.

28

RazmisliJa bih igrao ko{arku sa vama, ako mi dozvolite.

Ja bih igrao. Mi bismo igrali.Ti bi igrao. Vi biste igrali.On bi igrao. Oni bi igrali

aorist od pomo}nogglagola biti

radni glagolski pridev

Da zakqu~imoPotencijal je slo`eni glagolski oblik. Gradi se tako {to se uzme

aorist od pomo}nog glagola biti i radni glagolski pridev glagola koji semewa.

Treba da se zna i ovo. Ako je potencijal bez li~ne zamenice, ondapomo}ni glagol ide iza.

Potencijal od glagola pevati:1. l. pevao bih pevali bismo2. l. pevao bi pevali biste3. l. pevao bi pevali bi

U 3. l. mno`ine potencijala ne upotrebqava se odgovaraju}i oblikpom. glagola, ve} oblik 3. lica jednine.

Doma}i zadatak Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti potencijal.

TRPNI GLAGOLSKI PRIDEV

Pa`qivo pro~itajte slede}e re~enice:

Radno stawe (aktiv) Trpno stawe (pasiv)1. Milan je uradio zadatak. 1. Zadatak je ura|en.2. Bogdan je napisao pesmu 2. Pesma je napisana i

za nagradni konkurs. nagra|ena na nagradnom konkursu.

3. Jovan je bacio loptu. 3. Lopta je ba~ena.4. U~enici su doneli kwige. 4. Kwige su donete.

[ta ste uo~ili?Glagolski oblici mogu imati razli~ito stawe. Ovi glagoli mogu

biti u aktivu, a prelazni i u aktivu i u pasivu.

Oblici: ura|en, napisana, nagra|ena, ba~ena, donet(e) ozna~avaju daje na nekome ili na ne~emu vr{ena neka radwa.

29

Upamti

Glagolski oblik koji ozna~ava da je na nekome ili ne~emu vr{ena iliizvr{ena glagolska radwa i sluì za gra|ewe pasiva (trpnog stawa) zove setrpni glagolski pridev.

Trpni glagolski pridev ima sve odlike prideva i vr{i funkcijuprideva. On je neli~an glagolski oblik i sluì za gra|ewe sloènih glagol-skih oblika.

Gradi se od prelaznih glagola trojakim nastavcima i to:

infinitivna a) - -n, -na, -no, -ni, -ne, -na (crtan, ~itan);osnova + b) - -en, -ena, -eno, -eni, -ene, -ena (pe~en, varen);

v) - -t, -ta, to, -ti, -te, -ta (podignut, skinut).

Ve`be

Napi{i pet re~enica u kojima je upotrebqen trpni glagolskipridev.

Napi{i sastav koriste}i i ove re~i: proizveden, ubrano, pore|ana,sakupqeni, zasa|ena, donete, skinuto, ~uvani i ponu|eni. Tema: Pijaca.

30

GLAGOLSKI PRILOGSADA[WI

Pro~itaj pa`qivo re~enice.

Razmisli dobro

Kada se vr{i radwa kod boldiranih glagola?

1. Leè}i je gledao omiqeni film.2. U~enici su tr~e}i oti{li na igrali{te.3. Ne moè se carstvo zadobiti na divanu sve duvan pu{e}i.4. Ode Marko drumom pevaju}i,

osta Musa nogom kopaju}i.5. Uspavao se ~itaju}i zanimqivu kwigu.

Upamti

Glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se vr{i u isto vreme kad iradwa glagola koji se wime odre|uje zove se glagolski prilog sada{wi.

Glagolski prilog sada{wi je bezli~ni glagolski oblik.

Gradi se od nesvr{enih glagola tako {to se na tre}e lice mnoìneprezenta dodaje nastavak - }i.

Npr.

raditi gledati pisati

3.l. m. oni rade oni gledaju oni pi{urade + }i gledaju + }i pi{u + }i

rade}i gledaju}i pi{u}i

U re~enici sluì kao prilo{ka odredba za na~in.

Moè da bude i u funkciji obi~nog prideva.

Npr. Govorio je prete}im tonom.Svi su bili u leè}em stavu i ~ekali da ih neko pozove.

31

GLAGOLSKI PRILOGPRO[LI

Kakvu radwu ozna~avaju boldirani glagoli u ovim re~enicama?

1. U{av{i u u~ionicu, u~enici su seli na svoja mesta.2. Otvoriv{i kwigu, po~eo je da ~ita.3. Napisav{i doma}i zadatak, Jovan je iza{ao da se igra. 4. Vrativ{i se sa treninga, seo je da se odmori.5. Zatresav{i jednu granu, ubra nekoliko jabuka.

Mo`emo da zakqu~imo: uvek pre neke druge radwe.

Upamti

Glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja se izvr{ila pre radwe, stawaili zbivawa glagola ~ija je on odredba zove se glagolski prilog pro{li.

On je neli~an glagolski oblik.

Gradi se samo od svr{enih glagola tako {to se na infinitivnu os-novu dodaje nastavak - v({i), ili - av({i), ako se osnova zavr{ava na sug-lasnik.

Npr. Uporedi primere!

otvori ti zatres ti

infinitivna osnova zatres + av{i

otvori + v{i zatresav{i

re}irek ohrek + av{i

Zadatak

Napi{i po tri re~enice u kojima }e{ upotrebiti glagolske priloge!

32

NEPROMENQIVE RE^I

Priseti se

Nepromenqive re~i su one re~i koje ne mewaju svoj oblik u re~enici. Nepromenqive re~i su: prilozi, predlozi, veznici, uzvici i re~ce.

PRILOZI

[ta ozna~avaju boldirane re~i u re~enicama?

1. Jutros je osvanuo sun~an dan.2. Leti qudi odlaze na more.3. Ovde vas svako poznaje i voli.4. Sporo se kre}emo prema vrhu planine.5. Mnogo a{ova treba dok se istina sahrani.

Boldirane re~i stoje uz glagole i ozna~avaju vreme, mesto i na~invr{ewa radwe. Re~ mnogo stoji uz imenicu i odre|uje koli~inu onoga {tozna~i imenica.

Upamti

Prilozi su re~i koje stoje uz glagole, prideve, imenice i druge priloge odre|uju}i ih po nekom od wihovih pratila~kih elemenata.

Prema svome zna~ewu prilozi se dele na priloge za:- vreme: jutros, danas, no}as, leti, zimi, sada, onda ...- mesto: gore, dole, levo, desno, ovde, onde, tuda, svuda ...- na~in: brzo, sporo, ovako, onako, svakako, nekako ...- koli~inu: malo, mnogo, dosta, potpuno, toliko ...- uzrok: zato, stoga.

Iako su prilozi nepromenqive re~i, mogu imati komparaciju.

Npr. Jovan lepo pi{e. Bogdan pi{e lep{e. Milan, ipak, pi{e najlep{e.

Zadatak

Napi{i po dve re~enice u kojima }e{ upotrebiti sve vrste priloga.

33

PREDLOZI

[ta ozna~avaju boldirane re~i?

1. Jovan igra loptu na igrali{tu, a Bogdan je u {koli.2. Bojana i Milan su ispred ku}e.3. Nevena nije oti{la u {kolu zbog bolesti.4. Sva deca idu u {kolu radi znawa.

Boldirane re~i u ovim re~enicama ozna~avaju neke odnose.

Upamti

Predlozi su nepromenqive pomo}ne re~i koje stoje ispred odre|enihpade`nih oblika samostalnih re~i i sluè za ozna~avawe wihovog odnosaprema drugim re~ima u re~enici, kao i za bliè odre|ivawe tih odnosa.

Predlozima se ozna~avaju:- prostorni odnosi: pred, nad, iza, uz, do, pod ... (Nad wim se sa-

vijaju grane ...)

- vremenski odnosi: pre, posle, po, u ... (Pre i posle jela trebaruke prati).

- namera: po, radi, za ... (Do{ao je po kwigu).- uzrok: zbog, od, ... (Od jada ga zabolela glava).

Predlozima se mogu iskazivati i drugi odnosi: na~in, ciq,dru{tvo itd.

Uvek stoje uz zavisne padeè (genitiv, dativ, akuzativ, instru-mental i lokativ).

Naj~e{}e se ~ine gre{ke pri upotrebi predloga: radi i zbog. Predlogom radi iskazuje se ciq ili namera. Oti{ao je kod

lekara radi pregleda.

Predlogom zbog iskazuje se uzrok.Odsutan je zbog bolesti.

Zadatak

Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti razli~ite pred-loge.

Ve`ba

Prona|i priloge i predloge u tekstu „ê`wa za slobodom” kojise nalazi u uxbeniku.

34

VEZNICI

Kakvu slu`bu vr{e boldirane re~i u ovim re~enicama?

1. Spremi se brzo i po|i odmah.2. Mora da po`urimo, jer }emo zakasniti.

3. Ili grmi il’ se zemqa trese.4. Svi u~enici su na ~asu, jedino je Milena odsutna.

Upamti

Veznici su nepromenqive re~i koje u jeziku slu`e za ozna~avawe vezeme|u pojedinim re~ima u re~enici, kao i veze me|u re~enicama.

Veznici su re~i koje nemaju svoje zna~ewe. Wihovo se zna~eweodre|uje prema re~enicama koje povezuju, nezavisne ili zavisne.

Nezavisni veznici su:- sastavni: i, pa, te, ni, niti;- rastavni: ili, bilo, voqa;- suprotni: ali, a, nego, ve};- iskqu~ni: jedino, samo, tek, ve}, tek {to, ve} {to;- zakqu~ni: dakle, prema tome, stoga.

Zavisnih veznika ima vi{e, jer ima vi{e vrsta zavisnih re~enica.Mogu biti: vremenski, namerni, uzro~ni, dopusni itd.

O wima vi{e }e{ saznati onda kada bude{ obra|ivao zavisnere~enice.

Evo nekih: jer, ako, iako, ~im, mada, kad, makar itd.

Ve`ba

Prona|i veznike u tekstu „Mostovi” Ive Andri}a, koji senalazi u uxbeniku.

35

RE^ENI^NI ^LANOVI

OBJEKAT

Podsetite se: koji su re~eni~ni ~lanovi:

RE^ENI^NI ^LANOVI

GLAVNI ZAVISNI

SUBJEKAT PRAVI OBJEKAT

PREDIKAT NEPRAVI OBJEKAT

PRILO[KE ODREDBE

Сагледај

Koji su главнi реченичнi члановi у реченицama и откриј којеречи помажу у реализацији радње предиката.

1. Јана бере јабуке.2. Причао сам причу.3. Купио сам књигу.4. Невена пише песме.5. Она је uзорала њиву.

Закључи

Boldirane речи у реченици су објекти.Za realizaciju radwe pored subjekta neophodan je i objekat.Prelazni glagoli uvek povezuju dva pojma subjekat i objekat.

Uz sve prelazne glagole mora да stoji pravi objekat.Pravi objekat je ~lan re~enice koji se javqa kao dopuna prelaznim glagolima.

U ovim re~enicama

ko-{ta? koga-~ega?1. Susedi stalno slu{aju muziku. Prelazni glagol zahteva pravi objekat.

u akuzativu bez predloga.ko-{ta? koga-~ega?

2. Nije rekao ni re~i. Pravi objekat u genitivu.

36

3. Sami ~esto pevaju (narodne pesme). Upotreba pravog objektanije obavezna.

ko-{ta?4. Oni retko miruju. Neprelazni glagol ne daje

mogu}nost da se ukqu~iobjekat.Neprelazni glagol tra`i nepravi objekat.

ko-{ta? s kim – ~ime?5. (Oni) Sporazumevaju se glasnim Povratni glagol zahtev

govorom. dopunu nepravim objektomu instrumentalu.

ko-{ta? kome-~emu? Neprelazni glagol zahteva6. (Oni) dosa|uju svim stanarima. dopunu nepravim objektom

u dativu.

Objekat se i ne mora iskazati uz svaki prelazni glagol.

Вежба

Uporedi 1. i 2. re~enicu sa tre}om (Za{to je objekat u zagradi ?) Poku{aj da izostavi{ objekat iz sve tri re~enice, pa objasni

razliku.

Uo~i to u re~enici prate}i strelice.

Да буде јасније

Prelazni glagoli ~ije je zna~ewe nepotpuno ne mogu da prenesu ce-lovitu poruku bez iskazane dopune (objekta) kao u 1. i 2. re~enici .

Uz prelazne glagole ~ije je zna~ewe potpuno, upotreba objekta jeneobavezana (kao u 3. primeru). To zna~i da objekat ne mora da postoji, ali seon podrazumeva i ne mora da se upotrebi.

^itam. ?Oni piju. [ta ? objekat se podrazumevaMajka kuva. ?

Сагледај и вежбај

Da li su slede}e poruke zavr{ene? [ta im nedostaje?U nedequ }u re{avati... ( dopuni glagole odgovaraju}im Moji roditeqi poznaju ...… objektima)

37

38

ПРАВИ И НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

Pravi objekat

Pravi objekat stoji uz prelazne glagole. I dobija se na pitawakoga, {ta? Obi~no se nalazi u akuzativu bez predloga, a re|e u genitivu.

Uz neprelazne glagole ne stoji pravi objekat. Ve}ina neprelaznihglagola se uop{te ne moè dopuniti nikakvim objektom kao u primeru 4.Takvi su glagoli: sedati, venuti, hodati i dr.

Me|utim, neki neprelazni i povratni glagoli zahtevaju dopunu. Wi-hova dopuna je nepravi objekat.

Nepravi objekat

Nepravi objekat moè biti u razli~itim padeìma: genitivu, da-tivu, akuzativu (sa predlogom), инструменталу и локативу.

1. Uvek se se}am na{e ekskurzije. (genitiv)2. Milan se javio Jovanu. (dativ)3. Bogdan je zadovoqan uspehom. (instrumental)

4. Oni razmi{qaju o izletu. (lokativ)

Uporedi

A1. Kupili smo stan.2. Opremili smo ga skromno.3. Samo je baka dobila novu udobnu fotequ. 4. Dosta name{taja zameni}emo kasnije.

B1. Jedva se odrekla svoje stare foteqe.2. Mesecima smo se radovali novom stanu.3. Brzo smo se navikli na wega.4. Dugo smo sawali o svom stanu.5. Tata je rukovodio seobom.

Вежбa

cve}e novine radio sveska

televizor paket lopta vo}e, rotkve, gro`|e, kru{ke

Posluì se re~ima iz tabele da objektima dopuni{ slede}ere~enice:

1. Milan dugo boluje.2. Stalno leì u krevetu.3. îta.4. Slu{a.5. Gleda.6. Razgovara.7. Lekar je zabranio.8. Drugovi dolaze.

U kojim re~enicama kao dopuna, glagolu treba da stoji pravi, a ukojim nepravi objekat?

Задатак

Напиши десет реченица и употреби прави и неправи објекат. Прочитајте их на часу и анализирајте употребљене објекте.Пронађите објекте у тексту „Сињи gалеб”, koji se nalazi u

уxbeniku, издвојите их и напишите да ли су прави или неправи.

39

ATRIBUT

Напиши речи којимa ћеш исказати особине детеta.

мирно—————————————

Д Е Т Е ———————————————————————————————————————

Док пишете речи, ви уствари пишете атрибуте.

Из језичке норме

Атрибут је реч (или више речи) која означава било какву осо-бину појма уз чије име стоји. Једна реч може имати и више атрибута.

Атрибути су најчешће: придеви ( радостан човек, девојачкасуза), затим заменице и бројеви ( наше дете, трећи час), падежни обликименице, али и именице с предлогом (парче хлеба, са црном косом).Атрибут с речју коју опредељује чини синтагму, у којој је он увек зависничлан.

Атрибут може да стоји испред и иза именице (зуби бисерни,бисерни зуби). Пример: Коњ Зеленко росну траву пасе.

„Poqana srebrna, bela ...”

Провери знање

Поред наведених именица напишите неколико атрибута.песма——————————————————————————————-књига————————————-—————————————————--другарство———————————————————————————-трава——————————————————————————————-цвеће——————————————————————————————-

Пронађите атрибуте у песми „Ратар” Veqka Petrovi}a, у уџбенику.Прочитајте их и рaзгoвaрajтe о њиховој улози у песми.

За наредни чаc

Напишите песму на тему: Зима у мом крају (са најмање осамстихова) употребом више атрибута. Најуспешније песме ставите на пано saodgovaraju}im ilustracijama.

40

APOZICIJA

Размисли шта је објашњено у реченицама додатком одвојенимзапетама.

1. Beograd, glavni grad Srbije, jedan je od najlep{ih i najve}ih

gradova на Балкану.2. Makedonija, zemqa mira i prosvete, poznata je u svetu.3. Копаоник, највиша планина у Србији, богата је шумом.

[ta ozna~avaju boldovani delovi re~enice? Zna~e isto {to i imenica uz koju stоje. Ovakva odredba naziva se apozicija.

Упамти

Apozicija je odredba imeni~kog pojma. Me|utim, apozicija nije za-

visan ~lan sintagme kao atribut, ve} je izdvojena odredba.

Ona se u govoru izdvaja pauzama, a pri pisawu zapetama.

Apozicija se dodaje imenici ili imeni~koj sintagmi i u istom je

pade`u kao i re~eni~ni ~lan kome se dodaje.

Apozicija je dodatna odredba koja na drugi na~in kazuje i zna~i isto{to i imenica uz koju stoji.

Вежба

U slede}im re~enicama, odredi tipove imeni~kih jedinica (ime-nice, imeni~ke sintagme) i wihov pade`ni oblik u funkciji onih re~eni~nih~lanova kojima su dodate apozicije.

1. Svira u poznatoj grupi, najboqem sastavu u gradu. 2. Bio je Nenad, najboqi drug moga brata.3. Doveo je i svoga brata, odli~nog gitaristu.

4. Често сам седела у бакином крилу, најтоплијем месту на свету.5. Марија, моја другарица, одличан је ђак.

Za doma}i zadatak - uradi samostalno

Напиши десет реченица уз употребу апозиције.

41

SLO@ENA REÊNICA

Сагледај

Какве су следеће реченице по саставу?

1. Марко пише домаћи задатак.2. Били су код нас и слушали смо музику.3. Сви су се радовали успеху, само је Јован био тужан.

Закључи

Ove tri re~enice razli~ite su po svome sastavu. Prva je prosta, adruga i tre}a su sloène re~enice. Prva ima samo jedan predikat (pi{e).Druga i tre}a su sastavqene od dve proste re~enice sa dva predikta. Iakosu one jednake po funkciji u sporazumevawu i po sastavu (sloène), one seme|usobno razlikuju.

Вежба

Pro~itaj odlomak „Svira~ u dru{tvu” Mirka Petrovi}a. Odredi kakva je po sastavu svaka od tih re~enica, prosta ili

sloèna. Na osnovu ~ega }e{ to odrediti?

„îm sam po~eo da razvla~im harmoniku, dotr~alo je nekoliko de~akai devoj~ica. Stanari koji su prolazili kroz dvori{te zastajkivali su, ra-doznalo nas gledali i bacaju}i pogled na moje prste koji su dodirivali dug-meta i registre slu{ali Dobrinu pesmu. Wegov glas dopirao je do zatvorenihprozora i kucao u okna kao da poziva uku}ane da provire kroz prozore i ~ujuDobru.”

Задаци

Напиши пет простих реченица, а онда их проширири да добијешсложену реченицу.

Одабери текст из uџбеника у договору са наставником и пронађипросте и сложене реченице.

42

ПОДЕЛА СЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА

Прочитај реченице и сагледај какав је однос у њиховом саставу.

1. Putnici su sedeli u autobusu.(nezavisna re~enica) (nezavisna re~enica)

2. Vo|a puta je u{ao u autobus i dao im neko obave{tewe.

3. Saop{tio je putnicima da se mar{ruta izmenila.(nezavisna) (zavisna)

Закључи

Прва реченица је проста. Druga re~enica je nezavisno-sloèna, jer se sastoji od dve neza-

visne re~enice. Svaka od ovih dveju re~enica prenosi celovitu (zavr{enu)poruku. Svaka moè da stoji sama.

Tre}a re~enica se sastoji od dve proste re~enice, ali se oneme|usobno razlikuju. Prva je nezavisna, a druga zavisna.

Упамти


Вратимо се реченици.

Saop{tio je putnicima da se mar{ruta izmenila.

Glagol saop{tio zahteva dopunu. Da se mar{ruta izmenila je za-visna re~enica. Ova re~enica ne moè da stoji sama i da se izdvoji u posebnucelinu. Ona je zavisno-sloèna re~enica, jer u svojoj strukturi sadrì za-visnu re~enicu. Pogledaj tabelu.

43

Zavisne re~enice mogu da imaju imensku, pridavsky i prilo{kuvrednost.

Sloène re~enice Proste re~enice Struktura u sloènoj re~enici sloènih

re~enica

Vo|a grupe je u{ao u autobus i dao neka nezavisna nezavisno-obave{tewa. nezavisna sloèna

Saop{tio je putnicima nezavisnada se mar{ruta izmenila zavisna u funkciji zavisno-sloèna

objekta

Moèmo da zakqu~imo:

Proste re~enice, ako su nezavisne, prenose celovitu poruku,a ako su zavisne, imaju funkciju re~eni~nog ~lana. Sloène re~enicekoje u svom sas tavu (strukturi) imaju samo nezavisne re~enice, nazi-vaju se nezavisno- sloène, a ako sadrè zavisnu re~enicu, nazivaju sezavisno-sloène re~enice.

Вежба

Одреди које реченице су зависне, а које независне!1. Свод јој је позлатом извезен, мраморни стубови су златом опточени.2. Синови замолише оца да их још неки дан остави на миру.3. На реци је било много малих чамаца који су пловили тамо – амо. 4. У исти мах ветар јаче духну и пламен букну.5. Да ме је ко тога часа упитао, ја бих му одговорила.6. Капу су му отргли и однели ветрови.7. Он подели жито, али га не подели право.

Задатак

Прошири просте реченице независним и зависним реченицама.

1. Ветар је љуљао зелено лишће______________________________.2. Морали су дуго da чекаju воз ______________________________.3. Доћи ће кући_____________________________________________.4. Из разговора сa њим дознали смо___________________________.5. Мара не рече ништа ______________________________________.6. Nije to samo ma{tawe_________________________________________.7. Sad mi je lepo ovde___________________________________________.

8. Baci kraj sebe torbu__________________________________________.

44

-

NEZAVISNE REÊNICE U NAPOREDNOM ODNOSU

Присети се

Nau~ili smo da se dva paralelna re~eni~na ~lana me|usobnopovezuju u odre|enu vrstu naporednog odnosa.

Dve ili vi{e nezavisnih re~enica naporednim odnosom se povezujuu sloènu re~enicu. На пример:

Izabrali su Kopaonik i sutra putuju.Ho}e{ li poneti svu opremu, ili }e{ ne{to iznajmqivati?

Zakqu~imoProste re~enice u sastavu nezavisno-sloènih re~enice su ravno-

pravne u naporednom odnosu.Naporedni odnosi me|u nezavisnim re~enicama mogu biti:- sastavni, - iskqu~ni,- rastavni, i zakqu~ni.- suprotni,

САСТАВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Сагледај реченице у следећим примерима:

1. Ispruèn na snegu pраћаkao se i trzao kao riba.2. Неко силно удари у врата, те се одједном отворише.3. Нити грми, нит’ се земља тресе.4. Све му је напредовало, бујало, множило се и ширило у недоглед.

Закључи

Sastavni odnosi su me|u re~enicama ~ija je sadrìna istoga smera.Situacija ozna~ena drugom re~enicom sмисаоно je paralelna sa situacijomprve re~enice, ili se nadovezuje na wu.

Upamti

Izmeђu vi{e nezavisnih re~enica stavqa se veznik koji ih pove-zuje u sastavni odnos.

Naporedni sastavni veznici jesu:i, pa, te, ni, niti.

Nezavisne re~enice u sloènoj re~enici ~iji su sadràji istoga smera i nadovezuju se jedna za drugom zovu se sastavne re~enice.

45

Сагледај радње slede}ih ре~еницa у саставном односу, тј. њиховозна~ење и место везника ни и нити.

и nad samom ivicom obale jauknu.1. U~ini tri pokreta rukom pa над samom ivicom obale jauknu.

te над самом ивицом обале јаукну.

ni re~i progovorio.2. Na toj ve~eri nisam ni{ta okusio

niti re~i progovorio.

Veznici ni i niti mogu biti i na po~etku re~enice.

Ni ja ne znam, ni ti ne blista{ znawem.

Radwe re~enica u sastavnom odnosu ne moraju biti povezane pozna~ewu, ali moraju biti me|usobno saglasne, istoga smera.

U sastavni odnos mogu da se poveù sve vrste nezavisnih re~enica(obave{tajne, upitne...).

Zadatak U ovom tekstu na|i re~enice u sastavnom odnosu i napi{i ih u

svesku.„Kad Vuk stiè do sprovodnice, prebaci jednu ruku preko ìce zaka-

~iv{i se za wu mu{ki, i osta nekoliko trenutka koso vise}i. Konopac je biolabav, opustio se, pa su mu noge dodirivale ìtku masu.

Vuk napregnu onaj ostatak snage koji u ~ovekovom telu ostaje i kad iz-dahne. U~ini tri pokreta rukom, a nad samom ivicom obale jauknu.

- Ne mogu....I pade kao pose~en. Teàk uzdah, jauk i uzvik proprati{e pad.Na sre}u, on se suqnu niz obalu i nogama se zadrào za kraji~ke leda

koji su se uhvatili uz obalu. Svi sa obale potr~a{e, i ~etvorica ga izvuko{e.Ispruèn na snegu, pra}kao se i trzao kao riba.”

Dobrica ]osi}(Из романа „Daleko je sunce”)

RASTAVNE REÊNICE

Уочи каквим реченицама је приказан сukob u pesmi „Marko Kra-qevi} i Musa Kesexija”.

Kad se jedan drugom priku~i{e,re~e Marko Musi Kesexiji:„Deli - Musa, uklon’ mi se s’’ puta,il’ s’ ukloni, il’ mi se pokloni!”

46

„Pro|i, Marko, ne zame}i kavge,il’ odja{i da pijemo vino;a ja ti se ukloniti ne}uako t’ i jest rodila kraqica...”

ЗакључиU re~enicama ће се izvr{iти sамо jedna radwa, pretpostavqamo. (U subotu }u igrati tenis, ili }u slu{ati muziku.)

Isti subjekat ne moè istovremeno da vr{i obe radwe. Samo jednamoè biti realizovana.

Rastavnim odnosom povezuju se re~enice kojima se iznose al-ternativne radwe od kojih ћe se izvr{iti samo jedna, ili je samojedna moguћa.

UpamtiНезависне реченице у сложеној реченици чије су радње date као две

равноправне могућности за избор при чему се може извршити само једнарадња јесу раставне реченице. Везују се везницима: или, било, воља.

Rastavne re~enice uvek prati rastavni odnos.Veznici se mogu upotrebiti i na po~etku re~enice. Najvi{e se upo-

trebqava veznik ili.

Zadaci

Pogledaj sve primere i odredi koje su vrste nezavisnih re~enicapovezane rastavnim odnosom (obave{tajne, ....).

U kojima je upotrebqen zarez?

Примери:1. Po podne }u uìvati bilo da igram tenis bilo da slu{am muziku.

2. Ili u~i, ili иди напоље.3. Voqa ti u~i, voqa ti ne u~i.

Пронађи раставне реченице у песми „Момак и девојка” и објаснињихову изражајност.

„...Ој девојко, питома ружице, „Ој јуначе, моје јарко сунце,kад си расла на шта си гледала? нит’ сам расла на бор гледајући,Ил’ си расла, на бор гледајући, ни на јелу танку поноситу,ил’ на јелу танку поноситу, нит’ на твога брата најмлађега, ил’ на мога брата најмлађега?” већ сам млада, према теби расла...”

47

СУПРОТНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Прочитај реченице и размисли каква је садржина у њиховомсаставу.

