biografski metod

ORIGINALNI NAU NI RAD UDK 323.1(1:497.16)(497.11)

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

Saša Nedeljkovi

Odeljenje za etnologiju i antropologiju

Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Biografija kao paradigma etni!ke i nacionalne

emancipacije: životna pri!a Crnogorca iz Lov enca

kao izvor za prou!avanje etniciteta i nacionalizma

Crnogoraca u Vojvodini∗

Apstrakt: U ovom radu je u!injen pokušaj da se dosadašnja znanja ste!ena o cr-nogorskoj zajednici u Srbiji upotpune analizom životne pri!e jednog Crnogorca koji živi u ruralnoj sredini u Vojvodini. Žele"i da problematizujem biografski metod, i da rezultate dobijene na taj na!in uporedim sa rezultatima dobijenim na drugi na!in, po-segao sam za beleženjem i analizom jedne paradigmati!ne životne pri!e. Ta životna pri!a pokazuje sve do sada uo!ene sindrome vezane za identitet prou!avane zajednice, i dodatno osvetljava pojedine aspekte tog identiteta. Na osnovu nje dobijeni su modeli recepcije, prerade i razrade utisaka i predstava koji se distribuiraju na institucional-nom ili grupnom nivou identifikacije.

Klju!ne re!i: Crnogorci, Lov"enac, Srbija, identitet, biografija, studija slu!aja

Prihvataju"i 2008. godine da u!estvujem u me#unarodnom nau!nom pro-jektu o "problemati!nim" ili "dvosmislenim" nacionalnim identitetima u isto!-noj Evropi nakon II svetskog rata, obavezao sam se da budem rukovodilac ti-ma koji "e se baviti crnogorskim nacionalnim identitetom. Budu"i stanovnik Srbije, bez direktnih ili proverljivih etni!kih veza sa stanovništvom Crne Go-re, na sebe sam preuzeo zadatak prou!avanja Crnogoraca u Srbiji. Drugim !la-novima tima, koji su bili Crnogorci, prepustio sam da se bave Crnogorcima u Crnoj Gori, odnosno složenim istorijskim pitanjima. Da bih valjano izvršio svoj zadatak, morao sam da utvrdim i pomirim svoje afinitete i mogu"nosti, s jedne strane, i zahteve u!eš"a u projektu, s druge strane. Nisam sklon teškim i opštim temama, koje zahtevaju izuzetne sposobnosti sagledavanja geopoliti!-kih aspekata etni!kih i nacionalnih identiteta, nego se trudim da se usmeravam

∗ Rad je rezultat istraživanja na projektu "Transformacija kulturnih identiteta u sa-

vremenoj Srbiji i Evropska unija", br. 177018 koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

SAŠA NEDELJKOVI$

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)

540

na lokalne ili regionalne procese, na interaktivni i individualni nivo identifika-cije. Istini za volju, par puta sam odstupio od tog principa, i to baš u slu!aju crnogorske etnogeneze (vidi Nedeljkovi" 2007).

Budu"i da sam u trenutku zapo!injanja projekta donekle bio upoznat sa problemima identifikacije crnogorske zajednice u Srbiji, smatrao sam da moj zadatak treba da bude podeljen na nekoliko segmenata. Crnogorci su se u Sr-biju doseljavali i masovno, kolonizacijom, ali i individualnim migracijama. Znao sam da su se Crnogorci naseljavali i u srpske gradove, ali i u srpska sela. Morao sam voditi ra!una i o tome da su doseljeni Crnogorci poreklom iz razli-!itih oblasti Crne Gore, što zna!ajno uti!e na njihov identitet i ponašanje. Pra-ve"i zato model svog istraživanja, morao sam uzeti u obzir dva parametra: na-!in i vreme migracije, s jedne strane, i mesto porekla i mesto doseljavanja, s druge strane. Zato se ispunjavanje mog istraživa!kog zadatka sastojalo iz pro-u!avanja slede"ih užih problema: prou!avanja identiteta crnogorskih doselje-nika u srpske gradove, i prou!avanja identiteta crnogorskih doseljenika u ru-ralne predele Srbije. Prvi segment sam morao da prou!avam putem sakuplja-nja i analize narativa, tek delimi!no proveravanim analizom društvene prakse, dok sam u drugom delu, u slu!aju ruralnih Crnogoraca u Srbiji, podjednaku pažnju mogao da posvetim i narativima i praksi. Osim toga, budu"i da postoje zna!ajne razlike u etni!kom ponašanju Crnogoraca u srpskim gradovima u od-nosu na Crnogorce u srpskim selima, u selima sam mogao da prou!avam i in-stitucionalni nivo identifikacije, koji je u srpskim gradovima, što se crnogor-ske zajednice ti!e, gotovo bespredmetan ili besmislen. Za teorijski okvir uzeo sam teorije o etnicitetu i teorije migracije i akulturacije.

Ispituju"i crnogorske doseljenike u srpskim gradovima dobio sam li!ne pri!e, li!na se"anja tek mestimi!no prožeta institucionalno ili nacionalno obojenim i/ili uslovljenim predstavama (vidi Nedeljkovi" 2008; tako#e Nedeljkovi" 2009/a; Nedeljkovi" 2009/b). Nacionalni simboli su u relativno malom obimu koriš"eni prilikom sistematizacije i semiološke obrade doga#aja u sopstvenom životu, jer crnogorski doseljenici u srpske gradove uglavnom nisu udruženi i povezani po nacionalnoj liniji, te stoga nemaju direktan i definisan institucionalni ili norma-tivni nivo identifikacije. Sasvim je druga!ija situacija u srpskim selima, kada su Crnogorci u pitanju. Tragaju"i za reprezentativnom sredinom u tom smislu nai-šao sam na selo Lov"enac u Ba!koj (vidi Nedeljkovi" 2010). To je jedino mesto u Srbiji gde Crnogorci !ine ve"inu, mesto u kome su osnovane i Crnogorska partija i kulturno udruženje "Krstaš". To je centar konstruisanja crnogorskog na-cionalnog identiteta u Srbiji. Tamo sam našao prili!an broj modela identifikaci-je, složenu situacijsku upotrebu identiteta, sukobljenost razli!itih nivoa identifi-kacije i sl. Ono što je za Lov"enac karakteristi!no jeste regionalno poreklo sta-novnika ("Stara Crna Gora"), što zna!ajno uti!e na vrstu i intenzitet njihovog nacionalnog identiteta. Iako sam sakupio zna!ajnu koli!inu gra#e, nisam pomo-"u nje do kraja mogao da razumem kako se svi ti procesi koji su zapaženi na in-

ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV$ENCA

!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

541

stitucionalnom ili grupnom nivou prelamaju kroz li!na iksustva, kako ih boje, u kojoj meri i na koji na!in dolazi do razrade i prerade utisaka koji pristižu s insti-tucionalnih ili viših konceptualnih nivoa. Nedostajala mi je, dakle, još jedna di-menzija istraživanja, koja se ti!e pronalaženja dubljih nivoa identifikacije, od-nosno njihovo posmatranje kroz duži vremenski rok. To je zna!ilo da treba da pokušam da istražujem i životne pri!e pripadnika prou!avane zajednice. Iako sam to !inio tokom svog istraživanja, nisam ih posmatrao odvojeno, ve" sam modele koje sam u njima nalazio sistematizovao i prezentovao u obliku kvanti-tativnih i kvalitativnih antropoloških izveštaja. Sada je trebalo da se vratim na te pri!e, na drugi na!in. Šta u tim pri!ama mogu da na#em što ve" nisam našao?

Parametri nacionalnog identiteta Crnogoraca baziraju se na nekoliko sin-droma ili kompleksa koji su danas opšteprihva"eni kao karakteristi!ni za Cr-nogorce, i !ine osnovu za stereotipe o njima. Ti parametri su donekle potvr#e-ni u mojim prethodnim istraživanjima. Kao prvo, identitet Crnogoraca je izu-zetno složen, odnosno sastavljen je od slojeva koji su gotovo podjednako va-žni za samorazumevanje i samoprezentaciju. Tu su rodovski, bratstveni!ki, plemenski i narodni/nacionalni identitet. Ti identiteti !esto me#usobno stoje u složenim, promenljivim i višedimenzionalnim odnosima, što omogu"ava veo-ma fleksibilnu situacijsku upotrebu identiteta Crnogoraca. Kao drugo, postoji viševekovno komuniciranje ili viševekovna identifikacija sa srpskim nacional-nim identitetom. Jedna od varijanti tog odnosa je izražena u uverenju da su Crnogorci etni!ki Srbi, koji su vrlo rano stekli sopstvenu državu i razvili pose-ban nacionalni identitet. Me#utim, tokom istorije ta komunikacija je razvijana u više pravaca, tako da je neizvesno kako "e se manifestovati u svakom poje-dina!nom slu!aju. Kao tre"e, crnogorski identitet povezuje se sa maskulinite-tom, i on se javlja u raznim varijantama, naj!eš"e povezan sa patrijarhalnim ure#enjem i predstavama o herojstvu. Herojska etika i vulgarna maskulinost !esto se javljaju u predstavama o Crnogorcima. Kao !etvrto, etni!ki identitet Crnogoraca povezan je ili uslovljen ili zasnovan na regionalnim ili lokalnim identitetima. Etni!ke granice su se poklapale u prošlosti sa granicama lokalnih ili regionalnih celina, tako da su u periodu nakon razbijanja te šeme nastali složeni identifikacijski procesi koji na nejasan na!in objašnjavaju šta ko jeste u Crnoj Gori. Podela na !etiri nahije, na Staru Crnu Goru i Brda, na zone Crne Gore (severna, središnja i južna), i tome sli!no, !ine dodatni parametar koji ni-je uvek lako razumeti i uklopiti u etni!ki model, ali sa njim korespondira. Kao peto, problem religije Crnogoraca predstavlja poseban izazov, te stoga privla!i i veliku pažnju. Osim što je tokom dobrog dela svoje istorije Crna Gora bila pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, u njoj se razvijao poseban oblik religioznosti koji je objedinjavao univerzalnu i etni!ku religiju, ali i ateizam. Danas, sa dve glavne crkvene institucije (SPC i CPC), i nasle#em komunisti!-kog ateizma, Crnogorci imaju velikih problema koje izazivaju time i istraživa-!e da se prema problemu ideje religije odrede i da se njihov religiozni identitet

SAŠA NEDELJKOVI$


542

definiše. Kao šesto, sa predstavama o Crnogorcima u Srbiji naro!ito je pove-zana ideja o kriminalu koja na izvestan na!in proizlazi iz kompleksa maskuli-niteta, ali i socijalnog banditizma koji je u prošlosti bio raširen u Crnoj Gori. Kao sedmo, tu je komunizam, kao jedan ideološki okvir u kome su Crnogorci najzad dospeli do emancipacije u SFRJ. Taj okvir objedinjuje ideju partizan-skog pokreta, raskida s velikosrpskom hegemonijom, raskida sa SPC, i omo-gu"avao je da Crnogorci, iako malobrojni, budu veoma uticajni u bivšoj SFRJ.

