SOCIOLOGIJA GRADA- ISPIT

1

Ispitna pitanja:17. Odnos industrijalizacije i urbanizacije u razliitim drutveno-istorijskim kontekstima 18. Pojam urbaniteta 19. Osnovne teze u prilog obnove urbane sociologije i prouavanja postmetropolisa 20. Karakteristike neomarksistike misli o gradu 21. Bitna obeleja neoveberijanskog pristupa gradu 22. Lefevrov pojam urbanog drutva i prava na grad 23. Pojam urbanog graanstva 24. Sandersova i Kastelsova gledita o predmetu istraivanja urbane sociologije 25. Harvijevo tumaenje tokova kapitala i nove socijalne geografije 26. Pojam globalnog grada i koncept svetskih gradova 27. Razlike u konceptima globalnog i informatinog grada 28. Koncept obinih gradova 29. Pojam preduzetnikog grada 30. Postmoderni grad 31. Komparacija modernog i postmodernog grada 32. Regulaciona teorija i urbana politika 33. Koncept urbanog reima 34. Demokratski/akcioni potencijal lokalne vlasti u kontekstu globalizacije 35. Urbani socijalni pokreti 36. Koncept socijalnog kapitala i urbani socijalni pokreti 37. Socio-prostorne nejednakosti u razvijenim zemljama 38. Specifinost socio-prostornih nejednakosti u zemljama u razvoju. 39. Socio-prostorne nejednakosti tokom socijalizma i u post-socijalistikom periodu 40. Reprodukcija socijalne iskljuenosti na nivou susedstva 41. Od urbanog siromatva ka socijalnoj iskljuenosti: od klasinog ka iskljuenom getu 42. Analitiki pristupi depriviranim urbanim susedstvima 43. Poreenje osnovnih obeleja kapitalistikog i socijalistikog grada 44. Romi i stanovanje 45. Rodna dimenzija kao specifian apekt socioprostornih nejednakosti 46. Fenomen bariosa kao totalne drutvene pojave 47. Fenomen bespravne stambene izgradnje tokom socijalizma i u postsocijalistikom periodu 48. Komercijalizacija gradova, novi obrasci urbane potronje i socijalna (re)stratifikacija 49. Koncept odrivog razvoja gradova 50. Akteri urbanih promena u Srbiji 51. Urbana sociologija kod nas: pretee i utemeljivai; dominatne teme i pristupi

17. ODNOS INDUSTRIJALIZACIJE I URBANIZACIJE U RAZLIITIM DRUTVENO-ISTORIJSKIM KONTEKSTIMA 2

U knjizi Pravo na grad, Lefevr je izloio svoje ideje o urbanoj problematici. On kae da je urbanizacija kraj i smisao industrijalizacije, a urbano totalitet koji se ne moe obihvatiti putem parcijalnih nauka, urbanizam predstavlja meavinu ideologija i prakse pod uticajem drave i trita. Po Lefevru osvajanje urbanog implicira urbanu strategiju koja mora da savlada strategiju vladajue klase. Kada se raspravlja o urbanoj problematici, neophodno je rasvetliti proces industrijalizacije i njegov odnos prema urbanizaciji. Kakav je odnos izmeu industrijalizacije i urbanizacije? Industrijalizacija proizvodi urbanizaciju. Lefevr objanjava ono to prethodi urbanom. Tako on hipotetiki predstavlja ''prostorno vremensku'' osovinu koja polazi od odsustva urbanizacije (0%- ista priroda, potpuna prevlast agrarnog ivota, sela, nepostojanje grada) i ide do potpune (100%- apsorbovanje sela gradom, potpune prevlasti industrijske proizvodnje ak i u poljoprivredi) urbanizacije. Na toj osovini se na poetku pojavljuje plitiki grad, zatim trgovaki grad, i na kraju industrijski grad (deagrarizacija, beg sa sela). Tada dolazi do stvaranja kritine take ili kritine zone kada se grad razliva u periferije osvajajui sela. Lefevr razlikuje dve kritine faze kroz koje prolazi urbano u toku istorijskog razvoja. Prva faza obeleena je podreivanjem agrarnog industriji. Druga faza, koja traje do sada, obeleena je podreivanjem industrije urbanizaciji. Tu dolazi do podreivanja globalnog urbanom i urbanog stanovanju. U 16. veku grad stie prednost nad selom, to oznaava raanje urbane stvarnosti. Dakle politiki grad jo nije ''urbano'', on je njegov nagovetaj. Grad starog i srednjeg veka je bio organska celina - ljudi su iveli u i sa graevinama. Po Lefevru ovaj grad je sam po sebi delo (upotrebna vrednost), a ne proizvod- prometna vrednost. Poetkom industrijalizacije, zemljite preuzima specifini sloj buroazije koji se bogati trgovinom, bankarstvom.. Drutvo tei da se konstituie kao mrea gradova. Po Lefevru, treba razlikovati tri pojma: grad, dravu, drutvo. Grad ulae napor da se konstituie kao zatvorena jedinica, sistem. Unutar grad se odvija klasna borba: moni dokazuju svoje privilegije pred zajednicom troei na graevine, fondacije, palate.. Drutvene promene su obeleene time to proizvodnja dela ustupa mesto proizvodnji proizvoda. Industrijalizacija dovodi do poremeaja gradskih struktura, do razaranja krutog sistema korporacija. U poetku industrija tei da se locira izvan gradova pored izvora energije, sirovina, saobraajnica, rezervi radne snage. Ali poto kapitalisti nisu bili zadovoljni lociranjem industrije van grada, industrija se pribliila starim gradskim centrima. Lefevr razmilja o sudbini modernog industrijskog grada Lak Murana, centra petrohemije (ponos moderne Francuske), koji se nalazi usred tradicionalne ruralne sredine. To je grad bez prolosti, ali i bez budunosti (ta e se desiti sa njim kada budu iscrpljeni izvori sumpora i gasa). To je novi grad bez mladosti (nedostaju mu mladi ljudi), grad bez crkve, groblja, etalita...Forma i struktura novog grada su svedene na: raditi, kretati se i razonoditi da bi se radilo, odnosno raditi da bi se razonodilo. Suoavamo se sa dvostrukim procesom: industrijalizacija i urbanizacija, rast i razvoj, ekonomska proizvodnja i drutveni ivot. Postoji, istorijski, estok sudar izmeu urbane stvarnosti i industrijske stvarnosti.

3

Lefevr koristi termin ''impolzija- ekpolzija'' grada da bi oznaio tokove savremenog procesa urbanizacije. Urbani fenomen se proiruje i obuhvata velika prostranstva, prelazei nacionalne granice. Urbana tkiva su sve gua, stara urbana jezgra se rasprskavaju. Centri grada gube stambenu funkciju.

Znaajna su odreenja pojmova: urbano tkivo (moe se opisati pojmom ekosistema- koherentnog jedinstva sainjenog oko jednog ili vie gradova), urbano jezgro (urbano jezgro je postalo traeni proizvod potronje namenjen strancima, turistima, stanovnicima periferije) - centralnost, ruralnost, urbanost. Lefevr konstatuje krizu grada na teorijskom i praktinom planu. Kritika savremenog grada je kritika savremenog drutva. Lefevr traga za uzrocima svetske krize grada. Zbog toga on vri komparativnu analizu tog fenomena u zenljama u razvoju, visokoindustrijalizovanim kapitalistikim i socijalistikim zemljama. Po Lefevru, vlast je oduvek gledala s nepoverenjem na grad, kao na drutveni oblik koji tei autonomiji. Drava i industrijsko preduzee vre pritisak na grad, nastoje da prisvoje gradske funkcije. Danas, bolje nego ikada grad slui stvaranju kapitala. Lefevrova analiza industrijalizacije i urbanizacije, dostie najvei teorijski domet kada osvetljava drutveni sadraj tih procesa. Klase i njihove frakcije aktivno interveniu u gradskom socijalnom prostoru. Tako Lefevr na primeru Pariza pokazuje strategiju vladajue klase u ureenju gradskog socijalnog prostora (''drama grada u tri ina''). 1. urbanistiko reenje barona Osmana u Parizu: dugim, irokim avenijama zamenio krivudave, uske ulice radnikih kvartova. Osmanizacija Pariza znaila je i proganjanje radnika iz centra na periferiju i u predgraa, tj. osvajanje centra od strane buroazije. Dotad su radnici i buruji zajedno stanovali u centru(radnici na viim spratovima, a buruji na niim spratovima kua). 2. stvranje habitata od strane buruja. to znai izolovanje funkcije stanovanja od kompleksne celine kakav je grad. To znai prilagoavanje najamnog radnika svakodnevnom ivotu van radnog mesta, vezivanje radnika za odreeni lokalitet, njegovo pretvaranje u vlasnika stana, u potroaa, pokuaj njegove deproleterizacije. 3. odvija se posle Drugog svetskog rata, kada stambena oskudica, odnosno stambeno pitanje dominiraju zbog demografskog pritiska na gradove i pritiska industrijalizacije. Stambeno pitanje i pitanje industrijske organizacije su, po Lefevrovom miljenju, maskirala probleme grada i urbanog drutva. Kritika analiza prema Lefevru moe da razlikuje tri perioda u odnosima industrijalizacija - urbanizacija koji se u potpunosti ne poklapaju sa ''inovima'' drame grada: 1. industrijalizacija pustoi raniju urbanu stvarnost do njenog unitenja. 2. je obeleen irenjem urbanizacije i urbane stvranosti uprkos razaranju, stvara se sazananje da postoji rizik da se celo drutvo razori ukoliko mu nedostaje grad i centralnost. 3. se ponovo konstituie urbana stvarnost i centralnost. Strategija klase ne isezava, ve se modifikuje. Stara centralnost se zamenjuje centrom odluke.