1. Ја га грдим, а он се смеје.2. Он је врло нежнога здравља, па ипак издржи и најтеже напоре.3. Марко не послуша мој савет, него је продужио са својим навикама.4. Твоја мајка иђаше једнако у сељачком оделу, али тебе кићаше и

гиздаше као најбогатију.

По чему су поступци супротни (извршите поређење по супротности)?

Закључи

Кад се у једној реченици износи нешто што је по садржини супротноономе што износи у другoj реченици, me|u ~ijim sadr`ajima postoji nepo-dudarnost, onda su to супротне реченице.

Супрот не реченице се везују везницима: а, али, него, већ, док, амогу бити и без везника.

Упамти

Просте независне реченице које у оквиру сложених реченица имајусупротна значења зову се супротне реченице.


Ако супротност није изразита, или је привидна онда се између рече-ницa не ставља запета.

Уочи

Које су реченице саставне, а које супротн е у следећим primeriма:1.„Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, uvek se

sklawala и била у бризи.”2. Добар глас, далеко се чује, а зао још даље.3. Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.4. И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља.5. Sve je to gledala, ali nije ni{ta videla.6. Milica ne pi{e pismo, ve} pi{e doma}i zadatak.7. Jutro je davno svanulo, a oni su jo{ spavali.

8. Nisam video ru`e, nego sam video vo}wak.

48

Вежба

Пронађи suprotne re~enice u odlomku из приповетке „Увела ружа”,Борисава Станковића.

„... Ви бесте са села, скори досељеници. Продали сте у селу ваш поседи дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти са мајком остала.Нешто од непродатих њива у селу, а нешто и од надница твоје мајке, васдве живеле сте лепо и тихо. А ти беше од свих комшијских девојчица најбољеи најлепше обучена. Твоја мајка иђаше једнако у сељачком оделу, али тебекићаше и гиздаше као најбогатију.

Ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долазаше к нама?Прелазиш преко потока, а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи обориласи доле и ногама бираш на који ћеш камен стати... Прелазиш ти, гледаш гдећеш да stupi{, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда,зањихав се и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну...”

Задатак

Издвоји супротне реченице и стилске фигуре у народној песми.

Твоје очи

Твоје очи вино ли су,iли блага медовина.Коња водим – пешке одим,Воду газим – жедан идем,Lеба носим - гладан идем,Чизме носим – бос ти одим!

Kako u kwi`evnom jeziku glase oblici re~i: odim i leba? Pro{iri proste re~enice suprotnim re~enicama!

1. Marko nije do{ao sam.2. Sunce se pojavilo rano.3. Trener me pozvao ispred bazena.4. Svi|a mi se Sa{in {al.5. Nismo doneli va{u kwigu.

49

ISKQU^NE REÊNICE

Pogledaj i uo~i

Kakvi su po zna~ewu predikati u sledeћој реченици? У каквом су односу две напоредне реченице?

1. Сви смо ћутали, а Горан је причао?2. Svi smo }utali, samo je Goran pri~ao.

3. Симан не мисли ништа, само се смешка.(Ivo Andr})

Закључи

Предикати су супротног значења: ћутали смо – причао је. Iskqu~niodnos se javqa u nezavisno-sloènoj re~enici u kojoj se sadràj drugere~enice iskqu~uje iz celine ili op{teg stawa utvr|enog u prvoj re~enici.

Veznikom samo Goran je iskqu~en iz celine iz zajednice. Prema tomenaporedne re~enice su povezane u iskqu~an odnos. Iskqu~ne re~enice subliske suprotnim re~enicama.

Упамти

Iskqu~ni odnos javqa se u naporednoj konstrukciji u kojoj sesadràj druge re~enice iskqu~uje iz onoga {to zna~i prva re~enica.

Везују se veznicima: samo, jedino, osim, samo {to, tek {to, jedino.

Примери1. Celo {kolsko dvori{te je uredno, jedino je na ulazu неред.2. Sve je bilo tiho, osim {to se ~ulo glasno disawe staraca.

Ispred druge re~enice uvek se stavqa zapeta.

Zadaci Напиши iskqu~ne re~enice тако што ћеш употребити следеће вез-

нике: tek {to, jedino {to, samo {to. Допуни следеће реченице искључним реченицама.

1. Станко није честито ни слушао,_____________________________.2. Старац не рече ништа,_____________________________________.3. Сви мисле о себи,__________________________________________.4. За време летњег одмора ништа не чита,_______________________.5. Све другове сам забављао својим причама,____________________.

50

ZAKQU^NE REÊNICE

Сагледај

Којим речима су повезане просте реченице у саставу сложенихреченица?

Уочите интерпункцију код ових реченица.

1. Pribliàva se mamin ro|endan, dakle treba da joj kupimo poklon.2. Mnogo smo u~ili, zato o~ekujemo nagradu.3. Mnogo smo u~ili, dakle o~ekujeno nagradu.4. Mnogo smo u~ili, sigurno o~ekujemo nagradu.5. Mnogo smo u~ili, prema tome o~ekujemo nagradu i dobre ocene.

Закључи и усвој

Речима: према томе, дакле, сигурно, вероватно, ваљда, сто-га, изводи се закључак. Zakqu~ni odnos se javqa u nezavisno-sloènojre~enici u kojoj se drugom re~enicom iznosi zakqu~ak koji se izvodi iz prve.

Ispred druge re~enice se uvek stavqa zaпета.

Upamti

Zakqu~ni odnos javqa se u naporednoj konstrukciji u kojoj se drugomre~enicom iznosi zakqu~ak koji proisti~e iz sadrìne prve re~enice.

Примени знање Kombinuj po smislu A i B re~enice zakqu~nim odnosom.

A. 1. Govorio je brzo i zadihano.2. Nije èleo ni sa kim da razgovara.3. Samo je namr{teno }utao.

B. 1. Bio je vrlo uzbu|en.2. Bio je van sebe od gneva.3. Morile su ga te{ke brige.

Саставите три закључне реченице и употребите речи: значи, веро-ватно, сигурно.

Допуни следеће реченице закључним реченицама:1. Долетеле су прве ласте_________________________________.2. Снег је почео нагло да се топи___________________________.3. Два ученика имају потпуно исте саставе___________________.4. Вода је још хладна_____________________________________.

51

LEKSIKA SRPSKOG JEZIKA

Priseti se

Leksika (re~nik) значи речнички састав jeдnog jezika. Bogatstvo jezika i wegova leksika zavise od broja re~i. U srpskom jeziku ima vi{e stotina hiqada re~i pa spada u red

razvijenijih jezika. Re~i srpskog jezika sakupqene su u razli~itimre~nicima: re~niku kwi`evnog jezika, re~niku dijalekata, re~niku `argonaitd.

Лексика једног језика је област која се стално мења и обнавља даби језик задовољио потребе људи у комуникацији.

Речи српскоg језикa могу да се поделе у две групе: домаће и стране.Већи део речи у лексици српског стандардног језика су домаће.

Сагледај и објасниПогледајте доле наведену табелу и потрудите се да објасните врсте

речи који су саставни део наше лексике.

Закључи

Речи које користе људи на одређеној територији једног језика, зовусе дијалектизми : sukaqka, brkaqka, brisaq~e, pesmopojka.

Неологизми су новоnastale речи које су ушле у језик стварањемречи из сопственог језика – дуга, позајмљицама из страних речи – телефон,и преосмишљавањем речи- снег на екрану.

Интернационационализми су речи које постоје у вишестандардних језика: позориште, опера, декан, филозофија ...

Турцизми су речи: сарај, сарма, баклава, џелат. Тe речи су изтурског језика од којих су неке остале у српском језику и немогуће их јеizostaviti iz upotrebe.

GermanizmiRe~i germanskog porekla su se prilagodile na{em jeziku radi razvi-

jawa tehnike: malter, {ina, vaga, зихернадла...Rusizmi

Po{to ruski jezik pripada slovenskim jezicima (isto~noslovenskojgrupi), na}i }emo re~i sli~ne srpskim. Me|utim, iako je zna~ewe razumqivo,izgovarawe nije isto: zapeta, rubqa, kwaz, {iwel, boq{evik, rejon...

дијалектизми неологизми интернационализми турцизми

slunce компјутер граматика bоза

д`н штампач квалитет bаклава

vrca сајт легално }евап

52

GrecizmiU srpskom jeziku ima re~i gr~kog porekla. Pod uticajem kulture Gr~ke

danas susre}emo re~i: direktor, datum, manastir, biblioteka, ikona,hiqada, an|eo...

Прочитај ову мисао Вука Караџића о употреби страних речи.„Данас нема на овоме свiјету ниједног језика (ни старога ни

новога) у коме нема туђих ријечи... Ја туђе ријечи не браним, него и ја кажемда се треба трудити и чистити језик од туђih ријечи колико се може...”

Вежбе

Прочитајте odlomke iz песмe „Урош и Мрњавчевићи”, a ondaпрепишите tako да дијалектизме замените речима из књижевног језика.

Navediте речи које вам нису јасне и уз помоћ наставникa прона-ђите њихово објашњење.

Шути Марко, ништа не говори,на шатора не окреће главу.Право оде бијелу шатору,ка шатору нејака Уроша,догна Шарца цару до шатора;онђе Марко Шарца одсједнуо.Кад га виђе нејаки Урошu,лако скочи са свил`на душекалако скочи, паке проговори:„Благо менe, ето мога кума,ето кума, Краљевића Марка!Oн ће казат` на коме је царство”.Руке шире, у грла се грле,у бијело цјеливају лице,за јуначко питају се здравље,па сједоше на свил’на душека...

Марко узе књиге староставне,књиге гледа, а говори Марко:„А мој бабо, Вукашине краљу!Мало л’ ти је твоје kraqevine?Мало л’ ти је oстала ти пуста!-Већ с’ о туђе отимате царство?

Књига каже: на Урошу царство!Од оца је остануло сину, ђетету је од кољена царство!...

Народна песма

53

Из наредног текста издвоји неологизме.

ПРВИ У СВЕМИРУ

Нестрпљивост је расла. Људи су погледали на сатове. Најпосле суизвестили да је ракета с бродом спремна за лет. Требало је само поставитикосмонаута у кабину, последњи пут проверити уређаје и пустити је.

Оптерећење се појачавало. Осетио сам како ме нека голема снага свејаче и јаче притиска у наслоњачи. Једва сам могао мицати руком и ногом.Знао сам да ће то стање трајати врло кратко, док брод, који је непрестаноповећавао брзину, не уђе у путању лета.

Кроз илуминаторе сам угледао далеку Земљину површину. У то време„Исток” је прелетео изнад широке сибирске реке. Брод је изашао на путању,широку свемирску магистралу. Наступило је бестежинско стање.

Јуриј Гагарин

Пронађи интернационализме у следећем саставу и разговарајте оњиховом значају.

Данас је испитивање из биологије и географије. Сви смо узбуђени збогтога. Јуче је био текст из историје. Направио сам га квалитетно, а и свиу разреду су задовољни. Ако будемо имали добре оцене, ићи ћемо упозориште. Гледаћемо оперу заједно са нашiм професором.

Пронађи турцизме у наредној причи.

НАСРАДИН-ХОЏИНА ПРЕТЊА

Изгубио Насрадин-хоџа бисаге, па се раздера у махали пред светомколико га грло носи:

- Чујте, људи! Главом да се нисте шалили, него да ми одмах нађетемоје бисаге! Ако их не добијем сада одмах, ја знам лепо шта ћу чинити.

Поплаше се махалци, па потрчаше да поломе ноге. Нађу му их, па ћега један радознали запитати:

- Али, хоџа - ефендија, а да нешто нисмо нашли ове твоје бисаге, реци,душе ти, шта би урадио?

А хоџа им одговори:- А богме, да их нисте нашли, ја бих узео ону стару врећу што ми је код

куће, па бих од ње направио себи друге бисаге. Ето то бих урадиo; а шта бидруго и знао да радим!

Народна приповеткаЗа наредни час

Групни радПоделите се у групе. Свака група нека прочита текст са

дијалектизмима, неологизмима, интернационализмима, турцизмима и другимстраним речима које су се одомаћиле у српском језику. Издвојтекарактеристичне речи и протумачите њихово значење уз помоћ наставникаи речника.54

OSNOVNA PRAVOPISNA PRAVILA

Употреба великог слова

Присети сеПравопис значи правилан начин писања, тј. правилну употребу

графичких знакова и интерпункције у језику, као и правила писања,својственa за српски језик. Где се користи и када се пише велико слово?

Утврди знањеВеликим почетним словом пишу се:-лична имена и презимена, имена народа, географска имена,

имена небеских тела, атрибути као саставни део имена, називиулица, тргова, булевара и сл. На пример: Марко Марковић, Македонија,Србија, Македонац, Србин, Београд, Водно, Месец, Кузман Јосифовски –Питу, Македонска улица, Булевар револуције, Трг Републике...

-Називи књига, листова, часописа и сл.; само се прва реч пишевеликим словом, ако је такав назив састављен од више речи.Пример: „Пролом” (роман Бранка Ћопића), „Далеко је сунце”, „Поли-тика”, „Нова Македонија” и сл.

Одвојено и састављено писање речи

Погледај како су написане болдиране речи :Гледао га је право у очи.Вратио се с пута уочи празника.Ставио је руку на десно раме.Окренуо се надесно.Кад год сам учио, знао сам.И овде кадгод владају суше.

ЗакључиУ очи (предлог + именица) – уочиСа свим (предлог + заменица), сасвим – потпуноНа десно (предлог + придев), надесно – прилог за местоКад год ( увек), кадгод (понекад)

Утврди знање

Правило је српског правописа да се речи пишу одвојено све док свакаод њих задржава своје посебно значење и службу. Међутим, кад две иливише речи у вези добију ново значење, онда се пишу заједно.

55

Једначење по звучности

Уочи зашто је дошло до промене сугласника у речима:сват – свадба (т прелази у д)

(pridev m.r.) низак – ниска (з прелази у с)cладак – слатка (д прелази у т)топ – тобџија (п прелази у б)

Закључи

Из горњих примера може se закључити да се при једначењu позвучности увек jedna~i први сугласник prema drugom.

Једначење по звучности се не врши у случају кад се сугласникд нађе испред сугласника с и ш. Тада он не прелaзи у безвучни парњак т.

На пример: средство, сродство, охридски, подшишати, судство,председник....

Изговор и писање појединих именичких и придевских заменица

СагледајПри изговору и писању заменица (именичких и придевских) често

се праве грешке. Na следећим примеримa указаћемо на грешке које се нај-чешће праве, s namerom da se uo~i razlika pri wihovoj upotrebi u srpskomi makedonskom jeziku.Примери:

1. Ја сам их срео у школском дворишту. 2. Њега су дочекали са радошћу.3. Њу сам упознала у одмаралишту.4. Њима смо испричали шта нам се догодило.5. Обратили су се њему за помоћ.6. Њих су наградили за ванредне успехе.

Из горњих примера лако сте уочили разлику у писању и изговоруименичких заменица у српском и македонском језику. У речима:њега, њу, њима, њих; на почетку речи употребљено је слово њ које се умакедонском књижевном језику никад не пише на почетку. Тако на пример,њега – пише се и изговара – него; њу – неа; њима – ним; њему – нему; њих– нив итд.

Разлике у правопису постоје и код придевских заменица.Примери:

1. Сви радници су се бринули за извршење својих задатака.2. У његовом задатку није било ниједне грешке.3. Ђаци који редовно уче, постижу успех.4. Његов рукопис је читак.5. Ја имам дубоко поверење у своје другове.

56

Код неких придевских заменица, у облицима множине, срећемоглас ј, који се у македонском књижевном језику upotrebqava само у једнини,док се у облицима множине пише и изговара –и. Пример: Који – кои, чији – чии, своји – свои, итд.

Изговор и писање појединих бројева

Неки бројеви у српском kwi`evnom језику изговарају се и пишудругачије него у македонском књижевном језику. Да би се избегле грешкеуказаћемо на неколико правописних правила:

Правилно је писати: један, седам, осам, једанаест, дванаест,петнаест, двадесет.

Бројеви од сто надаље пишу се: сто један, сто осам, сто педесетседам, хиљаду, хиљаду шест стотина седамдесет и осам.Сложенице тј. бројеви који су састављени од два броја који су потпуносрасли, пишу се заједно: двеста, триста, итд.

Вежбе Исправи намерно начињене грешке у следећем тексту.

У исто време спарина нагло расте и јавља се мукла грмљавина издалека. црни и тамни облаци од гостиља шире се уна-около и бивају свецрњи и гушћи. сунце зађе превремена. За тим се нагло стушти и смрачи.Кроз дневну запару дуну хладни ветар каоса другог света. А кад ветар попусти и муње престаше, киша нестаде него ојача. Јован је седео не моћан уколиби која сетресла. Око јована су окопали јарак.

Пронађи у којим је од наведех речи извршено једначење позвучности, а у којима је дошло до одступања од правила. Наведи њиховосновни облик.

председник, представа, натпис, тешко, врапци, женидба, одступити,поtчинити, судски, средство, одштетити, напретка, среброљупца, бекство.

Напишите састав na temu: Moj dom u kome ћete ,између осталог,употребитни више именичних и придевских заменица. При томе обратитепажњу на правопис.

Резултате следећих задатака напишите словима:

98 + 78 =_____________________________———————————————189 + 776 =___________________________——————————————3456 + 56 =___________________________ ————————————

57

PRAVOPIS INTERPUNKCIJE

Присети сеJasnost re~enice u pisanom govoru postiè se pravopisnim znacima.

ZAPETA(ZAREZ)

Zapeta (zarez) je interpunkcijski znak koji se stavqa u razli~itimsituacijama.

Zapetom se odvajaju delovi re~enice koji predstavqaju celinu.Zapeta se pi{e ako se nabrajaju: slova, re~i ili sintagme.

a) Samoglasnici u srpskom jeziku su: a, e, i, o i u.

b) U {kolу su oti{li Milo{, Ivo, Darko.v) Brali su: jabuke, kru{ke, {qive i jagode.

Zaпета se ne pi{e ispred pojedinih veznikа.

Naporedni odnos

Zapeta se pi{e ako izostane veznik, ali se moè i pisati ako jedrugi iskaz suprostavqen prvom ili naкnadno dodan.

Primer: Moè{ kupiti poklon i neko cve}e. (bez zaпетe)Moè{ kupiti poklon, neko cveћe. (sa zaпетom)

Ispred sastavnih i rastavnih veznika nekad se pi{e zaпета, anekad ne u zavisnost i od nagla{avawa iskaza.Primer: Neko silno udara u vrata, te se odjednom otvori{e.

Ili grmi, il’ se zemqa trese.

Suprotnost Zapeta se pi{e ispred suprotnih odnosa a i ali i istih veznika

kad spajaju re~i i re~enice.\ur|evdan je, a ja nisam s onom koju volim.

Primer: Svi su zaspali, poku{avam i ja, ali ne uspevam.Nema slavqa, a pesma se ~uje.

Is ticawe re~i, grupa re~i i re~enica obeleàva se zapetom.Primer: Jovan voli i pozori{te, i film, i muziku.

Bogdan je vrlo, vrlo pedantan.

Zapeta se pi{e kada su:a) imenice u vokativu (Јоване, дођи!); b) umetnute re~i i izrazi;

Primer: Ali, slatka majko, ovo je na{ Vasa. v) apozicije;

Primer: Beograd, glavni grad Srbije, je najlep{i grad. g) uzvici se odvajaju zapetom;

Primer: Ih, da zna{ kako je bilo lepo!58

d) uz re~ce i sli~ne izraze;Primer: Dakle, {ta ste odlu~ili?

|) Kada se pi{u datumi na dokumentima, pismima i sl.Primer: U Kumanovu, 27. januara 2011.

e) Kada se re~i ponavqaju:Primer: Kaì mi, kaì ...

`) Dodate i umetnute re~enice odvajaju se zapetom;Primer: Javi}u se Milanu jo{ jednom, ako nije kasno.

Inverzija

Zavisne re~enice u inverziji (kada zavisna do|e ispred glavne)odvajaju se zapetom.

Prmer: Kad tako pri~a{, jesi li ti bio tamo?Da ne bi zakasnio, krenuo sam vrlo rano.

Glagolski prilozi (sada{wi i pro{li) sa sintagmom odvajaju se za-petom.

Tiho pevu{u}i, Jovan je po{ao u {kolu. I rekav{i to, zalupi vratima i ode.

CRTA

Crta se upotrebqava kao re~eni~ni znak i kao pravopisni znak.

a) U re~enici da ozna~i pauzu, umetnute ili posebno istaknute delovere~enice.

Pr.: Kaval - duva~ki instrument - omiqen je u narodu.

b) Crta se moè upotrebiti u upravnom govoru umesto navodnika.

Pr.: Milan viknu: - Ti{ina!

v) Crta se pi{e izme|u brojki (kada ozna~ava predloge od i do). Pr.: Desanka Maksimovi} (1898 – 1993) ro|ena je u Brankovini, a umrla

u Beogradu.

Ovih dana temperatura je od 20 - 25 stepeni.

g) Izme|u mesta da bi se ozna~io pravac kretawa.Pr.: Pruga Beograd – Skopqe prolazi kroz Grdeli~ku klisuru.

d) Izme|udve ili vi{e re~i (kad ozna~ava neku vezu me|u wima) i ondaima funkciju spajawa.

Pr.: Bilo je veoma uzbudqivo na utakmici „Partizan” - „CrvenaZvezda”.

59

CRTICA

Crtica se pi{e izme|u polusloènica, pri rastavqawu re~i nakraju reda, pri pisawu brojeva i pri pasawu skra}enica.

srpsko - makedonski; foto - aparat, a - u polusloènicamabre - ù - qak; ru - ka, b - pri preno{ewu dela re~i100 - godi{wica; 90 - ih godina u novi red

v - u kombinaciji cifre i slova;u - ~i - o - ni - ca g - za rastavqawe re~i na

slogove

Izme|u skra}enice i nastavka. Kulturna saradwa sa UNICEF - om,postaje sve boqa. (Crticu pi{ite, kucajte, kra}e da se razlikuje od crte)

TA^KA I ZAPETA

Ta~kom i zaпетоm se u sloènoj re~enici odvajaju grupe sadràjnosrodnih i bliskih re~enica.

Ta~kom i zapetom razdvajaju se i re~eni~ne celine koje su po svomezna~awu simetri~ne, tj. postavqene su jedna prema drugoj kao dve jednake ilisli~ne vrednosti.

Primer:

Partizani baci{e bombe u kafanu; sru~i se staklo s prozora. Alineprijateq ih nije ostavqao; sada kad ih je otkrio, on ih je uporno gonio.

U novembru sam obnovio slede}e gradivo: rod, broj i promenuimenica; naj~e{}a zna~ewa padeà; pokazne, prisvojne i druge pridevske za-menice; proste i sloène glagolske oblike.

Задатак

Напиши pravilno следеће реченице:1. Јутарња роса jе блистала на сунцу, прокопана земља се сушила, а

шумски поток је весело жуборио 2. Добио је стипендију на конкурсу који је расписао унеско.3. Прославили смо јубилеј 20 година рада.4. Писац М. Л. (1927 – 1990) је био најславнији у нашој земљи.

60

ПРАВОПИС СТРАНИХ РЕЧИ( ПОЗАЈМЉЕНИЦА)

Упореди и закључи

Прочитај прaвилно стране речи паралелно са нашим изговором.Упореди писма којим су написане и њихове гласовне особине.

Класични језици словенски језици несловенски језици

У српском језику користе се речи пореклом из:1. класичних језика (латинског, старогрчког и др.);2. словенских језика ( словеначког, руског, украјинског и др.);3. несловенскиh језика (енглеског, немачког, италијанског,

француског и др.). Страна имена у српском језику пишу се нашим писмом (фо-

нетски), онако како се изговарају. Њихове гласовне особине се прила-гођавају гласовном систему srpskog jezika. Гласови који не постоје у нашемјезику мењају се са сличним нашим гласовима.

Транскрипција (латински – trans–scriptio) значи преношење текстадругом азбуком.

Научи вишеПри транскрипцији страних речи користе се бројна правила, у

зависности od порекла речи. Разгледај „Правопис српског језика”, где ћешвидети начине како се врши писање и изговор страних речи у зависности odпорекла.

Задаци Ћirilicom napi{i sledeћe strane re~i, onako kako ih mi izgova-

ramo:Wien, Bologna, Chicago, New York, Mexico, Budapest, Marseille...

Поглеdaj uxbenike iz drugih predmeta (iz istorije, хемијe и др.) ипронађи стране речи које су транскрибоване нашим писмом.

Транскрибуј нашим писмом двадесет речи из језика који учиш ушколи (engleskog, francukog, ruskog ...).

61

sтрана реч наш изговор sтрана реч наш изговор sтрана реч наш изговор

Italia Италија Жупанчич Жупанчич New York Њујорк

Centrum центар Татьяна Татјана Paris Париз

s Кипар Кольо Кољо Roma Рим

GENITIVNI ZNAK(znak duìne)

Сагледај U ovim re~enicama upotrebqena je re~ pesnika. U pisawu te re~i

napravqena je izvesna razlika. Kakva?1. Objasni na ovom primeru stvarala~ku ulogu pesnika.2. Ali, to je i stvarala~ka mo} pesnikâ.

ЗакључиTom izmenom u pisawu ozna~ena je gramati~ka razlika izme|u dva

pade`na oblika. Iako oba ozna~avaju pripadawe, me|u wima postoji razlika.U prvoj re~enici se genitivom jednine (pesnika) ozna~ava mo} jednog pes-

nika. U drugoj re~enici se genitivom mnoìne iste imenice (pesnikâ) mislilo naulogu svih pesnika. Genitivnim znakom (^ ) na krajwem samoglasniku genitivamnoìne ozna~ena je gramati~ka razlika, a iz we proizilazi i razlika uzna~ewu. Genitivni znak je pravopisni znak i obeleàva se ovako ^.

primera.Kada u~i{ ne{to iz gramatike, zadrì se kod primerâ.

датih primera.

Nema ve}e sre}e nego imati prijateqâ.

UpamtiGenitivni znak se stavqa na krajwi samoglasnik genitiva mnoìne kada

treba da se ozna~i razlika izme|u ovog oblika i drugih sli~nih oblika.

Ako je prema drugim re~ima koje stoje uz genitiv jasno da je to genitivmnoìne, genitivni znak se ne stavqa. Zato ga nema u sintagmama: navedenihprimera, datih primera, ovih primera. U ovim sintagmama zavisni ~lanovi (nave-denih, datih, ovih) ozna~avaju da je glavni ~lan sintagme (primera) u genitivumnoìne.

Genitivni znak je pravopisni znak.

Uporedi:primera (zna~i kod jednog primera): genitiv jednine

Zadrì se kod primerâ (zna~i kod vi{e primera): genitiv mnoìnenavedenih primera: genitiv mnoìne.

Задатак Провери објашњења у стиховима из песме Душана Радовића „Tu`ne

ђa~ke ispovesti”:„Шта могу,kад има више нетачних него тачних одговора.” Пронађи и друге песме или примере где је употребљен генитивни знак

и прочитајте их на часу.62

KWI@EVNOST

LIRSKE PESME

POSLENI^KE PESME(PESME O RADU)

ISOCIJALNE PESME

Priseti se■ Koji su rodovi u kwièvnosti?■ Koji su elementi lirskih pesama?■ O kojim si lirskim vidovima ve} u~io?■ Pro~itajte slede}e pesme i razmislite koji je motiv u ovim pesmama.

@ETVU @ELA VILA DJEVOJKA

@etvu èla vila djevojka:vila àwe, a djevojka veè.Vi{e àwe zagorkiwa vila,vi{e àwe neg’ djevojka veè;ostado{e snopqa nevezana,govorila zagorka djevojci:„Ho}e{ da ti hitrac trave dadem,da ti budu pohitrije ruke?”Al’ govori lijepa djevojka:„Hvala, vilo,na hitracu travi,neg’ mi podaj onakove travekojano }e mene omilitimome dragom, da mu budem quba,i gospo|i, mojoj svekrvici,i ostaloj u ku}i rodbini”.