Sve gore pomenuto može da predstavlja polaznu osnovu za prou!avanje sva-kog konkretnog modela identiteta Crnogoraca. Neke od navedenih karakteristi-ka, ili možda stereotipa, nisu karakteristi!ne samo za Crnogorce, i nisu vezane za sve Crnogorce u istoj meri, ali ovakva kombinacija bi trebalo da više odgo-vara Crnogorcima nego nekom drugom bliskom narodu. U srpskim gradovima, prilikom prou!avanja biografija crnogorskih doseljenika, gotovo nigde nisam našao aktivnost i upotrebljivost svih pomenutih parametara koje sam ovde izlo-žio: negde nedostaje izgra#en odnos prema CPC, negde prema komunizmu, a negde prema nižim ili užim oblicima etni!kog identiteta (bratstvo, pleme). Raz-loge za to nalazim u dejstvu urbane sredine i !injenici da su ti ljudi došli indivi-dualnim migracijama, što je zna!ajno oslabilo dejstvo nekih od pomenutih uti-caja, te imalo efekta na izostanak formiranja kulturnog ili psihi!kog sindroma.

Ono što nisam mogao da utvrdim jeste u kakvim odnosima pomenuti mo-deli ili parametri mogu me#usobno da stoje, kako mogu da uti!u jedan na dru-gog tokom trajanja jednog života, unutar jedne psihi!ke strukture koja je to-kom godina izložena razli!itim iskušenjima. Zato je bilo potrebno da na#em sagovornika koji je u svom životu bio izložen svim pomenutim uticajima ili modelima, i u !ijem životu su oni imali odgovaraju"u dinamiku. Opravdanje za ovakav poduhvat našao sam u tre"oj i šesto ta!ki Langnesove i Frankove li-ste razloga za bavljenjem biografijama u antropologiji; jedna govori da su bio-grafije zna!ajne u svrhu prou!avanja kulturnih promena, a druga da biografije mogu mnogo toga da nam kažu o neobi!nim slu!ajevima ili primerima (vidi Crapanzano1984, 954). Primer koji sam tražio bio je istovremeno i neobi!an ili devijantan, ali i paradigmati!an, pa !ak i reprezentativan u nekim svojim aspektima. Želeo sam da prou!im jednu životnu pri!u kako bih utvrdio u kojoj meri je biografski metod validan za prou!avanje date zajednice u datom perio-du, odnosno da li može da bude za nju paradigmati!an.

Biografski metod kao antropološka dilema

Prou!avanje životnih pri!a pojedinaca predstavlja jednu od važnih tema an-tropoloških debata preko koje se, u velikoj meri, utvr#uju zna!aj i ciljevi antro-poloških istraživanja. Slušanje, beleženje i tuma!enje životnih pri!a, osim toga, kombinuje pristupe nekoliko nau!nih disciplina, odnosno to je metod kojim se


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

543

koristi više disciplina. Pre nego što neko posegne za ovim metodom, bitno je razmisliti o tome šta se postiže biografskim metodom, odnosno zašto se taj me-tod koristi, kao i kako taj metod treba primeniti; kako se taj metod koristi pri sa-kupljanju gra#e, i kako se ta gra#a može analizirati. Literatura je bogata prime-rima upotrebe ovog metoda, koji su u nejednakoj meri važni i korisni.

Nema sumnje da, uprkos problemima koji se javljaju prilikom njihovog sa-kupljanja i njihove obrade, životne pri!e predstavljaju veoma plodan izvor an-tropološke gra#e (vidi Crapazano 1984). Uz njihovu pomo" dobija se veoma vredna gra#a koja, uz posmatranje s u!estvovanjem, pruža najbolju osnovu za prou!avanje neke ljudske grupe ili zajednice, odnosno njene kulture. Zahtev-nost primene ovog metoda bazira se na !injenici da ona zavisi, možda u ve"oj meri nego primena bilo kog drugog metoda, od tipa i intenziteta odnosa izme-#u istraživa!a i ispitanika, a koji se javljaju kao bitne odrednice ovakvog istra-živanja. Naime, svaki razgovor ima svoju hemiju, predistoriju odnosno kon-tekst, i svaki je razgovor neponovljiv komunikacijski doga#aj koji donosi spe-cifi!an materijal, a deo tog materijala se ne"e nikada u tom obliku više javiti, bez obzira koliko puta ponavljali razgovor. Da bi neko ispri!ao životnu pri!u potrebno je da veruje sagovorniku i da ga uvažava. Vrsta i kvalitet gra#e zavi-se od pristupa istraživa!a ispitaniku, od njegovih konkretnih ciljeva, vremena koje ima, interesa ispitanika itd. Ne treba zaboraviti da su najbolje biografije one koje su rezultat procesa, odnosno rezultat ve"eg broja razgovora. Od po-sebne važnosti je, tako#e, i teorijski instrumentarijum ili diskurs uz pomo" ko-ga pokušavamo da tuma!imo dobijenu gra#u, da joj damo smisao i/ili zna!e-nje. Kvalitet biografije nije apsolutan; on može da se pokaže kao visok samo u okviru jednog diskursa, i zato treba pravilno odabrati ispitanika, i tragati u njegovoj životnoj pri!i samo za odre#enim motivima.

Pisanje biografija se naro!ito pokazuje kao problemati!an metod ukoliko se od njega o!ekuje da donese reprezentativnu gra#u, ukoliko se od jedne ži-votne pri!e o!ekuje da donese znanja koja su bitna za razumevanje cele zajed-nice. S druge strane, životna pri!a pripadnika jedne zajednice može biti jako dobra ilustracija procesa koji su ve" prou!eni na nivou zajednice, a radi prove-re odre#enih aspekata ili problema. Biografski metod može da se zasniva na dva razli!ita epistemološka pristupa. Prvo, upotreba biografskog metoda može biti utemeljena na želji da se prou!i jedna zajednica; životna pri!a jednog pri-padnika te zajednice treba da bude osnov za prou!avanje stilova života i vred-nosti koji postoje u toj zajednici. Pojedinac koji se u tom slu!aju intervjuiše nije bitan, osim kao deo zajednice koja se prou!ava; on treba da bude repre-zentativan ili paradigmati!an primer života ljudi u datoj zajednici. Drugo, bio-grafski metod može da bude rezultat želje da se prikaže kako se pojedinac ne može svesti samo na skup grupnih identiteta. Njegovo pripadanje ve"em broju zajednica ili organizacija ne može do kraja da objasni ko on jeste, i šta !ovek kao takav jeste. Životna pri!a treba da nam pokaže šta je to posebno u slu!aju

SAŠA NEDELJKOVI$


544

tog !oveka, šta je to što njega !ini li!noš"u sa specifi!nom sudbinom, uprkos tome što mnoge od svojih identiteta deli sa drugim, potpuno druga!ijim li!no-stima. Bitna razlika izme#u ova dva pristupa je u tome što je jedan, uslovno re!eno, grupo-centri!an, a drugi ego-centri!an. Svaka biografija se u praksi pokazuje kao manje ili više sre"an spoj ova dva pristupa.

Mene je u ovom posezanju za biografskim metodom naro!ito zanimalo da otkrijem i pokažem poziciju istraživa!a u procesu prou!avanja li!nih pri!a, i da prikažem i analiziram njegov uticaj na tok razgovora i kvalitet dobijene gra#e. Moja pozicija prilikom ovog istraživanja bila je specifi!na. Rukovodio sam timom za istraživanje identiteta Crnogoraca, a samo ja u tom procesu ni-sam bio Crnogorac: ispitanici su bili Crnogorci, i moji saradnici su to bili, kao i dobar deo primarnih konzumenata studija koje su pisane na osnovu istraživa-nja. Imao sam mnogo prijatelja Crnogoraca koji su me ve" kritikovali zbog to-ga što prou!avam Crnogorce, i što na taj na!in prikazujem sve njihove mane. Osim toga, ja sam bio gost zajednice !ijeg sam !lana želeo da intervjuišem, što zna!i da sam imao odre#ene moralne dileme. Ja sam imao poziciju onoga što se u klasifikaciji prou!avanja biografija naziva kulturnim biografom; mene jeste zanimala konkretna osoba, ali mi je bila bitna i paradigmati!nost njene biografije za prou!avanje kulture i identiteta zajednice kojoj ona pripada.

