Dravni Univerzitet

State University

U Novom Pazaru

of Novi Pazar

Departman Filozofske naukeSmer: Obrazovanje uiteljaPREDMET: Filozofija vaspitanja i obrazovanjaSeminarski rad

Tema:Sokratov metodMentor: Student:

Prof.Mile Savi Ena Hodzi 824/2013

U Novom Pazaru

2014. god.

Uvod:

Rodjeni Atinjanin koji nikada , osim vojnih pohoda u kojima je sa uspehom uestvovao , nije naputao svoj grad-dravu. Pored Platonovih dijaloga u kojima se Sokrat prikazuje na gotovo idealizovan nain , detaljnije podatkle o tom filozofu koji namerno nikada nije pisao nalazimo u spisima drugog uenika Ksenofonta. U njegovim Uspomenama o Sokratu ovaj je predstavljen kao ovek od krvi i mesa, ratnik i mudrac , filozof ali i praktiar koji se rukovodi jasnim , promiljenim i preciznim ivotnim principima. O Sokratu postoje i turi podaci iz antike komedije posebno u Aristofanovim Oblakinjama. Sokratov ivot Sokrat nije ostavio nikakve spise. Podaci o vojnoj slubi se mogu nai u Tukididovoj Istoriji Peloponeskog rata. Bio je izvrgnut satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci nastaloj kad je Sokrat bio u srednjim etrdesetim godinama. Sokrat se pojavljivao u drugim Aristofanovim predstavama poput Ptica jer se smatralo da je bio filodoranin, a takoe i u predstavama Kalija, Eupolisa i Teleklaidesa, i u svim ovim predstavama Sokrat i Sofisti su kritikovani zbog moralnih opasnosti prisutnih u savremenoj misli i literaturi. Ipak, glavni istorijski izvor o Sokratu su spisi dvojice njegovih uenika, Ksenofonta i Platona. Drugi vaan izvor su razna pozivanja na njega u Aristotelovim spisima.

Skulpture i biste Sokrata opisuju kao oveka ne ba prijatne spoljanjosti. Bio je nizak, debeo i runog lica. Ovi portreti su mahom bazirani na opisima koje je dao njegov uenik Platon, a ne na direktnom posmatranju filozofa od strane skulptora.

Sokratov otac je bio Sofronisk, vajar, a majka Fenareta, babica. Sam Sokrat je esto koristio profesiju svoje majke kako bi opisao svoje nastavne metode: kako babica pomae enama da se porode, tako i Sokrat pomae ljudima da rode istinu koja se krije u svakome od nas. Bio je oenjen Ksantipom koja je bila znatno mlaa od njega i koja mu je rodila tri sina (Lamprokle, Sofronisk i Meneksen). Po kulturnim standardima onog vremena, nju su smatrali otrokondom. Sam Sokrat je posvedoio da je, poto je nauio da ivi sa Ksantiopom, sada sposoban da se nosi sa bilo kojim drugim ljudskim biem, kao to jaha koji je navikao na divlje konje sa lakoom jae manje divlje. Sokrat je voleo da ide na Simpozije, partije pijenja i prianja. Legendarna je bila njegova sposobnost da pije, ostajui trezan ak i kad bi se svi iz njegove druine teko napili. Takoe je iskusio vojnu akciju borei se u bitkama kod Potidee, Amfipolisa i Deliuma. Iz platonovog Simpozijuma znamo da je Sokrat odlikovan za hrabrost. U jednoj prilici je ostao sa ranjenim Alkibijadom i verovatno mu je spasao ivot. Tokom ratnih pohoda je takoe pokazao neobinu vrstinu, hodajui zimi bez obue i kaputa.Prema nekim istoriarima, zaraivao je za ivot predajui filozofiju svojim uenicima, dok drugi tvrde da je iao stopama svoga oca, skulptora. Neki ak veruju da su figurine Tri gracije koje su nekada krasile Akropolj, zapravo njegov rad.