Narodna lirska pesma

Razgovor o pesmi:

U ~emu su se takmi~ile vila i devojka? [ta je govorila zagorkiwa vila devojci? Kakav je odgovor dobila? Koje su razlike izme|u dve pesme:

u sadrìni, strukturi stihova, jeziku?

65

O, KLASJE MOJE

O, klasje moje ispod golih brda,Moj crni hqebe, krvqu po{trapani,Ko mi te {tedi, ko li mi te braniOd gladnih ptica, moja muko tvrda?

Skoro }e `etva. Jedro zrwe zrije;U suncu trepti moje rodno selo;No mutni oblak pritiska mi ~elo;I u dno du{e grom pada i bije...

Sjutra, kad o{tri zablistaju srpi,I snop do snopa kao zlato pane,Snova }e te}i krv iz moje rane...I snova pati, seqa~e, i trpi...

Svu muku tvoju, napor crnog roba,Poje{}e silni pri gozbi i piru:A tebi, samo ko psu u sinxiru,Baci}e mrve... O, sram i grdoba!...

I niko ne}e ~uti jad i vapaj,Niti }e ganut bol pjanu gospodu...Seqa~e, goqo, ti se prah na podu,Tegli i vuci, i u jarmu skapaj...

O, klasje moje, ispod golih brda,Moj crni hqebe, krvqu po{trapani,Ko mi te {tedi, ko li mi te braniOd gladnih ptica, moja muko tvrda?...

Aleksa [anti}

Razgovor o pesmi

Razmisli na {ta to upu}uje klasje „ispod golih brda”.Koje su to „gladne ptice” od kojih bi trebalo braniti te{ko zara-

|eni hleb?

Protuma~i misli i ose}awa koje `etva ra|a u pesniku i u svakom se-qaku.

Objasni kakav grom udara u dno pesnikove i seqakove du{e.Kako se odnose prema seqacima oni koji prisvajaju plodove wiho-

vog rada?

Kakav je odnos „pijane gospode” prema seqaku i kako ih pesnikslika?

66

Vidi li pesnik kakvu mogu|nost da }e se ìvot ratara promenitinaboqe?

Na ~emu su zasnovane slutwe da }e, jo{ dugo, u du{i pesnika i se-qaka, ostati otvorena i bolna rana?

Upamtite

Socijalni elementi u poeziji javqaju se sa nastankom dru{tvene ne-jednakosti. Odnos bogatih i siroma{nih i posledice wihove nejednakosti,zavisnost od socijalnog porekla i qudske mogu}nosti da se suprotstave so-cijalnim nepravdama, bili su inspiracija i predmet socijalnim pesmama.Socijalni odnosi su uslovqavali karakter svih qudskih odnosa i delovalina ìvot qudi. Socijalna pesma, kao posebna lirska vrsta, iskazuje te{kusudbinu podre|enih i ugwetenih dru{tvenih slojeva. Raspoloèwe je pesi-misti~ko, a slike ìvota su tamne; zato je socijalna pesma pozivala na otpori budila èqu za promenom socijalnih prilika. Dominira borbeni ton saverom da }e do}i boqi dani i da }e ~ovek mo}i da ìvi dostojnim i sre}nimìvotom.

U srpskoj kwièvnosti socijalne pesme su pisali Aleksa [anti},Veqko Petrovi} i dr., a u makedonskoj najistaknutiji su bili Ko~o Racin,Kole Nedelkovski, Konstantin Miladinov i Rajko @inzifov.

Socijalne narodne pesme (posleni~ke pesme) pevaju o ~ovekovom radu,razli~itim poslovima, ose}awima radosti koje izaziva rad i wegovi rezul-tati,takmi~ewima, o nadni~arskom radu. Qudski rad se u po~etku svodio na:zemqoradwu, sto~arstvo, doma}u radinost – pletewe i tkawe. U ovim pe-smama se ~esto prepli}e i qubavni motiv.

Zadatak

Pro~itajte pesmu „Ratar” Veqka Petrovi}a, narodne pesme „Ora~ore ravno poqe” i „Zao gospodar” i prona|ite sli~nosti sa sadrìnom pesme„O, klasje moje”. Prona|ite stilske figure u pesmama. Odredi osnovni motivi uo~i bitne motivske celine u pesmama. Razgovarajte o kompoziciji pesama.

RATAR

@uqave ruke odmara na plugu.Duboko du{e, i kao da dremqe.A vetar, }uhom probu|ene zemqenadojen, trese sedu vlas mu dugu.

Pred nogama mu polegle, spokojne,bogate brazde, i kako ih gleda,ko svoja dobra i marqiva ~eda,bezmerna ne`nost obleva mu znojne

67

Doma}i zadatak

Nau~i pesmu napamet

bore, u mu~noj borbi uzorane.On voli zemqu tu, na kojoj stoji,napornim radom, znojem {to je gnoji,na kojoj svoje on tavori dane.

On sa we kli~e, s we ga seta mori...I kada seme ne~ujno pucketa,il’ klasje {u{ti, giba se sred leta:on to razume, to mu zemqa zbori.

I kad je tako miluje, u grudinesvesno mu se tiha pesma javi:prosta ko zemqa, ko razli~ak plavi,sumorna, blaga, bez golemih ùdi.

Veqko Petrovi}

Mawe poznate re~i}uh - lagani vetartavori - jedva ìvi, oskudno ìvi, mizeruje

ORA^ ORE RAVNO POQE

Ora~ ore ravno poqe.Volovi mu dva jelena,Dva jelena, dva sokola.Ralo mu je ~udno drvo,ûdno drvo javorovo.Ost’n mu je struk bosiqak,@egle su mu stratorove,Privoji mu sitna mreà,Ralnik mu je sivi golub,Seme mu je sitan biser.

Narodna pesma

68

Proveri znawe

Analiziraj sadrìnu ikompoziciju u drugim socijal-nim pesmama. Predstavi svojzadatak na ~asu.

ZAO GOSPODAR

Duga dana u zla gospodara!Ne da sjesti, niti po~inuti,Sastavio ru~ak i ve~eru;Duga luka, a motika tupa;Tvrda brazda, {iroki razori,a uvrati ne mo’{ dogledati.

Narodna pesma

Mawe poznate re~iduga luka – plodna wiva u ravniciost’n – duga~ak i tanak {tap sa metal-nom bodqom na vrhu kojim se gone voloviili bivolièga (ègra) - {tap, palica na jarmukoja sluì za uprezawe i isprezawevolovaprivoj - sredstvo za vezivawe, spajawe(dve do tri alke, lanac) jarma i rala

Sadràj pesme izraèn je u samomnaslovu pesme.

Kakav je gospodar i wegov odnosprema siroma{nom nadni~aru?

ELEGIJA

Dok ~ita{ pesme, razmisli kakva je ose}awa iskazao autor i na-rodni pesnik.

NAJVE]A JE @ALOST ZA BRATOM

Sunce za|e za Neven, za goru;junaci se iz mora izvoze.Brojila ih mlada \ur|evica.Sve junake na broj nabrojila,do tri wena dobra ne nabroji:

prvo dobro - \ur|a gospodara,drugo dobro - ru~noga |evera,tre}e dobro - brata ro|enoga.Za \ur|em je kosu odrezala,za |everom lice izgrdila,a za bratom o~i izvadila.Kosu reè, kosa opet raste;lice grdi, a lice izrasta;ali o~i ne mogu izrasti,niti srce za bratom ro|enim.

Narodna pesma

Razgovor o pesmi

Protuma~i zna~ewa motiva zalaska sunca u narodnoj pesmi? O ~emu kazuje lirska pri~a u pesmi? Kojim su redom navedena tri dobra mlade \ur|evice? Koga \ur|evica najvi{e àli? Za{to? Kakve asocijacije podsti~e atmosfera sumraka? Saèto obrazloì najsna`nije poruke pesme. Kome je pesnik posvetio pesmu „Mra~ni, kratki dani”? Za{to je pesnik odabrao opis sumorne jeseni? Kakva su ose}awa u pesmi? U kojim stihovima su najsna`nije izraèna ta ose}awa?

69

Mra~ni, kratki dani,Sumorno jesewe,Na nebu oblaci -Na srcu kamewe.Sestra moja bolna,Oca, majke nema, Ja je qubim, grlimRukama obema,Grlim, qubim, te{im - Al’ sumorno ve~eKao da pesmu peva:Oj pelen - pelen~e!

Oj, ne znam je te{it,Srce mi je stena;Lep{e li je te{iDrugarica wena.To rumeno ~edo,Melem na{ih rana,To prole}e ìvoSred jesewih dana.Oh, rumeno ~edo,Prole}e i cve}e,Zna{ li onu pesmu:Oj pelen, pelen~e!

Sestro moja, sele,Tebe melem vida,Mene tuga mori,Srce mi se kida.

Reci tvojoj druzi -Oh, ne reci, }uti, Ne znam ni sam {ta je[to mi du{u muti.Aj, rumeno ~edo,Prole}e i cve}e,Ja znam onu pesmu:Oj, pelen - pelen~e!

Sestro moja, sele,Odlani mi tugu,Oj, zagrli, sestro,Svoju vernu drugu,Pa joj reci, reci ...Oj, ne reci, }uti,Boqe je nek ne zna, Neka i ne sluti.[to da ~uje jadeKad razumet ne}e -Tu`na je to pesma:Oj pelen - pelen~e!

Iz „\uli}a”

MRA^NI, KRATKI DANI

Jovana Jovanovi}a Zmaja

Mawe poznate re~i|ever – dever, onaj koji vodimladupelen – lekovita biqka gorkogukusa; simbol te{kog ìvotadruga (druzi) – drugarica

UpamtiLirska pesma u kojoj su opevana pesnikova tu`na, bolna i setna ose}awa za

ne~im nedosti`nim ili izgubqenim zove se elegija. Ime poti~e od gr~ke re~i ele-

gion - tu`balica.Razlog za tu`ne emocije pesnika mogu biti: smrt bli`weg, prohujala mla-

dost, neuzvra}ena qubav, usamqenost, izgubqena sloboda, porobqena otaxbina isl. U na{oj kwièvnosti ima mnogo pesnika koji su pisali elegije. Najboqe ele-

gije pisali su: Branko Radiчевић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, ВојиславИлић, Алекса Шантић, Милош Црњански и др.

Proveri znawe Pro~itaj slede}e pesme i analiziraj: motiv, pesni~ke slike, stilske

figure i jezik na kome su napisane i uporedi ih.

TU@BALICAJedne Risanke, samohrane

bez ikoga u ku}i,za jedincem sinom tre}eg

dana posle pogreba ispred ku}e:Evo danas tre}e jutro

zlo mi jutro!Da te zovem i prizivqem,

sinko Vuko!Ispred ku}e zatrwene,

uh mi vazda!Ne bi li mi doletio,

moj sokole!A ti mi se ne ozivqe{,

krilat sine!Trag ti ne znam, jav ne ~ujem,

jad me ~uo!O|edoh te, oruàh te,

moj cvijete!I cvije}em naresih te,

moj cvijete!Majci po|e, pak ne do|e,

majci kuku!Brzo majku zaboravi,

za{to sinko?Ozovi mi se, kaì mi se,

vrijeme je!Da razbere{ majku tvoju,

majci lele!Kako si se nau~io,

puni dome!Samoranu bez nikoga,

kuku djeco!Sva u crno bez biqega,

k uku sinko!

70

Mawe poznate re~izatrwene - obrasle trwemozivqe{ - odaziva{samoranu - samohranujav - glas, zovo|edoh - obukoh (nekoga obu}i)biqeg - belegnaresiti - ukrasiti, nakititi

Narodna tu`balica

KAD MLIDIJAH UMRETI

Lisje ùti ve}e po drve}u,lisje ùto dole ve}e pada;zelenoga vi{e ja nikada videt ne}u!Glava klonu, lice potavnilo,bolovawe oko mi popilo,ruka lomna, telo izmo`deno,a kleca mi slaba~ko koleno!Do|e doba da idem u groba.

Zbogom, ìtku, moj prelepi san~e!Zbogom zoro, zbogom, beli dan~e!Zbogom, svete, nekadawi raju,ja sad moram drugom i}i kraju!O, da te tako ja ne qubqah àrko,jo{ bih gledo tvoje sunce jarko,slu{o groma, slu{ao oluju, ~udio se tvojemu slavuju, tvojoj reci i tvojem izvoru,mog ìvota vir je na uviru!

O pesme moje, jadna siro~adi,deco mila mojih leta mladi’!Htedoh dugu da sa neba svu~em,dugom {arnom da sve vas obu~em,da nakitim sjajnijem zvezdama,da objasjam sun~anim lu~ama...Duga bila, pa se izgubila,zvezde sjale, pa su i presjale,a suna{ce ono ogrejalo,i ono je sa neba mi palo!Sve nestade {to vam dati spravqa’ –u traqama otac vas ostavqa.

Branko Radi~evi}

Prona|ite i analizirajte elegije drugih autora. Razgovarajte iuporedite ih.

Budite kreativni

Sastavite stihove (svaki u~enik bira motiv i naslov po sopstvenojèqi) kojim moète iskazati elegi~na ose}awa. Napravite prezentaciju odnajuspe{nijih sastava.

71

Mawe poznate re~iìtak (ìtku) - ìvotuvir - predose}a kraj (ìvota){arna - {arenalu~a - zrak, svetlost, sjajtraqe - krpe (rite)

LIRSKO - EPSKE PESME

BALADA

Spremi se za ~as

Pro~itajte pesmu i razgovarajte kako doìvqavate doga|aj koji jeopevan.

Prona|i re~i ili izraze koji ti nisu jasni, a zatim ih zajedni~kiobjasnite .

PREDRAG I NENAD

Rani majka dva nejaka sina,u zlo doba u gladne godine,na preslicu i desnicu ruku.Lepa im je imena nadela:jednom Predrag, a drugome Nenade.Predrag majci do kowa doraste,a do kowa i do bojna kopqa,pak odbeè svoju staru majkui pribeè gori u ajduke.Osta majka rane}i Nenada;Nenad braca ni saznao nije.I Nenad je majci dorastaoa do kowa i do bojna kopqa,pak odbeè svoju staru majkui pribeè gori u ajduke;ajdukova tri godine dana.On je junak mudar i razuman,i sre}an je svuda na mejdanu;u~ini ga dru`ba stare{inom.Stare{ova tri godine dana.Al’ se mla|an zaèlio majke,dru`bini je bra}i besedio: „Oj dru`bino, moja bra}o draga,ja sam vam se zaèlio majke,ajte, bra}o, da delimo blago,da idemo svaki svojoj majci!

* * * * *”Lepo ga je do~ekala majka,pred weg’ nosi slatku |akoniju.Kad su bili seli za ve~eru,Nenad majci tijo besedio:

72

„Oj starice, moja mila majko,da mi nije od qudi sramote,da mi nije od boga greote,ne bi rekô da si moja majka!Za{t’ mi nisi braca porodila,jali braca, jali milu seju?”

* * * * * * Stara mu se nasmejala majka:„Ne budali, mla|ani Nenade!Ja sam tebi braca porodila,Predragoga, tvog brata ro|enog,i ju~e sam za weg’ razabrala:da s’ naodi i da ajdukujeu zelenoj gori Garevici,pred ~etom je junak aramba{a”.Besedi joj mla|ani Nenade:„Oj starice, moja mila majko,pokroj na me sve novo odelo,sve zeleno, od ~oe zelene,a okratko, s goricom jednako,da ja idem braca da potraìm,da me ìva moja èqa mine!”Besedi mu stara mila majka:„Ne budali, mla|ani Nenade,jer }e{ ludo izgubiti glavu!”Ali Nenad majke ne slu{a{e,ve} on ~ini {to je wemu drago...

* * * * * * Predrag sedi pod jelom zelenom,Predrag sedi, pije rujno vino.Kad saslu{ô Nenadova glasa,dru`bini je bra}i besedio:„Oj dru`bino, moja bra}o draga,ispadnite na drum za busiju,do~ekajte neznana deliju;nit’’ga bijte, niti ga globite,ve} ga ìva meni dovedite:otkud god je, on je roda moga!”

* * * * * ”Glas dopade Predragom junaku:

„Zle ga seo, Predrag - aramba{a!- Do|e tebe neznana delija,ise~e ti po gori dru`binu!”

73

Predrag sko~i na noge lagane,pak uzima luke i strijele,pak izlazi na drum na busiju,pak zaseda za jelu zelenu, skida wega strelom sa kowica.Na zlo ga je mesto udario,na zlo mesto, u srce juna~ko.Vrisnu Nenad kako soko sivi...

* * * * * *Kad je Predrag re~i saslu{ao,iza jele wega zapituje:„Tko si junak, i ~ijeg si roda?””Rawen Nenad wemu odgovara:„[to me, more, ti za roda pita{?Od mene se oèniti ne}e{;ja sam junak mla|ani Nenade,imam samo samoranu majku,i jednoga brata ro|enoga,Predragoga mog brata ro|ena,pak se digo da wega potraìm,da me ìva moja èqa mine,naopako a po moju glavu!””Kad je Predrag re~i razabrao, od strâ quta strele ispustio,pak pritr~a rawenu junaku,skida wega s kowa na travicu:„Ta ti li si, moj brate Nenade!Ja sam Predrag, tvoj bratac ro|eni.Moè{ li mi rane preboleti,da poderem tanane ko{uqe,da te vidam i da te zavijam?””Rawen Nenad wemu odgovara:„Ta ti li si, moj brate ro|eni!Vala bogu kad sam te video,te me ìva moja èqa minu!Ne mogu ti rane preboleti,ve} ti prosta moja krvca bila!””To izusti pa du{icu pusti.Nad wim Predrag jade jadikuje!...

* * * * * * Pa potrè noè od pojasa,te udara sebe u srda{ce;mrtav pade pokraj braca svoga.

Narodna pesma

74

Mawe poznate re~i|akonija - odabrano jelo, poslastica (ponuda)tijo - tihorazabrala - doznala(h)aramba{a - hajdu~ki poglavicabusija - zaseda srda{ce (deminutiv) - srce

Razgovor o pesmi

Za{to su Predrag i Nenad, ~im su odrasli, napustili svoju majku ioti{li u hajduke?

Objasnite razloge zbog kojih se dva brata nisu videla.Kad se vratio ku}i, Nenad prekoreva svoju majku. Za{to?Kakva ga je „ìva èqa” vukla na put?Qubav prema bratu je bila ja~a od qubavi prema ìvotu. Prona|ite

stihove kojima }ete dokazati ovo tvr|ewe.

Uporedite Predraga sa Nenadom. Koje su wihove zajedni~ke oso-bine?

Potraìte najslikovitija mesta u pesmi.

Zakqu~ite

Balada je lirsko-epska pesma sa lirskim i epskim elementima koja,uz puno ose}awa, opeva neki doga|aj koji, ~esto, ima tragi~an kraj. Lirskielementi su vezani sa emocijama, a epski sa pripovedawem o doga|aju uzdramsku napetost. U osnovi balade je, obi~no, sukob suprotnosti. Ali, iznadsvega, ostaje nada koja nikada ne umire.

Nau~i vi{e

Balada je nastala u XV veku u sredwovekovnoj knièvnosti, a poti~e

od re~i balare (italijanski) - zna~i igrati. U po~etku je bila vesela pesma saigrom. Moè biti narodna i umetni~ka.

Proverite znawe

Pro~itajte jednu baladu po izboru. Podelite se u tri grupe. Prvagrupa neka analizira sadrìnu i strukturu pesme. Druga grupa neka otkrijemotiv, pesni~ke slike i stilske figure. Tre}a neka analizira strukturustrofe, karakteristike jezika i specifi~ne re~i.

Ura|eno prezentujte i razgovarajte. Uporedite ih sa ve} analiziranim elegijama i na|ite sli~nosti i

razlike.

75

ROMANSA

Dok ~itate pesme, razmislite o raspoloèwu pesnika pri iskazi-vawu ose}awa u tim pesmama.

76

JOVO I ANA

Jovo kosi zelenu livadu,Ana bjeli na livadi platno;platno pruà po zelenoj travi,pa Jovanu povaqala travu.Progovara na livadi Jovo:„Mlada Ano, ne gazi mi trave,tvoje platno otkupit ne moè{to si meni travu pogazila.A da bih ti travu oprostio,ne mogu ti oprostiti, Ano,{to si mene srce dotaknula.Da si voda, ja bih te popio,da si cvijet, ja bih se kitio,da si jela, trgo bih ti grane,pa od sunca zaklawao lice,da si sunce, ja bih se di~ioda si rosa, lice bih umivoi u rosnoj travi otpo~ivo!””Pobeè mu kroz goricu Ana,a visoko odgojena trava,na Ani su tri kata haqina,roba duga, a visoka trava,ne moè mu pobjegnuti Ana.Dostiè je u livadi Jovo,pa je vodi svome b’jelom dvorui uze je za vijernu qubu.

Narodna pesma

DRUM DRUMILA

Drum drumila lijepa djevojka,drum drumila kraj Jovina dvora,izlazila l’jepog Jove majka,izlazila, pa je govorila:„Ne drum’ druma, lijepa djevojko!Ne drum’’ druma, ne mami mi sina!Ogradi}u drvqem i kamewem,i visokim borovim stabaqem,ne’{ viditi kud moj Jova oda.”- „Ne budali, stara mila majko!Stvori}u se tica lastavica,preleti}u drvqe i kamewe,i visoko borovo stabaqe,

poqubi}u tvog l'jepoga Jovu.”

Narodna pesma

Razgovor o pesmi

Koja tema dominira u pesmama? Koji je doga|aj opevan u pesmi „Jovo i Ana”? Na koji na~in Jovo iskazuje svoja ose}awa prema Ani? Kako mu Ana uzvra}a qubav? [ta je poku{ala? Koje ste humoristi~ne elemente otkrili u pesmi? Analizirajte razvoj doga|aja u pesmama? Navedite lirske i epske elemente u pesmama. Opredelite pesni~ke slike u pesmama „Jovo i Ana” i u „Drum dru-

mila”.

UpamtiteLirsko-epska pesma, ~isto humoristi~na, sa iznenadnim promenama

u radwi i sa neo~ekivani re{ewima, zove se romansa. U woj dominira temao qubavi, koja se na kraju obistiwuje. Ove pesme slave qubav sa mnogo ve-drine, duhovitosti i imaju sre}an kraj.

Proverite znawa

Analiziraj sadrìnu u pesmi „Vragolije” Branka Radi~evi}a,otkrivaju}i lirsko-epske elemente i stilske figure. Razgovarajte o razvojuradwe u pesmi.

VRAGOLIJE

77

Momak ide vragolan,Po gori se {iri,Lep je kâno lepi dan[to kroz goru viri.

A sa gore kraj potokaStazica se dala,Jedna moma milookaTu je rubqe prala.

Al’ kad smotri vragolana,Povikala seka:„Oj stazice, oj tanana,Dones’ ga meneka!”

Viknu moma, pa ti brèZa `bun jedan za|e,A momak se ~isto trèI ~udo ga sna|e:

„Jao meni, i do sada[eta ja po gore,Ali ne ~u jo{ nikadaDa slavuji zbore.”

Tako re~e momak tuna,Pa s’ mla|an zaujaDa on vidi iza `bunaTog ~udnog slavuja.

Al’ i moma iz zasedePosko~ila oma –Beì, sele – eto bede –Beì majci doma!

Beì moma, manu rubqe,Beì l’ domu svome?Sve u goru beì dubqe,A momak za wome.

Mawe poznate re~ivragolan - nesta{na, obesna mlada osobavragolija - nesta{an, vragolast postupakmeneka - meninone - nogeoma - odmahprne{ - odleti{utekla - pobeglabrsne grane - mlade gran~ice, pupoqcizauja (zahujati) - naglo po}i, zaleteti se

Doma}i zadatak

Pro~itajte i druge romanse (umetni~ke ili narodne). Prepri~ajte wi-hovu sadrìnu, analizirajte likove i wihovu duhovitost. Prona|ite ka-rakteristi~ne re~i, dijalektizme, i objasnite ih.

78

Beì moma, do kolenaNone joj se bele,Bele none do kolenaMomka su zanele:

„Ta da ima{ krilo lakoDa prne{ oblaku,Ne bi mene, ~edo, jakoUtekla junaku.”

Pa se mla|an za wom stisnu,Dovati je sade;„Jao mene!” ona vrisnuPa pod lipu pade.

O da ~udna vaqu{kawaPo zelenoj travi,O da ~udna ququ{kawa,Da t’ podi|u mravi!

Laki vetri} osmenu se,Listak liska dirnu,Beli danak pokrenu sePa kroz lipu virnu.

Lipa brsne grane {iri,[ap}e danu sjajnu:Viri, dane sjajni, viri,Ali ~uvaj tajnu.

Branko RADIÊVI]

STILSKE FIGURE

REFREN

Pri ~itawu pesama razmislite za{to se neki stihovi ponavqaju.

[TA ÔVEK DA RADI

[ta ~ovek da radi u nedequKad vodenice ìto ne mequ?

Kad selo, reka, brdo i gradLegnu u prastaru postequ, u hlad?

Tad vetar duva, al’ se ne ~uje:Grana se s granom prepre~uje.

I sunce ~eka da mu nekoKaè to {to mu niko nije reko.

[ta ~ovek da u~ini u nedequKad vodenice ìto ne mequ –

Osim da i on legne, i razumeDa je deo reke, neba i {ume.

Milovan Danojli}

Razgovor o pesmi

Ko sve odmara u nedequ? [ta treba ~ovek da radi posledweg dana u sedmici? Koje ste stilske figure otkrili. Navedi stihove u kojima ste ih

sreli.

Izdvoji stihove koji se ponavqaju.

79

KRVAVA BAJKA

Mawe poznate re~ipelcovawe - vakcinisaweuzneli - uzdignuli

Razgovor o pesmi

Песма „Крвава бајка“ је настала после сусрета песникиње са човекомна улици док је причао о крвавом 21. октобру 1941. непосредно. Cачувана јена папиру који је сакрила у оквиру између врата и зида и тако дочекласлободу.

80

Bilo je to u nekoj zemqi seqakana brdovitom Balkanu,umrla je mu~eni~kom smr}u~eta |akau jednom danu.

Iste su godinesvi bili ro|eni,isto su im tekli {kolski dani,na iste sve~anostizajedno su vo|eni,od istih bolesti svi pelcovani,i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemqi seqakana brdovitom Balkanu,umrla je mu~eni~kom smr}u~eta |akau jednom danu.

A pedeset i pet minutapre smrtnog trenasedela je u |a~koj klupi~eta malenai iste zadatke te{kere{avala: koliko mo`eputnik ako ide pe{ke...i tako redom.

Misli su im bile puneistih brojkii po sveskama u {kolskoj torbibesmislenih le`alo bezbrojpetica i dvojki.Pregr{t istih snovai istih tajnirodoqubivih i qubavnihstiskali su u dnu xepova.I ~inilo se svakomda }e dugo,da }e vrlo dugo,tr~ati ispod svoda plavadok sve zadatke na svetune posvr{ava.

Bilo je to u nekoj zemqi seqakana brdovitom Balkanu,umrla je juna~kom smr}u~eta |akaU istom danu.

De~aka redovi celiuzeli se za rukei sa {kolskog zadweg ~asana streqawe po{li mirnokao da smrt nije ni{ta.Drugova redovi celiistog ~asa se uznelido ve~nog boravi{ta.

Desanka Maksimovi}

Зашто је песма названа „Крвава бајка“? Ко су биле жртве крвавог догађаја? Kакве су мисли биле код невиних ђака? Песма је мирна, једноставна, достојанствена... Објасни природу

човекољубља и родољубља. Којe су то општељудске вредности?

Upamti

Ponavqawe jednog ili vi{e stihova u jednoj pesmi zove se refren. Ne-kada se ponavqa i cela strofa. Sa upotrebom refrena ja~a je emocional-nost u lirskoj pesmi, refren uti~e na muzikalnost pesme.