Zanimalo me je da proverim da li jedna, na specifi!an na!in odabrana, ži-votna pri!a može da pokaže i objasni iste ili sli!ne motive, teme i faktore, koje nalazimo i na grupnom nivou identifikacije. Drugim re!ima, želeo sam da ot-krijem da li, u kojoj meri i na koji na!in korespondiraju institucionalni i indi-vidualni nivo identifikacije, i da li je prou!avanje životnih pri!a pravi okvir za otkrivanje i razumevanje tog problema. Na taj na!in želeo sam da do#em do odre#enih saznanja o povezanosti opštih društvenih procesa s intimnim, li!-nim iskustvima. Osim toga, posle upore#ivanja opštih utisaka o zajednici Cr-nogoraca u srpskim gradovima sa crnogorskom zajednicom u jednom srpskom selu, ovaj rad "e poslužiti kao jedan od pokušaja da se isto to uradi i na indivi-dualnom planu: da opiše i analizira vrstu i stepen razlika izme#u biografskih pri!a Crnogoraca u srpskim gradovima i Crnogoraca u srpskim selima.

Kod prou!avanja biografija, osim na formalne aspekte (na!in pri!anja, struktura pri!e, mesto, vreme), pažnja se mora posvetiti i suštinskim aspekti-ma (motivi, ideje, vrednosti). Svoju analizu biografije uradi"u u skladu sa mo-delom koji je ponudio Mendelbaum (vidi Mandelbaum 1973; tako#e Zeitlyn 2008). Posmatra"u dimenzije životne pri!e mog ispitanika (biološku, kulturnu i psiho-socijalnu), zatim njene obrte ili prekretnice, odnosno ta!ke tranzicije ili izbora, i na kraju njene adaptacije, koje se ti!u uskla#ivanja ograni!enosti socijalne pozicije i njenih dimenzija s doga#ajima koji se manifestuju u pre-kretnicama koje su preduzete.

Zbog ograni!enosti prostora, u ovom tekstu "u dati samo ve" prera#enu i interpretiranu životnu pri!u mog ispitanika, kombinovanu s analiti!kim ko-


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

545

mentarima. To nije dobar na!in da se predstavi celokupno bogatstvo koje bio-grafija sa sobom nosi, ali se ne mora nužno odraziti na kvalitet rezultata i na ostvarenost ciljeva ovog ogleda.

Kontekst

Crnogorci naseljavaju mnoge ruralne oblasti Srbije, ali su meni, u identifi-kacijskom smislu, najzanimljviji u dve sredine: u Vojvodini, i to posebno u Ba!koj, i u Petrovom selu u isto!noj Srbiji. Crnogorci u ove dve sredine veo-ma su odani matici, odnosno pokazuju relativno !vrstu rešenost da zadrže od-re#enu distancu prema ve"inskom narodu u Srbiji. Me#utim, ovi potonji su potomci Crnogoraca koji su doseljeni u pretprošlom veku, i njihove etni!ke osobine su, kako su mi rekli, znatno ble#e od Crnogoraca u Lov"encu.1 Pod-ru!je Vojvodine je stoga jedinstveno po mogu"nosti prou!avanja identiteta posleratnih crnogorskih imigranata. U mnogim mestima Vojvodine nakon II svetskog rata došlo je do egzodusa Nemaca, koji su tu vekovima živeli, i koji su prakti!no u velikoj meri kreirali vojvo#ansku kulturu. Na njihovo mesto došli su kolonisti, uglavnom srpske i crnogorske nacionalnosti, iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih pasivnih krajeva bivše SFRJ. Kriterijumi na osnovu kojih su ti doseljenici sticali pravo da se dosele ticao se tako regional-nog porekla, etni!ke pripadnosti, vrste i stepena u!eš"a u partizanskom pokre-tu, odnosno u rezultatima koji su u okviru tog pokreta postignuti. Doseljenici su u novoj sredini zatekli malobrojne pripadnike nema!kih "starosedelaca", kao i izvestan broj Ma#ara, Slovaka, Ukrajinaca i Rusina koji su živeli u okru-ženju. Ta !injenica u velikoj je meri odredila na!in života doseljenika, dobija-ju"i danas novu dimenziju. Kolektivno pam"enje kolonista, s jedne strane, i nema!kih "emigranata", s druge strane, u nekim se stvarima podudaraju, ali se u mnogim stvarima pokazuju kao potpuno razli!iti. Ta razli!ita vi#enja pro-šlosti proizlaze iz razli!itih trenutnih interesa. Pam"enje se unutar svake od tih zajednica grana u nekoliko razli!itih smerova, i pruža pregršt elemenata za razne vidove konstruisanja prošlosti (vidi Kosti" 1963).

Biraju"i lokaciju za istraživanje koja bi omogu"ila sagledavanje problema ruralnih Crnogoraca u Srbiji, zaklju!io sam da je selo Lov"enac u Ba!koj ideal-no. Potvrdu o tome da su Crnogorci u vojvo#anskom selu Lov"enac jedna od krajnosti u pogledu modelovanja crnogorskog identiteta u Srbiji, našao sam na dve razli!ite strane, u dve razli!ite vrste izvora: jedan je bio u medijima, a drugi u retkim nau!nim raspravama o ovoj temi (vidi Vasovi" 1959; tako#e Petrovi"

1 Da su ove dve grupe Crnogoraca sli!ne, ili da imaju istu ili sli!nu orijentaciju,

dokaz je !injenica da tesno sara#uju na kulturnom planu. Predstavnici ove dve grupe se me#usobno pose"uju i pomažu.

SAŠA NEDELJKOVI$


546

1990). Znao sam da je ve"ina stanovnika Lov"enca naseljena nakon II svetskog rata, da je poreklom iz okoline planine Lov"en (odnosno da je simboli!ki veza-na za nju), da su ti ljudi uspeli da sa!uvaju mnogo od elemenata "tradicional-nog" identiteta, da su uvu!eni u politi!ku igru izme#u Crne Gore i Srbije, i da su iz Lov"enca prilikom doseljavanja kolonista proterani svi pripadnici nema!ke manjine. Tako#e sam znao da svojim aktivnostima predstavnici crnogorskih or-ganizacija iz Lov"enca deluju na tri plana: oni pokušavaju da na#u svoje mesto kako na politi!koj i kulturnoj sceni Srbije, tako i na politi!koj i kulturnoj sceni Vojvodine, ali i na sceni Crne Gore. Ono što nisam znao jeste da je Lov"enac jedino mesto u Srbiji u kojem su Crnogorci ve"ina, i da je to jedno od najnera-zvijenijih mesta u Vojvodini (vidi Etni!ki mozaik Srbije 2004). Ove dve posled-nje !injenice su se pokazale kao veoma bitne.

Poslednja, i jedina sistematska antropološka istraživanja identiteta stanov-nika Lov"enca obavljena su pre više od dvadeset godina, znatno pre zahukta-vanja procesa tranzicije i globalizacije, znatno pre ratova na teritoriji SFRJ, i znatno pre odvajanja Crne Gore od Srbije. Rezultati pomenutih istraživanja ti-cali su se, prakti!no, jednog druga!ijeg doba i jedne druga!ije zajednice. Istra-živanja u Lov"encu obavljena su tom prilikom u sklopu širih istraživanja cr-nogorskih kolonista u Ba!koj, tako da je samom Lov"encu poklonjena velika, ali nedovoljna pažnja. Uz sve to, istraživanja koja su obavljena ve" su na izve-stan na!in teorijski i metodološki zastarela. Pa ipak, ona predstavljaju solidnu polaznu osnovu.

Li!na istorija istraživanja

Sa Lov"encem sam se prvi put susreo 1993. godine kada sam radio na jed-nom projektu za Jevrejsku opštinu u Beogradu. Cilj tog projekta bio je da se prona#u i popišu sva zaboravljena i zapuštena jevrejska groblja na teritoriji Voj-vodine, kojih je bilo preko sedamdeset. Ispunjavaju"i taj zadatak dospeli smo i u Lov"enac. Iz tog perioda ostala mi je u svesti urezana jedna slika koja, iako mi se u po!etku !inila potpuno neupotrebljivom, ipak nosi prili!no složen i koristan etnografski materijal. Predsednik mesne zajednice u Lov"encu želeo je da na-šem timu predstavi svoje selo u što boljem svetlu, pa je stalno insistirao na tome da su Crnogorci u Lov"encu tolerantni. Ipak, tokom razgovora izleteo mu je po-datak da su Crnogorci nakon doseljavanja odmah porušili dve reformisti!ke cr-kve koje su izgradili Nemci pre dolaska kolonista. Tako je naš doma"in dezavu-isao sam sebe, rekavši ipak dosta toga o sistemu vrednosti same zajednice, kao i o granicama i ideološkim uslovljenostima njene percepcije: rušenje crkvi u vre-me bez vere nije bilo ništa strašno, tim pre što se radilo o crkvama "unutrašnjeg neprijatelja". Osim ove konstatacije, njemu nije promakla ni lepota jedne od !la-nica našeg tima; odmah je pokušao da je nagovori da se upozna sa njegovim si-


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

547

nom, otvoreno izražavaju"i želju da mu ona postane snaja. Osim predsednika opštine u kancelariji je bio i jedan stari Crnogorac koji je, videvši u nama novu i dugo o!ekivanu publiku, za kratko vreme ispri!ao pregršt pri!a o podvizima Kenja Stankovi"a, crnogorskog junaka iz 19. veka; predsednik je na kraju mo-rao da ga u"utka. Ova slika podržava sve stereotipne predstave o Crnogorcima i nosi obilje informacija o sistemu vrednosti zajednice; patrijarhalno ure#enje (sa izraženom maskulinom orijentacijom i seksizmom), komunisti!ka ideologija uz naglašen ateizam, okrenutost podvizima u prošlosti sa velikom dozom ponosa i lokalnosti, itd. Nisam tada !uo bilo šta što je moglo da nagovesti postojanje po-trebe za kulturnom i politi!kom emancipacijom Crnogoraca, a nije bilo re!i ni o ugroženosti crnogorske zajednice od strane Srba ili Ma#ara. To, me#utim, ne zna!i da takva potreba tada nije postojala.