4

Lefevr predlae jednu periodizaciju koja nije apsolutna: ruralno, industrijsko i urbano polje. Ove tri epohe sadre nejednakosti u razvoju i kritine faze. One su odvojene ''slepim poljima'', tako npr.: sudi se o industrijskom posredstvom pojma ruralnog, a urbano se prosuuje pojmovima industrijskog (svodi se na industrijsko). Industrijsko polje domiinra projektom opte racionalnosti koja se sastoji u primeni fabrike podele rada na sve delatnosti. Urbano polje kao poslednje nastalo otkriva, objanjava, osvetljava protivrenosti ruralnog i industrijskog polja. ta Lefevr zakljuije o karakteru dvostrukog procesa industrijalizacije i urbanizacije? Rast se po njegovom miljenju odnosi na industrijalizaciju, a razvoj na urbanizaciju.

18. POJAM URBANITETAPojam je potekao od latinskog izraza urbanitas (to je oznaavalo ivot u Rimu). Kasnije se znaenje proirilo, i izraz je poeo da oznaava moralni kvalitet onoga ko pripada gradu. Zatim je urbanitet korien da oznai utivost, odnosno ''bonton''. Urbanitet nije samo oznaavao utivost starih Rimjana, nego i svaku analognu formu (oblik) odnoenja prema neemu to je ''drugo'' i ''drugaije''. Postoji dosta odreenja pojma urbaniteta od strane razliitih autora. Tako Hegel smatra da je urbanitet ''najplemenitije gradsko ponaanje obrazovanih ljudi'', koje se ispoljava tako to ''linosti nastupaju kao linosti'', zatim to se ne moe olako tvrditi i drugome u re upadati''. Po Hegelu, takav urbanitet predstavlja najveu otvorenost. Iz ovoga proizilazi da je urbanitet plemenito gradsko ponaanje obrazovanih ljudi koje odlikuju dijalog, tolerancija i empatija. U tom smislu urbanitet je vie od puke pristojnosti i ili drueljubivosti. On predstavlja otvorenost, kao i raspoloivost da se sretnu druge i drugaije osobe i prihvati neoekivano. Kada ovako shvaen pojam urbaniteta poredimo sa pojmom grada, onda se moe rei da je grad ''iskustvo razlike'' ili ''protektivnog multikulturalizma''. Razlika (bilo da su one vezane za ponaanje ili se odnose kulturne ili etnike razlike) moe biti posrednik za stvaranje uzajamnog razumevanja i saoseanja. Hans Gadamer ovaj odnos naziva ''fuzija horizonata'' (spajanje horizonata), koji se moe izraziti kao moralni krug. Razumevanje gledita drugih omoguava vee samorazumevanje, koje dovodi do poveavanja komunikacije sa drugim. Dijalog moe u velikoj meri da zameni nasilje (koje je antipod urbaniteta), ali napredak dijaloke demokratije skoro uvek zavisi od procesa socioekonomske transformacije. Zato, moemo rei, da je dijaloka demokratizacija centralni proces formiranja graanskog kosmopolitizma u svetu kulturnih razliitosti. Razlika moe da bude sredstvo fuzije horizonata, ali nekada moe biti i degenerativna. Kada se pogleda istorijski urbanitet je graanska vrlina i socijalni ideal koji su ljudi u gradu samo ponekad uspevali da pounde i dosegnu. Antipod urbaniteta, nasilje, mnogo je ea pojava .

19. OSNOVNE TEZE U PRILOG OBNOVE URBANE SOCIOLOGIJE I PROUAVANJA POSTMETROPOLISA 5

Istraivanja gradova razvijenih zemalja Sa restrukturisanjem drave blagostanja, talasom neolberalizma i globalne ekonomije, istraivanja socioprostornih nejednakosti dobijaju na znaaju u razvijenim zemljama. Zahvaljui globalnoj ekonomiji i globalni gradovi stiu neka obeleja Treeg sveta, ti gradovi postaju sredite polarizacije dohotka. Kastels taj proces naziva dualizacijom1 gradova. Vilson popularizuje pojam potklase da bi istakao poseban poloaj itelja geta, pokree pitanje siromanih susedstava. Takva istraivanja primenjuju mrenu analizu ukupnih socijalnih odnosa. Merenjem socioprostorne nejedankosti (pomou indeksa segregacije), utvreno je da je stepen socioprostorne segregacije u evropskim dravama nii nego u SAD. Sektor potronje u postmodernom gradu ima novi sistem dominacije: represija zamenjena zavoenjem, autoritet reklamom. S tim u vezi imamo dva suprotstavljena lica grada: uspeno(restorani, zabavni centri, oping molovi) i neuspeno(iskljueni po kriterijumima potroakog drutva- bez novca ). Edvard Soja izdvaja poseban diskurs koji pokazuje da globalizovani grad, grad izuzetne kulturne heterogenosti, opstaje kao celina uglavnom zahvaljujui tehnologiji nasilja i socijalne kontrole(lokalne zajednice bogatih pod stalnim nadzorom visoke tehnologije) - to je tzv. ekologija straha. Neke od tema koje se prouavaju u postmodernom gradu: kulturna i estetska dimenzija grada (pre bila ekonomka), zatim istraivanja rodne dimenzije grada kao specifine perspektive socioprostornih nejednakosti. Neki autori ukazuju na potrebu analize posledica koje pokretljivost (kapitala i ljudi) ima na urbanu politiku; neki govore o transnacionalnim akterima u globalnim gradovima. Urbani socijalni pokreti i dalje su predmet istraivanja, s tim to su oni danas dosta heterogeniji u odnosu na preanje2. Dolazi i do promene u terminologiji: umesto siromatva govori se o ''drutvenoj iskljuenosti'', umesto ''drutvene jednakosti'' o ''drutvenoj ukljuenosti'', a umesto ''integrisanja'' istie se ''drutvena kohezija''. Istraivanja gradova Treeg sveta Neki od autora navode da sever postaje ''zelen'', a jug ostaje ''odbaen''. Prouavanja gradova Treeg sveta usredsreuju se na hiperurbanizaciju i podeljenost urbanog drutva du nekoliko linija: formalna-neformalna ekonomija, grad - okruenje, socijalne, etnike podele (naslee kolonijalnog perioda). Tako Kastels 70-oh navodi podatak da 25% stanovnitva gradova Latinske Amerike ivi u slamovima, nehigijenskim naseljima, favelama, baroisima.. Odsustvo komunalne infrastrukture, opasna industrijska postrojenja u blizini mesta stanovanja uslovljavaju visok morbiditet, visoku smrtnost dece i stanovnika uopte; siva ekonomija dominira.

1

Treba razlikovati iskljueni od klasinog geta: prvi odlikuje ekonomska i socijalna iskljuenost lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno drutvo, a drugi se prepoznaje po odnosu subordinacije 2 Panju privlae pokreti viih klasa koji se zalau za ouvanje privilegija i kvaliteta ivota.

6

Neki autori ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segregaciju u latinoamerikim gradovima: povlaenje otmenih etvrti iji se stanovnici sele u gradove Evrope i SAD-a, ali ipak njihova kultura ostaje dominantna. U razvojnim studijama gradova Treeg sveta postavljaju se dve meusobno iskljuujue pretpostavke: 1. da oni kopiraju iskustvo Zapada i 2. da koriste tzv. prednost zaostalog razvoja, to jest mogunost uenja na grekama (vie na str. 62 Urbana sociologija). Israivanja (post)socijalistikih gradova Rasprava o osobenostima urbanizacije u socijalistikim zenljama vodila se izmeu pripadnika ekoloko-evolutivnog i istorijskog pristupa. 1. Prva struja je socijalistiku urbabizaciju u Evropi oznaila kao zakasneli oblik optevaeeg modela, s izraenijom suprotnou urbano- ruralno, oteanim razvojem urbane srednje klase i podsticanom proleterizacijom, to zani da e urbanizacija biti obeleena lako sprovodivim reformama. 2. Druga struja povezana je sa tradicijom orijentalnog despotizma, koja kae da postoji slaba uslovljenost urbanog razvoja i akumulacije kapitala, kao i manja uloga grada u nastanku modernog graanskog drutva u presocijalistikom periodu, to je olakalo socijalistiki model urbanizacije (Selenji). Tip vlasnikog odnosa pokazao se kao presudan za mogunost reforme urbanog razvoja socijalizma, pa samim tim ni vea ulaganja u infrastrukturu nisu mogla voditi kvalitativno drugaijem urbanom obrascu. Selenji se posebno bavio rezidencijalnim nejednakostima u socijalizmu koristei neoveberijanske postavke. On iznosi zakljuak da raspodela dravnih stanova u socijalizmu ima regresivni uinak jer poveava dohodovne nejednakosti. Kada je re o istraivanjima postsocijalistikog grada, uvaava se znaaj preenog puta, jer ne moemo zanemariti injenicu da postoji dekompozicija socijalistike ekonomije i politikog sistema, i to zahteva postavljanje okvira za strateki izbor razvoja grada. Velika panja poklanja se komerciajlizaciji gradskog podruja i uticaju novih obrazaca potronje na socijalnu stratifikaciju urbanog drutva (npr. transformacija centralnih zona postsocijalistikih gradova u luksuzne etvrti, koje potiskuju usluge namenjene lokalnom stanovnitvu). esta je i tema sve vee rezidencijalne segregacije(pojave procesa suburbanizacije i dentrifikacije nove srednje klase), koja se u ovim gradovima deava po analogiji sa Zapadom.