Proveri znawe

Pro~itaj slede}u pesmu i uo~i ulogu refrena u woj. Zatim analizirajsadrìnu i strukturu stiha i strofe.

Научи песму „Крвава бајка“ напамет.

U POZNU JESEN

ûj kako jau~e vetar kroz puste poqane na{e,I guste slojeve magle u vla`ni vaqa do ...

Sa krikom uzle}e gavran i kruì nad mojom glavomMutno je nebo svo.

Frk}e okisô kowic i ùrno u selo grabi,I ve} pred sobom vidim ubog i stari dom:Na pragu starica stoji i mokru ìvinu vabi,I s repom kosmatim svojim ogroman zeqov s wom. – A vetar sumorno zvi`di kroz crna i pusta poqa,I guste slojeve magle u vla`ni vaqa do ...

Sa krikom uzle}e gavran i kruì nad mojom glavom,Mutno je nebo svo.

Vojislav Ili}

Zadatak

Prona|ite i pro~itajte pesme sa refrenom, po mogu}nosti iz narodnepoezije. Ukoliko ste u mogu}nosti prona|ite i muzi~ku verziju neke od wih,pa uradite prezentaciju na ~asu.

81

GRADACIJA

Pro~itaj slede}e pesme i vidi kako su pore|ane pesni~ke slike ipojmovi.

Razgovor o pesmi

Svaka strofa u pesmi „Domovina” govori o tome {ta je domovina.[ta obuhvata pojam „domovina”?

Za{to se slavuj molio lovcima?

82

DOMOVINA

Domovina, to nije mrtva grudakoja nas gvozdenom rukom veè;to je qubav za oblak {to ploviovuda,za pesmu {to se ovde razleè;

qubav za klasje {to bogato buja,za ruè {to su na grobqima svele,za tresak letwih, besnih oluja,za tugu tica koje se sele.

Domovina, to su sve one sponekojima nas ìvot za se spaja;radost, kad na{a zvona zazvone,toplota maj~inog zagrqaja.

Domovina, to su: èqe tajne,magla {to preko poqa plovi;to su na{e bajke beskrajne,domovina – to su svi na{i snovi.

Du{an Vasiqev

SLOBODA

Lepo peva slavujaku zelenoj {umici,na tananoj gran~ici.Otud idu tri lovcada streqaju slavuja.On se wima molio:„Nemojte me streqati,ja }u vama pevati, u zelenoj ba{tici,na rumenoj ruìci”.Uhvati{e tri lovcai odne{e slavuja,metnu{e ga u dvoreda im qude veseli;ne}e slavuj da peva,nego ho}e da tuì.Odne{e ga tri lovcai pusti{e u luge.Stade slavuj pevati:„Te{ko drugu bez drugai slavuju bez luga!”

Narodna pesma

[ta su uradili lovci? [ta se zbilo na kraju? Prona|ite pesni~ke slike u pesmama. Naglasite stihove u kojim ose}ate da su emocije najja~e.

UpamtiStilska figura u kojoj se pojmovi i pesni~ki slike re|aju postupno po

svom intenzitetu od najslabije do najja~e zove se gradacija. Sluì zaoboga}ivawe slikovitosti pesni~kog jezika i doprinosi lepoti pesni~kihtekstova.

ZadatakPro~itajte pesme koje slede i prona|ite gradaciju. Opredelite

lirske elemente u pesmama.

VESNIK PROLE]A

83

Pod zracima toplog suncaPriroda se iz sna kre}e;Sa ùborom bujni potokU doline mirne sle}e.

Samo gore, na visini, Jo{ se bele puste ravni,I gavrani s krikom leteU ve~erwi suton tavni.

Al’ kraj reke u dolini,Gde travica ni~e meka,Topli vetri} poquqkujeVito stablo kukureka.

Posle duge mra~ne zime,Ko prven~e mladog cve}a,Iz vla`ne se zemqe dièPrvi vesnik premale}a.

Jo{ su gole tihe ravni,I pesma se jo{ ne ori,Samo smreka zeleni seU dubokoj, tavnoj gori.

Al’ kad topli, blagi vetri}Sa àrkoga juga pirne,I zableje beli jawciKroz doline na{e mirne.

Od mirisnog blagog jutraDok se sunce jo{ ne smiri,To }e cve}e brati deca,Mile seje i pastiri.

I pesma }e da se ori,I frulice slatke jeka,I kose }e da se vijuPod vencima kukureka.

Vojislav Ili}

Mawe poznate re~ismreka - zimzeleno drvopremale}e - prole}e

Sveti Savo pi{e svome rodu

Budi kreativan - uradi samostalno

Sastavi pesmu sa opisom pejza`a uz kori{}ewe stilskih figura.Pro~itajte ih na ~asu i razgovarajte o onom {ta ste uradili. Od napisanih pe-sama uradite zidne novine i ukrasite ih ilustracijama ura|enim na ~asu li-kovnog vaspitawa.

84

Kwigu pi{e svetitequ SavaU bijelu slavnu manastiruHilandaru, nasred Gore Svete,Zadu`bini svoga milog baba.Svome rodu kwigu namjenio,Svome rodu i svome plemenuI u kwizi rije~ besjedio: ,,Pozdravqam te, moj milosni rode,I {aqem ti svete blagoslove:Bog ti dao zdravqe i veseqeMira, sloge i bratske qubavi,Jer od toga ni{ta qep{e nijeNi ~asnije niti korisnije,Tijem qudstvo te~e spasenijeKod milosnog Boga istinogaA na zemqi vjekovi koqenoDokle te~e sunca i mjeseca;A sada ti predajem na znawe:

Kad sam sinoћ na molitvi bioI za tebe Bogu se molio,Jesam ne{to grdno naslutio

Oћe te{ka nastupit’’ vremena,Na tebe ћe sila udariti

Ni kr{tena niti pri~e{ћenaOd Azije, sveg qudstva matere,

Carstvo tvoje hoћe da razoreI po svoju da okrene ruku,

Razoriћe crkve manastireA poklaћe duhovne pastire, Sveta zvona hoћe polomitiI prilike Bo`je pogaziti,

Razbucaћe sveta jevanђeqa,Krvqu ћe se napunit’ kanђela;Al’ ћe na te zalud udariti,Ako hoћe{ mene poslu{ati, Grdno ћe se natrag povratitiI vi{e ti neћe udarati;A ako me neћe{ poslu{ati,Ti ћe{ carstvo u grob zakopati.No poslu{aj moj srbinski rode,Diko qudska od divne slobode,Kad udari sila od Azije,

Nek te naђe slo`na i qubavnaPa je tvoja tad pobeda slavna;

A ako me neћe{ poslu{ati,Ti se grdno hoћe{ pokajati.Bog ti rode bio u pomoћiI u danu i u tavnoj noћi!”Srbi jesu Savu poslu{aliPa se ste~e kako svetac re~e.

Mawe poznate re~i i izrazirazbuca}e - razbi}e, razbaca}espasenije - spaseweduhovni pastiri - sve{tenici

(popovi)sila od Azije - Turci

APOSTROFA

Pro~itaj pesmu i razmisli kome se i s kojim ciqem obratio pisac.

PUTNIK NA URANKU

Tama dolom, tama gorom,naokolo sve po~iva,samo voda sa ùboromsa kamena {to se sliva.

Samo {to se ka{to petli,samo klepka {to se ~uje,samo s’ onde malko svetli,jer se danak pribliùje.

Bela zora ve} je tuna,

jo{te putnik jedan - glaj!pored stene, pored `bunana vrletni stiè kraj.

Kako stiè, sunce granu,svetli s’ gora i dolina,a putniku du{a planu,pa zaklikta od milina:

„Oj, suna{ce, {to razgoni{puste no}i silne tame,oj, ti nebo, {tono roni{rosne svoje suze na me,

Oj, ti goro, {tono gaji{mile pesme, mile ptice,oj, livado, {to se sjaji{puna rose i travice.

Dolo, stado, jawci dragi,frulo, cve}e mirisavo,mili vetre, vetre blagi,oj, izvore ... zdravo, zdravo!...

Branko Radi~evi}

85

Mawe poznate re~i{tono - {toka{to - katkad, ponekadtuda - tu

Razgovor o pesmi

[ta je toliko o~aralo putnika da kod wega „du{a plane” i da on„zaklik}e od miline”?

Kako je pesnik opisao mo} sunca, neba i livade? Na kakav na~in se pesnik obra}a suncu, gori, stadu?

Prona|ite u pesmi pesni~ke slike i stilske figure.

Upamti

Obra}awe pesnika neìvim stvarima, predmetima, likovima ili ap-straktnim pojmovima kao i ìvim bi}ima, zove se apostrofa. Wenom upo-trebom pesnik oìvqava odnos prema predmetima i likovima koji nisu s wim.Tako wegov odnos postaje neposredan, topao i blizak.

Primer: „Gusle moje, ovamote malo,amo i ti, tanano gudalo ...”

Branko Radi~evi}

Ve`ba

U slede}oj pesmi otkrijte apostrofu i analizirajte wen sadràj istukturu.

NA LIPARU

Jeste li mi rod, siro~i}i mali?Il’ su i vas, mo`da, jadi otrovali?Ili vas je, slabe, progonio svet – pa do|oste samo, da, kad qude znamo,da se i mi malo boqe upoznamo,u dvopevu tu`nom pevaju}i set?...

86

Mi smo male,al’ smo znaleda nas ne}eniko hteti,niko smetitako voletikao ti...– ]iju }i!

Moje ptice lepe, jedini drugari,u novome stanu poznanici stari,srce vam je dobro, pesma vam je med;ali moje srce, ali moje grudi,ledenom su zlobom razbijali qudi,pa se, mesto srca, uhvatio led.

S belom bulom,sa zumbulom,{aren-rajemrajskim majem,cve}em, mirom,sa leptiromletimo ti misrca topiti ...– ]iju }i!

Moje ptice male, jadni sirotani!Pro{li su me davno moji lepi dani,uvelo je cve}e, odbegô me maj,a na du{i osta, kô skrhana biqka,il’ kô tuàn miris uvelog bosiqka,jedna te{ka rana, teàk uzdisaj.

\ura Jak{i}

Doma}i zadatak

Napi{i pesmu sa motivom po èqi ukojoj }e{ upotrebiti apostrofu. Na nared-nom ~asu pro~itaj pesmu pred razredom. Naj-boqe pesme stavite na pano (zidne novine).

87

HIPERBOLA

Dok ~itate pesmu uo~ite koje su pesni~ke slike nerealne.

Урош Предић: Косовкадевојка

88

VELIKO KOLO

Zaigra}emo kolo veliko,veliko kolo sve dece sveta –pruàjmo ruke da nikad nikou tom ne moè da nas ometa!

Iznad nas Sunce sija}e sjajno,po celoj zemqi svetlost razne}ena{e }e kolo biti beskrajnoi to nam niko spre~iti ne}e.

Do|ite zato, drugovi na{i,- pozive danas svima delim – daleka vo`wa nek’ vas ne pla{ido|ite, mali prijateqi!.......................................................... ..........................................................I hvatajmo se u kolo jedno,veliko kolo sve dece sveta...Veselo kolo, nepregledno,igra}e s nama cela planeta.

Tad }e zauvek nestati suza,smeh radostan }e tugu odneti –preko svih mora i moreuzamostove }emo razapeti.

Voja Cari}

SMRT MAJKE JUGOVI]A

Mili boè, ~uda velikoga!Kad se sleè na Kosovo vojska,u toj vojsci devet Jugovi}ai deseti star Juè Bogdane;moli boga Jugovi}a majkada joj bog da o~i sokolovei bijela krila labudova,da odleti na Kosovo ravno,i da vidi devet Jugovi}ai desetog star - Juga Bogdana.[to molila, boga domolila:bog joj dao o~i sokolovei bijela krila labudova.ona leti nad Kosovo ravno,mrtvi na|e devet Jugovi}ai desetog star - Juga Bogdana,i vi{e wi devet bojni kopqa,na kopqima devet sokolova,oko kopqa devet dobri kowa,a pored wi devet quti lava.Tad zavri{ta devet dobri kowa, i zalaja devet quti lava,i zaklikta devet sokolova;i tu majka tvrda srca bila,da od srca suze ne pustila,ve} uzima devet dobri kowa,i uzima devet quti lava,i uzima devet sokolova,pak se vrati dvoru bijelome.

Narodna pesma

Razgovor o pesmamaVeliko kolo

Koga pesnik poziva u veliko kolo? [ta je to zbliàvalo svu decu ove pla-

nete?

Kakve }e mostove razapeti deca da bise premostila sva mora i moreuzi?

Koje ste stilske figure otkrili upesmi: „Smrt majke Jugovi}a”?

Protuma~i zna~ewe uvodne epske for-mule: „Boè mili, ~uda velikoga!”

Na {ta se sve to ~u|ewe, iskazano uprvom stihu pesme, moè odnositi?

Kakva su ose}awa obuzimala majku Ju-govi}a dok nije saznala kakav je ishod bitke i kakva je sudbina wenih sinovai Jug Bogdana?

Kakav je prizor zatekla majka Jugovi}a na Kosovu? Objasni, sa psiholo{kog stanovi{ta, za{to majka nije zaplakala

pred prizorom na bojnom poqu?

Zadatak Prona|i i pro~itaj celu pesmu „Smrt majke Jugovi}a”!

UpamtiHiperbola je pesni~ka figura kojom se preuveli~avaju ose}awa, in-

tenzitet radwe, osobina qudi i predmeta. Primenom hiperbole u svomumetni~kom izraàvawu, pisac ne{to posebno isti~e ili nagla{ava. Takvuumetni~ku ulogu ima u epskim pesmama o Marku Kraqevi}u prikazuju}i we-govu natprirodnu snagu.Hiperbola nalazi primenu i u svakodnevnom govoru. Na primer: Te~e mu reka od re~i.

Od suza napravila more.Ubi se u~e}i.

Hiperbolom, izvanrednom pesni~kom slikom, izraèna je narodna za-gonetka:

Pruì platno od mora do Dunava, pa ga savih u orahovu qusku.(O~ni vid i o~i)

Proveri znawePro~itaj pesmu o Kraqevi}u Marku i analiziraj je po slede}em planu:

Otkrij temu i motiv Sastavi fabulu Otkrij stilske figure Naglasi stihove sa hiperbolom Napi{i strukturu stiha. [ta je deseterac?

89

ORAWE MARKA KRAQEVI]A

Vino pije Kraqevi}u Markosa staricom Jevrosimom majkom;a kad su se napojili vina,majka Marku stade besjediti:„O, moj sinko, Kraqevi}u Marko,ostavi se, sinko, ~etovawa,jer zlo dobro donijeti ne}e,a staroj se dosadilo majcisve peru}i krvave haqine;ve} ti uzmi ralo i volove,pak ti ori brda i doline,te sij, sinko, {enicu bjelicu,te ti hrani i mene i sebe”.To je Marko poslu{ao majku:on uzima ralo i volove,al’ ne ore brda i doline,ve} on ore careve drumove.Otud idu Turci jawi~ari,oni nose tri tovara blaga,pa govore Kraqevi}u Marku:„More, Marko, ne ori drumove!”„More, Turci, ne gaz’te orawe!”„More, Marko, ne ori drumove!” „More ,Turci, ne gaz’te orawe!”A kada se Marku dosadilo,di`e Marko ralo i volove,te on pobi Turke jawi~are,pak uzima tri tovara blaga,odnese ih svojoj staroj majci:„To sam danas tebi izorao”.

Narodna pesna

Mawe poznate re~i~etovawe - biti u ~eti{enica - p{enicajawi~ar - vojnik turske vojske (sastavqena od zarobqenika i

potur~enih mladi}a)tovar blaga - 100 oka (velika svota)

Zadatak

Pro~itaj i druge pesme o Kraqevi}u Marku. Prona|i stihove sa hi-perbolom.

90

ROMAN

Priseti se koja si epska dela upoznao u prethodnim razredima.

Navedi ukratko wihove karakte-ristike.

Pro~itaj pa`qivo slede}i odlomak i obrati pa`wu na radwu i opise.

HAJDUK STANKO

Stanko i Lazar, nerazdvojni drugovi, jarani, bili su najboqimomci u Crnoj Bari. Wihove porodice bile su ugledne i od da-vnina su ìvele u slozi. Stanko i Lazar se, me|utim, zaqube uistu devojku, {to dovodi do qubomore i sva|e. Taj sukob kori-sti turska vlast da raspiri mr`wu po celom selu. Tur~inKru{ka, sa izdajnikom i ulizicom Marinkom, podme}e u Stan-kovom dvori{tu ukraden novac, dovodi policiju i tvrdi da jetaj novac ukrao Stanko od Lazarevog oca. Ogor~en i obuzetèqom da se osveti, Stanko odlazi u hajduke.

Stanko se uputi lugom. Pod nogama wegovim pucahu suve gran~ice i{u{ta{e opalo li{}e, a on se zadubio u misli. Nije se mogao na~uditi otkudtu Kru{ka i Marinko? Premi{qao je i dose}ao se, ali se ne moga{e setiti daih je ma kad uvredio; {tavi{e, nije ih ni popreko pogledao. Nije bio tolikosrdit koliko za~u|en.

- Najposle, re~e, ja i volim! Neka bar xaba nisam oti{ao u goru! ... Mestojednom, ja }u trima glavama okititi Crnu Baru! Naplati}u se sa svima o jed-nom tro{ku!... Pri~e }e pri~ati o mome hajdukovawu i mojoj osveti! I zar nijelepo biti hajduk? Gospodar si dokle ti pu{ka nosi!... Sam sudi{ iopra{ta{!

...

Pa se zanese. Misli ga nosi{e po gorama i planinama... I druìna mu sedivi i bira ga za haramba{u!

- Stanko haramba{a! ... Ala je to nekako sli~ito! ... Ba{ bi vredelo dabudem haramba{a! ... Oh, ala bi se osvetio! ... Prvo bi ubio Lazara, paKru{ku, pa Marinka! ... Sve bi drhtalo samo kad ~uje moje ime... Sve ...

U taj mah kao da se ne{to prolomi. Stra{an neki glas zagrme:- Stoj! ...To be{e iznenada. Stanko se trè i stade kao ukopan.

91

- Ko si ti? – pitao je glas gromovito.Stanko se zbuni i promuca:- Ja sam... ja sam-m...- Ko si ti?

- Srbin - odgovori on prvom mi{qu koja mu pade na pamet.- Odakle si?- Iz Crne Bare.- Koga traì{ ovde?

- Hajduke - re~e Stanko i ve} se be{e pribrao.- [ta }e ti?- Rad sam im stupiti u druìnu.Iza grma pojavi se ~ovek naoruàn.

- Hodi ovamo... Pri|i! - re~e zapovedaju}i.... Hajduci su bili ve} na nogama.Moglo ih je biti oko trideset. Svi bejahu mladi, sem haramba{e, koji

je bio prosed.Stanku se dopado{e ova lica. Jo{ vi{e mu se dopade haramba{a.

- Hodi - de ovamo! - zovnu ga haramba{a.On pri|e.- Ti re~e da ti je ime ...- Stanko.- Ja, ja... Stanko! Pa, veli{ rad si da bude{ hajduk?- To mi je èqa! – re~e Stanko.A zna{ li {ta je hajduk?- Od rana detiwstva slu{ao sam kako o wima uz gusle pevaju – odgo-

vori Stanko slobodno i odre{ito.- Jeste, pevaju ... ali to je mu~an ìvot... Vidi{ ti si nau~io da ru~a{,

da ve~era{, da odspava{, a hajduku to nije dato! ... Mnogo puta ne dojede; a{ta puta probdeni{e, i ne pitaj!

- Sve ja mogu! - re~e Stanko ozbiqno i pouzdano. - Ono, istina, ja nisamnikad gladovao, ali ako ustreba, ja }u gladovati boqe nego iko!

Haramba{i se dopade ovo samopouzdawe.- Ali hajduk hajduka mora ~uvati i braniti. Ako mu druga rane, ne sme

ga ostaviti da mu neprijateq glavu se~e i tice meso jedu; mora ga na ple}imaiz boja izneti!

- Mlad sam, snaàn sam!... To mi ne}e biti te{ko.- Ali hajduk vi{e nema porodice. Wegova su bra}a ovde. On vi{e ne

sme misliti o svojim zelenim poqima ni o a{iku sa curicama seqa~kim!...Stanko odmahnu glavom.- Toga sam se morao odre}i! ... Sve mile i drage ostavio sam, pa do|oh

amo da potraìm bratstva i qubavi! - re~e on.- êkaj, ~ekaj!... A uhvate hajduka pa ga na svake muke me}u...- Ja }u trpeti!- I traè da oda{ druìnu i jatake...- Pre }u umreti no pustiti avaza od sebe!...Hajduk je kao zapeta pu{ka!...

92

- [to ono rekao Starina Novak „Kadar sam sti}i i ute}i, i na stra{nommestu postojati!”.

Hajduci su slu{ali ovaj razgovor izme}u Stanka i haramba{e. I,istinu da reknem, ona sloboda i odre{itost, a posle Stanko je bio li~it, svese to dopade hajducima.

- Mo’{ li sko~iti? - upita ga haramba{a.- Mogu - re~e on pouzdano.Haramba{a pokaza jedan visok paw nedaleko od sebe.

- Dede! - re~e.- „Iz mesta”? - pita Stanko.- Jok, izatrke.Stanko se zakasa. Kad do|e do pawa, kao da krila dobi ...

- @estoko! - povika{e hajduci, koji to sve gledahu netremice.Stanko se okuraì. Ponosit kao soko, pogleda oko sebe, pa re~e:- Mogu i „iz mesta”!Hajduci odmahnu{e glavama.Stanko pri|e pawu. Mahnu dvaput rukama i ... ve} be{e na drugoj strani Hajduci zinu{e od ~uda. Da nisu videli svojim o~ima, ne bi verovali.

Paw je bio vrlo visok.

- Zavrzane, Zavrzane! - zagraja{e sa sviju strana. - Ovaj i tebe od-sko~i!

Mladi} jedan, onizak, kruteqast, sjajnih o~iju i veoma ìvahan, kogasvi zvahu Zavrzanom, odvoji se od druìne i pri|e Stanku.

- Jesi rva~? - upita ga, a iz oka mu se moglo pro~itati da mu je ponosuvre|en.

- Jesam!... - odgovori Stanko.- Hodi!...Uhvati{e se i pone{e, ali ga Stanko bez po muke obori.Svi se ~udom za~udi{e; ~ak i sam haramba{a.

* * * * * Haramba{a mu pri|e, pa ga potap{a po ple}ima. O~i su mu sijale od za-

dovoqstva.

- Red je - re~e on - da druìnu pitam: prima li te? Ali, evo ne}u pi-tati! U ime mojih trideset drugova velim ti: dobro mi do{ao!... Jovica!... Dajhleb i so!

* * * * * Stanko skide kapu, prekrsti se i pojede ono par~e hleba.Haramba{a mu pruì ~uturu, i on se napi.

- Sad da se poqubimo! - re~e haramba{a.I poqubi{e se.Zatim po~e{e hajduci prilaziti i qubiti se. Kad se svi izqubi{e, ha-

ramba{a sve~anim glasom uzviknu:- Stanko! ... Na{ si!

(Odlomak iz istoimenog romana)Janko Veselinovi}

93

Mawe poznate re~imi{qu - misao (misli)a{ik - dragan a{ikovawe - zaqubqivawe, vo|ewe qubavi avaz - glas, vest~utura - okruglasta pqosnata boca za rakiju, naj~e{}e od drveta,

buklijazakasa - nevoqa, nezgoda, neprilikakruteqast - ~vrste gra|e, debequ{kast

Razgovor o tekstu Za{to je Stanko odlu~io da ode u hajduke? Kome i za{to èli da se osveti? Kako Stanko razmi{qa o ìvotu i slavi hajduka? Na ~emu su sve zasnovana Stankova ma{tawa i èqe? Koje osobine ispoqava Stanko dok razmi{qa o nepravdi koja mu je

u~iwena?

Kako se pona{aju hajduci koji su presreli Stanka u {umi? [ta ukazuje na wihov ìvot? Kako Stanko odgovara na haramba{ina pitawa i primedbe? Kako je Stanko dokazao da je zaista dorastao hajducima? îme je Stanko osvojio ~itavu hajdu~ku druìnu? Koje je svoje sposobnosti otkrio?

UpamtiRoman je velika knièvna vrsta. Moè biti i u stihu. U pro{losti

naj~e{}e je obra|ivana „gra|a” iz ìvota vitezova, plemi}a, razbojnika,umetnika ili izuzetno obdarenih intelektualaca. U romanu se izdvajaju gla-vni likovi i prikazuje se wihov ìvot od ro|ewa do smrti. Sporedni likovii doga|aji su zastupqeni kako bi objasnili glavne doga|aje, ili postoje zbogilustracije drugih pojava i stavova.

Roman sadrì glavnu temu ili predmet (problem) o kome se govori, kaoi sporedne teme koje su obi~no povezane sa glavnom temom. Obuhvata dugivremenski period i ima dru{tveno-istorijsku osnovu.

Prema temi koju obra|uju postoje vi{e tipova romana i to: avanturi-sti~ki, istorijski, socijalni, psiholo{ki, nau~no-fantasti~ni, qubavni itd.

Zadatak Pro~itajte roman po dogovoru sa nastavnikom. Dobro bi bilo da to

bude „Hajduk Stanko”. Na ~asu razgovarajte o osnovnim karakteristikama ro-mana. Primenite problemski metod. Otkrijte doga|aje, glavne likove, wi-hove me|usobne odnose, vreme i mesto gde se odvija radwa.

Uporedite Pro~itajte pripovetku „Selidba” - Stevana Rai~kovi}a i razgo-

varajte o osobinama pripovetke. Uporedite ih sa osobinama romana.

94

SELIDBA

Jedne novembarske no}i u|e otac u sobu i unese me|u nas ~udnu novost:selimo se. Bio je nasmejan i zbuwen kao krivac. Mirisao je na ki{u, ulicu ili{}e. Majka ga je za~u|eno i ispitiva~ki pogledala i on joj u nekoliko re~i,zadihano i tiho, objasni da je dobio preme{taj.

Te no}i dugo nisam zaspao. Gledao sam u belu kocku plafona po kojojsu titrali prugasti odsjaji {to su ih pravili uski otvori {alona, uli~na sve-tiqka i vetar. Bio sam pun neizvesnosti i potajnog straha: kako li }e izgle-dati na{ novi grad? Te no}i sam, pre no {to me je san savladao, u svojoj maloji neukoj pameti konstruisao do najsitnijih detaqa izgled na{e nove ku}e,dvori{ta i okoline. Bio sam u toj meri odu{evqen slikom novog ìvota dasam gotovo potpuno zaboravio da je to samo neostvaren i loman predeo mojema{te. Jedina iskra neizvesnosti, nalik na tanku èravicu, u{la je i u mojsan te no}i, tako da sam sutra{wu svetlost do~ekao sa jednim jedinimnere{enim pitawem: ho}u li i u novom gradu imati dobre drugovo kakve samimao u na{oj ulici?

Na dan polaska otr~ao sam u ulicu da se pozdravim sa drugovima. Si-pila je ki{a, tako da u na{oj ulici nije bilo ni jednog mog poznanika.

U sumrak, voz je zakloparao i otklizio u daqinu. Posledwe {to samvideo kroz zamagqeno staklo vagona bile su uli~ne svetiqke koje su bacalemali okruglast sjaj po mokrim kockama kaldrme poznatih uli~ica predgra|a.Zatim su nai{la tamna pusta poqa, ujedna~ena pesma to~kova i – u polusnu –kondukterov ~kiqavi fewer i tih razgovor oca i majke.

Prilepio sam nos na hladno staklo i kroz beli~aste linije posmatraooranice pocrnele od vlage, poùtelu nisku travu, jarkove pune vode, po nekuzaboravqenu bundevu, natrulu diwu, plovku ...