Sa ljudima iz Lov"enca ovog puta, šesnaest godina kasnije, stupio sam u kontakt na zaobilazan na!in. Jedna devojka iz Vrbasa završila je studije etno-logije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kome radim. Znaju"i da je poreklom Crnogorka, pitao sam je da li poznaje nekoga iz Lov-"enca sa kim bih mogao da stupim u kontakt. Nije znala nikoga, ali je njen brat imao druga iz tog sela. Stupio sam sa drugom njenog brata u kontakt, ali je on smatrao da nije najpogodniji za temu kojom sam se bavio; on spada u grupu nacionalno nezainteresovanih, ili bar nacionalno skepti!nih, pa me je uputio na nekoga ko je aktivno uklju!en u rešavanje tog problema. Osoba na koju me je uputio bio je 33-godišnji Crnogorac, honorarno zaposlen u držav-noj firmi, koji se iz hobija bavi snimanjem reportaža o predelima Crne Gore.2 Iako je u po!etku, zbog složene politi!ke situacije u odnosima izme#u Srbije i Crne Gore i mogu"e zloupotrebe i manipulacije, bio uzdržan, izuzetno se zain-teresovao za saradnju, smatraju"i da bi to mogla biti prilika za popravljanje imidža svoje zajednice: želeo je da pokaže da Crnogorci nisu takvi kakvim se prikazuju u medijima. Naime, u medijima, smatra on, uglavnom prikazuju ekstreme, dok je najve"i broj Crnogoraca u Lov"encu umeren. Dok sam ja u njemu video sredstvo za ostvarenje svojih istraživa!kih ciljeva, on je u meni video sredstvo za borbu za interese svoje zajednice. U po!etku je razmišljao na na!in koji je uobi!ajen za ljude koji žele da u što boljem svetlu predstave svoju zajednicu, odnosno, u skladu sa predstavama koje obi!ni ljudi imaju o istraživa!ima. Smatrao je da treba da me odvede do ljudi koji najviše poznaju istoriju njihove zajednice, koji bi mogli da mi ispri!aju kako je "zaista nekada bilo". Ja sam se ipak odlu!io da od njega tražim da me upozna sa razli!itim ljudima od kojih bi posredno mogao da saznam koje su uspomene danas do-

2 Odmah sam naišao na potvrde nekih stereotipa o Crnogorcima: nijedan od mojih

sagovornika mi u prvom kontaktu nije ukazao nikakvo formalno poštovanje. Gotovo svi su odmah po!eli da mi se obra"aju sa "ti", iako sam bio stariji od mnogih i dolazio sa jedne visokoškolske ustanove.

SAŠA NEDELJKOVI$


548

minantne u Lov"encu, kakvu one ulogu imaju u procesu identifikacije zajedni-ce, i na koji na!in i u kojim prilikama se one manifestuju. Kada je to shvatio promenio je prvobitni plan i raspored ispitanika kod kojih "e me voditi.

Životna pri!a mog prvog ispitanika i, prakti!no, mog doma"ina, gotovo da je tipi!na za nacionalno osveš"enog Crnogorca u Lov"encu. Moj doma"in je kra-jem devedesetih godina, kada je izbio sukob izme#u srpske i crnogorske politi!-ke elite, i kada je postalo izvesno da se Crna Gora nalazi na putu emancipacije, bio u!lanjen u Liberalni savez Crne Gore Slavka Perovi"a; Perovi" je predstav-nik nacionalisti!ke struje koja se zalagala za nezavisnu i proevropsku Crnu Go-ru, mnogo pre nego što su takav kurs zauzeli i oni koji danas vode Crnu Goru. Moj ispitanik mi je sa ponosom pokazao !lansku kartu stranke iz devedesetih godina. Nakon toga se moj doma"in uklju!io u osnivanje i rad društva "Krstaš", koje neguje crnogorsku kulturu i identitet i bori se za interese Crnogoraca u Sr-biji. Nakon izvesnog vremena uvideo je da je taj pokret krenuo u za njega neže-ljenom smeru, kao i da pojedinci to udruženje koriste za li!no boga"enje i pro-mociju, pa je istupio iz udruženja i odlu!io se da samostalno deluje, odnosno, da se malo odvoji od politi!kog delovanja, nastavljaju"i da radi na promociji svoje zajednice. On je smatrao da je njegova dužnost da mi pomogne prilikom istraži-vanja, i trudio se da prikaže sve politi!ke i kulturološke modele u svom selu, ali da posebno istakne postojanje umerene i realne struje koja nije politizovana. Ta-ko#e je smatrao da je neprihvatljivo da mi bilo šta naplati dok sam boravio u Lov"encu, kao i da je, u skladu sa crnogorskim gostoprimstvom, normalno da mi ponudi smeštaj u svom domu. Ja sam to rado prihvatio. Tokom mog boravka proveo me je kroz sva znamenita mesta svog sela i upoznao sa ve"inom važnih ljudi u selu koji imaju šta da kažu o problemu koji me je interesovao. Posebno mi je bio interesantan jedan detalj, a koji se odnosi na percepciju i evaluaciju prostora, odnosno, na simboli!ku geografiju i antropologiju pejsaža. Naime, moj doma"in mi je ukazao na !injenicu da od Beograda do Lov"enca prakti!no ne postoji nijedno prirodno uzvišenje (planina ili brdo); u Lov"encu postoji više brežuljaka koji i stanovnicima i posetiocima pružaju utisak da tu žive gorštaci. Taj podatak važan je kao stalno podse"anje na stari kraj koji je prepun planina. Ova !injenica sigurno je, bar donekle, olakšavala aklimatizaciju i prilago#ava-nje prvih doseljenika.3

3 Zanimljive su bile situacije u kojima se odlu!ivalo kako da moji doma"ini izaberu

prave ispitanike za mene. Pokazivali su mi razli!ite osobe i birali one najupe!atljivije, od kojih bi mogao da dobijem najviše materijala za analizu. Prilikom odlu!ivanja kojeg ispitanika da mi preporu!i, moj glavni doma"in konsultovao se sa svojim prijateljem. Predložio je jednog vlasnika ugostiteljskog objekta i jednog !oveka bez posla; obojicu je poznavao i mislio je da "e njih dvojica zajedno !initi zanimljiv tandem. Rekao je: "Vo-dim ga kod X! On nije ekstrem, s njim može da se razgovara." Ali, njegov prijatelj nije smatrao tako: "X nije ekstrem?! Šta je tebi?! Ti bi da spojiš njih dvojicu, X i Y? To ne"e


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

549

Traganje za paradigmati!nim ili reprezentativnim primerom životne pri!e

Životna pri!a mog doma"ina, me#utim, ne pokazuje svu složenost procesa

identifikacije Crnogoraca u Srbiji. Zato sam se usmerio na traženje neke osobe !ija bi životna pri!a mogla biti pogodan primer za moje namere. Trebalo je na"i osobu u !ijoj se životnoj pri!i ose"aju moralne dileme, identitetske krize, kultu-rološke nedoumice, unutrašnji sukobi itd. Bio mi je potreban primer pojedinca koji sadrži sve, ili bar ve"inu, modela ponašanja koje nalazim i na nivou grupe.

Jedan od logi!nih izbora bio je prvi !ovek u selu. Predsednik Crnogorske partije i udruženja "Krstaš" je ista osoba, i Lov"en!anin je. U ovom radu koristi-"u samo njegove inicijale: N.S.4 Ta !injenica od Lov"enca !ini epicentar crno-gorskog nacionalizma u Srbiji. N.S. se, navodno, ranije bavio sumnjivim poslo-vima po Rumuniji: bio je, kažu, vlasnik nekih kockarnica. Njegovi seljani ga opisuju kao izrazitog individualca koji je uspeo da se distancira od svih pamet-nih ljudi iz Lov"enca, i za sebe je prigrabio svu vlast. Danas, iako daje intervjue za medije, i ima podršku crnogorske države, u svom selu predstavlja manjinu i ima malu podršku. On se nalazi u nezavidnoj poziciji koja mu onemogu"ava da postane lider svih Crnogoraca u Srbiji, odnosno, da bude njihov predstavnik. Kao prvo, Crnogorci u Srbiji su brojna i heterogena skupina koja sledi razli!ite kulturne i politi!ke programe. Kao drugo, N.S. poti!e iz jedne male sredine, i iza sebe nema uspešnu i dugu karijeru, nije poznat širem krugu ljudi, pa samim tim nema neophodan autoritet i kredibilitet. Teško je poverovati da "e Crnogor-ci iz srpskih gradova, me#u kojima ima i !lanova Srpske akademije nauka, ika-da prihvatiti da ih vodi malo poznati !ovek iz male sredine. Neki meštani ga kri-tikuju zbog toga što ideju i instituciju Crnogorske pravoslavne crkve koristi is-klju!ivo u politi!ke svrhe5, drugi mu zameraju što je, navodno, proneverio mno-go državnih para, tre"i što je težak za saradnju. U izjavama za novine on isti!e da se kasni s organizovanjem Crnogoraca u Srbiji, zalaže se za uvo#enje crno-gorskog jezika u škole i u institucije u mestima u kojima Crnogorci !ine ve"inu, bori se za stvaranje nacionalnog saveta Crnogoraca u Srbiji, kao i za nezavisnu televiziju crnogorske manjine. Mišljenja je da Crnogorcima preti da u Srbiji po-stanu gra#ani drugog reda, i da je za to kriva kako država Srbija, tako i sama cr-

biti dobro. Y "e po!eti da provocira X-a, X "e da poludi, i svašta "e da ispadne! Bolje da ih ne spajaš." Moj doma"in se na kraju složio sa drugom, i mi smo tom prilikom razgo-varali samo sa X-om.

4 Godine 2008. osnovana je Crnogorska partija u Srbiji, a nešto pre toga i Udruže-nje Crnogoraca u Srbiji "Krstaš": partija se bori za politi!ka prava, a "Krstaš" za o!u-vanje kulture i tradicije Crnogoraca u Srbiji.