20. KARAKTERISTIKE NEOMARKSISTIKE MISLI O GRADUNeomarsksistika misao o gradu spada u Novu urbanu sociologiju (koju ine jo dva pravca: struja koja se razvija iz ekolokog pristupa i neoveberijanska misao o gradu). Datira od kraja 60-ih i poetka 70-ih godina 20. veka. aldarevi naglaava konfliktni karakter ove teorije koja se fokusira na analizu razliitih vrsta sukoba (klasa, deprivilegovanih grupa). Neomarksisti grad posmatraju kao mesto u

7

kome se fokusira viak vrednosti, a urbanizam i urbano planiranje kao produena ruka drave, odnosno sredstvo socijalne kontrole i manipulacije. Analizom prostora (kroz analizu sukoba na relaciji rad- kapital), kao odraza kapitalistikog naina proizvodnje, neomarksisti su se koncentrisali na prouavanje drutvene moi i politike kao zapostavljenih oblasti u urbanoj sociologiji. Neomarksisti smatraju da se u formi tehnike perfekcije i racionalnosti, kupovinom zemlje za potrebe razvoja grada, zoniranjem ili drugim merama prostor se priprema da obezbedi najoptimalniju dobit u skladu sa interesima kapitala, to ukljuuje i prinudno nametanje logike kapitala privatnim vlasnicima zemlje. A sa drige strane, regulisanjem kolektivne potronje (pre svega stanovanja, obrazovanja, zdravstva, transporta u javnom sektoru po subvencionisanim uslovima), pak, sniavaju se trokovi rada, i ostvaruje integracija i dominacija nad klasama kojima se vlada. Nemarksisti izraavajuu veliku kritinost prema ideji da je urbanistiko planiranje rukovodjeno pojmovima opteg, zajednikog ili javnog interesa, ova ideja karakteristina za poimanje drutva kao statine celine bazirane na optem konsenzusu. Meu najistaknitije neomarksistike autore ubrajaju se: A. Lefevr, M. Kastels, D. Harvi. Lefevr polazi od toga da grad projektuje u prosroru itavo drutvo: strukturu, institucije, vrednosti, pa je aprostorna sociologija neprihvatljiva. On grad posmatra na 3 nivoa: globalni (u drutvu pod uticajem kapitalistikog naina proizvodnje), meoviti (nivo grada kao posrednike sredine izmeu drutva, drave i svakodnevice njegovih itelja) i privatni nivo (svakodnevni ivot graana u konkretnim prostorima). Osnovne ideje o gradu izneo u knjigama: Pravo na grad, Od ruralnog ka urbanom, Urbana revolucija... Urbano ili postindustrijsko drutvo, po Lefevru, predstavlja kraj i smisao industrijalizacije i industrijskog drutva. Grad se razvija kroz smenu agrarne, industrijske i ubane epohe. Ovde postoje 2 kritine faze: 1. kada je industrijska faza podredila sebi agrarnu i 2. kada se oekuje da urbano drutvo odnese prevagu nad industrijskim. Prostor je znaajan segment za proizvodnju vika vrednosti. Zbog toga Lefevr kritikuje urbanizam, koji definie kao spoj ideologije i prakse pod patronatom drave i trita, otuda se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja uspostavlja vlast nad prostorom. Po Lefevru, postoji ideoloka dimenzija antisegregacionistikih nastojanja, koja u praksi vodi segregaciji, razliitim tipovima geta: Jevreja, crnaca, radnika, intelektualaca. Kastels je tvrdio da su gradski problemi u monopoloistikom dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronju (stanovanje, saobraaj, zelenilo, kolska, zdravstvena i druga oprema). Kastels definie urbano planiranje kao intervenciju politikog nad ekonomskim na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje. Urbano planiranje locira u podruje politike kojom dravni aparat otklanja probleme reprodukcije radne snage nastale logikom krupnog kapitala, budui da se cena socijalne infrastrukture i usluga kolektivne potronje (stanovanje, zdravlje, obrazovanje, kolovanje, transport) odreuju ispod trine u ovom smislu Kastels i definie grad kao rezidencijalnu jedinicu radne snage odnosno jedinicu kolektivne potronje. Jedna od sredinjih tema Kastelsovog prouavanja urbane politike jesu gradski socijalni pokreti.

8

70-ih godina 20-og veka pojavljuje se knjiga Dejvida Harvija Drutvena pravda i grad. On je jedan od najistaknutijih predstavnika neomarksistikog pristupa u SAD-u. Na Harvija je veliki uticaj imala Lefevrova misao. Smatra da je pojam nain proizvodnje suvie opti za ispitivanje odnosa urbanizma i drutva, pa predlae pojam nain ekonomske integracije (reciprocitet, redistribucija i trite). On kljunim smatra pojam viak vrednosti. Harvijev koncept rente3 omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru (ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajue promene organskog sastava kapitala). Diferencijalna renta izraava se kroz to da lokacija moe da smanjuje trokove i poveava dobit - to vremenom podie vrednost lokacije odnosno utie na porast rente. Postoje 2 tipa diferencijalne rente: Prvi tip razlika dobiti koju proizvodja moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji; Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje). Tako je lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih profita, ali privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital - nekretnine) - olakano politikom drave poreske olakice, specijalni kreditni aranmani - omoguilo nove investicije i pospeilo potranju odreenih industrijskih proizvoda.... fordistiki model - uloga drave kao kreatora tranje da bi se reio problemi prekomerne akumulacije u industrijskom sektoru .... doprinos i politikoj stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovnitva sa kreditnim obavezama. Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, koju je politika drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu kue, to je uslovilo porast tranje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domainstvo i sl.. Kako dolazi do krize u strategiji sekundarnog toka investicija? Stvaranjem ogromne koliine fiksnog kapitala ija se prometna vrednost smanjuje i koji moda nee odgovarati potrebama budueg rasta kapitala. Harvijev doprinos urbanoj sociologiji-usmerio analitiku panju na vlasnike zemlje - borba nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno razliite interese aktera koji prisvajaju znaajan profit po osnovu lokacionih specifinosti: vlasnika fabrike, bankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadraj grada (gradske vlasti).

21. BITNA OBELEJA NEOVEBERIJANSKOG PRISTUPA GRADUNeoveberijanski pravac se razvio preteno u V. Britaniji krajem 60-ih i poetkom 70-ih, a esto se oznaava i kao urbani menaderijalizam. Ovaj pristup primarno se usmerava na analizu reavanja urbanih problema kroz urbani menadment. Rej Pal kao najizrazitiji predstavnik ovog pravca u Velikoj Britaniji polazi od Veberovog pojma:3

Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski znaajan faktor proizvodnje ono omoguava svom titularu da potrauje deo (vika) vrednosti od onoga ko proizvodi

9

moi - sposobnosti da se nametne odreena volja ak i protivno eljama drugih i birokratije - racionalni tip autoriteta koji proistie iz uloge koju pojedinac obavlja ipravnih normi koje tu ulogu odreuju u administrativnom sistemu. On se fokusirao na ulogu lokalne dravne birokratije koja, pored trita, kreira distribuciju urbanih resursa. Kljuni resursi: 1. Zemljite; 2. Kapital (humani, socijalni, kulturni); 3. Izgraena sredina (stanovi, poslovni i proizvodni objekti); 4. Socijalna infrastruktura (saobraaj, obrazovanje, zdravstvo, povrine).