Bilo je to moje putovawe kroz nepoznate krajeve.U novi grad smo stigli tek u no}. Majka me je dràla za ruku i ja sam

umoran i sawiv teturao za wom gledaju}i u velike mra~ne zidove prvih ku}a.Bilo je hladno od vetra i ki{e, ali se meni ~inilo da je najve}a hladno}asilazila sa nepoznatih zidova i zatvorenih prozora koji su }utali.

Tu no} smo proveli u hladnoj hotelskoj sobi. Ja sam, {}u}uren sa bra-tom i ocem u jednom {kripavom krevetu, pod zagasito-crvenim jorganom kogase i sad se}am, dugo poku{avao da zaspim. Se}ao sam se na{e ulice sa hra-pavim stablima lipe, visoke kapije sa ùtom mesinganom kvakom. Nekolikoputa sam otvarao o~i, ali mi ni{ta nije vredelo, jer je u sobi bio potpunimrak.

Bio sam prvi put istinski tuàn.Te no}i sam prvi put osetio da mi je neko ne{to oduzeo.

Stevan Rai~kovi}Budi kreativan

Od napravqeng upore|ewa uradite ilustrovanu prezentaciju uPOWER POINT (kompjuterski) i razmenite projekat sa drugovima u razredu.

95

DNEVNIK

Vodite kratak razgovor o tome da li neko u razredu ili neko kogapoznajte vodi svakodnevne zapise o onome {to doìvi u toku dana.

Dok ~ita{ slede}i tekst, uo~i sli~nosti i razlike sa drugimobra|enim proznim delima.

Ê@WA ZA SLOBODOM

^ e t v r t a k, 15. juna 1944.

Draga Keti,Pitam se da li sam zato, {to nisam bila u stawu da ve} toliko vre-

mena promolim svoj nos napoqe, postala tako luda za svim onim {to ima vezesa prirodom? Sasvim se dobro se}am vremena kada me ni duboko plavo nebo,ni pesma ptica, mese~ina i cve}e nisu mogli tako o~arati. To se izmenilootkako smo ovde.

Na primer, za Duhove, kada je bilo tako toplo, ostala sam namernobudna jedne ve~eri do pola dvanaest da bih jednom sama dugo posmatralaMesec. Avaj, `rtva je bila uzaludna, jer je mesec isuvi{e jako svetleo, inisam se usu|ivala da otvorim prozor. Jednom prilikom, pre nekoliko me-seci, slu~ajno sam se zatekla gore jedne ve~eri kada je prozor bio otvoren.Mra~no, ki{ovito ve~e, bura, uskovitlani oblaci sasvim su me obuzeli, to jebilo prvi put za godinu i po dana da sam se na{la licem u lice sa no}i. Poslete ve~eri moja ~e`wa da opet to vidim bila je ve}a od moga straha od pro-valnika, pacova i iznenadnog upada policije. Oti{la sam dole sama samcitai pogledala napoqe kroz prozor u kuhiwi i kabinetu. Mnogi qudi po tamni-cama i bolnicama ùde za danom kada }e biti slobodni, da uìvaju u lepo-tama prirode, ali ih je malo koji su tako zatvoreni i izolovani od onoga {topodjednako pripada i siroma{nima i bogatima. Nije to samo fantazirawe samoje strane kada kaèm da me posmatrawe neba, oblaka, Meseca i zvezdaumiruje i ~ini strpqivom. To je boqi lek od valerijana i broma; majka Pri-roda ~ini me skromnom i spremnom da se hrabro suprotstavim svakom udarcu.

Avaj, su|eno mi je da - osim u retkim prilikama - gledam na prirodukroz prqave mreàste zavese koje vise ispred vrlo prqavih prozora. Nijeprijatno gledati duè kroz wih, jer je ba{ priroda ta koja zaista mora bitinetaknuta.

Tvoja AnaAna Frank

Mawe poznate re~ipromolim - provirimvalerijan(a) - biqkabrom(a) - hemijske supstance

96

Razgovor o tekstu

Ovo je zapis iz dnevnika Ane Frank. Ana Frank je jevrejska devoj~ica,jedna od bezbrojnih `rtava nema~kog nacizma. Ispred hitlerovskih progona,pobegla je s roditeqima iz Nema~ke u Holandiju. Kada je i Holandija palapod nacisti~ku vlast, porodica Frank se zatvara u tajno skrovi{te, u po-tkrovqe jedne stare ku}e u trgova~kom delu Amsterdama.To je bilo 6. jula1941. godine. Ana je tada imala trinaest godina. Tu je nastao wen Dnevnik, po-tresno svedo~anstvo o jednom osaka}enom detiwstvu, o trogodi{wem zato-~eni{tvu. Pisan je u obliku pisama izmi{qenoj drugarici. îtaoca za~u|ujeAnino ogromno znawe, duboko poznavawe qudi i ìvota i retka kwièvnaobdarenost.

êtvrtog avgusta 1944. policija provaquje u tajno skrovi{te i wegovestanovnike odvodi u koncentracioni logor. Marta 1945. godine Ana je umrlau Nema~koj.

Upamti

Dnevnik je delo u kome se, svakodnevno ili u kra}im vremenskimrazmacima ta~no i istinito hronolo{kim redom beleè (dan, mesec i godina)najva`niji doga|aji koji se de{avaju piscu.

Mnogi su pisali dnevnike. Najpoznatiji je „Dnevnik” Ane Frank.

Zadatak

Pro~itajte Dnevnik Ane Frank i razgovarajte o wegovoj sadrìni.

Budi kreativan -radi samostalno

Poku{ajte da vodite dnevnik oonome {to ste doìveli ili vam je osta-vilo snaàn utisak u toku dana. Na tajna~in sa~uva}ete od zaborava mnoge stvarikoje vremenom blede, nestaju. Na ~asu ra-zgovarajte o osobinama dnevnika.

Pisawem dnevnika i sam postaje{pisac. To je tvoja prva napisana kwiga.

„Beleìte iskre svoga duha, jer akoih odmah ne uhvatite - odo{e.”

Ruski pesnik

97

PROLOG, EPILOG, DIDASKALIJA I AFI[

Sagledaj

Pro~itaj delove iz drame „Bumerang” Tometa Arsovskog - U odlomku suzastupqene spoqne grafi~ke odlike dramskog teksta.

BUMERANG

Lica:

Ona - zmijica Epizode:On - vrabac Jedna ènaMarina - wena majka profesorMarko - wezin otac ceremonijal majstorOlga - wegova majka hor, devojke, momciJakov - wegov otac prolaznici

Radwa se odvija danas, pored nas.....................................................................................................................................

U prvom delu, scena je podeqena na dve asimetri~ne platforme,razli~no podignute sa nivoa scene.

Sa nekoliko elemenata, one predstavqaju dve dnevne sobe – stanMarka Puligore i stan Jakova Vla{kog.....................................................................................................................................Izlazi grupa devojaka i momaka (hor), pevaju}i veseli mar{ u uvodnoj pesmi.

HORDobrove~e svakom starom,Vama u mini haqinama i vama sa bradama,U srcu gde vam gori àr,

Vama sa brigama i qubavi u grudima -Pred vama ve~eras je problem star.

(Iz hora se izdvaja ceremonijal - majstor, sa izrazitim smehom izlazi naramp, a zatim silazi u publiku).

CEREMONIJAL - MAJSTORDobrove~e, dobrove~e svima, dobro do{li u na{e pozori{te, pozdravqamvas! Ve~eras prikazujemo jednu veselu komediju, jedan pravi bumerang, ali neono poznato australijsko oru`je, ve} je to naslov komada koji }emo igrati zavas. Izvolite uzmite program, pro~itajte, tu pi{e sve.ISPICIJENT(pojavquje se): Da, molim?

CEREMONIJAL - MAJSTOR:Je l’ gotovo sve? Moèmo da po~nemo?

98

ISPICIJENT:Da, molim, gotovo je, mo`emo.CEREMONIJAL – MAJSTOR:Je l’’vidite? Onda po~nimo, a vas molim, ne {tedite dlanove, pqeskajte ko-liko vam je voqa, scena }e stalno biti otvorena. Ve~eras igramo otvorenopozori{te! (Vra}a se na scenu). Muziku molim!

Tome Arsovski

Razmisli

Na koji na~in si se upoznao sa likovima u ovoj drami? Ko izlazi prvi na scenu? Kome se obra}a? ^ime upoznaje publiku ceremonijal - majstor? Obrati pa`wu na delove u zagradi. [ta je obja{weno u zagradama?

Upamti

1. Afi{ je izdvojeni deo dramskog teksta gde upoznajemo likove udrami i wihove me|usobne odnose.

2. Prolog je deo dramskog teksta koji se nalazi na samom po~etku kadahor ili neki lik upoznaje ~itateqa (ili publiku) sa dramskom radwom.

3. Epilog - deo dramskog teksta koji predstavqa posledwu scenu ukojoj se komentari{e dramska radwa posle raspleta radwe.

Pojavili su se u anti~koj drami i vremenom se izgubili.Prolog i epilog su retki u savremenoj drami.4. Didaskalija je tekst u zagradi u dramskom tekst gde autor daje

obja{wewe o izgledu likova, pokretima, ose}ajima; opisuje scenu sa rekvi-zitima.

Zadatak

Poku{aj da na|e{ afi{ iz nekog dramskog teksta ~ije si odlomkepro~itao u uxbeniku. Napi{i ih i pro~itaj na narednom ~asu.

99

DRAMSKI TEKST

Iskaz lika Priseti se osnovnih karakteristika dramskog teksta savladanim

u prethodnim razredima.

Dok ~ita{ slede}i odlomak iz dramskog teksta, uo~i oblik kojimje predstavqena sadrìna teksta kao i razlike u odnosu na pesni~ki i pro-zni tekst.

Da bude jasnijeRazmaènu, lepu devojku Mal~iku prose tri mladi}a koje ona nadmeno

odbija. Branko i [tancika, mladi}i koji su bili boqe prilike za wenu udaju,ène se Mal~ikinim drugari cama. Mal~iki preostaje da se uda za To{icu,najnepovoqniju priliku.

IZBIRAÎCADRUGI ÎN

(kod Sokolovi}a)Prva pojava

SAVETA SOKOLOVI] i JECA: (Saveta pripravqa doru~ak, Sokolovi}hoda gore-dole po sobi, Jeca sedi i plete.)

SOKOLOVI]: Idi, Saveta, vidi je li ustala Mal~ika. Ako nije, nemojda je probudi{, a ako jeste, a ti je zovi da doru~kuje, to jest, ako je gladna, jerako nije, mi }emo jo{ pri~ekati, i onako je tek deset i po sahata!

SAVETA: Odmah... al’’gle, evo je gde dolazi i sama!SOKOLOVI] (ide pred wu): Slatko moje dete, jesi li dobro spavala?JECA: Ho}e{ li malo kafice, ili malo teja sa {unkicom?MALÎKA: Jesam... nisam... ho}u... ne}u... ne znam... manite me se... oka-

nite me se!...SOKOLOVI]: Oprosti, drago dete, ja sam samo hteo...JECA: Tvoja mati je ko mislila ...MALÎKA: [ta ste vi hteli... {ta ste vi mislili, to mi je sasvim sve-

jedno! Kao da nemam druga posla ve} samo na to da mislim! Saveta, je li gotovdoru~ak?

SAVETA: Jeste, odmah }u ga doneti! (Ode.)

Tre}a pojavaJOVAN I PRE\A[WI

JOVAN: Evo jedno pismo!

MALÎKA: Daj ovamo. (Jovan preda i ode - Mal~ika ~ita adresu.),,Gospo|ici Mal~iki”... Gle, gle, jo{ }e biti kakvo qubavno pismo!... (Otvorii pro~ita.) Ko bi se tome nadao?! (Smeje se.)

SOKOLOVI] i JECA: [ta je? ... [ta je?MALÎKA: ûjte i pazite! (îta.)

100

„Gospo|ice Mal~ika,Vi ste za me prilika,To sam odmah video,Samo sam se stideo,Da vam kaèm usmeno.Zato evo pismeno,Po{teno je mi{qeno:Budite mi ènicaTo vas moli To{ica.” (Smeje se.)... Ha, ha, ha!...

SOKOLOVI]: Ta to je prosidba!MALÎKA: I to u stihovima, na lepom satiniranom papiru, sa namolo-

vanim probodenim srcem; al’’gle, ima jo{ i postskriptum! (îta.)

„Jo{ se ovo dodaje,Poslovica srpska je,Ona glasi: Izbira~Nai|e na otira~!”

... A gledaj ti samo gospodina To{ice!... kakav bezobrazluk tako {tonapisati?! Ovamo mom~e za izbor!... Ha, ha, ha! To{ica – moj prosilac ... sawegovim nosom!... Ha, ha, ha!...

JOVAN (stupi): Evo jo{ jedno pismo!MALÎKA: Jo{ jedno? Da se nije gospodin To{ica predomislio?...

(Primi pismo – Jovan ode.) „Gospo|i Sokolovi}ki” - to je za vas mati!JECA: Otvori pismo, dete moje, pa pro~itaj!MALÎKA ( ~ini i ~ita.) „Po{tovana gospo|o! Ja sam tako slobodan

bio zaqubiti se u va{u k}er.” ... [ta?... „Zato sam tako slobodan umoliti vasza wenu ruku.” ... Dakle, i on?... „ I bi}u tako slobodan kroz jedan sahat za od-govor do}i. [tancika Lazi}”... Prekrasno, ta to je ve} i drugi mladoèwa!

SOKOLOVI] i JECA: Dva prisioca!SAVETA: Zaista, Mal~ika, to se zove sre}a!MALÎKA: Sre}a?... Za{to sre}a?... Pravo da ti kaèm mene nije ni

najmawe iznenadilo! [tavi{e, ne bih se ~udila da do|e i tre}i!MALÎKA: Tre}i prosilac!JOVAN (stupi): Evo jo{ jedno pismo.MALÎKA: [ta veli{, Saveta? Ja bih se ~isto opkladila!... No,

al’’odmah }emo videti... (*Uzme pismo - Jovan odlazi.) „Gospodinu Soko-lovi}u.”

SOKOLOVI]: Meni?MALÎKA: Da, otac, i ako nemate ni{ta protivno, ja }u ga otvoriti...

(U~ini.) Potpisan je Branko.SAVETA (za sebe): Branko?!MALÎKA: A glasi: ,,Po{tovani gospodine! Qubaznost i dobrota kojom

me je va{a mila porodica uvek predusretala, ohrabrila je u meni misao dabih mogao ceo svoj ìvot u wenom prijatnom krugu provesti. Stoga se usu|ujem

101

u

ponuditi vam se za zeta, mole}i za ruku va{e mile k}erke Mal~ike. Dola-zim po odgovor za jedan sahat!”

SOKOLOVI] i JECA: Tre}i prosilac!SAVETA: Zar }e{ ti tek da bira{?MALÎKA: A za{to ne? Izme|u trojice moè se birati.SOKOLOVI]: Drago dete moje, kad bi mene pitala, ja bih savetovao

da po|e{ za [tanciku - on je bogat!MALÎKA: Ne spada u inteligenciju!SAVETA: A ti uzmi Branka. On je ùrnalista.MALÎKA: On mi je siromah, onda je i ozbiqan.JECA: A ti uzmi To{icu, on je uvek raspoloèn.MALÎKA: Suvi{e je luckast!SOKOLOVI]: Al’ ovi qudi ~ekaju odgovora!MALÎKA: Neka ~ekaju... [ta je meni briga! Ako ~ekaju, ~ekaju za mnom!

Razumete li? Za mnom! (Ode.)Odlomak iz istoimene komedije

Kosta Trifkovi}

Mawe poznate re~isahat - ~as, sat; tej(a) - ~aj; ùrnalist(a) - novinarnamolovan - naslikan (moler-majstor za kre~ewe i ukra{avawe zidova)satiniran - ura|en od satena

Razgovor o tekstu Pa`qivo pro~itaj dijaloge u tre}oj pojavi drugog ~ina. Kakvu je prosidbenu ponudu uputio To{ica Mal~iki i kako ona re-

aguje na wu?

Koje osobine ispoqava Mal~ika reaguju}i na To{i~ino pismo? Kako Mal~ika reaguje po{to sazna da je prosi [tancika Lazi}”? Ko je tre}i Mal~ikin prosilac? Za{to je Mal~ika neodlu~na koga da izabere? Koje osobine Mal~ika dosledno ispoqava u svojim postupcima i

reagovawima?

Saèto okarakteri{i Mal~iku. Objasni poslovicu: „Izbira~ nai|e na otira~.”

Upamti Pojam drama je gr~ka re~ DRAMA - radwa. Nosioci radwe u dram-

skom tekstu su likovi koji predstavqaju doga|aje razgovorom, pokretima (ge-stovima, mimikom) i pesmom. Govor likova me|usobno, ili sa samim sobom, zove se iskaz lika. To je specifi~nost dramskog teksta. Govor je poznat ipod terminom replika i zna~i odgovor odgovoru.

Budi kreativan - uradi sam Podelite se u nekoliko grupa i sastavite jedno~inku sa temom po

dogovoru. Uradite dramatizaciju sa ulogama. Pri tom, pored razgovora, temujedno~inke obogatite gestovima, mimikom i pesmom.102

DIJALOG - MONOLOG

Dok ~ita{ slede}i odlomak, razmisli o na~inu izraàvawa kojikoriste likovi dramskog teksta.

Junak, glavni lik, {aqive igre „Obi~an ~ovek” mora da krije svojidentitet i da se prikazuje pod tu|im imenom. Zato u radwi ima mnogo in-triga {to daje dramskom tekstu vedrinu i komiku.

STIHOVI O QUBAVI

(Zelenilo i jaka svetlost. U dubini senica, pod kojom su poqski sto istolice. Izme|u seni{ta i jednog visokog grma quqa{ka, a napred, s desnestrane, poqska klupa)

IZORKA (sama)

ZORKA (sedi na quqa{ci, quqa se drè}i kwigu lepo povezanu.Obu~ena je lako, a na glavi joj poqski slamni {e{ir, oki}en sveìm cve}em.îta):

[to l’ u zoru cve}e sla|e miri gorom,I ti~ica kli~e ko najlep{a nada;I molitva moja toplija je zorom: Da li {to se i ti tada budi{ mlada?

Sad mi je lep{a ova pesma ovde na quqa{ci, u ovom zelenilu. To nisamznala, a odsad }u samo na quqa{ci ~itati wegove stihove: da ne dodirujemzemqu, lete}i kroz vazduh, di{u}i brè i ose}aju}i prirodu jo{ sveìjom.Na quqa{ci! O boè, kako to nisam znala! Nego, nije to samo na quqa{ci;meni se wegovi stihovi i ina~e dopadaju. Oh, {to bih volela kad bih imalakome da poverim svoju tajnu! Tako bih volela! Mogla bih Du{anu? Za{to ne,brat mi je! Ali znam da bi mi se smejao. Ko je to jo{ ~uo i video: voleti nekog,

103

a ne poznavati ga! Svaki bi mi se smejao, a istina je ìva, ja volim tog Dam-wanovi}a. Ne samo wegove pesme, nego i wega volim. Ne varam se ja. I samasam uvek mislila da se varam, ali ne varam se. Nikad gi nisam videla, i znamsamo to da je mlad i da je napisao ove pesme. Boè, da kaèm kome, odista bimi se smejao. Ali zato mi se ta qubav jo{ vi{e dopada; dopada mi se {to nijeobi~na; ne volim ne{to obi~no. (Otvara opet kwigu i ~ita):

Kao vihor, kao dahHitro, toplo kao zrak...Ne, ne! To ipak treba na quqa{ci ~itati. (Po|e ka quqa{ci, ali

utom dolazi Vi}entije, te Zorka zastane.)

IIVI]ENTIJE, ZORKA

VI]ENTIJE (star momak, ukusno obu~en i ~isto izbrijan, reumati~an.Na glavi nosi slamni {e{ir, ulazi pod suncobran): Ti si tu Zorice! A gde tije otac?

ZORKA: Po celi dan je dole kod majstora; tamo gde se opravqa ograda.VI]ENTIJE: Znam, ali (gleda na ~asovnik) vreme je ve} za na{u par-

tiju {aha.ZORKA: Je l’te, ~ika Vi}entije, vi volite stihove? Je l’te?VI]ENTIJE: Kakve stihove?ZORKA: Pa tako, na primer, stihove o qubavi?VI]ENTIJE: O qubavi? Pa ovaj ... kako da ti kaèm, mogao bih i da ih

volim. Za{to da ih ne volim?ZORKA: Molim vas, da vam pro~itam samo ove. (Traì po kwizi i na|e.)

Ali znate {ta? Da sednete na quqa{ku, da se quqate, a ja }u da vam ih~itam.

VI]ENTIJE: Kakva quqa{ka?ZORKA: Pa eto ovamo. Sedite pa se quqajte, a za`murite, pa onda,

ako ste zaqubqeni – istina, ~ika – Vi}entije, jeste li vi zaqubqeni?VI]ENTIJE (u nezgodi za se): Hm! Nije nego jo{ ne{to! Kao da se takve

stvari govore deci. (Glasno.) Ta, ono, nisam; ali ... Mogu ja sasvim za`muritii quqati se, a ne biti zaqubqen.

ZORKA: Zamislite, ~ika – Vi}entije, da ste zaqubqeni, i da ne poz-najete onu koju volite.

VI]ENTIJE: Eto ti sad! Otkud se to moè zamisliti?ZORKA: Moè, sedite samo na quqa{ku i za`murite, a ja }u vam

~itati stihove, pa }ete onda osetiti kako }e ne{to toplo da vam prostrujikroz srce, kroz krv i kosti...

VI]ENTIJE: Kroz kosti? (Hvata se za kolena.) Uh!ZORKA: [ta vam je?VI]ENTIJE: Nisi trebala da mi pomiwe{ kosti; se}a{ me samo mojih

muka! Struji meni kroz kosti ve} odavno.ZORKA: [ta?

104

VI]ENTIJE: Eh, {ta! Kad je ~ovek reumati~an, mora se odre}i svakoguìvawa, i svo mu je zadovoqstvo trqawe {piritusom i kamforom.

ZORKA: A, je l’ zato vi, ~ika - Vi}entije, uvek miri{ete na kamfor?VI]ENTIJE: Ne znam, to nisam primetio, ali znam da ne miri{em na

qubi~icu. (Seda na klupu.) Nisam tako star, ali taj prokleti reumatizam! Pajo{ kad mi ga ko pomene!

ZORKA: Pa {to se ne le~ite?VI]ENTIJE: Eh, {to? Nema ko da me neguje. Evo, do{ao sam vam u goste,

na ~ist vazduh, ali - ne pomaè tu samo ~ist vazduh, ve} nega, nega!ZORKA: Zaboga, zar vas mi ne negujemo i ne pazimo!VI]ENTIJE: Ta kako da ne! Ne kaèm ja to, ali nije to ta nega, ve} tu

treba da se trqa, maè, zavija. Ima ti tu trista stvari, a to, du{o, moè~ovek samo u svojoj ku}i i imaju}i koga kraj sebe.

Branislav Nu{i}(Odlomak iz drame „Obi~an ~ovek”)

Mawe poznate re~ivihor - jak, snaàn vetar velike brzine; intriga - spletka, zavera...reuma - bolest kostiju; identitet - skup osobina koje karakteri{ujednu osobu

Razgovor o tekstu Opi{i mesto radwe u prvom ~inu. [ta ~ita Zorka? [ta govori u sebi? Kakve su wene èqe? Ko je prekida u wenom zanosu? O ~emu razgovaraju Zorka i Vi}entije? Od ~ega pati Vi}entije, ima li leka za wegovu bolest?

Zakqu~iteU dramskoj radwi postoje dve izrazne forme u govoru likova: mono-

log - oblik prikazivawa dramske radwe u kojoj jedan lik razgovara sam sasobom, ne o~ekuju}i nikakav odgovor; dijalog - razgovor izme|u dva ilivi{e likova u dramskoj radwi. To podsti~e i isti~e suprotnost me|u liko-vima i dovodi ih u situaciju da otkriju svoja ose}awa i karakter, s jednestrane, a s druge strane, da razviju radwu.

ZadatakPrepri~aj obra|eni odlomak pretvaraju}i ga iz dramskog u epski.

Za slede}i ~asPro~itajte dramski tekst po dogovoru. Na ~asu analizirajte sadrìnu,

otkrivaju}i osobine likova preko iskaza i izraznih formi. Uporedite saosobinama proznog teksta i otkrijte sli~nosti i razlike me|u wima.

105

SAVREMENA DRAMA

Priseti seKoji su elementi dramskog teksta?Ponovi osobine komedije i tragedije.

SagledajPro~itaj odlomak i obrati pa`wu na to koji je doga|aj predstavqen u

dramskoj radwi.

U LABORATORIJI

(Prostorija podse}a na predsobqe za ulaz u laboratoriju. Desno su

vrata i deo bolni~kog koridora. Pravo, u levoj polovini scene - vrata premalaboratoriji, na kojoj je oka~ena tabla: „Zabrawen ulaz”. Sve je svetlo i obo-jeno belom bojom. Ulaze: Garvanov i Katarina, on je u belom mantilu, a ona uprole}noj garderobi.)KATARINA: Dobar dan, doktore!MAJSKI: O!KATARINA: Katarina.MAJSKI (Pauza, Garvanovu): Novi pacijent?GARVANOV: Va{ novi asistent, kolega. Doktor Martinovska. (Sedi.) Sedite, sedite gospo|ice.MAJSKI: Da? îja je to ideja? Dobro, kolega Marti... Martinovska je l’da?KATARINA: Katarina.MAJSKI: Treba da kaèm: drago mi je, zar ne? Samo ja uop{te ne znam{ta da radim s vama...Negde u svetu postoje gradovi gde se postaje slavan za jednu no}.Negde u svetu postoji navika da se pla}a ~ekovima. Negde u svetu postojizlatan prag koji treba pre}i i ~ovek postaje bog, genij, sre}an izuzetan. Ako

traìte taj svet - on nije ovde. - Ovde se radi sa skupocenim belim pito-mim mi{evima i hemijskim preparatima koji ni izdaleka nemaju aromu po-qskog cve}a.KATARINA: Vi stvarno znate da raspalite tu|u radoznalost.MAJSKI: Zaja`qiva ste? Ali dobro, ratovat }emo. Pa, dobro do{li, dragomi je. (Rukuje se.) Ho}ete li odmah da vas upoznam sa na{im carstvom? (Sme{ise.) Pre neki dan, dole u gradu, bili su va{arski predskaziva~i, beli mi{ mije izvukao sre}u. Znate {ta je izvukao? - „ûvajte se crnooke”. KATARINA: Za svaki slu~aj, ja }u se paziti vas, makar da ... Dobro, zbuniliste me, priznajem.

MAJSKI: Onda - dovi|ewa. Ja moram da radim, a vi odmorite {to boqe. Na{institut je usa|en u srcu prirode... Ja moram da se vratim kod mojih ~etvo-rono`nih pacijenata. Dovi|ewa. (Izlazi iz laboratorije.)

Tome Arsovski(Odlomak iz drame „Stoti korak”)

106

Razmisli

Gde se odvija dramska radwa? Ko su glavni likovi i o ~emu govore? Kakav je jezik kojim govore Garvanov, Katarina i Majski? Da li si nekada sreo likove sa kojim moè{ da uporedi{ ove iz

dramskog odlomka?

Upamti

Savremena drama je dramski vid u kome autor prikazuje savre-meni doga|aj pri ~emu primewuje novija izraàjno-scenska sredstva. Drama„Stoti korak” je motivisana doga|ajem koji se de{ava u savremenom ìvotu.U tekstu prepoznajemo na{e sugra|ane sa wihovim dilemama i sukobima.

Uporedi

Pro~itaj slede}e odlomke iz dramskih tekstova:„Romeo i Julija”- Viqema [ekspira i „Pokondirena tikva” - Jovana Sterije Popovi}a.

Uporedi kakva su ose}awa pobudila kod tebe dràwe monahaLavrentija i govor Feme i Evice, kao i govor likova u savremenoj drami.

Uporedi karakterne osobine likova iz pro~itanih odlomaka. Koje su sli~nosti i razlike izraène kod komedije, tragedije i sa-

vremene drame?