5 Nepriznata crkva koju, osim bugarske i italijanske pravoslavne crkve, ne priznaje nijedna druga pravoslavna crkva.

SAŠA NEDELJKOVI$


550

nogorska zajednica koja je inertna. Njegova ku"a je jedna od novijih i lepših u Lov"encu, a vozi i luksuzan džip. Zaposlen je u opštini Mali I#oš, kao potpred-sednik opštine. Iako sam pokušao da ga na#em i obavim intervju s njim, nisam uspeo. Moj doma"in je mišljenja da je N.S. namerno izbegao sastanak, plaše"i se provokacije. Iz medija sam saznao da je imao više sastanaka sa raznim poli-ti!kim li!nostima (s ambasadorkom Belgije i s predsednikom skupštine Vojvo-dine, na primer), kao i da je više puta putovao u inostranstvo kako bi od raznih institucija pribavio podršku za svoj rad.

Ne uspevši da dobijem životnu pri!u prvog !oveka u selu, pokušao sam da prou!im životnu pri!u S.P., mladog Crnogorca iz Lov"enca koji je u jednom pe-riodu svog života odlu!io da se preseli u Crnu Goru, da se "vrati korijenima". U Vojvodini je završio osnovnu i srednju školu, kao i fakultet. Njegovu pri!u ni-sam !uo direktno, nego sam je preuzeo s interneta. On se ponosi time što je Cr-nogorac i budu"i da !esto nastupa na televiziji, to stalno isti!e. On je zahvalan svome ocu što ga je stalno ispravljao kada pogreši prilikom govora, u!e"i ga iz-vornom crnogorskom nare!ju i akcentu. Rado se se"a da su mu deda i baba pri-!ali kako je Crna Gora, i njihovo konkretno mesto porekla, jedno jako lepo me-sto koje treba posetiti. U se"anju mu je ostalo i to da su u Crnoj Gori uvek bili lepo do!ekani kada bi otišli u posetu ili na odmor. Vojvodinu doživljava kao svoj zavi!aj, pa ga uvek spopadne jeza kada do#e u posetu iz Crne Gore. U nje-govoj pri!i uo!ava se nekoliko motiva. Prvi se odnosi na to kako je i u kojoj meri Vojvodina, kao kulturološki i prirodno potpuno druga!ija sredina od crno-gorske, uticala na mentalitet i kulturu Crnogoraca. On smatra da je Vojvodina znatno umekšala jak crnogorski temperament i karakter, daju"i mu jedan novi kvalitet. Zbog toga on danas pokušava da u Crnoj Gori iskoristi te svoje predno-sti, odnosno, da u Crnu Goru prenese neke kulturne vrednosti iz Vojvodine. Te vrednosti najpre se ogledaju u razvijanju multikulturalnosti. Drugi motiv odnosi se na napore Crnogoraca da u srcu Vojvodine sa!uvaju "tradiciju i kulturu svo-jih korijena". Ponosan je i sre"an zbog !injenice da je imao priliku da odrasta u jednoj autenti!noj crnogorskoj sredini gde je prakti!no, zajedno s ostalim sta-novnicima sela Lov"enac, bio u obavezi da sa!uva crnogorsku kulturu. On sma-tra da Crnogorci treba da budu ponosni zbog svoje slobodarske tradicije, kao i zbog svojih fizi!kih karakteristika (visine). Prilikom upore#ivanja žena u Crnoj Gori i žena u Vojvodini, smatra da brdoviti predeli Crne Gore uti!u na stvaranje uzvišene ženske lepote, ali da Vojvo#anke imaju nekakav poseban šarm, da su ženstvenije, te im na neki na!in daje prednost.

Nisam imao dovoljno materijala za analizu ni u ovom slu!aju. Osim siroma-šne gra#e koja nije dovoljna za celovitu životnu pri!u, prethodne pri!e bile su, na osnovu informacija koje sam imao, previše identitetski jednostavne, jednoli-nijske. One nisu pokazivale svu složenost identifikacijskih procesa Crnogoraca u Vojvodini, nisu pokazivale dramatiku i dinamiku. Osim toga, svi pomenuti potencijalni ispitanici bili su na neki na!in politi!ki aktivni, pa sam pretpostavio


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

551

da bi njihova biografija bila previše uskla#ena s njihovim interesima. Neupotre-bljivost njihovih životnih pri!a bila je tako posledica njihove pozicije u prou!a-vanoj zajednici, iz koje je proisticala nedovoljna otvorenost i iskrenost.

Na kraju su me uputili na !oveka oko koga su se mnogi složili da bi mogao biti zanimljiv sagovornik. On je tokom života išao iz krajnosti u krajnost, traga-ju"i za identitetom koji odgovara i njegovoj li!noj savesti, i interesima njegove zajednice. Njegova životna pri!a se pokazala kao veoma pogodna za analizu i kontekstualizaciju. Taj !ovek je, iako kao mlad talentovan fudbaler i potencijal-ni student likovne akademije, po!eo vrlo rano da radi u o!evom kafi"u i ostao u Lov"encu; tragaju"i za identitetom prešao je put od srpskog nacionaliste, preko zagovornika gra#anske opcije, zatim preko crnogorskog nacionaliste, pa do reli-gijskog fundamentaliste. Nekoliko razgovora koje smo vodili obavili smo u nje-govom kafi"u, odnosno u njegovoj kancelariji. Razgovor je tekao glatko. Njemu sam prepustio da sam bira smer u kome "e i"i, tek povremeno ga vra"aju"i na odre#ene teme. Odmah mi je stavio do znanja da ne"e da razgovara ukoliko sam novinar; imao je negativna iskustva s novinarima. Istakao je da kod njega u ka-fi"u nije mogu"e dobijati pi"e na veresiju. Da bi se poslovalo sa Crnogorcima, rekao mi je, potrebno je dobro poznavati psihologiju tog naroda. One malobroj-ne goste kojima dopušta da pla"aju na odloženo nikada ne podse"a na !injenicu da mu duguju, nego pušta da ih njihov ose"aj !asti izjeda i natera da plate. Po-nosi se !injenicom da su Lov"en!ani najja!i ljudi u regionu, i da niko iz drugih sela ne sme da do#e u njihovo selo i pravi probleme. Kako mi je rekao, Lov"e-nac je uvek bio pošte#en reketiranja, zato što niko nije bio siguran da li iza sve-ga stoji crnogorska mafija. Naglasio mi je da niko ne sme da gleda tu#u devojku ili ženu, i indirektno i suptilno napomenuo da bih mogao imati probleme ukoli-ko budem poželeo da intervjuišem žene. Nije želeo da se identifikuje sa svim pripadnicima crnogorske zajednice u istoj meri, budu"i da, po njemu, pripadnici pojedinih plemena ili bratstava stoje u hijerarhijskom odnosu jedni prema drugi-ma. Ose"ao je za potrebno da mi objasni kako on i predsednik crnogorske parti-je nisu iz istog plemena, kako to neki vole da kažu. Predsednik partije je iz Ma-lih Cuca, koji su, po mom ispitaniku, sumnjivog (vlaškog ili romskog) porekla, dok je on iz Veljih Cuca, koji su pravi Crnogorci. Odmah je pokušao da mi ob-jasni lokalne odnose i kontekste. Objasnio mi je da su Lov"en!ani iz Stare Crne Gore (okolina Cetinja), i da su druga!iji (po njemu bolji) od Feketi"ana, koji su iz primorskih delova Crne Gore; on ih pežorativno naziva Lacmanima (Latini-ma) i, u skladu sa herojskom etikom, nema naro!ito visoko mišljenje o njima. Za razliku od drugih Crnogoraca iz okoline, jako zazire od Ma#ara, za koje smatra da su dobro organizovani, lukavi, i da neprekidno rade na politi!kom, ekonomskom i kulturnom unaza#ivanju i istrebljivanju Crnogoraca, kojih je znatno manje u regionu.

Svoj put traganja za sopstvenom identitetskom formulom zapo!eo je kao srpski dobrovoljac u paravojsci Vuka Draškovi"a tokom ratova devedesetih go-

SAŠA NEDELJKOVI$


552

dina XX veka, odnosno, kao pristalica radikalnije varijante koja se borila protiv komunizma, a za srpski nacionalizam. Smatrao je to tada okvirom koji može da mu osigura pravilnu orijentaciju, i !vrsto i ispravno identitetsko i politi!ko upo-rište. Zatim je uvideo da nacionalizam, pogotovo srpski, nije ideološki okvir ko-ji može jednom Crnogorcu da omogu"i pravilno razumevanje sebe i svoje za-jednice, kao i da ne omogu"ava li!ni prosperitet i politi!ku karijeru. Okrenuo se u tom periodu gra#anskoj opciji, i to struji koja jako naginje vojvo#anskom autonomaštvu: postao je !lan Lige socijal-demokrata Vojvodine, na !ijem je !e-lu bio Nenad anak. Koriste"i !injenicu da je iz mešovitog braka (otac Crnogo-rac a majka Ma#arica), pokušao je da prona#e mesto u društvu za sebe i svoju manjinsku zajednicu kroz demokratsku i gra#ansku inicijativu. Razo!aravši se u ljude koji naginju toj opciji, i uvidevši da se za crnogorske interese ne"e mo"i izboriti ni u takvom okruženju, iako je mogao ste"i neke beneficije za sebe li!-no, opredelio se za sve ja!i i glasniji pokret Crnogoraca u Srbiji. Taj pokret je isticao nezavisnost i politi!ki integritet Crnogoraca, i radio na nacionalnoj emancipaciji. Taj pokret, me#utim, nije imao širu podršku Crnogoraca iz srp-skih gradova, i ostao je lokalnog zna!aja. Istovremeno je moj ispitanik izgubio poverenje u rukovodioce tog pokreta, i ponovo ostao na identitetskoj vetrometi-ni. Jedinu jaku uporišnu ta!ku pronašao je u pravoslavlju, i to onom koji zago-vara Srpska pravoslavna crkva. Ne mogavši da u etni!kom smislu prona#e bilo šta izvesno u crnogorskoj istoriji, on se okrenuo izvesnijim slojevima religij-skog aspekta crnogorskog identiteta. Postao je vatren zagovornik isto!ne verzije hriš"anstva, pokušavaju"i mladima iz sela da usadi ljubav prema ovoj, po nje-mu, izvornoj i najispravnijoj hriš"anskoj crkvi.6 CPC smatra politi!kom tvorevi-nom koja u sebi nema nikakve duhovnosti. Zato, budu"i da slika ikone, svoje radove ne"e da proda predstavnicima ili !lanovima CPC; smatra da oni toga ni-su dostojni. Boli ga to što, osim za velike verske praznike, Crnogorci iz Lov"en-ca gotovo i da ne idu u crkvu; malobrojni bosanski doseljenici su mnogo redov-niji u crkvi nego Crnogorci. Latinske slojeve crnogorske kulture, koje on uo!a-va, pokušava da potisne, smatraju"i to ne!im negativnim, odnosno, latinska kul-