rekreacione

Vremensko-prostorna ogranienje odreuje dostupnot ovih resursa. Takoe, socijalna ogranienja vode socijalnim sukobima. Dakle, univerzalno obeleje grada je retkost resursa, a uloga drave je presudna za ivotne anse stanovnika grada, kao u kapitalistikom, tako i u socijalistikom drutvu. Teite urbane sociologije treba da bude na radu urbanih menadera kao nosilaca odluka o gradskim resursima, i na socijalnim napetostima koja se na ovom podruju ispoljavaju. Kritike - nedovoljno precizno odreenje uloge menadera, ciljeve i vrednosti kojima se oni rukovode - stepen autonomije njihove moi. Odgovor na kritike, Pal je ulogu urbanih menadera odredio kao posrednika izmeu javnog i privatnog sektora, kao posrednike izmeu centralne drave i graana. Sanders istie da je Pal jasno ukazao da drava ne funkcionie nuno u skladu sa kapitalistikom logikom jer se urbana politika posmatra, kao podruje u kome postoji mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti kreiranih po osnovu pozicije na tritu rada. Reks i Mur su analizirali ulogu urbanih planera, menadera stanova u javnom sektoru. Reks je uveo pojam stambene klase da bi dokazao kako razliite grupe nemaju jednak pristup odreenim tipovima stanovanja. Sanders smatra da je pojam stambene klase bitan jer dokazuje da se socijalne nejednakosti i politike borbe za potroake resurse, razlikuju od klasnih nejednakosti i borbi. Sanders izdvaja znaaj podela u sektoru potronje. Osnovna hipoteza je da je uloga drave u britanskom drutvu posle rata uslovila novu drutvenu podelu na aktere koji se u sferi potronje oslanjaju na javni sektor i na one koji se oslanjaju na trite i samostalno zadovoljavaju potrebe. Vlasnici stanova i korisnici javnog rentalnog stanovanja su drutvene grupe sa suprotstavljenim interesima. Prvima odgovaraju niske kamatne stope na hipotekarne kredite, poreske olakice na njih i visok nivo inflacije cene stanova, a drugi podravaju budetska izdvajanja za subvencije i investicije u javni rentalni sektor. Ove razlike postaju uzronici stvarnih politikih razlika. Takva podela je suprotna klasnoj podeli gde manjina iskljuije veinu iz svoje moi i privilegija.

10

22. LEFEVROV POJAM URBANOG DRUTVA I PRAVA NA GRAD Glavne Lefevrove ideje koje e kasnije biti razloene: urbanizacija je kraj i smisao industrijalizacije, urbano je totalitet koji se ne moe obuhvatiti parcijalnim naukama znaaj politike ekonomije prostora ili prostorne ekonomije (privatna svojina nad zemljom) - bez zapadanja u ekonomizam otkrivanje drutvenih snaga, strategija i ideologije koji odreuju tokove savremene urbanizacije manipulacijom radnike klase kritika birokratske i tehnokratske racionalnosti, ideologije, sociologije, urbanizma kao ideologije prakse razlikovanje diferencijalnog od segregacionistikog karaktera gradskog ivota i opredeljenje za diferencijalno shvatanje grada kao dela (umetnikog) i kao projekcije drutva u prostoru-totalitet insistiranje na postojanju centra i centralnosti-urbanizam kao mesto susreta, dokolice, sveanosti nasuprot tom industrijskom centru u kome je bogatstvo, ekonomija... kritika zvaninog urbanizma kao meavine ideologije prakse (dirigovani urbanizam) politizacija urbanih pitanja (pravo na grad) Lefevrova dela su: ''Pravo na grad'', ''Od ruralnog ka urbanom'', ''Proizvodnja prostora''. On smatra da GRAD projektuje itavo drutvo: strukturu, institucije i vrednosti (nadgradnju). Grad treba posmatrati na 3 nivoa: 1. Globalni nivo- dominantan uticaj kapitalistikog naina proizvodnje, 2. Meoviti nivo- grad kao posrednik izmeu drutva, drave, moi, znanja. 3. Privatni nivo- svakodnevni ivot graana, stambene etvrti. U Lefevrovom delu postoje 3 epohe: agrarna, industrijska i urbana. Shodno tome postoje i 2 kritine faze (dvostruka kriza grada!): 1. kada je industrija sebi podredila selo 2. kada urbano drutvo prevazilazi industrijsko. U 16.v grad stie prednost nad selom to oznaava raanje urbane stvarnosti Industrija se pojavila kao ne-grad i anti grad. Ona je tu koristila izvor energije, radnu snagu, sirovine. Ona ini da gradovi rastu prekomereno, zemljite postaje roba. U poetku je locirana izvan gradova (fabrike), a posle se pribliava centrima gde biva koncentracija kapitala. Suoavamo se sa dvostrukim procesima - industrijalizacija i urbanizacija; rast i razvoj; ekonomska proizvodnja i drutveni ivot. Industrijsko drutvo prouzrokuje urbanizaciju. Kvantitativni rast proizveo je kvalitativnu pojavu sa novom problematikom - urbanom problematikom. Bilo je gradova i u industrijskom i u agrarnom dobu. Grad je od poetka agrarnog doba bio ljudsko ostvarenje. Grad je prostorni objekat koji zauzima jedan teren i odreen poloaj i

11

treba ga prouavati kao predmet pomou razliitih tehnika metoda: ekonomskih, politikih, demografskih. Grad je posredovanje izmeu bliskog i dalekog poretka. Bliski je poredak okolnog sela koje grad eksploatie, a daleki poredak je poredak drutva u celini (robovski, feudalni, kapitalistiki). Lefevr konstatuje krizu grada iji je uzrok u odnosu centara moi prema gradu. Grad slui stvaranju kapitala jer najbogatije grupe danas odreuju tokove urbanizacije. Kriza grada nastaje slomom konkurentskog kapitalizma. Moderni grad pojaava eksploataciju radnike klase i svih nevladajuih klasa, jer je centar odluivanja. Meoviti nivo grada sadri trgove, ulice, zgrade. Privatni nivo nastaje u 19.v i oznaava prosto stanovanje gde je ljudsko bie ogranieno prostim funkcijama (jesti, spavati, mnoiti se). 'Urbano'' je pogodniji izraz nego ''grad'' koji jo samo ima istorijsko postojanje. Cilj urbanog, koje postoji virtuelno, je ponovno prisvajanje od strane oveka njegovih uslova u vremenu i prostoru. Urbano drutvo je drugo ime za postindustrijsko drutvo! Urbano drutvo je forma susreta i okupljanja svih elemenata drutvenih ivota, simbola i kulturnih dela. Ono to je bitno je okupljanje i istovremenost mnotva stvari, ljudi, znakova. Namee se centralnost (trgovaka, simbolika...). Vreme i prostor urbanog drutva postaju diferencijalni. U tom prostoru se razlikuju 3 mesta: 1. Izotopije - homologni prostor koji ima analogne funkcije ili strukture 2. Heterotopije - kontrastni prostori i napetosti 3. Utopije - ostalih mesta i ne-mesta(znanja i moi). ZAKLJUAK: Lefevr smatra da je urbanizam udna meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i trita. Kritikuje funkcionalni grad i kae da je to ZO tehnika primenjena na oveka. Monotonija i dosada cirkuliu u tim zajednicama. Urbanisti zanemaruju funkcije ulice kao mesta susreta kao i njenu simboliku funkciju koju proizvode spomenici. Ne treba pomagati segregaciju odvajanjem mesta rada, ivota, saobraaja, dokolice. Pravo na grad je pravo na urbani ivot, na urbano kao na obnovljenu centralnost (mesto susreta i razmene i prioriteta upotrebne vrednosti). Radnika klasa je nosilac urbane strategije, jer je rtva segregacije. Tu postoji problem pasivnosti jer je ona pod ideolokim pritiskom, kojim se kvantitativno namee kao vrednost, a kvalitativno potiskuje.

23. POJAM URBANOG GRAANSTVARazvoj monog civilnog drutva pretpostavlja socijalni prostor koji nastaje izmeu privatnot i javnog sektora kroz koji individue razvijaju svoj kapacitet kao graani.

12

Javni prostor i dalje se smatra teritorijom grada koja je od sutinskog znaaja za stvaranje graanskog identiteta, prostor u kome se ljudi razliitih karakteristika susreu na relaciji dnevnih potreba i obavljaju razliite aktivnosti, uestvuju u udruenjima kroz koje realizuju svoja prava i odgovornosti. Ako je razvoj graanskog drutva bitno vezan za gradski prostor, porast socioprostorne mobilnosti, te dominacije tokova nad urbanitetom, svakako predstavljaju njegove znaajne prepreke. U okvirima koncepta nacionalnog graanstva, graanska akcija i politika participacija direktno se realizuju na lokalnom nivou, te lokalna vlast i urbana politika predstavljaju najneposredniju kolu graanstva. Adekvatnost ovog koncepta sve vie dovode u pitanje reskaliranja moi, reteritorijalizacija moi i peorijentacije moi. Obnova interesa za graanstvo kree se od liberalnog ka komunitarnom polu, dok prvi naglaava imid graanina kao potroaa drugi se fokusira na lanstvo u zajednici kao osnov graanstva. Paradoks se krije u pitanju kako reavati pitanja od zajednikog interesa ako je graanski status sveden na konzumerizam, a upravljanje gradom na olakavanje trinih opcija. Forme graanstva kojima se pokriva sadraj pojma urbanog jesu: 1. kultura graanstva pravo svih graana na punu kulturnu participaciju; 2. manjinsko graanstvo pravo da se ue u drugo urbano drutvo i da se u njemu ostane uz odreene odgovornosti i prava; 3. ekonomsko graanstvo prava koja ne pripadaju graanima ve preduzeima.