ROMEO I JULIJA

Lavrentije: (obra}a se ~lanovima porodica Monteki i Kapuleti.)

107

Kratak }u biti, jer za dugu pri~uMoj kratki dan je oskudan. – Romeo,Tu mrtav, be{e \ulijetin mu`;A ona, koja mrtva ovde leì,Romeu be{e èna zakonita.Ven~ao sam ih ja; a dan ven~awaWihovog tajnog pada ba{ u danKad Tibald skon~a, ~ija rana smrtIz grada progna novog supru`nika,Zbog kojega je – ne zbog Tibalda –Venula \ulijeta. Vi, u èqiDa teret tuge skinete sa we,Zaru~iste je, pa je htedosteVen~ati silom s grofom Parisom.Ona tad do|e k meni, sva van sebe,Da moli da dokonam na~in neki,

Da je od novog braka izbavi,Ili je bila re{ena da tu,U mojoj izbi, ìvot sebi uzme.Ja joj, ve{tinom svojom pou~en,Napitak tad uspavqiv dadoh, kojiPostiè {to sam hteo: smrti vidDade joj; a utol’ko ja RomeuNapisah da u ovu groznu no}Ovamo do|e, pa da sa mnom wuIz pozajmqena groba tog iznese,Po{to je tada padao ba{ rokDa se okon~a dejstvo tog napitka.No, monah Jovan, moj po{tono{a,Zadràn bude slu~ajem, i pismoSino} mi vrati. Tako ja, sam samcit,Kad stiè ~as za bu|ewe utvr|en,

Mawe poznate re~iutekoh - pobegohneumitni - neizbe`nidokonati (dokonama) - re{iti, odlu~iti, shvatiti, razumetiutol - porukaizba - podrum, ostava, mala uboga prostorija za stanovaweulu~im - prona|emdojkiwa - dadiqa

108

Do|oh da wu iz groba praotaca

Izvedem pa je - tako mi{qah bar –Skrijem u svojoj izbi dok ulu~imZgodu da po{aqem koga do Romea.

Ali, kad do|oh - koji minut preNo {to se ona probudi - ja na|ohKako pre roka mrtvi le`e tuI vrli Pariz i Romeo verni.Tada se ona probudi, a ja jeMoqah da po|e, i da bo`ji prstStrpqivo nosi; no u to me graja

Popla{i, te iz grobnice utekoh;Ona pak ne hte, o~ajna i odve},Da po|e sa mnom, nego, mora biti,Izvr{i sama nasiqe nad sobom.To je {to znam; a u~esnik je bilaI dojkiwa u wihovom ven~awu;Ima l’ krivice tu do mene kakve,Nek’ starost moju koji ~as pre rokaKo `rtvu uzme zakon neumitni.

Виљем Шекспир

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

DEJSTVO PRVOPozorje prvo

FEMA I EVICA

FEMA: Jedanput za svagda, ja ne}u da si mi takva kao {to si dosada bila.Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgr|en, kanda si od najgore pa-orske familije. Opet ti kaèm, devojko, ja ho}u nobles u mojoj ku}i.

EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac u~io da nije sramotaraditi?

FEMA: [ta tvoj otac, on je bio, da ti kaèm, prostak, nije razumevao ni{ta je {pancir ni {ta je ùrnal. Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mida drìmo u jednoj ruci zvonce a u drugoj lepezu.

EVICA: Ja sam i kod uje radila.FEMA: Tvoj uja... jes’ ~ula, kako te nije sramota. Tako {to govoriti! Kakav

uja? Nema{ ti nikakvog od roda ~izmara.EVICA: Zar on nije va{ brat?FEMA: Devojko, ti vaqda nisi sasvim izgubila mozak. Ni toliko ne moè{

da rasudi{ da on moj brat biti ne moè. Ko je jo{ video da ja ovako u beloobu~ena po|em s wime izdrtim i jadnim; crne mu se ruke, nikakva rezona ne zna...vidi{, i sama se od wega gadi{.

EVICA: Nije tako, majko.FEMA: Kakva majka, vaqda mi nije sedamdeset leta! Zar ti nisi ~ula da

k}eri kaù svojoj materi mamica?EVICA: Ali kad sam se tako nau~ila.FEMA: To te je nau~io taj tvoj uja i drugi wemu podobni; no ja tebi kaèm,

devojko, u~i se po modi govoriti ako misli{ da ostane{ moja k}i.EVICA: Meni je uja...FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne moè biti

rod? [ta }e{ kod wega, da mu pere{ sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kuka-vico, kanda si najgora paorentina... Nek’ najmi slu{kiwe ako je rad imati po-sluge, a ne da mu ti dirinxi{.

EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam voqu.FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da

radi. Niti mari kakve se haqine nose niti kako se gospoda unterondluju. Idi,kukavico, na ogledalo, pogledaj se kakva si, stoji{ kao stupa, bez midera i neu-tegnuta.

EVICA: Ja ne mogu mider da trpim, kad se zaptijem u wemu.FEMA: Taka drnda i ne moè, nego koje su dobro vospitane (zateè se). Ja

mogu, vidi{, a tebi je te{ko.EVICA: Kad se stegnem, moram da stojim kao ukop~ana, ne mogu da se sag-

nem, niti {to da prihvatim.FEMA: I ne treba, zato ti stoje dva pedintera za le}i, nek’ oni rade.EVICA: A za{to mi je bog dao ruke?FEMA: Vidi{ da si mu}urla: da se beli{, da se kiti{, da ~e{aq

name{ta{ kako ti je voqa, zato je bog noblesima ruke dao, a ne da vuku plug

109

(duva u prste). Ne znam, ne znam, ne znam kako }u te vospitati: francuski nezna{, ne zna{ praviti komplamente, a kolika si; sad te moram od azbuke repa-rirati.

EVICA: O, majko, sad je dockan.FEMA: Ja znam, al’ ko bi smeo spomenuti dok ti je otac bio ìv? On drugo

nije znao nego da te~e, da sedi kod ku}e, kao baba, ne mare}i ni {ta je to puketni {ta je koket. Evo, novaca je ostavio dosta; ali {to to pomaè kad je ostavioposle sebe kravu. Bog zna {ta bi od mene bilo da nisam od nature na gospodstvostvorena. No jo{ nije dockan, moja lepa Evicken, samo se ti na mene ugledaj, pa semoè{ jo{ koliko-toliko popraviti.

EVICA: (Ah, boè, {ta }e jo{ od mene biti?)

Pozorje drugoVASILIJE, PRE\A[WI

VASILIJE: Dobro jutro èlim, majstorice.FEMA: Kakva je ovo sviwa? (êpe}i se) Dragi moj, gde si ti taj epiket

nau~io da u sobu noblesa u|e{ bez kucawa, bez komplamenta? Zna{ li ti da mogutaki na pedintere povikati da te ~ak na sokak isteraju?

VASILIJE: Ja ne znam {ta vi govorite, majstorice.FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traì.VASILIJE: [ta je to? Evice, {ta je tvojoj materi?FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne

govori ti, nego milostiva gospo|a.VASILIJE: Zaboga, gde sam ja?FEMA (podbo~i se): Molim te, kaì mi, s kim misli{ ti da govori{?VASILIJE: Zar vi niste Fema, pokojnog majstor - Pere opan~ara èna?FEMA: Ja opan~arova èna, u ovi aqina opan~arica? Ah, same daske mo-

raju od àlosti plakati!VASILIJE: Slatka majstorice...FEMA (uhvati ga za ruku): Mar{ iz moje ku|e, traì majstorice kod tvoga

oca, a ne kod noblesa. Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh! Usmradila sam ruku! (Duvau ruku, pa je posle bri{e maramom.) Sad je moram tri dana prati, dok je opet u no-bles dovedem.

VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.Jovan S. Popovi}

110

Mawe poznate re~ipedinter - sluga, posluìteq; nobles - otmenost, gospodstvo; unterondluju - do-teruju; komplament - kompliment (laskave, prijatne re~i kao izraz po{tovawa);paoretina - seqanka; mamzel - nepravilno izgovorena re~ na francuskom -gospo|ica; {pancir - {etwa; lepeza - sprava za hla|ewe; mider - steznik za strukène; riftik - odista, zaista, ta~no; dirinxiti - obavqati teàk, naporan posao,rintati; izdrt - poderan, odeven u pocepane haqine; drnda - puna, zdepasta èna,aqkava; mu}urla - mutava, budala; kanda - vaqda, izgleda, svakako; te~e - sti~e;zaptijati se - te{ko disati, gu{iti se; frajla - gospo|ica; reparirati - popra-viti; puket - nakaradno izgovorena francuska re~ u zna~ewu otmeno dràwe,pona{awe; epiket - lo{e izgovorena re~ - otmeno opho|ewe, lepo pona{awe

IZRA@AVAWE I STVARAWE

PRIÂWE

Sagledaj

Pri ~itawu teksta obrati pa`wu naelemente koji sa~iwavaju sadrìnu teksta.

JEDNO SE]AWE

... Jedared beja{e majka vrlo bolesna. Prekono} beja{e puna sobaèna i suseda. Otac je sedeo u uglu, grlio me i qubio }ute}i, a ja sam plakao,i pritom zaspao. Kad sam se izjutra probudio, majci beja{e lak{e. Kod we jesedela èna na{eg suseda.

Otac je bio oti{ao u lov. Nije mnogo pro{lo, a on se, preko obi~aja, vra-tio ranije nego obi~no.

Izgledalo je vrlo qutit i ne{to neobi~no zami{qen. Baci kraj sebetorbu s ramena, pu{ku prisloni uza zid, pa sede kraj vatre na trono`nu sto-licu i zari glavu me|u ruke, koje je laktovima oslonio na kolena. Ja uzeh dapreturam po torbi da vidim {ta je ulovio. On podiè glavu, pogleda me, asve mi se ~ini suze mu behu u o~ima, pa me nekako tiho, {to ne odgovar{e we-govom obi~nom glasu, zapita:

- [ta ti radi mama. Je li joj boqe?- Sad moè i da razgovara! – odgovorim ja veselo.Otac me uhvati za ruku i privu~e sebi, pa, drè}i me izme|u kolena,

uze gladiti po kosi, zatim me poqubi u teme i pro{aputa:- Ze~i}u moj mali, ni{ta ti ne zna{!Nikad me nije tako nazvao, ali me je i ina~e raznovrsno nazivao kad bi

me milovao, te me to nije za~udilo. âk mi je izgledalo obi~no.Utom u|e u ku}u na{ sused. Pozdravi se, otrese noge od snega, sede na

dugu stoli~icu prema ocu i uze lupkati {tapom po opancima da obije za-koru{en sneg.

- Krete li {ta? - upita oca.- Mani me, nikad se nisam raàlio kao danas. Vajni sam lovac, pa me

~isto sramota i da pri~am.- Nisi ubio, a ga|ao?- Nisam ga|ao, a mogao sam ga|ati na nekoliko koraka...- Uh, zaboga, {to propusti?! - uzviknu sused qutito.Otac uze pri~ati:- Trapa tera po bregu, a ja isko~im na put, pa po|em onamo kroz Perinu

wivu da prepre~im na potok, jer zna{, obi~no tuda Trapa nagoni. Kad poredone Perine slame pogledam, a ne{to se kao mi~e. Sakrijem se brzo za onukru{ku odmah do slame, pa pogledam, a ono matorka leì na legalu, uz wudva mala ze~i}a, pa se zgr~ili, siroti, kao loptice. Zna{, rani sneg, a oninisu jo{ odvrkli. Matorka ih ~isto svojim telom zagreva, pa se sme{ta ~as

113

uz jedno, ~as uz drugo mladun~e. Jedno joj se popelo uz le|a, pa trqa {api-cama preko glave i u{iju, a lepo neko ze~e, da ga poqubi ~ovek od miline. Jau jedan mah digoh. Setim se, zna{, Smiqe, a wu no}as umalo ne izgubih. Jedvaje ostala ìva. [to nikad nisam, celu sam no} preplakao àle}i kuda }eovaj crvi} bez majke (tu pokaza na mene)... Eto, tako mi ne{to do|e ào. A gle-dam, zna{, kako ih ona greje, pa pomislim: ,,Majka je i to, brate, kao svakamajka!” A oni mali{ani se iskupili oko we kao de~ica. E, ne mogadoh da pucam,no kad pomislih kako bi ovom malom mom bilo da mu je no}as umrla majka,~isto mi suze udari{e na o~i, te spustim pu{ku i uklonim se polako da me neopazi i da ne popla{im matorku, ~ak mi ào da oni mali ostanu sami...

- E, ne bih je ga|ao, pa da mi ~ovek bog zna {ta da - zavr{i otacpri~awe, pa me opet poqubi i protepa:

- Ze~i}u moj mali, kud bi bez majke da je no}as izgubismo!

Radoje Domanovi}

Mawe poznate re~iodvrkli - poraslimatorka - majka ze~icavajni - tu`ni, jadni

Razgovor o tekstu Za{to se otac, preko obi~aja, vratio ranije? Za{to je svog sin~i}a nazvao „Ze~i}em”? Koji je doga|aj u porodici uzbudio iskusnog lovca u momentu kada je

nai{ao na divqa~? Za{to?

Kako je pisac opisao qubav ze~ice i igru malih ze~i}a? Za{to je lovac po{tedeo ze~ici ìvot?

UpamtiPri~amo o doga|ajima u kojima smo bili direktni u~esnici ili svedoci. Pri pri~awu se isti~e tema i logi~no se nadovezuju doga|aji ìvo i sli-

kovito, i vr{i izbor podataka.Prepri~avamo sadrìnu teksta koji smo pro~itali, ~uli, videli, uz re-

produkovawe doga|aja, po{tuju}i elemente izvornog teksta.

Zadatak na ~asu Usmeno ispri~aj o doga|aju koji ti se desio na izletu u {umi. Opi{i

doga|aj i svoj doìvqaj.

Doma}i zadatak Ono {to si ispri~ao na ~asu pismeno napi{ite u svesci. Opi{i ambi-

jent u kome se desio doga|aj i ose}awe tvoje i svih prisutnih u tom trenutku.

Predstavi najva`nije delove doga|aja. Pritom koristi standardnu jezi~ku normu uz upotrebu stilskih figu-

ra.

114

RETROSPEKTIVNO PRIPOVEDAWE

SagledajPri ~itawu teksta obrati pa`wu na to ko pripoveda o svojoj

pro{losti.

NA GRANAMA MA[TE

S po~etka je bilo nekog detiweg straha, i ja bih po~e{}e iskakala izbureta da se posle male pauze i oslu{kivawa opet vratim u wega. Ali na-vika je brzo do{la, i ja se od bureta nisam odvajala. I ako je trebalo da metraè, traìli su me u buretu, i ako je trebalo da me na|u, na{li su me u bu-retu. [tavi{e, kasnije sam i onu jednu dasku, koja je ulaska radi skinuta, na-slawala iznutra, tako da sam, osim otvorenog krova, bila sasvim zagra|enai bila sasvim sama. Psima i ma~kama je ulaz bio zabrawen, mome bratu je uburetu bilo tesno, a krilati moji gosti dolazili su od gore.

U ovom {upqikavom i smeùranom dvorcu bujala je neka laka, meka itiha fantazija, i dok su druga deca napoqu grajala i celog leta tr~ala odtarabe do tarabe za jednim leptirom, mala bleda devoj~ica sawala je u bu-retu svoju robinzonijadu.

Sawala o velikim morima po kojima se koralska ostrva quqaju kaokotarice cve}a. O predelima gde sun~ani zraci u te{kim debelim viticamapadaju na zemqu, i gde nema druge hladovine i sveìne do kad morske ticera{ire svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju cve}e. Sawala ostra{noj studi i gle~erima iz ~ijih se pukotina plazi ~udna plava svetlost,i ose}ala da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora leàti klicai stihija prave ve~nosti.

U toj truloj kolibici sam nau~ila da volim ono {to ne vidim, ono {tonemam, i ono {to mora da pro|e.

Volela sam sunce, svetlost, leptire, bubice i cvr~ke. Volela sam ihnervozno i sa strpqewem, jer sam videla da sunce zalazi, i znala da }e zadan ili nedequ poumirati {areni i ludi leptiri, i da }e za malo popadatiiznureni mali cvr~ci. Popada}e, i vru}ina }e ih sprìti, i ja }u mo`da samaizgaziti osu{ene le{inice veselih mojih peva~a.

... Plamen i svetlost su ro|aci i dolaze iz iste ~arobne zemqe. U pla-menu je puno slika i pri~a, i svi prostodu{ni dobri qudi znaju da zimski pla-men daje sve {to se nema i vra}a, sve {to se oplakuje i èli. Zimski plamenje zmaj koji preko dana drema, a kad do|e ve~e, on ra{iri svoja vatrena krila

115

i rastrese svoje plamene vitice, i pri~a, pri~a, ozeblim i {}u}urenim Kor-jecima pri~a tiho i toplo, pri~a im i pucka i greje dok ih ne zanese, dok nezadremaju, poleù, i zaspe, a vatra stalno i jednako bukti, i toplo je iugodno, a napoqu je prostor i sloboda, i nigde nema ulice i nema suseda, iniko nije siroma{niji od drugog, i nema slugu, i dok zvi`de i ci~e vetrovi izveri, u korje~kim kolibama je mir, mir, mir.

(Odlomak iz pripovetke Bure)Isidora Sekuli}

Mawe poznate re~ikoral - morska ìvotiwicagle~er - lednik, veliki ledeni bregKorjeci - stanovnici Sibirale{inice - ostaci malih izumrlih insekata

Razgovor o tekstu Za{to se devoj~ica uselila u staro bure i sklonila od drugova i

roditeqske ku}e?

[ta je nalazila u tom zatvorenom prostoru? O ~emu devoj~ica sawari? [ta ta sawarewa otkrivaju o wenom duhovnom svetu? Poku{aj da protuma~i{ zna~ewa slika predela koji se smewuju u

ma{ti devoj~ice.

Koga je i {ta je volela devoj~ica? Odakle poti~u nervoza i strepwe u wenoj qubavi? [ta je saznala i od ~ega strepi? [ta je suprotno ~ovekovom uìvawu u ùvotu i wegovim lepotama? Iz koje to ~arobne zemqe dolaze svetlost i plamen? Za{to su se Korjeci (stanovnici Sibira) na{li u pri~i? Za{to je devoj~ica toliko obuzeta mirom i spokojem dok sawari u

tro{nom buretu?

Upamti Poseban tip pripovedawa, kada je propoveda~ ujedno i jedan od li-

kova pripoveda~kog dela, zove se retrospektivno pripovedawe.

Najjednostavniji su slu~ajevi kada pripoveda~ kazuje o svojojpro{losti, odnosno o doga|ajima ili doìvqajima koji su se odigrali pre vre-mena kada se o wima saop{tava.

Pripovedawe moè da se odvija i hronolo{kim redom, odnosnoonako kako se doga|aj odvijao.

Na ~asu Uradi plan teksta, pa ga prepri~aj usmeno.

Zadatak Ispri~aj jedan doga|aj pripovedawem. Zatim uradi plan po kome si

pri~ao i napi{i ga u svesci. Razgovarajte u razredu o ura|enom zadatku.

116

PRIPOVEDAWE DOGA\AJA UZ POISTOVE]IVAWE SALIKOM IZ UMETNI^KIH IZVORA

Priseti se Sa kojim likom, iz kwige koju si ~itao, filma ili TV emisije koje

si gledao, bi mogao da se poistoveti{ i za{to?

Neka ti u tvom razmi{qawu pomogne i slede}i tekst.

DRU@INA „SIWI GALEB ”

(De~ak Ivo je ostao sam na svetu. Dobio je brod „Siwi galeb” ipostao je kapetan. Zajedno sa svojom druìnom, posadom svog brodi}a,doìveo je pustolovine. Prema ovom romanu snimqen je i film.)

Ivo sko~i sa barke, oprezno se osvrnu na sve strane, a onda tajan -stve no re~e:

„Znate li da }utite?”Drugovi se zbi{e oko wega, napregnuto o~ekuju}i tajnu, i ovde, ispod

usamqene ku}e, o kojoj su stalno slu{ali ne{to tajanstveno, i pored tog pre-vrnutog „Galeba”, ~ini im se da }e sve {to budu ~uli biti va`no i tajanstveno.U wihovim o~ima iznenada, preko no}i, Ivo je postao ne{to vi{e nego {to suoni. Sad su tek videli da ih nadma{uje: wihov drug – ali zamislite, imasvoju ku}u, svoju la|u, niko mu ne zapoveda, radi {ta mu je voqa, nema nikogda ga tera na spavawe, ustaje kad ho}e, ne treba da se pla{i da }e ga nekoistu}i. Prosto je porastao u wihovim o~ima, i kad je seo me|u wih, svaki setiskao da mu bude {to bliè.

„Ta nismo vi{e deca!”, re~e ozbiqno Mihael. „Slobodno kaì {toho}e{, ni{ta ne}emo odati.”

Mileva nekako pokuweno htede da ode, ali je Ivo povu~e za ruku ire~e:

„Ti si dobra devoj~ica! U tebe imam poverewa. Ali svi }ete mi se za-kleti da }ete }utati kao grob!”

[est ruku se odmah ispruì i sve~ano, kao odrasli, zakle{e se da }e}utati. A svaki je posebno rekao:

„Moè{ mi pqunuti u lice, neka se utopim, nek me zemqa proguta ilineka me ujede zmija”, zakliwali su se ozbiqno gledaju}i u Ivu.

„Vi, de~aci, uvek popreko gledate na nas devoj~ice”, re~e smireno Mi-leva. „Obe}ala sam da }u }utati i }uta}u!”

Ivu odu{evi ovolika vatrenost drugova, pogled mu prelete prekomorske pu~ine, a onda re~e:

„Sam sam. Nikoga nemam na svetu! Tamo gore ku}a samo {to mi se nijesru{ila, a ovde leì moj ’Siwi galeb’. [ta }u s wim? Ni jedra ne mogu sam darazapnem, ni mreù sam da izvu~em, na pu~inu ne mogu sam da zaplovim... A tuste vi, drugovi, moji prijateqi. Budite moja posada! Posada ’Siweg galeba’!Neka ’Galeb’ bude na{. Svi }emo ga ~uvati, svi negovati, svi zajedno na wemu

117

jedriti... Ne}emo vi{e luwati po stewu. To je za decu! Mi }emo razvito jedro,baca}emo mreù i loviti! Mileva }e nositi ribu na pijacu, a novac }emo {te-deti. Kad budemo ve}i i smeliji, mo}i }emo kupiti ve}u la|u i mnogo vi{euloviti. Ima nas {estoro. Lepa posada za ’Siweg galeba’! Kad se budemovra}ali iz lova, qudi }e govoriti: “Oho, pristao je ’Siwi galeb’. Vidi ovukrepku posadu!”

De~aci su slu{ali otvorenih usta. Eh, da divno li je to! Ne wegov„Galeb”... Na{ „Galeb”! Sjajno! Niko nije mogao ni re~ da progovori, }utali sui dah im je zastajao od odu{evqewa. Nisu ni primetili starog Justa, koji jesedeo na najvi{em stepeniku. Lice izbrazdano nebrojenim borama blaènose osmehivalo, pa je i sam podgrevao lepe zamisli i èqe: „Mo`da }e de~akuspeti ono {to je zamislio otac. Ideja je dobra i lepa. Svi ribari jedna za-druga... Jedan za drugoga.” Ne~ujno je ustao i u svom dobrom srcu blagosiqaode~ju druìnu.

A de~aci su utonuli u nova ma{tawa. Lica su im dobila sve~an,muèvan izraz, i svaki je zami{qao da je silno vaàn. Prosto su setakmi~ili ko }e lep{e zamisliti ìvot nove druìne, koja se rodila tupored prevrnute barke. Ve} su videli sebe kako plove otvorenim morem ikako jedre kroz buru, i u misli su im se uplitali ~udni doìvqaji iz pomor-skog ìvota, za koji su od ro|ewa vezani.

More se blago mre{kalo. Niski talasi su kao duboki uzdasi klizilipreko beskrajne pu~ine i prebacivali se preko {qunka do bosih nogu dru-gova. Ali Mihael se setio onog {to je najva`nije.

„Svaka la|a ima svog zapovednika!”, rekao je ozbiqno.Vidi ti wih kako su zaboravili! Dabome, zapovednika! Svi pogleda{e

u Ivu, a Jure sko~i, baci kapu uvis i viknu:„Kapetane Ivo, evo tvoje posade!”Zaàrenih obraza, Ivo svakome pogleda pravo u o~i: onda obgrli kqun

„Siweg galeba”, nasloni se na wega, i dok je sawao objasan rumenilom za-laze}eg sunca, izgledao je kao pravi iskusni pomorac koji se upravo vratiosa duge plovidbe. On baci pogled na breùqak. U~ini mu se da me|u granamarascvetalog badema, pod kojim po~ivaju otac i majka, vidi senku dva likakako mu se osmehuju hrabre}i ga.

(Odlomak iz istoimenog romana)Tone Seli{kar

Mawe poznate re~ipokuweno - nevoqnokrepak - zdrav, ~vrstmre{kalo - talasalotiskati - gurati

118

Razgovor o tekstu Za{to je Ivo, za ostale de~ake, postao „ne{to ve}e nego {to su

oni”? Na koji na~in Ivo pridobija de~ake za ono {to je naumio? îme ih

privla~i?

Kako se pona{a prema devoj~ici Milevi i svojim drugovima? Okarakteri{i de~aka Ivu. Koje Ivine namere podràva stari Just? Za{to? O ~emu de~aci ma{taju i {to ih raduje? Kako se Ivo ose}ao kad su ga drugovi izabrali za kapetana broda? Za ~iju qubav ~ezne Ivo? Prepri~aj sadràj pro~itanog teksta.

Grupni rad Podelite se u grupe:

Prva grupa neka uradi sastav: „Moj omiqeni lik iz kwige koju sampro~itao”.

Druga grupa neka uradi sastav: „Moj omiqeni lik iz filma koji samgledao.” Tre}a grupa neka napi{e sastav o TV emisiji koja im je ostavila po-seban utisak.

Na ~asu pro~itajte sastave i razgovarajte o wihovoj sadrìni.

PREPRIÂVAWE

Priseti seBra}a Dimitar i Konstantin Miladinovi su zna~ajni makedonski

stvaraoci iz perioda preporoda XIX veka. Borili su se za prava makedon-skog naroda za wegovu slobodu i kulturni napredak.

Bili su sakupqa~i narodnih umotvorina. Pribeleìli su narodnepesme koje su od{tampane u „Zborniku”, najvrednijoj kwizi iz narodneba{tine.

Pro~itaj tekst i obrati pa`wu na po-ruku koju {aqe ~itaocu.

UÎTEQ IZ STRUGE

Turska carevina je bila prostrana i{iroka, a wen vladar – sultan bio je mo}an.Zato su Turci govorili: „Najsilniji na nebu

je bog, a na zemqi - sultan”.A sultanova najsilnija vojska bili su

jawi~ari. U wegovom carstvu, sastavqenomod mnogih naroda i vera, jawi~ari su sejalistrah i trepet... Tamne i mra~ne zidine u Ca-

119

rigradu bile su prepune zatvorenika i osu|enika.Jednog dana 1862. godine, da bi video te zatvorenike, sultan je oti{ao

u zatvor. U wegovoj pratwi nalazili su se veoma u~eni qudi, hoxe i haxije.U ~ast svemo}nog sultana svi zatvorenici i osu|enici ustajali su na

noge i do zemqe se klawali padi{ahu... U jednoj }eliji sultan pri}e prvomzatvoreniku, koji je leào odmah do vrata, i upita ga?

- Za{to si osu|en? [ta si u~inio?- Ja sam, va{e veli~anstvo, ubio ~oveka i zato sam osu|en na robiju –

odgovori osu|enik.

- Tako ti je to ... Ubicama iz moga carstva ovde je i mesto! - odgovorisultan.