6 I ja sam, kao i mnogi drugi, došao u sukob sa njim zbog njegovog isklju!ivog re-

ligioznog stava. Nakon njegovog upornog i agresivnog pokušaja da me ubedi kako je hriš"anstvo jedina ispravna religija, ja sam pokušao da mu ukažem na izvesne kultur-ne aspekte religioznosti, odnosno da branim stav da je budizam primeren isto!njacima 4. veka pre nove ere, i da je to za njih jednako efikasan put ka Bogu, kao i hriš"anstvo za nas danas. On je meni pokušao da objasni da budizam nema razvijenu teologiju kao hriš"anstvo, i da stoga nema osloboditeljski karakter. Atmosfera je postala napeta, i mi smo prekinuli razgovor. Pre razgovora sa njim upozoravali su me da je pola sata razgovora sa njim sasvim dovoljno, i da je sve preko toga "na vlastitu odgovornost". U selu mnogi smatraju da je zastranio. Naro!ito je negativan prema katoli!anstvu, iako mu je majka Ma#arica katoli!ke veroispovesti. Tako#e, vrlo je kriti!an prema konceptu ekumenizma iza koga, po njemu, stoji me#unarodna zavera.


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

553

tura po njemu nije prihvatljiv kulturni model za pravoslavce.7 Njegov kafi" predstavlja danas jedno od kulturno-zabavnih centara sela, kao i jedno od žarišta kulturnog osveš"ivanja i identifikacijskog modelovanja Crnogoraca u Lov"en-cu, u kome se uglavnom okupljaju mladi; u njemu nema crnogorskih simbola, i u njemu se povremeno okupljaju i predstavnici ostalih politi!kih opcija. Vlasnik je posebno ponosan na to što u njegovom kafi"u nema incidenata. Drugo žarište !ini kafana "Cetinje", koja se nalazi u centru sela, u kojoj se okupljaju stari Lov-"en!ani piju"i kafu dok ih sa zidova gledaju istorijske li!nosti Crne Gore. Ovde prakti!no nema nekog naro!ito artikulisanog programa ili cilja; re! je o mestu okupljanja na kome se na razne na!ine neguje se"anje na zavi!aj i period dose-ljavanja, i u kome se bez prevelikog žara razgovara o aktuelnim temama i pro-blemima. Tre"e žarište predstavlja klub "Krstaš" koji se nalazi prekoputa kafane "Cetinje"; to je istovremeno i sedište nacionalnog udruženja s istim nazivom, koje je prepuno nacionalnih simbola (zastave, portreti). Ovo žarište, po re!ima mojih doma"ina, ima najmanje pristalica i najslabije je pose"eno, iako je politi!-ki najartikulisanije. Tokom mog boravka u selu klub je bio zatvoren te ga nisam mogao prou!iti.

Moj ispitanik, vlasnik kafi"a, ima zanimljivu vojni!ku biografiju koja nam pruža obilje materijala za prou!avanje identiteta. Tokom devedesetih godina moj ispitanik bio je više puta mobilisan i slat u rat u Hrvatsku. Sada shvata da su ga !esto mobilisali zato što je bio aktivan u stranci "Srpski pokret obnove" Vuka Draškovi"a, koja je tokom devedestih godina predstavljala najja!u opo-zicionu stranku. Pristalice ove partije bile su kažnjavane od strane režima na razne na!ine. Osim prebijanja po mitinzima, režim Slobodana Miloševi"a je ove opozicionare, tako bar govore glasine, smišljeno slao u rat. To je imalo dvostruku funkciju; budu"i da je stranka Vuka Draškovi"a u to vreme bila na-cionalisti!ka, verovalo se da "e njegove pristalice biti dobri i ube#eni borci za srpsku stvar, !ime bi se pomoglo ostvarivanju plana koji je imao i sam režim: oslobo#enje srpskih zemalja, odnosno, osvajanje novih teritorija. S druge stra-ne, ukoliko bi se pokazalo da pristalice Vuka Draškovi"a nisu dobri ratnici, i ukoliko bi zbog toga mnogo njih poginulo, režim bi opet bio na dobitku: opa-snih opozicionara bi bilo manje. Kafedžija iz Lov"enca je bio svedok doga#a-ja kada su on i njegovi drugovi bili poslati u bitku bez oružja i plana, zbog !e-ga je dosta ljudi iz njegove jedinice poginulo; svi su, naravno, bili sledbenici politike Vuka Draškovi"a. Umorivši se od tolikog jalovog ratovanja, on odlu-!uje da se zakonski zaštiti od dalje mobilizacije. Odjavio je svoje boravište u Lov"encu, i prijavio se na novoj adresi u Crnoj Gori; postaje, prakti!no, gra-#anin Crne Gore, i podložan crnogorskoj vojnoj službi. U tom periodu mnogo

7 Etni!ka osnova stanovništva Crne Gore je složena, ali preovla#uje uverenje da su

dva sloja dominantna: preslovenski sloj koji je romanizovan, i slovenski sloj. Ovaj pr-vi sloj moj sagovornik ozna!ava pojmom "latinski".

SAŠA NEDELJKOVI$


554

ljudi u Srbiji je menjalo svoju adresu, prijavljivalo se na jednoj adresi a živelo na drugoj, kako ih ljudi koji vrše mobilizaciju ne bi mogli na"i. Kafedžija je ostao da živi u Lov"encu, ali je zvani!no njegova adresa bila u Crnoj Gori, što mu je omogu"avalo da situacijski upotrebljava svoja razli!ita mesta prebivali-šta. Budu"i da su Crna Gora i Srbija tada još uvek !inile jednu državu, Save-znu Republiku Jugoslaviju, on je prakti!no ostao u istoj vojsci, ali je njegov teritorijalni razmeštaj sada obezbe#ivao mogu"nost izbegavanja moblizacije, odnosno druga!iju dinamiku vojnog angažovanja. Me#utim, kada je došao rat izme#u NATO-a i SR Jugoslavije 1999. godine, njega su po inerciji pozvali u njegovu staru vojnu jedinicu koja se nalazila na teritoriji Srbije. Rešen da ne ide u rat, došao je u mobilizacioni centar da im kaže da on više ne pripada toj jedinici, i da je njegova baza sada u Crnoj Gori. Poznaju"i crnogorski mentali-tet, i žele"i da ga isprovociraju, starešine su mu pred svima rekle: "Nismo zna-li da su Crnogorci kukavice". On je pobesneo, napao oficira, uzeo pušku i pri-klju!io se vojnoj jedinici u Srbiji, iako nije morao; bila je, me#utim, povre#e-na njegova !ast. Iako bez ikakvog !ina, izborio se, snagom svoje li!nosti, za to da grupa mobilizovanih momaka iz Lov"enca i okoline predstavlja posebnu celinu, da se sami organizuju; na svaku komandu koja im se nije svi#ala oni su pretpostavljenima pretili da "e se okrenuti i vratiti ku"i. Iako u njegovoj pri!i verovatno ima preterivanja, nije nemogu"e da se sve tako i zbilo. Crno-gorci u Lov"encu, !ak i danas, !esto imaju veoma jak karakter i ne prihvataju institucionalne okvire, dok veoma drže do li!nog junaštva i !asti. Osim toga, vojska Jugoslavije je u to vreme ve" bila organizacijski na!eta, bez jasnog pla-na, ideološke orijentacije, bez prevelikog autoriteta; država nije funkcionisala na efikasan na!in, i vladala je velika konfuzija koja je omogu"avala samovolj-no ponašanje koje je naš ispitanik naveo.

Ovde se, me#utim, njegov složeni identifikacijski proces ne završava. Nai-me, nekako u to vreme dolazi do serije oružanih incidenata izme#u dve opcije u Crnoj Gori: autohtone i prosrpske. Jednu je vodio Milo %ukanovi", premijer Crne Gore, koji je imao podršku policije Crne Gore, kao i stanovništva pri-morja i centralnih delova Crne Gore. Drugu je vodio Momir Bulatovi", pred-sednik republike, koji je imao podršku federalne vojske i stanovništva prete-žno severnih delova Crne Gore. Kako je moj ispitanik u to vreme bio mobili-san, ta!nije, nosio je uniformu vojske Jugoslavije, uplašio se da bi neko nekad mogao da otkrije podatak da je on u trenutku sukoba izme#u onih koji su za slobodnu i nezavisnu Crnu Goru, i onih koji su za jedinstvo sa Srbijom, bio u uniformi vojske koja predstavlja okupatora, iako fakti!ki nekoliko stotina ki-lometara udaljen od mesta incidenta. Tada je bio spreman da ostavi oružje i napusti vojsku Jugoslavije, objašnjavaju"i starešinama da je to za njega moral-ni i nacionalni !in. Iz ove njegove pri!e vidimo sa koliko razli!itih modela je naš junak morao da kalkuliše, i kako je proces identifikacije Crnogoraca u Sr-biji bio više nego dinami!an i složen; u razli!itim periodima jedan obrazac


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

555

ima druga!ija, !ak suprotna zna!enja. Tako#e, zna!enje jednog obrasca ne mora biti isto u razli!itim diskursima; jedno zna!enje ima u politi!kom, a dru-go u kulturnom diskursu.