24. SANDERSOVA I KASTELSOVA GLEDITA O PREDMETU ISTRAIVANJA URBANE SOCIOLOGIJEPoetkom 70-ih Kastels se zalagao za razmatranje sukoba i procesa odluivanja kao odreenih elemenata organizacije gradskog prostora. U protivstavu sa vladajuom ''urbanom ideologijom'', Kastels je u delu Urbano pitanje (1975) tvrdio da su gradski problemi u monopolistikom dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronju (stanovanje, saobraaj, kolska i zdravstvena usluga, zelenilo..). Predmet urbane sociologije jeste urbano planiranje koje definie kao ''intervenciju politikog nad ekonomskim na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje''. Na taj nain on urbano planiranje locira u podruje politike i zalae se za prelaz od evidencije potreba ka sociologiji politikih procesa ugraenih u upravljanje kolektivnom potronjom. Taj tip inervencije zavisi od aktera, tj. drutvenih klasa koje su u igri. U knjizi Grad i drutveni pokreti, Katels gradske i socijalne pokrete vidi u protivrenosti izmeu zahteva da se neophodna radna snaga koncentrie u gradske centre i nerentabilnosti sredstava kolektivne potronje koji su neophodni za njenu reprodukciju. Znaaj pokreta video je u njihovom doprinosu svesti o tome da se na podruju socijalizacije potronje interesi razliitih drutvenih slojeva podudaraju sa radnikom klasom.

13

Sanders je smatrao da je njegova teorija o gradu ograniena jer teite na potronji zanemaruje vanost drugih procesa. Problematina je i sama teorija potronje jer fokus na urbanom prostoru zanemaruje druge aspekte bitne za dravni kapitalizam koje nisu prostorne (npr.subvencije i poreske olakice). Sanders smatra da bi se urbano pitanje moglo definisati kroz tenzije koje nastaju izmeu interesa baziranih na proizvodnji i onih na potronji, lokalnih i centralnih nivoa vlasti, potreba i socijalnih prava naspram profita i privatnog vlasnitva. Tip politike kojom se mobiliu interesi potronje odnosno proizvodnje 1. Politika zasnovana na izbornoj demokratskoj proceduri (svet parlamenta, peticija, grupe za pritisak) usmerena prvenstveno na interese potronje i kvaliteta ivota 2. Zatvorenije sfere korporativnog posredovanja, sa kljunim interesima proizvodnje, direktno predstavljene i involvirane u kreiranje drave politike. Druga dimenzija - nivo upravljanja na kome se odreena politika sprovodi, sa kljunim pitanjem kako uskladiti korporativistike ekonomske strategije i pritisak graana. Efikasan nain je pomeranjem kljunih servisa za proizvodnju na vie nivoe upravljanja a resurse potronje na nie nivoe. Menaderska autonomija, pak, najvea je u distribuciji servisa koji su od malog interesa za osnovne aktere u proizvodnji, i to na nivou na kome oni (menaderi) delaju izvan dosega direktnog uticaja potroaa (dakle, ne na neposredno lokalnom nivou). Sanders je smatrao da prostorna zajednica ne moe biti teorijski predmet urbane sociologije, ve da to mogu biti socijalni procesi koji su generisani razliitim prostorima. Gradski prostor je dakle kontekstualna varijabla koja utie na socijalne procese. Odsustvo teorijskog predmeta moe biti problem za urbanu sociologiju, ali znaaj koji prostor ima ini neosnovanim svaki neprostorni socioloki pristup. Sevid i Vord smatraju da poreenje Sandersovog i Kastelsovog rada ukazuje na promenu predmeta istraivanja urbane sociologije - od kolektivne ka privatizovanoj potronji. Osim razlika u teorijskom pristupu, Kastels nastoji da teorijski osvetli urbanu politiku u periodu relativno jake drave blagostanja tokom 70-ih, dok Sanders reflektuje promene urbane politike s restrukturisanjem drave blagostanja.

25. HARVIJEVO TUMAENJE TOKOVA KAPITALA I NOVE SOCIJALNE GEOGRAFIJEHarvi pojam urbaniteta posmatra iz ire istorijske perspektive smatrajui da se dihotomija urbano-ruralno ne moe poistovetiti sa dihotomijom moderno-tradicionalno, jer se gradski ivot tokom istorije na razliite naine razlikovao od seoskog. On izraava sumnju da je pojam ''nain proizvodnje'' suvie opti za ispitivanje odnosa urbanizma i drutva i predlae pojam ''nain ekonomske integracije'' u cilju konkretizacije istraivanja. Ipak, kljuan pojam jeste ''viak vrednosti'' jer pojmu urbanizma daje dovoljno irok okvir zbog injenice da su gradovi nastali koncentracijom proizvedenog vika.

14

Harvi je smatrao i da se trite zasniva na relativnoj retkosti dobara koja se velikim delom drutveno stvara. Stoga su liavanje, prisvajanje i eksploatacija njegova nuna obeleja. U delu Granice kapitala poetkom 80-ih razvija stav da koncept rente omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru. Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski znaajan faktor proizvodnje ono omoguava svom titularu da potrauje deo (vika) vrednosti od onoga ko proizvodi. Diferencijalna renta - lokacija moe da smanjuje trokove i poveava dobit - to vremenom podie vrednost lokacije odnosno utie na porast rente. Imamo 2 tipa: razlika dobiti koju proizvoa moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje) Lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih profita, ali privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital-nekretnine). Prekomerna koliina fiksnog kapitala, ne odgovara potrebama budueg rasta kapitala. Kao to kriza prvog sektora uslovljava masovno unitenje industrijskog kapitala, i u sekundarnom se obezvreuju fiksni kapital (primer su naputeni lokali i bankrot gradova). Reenje se pokuava nai u novim podrujima za investiranje to uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice belee cikline uspone i padove. Harvi tvrdi da uvek kada se promene uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala (nove tehnologije, nove mogunosti prevoza...), stvara se i nova socijalna geografija. Otuda on pesimistiki zakljuuje da upotreba kreditnih kartica i teritorijalne ekspanzije dovode do potpunog razaranja koje se namee kao reenje tj. do take gde je samo totalna destrukcija masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija. Neto pozitivnija interpretacija - iako tada dolazi do umanjenja prometne vrednosti investicija to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti to postaju jeftine premise daljeg razvoja kapitalistikih firmi (ukljuujui i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova, itd.)

26. POJAM GLOBALNOG GRADA I KONCEPT SVETSKIH GRADOVATeorije globalnog grada i svetskog grada, se uopteno usmeravaju na Zapad pa se i njihovo shvatanje urbaniteta zasniva na iskustvu male grupe, uglavnom zapadnih gradova. Gradovi koji se nalaze izvan Zapada procenjuju se u odnosu na unapred odreene standarde. To je pogled odozgo.

15

Koncept svetskih gradova sugerie vei stepen meuzavisnosti gradova u raznim delovima sveta po principu horizontalnog umreavanja, s tim to principi nejednakosti i hijerarhijskog odnosa meu njima nisu iskljueni. Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u globalnu ekonomiju. Svetski gradovi se mogu poreati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom moi kojom raspolau. Meusobna konkurencija i spoljanje okolnosti oblikuju njihovu poziciju na lestvici. Populacije koje su iskljuene iz podruja svetskih gradova i globalnog kapitalizma su ekonomski irelevantne. Ovaj koncept blisko je povezan sa teorijom svetskog sistema, samo to je kategorizacija zemalja na centar, periferiju i poluperiferiju u ovom sluaju preneta na analizu gradova. Takoe, na ovaj koncept znaajno je uticala studija Saskije Sasen koja je ponudila termin ''globalni gradovi'' kojim nastoji da obuhvati kljune karakteristike savremene faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalniju strukturu kljunih elemenata globalne ekonomije. ''Globalni gradovi su centri servisiranja i finansiranja internacionalne trgovine, investicija i kontrolnih funkcija''. Intenzitet interakcija izmeu ovih gradova i ostvareni obim razmene su u porastu naroito putem finansijskih trita, trgovine uslugama i investicija. Istovremeno poveavaju se nejednakosti u koncentraciji stratekih resursa izmeu ovih i drugih gradova u zemljama na ijim se teritorijama nalaze. Prema Saskiji Sasen, kljuni momenti savremene ekonomije su karakteristini po tome to su locirani u vie zemalja pa su u tom pogledu transnacionalni. Stoga, to ukazuje na nastanak, makar u zaetku, transnacionalnog urbanog sistema. Paralelno sa ovim procesima, postoji ogromna teritorija koja postaje sve vie periferna, sve vie iskljuena iz glavnih ekonomskih procesa - propadanje nekada vanih industrijskih i lukih gradova. Ono to je takoe znaajno jeste da se i unutar globalnih gradova uoava nova geografija centralnosti i marginalnosti. Velike investicije u nekretnine i telekomunikacije odlaze u centralna podruja globalnih gradova, dok su gradska podruja s niskim dohotkom liena resursa. Raste jaz u visini prihoda izmeu visoko obrazovanih i nie obrazovanih ak i kada rade u istim sektorima ekonomije. Finansijski sektori ostvaruju superprofite, dok industrijski jedva preivljavaju....Na kraju kae da su ovi trendovi prisutni u veem broju velikih gradova nekih od zemalja u razvoju koje su integrisane u globalnu ekonomiju.