Zatim sultan pri|e drugom osu|eniku i upita ga:- A ti, za{to si ti u zatvoru?Osu|enik prekrsti ruke na grudima i pokloni se do zemqe: - Pogre{io sam, va{e veli~anstvo! Milost!

- Pogre{io si! A kakvu si pogre{ku na~inio? - opet upita sultan.- Ukrao sam veliku sumu novaca i zato sam osu|en. Ve} nekoliko godina

leìm u zatvoru...

- A, tako! - qutito re~e sultan. - Od kradqivaca i haramija ne moèda se ìvi. Dobro su u~inili {to su te osudili. Zatvor je stvoren za takve

kao {to si ti - odgovori sultan i produì sa svojom pratwom da daqe pos-matra zatvorenike i da ih ispituje.

U jednom uglu, na dve-tri daske, na pocepanoj asuri leào je sre-dove~an ~ovek. Brada mu je bila duga i neobrijana, brkovi crni. Bio je bole-stan i nemo}an. Jadino o~i, svetle kao àr, odavale su da je ìv.

Kad mu sultan pri|e, on se jedva pridiè na laktove i pogleda gapravo u o~i. Gledaju}i ga tako bolesnog, sultan ga upita:

- Ti si bolestan?- Da, va{e veli~anstvo, bolestan sam...- Kako se zove{?

- Dimitar Miladinov - odgovori bolesnik.- [ta radi{?

- Ja sam, va{e veli~anstvo, u~iteq - odgovori Dimitar.- Daskalo - dopuni jedan muftija.- Odakle si? - opet se zainteresova sultan.- Iz Makedonije, iz Struge - odgovori Dimitar.- Pa dobro, u~o, za{to si ti u zatvoru? – upita sultan.

- Kako da vam kaèm ... - produì Dimitar. - Ne}ete me razumeti.- Kako da te ne}u razumeti? – za~udi se sultan.

- Tako... - odgovori Dimitar. - Moja stvar je ne{to izuzetno.- Dobro - re~e sultan - da nisi nekog ubio?- A, ne - odgovori Dimitar. - Nisam ubio!- Da nisi, mo`da, ukrao novac?- Ne, va{e veli~anstvo, nisam ja ni kradqivac, ni ubica, ni zlo~inac...- E, onda, zaista ne mogu da te razumem! – re~e sultan.

- Rekao sam, veli~anstvo, da me ne}ete razumeti - spokojno odgovori

120

Dimitar.- Pa objasni mi za{ti si u zatvoru. [ta si skrivio? [ta si uradio?

Mora ne{to da ima, ina~e ne bi bio u zatvoru...- Ja sam, va{e veli~anstvo, posejao seme... Zato sam u zatvoru.

- Kaè{ da si u~iteq - re~e sultan - a kaè{ i da si posejao seme; danisi zemqoradnik?

- Nisam - odgovori Dimitar. - Posejao sam seme u mome zavi~aju, Ma-kedoniji. Do}i }e vreme, niknu}e seme i urodi}e velikim plodom...

Sultan se zbuni, ali se jo{ vi{e zainteresova. Po~e da raspituje hoxei muftije da mu objasne {ta to zna~i.

Jedan stari, u~eni muftija sa dugom sedom bradom re~e mu:- Va{e veli~anstvo, on u~i narod, prosve}uje ga... eto, to je wegovo

seme!.- Ba{ tako, va{e veli~anstvo – odgovori mu Dimitar Miladinov i o~i

mu sevnu{e kao muwa. - Ja u~im narod, prosve}ujem ga, sejem seme nauke, kul-ture i prosvete, seme slobode. Do}i }e vreme kad }e se moja majka - moja ota-xbina Makedonija - osloboditi petovekovnog ropstva...

A, tako? - povika sultan. - Ti si buntovnik! Onda ìv ne}e{ iza}i izzatvora! Tu }e{ da trune{ i tu }e{ kosti ostaviti! - qutito viknu sultan,pa sa hoxama i muftijama iza|e iz zatvora.

I sultan je odrào re~.Iste no}i u~iteq iz Struge bio je otrovan u carigradskom zatvoru.Ali i re~i Dimitra Miladinova obistinile su se. Seme koje je on po-

sejao, proklijalo je i Makedonija je danas slobodna!

Van~o Nikoleski

Mawe poznate re~i(h)aramija - lopov, razbojnikmuftija - ~inovnik u turskoj imperijipadi{ah - car, veliki sultanasura - prostira~ od meke trske; rogozina

Razgovor o tekstu Turska vlast je bila surovija u postupcima prema borcima za slo-

bodu, nego prema najgorim ubicama, kradqivcama i drugim zlo~incama.

[ta je èlela time da postigne? Sultan je Dimitra Miladinova nazvao buntovnikom. Za{to? Kakvo je seme posejao Dimitar Miladinov u Makedoniji? [ta znate da ispri~ate o plodovima tog davno posejanog semena? Sultan je naredio da Dimitar Miladinov bude, jo{ iste no}i, otro-

van. Za{to?

Zadatak Uradi plan teksta. Prepri~aj tekst po tom planu. Okarakteri{i

likove u tekstu.

121

PISMENO IZRA@AVAWE

Prepri~aj tekst ali tako da promeni{ kraj pripovetke, likove iglagolsko vreme.

Na ~asu prezentuj zadatak i razgovaraj o ura|enim promenama.

Budi kreativan

Pro~itaj kraj iz pripovetke „Rastuèni mesec”. Potrudi se da smisli{ i napi{e{ po~etak teksta. Neka ti tvoja ma{ta pomogne u tome. Pro~itaj napisano i na ~asu razmenite iskustava.

... I taj de~ak nije kao ostala deca koje se igraju lopte, voze se na bi-

ciklu i trotinetu - on konstrui{e rakete! Stra{no dete!To mi je pri~ala stara sova, dok je letela iznad krova.I taj de~ak, koji ne li~i na drugu decu, rugao se Mesecu. I rekao mu da

}e jednoga dana, kada kod ku}e ne bude bila mama, on poleteti! Da }e sko~iti.Da }e posko~iti. I da }e od {ale Mesec presko~iti!

Kada je Mesec ovo ~uo, zabrinuo se.Kakav je to na~in da deca raketom lete preko Meseca! – poàlio se on

svom prijatequ vetru – razvigorcu.Od tada Mesec, zabrinut, skita preko usnule {ume i vla`nog rita.... Vetar je ovo do{apnuo zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je ka-

zala meni – za{to je tuàn Mesec rumeni.Danko Novak

122

OPIS(PRIRODE, PRIRODNE POJAVE, PEJZA@A,

PREDMETA I MESTA)

Priseti se

Ponovite sadrìne koje ste dosad u~ili o opisu (opisivawu). Pro~itajte odlomke koji slede kako bi sagledali slikovitost

opisa i stilskih figura u pi{~evom izrazu.

MOSTOVI

Od svega {to ~ovek u ìvotnom nagonu podiè i gradi, ni{ta nije umojim o~ima boqe i vrednije od mostova. Oni su va`niji od ku}a, svetiji odhramova. Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno,na mestu na kome se ukr{tava najve}i broj qudskih potreba, istrajniji su oddrugih gra|evina i ne sluè ni~im {to je tajno ili zlo.

Veliki kameniti mostovi, svedoci i{~ezlih epoha kad se druga~ijeìvelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzanina o{tro rezanim }o{kovima, a u wihovim sastavcima i neprimetnim puko-tinama, raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki èlezni mostovi, za-tegnuti od jedne obale do druge kao ìca, {to drhte i zvu~e od svakog vozakoji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svoje savr{enstvo,a lepota wihovih linija otri}e se potpuno o~ima na{ih unuka. Drveni mo-stovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane grede poigravaju i zve~epod kopitama seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. I najposle oni sasvimmali mosti}i u planinama, u stvari jedno jedino ove}e drvo ili dva brvnaprikovana jedno uz drugo, preba~eni preko gorskog potoka koji bi bez wih bioneprolazan...

Svi su oni u su{tini jedino i podjednako vredni na{e pa`we, jer po-kazuju mesto na kome je ~ovek nai{ao na zapreku i nije zastao pred wom, negoje savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu i prili-kama kojima je bio okruèn.

Ivo Andri}123

NI JESEN NI ZIMA

Niti je vi{e jesen, niti po~iwe zima; to vreme - nevreme koje nije nijesen ni zima, a gore je i od jednog i od drugog, traje danima, nedeqama. Ki{ai blato i sneg... (koji se jo{ u vazduhu pretvara u ki{u, a ~im padne na zemqu

- u blato). Bledo i nemo}no sunce oboji u zoru istok slabim rumenilom, izaoblaka, da se tek pred kraj sivoga dana javi na zapadu, kao malo ù}kastesvetlosti, pre nego sivi dan pre|e u crnu no}. A dawu, jednako kao i no}u, bijevlaga sa zemqe, kao i sa neba, sipi, mili i prodire u predmete...

Vetar, koji nailazi po dvaput dnevno, pokre}e samo tu vlagu s mesta;ali sa susneìcom i sa zadahom mokrih {uma on donosi sve nove mase vlage.Tako opet samo vlaga potiskuje i smewuje vlagu, i to hladna i quta planin-ska, onu ustajalu...

Na obe strane doline prelivaju se vrela i bujaju potoci. Dotle, nevi-dqivo tanki poto~i}i pretvaraju se u slapove, ri~u u jure niza strane. Nigdese ~ovek ne moè sakriti od buke i {uma tih voda, ni za{tititi od studenii vlage koje iz wih biju. I svako ìvo telo brani se jo{ samo svojom sopstve-nom toplotom: i kamen u zidu znoji se hladnim znojem, i drvo postaje klizavoi krto. Pred tom smrtonosnom najezdom vlage sve se uvla~i u sebe: ìvotiwase prislawa uz ìvotiwu, seme }uti u zemqi, a drveta kisnu i zebu...

Ivo Andri}

PAKAO

Na kraju na{e wive nalazila se ru`na mra~na dubodolina zvanaPakao. Bila je sli~na dubokom kotlu; sa tri strane su je okruìvali strmibregovi, a samo na jednoj strani je imala `drelo, koje se gubilo u tamnoj, ta-janstvenoj {umi. Bregovi su bili obrasli svakojakim {ibqem, grabovima, pa-sjakovinom i sli~nim dr{qakom. Me|u {ibqem je rasla jo{ gr|a trava,upotrebqiva jedino sa hranu ovaca. Tamo si mogao na}i vres, divqu i pitomupaprat, ~emeriku i tome sli~an korov. Pakao je bio tako pust i neprijatan, dase ~oveku koji bi stupio u wega i nehotice stezalo srce. Jedino {to je biloìvo u wemu, to je bio izvor, koji je izvirao na samom dnu, ispod mahovinom ob-raslih stena, i kratkim vijugavim koritom nestajao kroz tamno `drelo usvet. Wegovo ùborewe je ispuwavalo ~itav kotao do vrha. Sem toga, {umizvorske vode odbijao se iz {umovitog `drela natrag i poja~avao u dubodo-lini. Taj neprestani {um ~inio je mesto jo{ tajanstvenijim nego {to je ono bilosamo po sebi.

Izgledalo je na prvi pogled da od tog mesta nema nikakve koristi i daje zakupnina koju je otac pla}ao bila ~ista {teta. Naro~ite koristi od Paklazaista nismo imali, mada su se u wemu mogla napabir~iti pokoja kola letwepaprati. Kad je ocu trebalo drvo za mlatila ili pak drvo za grabuqe, on jeodlazio u Pakao da ga ise~e. Grabovina za mlatila ili za zupce na grabu-qama bila je u paklu ìlavija nego igde na drugom mestu.

Najve}a dobit je tu bila od pa{e. Trava u Paklu, mada ne bogzna kako

124

bujna, bila je svakako naro~ito so~na, jer ju je stoka u toj dubodolini vrlorado pasla.

Ja sam se toga mesta bojao od kad znam za sebe. Potpuna slika pravogapakla u mojoj detiwoj ma{ti odli~no je odgovarala na{em doma}em Paklu,nedostajao je jedino ve~iti ogaw na wegovom dnu. No ja sam mislio da je na{adubodolina bar kakvo predvorje pravoga pakla, u koju vode bilo tajna vratana dnu tajanstvene dubodoline, bilo otvor u zelenilom obrasloj steni. Uveksam se s jezom u srcu pribliàvao tome mestu i ùrno beào odatle {to sambrè mogao.

Preìhov Voranc(odlomak iz pripovetke „\ur|evak”)

Razgovor o tekstovima

[ta je opisano u prvom tekstu? Na po~etku teksta „Mostovi” pisac kaè da ni{ta nije boqe i vred-

nije od mostova. Objasnite za{to!

Za{to su mostovi svedoci pro{losti? Kakva je korist od mostova?Zbog ~ega pisac kaè da su mostovi op{te blago i da pripadaju svima?

Prona|ite slike kojima pisac opisuje poznu jesen. Koja vam se odwih najvi{e svi|a? Za{to?

Naglasite stilske figure koje ste otkrili pri ~itawu teksta?Opi{iši tu dubodolinu.

[ta je bilo jedino ìvo u Paklu? Za{to se pripoveda~ bojao Pakla?

Kwièvni kutak

Pejza` predstavqa opisivawe prirode ili delova prirode. Opisivawe predmeta, mesta, prirodnih pojava, pejzaà ~esto

sre}emo u kwièvnim radovima. Oni mogu biti i teme na osnovu kojih piscistvaraju svoja dela, ali mogu biti i zastupqeni kao delovi nekih dela ukojima je obra|ena druga tema.

Opise sre}emo u lirskim i u epskim delima.

Zadatak za pismeno izraàvawe

Grupni radPrva grupa opisuje predmet.Druga grupa opisuje mesto.Tre}a grupa opisuje prirodnu pojavu.êtvrta grupa opisuje pejza`.Svaka grupa prezentuje ura|eno. Sledi razgovor o osobinama opisa.

125

PREPRIÂVAWE

Pro~itaj tekst iobrati pa`wu na temu kojupisac obra|uje i na na~in nakome izraàva svoje utiske.

LOV]EN

Ho}u da vam govorim o Lov}enu, o lepom crnogorskom bregu. Prvo {toputniku pred o~i izi|e, to je on; prva crnogorska re~ koju ~uje, to je wegovoime; prva stopa crnogorske zemqe na koju stane, to je kamen od Lov}ena. Kudse god maknete, vidite ga. To je Polarna zvezda za Crnogorce. Po wemu po-znaju se lepi dani i bure, o wega lome se gromovi i oluje, a on ve~ito stoji...

Crnogorac, kad pogleda Lov}en, wegovo srce oja~a, lice mu se razve-dri, i veselo povi~e: „Ni{ta nas ne moè sru{iti”. Crnogorac, kad polazi utu|, dalek svet, posledwi kamen {to vidi od svog zavi~aja, to su vrhoviLov}ena; on podigne svoju kapu i sa te{kim uzdisajem rekne: „Zbogom,Lov}ene, zbogom, ku}o moja!” I kad vi{e ne moè da vidi Lov}en, on od èqegleda oblake nad wim. Laki brodovi nose ga na sve strane sveta; kud godpro|e, vidi klisure i planine, ali sliku svoga Lov}ena nigde ne vidi; on,planinski sin, ni u jednoj tu|oj zemqi ne nalazi takve divote.

Lov}en je osobit i svojom visinom i svojim izgledom; car me|u brego-vima krunisan je „Gorskim vijencem”... Nijedan putnik ne}e pred wega morempreploviti a da se ne osvrne i upita: kakav je ono breg? Prvi i posledwisun~ani zraci na wemu se vide: prvi oblaci, gromovi od wega se kre}u; poslebure i oluje, prvi komad vedroga neba na wemu se javi. No}u, mislite da seplavo nebo na wega naslonilo; rekli biste da su zvezde po vrhu wegovom po-pale; kad mesec zalazi, u~ini vam se da o wegove vrhove udari i tu se zdrobii ugasi. Kameniti vrh wegov izgleda kao kruna, kao crkva bez zvonika, kaogrobnica belim platnom pokrivena.

Qubomir Nenadovi}

Mawe poznate re~i i izrazi„Gorski vijenac” – delo Petra Petrovi}a Wego{a

126

Razgovor o tekstu Pisac kaè da je Lov}en ponos svakog Crnogorca. Za{to? [ta Crnogorac vidi kada ide na put? Kako reaguje putnik kad pored wega morem plovi? Kako izgleda Lov}en no}u?

ZadatakPutuju}i kroz Crnu Goru pisac je opisao svoje utiske o Lov}enu.

Napi{ite sastav na temu: „Lepa slika mog putovawa” u kome }e{opisati ono {to si video, uz utiske koji su za tebe bili najizraèniji. Ko-risti stilske figure.

Pro~itajte sastave, a najuspe{nije nagradite aplauzom.Napravite zidne novine i ukrasite ih slikama i ilustracijama, a moè

i podacima u~enim na ~asu geografije.Moète koristiti podatke iz neke TV emisije ili tekstova u {tam-

panim medijima koji se odnose na putovawa.

Na ~asu pismenog i usmenog izraàvawa Pogledajte film ili pozori{nu predstavu po prethodnom dogo-

voru. Zatim na ~asu prepri~ajte sadrìnu i okarakteri{ite likove, wihovepozitivne osobine i nedostatke; razgovarajte o ura|enom.

OPISIVAWE (DESKRIPCIJA)(PREDMETA, POJAVA, MESTA, PEJZA@A, LIKOVA)

Opis lika i li~nosti

Kwièvni kutakOpis je bitan elemenat u kwièvnom radu. To za ~itaoca predstavqa

„sliku re~ima”. Ta~nije, opisivawe nam omogu}uje da stvorimo vizuelnupredstavu o onome {to ~itamo. U radovima sre}emo opis: likova, predmeta,prirodnih pojava, prirode uop{te (pejzaà), objekata, prostorija i sl.

Uporedite Pro~itajte pa`qivo

oba teksta. Uporedite opiselikova i vidite o kakvim jelikovima re~.

127

LIK BOJANA

Kada sam pro~itao de~ji roman „Bojan”, osetio sam da volim da budemkao on. Pitate se za{to? Bojan je dete koje ima dvanaest godina, slabo, nemnogo visoko, ne`ne gra|e. Ali, on je pokazao veliku hrabrost, upornost,snala`qivost kada je ostao sam u dedovoj ku}i na planini. Pisac Gligor Po-povski preko Bojanovih postupaka, wegovoj brizi o ìvotiwama, o staromdedi, prijateqima wegovog dede, kao da je hteo da nam pokaè kako da pri-stupamo nevoqama u svetu odraslih.

(Odlomak iz |a~kog sastava)

MOJA BAKA

Kada sam dobila zadatak da opi{em li~nost kojoj se beskrajno divim,u meni nije bilo dileme. Pisa}u o svojoj baki.

Deda, wezin suprug, je umro kada je mojoj majci i ujaku bilo samo osamgodina (Oni su blizanci). Ostala je sama da se stara o: ku}i, dvoje dece, wi-hovom ìvotu, {kolovawu. Uvek se ~asno, ponosno i s uporno{}u nosila sate{ko}ama u ìvotu. Takva je i danas. Penzionerka koja ne prestaje dapomaè svojoj deci. I uvek govori tiho, polako, bez nervoze odgovara nasvako na{e pitawe, wenih unuka, koje najvi{e voli...

(Odlomak iz |a~kog sastava)

Ve} si uo~io da je u prvom odlomku u~enik opisao lik iz pro~itanekwige. A u drugom, u~enik opisuje li~nost svoje bake.

Zna~i, treba napraviti razliku izme|u lika i li~nosti.

Zadatak(Svaki u~enik bira temu o kojoj treba da napi{e sastav.)

Li~nost koja me odu{evqava svojim postupcima. Upoznao sam novog druga. Ne}u da li~im na tu li~nost. Napi{i na slede}oj {emi dobre i lo{e osobine kod qudi.

(Nacrtaj je u svesci i popuni)

____________________________ ______________________________ ____________________________ ______________________________ ____________________________ __________________________________________________________ __________________________________________________________ ______________________________

128

Dobre osobine Lo{e osobine

OPIS LIKA

Kwièvni kutakLikovi su nosioci doga|aja u jednom epskom delu i nosioci fabule.

Svaki lik u sebi nosi unutra{we (karakterne) osobine i spoqa{we(fizi~ke) osobine. Spoqa{we osobine vidimo iz opisa koje daje pisac, a unu-tra{we osobine proizlaze iz re~i autora, iz postupka samog lika.

Razmisli Pro~itaj odlomak iz pripovetke „Mali [inuk”. Obrati pa`wu na opise likova.

MALI [INUK

Zora se pomaqala. û~e}i ispred svoje ledene kolibe, [inuk je,tu`na srca, posmatrao {est divnih pasa svoga oca koji }e za nekoliko tre-nutaka krenuti na put vuku}i sanke staroga lovca po ogromnom zale|enomprostranstvu velike bele pustiwe.

[inuk je bio de~ak od dvanaest godina, snaàn, gord Eskim, koji je sa-wario o lovu na foke i o mnogim drugim podvizima.

Ali toga dana [inuk je bio tuàn. Wegov otac je odlazio u lov, namore, i svestan opasnosti koja se krila u takvom putovawu nije mu dopustioda ga prati.

Mali Eskim se lagano digao i bacio pogled na ku}u od leda. U jednomuglu majka je prekrajala staru pohabanu medve|u koù, dok je otac, okrenu-tih le|a, pakovao krzna. Kroz koji trenutak vinu}e se sam u pustolovinu.

Obeshrabren, [inuk je ponovo seo, sa suzom gor~ine i nemo}nog besa uoku. Na nekoliko koraka odatle psi su bili nestrpqivi i muklo su reàli.[inuk ponovo pogleda put ku}e od leda. Otac da krene, stavqao je lova~kino` za pojas. Onda izi|e. Wegove velike krznene ~izme za{kripale su pomekom snegu. [inuk je zami{qao divnu pustolovinu koja je o~ekivala lovcau ovoj ~arobnoj pustiwi usamqenosti i sna.

Odjednom Eskim donese veliku odluku: jednim skokom otr~a do sanki,

129

napravi skrovi{te izme|u bala krzna i tu se sklup~a... Lovac je dolazio...Ni{ta nije video.

[inuk ~u fijuk bi~a i oseti kako se sanke pod wim zadrma{e. Zapregapo|e...

Nekoliko ~asova sanke su klizile po glatkoj povr{ini velike bele pu-stiwe. Ponekad, da ne bi suvi{e zamarao zapregu, Eskim je hodao ispred svo-jih pasa, hrabre}i ih glasom i bi~em. Zatim je ponovo sedeo izme|u balakojima su sanke bile pokrivene.

U svom skrovi{tu [inuk je jedva uspevao da se odrì na mestu, jer susanke, te{ko natovarene, klizile i odskakale u stranu. Najzad one uspori{ei po|o{e umerenom brzinom. Zaprega se bliìla ciqu.

Najednom, pas koji je i{ao prvi sru{i se i pade u neku napuklinu,sre}om plitku, povukav{i za sobom te{ke sanke. [inuk bi izba~en napred iudari u neku drvenu pre~agu. Crni veo pokri mu o~i i on izgubi svest.

Probudio se s mukom i pogledao oko sebe: bio je i daqe ispod balakrzna. Ovo saznawe ga ohrabri, jer je to zna~ilo da ga otac nije otkrio.Podiè se i oslu{nu: u~inilo mu se da ~uje neko potmulo roptawe i {umborbe u vodi.

Radoznalo, ali veoma obazrivo, pogleda napoqe. Ono {to vide uàsnuga: wegov otac je bio dopola u vodi, sa uètom oko pojasa. Na kraju uètabila je foka probodena harpunom. Ona se borila o~ajni~ki i vukla lovca zasobom.

[inuk isko~i iz sanki, zgrabi veliki lova~ki no` koji wegov otacbe{e ostavio u snegu, u|e odlu~no u vodu i prese~e uè.

Stigao je u pravo vreme, jer je lovac, iscrpqen, morao da se osloni naruku svoga sina da bi iza{ao na obalu.

Trebalo je dosta vremena dok se Eskim smirio. Tada lagano stavi rukuna rame svoga sina.

Ponosim se tobom, [inuk, jer si mi dokazao svoju hrabrost i prisustvoduha. Ubudu}e uvek }e{ me pratiti na svim mojim putovawima. A kroz neko-liko godina ti }e{ se starati o na{em ìvotu.

[inuk se gordo ispravi. Kroz oblake se upravo probijao jedan zra~aksunca.

Andre MalroRazgovor o tekstu Za{to je [inuk bio tuàn? Za ~im je on ~eznuo? îme je [inuk dokazao svoju hrabrost i prisustvo duha? Kakvu je odluku doneo wegov otac? Kakve su osobine krasile malog Eskima? Okarakteri{i [inuka.

Da utvrdimo znawe Za naredi ~as, svaki u~enik da uradi opis lika iz pro~itane kwige. Ukqu~ite svoju ma{tu pa, kao pravi naratori (pripoveda~i) ugra-

dite i va{e misli u opisu lika.

130

131

POZDRAVNI GOVOR

Priseti se Kada ste slu{ali obra}awe povodom neke sve~anosti, otvarawa

neke manifestacije, proslave praznika...? Potrudite se da date deloveonoga {to ste upamtili i razgovarajte o na~inu na koji je izvedeno obra}awe.

NA[ SVEÂNI DAN

Svaki deseti maj je na{ praznik. Posve}en je na{em za{titniku i timeproduàvamo wegov ìvot i delo, ostvarujemo wegove voqene, a neispuweneèqe i ideale.

Pedeset kalendarskih i {kolskih godina su iza nas koje su pro{le zatren. Jo{ pamtimo prvo zvono prvog {kolskog dana. Toliko mnogo dana jepro{lo ispuweno sre}nim osmesima, radostima i tugom.

Svih ovih godina vodila nas je jedna misao da budemo boqi od drugih,da damo sve od sebe kako bismo imali uspeh u radu i rezultate vrednepo{tovawa.

Po{tovani gosti, èlimo da budete deo nas, da se s nama radujete iveselite, da podelite na{u sre}u {to smo dobri i vredni. O tome govorena{e vitrine pune nagrada, poveqa, medaqa, pehara, priznawa.

Pridruìte nam se i budite deo na{eg de~jeg sveta i pogledajte na{program.

(Odlomci iz pozdravnog govora povodom {kolskog jubileja)

Razgovor o tekstu Povodom ~ega je odràno obra}awe? [ta je prikazano u obra}awu? Kakav je ton u tekstu? Po ~emu se razlikuje od svakadnevnog go-

vora?

Upamtite Obra}awe povodom praznika, sve~anosti, manifestacija u {koli,

ali i nekim drugim povodom, zove se govor.Govornik u svome obra}awu iskazuje uvaàvawe, koristi odabrane

re~i na razumqivom jeziku uzvi{enim tonom i lepim stilom govorewa.Govor treba da bude ispuwen najbitnijim ~iwenicama kako bi zadrào

pa`wu slu{alaca.

Individualni zadatak Odaberite temu o nekom problemu i napi{ite govor koji }ete pro~i-

tati pred drugovima u odeqewu.

ZAPISNIK

Zadatak Pro~itajte zapisnik i razmislite o wegovoj formi.

ZAPISNIK

Sa odrànog sastanka literarne sekcije, 5. H 2010. godine, u 13 sati.Bili su prisutni svi ~lanovi sekcije, osim Jovana Ili}a i Vesne Nikoli} zbogbolesti. Radilo se po slede}em dnevnom redu:

1. Izve{taj o u~e{}u na konkursu2. Program predstoje}ih aktivnosti3. Izbor tekstova za {kolske novine

Po prvoj ta~ki, predsednik sekcije je dao osvrt na uspe{no u~e{}e~lanova sekcije na konkursu povodom Dana {kole. U~estvovali su pred-stavnici svih razreda sa svojim radovima na temu „Drugarstvo”. Svi u~enicisu bili pohvaqeni, a tri najboqa rada su nagra|ena.