Analiza

Prvi zadatak koji sam sebi u ovom ogledu postavio bio je da proverim upo-trebljivost i funkcionalnost biografskog metoda u prou!avanju Crnogoraca u Srbiji. Može se re"i da, iako je ovaj metod dao dosta vrednu gra#u, njega u konkretnoj zajednici nije uvek lako i korisno upotrebljavati. Naime, ukoliko tragamo za paradigmati!nim ili reprezentativnim primerom procesa identifika-cije crnogorske zajednice u Srbiji možemo se susresti s brojnim teško"ama. Ve"ina pripadnika crnogorske zajednice koji žive u gradovima je nezaintere-sovana ili ne poseduje sve elemente "totalnog modela"8 crnogorskog identite-ta, dok su pripadnici ove zajednice koji žive u selima prili!no jasno politi!ki i kulturno opredeljeni, i naginju asimilaciji ili bar prihvatanju srpskog modela u nekim bitnim stavkama (vidi Nedeljkovi" 2008, 2009/a, 2009/b, 2010). Lov-"enac je u tom smislu poseban, jer se u njemu dešavaju veoma raznovrsni i složeni identifikacijski procesi; ve"ina, ipak, na ovaj ili onaj na!in, zagovara autohtonu teoriju i bori se za kulturnu i politi!ku emancipaciju crnogorske na-cije. To zna!i da bi pronalaženje osobe !ija "e pri!a biti paradigmati!na moglo da se ostvari pre svega u Lov"encu. Ispostavilo se, me#utim, da !ak ni u sa-mom Lov"encu nije bilo lako na"i takav primer, i ja sam naišao na jedan na-kon nekoliko bezuspešnih pokušaja.

Životnu pri!u mog ispitanika mogu"e je analizirati na nekoliko na!ina. Od-mah se uo!ava da je etni!ki/nacionalni diskurs najfunkcionalniji kao teorijski klju! ili analiti!ko sredstvo. Jedan od na!ina da se pri!a analizira jeste da se iz-dvoje glavni tokovi ili teme njegove životne pri!e, i da se one razmatraju na li-niji mesto porekla – mesto doseljavanja, odnosno lokalna zajednica – globalna zajednica. On se, kao prvo, bavi problemima crnogorske zajednice na lokalnom ili regionalnom nivou. U sklopu te teme ili oblasti, on pokre"e nekoliko razli!i-tih podtema. Prva podtema je etno-psihologija Crnogoraca u Lov"encu. On po-kazuje da njegovo uspešno poslovanje proisti!e iz njegovog poznavanja te pro-blematike, i odabira ispravne strategije za rešavanje problemati!nih situacija (veresija i pasivni oblik pritiska). Zahvaljuju"i poznavanju i razumevanju psiho-logije svog naroda, ostvaruje odre#ene beneficije. Osim znanja o osobinama svojih sunarodnika koje može kapitalizovati, poseduje i znanja o njima koje ne može iskoristiti, zbog !ega, na izvestan na!in pati – on nije u stanju da promeni mnoge, po njemu, negativne stvari kod pripadnika svoje zajednice (otu#enost

8 Ti elementi su nabrojani u uvodnom delu ogleda.

SAŠA NEDELJKOVI$


556

od crkve). Druga podtema je specifi!nost položaja ili statusa crnogorske zajed-nice u mikrosredini. U okviru te podteme moj ispitanik kombinuje lokalnu, regi-onalnu i etni!ku sistematizaciju i retoriku. S jedne strane, Lov"en!ani imaju specifi!an položaj koji im, u skladu s herojskom etikom, omogu"ava da se ose-"aju nadmo"no i superiorno, dok su, s druge strane, neprekidno izloženi diskri-minaciji od strane ma#arske i srpske ve"ine, što se manifestuje kroz ekonomsko slabljenje. U okviru ove teme snažno je prisutna ideja maskuliniteta, koja se uzi-ma kao zna!ajna karakteristika crnogorske zajednice. Tre"a podtema je položaj samog ispitanika u okviru te zajednice, koji je, po njegovom mišljenju, veoma specifi!an i uticajan. On je, prakti!no, predvodnik jedne posebne identitetske struje i autoritet za pitanja religije. Svoju mo" bazira kako na znanju koje pose-duje u oblasti religije (stalno kupuje i !ita knjige o tome), tako i na svojoj rela-tivno velikoj ekonomskoj mo"i (vlasnik je kafane), ali i na obilju slobodnog vremena koje ima i koje koristi onako kako želi. Uz sve to, on ima i solidno ži-votno iskustvo koje mu omogu"ava da uti!e na mlade Lov"en!ane. etvrta pod-tema ti!e se unutaretni!kog raslojavanja crnogorske zajednice u Lov"encu: po-stoji složena ali relativno definisana podela na pripadnike razli!itih plemena i bratstava. Razumevanje ove problematike omogu"ava da se shvate složeni od-nosi izme#u pripadnika iste zajednice.

Kao drugo, on se bavi opštim ili globalnim temama. On, u tom smislu, po-kre"e masu politi!kih, religioznih i kulturnih pitanja o kojima ima definisano mišljenje i jasan stav. Jedna od bitnih stvari jeste pitanje !asti koje njega jasno optere"uje, i ima iracionalnu vlast nad njegovim postupcima. Druga podtema u okviru ove grupe pitanja jeste ekumenizam, koji on vidi kao veliko zlo.

Životnu pri!u mogu"e je sistematizovati i u skladu sa bitnim periodima u njegovom životu, a koji imaju razli!ita društveno-politi!ka i kulturna obeležja. Njegova pri!a ukazuje na postojanje jake granice u se"anju izme#u perioda pre devedesetih godina 20. veka, i perioda nakon toga. Iz perioda pre zahukta-vanja sukoba na prostoru SFRJ, od ispitanika smo saznali samo da je bio per-spektivan fudbaler i slikar, ali da se ipak odlu!io da ostane u selu i nastavi "tradiciju" porodi!nog biznisa. Dok je prvi period siromašan za njega bitnim doga#ajima, period nakon 1990. godine je izuzetno bogat. Iz njegovih pri!a o tom periodu saznajemo o njegovim životnim prekretnicama, dilemama i okvi-rima identifikacije. Takva sistematizacija vremenskih perioda indikativna je, jer nam govori kako smatra ovaj drugi period mnogo zna!ajnijim i sadržajni-jim, a ne samo vremenski bližim.

Njegova pri!a o drugom delu njegovog života dalje se može sistematizova-ti na nekoliko na!ina: vojni!ka karijera, politi!ka karijera, "prosvetiteljska" ili teološka karijera, umetni!ka karijera, poslovna karijera. Prate"i njegovu voj-ni!ku karijeru, vreme nakon devedesetih godina može se podeliti na periode u kojima su glavne teme bili aktuelni ratovi vo#eni u Srbiji ili oko nje: rat u Hr-vatskoj, bombardovanje Srbije od strane NATO-a, pa, u izvesnom smislu, i


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

557

sukob politi!kih elita Srbije i Crne Gore. Po politi!kom kriterijumu, njegov ži-vot u tom periodu obeležen je !estim promenama politi!kih partija ili opcija. Njegova teološka karijera može se pratiti pre i nakon njegovog uvi#anja da bi mogao pokazivati pravi put mla#im stanovnicima sela.

U pojedinim aspektima njegovog života, u nekoliko njegovih karijera, a to se zapaža i kod mog prvog ispitanika ili doma"ina što može biti zna!ajno, upadljivo je da su pokret za emancipaciju i nezavisnost Crnogoraca u Crnoj Gori mnogi Crnogorci u Lov"encu zdušno podržali, kao i moj ispitanik, ali da su nakon nekog vremena postali razo!arani institucionalizacijom tog pokreta, okrenuli mu le#a, i nastavili da deluju gotovo u istom duhu ali mimo organi-zacija ili udruženja. A u svim njegovim životnim praksama uo!ljiva je nemo-gu"nost da se zadrži duže u bilo kakvoj organizaciji, pokretu ili da se trajnije veže za neku ideologiju. Uvek je razo!arano napuštao svoju opciju koju je do tada podražavao. Ta ambivalentnost izgleda da nije li!na karakteristika, nego da proizlazi iz jednog dubljeg kulturnog koda.

Ispitanik !iju sam biografiju izložio kao model za prou!avanje, prepoznat je od strane svojih sunarodnika kao specifi!an, odnosno kao paradigmati!an ili signifikantan primer nacionalne i etni!ke identifikacije Crnogoraca u Lov"encu. On poti!e iz mešovitog (crnogorsko – ma#arskog) braka, ali mu je njegova sre-dina prakti!no nametnula crnogorski okvir, s tim da je i on smatrao da mu taj okvir pruža više identitetskih prednosti od drugog, ili kombinovanog. Ne samo da je prihvatio obrazac o!eve zajednice, nego je i razvio prezir prema obrascu maj!ine zajednice. On se veoma aktivno odnosi prema svojoj "izabranoj" etni!-koj i nacionalnoj pripadnosti; ponosi se svojim poreklom i svojim mestom pre-bivališta ali donekle stoji po strani u odnosu na glavne identifikacijske tokove. On predstavlja posebnu struju, u kojoj se kombinuju razli!iti pristupi. Moj ispi-tanik je prakti!no (fizi!ki) vezan za prostor Crne Gore, i u njemu !esto boravi. Prošao je kroz proces transformacije svoje identitetske formule; prolazio je kroz faze u kojima su, u identitetskom smislu, bile prisutne !ak i suprotne tendencije u odnosu na druge faze njegovog života. Ono što se zapaža jeste da mnoge dru-štvene procese, ako ne i sve, tuma!i uz pomo" etni!kog/nacionalnog diskursa. U na!elu je proevropski orijentisan, ali smatra da se iza pokreta za evropske inte-gracije kriju mnogi partikularni interesi. Prili!no je sklon emotivnim reakcija-ma, što uti!e na !estu upotrebu stereotipa i pribegavanje idealizacijama.