Znam da nita ne znam ( )Sokrat (grki , 470. p.n.e. 399. p.n.e.) je bio grki (atinski) filozof, verovatno sa najvecim uticajem. Platon i Aristotel, drugi poznati filozofi klasine Atine, bili su zapravo njegovi uenici i cela zapadna filozofija je bila zasnovana na njihovom radu. Biste ovog velikog mislioca se mogu videti na gotovo svim filozofskim fakultetima ime mu se svakodnevno odaje poast.Sokratov metod

Njegov najznaajniji doprinos zapadnjakoj misli je njegova dijaloka metoda istraivanja, poznata kao sokratski metod ili metod elenhos koji je iroko primenjivao u ispitivanju kljunih moralnih koncepata a prvi put je opisan u Platonovim Sokratskim dijalozima. Zbog ovoga se Sokrat obino smatra ocem etike ili moralistike filozofije i filozofije uopte.

Skulptura Sokrata Muzej Luvr

Sokratski metod je negativni metod hipotetske eliminacije u kojem se bolje hipoteze pronalaze stalnim identifikovanjem i eliminisanjem onih koje vode u kontradikcije. Ovaj Sokratov metod je traganje za sutinskim hipotezama, pretpostavkama ili aksiomima, koje mogu da nesvesno oblikuju ovekovo miljenje i da ih uine subjektom posmatranja kako bi se odredila njihova konzistencija sa ostalim verovanjima. Opta forma je serija pitanja formulisanih kao testovi logike i injenica usmerenih da pomognu osobi ili grupi da otkriju svoja uverenja o istoj temi, istraujui definicije ili logoi (logoi) (jednina logos), teei da se karakteriu generalne karakteristike koje dele razni pojedinani primeri. Do granice u kojoj je ovaj metod dizajniran da iznese na videlo definicije implicitne u sabesednikim verovanjima ili da im pomogne da prodube svoje razumevanje, ovaj metod se naziva metodom majeutike. Aristotel je Sokratu pripisao otkrivanje metoda definicije i indukcije koji se smatraju sutinom naunog metoda. udno je, meutim, da je Aristotel takoe tvrdio da ovaj metod nije primeren za etiku.

Vet uitelj moe da naui uenike da misle svojom glavom putem ove metode. Ovo je jedini klasini metod poduavanja koji je poznat po tome to moe da stvori stvarno autonomne mislioce. Postoje neki kljuni principi za ovu formu poduavanja:

Uitelj i uenik se moraju sloiti o temi predavanja; Uenik mora da se sloi da e pokuati da odgovori na uiteljeva pitanja; Uitelj i uenik moraju biti voljni da prihvate svaki razuman odgovor. To jest, proces rezonovanja se smatra vanijim od injenica; Uiteljeva pitanja moraju da razotkriju greke u rezonovanju ili verovanjima uenika. To jest, uitelj mora da razmilja bre i tanije od uenika, da otkrije greke u uenikovom razmiljanju, a onda da formulie pitanje na koje uenik ne moe da odgovori ako ne ispuni proces razmiljanja. Da bi bio sposoban za ovo, uitelj mora da razmilja veoma brzo u vezi sa klasinim grekama u razmiljanju; Ako uitelj napravi greku logike ili injenine prirode, prihvatljivo je da uenik ispravi uitelja.

Kako diskusija nije dijalog, ona nije podesan medijum za sokratski metod. Ipak, od pomoi je ako je uitelj sposoban da vodi grupu uenika kroz diskusiju. Ovo nije uvek mogue u situacijama koje trae od uitelja da ocenjuje uenike, ali je pedagoki prihvatljivije, jer ohrabruje uenike da razmiljaju, a ne da se ugledaju na autoritete.

Slobodnije se svaki proces uzastopnih postavljanja pitanja u dijalogu moe smatrati sokratskim metodom.