Po drugoj ta~ki, bio je usvojen program o predstoje}im aktivnostimapovodom „Dana ekologije”. Bi}e raspisan i nagradni konkurs na istu temu.

^lanovi sekcije su odabrali radove koji }e, u narednom periodu, kra-siti {kolske zidne novine.

Predlozi i zakqu~ci su bili prihva}eni od svih ~lanova sekcije.Sastanak je zavr{io s radom u 14 sati.

Zapisni~ar PredsednikMarko Popovi} Mila Jankovi}

Razgovor Kada je pisan zapisnik? Kojim povodom je napisan? Razgovarajte o formi zapisnika. Uporedite ga sa kwièvnim tek-

stom.

UpamtiteZapisnik je administrativni pismeni dokument koji se pi{e

neposredno u toku odràvawa sastanka ili nekog skupa.Treba da sadrì sve elemente zapisnika: vreme i mesto odràvawa,

dnevni red, raspored po ta~kama, zakqu~ke, kao i potpis zapisni~ara irukovodioca skupa.

Zadatak Prati sastanak razredne zajednice, ili sekcije u kojoj si ~lan, a

zatim napi{i zapisnik.

132

MEDIJSKA KULTURA

MONTA@A FILMA

(SEKVENCA, KADAR, RAKURS)

ZadatakPogledaj deo filma na TV, na DVD

ili ako si u mogu}nosti i na internetu.Obrati pa`wu na slike u filmu.

Razmisli Da li si nekada uradio fotografski snimak? Pomo}u ~ega su napravqene slike u prosle|enom filmu? [ta izraàvaju te slike?

Upamti

Da bi bio snimqen film potrebna je filmska kamera (ili aparatza snimawe filma) kojom upravqa kamerman.

Kako od slike nastaje film?Kadar - uramqen prostor snimqen kamerom, bez zaustavqawa. Pred-

stavqa osnovnu monta`nu jedinicu jednog filma.

Rakurs - poloàj kamere u odnosu na objekat koji se snima, nezavisnood toga da li je kamera nepokretna ili u kretawu.

Budi kreativan - uradi samostalno

Posetite TV studio, propratite studijsko snimawe i razgovarajtesa kamermanom i montaèrom o procesu stvarawa filma.

Na ~asu

Razgovarajte o razlikama koje ste uo~ili izme|u sekvence, kadrai rakursa.

Doma}i rad

Gledajte film. Zatim uradite izve{taj sa slede}im podacima:1. naslov filma;2. reìser filma;3. kamerman;4. kadar, sekvenca i rakurs koji su ti ostavili najja~i utisak.

135

FILM

Zadatak Pro~itaj slede} i tekst. Uporedi ga sa umetni~kim tekstom iz uxbe-

nika i razmisli o wihovim razlikama.

BRANKOV @IVOTNI PUT

Pri~a o vrednom radniku koji se svojim zalagawem i radom istakao naposlu i dobio nagradu. On je sre}an, ali wegov ìvotni put do sre}e nije biolak. On je, kao mali, doìveo nesre}u. Udarila su ga zapre`na kola. Uz ve-liko zalagawe lekara on je preìveo. Ali, wegov naporni rad potkiva~akowa stalno ga podse}a na nesre}u zbog ~ega ima te{ko}e u ìvotu. Ipak, sa-znaje da postoje dobri qudi koji mogu da mu pomognu da promeni svoje zani-mawe. Javqa se u Zavod za profesionalnu orijentaciju gde dobija pomo} dapromeni svoje zanimawe. Bira novu profesiju i na kraju je sre}an.

Razmisli Gledaju}i televiziju ~esto pratimo i filmove. Vi{e puta i u kino-

-salama. [ta vam prvo pada u o~i dok gledate uvodni deo filma, ili na re-klamnom panou ispred bioskopa?

[ta pi{e na reklamama pored slika? Razmisli i navedi tvoje vi|ewe o tome kako se ra|a i oblikuje

film u verziji koju ima{ ispred sebe i u kojoj uìva{.

[ta prema tebi, predstavqa gorwi tekst? îja je prva ideja o postanku filma?

Upamti:Prvi korak u pripremi filma zove se ideja. Autor daje filmsku

ideju i obrazlaè sadrìnu filma. Ako se op{irnije pripoveda, nastajesinopsis.

Zadatak Pro~itaj slede}a dva odlomka iz romana i iz scenarija napisanih

prema istom tekstu.

BAKOWA FRA BRNE

Roman (deo teksta iz romana)

- [ta je... {t’!... – viknu Brne sklizaju}i sa stolice zato {to je Pjeva-lica silno skrcao zubima, prevr}u}i o~ima, a ruka mu po|e ka jataganu. Dokse Pjevalica okrenuo, Brne je ve} bio na tremu. Tetka pote~e u susret.

- [ta je brate, Brne? [ta se dogodilo, u |avola?

136

- B - b - b, ho}e da me ubije!- Ko ho}e da te ubije? - pita Tetka, pretvaraju}i se da je upla{en i

hvata ga pod ruku.- Pa nije, vaqda?

- B - b - b, beìmo!Simo Matavuq

....................................................................................................................................

ScenarioSpu{ta glavu na ruke, odmah je podiè, jako {krgu}e zubima, prevr}e

o~ima, a ruka mu se primi~e jataganu.Brne ustreptalim glasom vrisne i brzim korakom izlazi iz sobe.U hodniku ga do~ekuju fratri. Svi su na okupu. Zadràvaju ga i on se

na|e me|u wima.

UpamtiAko sinopsis razradimo po zakonima filmske dramaturgije, sa opi-

sima svih vizuelnih i akusti~nih pojedinosti, sa dijalozima likova, dobijase filmski scenario. Vrednost filma zavisi od scenarija zato {to je uwemu celokupna dramaturgija. Scenario za film, obi~no, pi{u poznati pisciili lica koja dobro poznaju filmsku dramaturgiju.

Uradi samUporedi deo scenarija sa dramskim tekstom. Otkrij sli~nosti i ra-

zlike i razgovaraj o tome.

137

GLAVNI I SPOREDNI GLUMCI

Vodite razgovor o gledanom filmu ili vi|enoj pozori{noj predstavi,o tome ko tuma~i glavnu ulogu. Razmislite koji to elementi ~ine film ilipozori{nu predstavu atraktivnom za gledawe.

Pri ~itawu slede}eg teksta vidite ko tuma~i glavnu, a ko sporednuulogu u pozori{noj predstavi. Obrati pa`wu na na~in na koji likovi komu-niciraju .

SPASILA^KA ULOGA

(Radwa u odlomku je locirana u bolnici za decu gde pozori{na grupaizvodi predstavu. Goran je pacijent u bolnici i sasvim neo~ekivano dobijaulogu u predstavi „Gospo|a ministarka” koja se izvodi za bolesnu decu.)

Goran je pogledao nepoznatog ~oveka sa o~ajni~kim izrazom lica. Shva-tio je da treba da se ubaci u komediju kako bi zamenio nekog ko je odsutan. Onmu je pomiwao tri re~enice pa je zakqu~io da je re~ o epizodnoj ulozi. Ali, toje za wega bilo ne{to novo i neo~ekivano, pa jo{ i neusagla{en. Trema jepo~ela da mu hvata jezik. Do wega je do{la i ministarka @ivka da go ohra-bri.

– Kaza}e{ samo tri re~enice, Gorane! Spasi}e{ nam ~ast i bi}emo tizahvalni!

– Dobro, poku{a}u! - zamucao je i zbunio glumce kao da ne zna ~isto dagovori.

Reìser je po~eo da mu obja{wava.– Ti ima{ epizodnu ulogu momka - ne znaju}i kako da mu protuma~i re~

- ali ja sam to prisposobio u po{tara. Bi}e{ obu~en kao po{tar i kad ti damznak, ulazi{ na scenu gde te ~ekaju glumci êda i Dara, a ti kaè{:

138

– Daj mi pismo ovamo, ali ti ne}e{ da mu ga da{, razume{? Mirno }e{odgovoriti: – Nare|eno mi je da ga predam li~no gospo|i Popovi}! Zatim do-lazi gospo|a ministarka Popovi} i kaè tebi: – Je l’’ pismo za mene? - ti od-

govara{: - Za tebe, gospo|o, li~no od sekretara gospodina Ninkovi}a. Eto, toje sve, Gorane, tri re~enice i spas i za mene i za predstavu. Hajde sada odmahda poku{amo! - kazao je on glumcima koji treba da u~estvuju u ovoj sceni...

– Gorane, sine, ti treba da spasi{ na{u gluma~ku ~ast i moramo bitioprezni. U slu~aju da zapne{ i da ne moè{ da se seti{ teksta, evo napisaosam tekst na kovertu koji }e{ dràti u ruci i ne}e{ da da{ êdi, razume{?

– Razumem! - odgovori mu Goran, malo ohrabren i sre}an da }e biti nasceni kao glumac koji spa{ava ~ast drugih glumaca.

** *

Na samom ulasku na scenu sapleo se zbog duga~kih pantalona, ali je~vrsto drào pismo. Prisutna deca koja nisu znala da je to wihov Goran na-gradili su ga aplauzom.

- Dobar dan, imam pismo za gospo|u ministarku Popovi}...Goran je izgovorio i drugu repliku okrenut êdi i sve je lepo teklo.

Pojavila se i ministarka @ivka:- Pismo za mene?- Da, gospo|o, od sekretara gospodina Ninkovi}a. Zatim @ivka re~e:

- Hvala! - i dade mu znak da si|e sa scene.Goran se poklonio i sa velikom pa`wom ode sa scene. Reìser odu-

{evqen i uplakan, uze ga u zagrqaj i re~e:- Gorane, ako ima Boga, a verujem da ga ima, moli}u da ozdravi{ jo{

ovog trenutka i da do|e{ u na{e prostorije kao glumac amater, ali upamti:ne epizodista ve} kao glavni glumac.

Spasio si na{u gluma~ku ~ast i mi ti ne}emo zaboraviti.Goran ni{ta nije rekao. Za~uo se aplauz, bio je to pozdrav za wega i

za sve koji su u~estvovali u drugom ~inu koji se upravo zavr{io.

Rajko Jov~evski

Razmisli i odgovori

Kakvu je ulogu dobio Goran u predstavi? Ko je imao ulogu organizatora u predstavi? Kakva je uputstva dobio Goran? [ta se dogodilo na po~etku predstave? Kako je postupio Goran? Koji oblik izraza koriste likovi u predstavi? Ko je tuma~io glavnu ulogu?

139

Upamtite

Glumci igraju likove, pretvaraju pisani tekst u ìv govor, a na scenidolaze do izraàja wihove stvarala~ke ve{tine. Glumci koriste dijalogi monolog, a prema stepenu zastupqenosti glumaca u filmu ili u pozori{nojpredstavi, dele se na glavne glumce koji tuma~e glavni lik i sporedne,epizodne glumce koji imaju mawe uloge, ali tesno vezane sa glavnim likom?

Nau~i vi{e

Za privla~nije predstavqawe filma ili pozori{ne predstave pub-lici, va`nu ulogi imaju kaskaderi koji izvode atraktivne i opasne sceneumesto glavnog glumca. Wihove uloge su obi~no ìvotno ugroène.

Zadatak

Pogledajte film ili pozori{nu predstavu na tekst koji ste u~ili. Ob-ratite pa`wu na interpretaciju teksta po ulogama. Pri tom, oìvite likovei prostor u dramskom tekstu, a publika neka da svoj komentar.

140

PISCI I DELA

Ivo Андрић (1892–1975) – pisac i mislilac svetskog ugleda i slave. Dobit-nik je Nobelove nagrade za kwièvnost (1961). Dela Ive Andri}a prevedenasu na oko ~etrdeset jezika. Pisao je pesme, pripovetke, romane, eseje, puto-pise. Najpoznatija dela su mu romani: „Na Drini }uprija”, „Travni~ka hro-nika”, „Prokleta avija” i „Gospo|ica”, nekoliko zbirki pripovedaka,„Kwiga zapisa”, „Znakovi pored puta”.

Tome Arsovski (1928–2007) – savremeni makedonski pisac. Radio je kao no-vinar, a ure|ivao radio i televizijske dramske ànrove. Napisao je: poeziju„Pregr{t smeha”, drame: „Paradoks Diogena”, „Obru~i”, „Korak do je-seni”, „Bumerang”, „Stoti korak” i dr.

Du{an Vasiqev (1901–1924) – srpski pesnik, prozni i dramski pisac.Proìveo je kratak i dramati~an ìvot tokom Prvog svetskog rata i nepo-sredno posle wega. Jedna od wegovih najpoznatijih pesama je „ôvek pevaposle rata”. Napisao je oko 300 pesama, dvadesetak novela i ~etiri drame.

Janko Veselinovi} (1862–1905) – poznati srpski pisac koji je voleo selo irado pisao o seoskom ìvotu, posmatraju}i ga sa vi{e stanovi{ta. Uobli~ioje u svome delu slike idili~nog seoskog ìvota, ali i sukob starog i novog,odnosno propadawe starog patrijarhalnog ìvota. Kwièvni uspeh doneo muje roman „Hajduk Stanko”.

Preìhov Voranc (1893–1950) – je kwièvni pseudonim slovene~kog kwi-èvnika i politi~ara. Wegovo pravo ime je Lovro Kuhar. Radio je i borio seza prava radnika zbog ~ega je hap{en i progawan. Pored pisawa ure|ivao jei ~asopise. Pisao je crtice, pripovetke i romane. Jedno od wegovih najboqihdela je zbirka pripovedaka „Samonikli”, kao i romani „Jamnica”, „Do-berdob” i „Po`ganica”.

Radoje Domanovi} (1873–1908) – prvi satiri~ar me|u srpskim realistima.Satira je glavno obele`je wegovog talenta. Tvorac je srpske satiri~ne pri-povetke. Najpoznatije wegove pripovetke su: „Vo|a”, „Danga”, „Stradija”,„Mrtvo more”, „Glasam za slepce”, „Kraqevi} Marko po drugi put me|uSrbima” ... Zbog wegovih politi~kih uverewa bio je progawan, preme{tan iotpu{tan sa posla.

141

Vojislav Ili} (1862–1894) – pesnik koji je bio prekretnica u razvoju srpskepoezije i pesni~ki uzor mnogim srpskim piscima. Objavio je tri pesni~kekwige, sve tri pod naslovom „Pesme”, u kojima nastoji da postigne savr{en-stvo u pesni~kom izrazu. Naj~e{}e su deskriptivni i rodoqubivi motivi.

\ura Jak{i} (1832–1878) – romanti~arski pesnik, dramski pisac, pripo-veda~ i slikar. Kao stvaralac velikog dara najvi{e domete je, ipak, ostva-rio svojom poezijom. Za ìvota je objavio zbirku „Pesme”. Pisao je epskepesme, herojske poeme, a zna~ajne su tri tragedije u stihovima: „SeobaSrbaqa”, „Jelisaveta” i „Stanoje Glava{”.

Rajko Jov~evski (1937–2001) – makedonski pisac za decu. Autor je kwiga„Jedan mali svet”, „Jedna druga qubav”, „Tiho {ume breze”. Bio je ured-nik de~jih ~asopisa.

Jovan Jovanovi} - Zmaj ( 1833-1904) - uz lekarski poziv, celog ìvota je iz-davao i ure|ivao listove i ~asopise – kwièvne, politi~ko-satiri~ne. Naj-poznatiji je list za decu „Neven”. Nije ispu{tao iz ruke ni pesni~ko pero. Poduticajem Branka Radi~evi}a i narodne poezije objavio je zbornik „Sla-vjanka”. Slede zbirke: „\uli}i”, „Ђuli}i uveoci”, „Snohvatice”. Osta-vio je znatan broj izvanrednih prevoda velikih evropskih pisaca.

Andre Malro (1901 –1976) – francuski pisac, pustolov i dràvnik. Autor jevi{e romana „Alterbur{ki orasi”, „Kraqevski put”, „Osvaja~”,„Isku{ewe Zapada”. Za roman „@ivot qudski” 1933. godine dobio je pre-sti`nu nagrada.

Desanka Maksimovi} (1898 -1993) - velika srpska pesnikiwa velikog ~ove-koqubqa i rodoqubqa. Objavila je zbirke pesama: „Zeleni vitez”, „Gozbana livadi”, „Pesnik i zavi~aj”, „Zarobqenik snova”, „Traìm pomilo-vawe”, „Nemam vi{e vremena”, „Letopis Perunovih potomaka”,„Pamti}u sve”, „Slovo o qubavi”, „Ne~ija zemqa” i dr.

Van~o Nikoleski (1912–1980) – jedan od prvih u~iteqa u slobodnoj Make-doniji. Jedan je od najplodnijih i najomiqenijih de~jih pisaca u Makedoniji.Pisao je poeziju i prozu. Najpoznatije zbirke poezije su: „Makedon~e”,„[kolsko zvono”, „Prva radost”, „ûdan svet”, poema „Mice” i dr.

Qubomir Nenadovi} (1826–1895) – srpski pesnik i prozni pisac, po{tova-lac Dositeja Obradovi}a, reformator. Poznati su wegovi putopisi pisani uobliku pisma: „Pisma iz [vajcarske”, „Pisma iz Nema~ke”, „Pisma iz Ita-lije”, u kojima govori o lepotama Italije, a najvi{e o susretu sa crnogor-skim vladikom i pesnikom Petrom Petrovi}em Wego{em.

142

Branislav Nu{i} (1864 –1938) – najplodniji dramski pisac. Pisao je romane,pri~e, putopise. Najzna~ajnije su mu komedije u kojima je ismevao birokratiju,zloupotrebu vlasti. Najpoznatije komedije su: „Sumwivo lice”, „Oà-lo{}ena porodica”, „Gospo|a ministarka”, „Narodni poslanik” i dr.

Veqko Petrovi} (1884–1967) – pesnik qubavne, rodoqubive i socijalne po-ezije i pripoveda~ koji je naj~e{}e uzimao teme iz vojvo|anskog ìvota. Naj-poznatije su mu zbirke pripovedaka „Izdanci iz opaqenog grma”,„Prepelica u ruci” i „Dah ìvota”.

Stavan Rai~kovi} (1925–2007) – srpski pesnik i akademik. Objavio vi{e oddvadeset zbirki pesama, sedam kwiga za decu, nekoliko kwiga eseja. Prvuzbirku pesama „Detiwatvo” objavio je 1950. god. Dve godine kasnije objavioje drugu zbirku „Pesma ti{ine” i skrenuo pa`wu na sebe i svoju poeziju. Pre-vodio je ruske pesnike, [ekspirove sonete i poeziju Fran~eska Petrarke.Wegova poezija je objavqena na vi{e stranih jezika.

Tone Seli{kar (1900–1969) – slovena~ki pisac koji je napisao tridesetakkwiga poezije i proze. Poznat je, pre svega, kao prozni pisac za decu i omla-dinu. Najpoznatija dela za decu su: „Druìna Siwi galeb”, „Drugovi”,„Posada bez la|e”, „Indijanci i gusari”, „Devoj~ica sa juna~kimsrcem”.

Isidora Sekuli} (1877-1958) - svestrano obrazovana, o{troumna i razno-vrsnih kwièvnih interesovawa. Jedan je od najboqih stilista u srpskojkwièvnosti. Zna~ajna su joj dela: zbirka pripovedaka „Hronika pa-lana~kog grobqa”, putopis „Pisma iz Norve{ke”, kwièvne kritike i

eseji „Mir i nemir”, „Wego{u - kwiga duboke odanosti” i dr.

Kosta Trifkovi} (1843–1875) – pisac komedija u kojima je naj~e{}e davaoslike iz ìvota novosadskog i ma|arskog dru{tva. Najpoznatije komedije su:„êstitam”, „[kolski nadzornik”, „Izbira~ica”.

Voja Cari} (1922–1992) – po~eo je da pi{e odmah posle Drugog svetskog rata.Sara|ivao je u „Politici”, a zatim u mnogim listovima i ~asopisima za decu.Wegova najpoznatija dela su: „Beli vuk”, „Bajka o tajni”, „Hej,ti”, „[arenimost” i dr.

Aleksa [anti} (1868-1924) - pesnik koji je svoje pesni~ke vrhunce ostvariou rodoqubivoj i socijalnoj poeziji. Objavio je nekoliko zbirki pesama,ve}inom pod nazivom „Pjesme”. U svojoj poeziji ispoqio je veliko ~ovekoqu-bqe i tu`nu emotivnost, {to wegovoj poeziji i danas obezbe|uje odane ~ita-oce.

143

Viqem [ekspir (1564-1616) – nenadma{an u svetskoj kwièvnosti. O wego-vom ìvotu ima sasvim malo proverenih detaqa. Proslavio se tragedijama:„Otelo”, „Hamlet”, „Romeo i Julija”, „Magbet”, „Kraq Lir” i komedi-jama: „Zabune”, „Mnogo buke ni oko ~ega”, „Dva viteza od Verone” i dr.

Jovan Sterija Popovi} (1806-1856) - stvaralac moderne komedije. U~inioje mnogo za oìvqavawe kulturnog i prosvetnog ìvota. Osnovao Dru{tvosrpske slovesnosti. Imao je veliki stvarala~i dar i znatnu kwièvnu kul-turu. Wegove komedije su: „Pokondirena tikva”, „Tvrdica” („Kir Jawa”),„Rodoqupci” kao i zbirka pesama „Davorje”.

144

L I T E R A T U R A

Kwièvnost kao sistem – Giqem, Klaudio – „Nolit”, Beograd

Moderna teorija romana – Solar, Milivoj – „Nolit”, Beograd

Teorija kwièvnosti – Velek Rene, Voren, Ostin – „Nolit”, Beograd

Re~nik kwièvnih termina – „Nolit”, Beograd

Narodne juna~ke pesme – \uri}, dr Vojislav, „Prosveta” - Beograd

Narodne lirske pesme – \uri}, dr Vojislav, „Prosveta” - Beograd

Narodno stvarala{tvo – [ijakovi}, B. Miodrag, Beograd, 1973.

„Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika”, 1-6, Novi Sad„Pravopis srpskoga jezika”, Matica srpska, Novi Sad, 1994.

Ogledi iz nastave kwièvnosti – Veli~kovi}, Stani{a, Prosvetni pre-gled, Beograd

Српски језик и култура изражавања – Летић, Добрила и Шилић, Милан ,Завод за уџбенике и наставна средства, БеоградГраматика српског језика – Стевановић, М., Издавачко предузеће, Нови СадГраматика српскохрватског језика – Алексић, др Радомир , Станић, Милија,Завод за уџбенике, БеоградGramatika srpskog jezika. Uxbenik za I, II, III i IV razred sredne{kole- ћ, @. i Popoviћ, Q. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva– Beograd

145

Ako niste uspeli da re{ite rebus,

evo vam re{ewe:

KO U^I NAU^I

146

САДРЖAJ

ЈЕЗИК I KULTURA IZRA@AVAWA

Основни појмови из српске дијалектологије...............................................05Народни језик и књижевни језик................................................................07Српски народни говори...............................................................................07Штокавски дијалекaт...................................................................................09Екавски, (и)јекавски и икавски изговор......................................................09Акценат.....................................................................................................13Енклитике и проклитике.............................................................................16Глаголи......................................................................................................18

Гlagolskiки вид.................................................................................19Глаголски род...................................................................................19

Глаголски облици.......................................................................................20Инфинитив........................................................................................20

Прости и сложени глаголски облици.............................................................21Аорист........................................................................................................24Футур II .....................................................................................................25Императив..................................................................................................27Потенцијал.................................................................................................28Трпни глаголски придев.............................................................................29Глаголски прилог садашњи.........................................................................31Глаголски прилог прошли...........................................................................32Непроменљиве речи...................................................................................33Предлози....................................................................................................34Везници.....................................................................................................35Главни реченични чланови........................................................................36

Објекaт..............................................................................................36Прави и неправи објекaт...............................................................................38Атрибут......................................................................................................40Апозиција...................................................................................................41Сложена реченица.....................................................................................42Подела сложенih реченица..........................................................................43Независне реченице у напоредном односу.................................................45Саставне реченице......................................................................................45Раставне реченице......................................................................................46Супротне реченице.....................................................................................48Искључне реченице......................................................................................50Закључне реченице.....................................................................................51Лексика српског језика................................................................................52Основна правописна правила......................................................................55Правопис интерпункције..............................................................................58Правопис страних речи.................................................................................61Генитивни знак............................................................................................62

147

KWI@EVNOST

Posleni~ke pesme (pesme o radu) i sоцијалне песме....................................65@etvu èla vila i djevojka narodna pesma................................65O, kalsje moje Aleksa [anti}................................66Ratar Veqko Petrovi}..............................67

Елегија........................................................................................................69Najveћa àlost za bratom narodna pesma................................69Mra~ni, kratki dani Jovan Jovanovi} Zmaj......................69Tu`balica.......................................................................................70Kad mlidijah umreti Branko Radi~evi}...........................71

Лирско-епске песме...................................................................................72Балада........................................................................................................72

Predrag i Nenad narodna pesma.................................72Ромаnса........................................................................................................76

Jovo i Ana narodna pesma.................................76Drum drumila narodna pesma.................................76Vragolije Branko Radi~evi}...........................77

Стилске фигуре...........................................................................................79Рефрен........................................................................................................79

[ta ~ovek radi Milovan Danojli}...........................79Krvava bajka Desanka Maksimovi}.......................80U poznu jesen Vojislav Ili}.................................81

Градација....................................................................................................82Domovina Du{an Vasiqev...............................82Sloboda narodna pesma.................................82Vesnik prole}a Vojislav Ili}.................................83Sveti Savo pi{e svome rodu narodna pesma.................................84

Апострофа...................................................................................................85Putnik na uranku Branko Radi~evi}...........................85Na Liparu ]ura Jak{i}....................................86

Хипербола....................................................................................................88Veliko kolo Voja Cari}......................................88Smrt majke Jugovi}a narodna pesma.................................88Orawe Marka Kraqevi}a narodna pesma.................................90

Роман..........................................................................................................91Hajduk Stanko Janko Veselinovi}..........................91Selidba Stevan Rai~kovi}............................95

Дневник......................................................................................................96ê`wa za slobodom Ana Frank.......................................96

Prolog, epilog, didaskalija i afi{............................................................98Bumerang Tome Arsovski.................................98

Драмски текст...........................................................................................100Исказ лика................................................................................................100

Izbira~ica Kosta Trifkovi}...........................100

148

Дијалог и монолог.....................................................................................103Stihovi o qubavi Branislav Nu{iћ..........................103

Савремена драма......................................................................................106U laboratoriji Tome Arsovski...............................106Romeo i Julija Viqem [ekspir.............................107Pokondirena tikva Jovan Sterija Popoviћ..................109

ИЗРАЖАВАЊЕ И СТВАРАЊЕ

Причање...................................................................................................113Jedno seћawe Radoje Domanoviћ.........................113

Ретроспективно приповедање...................................................................115Na granama ma{te Isidora Sekuliћ...........................115

Приповедање догађаја уз поистовећивање са ликом из уметничкихизвора......................................................................................................117

Siwi galeb Tone Seli{kar...............................117Препричавање...........................................................................................119

U~iteq iz Struge Van~o Nikoleski...........................119Писмено изражавање.................................................................................122Описи........................................................................................................123

Mostovi Ivo Andriћ...................................123Ni jesen ni zima Ivo Andriћ...................................124Pakao Pre`ihov Voranc..........................124

Препричавање..........................................................................................126Lovћen Qubomir Nenadoviћ.....................126

Описивање (deskripcija)...........................................................................127Lik Bojana ђa~ki sastav.................................128Moja baka ђa~ki sastav.................................128

Опис лика.................................................................................................129Mali [inuk Andre Malro.................................129

Поздравни говор........................................................................................131Записник....................................................................................................132

МЕДИЈСКА КУЛТУРА

Монтажа филма........................................................................................135Филм..........................................................................................................136Главни и споредни glumci..........................................................................138

Spasila~ka uloga Rajko Jov~evski.............................138Писци и дела...............................................................................................141Literatura................................................................................................143

149

srpski jazik za vii odd

Documents