Predstavljena biografija u sebi sadrži sve do sada zapažene ili pretpostavlje-ne modele i/ili motive nacionalnog identiteta Crnogoraca u Srbiji. Tu je, kao pr-vo, podvojenost; on se, na globalnom planu, identifikuje i sa Srbima i sa Crno-gorcima. On je tokom svog života primenjivao strategiju levitiranja izme#u te dve zajednice/nacije. Kao drugo, tu nalazimo religiju kao osnov za nacionalnu identifikaciju, s tim da je kod njega taj aspekt veoma složen, upravo zbog slože-nih odnosa po pitanju pravoslavnih crkvenih organizacija u Srbiji i Crnoj Gori. On, iako je fundamentalista Srpske pravoslavne crkve, ne smatra da je to u su-

SAŠA NEDELJKOVI$


558

protnosti s njegovim crnogorskim nacionalnim identitetom. Kao tre"e, on je uvek tokom svog života svojom društvenom praksom dokazivao svoje stavove, s tim što je to prili!no teško za operacionalizaciju. On je u!estvovao u ratovima za srpske interese, ali se pokušao izvu"i iz neprekidnog lanca mobilizacija prija-vljuju"i boravište u Crnoj Gori. Na to se, kao !etvrto, nadovezuje odnos izme#u njegovog lokalnog ili regionalnog identiteta i nacionalnog ili etni!kog identiteta. Kod njega nije mogu"e definisati regionalni identitet, koji se gradi i na osnovu regionalnog porekla u Crnoj Gori, ali i na osnovu toga što je stanovnik Vojvodi-ne, ta!nije Ba!ke. Me#utim, jasno prepoznaje i izdvaja Lov"en!ane kao poseb-ne u mikrosredini, i samo se sa njima identifikuje u regionu. Kao peto, kod nje-ga pronalazimo slojevitost etni!kog identiteta jer, osim što se smatra Crnogor-cem, on ose"a prili!nu distancu prema pripadnicima drugih crnogorskih pleme-na i bratstava. Njegov politi!ki angažman, kao šesto, jasno, iako implicitno, pra-ti njegovu liniju identifikacije i njegove li!ne strategije i interese. On je bio i !lan nacionalisti!ke srpske stranke i gra#anske srpske stranke. Obeležje njego-vog obrasca je i izrazita individualnost; on je opozicija svim strujama u selu, a njegov kafi" je središte svih dešavanja mla#e populacije. Kao osmo, on dalje problematizuje fenomen mešovitih brakova, jer pokazuje jasnu netrpeljivost prema zajednici svoje majke (Ma#arima), dok se potpuno identifikuje sa pripad-nicima zajednice svog oca. Time, na izvestan na!in, potvr#uje pristajanje uz pa-trijarhalni model. Maskulinitet, kao bitno obeležje crnogorskog kulturnog obra-sca, kao deveto, kod njega je o!igledno; on više puta naglašava kako je ose"ao ponos zbog toga što su Lov"en!ani najja!i u okolini i što tu niko ne sme sa stra-ne da radi bilo šta.

Koji su razlozi za poklapanje biografije mog ispitanika sa nekim parame-trima idealnog modela crnogorskog identiteta, odnosno koji su razlozi za neka razmimoilaženja njegove životne pri!e s preovla#uju"im stremljenjima u nje-govoj zajednici? Postoji nekoliko pretpostavki. Kao prvo, re! je o !oveku iz mešovitog braka. Postoji rasprostranjeno uverenje da su "mešanci" ili "poluta-ni" primorani da budu radikalni kako bi stekli poverenje svoje zajednice i ugled u njoj. Ta !injenica bi mogla objasniti zašto je gotovo uvek bio pred-vodnik u nekim procesima. Kao drugo, re! je o !oveku koji je potomak dose-ljenika u Srbiju. Dijaspora !esto, ili gotovo uvek, pokazuje znake poja!anog intenziteta etni!kih i nacionalnih ose"anja, jer je u novoj sredini neprekidno konfrontirana sa drugim etnicitetima i nacionalizmima. Kao tre"e, re! je o !o-veku koji se bavi specifi!nim poslom. Zbog toga on ima dovoljno sredstava i vremena da se posveti etni!kim pitanjima, ali mu to omogu"ava da bude i ekonomski nezavistan i da zbog toga ne podleže kolektivnim modelima. Kao !etvrto, re! je o specifi!noj karakternoj strukturi. Kao peto, re! je o specifi!-nom periodu u kome je on odrastao; u tom periodu identitet pripadnika njego-ve zajednice bili su suo!eni sa specifi!nim izazovima, koji su svi upu"ivali na ja!e pristajanje uz "tradicionalni" model etni!kog identiteta.


!"#$"!%#&#'#()* &%#+',-*, ". .. /#0. 7. .1. 2 (2012)

559

Zaklju!ak

Bave"i se problemom crnogorske zajednice u Srbiji poslednjih nekoliko godina prou!io sam razli!ite aspekte i nivoe tog identiteta. Smatrao sam, me-#utim, da je, kao veoma signifikantno, potrebno prikazati i neku životnu pri!u pripadnika te zajednice koja bi pokazala svu složenost procesa kroz koje su ti ljudi prošli. Zbog toga sam se u ovom radu posvetio jednom slu!aju koji sam obradio biografskim metodom. Biografski metod, koji sam ovde koristio u modifikovanoj formi, pokazao je sve svoje poznate karakteristike: on je i pro-blemati!an, ali i veoma vredan na!in sakupljanja gra#e. Slu!aj koji je analizi-ran doneo nam je mnogo podataka o tome kako se na individualnom niovu vr-ši recepcija, razrada i prerada utisaka i sugestija koje se nude s institucional-nog nivoa, i kako se na interaktivnom nivou vrši adaptacija kako individual-nih, intimnih i grupnih, odnosno javnih, predstava i interesa.

Literatura

Crapanzano, V. 1984. Life – Histories. American Anthropologist, New Series 86 (4):

953-960. Etni2ki mozaik Srbije – Prema podacima popisa stanovništva 2002. 2004. Beograd.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore. Kosti", D. M. 1963. Promene u društvenom životu kolonista. Beograd. Institut dru-

štvenih nauka. Mandelbaum, D. 1973. The study of life history: Gandhi. Current Anthropology 14

(3): 177–206. Nedeljkovi", S. 2007. "Antropološki pristup prou!avanju etnogeneze: etnogeneza Cr-

nogoraca". U Antropologija savremenosti, S. Nedeljkovi" (ur.), 36-75. Beograd: Srpski genealoški centar.

Nedeljkovi", S. 2008. Individual Migrations of Montenegrins to Serbian Cities in the Post-Second World War Period. Etnoantropološki problemi, n.s. 3 (3): 171-188.

Nedeljkovi", S. 2009/a. "Izazovi istraživanja savremenog crnogorskog identiteta". U Izazovi savremenog crnogorskog identiteta: antropološko istraživanje transforma-cije identitetske formule Crnogoraca u periodu nakon II svetskog rata, S. Nedelj-kovi" (ur.), 9-14. Kruševac: Baštinik.

Nedeljkovi", S. 2009/b. "Problemi identiteta druge i tre"e generacije crnogorskih do-seljenika u Srbiji". U Izazovi savremenog crnogorskog identiteta: antropološko is-

traživanje transformacije identitetske formule Crnogoraca u periodu nakon II

svetskog rata, S. Nedeljkovi" (ur.), 237-264. Kruševac: Baštinik. Nedeljkovi", S. 2010. Maskulinitet kao alternativni parametar etni!kog identiteta: Cr-

nogorci u Lov"encu. Etnoantropološki problemi, n. s. 5 (1): 51 – 67. Petrovi", E. 1990. Etni!ke osobine crnogorskih kolonista u Ba!koj. Doktorska diserta-

cija. Filozofski fakultet. Beograd.

SAŠA NEDELJKOVI$


560

Vasovi", M. 1959. Najnovije naseljavanje Crnogoraca u nekim ba2kim selima. Novi Sad: Matica srpska.

Zeitlyn, D. 2008. Life History Writing and the Anthropological Silhouette. Social

Anthropology 16 (2): 154 – 171.

Saša Nedeljkovi"

Department of Ethnology and Anthropology Faculty of Philosophy, University of Belgrade

Biography as the Paradigm of Ethnic/National Emancipation:

The Life Story of a Montenegrin from Lov"enac as a Source for Studying The Ethnici ty/Nationalism of

Montenegrins in Vojvodina

This paper is an attempt to complement the existing body of knowledge about the Montenegrin community in Serbia through the analysis of the life story of one Montenegrin living in a rural environment in Vojvodina. His life story contains all the hallmarks of identity which have been noted in earlier studies of Montenegrin identity, and sheds new light on certain aspects of it.

Key words: Montenegrins, Lov"enac, Serbia, Identity, biography

Biographie comme paradigme de l’émancipation ethnique/nationale: réci t de vie du Monténégrin de Lov"enac comme objet de recherche sur l’ethnicité/ le nationalisme des

Monténégrins en Voïvodine

Dans cet article nous tentons de compléter les connaissances déjà acquises sur la communauté monténégrine en Serbie par l’analyse du récit de vie d’un Monténégrin vivant en milieu rural en Voïvodine. Son récit de vie manifeste tous les syndromes en relation avec l’identité de la communauté étudiée relevés jusque là, éclairant en outre certains aspects de cette identité.

Mots clés: Monténégrins, Lov"enac, Serbie, identité, biographie

Primljeno / Received: 20. 03. 2012. Prihva"eno / Accepted for publication: 10. 04. 2012.

biografski metod

Documents