27. RAZLIKE U KONCEPTIMA GLOBALNOG I INFORMATINOG GRADAKastels ire od globalnog grada odreuje koncept informatikog grada i kae da je to je urbani izraz cele matrice determinanti informatikog drutva (kao to je i industrijski grad izraz ind. drutva). Na taj nain Kastels postavlja znaaj tehnolokih promena u iri kontekst socioprostornih struktura (tehnoloka revolucija omoguava sutinski novu strukturnu komponentu

16

drutva). Globalna ekonomija reprodukuje nejednaku integraciju gradova u globalni sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije zavisne urbanizacije u kapitalizmu. Nova internacionalna podela rada koja nastaje u informatikom drutvu vodi na svetskom nivou ka tri stimulativna procesa: 1. Osnaivanje metropolitenske hijerarhije u itavom svetu uz pomo postojeih uporinih centara; 2. Opadanje starih industrijskih regiona koji nisu bili uspeni u transformaciji ka postindustrijskoj (informacionoj) ekonomiji. To ne znai da su svi stari industrijski centri osueni na propast. Primeri Dortmunda i Barselone to negiraju. 3. Pojava novih regiona (Andaluzija) ili novih zemalja (poput azijskog Pacifika) kao dinamikih ekonomskih centara, koji privlae kapital, ljude i robe stvarajui novu ekonomsku geografiju. U novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona zavise od njihove sposobnosti da kombinuju informacione kapacitete, kvalitet ivota i povezanost u mrei glavnih metropolskih centara na svetskom nivou. Nova prostorna logika, koja je karakteristina za informatiki grad, je odreena dominacijom prostora tokova (roba, informacija, kapitala) pre nego dominacijom mesta. Proces usled koga prostor tokova potiskuje prostor mesta simbolizuje sve veu diferencijaciju moi i iskustva, sve vee razdvajanje znaenja i funkcije. Informatiki grad je istovremeno i globalni grad jer artikulie upravljake funkcije globalne ekonomije u mrei centara procesiranja informacija. Informatiki grad je i dualni grad. Uzrok ove pojave je tendencija informacione tehnologije koja zanimanja generie u skladu sa informatikim sposobnostima razliitih socijalnih grupa. Npr. angaovanje iseljenika na manje vrednim poslovima ima tu tendenciju da osnai dualizaciju urbane socijalne strukture. Takoe sukob mlai-stariji, po etnicitetu, obrazovanju...sve to moe stvoriti talas socijalnih tenzija. Time dolazimo do dualizma naeg doba, tj. kosmopolitizam elite koja je povezana sa celim svetom nasuprot tribalizmu lokalnih zajednica. Iako obe grupe pripadaju globalnom gradu, drugi su iskljueni iz kontrole tokova...Na taj nain su informatiki, globalni i dualan grad vrsto povezani, inei tako pozadinu urbanih procesa u glavnim metropolskim centrima. Osnovni problem je nedostatak komunikacije informacione elite i ostalih, kao i postojanje sve dublje krize identiteta. Odvajanje funkcija i znaenja, preneto na tenziju prostora tokova i prostora mesta, moglo bi postati izvor novih urbanih kriza. Kastels prihvata koncept globalnih gradova, ali istie da su informatiki ujedno i globalni u tom smislu to najvei gradovi najrazvijenijih zemalja postaju inf. gradovi, ime se pojaava njihov globalni znaaj i upravljaka funkcija. Vano zapaanje Sasenove je da poloaj globalnih gradova poiva na industrijskoj osnovi koja nije nuno nacionalna daje ovim gradovima ekonomsku samostalnost u odnosu na dravu. U tom pogledu oni se razlikuju od ostalih gradova urbanog sistema zemlje na ijoj se teritoriji nalaze, jer nekada vani industrijski centri gube znaaj i ekonomski propadaju i u najrazvijenijim zemljama.

17

28. KONCEPT OBINIH GRADOVAUmesto pojmova globalni i svetski grad, Robinsonova predlae upotrebu pojma obian grad. Ako se globalni grad postavi kao cilj, to moe lako predstavljati propast za veinu gradova. Obini gradovi shvataju se kao raznoliki, kreativni, savremeni i osobeni, s mogunou da osmisle svoju sopstvenu budunost i karakteristine oblike urbaniteta. Kategorizacija gradova i podela oblasti urbanih studija imale su prilian uticaj na nain shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da se ogranii delokrug imaginacije u odnosu na moguu budunost gradova. Ovo vai i za one gradove koji su oznaeni kao globalni i za one koji su van mape urbanih prouavanja. Smatra se da su najvei svetski gradovi globalni gradovi. Ovaj pristup je povezan sa teorijom svetskog sistema prema kojoj zemlje irom sveta zauzimaju mesto u okviru hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama (centar, periferija, poluperiferija). Kategorizacija drava je dakle preneta na gradove. Meutim, mogue je da bi i ti gradovi, navodno na vrhu globalne hijerarhije, takoe imali koristi da su ih zamiljali kao obine. Viestrukost ekonomskih, drutvenih i kulturnih mrea, koje ine ove gradove, mogla bi se iskoristiti da se osmisle mogui putevi unapreenja uslova ivota i ekonomskog rasta u celom gradu. Sasen koristi termin globalni grad da bi analizirala ono to je prema njenom miljenju posebno obeleje sadanje faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalnija struktura kljunih elemenata globalne ekonomije. Kategorija globalnog grada je bazirana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u nekolicini gradova. Problem sa ovom teorijom je to izbacuje iz analize veinu svetskih gradova. Saskija Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne ekonomije takoe odvijaju i u nekada perifernim gradovima koji koordiniu globalno investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou (Toronto, Sidnej, Mexico City)

29. POJAM PREDUZETNIKOG GRADA - 30. POSTMODERNI GRAD - 31. KOMPARACIJA MODERNOG I POSTMODERNOG GRADAPoslednjih godina dolazi do bitnih promena u polju urbane politike, najkrae pomeranje od preteno socijalne ka trinoj potpornoj urbanoj politici. Jaanje REGULATIVNE uloge gradova posebno na polju ekonomskog razvoja postaje znaajan cilj ne samo lokalnih ve i nacionalnih i irih regionalnih projekata. Savremeni koncepti razvoja gradova odreeni su promenama u organizaciji kapitalistikog sistema od fordistikog ka postfordistikom tipu, te su koncepti preduzetnikog grada i postmodernog grada odreeni istim makrodimenzijama.

18

Koncept preduzetnikog grada se bavi podsticanjem inovativnih strategija ekonomskog razvoja kroz saradnju lokalne vlasti sa privatnim sektorom i civilnim drutvom kao i promenama u sferi socijalne odgovornosti javnog sektora u kontekstu privatizacije, deregulacije i decentralizacije. Koncept posmodernog grada podrazumeva ove promene a naglasak stavlja na mesto i znaaj koji kultura ima u ekonomskoj promociji grada, te ulogu gradskog prostora potrosnje i urbanih stilova ivljenja kao bitnih aspekata socijalne integracije kojase ostvaruje kroz konzumerizam. Saradnja javnog i privatnog sektora Saveznitvo lokalne vlasti sa drugim agentima privatnog sektora predstavlja pokuaj uspostavljanja podele rada izmeu institucija lokalne vlasti i ekonomskih aktera zbog toga to kvalitet ivota graana sada direktnije zavisi od proizvodnih dobara koncentrisanim u privatnim rukama, ijim ekonomskim uinkom lokalna vlast ne moe upravljati ali to odreenim merama moe indukovati. Okvir reformisanja urbane politike ima tri procesa: 1. Privatizacija odnosi se na kompleks mera kojima se umanjuje uloga javnog sektora, a poveava uloga privatnog sektora u svim segmentima urbanog sistema (stanovanje, zemljite). To ne podrazumeva iskljuivo transformaciju odgovornosti za odreene aktivnosti sa javnog na privatni sektor ve reformisanje samog javnog sektora uvoenjem principa koju su nekada bili iskljuivo vezani za biznis. 2. Deregulacija kroz promene zakonskog, finansijsko institucionalnog okvira se redefinie uloga aktera javnog sektora u domenu zatite opteg interesa. O ne podrazuva povlaenje drave ve promenu njene uloge od primarnog pruioca servisa ka regulisanju i podrci njihovog obezbeivanja ukljuivanjem privatnih firmi u aktivnosti koje su do tada bile u monopolu drave. 3. Decentralizacija prenos veeg broja nadlenosti na nivo lokalne vlasti jer lokalne vlasti lake, bre i kvalitetnije prepozna konkretne potrebe stanovanja i na njih adekvatnije odgovara od udaljene i birokratizovane centralne vlasti. U polju urbane politike razlike izmeu projekata URBANE OBNOVE i URBANE REVITALIZACIJE ukazuju da ove promene vode podreivanju socijalnih ciljeva ekonomskim. 1. tip URBANE OBNOVE karakteristian za 1960-e i 1970-e cilj je obnova stambenih kvartova siromanih, etnikih manjina, kroz podizanje kvaliteta ivotnog maksimuma stanovnitva prvenstveno poboljanjem infrastrukturalne opremljenosti i kvaliteta stanova. 2. tip URBANE REVITALIZACIJE od 1980-ih siromana i naputena industrijska podruja se konvertuju u rezidencijalne i poslovne centre luksuznih sadraja. Ulaganje lokalnog novca za projekte urbane revitalizacije biva sve vie rukovoeno globalnom ekonomskom racionalnou, a ne lokalnim potrebama.