Sokrat primenjuje svoj metod u ispitivanju kljunih moralnih koncepata, vrlina: pobonosti, mudrosti, uzdranosti, hrabrosti i pravinosti. Takvo istraivanje je stavljalo izazove pred implicitna moralna ubeenja sagovornika, istiui neadekvatnosti i nekonsistentnosti u njihovim uverenjima i obino je dovodilo do stanja zbunjenosti poznatog kao aporia. U pogledu takvih neadekvatnosti Sokrat je priznavao svoje neznanje, ali su ostali i dalje tvrdili da imaju znanje. Sokrat je verovao da ga injenica da je svestan svog neznanja ini mudrijim od onih koji, iako ne znaju, ipak tvrde da poseduju znanje. Mada ovo ubeenje moe izgledati paradoksalno na prvi pogled, ono je u stvari Sokratu omoguavalo da otkrije sopstvene greke gde bi ostali mogli da pretpostave da su u pravu. Ova tvrdnja je poznata po anegdoti kad je Delfsko proroite objavilo da je Sokrat najmudriji od svih ljudi.

Sokrat je ove tvrdnje o mudrosti koristio kao osnovu svojih moralnih podsticaja. Tako je tvrdio da se glavna dobrota sastoji u brizi due u vezi sa moralnom istinom i moralnim shvatanjem da bogatstvo ne donosi dobrotu, ali dobrota donosi bogatstvo i svaki drugi blagoslov, i pojedincu i dravi, i da ivot bez istraivanja (dijaloga) nije vredan ivljenja. Sokrat je takoe tvrdio da je bolje biti tretiran loe, nego sam se ponaati loe.

Filozofska ubedjenjaSokrat je esto govorio da njegova mudrost potie iz injenice da on zna da nita ne zna. Uz ovo, Sokrat je takoe govorio da se svi loi postupci oveka mogu pripisati njegovom nedostatku znanja. Prostije reeno, ako osoba pogrei, Sokrat je verovao da je greka uzrokovana nekom vrstom neznanja. Veina od njegovih briljantnih uoavanja poput ovih je potekla iz kontraprimera koje je iznosio u debatama sa drugim Atinjanima. Ponekad su ga njegova ispitivanja drugih dovodila do sticanja neoekivanih znanja. Mada se nikad nije fokusirao na specifine teme, veina Sokratovih debata su bile usredsreene oko karakteristika idealnog oveka, kao i koju formu idealna vlada treba da ima.

Sokrat je verovao da svaki ovek u svom srcu krije veliki broj istina i pokuao je da naui ljude kako da ih otkriju. Njegova cela filozofska ideologija se sastoji od par osnovnih principa. Prvo, verovao je da niko ne voli da se ponaa nemoralno i ako se neko tako ponaa, to je zato to ne zna ta je moral.Verovao je da pravednost dovodi do znanja i da je pravda jedini nosilac ljudske i drutvene srece.

Sokrat je verovao da je najbolji nain da ovek vodi svoj ivot ne da se usredsredi na akumuliranje bogatstva, ve da se usredsredi na samorazvoj. On je uvek pozivao druge da pokuaju da se vie koncentriu na prijateljstva i oseanje istinskog zajednitva jer je verovao da je ovo najbolji nain da ljudi rastu kao narod. Ideja da ljudi poseduju odreene vrline je bila nit Sokratovih predavanja. Ove vrline predstavljaju najznaajnije kvalitete koje osoba moe da ima, a prve meu njima su filozofske i intelektualne vrline. Sokrat je naglaavao da je vrlina najvrednija od svih bogatstava, istina lei ispod senki postojanja, i da je posao filozofa da pokae ostalima koliko malo oni u stvari znaju.

Sokrat je verovao da ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju to ini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. Sokrat nipoto nije bio blag u svojim specifinim stavovima o vladi. Otvoreno se protivio demokratiji koja je vladala u Atini kasnije tokom svog ivota. Atinska demokratija nije bila ekskluzivna. Sokrat se protivio bilo kojoj formi vladavine koja nije bila njegov ideal savrene republike kojom bi upravljali filozofi, a atinska vlada je bila daleko od toga. Tokom kasnijih stadijuma sokratovog ivota, Atina je bila u stalnim politikim prevratima. Demokratiju je prvo zbacila frakcija poznata kao Tiranija tridesetorice koju je predvodio Kritijas koji je ranije bio Sokratov uenik. Tirani su vladali jedno kratko vreme pre nego to je atinska demokratija ponovo uspostavljena od kada je pokuavala da ugui Sokratov glas.Glavni problem Sokratove filozofije jeste kako treba iveti da bi se bilo u skladu sa istinom, odnosno onim to je dobro . Odgovor je pretpostavljao ovekovu brigu o dui. Unutranji svet ljudske due mnogo je znaajniji od sveta spoljanjih dobara. Za razliku od njih , dua je besmrtna I iz toga je njena vrednost nemerljiva. Da bismo na odgovarajui nain vodili rauna o vlastitoj dui , moramo se koristiti onim to je njoj najblie , a to je razum. Njega treba upotrebljavati na ispravan nain. Kada I ako to inimo , onda nuno ivimo umereno , u samosavladavanju. Na taj nain postajemo pravedni ime realizujemo sutinski cilj svoga ivota, delujemo na osnovu znanja o onome to je dobro.