Pionirska i komercijalna dentrifikacija

19

U fordistikom sistemu uloga javnog sektora bila je da popuni praznine koje je nainio privatni sektor. Javni sektor su karakterisali birokratski principi, kriterijum procedure, a ne rezultat (efikasnost). Meutim nije sve tako kako bi trebalo da bude. Posebno je problematina izgradnja partnerskog poverenja jer se javni sektor kritikuje od strane privatnoh za nedostatak brzine i preduzetnosti, a privatni od strane javnog za nedostatak iskrenog angamana. Istovremeno sa velikim prosperitetom veliki gradovi se suoavaju sa porastom dugotrajnije nezaposlenosti, raskoraka u dohotku, razlika u obrazovanju i vetinama sa pogoravanjem zdravlja i oekivanog trajanja ivota najsiromanijih. Ove promene prati izmena u percepciji socijalnih problema, od fokusa na siromanima ka pitanjima socijalne iskljuenosti. U fokusu su tri dimenzije iskljuenja: 1. sa trita rada; 2. iz graanskog statusa (socijalna prava); 3. iz zajednice (recipronih odnosa). Povean rizik od siromatva i socijalne iskljuenosti u urbanim sredinama proistie iz viih trokova ivota od prosenih iz nedostatka ili umanjenih mogunosti samoprovizije i samopomoi i vee socijalne izolacije. Ako se pojam socijalne iskljuenosti poima u znaenju osujeenih mogunosti da se ivi sa ljudima i na mestima koja poveavaju anse za napredovanje, u bilo kojem smislu u kojem ljudi ele da napreduju postaje opravdano fokusirati se na prostore u kojima je koncentrisano stanovnitvo sa problemima. Susedstvo se time ukazuje kao kljuni prostor u kome se odvija svakodnevni ivot u kojem ljudi ostvaruju pristum materijalnim i socijalnim resursima, posredstvom kojih im postaju dostupne druge mogunosti. Velika panja se poklanja aktivaciji socijalnog kapitala lokalne zajednice. Socijalni kapital susedstva nije niti moe biti alternativa obezbeenju veih finansijskih sredstava ili javnih servisa siromanim zajednicama, ve predstavlja sredstvo poveanja efikasnosti upotrebe ovih resursa. Postoji razlika izmeu gradova ija uprava sprovodi politiku privlaenja novih poslova zasnovanu na kreiranju raznih povlastica investitorima i onih koji su angaovani u inovaciji. U strktnom smislu preduzetniki je samo grad koji je institucionalno i organizaciono opremljen tako da nudi privilegovan strateki prostor za inovaciju ime je postigao kapacitet za preduzetniko delovanje.

32. REGULACIONA TEORIJA I URBANA POLITIKARegulaciona teorija postulira postojanje razliitih naina na koje je kapitalizam regulisan. Odriva kompatibilnost proizvodnje i potronje generisana je kroz socijalne i politike institucije, kulturne norme, ak i moralne kodove koji mogu produkovati takav efekat. Kada se to dogodi oni ine reim regulacije. Majer istie tri znaajne i meusobno povezane promene u upravljanju gradom u postfordistikom reimu4.4

Fordistiki reim-karakteristike (vidi power point)

20

Prva je da su tradicionalne redistributivne politike zamenjene politikom trita rada, dizajniranim da promovie fleksibilnost radne snage, a da se principi socijalne politike redefiniu od univerzalnih normi masovne potronje ka fragmentovanom sistemu provizije socijalne potronje, sa znaajnim naglaskom na formama samopomoi. Druga promena je da lokalna vlast u svoje aktivnosti ukljuuje i druge aktere iz nevladinog i privatnog sektora, a Trea proizilazi iz prve dve, i tie se nestajanja tradicionalno jasnih razlika izmeu socijalne i ekonomske politike.

Preduzetniki grad- proaktivna promocija lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti u saveznitvu sa drugim agentima privatnog sektora. Harvi pria o tranziciji od menaderske ka preduzetnikoj lokalnoj vlasti, koja radi na iznalaenju novih formi kompetitivnog kapitalizma. U iskustvu gradova razvijenog sveta primetan je pomak od tradicionalnih mera ka subvencijama koje se usmeravaju u veoj meri na inovativne kapacitete lokalne industrije, na istraivanja, kao i na poslovne projekte. Zemljite grada vie se ne nudi kao subvencija ve se strateki razvija sa znaajnim fokusom na potencijalne domae resurse. Redefinisanje gradskog imida postaje primarni zadatak, obeleen brisanjem svih potencijalno negativnih elemenata njegove ikonografije (fizikog propadanja, militantnosti industrijskog grada). Sve to vodi ka umanjenju tradicionalno jasnih razlika izmeu razliitih oblasti politike (ekonom, socijalne, ekoloke, kulturne). Promocija partnerstva javnog i privatnog sektora zahteva novi sistem pregovaranja i koordinisanja razliitih interesa. Majer istie da se proces odluivanja sve vie dogaa van tradicionalne institucionalne strukture lokalne vlasti, a da na upravljanje gradom sve vei uticaj imaju razliiti akteri (predstavnici transnac. kapitala, poslovne asocijacije, lokalna preduzea, banke, sindikati, univerziteti...) Miel Basan navodi etiri tipa aktera bitnih za urbanu politiku, ne ograniavajui prostorni nivo i opseg njihovog delanja: 1. politiari odreuju strateke ciljeve urbanog razvoja teei optimalnoj ravnotei izmeu preduzetnikih ciljeva ekonomskog rasta i optijih ciljeva drutvenog razvoja, 2. ekonomski akteri primarno iz privatnog sektora, zahtevaju odgovarajue urbane resurse za obavljanje svojih aktivnosti; 3. strunjaci operacionalizuju strategije urbanog razvoja kroz prakse urbanog planiranja imajui u vidu potrebe svih aktera urbanog razvoja; 4. graani kao multifunkcionalni korisnici grada Geri Stoker ponudio je razradu pristupa regulacione teorije urbanom pitanju i koncepta urbanog reima koji je iz toga ishodio. Primena regulacione teorije u istraivanju urbane politike pruila je mogunosti razumevanja razliitih odgovora na urbane promene pod uticajem globalne ekonomije, a Stoker posebno naglaava da je koncept urbanog reima izazov ekonomskom determinizmu.

a) proizvodnja standardizovanih roba b) ekonomija obima c) masovna potronja d) jaka socijalna drava i znaajna kolektivna potronja