Suenje i pogubljenje

Grka civilizacija

Suenje Sokratu je podiglo veliku debatu, inicirajui nastanak itavog anra u literaturi poznatog kao sokratski logoi. Sokratov nain predavanja je ljutio uticajne figure njegovog doba, ija je reputacija mudrosti i vrline bila uruena njegovim pitanjima. Treba rei da je sam Sokrat bio dovoljno mudar da ne vrea svoje sabesednike, ali su drugi ljudi koristili njegovu retoriku da bi izvrgli ruglu mone ljude. Iritantna priroda ovih pitanja je Sokratu donela nadimak "konjska muva Atine". Iako se Sokrat lino borio za Atinu i zagovarao poslunost zakonima, on je u isto vreme kritikovao demokratiju, posebno atinski izborni sistem. Taj kriticizam je podigao sumnje meu demokratama, posebno kad su neki od njegovih bliskih saradnika proglaeni neprijateljima demokratije. Alkibijad je izdao Atinu u korist Sparte, a Kritija, njegov nekadanji uenik je bio voe Tiranije tridesetorice (pro-spartanske oligarhije koja je vladala Atinom par godina nakon poraza).

Uz to, Sokrat je imao neuobiajene stavove o religiji. Izneo je nekoliko pozivanja na svoj lini duh, ili daimonion, mada je eksplicitno tvrdio da ovaj duh nikada nije upravljao njime, ve ga je samo upozoravao na razne budue dogaaje. Mnogi od njegovih savremenika su sumnjali da sokratov daimonion znai odbacivanje dravne religije. Opte je miljenje da je sokratov daimonion slian intuiciji. tavie, Sokrat je tvrdio da koncept vrline, a ne odreivanje ta bogovi ele, u stvari prethodi njemu.Zakljuak:

Sokratski dijalozi su serija dijaloga koje je napisao Platon u formi diskusija izmeu Sokrata i drugih ljudi tog vremena. Ideje koje Platon saoptava ne izgovara nijedan poseban lik, ve one isplivavaju putem sokratskog metoda, pod Sokratovim vostvom.

U platonovom filozofskom sistemu (Sokrat nije ostavio nikakve spise tako da stvaran sadraj njegovih uenja moe biti osporavan), uenje je proces pamenja. Dua, pre svoje inkarnacije u telu je bila u carstvu ideja (ili raju). Tamo je videla stvari onakvim kakve stvarno jesu, a ne blede senke ili kopije koje mi vidimo na Zemlji. Kroz proces ispitivanja dua moe biti navedena da se seti ideja i njihovim istim formama, to donosi mudrost.

Veina dijaloga predstavljaju Sokrata kako primenjuje ovaj metod u odreenoj meri, ali nigde toliko kao u Eutipru. U ovom dijalogu, Sokrat i Eutipro prolaze kroz nekoliko faza proiavanja odgovora na sokratovo pitanje ta je pobonost?

Litaratura: Filozofija , Mile Savi, Vladimir N. Cvetkovi, Nenad Ceki .

Drava Platon.

Odabrana poglavlja iz Filozofije vaspitanja I obrazovanja Mile Savi.Sadraj: Uvod ..2 Sokratov metod .4 Filozofska ubedjenja..8 Sudjenje I pogubljenje..11 Zakljuak..12 Literatura..13

2