21

33. KONCEPT URBANOG REIMAReim se definie kao neformalna, ali stabilna koalicija kojoj pristup institucionalnim resursima omoguava znaajnu ulogu u donoenju odluka. Njeni lanovi imaju komandne moi, ali funkcionie zahvaljujui svesti o nunosti saradnje i meusobne zavisnosti. Okree se od uskog fokusa na mo kao na pitanje socijalne kontrole ka razumevanju moi ispoljene kroz socijalnu produkciju. Da bi nam neki akteri bili efikasni partneri urbanog reima, moraju posedovati strateko znaenje o socijalnim transakcijama tj sposobnost delanja na bazi tog znanja i kontrolu resursa koja ih ini atraktivnim koalicionim partnerom. Dva kljuna partnera su predstavnici lokalne vlasti i biznisa, ali se po potrebi ukljuuju i nosioci drugih interesa u lokalnoj zajednici - manjine, organizovani rad. Ako je sposobnost upravljanja postignuta, mo se moe uspeno praktikovati bez obzira da li postoji masovna politika podrka politikim inicijativama ili ne. Graani se takoe mogu ukljuiti kada interesi projekta to nalau. etiri tipa reima: 1. Reim odravanja postojeeg stanja (dominantne politike elite), 2. Razvojni reim (saradnja privatnog i javnog sektora), 3. Progresivni reim srednje klase (briga o zatiti sredine), 4. Reimi koji se bore za poboljanje uslova ivota nie klase. Oblici moi u urbanom reimu: 1. sistemska mo posedovanje resursa, 2. komandna mo mobilizacija resursa da bi se postigla dominacija nad interesima drugih, 3. koaliciona mo akteri ne tee dominaciji ve pregovaraju na bazi autonomnih polja moi, 4. mo socijalne produkcije poiva na potrebi za vostvom u kompleksnom drutvu i sposobnosti odreenih grupa da u koaliciji obezbede vostvo koje je rezultat sposobnosti da ree probleme i produkuju strukture sposobne za odreene funkcije. Miel Basan navodi etiri aktera bitnih za urbanu politiku: 1. politiki odreivanje stratekih ciljeva urbanog razvoja teei ravnotei izmeu ekonomskih i ciljeva drutvenog razvoja, zatite javnog interesa i socijalno ugroenog stanovnitva. 2. ekonomski iz privatnog sektora koji zahtevaju odgovarajue urbane resurse za obavljanje aktivnosti, 3. strunjaci operacionalizacija strategije urbanog razvoja, 4. graani multifunkcionalni korisnici grada. Mejer istie tri znaajne prepone u postfordistikom reimu regulacija: 1. tradicionalne redistributivne politike zamenjene politikom trita rada fleksibilnost radne snage, 2. da lokalna vlast u svoje aktivnosti ukljuuje i aktere iz nevladinog i privatnog sektora, 3. nestajanje tradicionalno jasnih razlika izmeu socijalne i ekonomske politike. Saradnja lokalne vlasti sa onima koji poseduju resurse za ostvarivanje odreenih politikih, garant je njene ekonomske efikasnosti.

22

Urbana kriza je posledica neminovnog razvoja i sa njom se svi akteri podjednako suoavaju i prilagoavaju razvojem svog drutvenog kapitala. Kritika: Evropski autori - reflektuje ameriki neoliberalizam i zapostavlja razlike urbanih politika zavisno od pojedinih tipova drava blagostanja. Postoji problem da se uspeno poveu lokalni i vii nivo moi i uticaj na lokalne aktere. U odreenim oblastima neke politike ideje postaju toliko dominantne da urbani reimi bivaju potpuno odreeni uticajem nacionalnih aktera.

34. DEMOKRATSKI AKCIONI POTENCIJAL LOKALNE VLASTI U KONTEKSTU GLOBALIZACIJEGlobalizacija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena znaaja i uloge nacionalnih i lokalnih institucionalnih nivoa drutvene organizacije, to je znaajno za prouavanje gradova. Bitni elementi globalizacije (Markuze) su: kvalitativni skok u informacionoj i transportnoj tehnologiji, porast koncentracije ekonomske moi privatnog kapitala na svim nivoima, opadanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim aktivnostima privatnog kapitala. Na nivou posmatranja gradova kao socijalnih aktera, poveana mobilnost kapitala i proces globalizacije imaju viestruke posledice. Odnos globalnog i lokalnog sa stanovita moi je asimetrian, a uloga lokalnog nivoa u datim odnosima u znaajnoj meri je svedena na reaktivu. S jedne strane, poveana je konkurentnost izmeu gradova u privlaenju nacionalnog i internacionalnog kapitala, to lokalalna vlast postie politikom sniavanja poreza i preusmeravanjem budetskih ulaganja u infrastrukturne pretpostavke uspenog poslovanja kapitala na svojoj teritoriji. S druge strane, to ima direktne posledice na smanjenje raspoloivih budetskih sredstava koja omoguuju adekvatnu kontrolu i amortizaciju socijalnih posledica ekonomskog restruktuiranja. Stvara se podela izmeu interesa lokalnog stanovnitva i lokalnog kapitala, s jedne strane, i kreatora urbane politike grada, s druge, tj dok prvi oekuju adekvatne gradske usluge, interes drugih okrenut je privlaenju razliitih korisnika grada. Restruktuiranje programa drave blagostanja u oblasti urbane i stambene politike obeleio je proces decentralizacije tj jaanja kompetencije lokalnih nivoa vlasti upravo da bi se nivo odluivanja o potrebnim resursima pribliio realnim korisnicima. Restruktuiranje ekonomije i proces globalizacije uslovio je znaajne razlike u potencijalu razvoja pojedinih gradova. Nekadanji centri industrijske proizvodnje suaavaju se sa problemom stagnacije i nezaposlenosti, dok gradovi ije infrastrukturne pretpostavke omoguuju razvoj servisnih delatnosti belee izrazit ekonomski rast. Takoe, gradovi koji su snanije

23

izloeni uplivu globalnog kapitala postaju ekonomski centri u velikoj meri nezavisni od ekonomske politike nacionalnih drava. Sve u svemu, urbanizam i drava nastavljaju da budu tesno povezani sa socioprostornim procesom, i neosporno je da je grad kao drutveni podsistem sa razvojem servisne ekonomije dobio na znaaju u nacionalnim i internacionalnim okvirima. Kada je u pitanju proces globalizacije, pristalice ekoloke tradicije vide u tehnolokim inovacijama glavne uzronike stvaranja novih prostornih formi, tzv globalnih gradova, koji postaju centri finansijske i korporacijske moi u svetskim razmerama.

35. URBANI SOCIJALNI POKRETI1. UVOD Kada se govori o usp neophodno je ukazati : - na njihove specifinosti u odnosu na nove drutv pokrete (mirovne, ekoloke, feministike) - na ciljeve u.s.p, aktere - kako se odnose prema radnikom, studentskom i sindikalnom pokretu - kako se odnose prema partijama levice, desnice i prema tradicionalnom politikom aparatu (dravi i lokalnoj upravi) - kakav je stav i dranje strunjaka (urbanista, sociologa) prema organizaciji i akterima pokreta VUKAIN PAVLOVI je u pravu kada kae da je prelaz iz prosperitetne u kriznu fazu povoljno socijalno tle za afirmaciju novih drutvenih pokreta. Oni se i pojavljuju i u modernim zap. zemljama to ukazuje da su demokratski organizovana i otvorena drutva mnogo pogodnija za drutv pokrete od diktatorskih. Pojava drutv. pokreta obeleava dovrenje procesa razdvajanja politike drave od civilnog drutva i, istovremeno, uspostavljanje mosta meu njima. Dravno partijski monopol vlasti je u socijalistikim zemljama iskljuivao postojanje drutv. pokreta. Postavlja se pitanje enu pokreti u otvorenom drutvu. Pojedinci nezadovoljni nekim dravnim institucijama i administracijom stvaraju nove oblike drutvenog, politikog i kulturnog organizovanja. Novi drutveni pokreti i borbe nastoje da budu politiki autonomni, a politike stranke zavisno od konjukture, moraju sa njima da uspostavljaju nove odnose i prave kompromise. Prema Pavloviu ovi pokreti su jedni od najirih i najznaajnijih oblika drutvenog angaovanja u razvijenim ind. drutvima Zapada. Oni razvijaju 'opozicionu politiku kulturu'. FEHER I HELEROVA ukazuju na osobine modernih drutv. pokreta: 1. transfunkcionalnost- pristalice se ne biraju na osnovu njihovih funkcija 2. javni karakter ciljeva, strategija 3. ne tee za dominacijom nad celom linou svojih sledbenika, ali postoji solidarnost 4. organizuju se oko jednog ili manjeg br. pitanja ne pretenduju na totalitet razumevanja drutva 5. prvenstveno drutveni, a ne neposredno politiki karakter- njihov cilj je mobilisanje gra. drutva, a ne osvajanje vlasti. 6. disfunkcionalnost- nestaju kad njihov problem dobije reenje 7. krucijalni su inilac za samoodreivanje graanskog drutva.

24

ALEN TUREN- novi drutv. pokreti su manje drutveno-politiki, a vie drutvenokulturni! Govori o glavnim sociolokim kolama i tako analizira koncept drutvenog pokreta: I SISTEM FUNKCIONALIZAM- jedinstvo sistema STRUKTURALNI MARKSIZAM-nejednakost II AKTER-

NEORACIONALIZAM- strategije upravljanja promenom SOCIOLOGIJA DELOVANJA- istie se i akter i konflikt, drutveni ivot analizira kroz drutv pokrete. To stanovite zastupa A.T.

2. TA SU U.S.P. I BORBE? Uestalost i snaga novih pokreta zavisi od veliine grada i to je grad vei, raste i br. akcija graana. To su sukobi koji unutar industrijalizovanih i urbanizovanih drutava suprotstavljaju interese vladajuih klasa i korisnika. To su borbe koje se odnose na grad (stanovanje, prevoz...) a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Optije reeno, oni se odnose na urbano planiranje, urbanu politiku i urbani nain ivota. Neki autori tvrda da su svi moderni pokreti isti i da u u.s.p spadaju: ekoloki, skvoting, kulturni pokret i dr. KASTELS se bavio u.s.p. i kae da su oni specifian vid drutvenih sukoba i delovanja. Po njemu, grad je jedinica reprodukcije radne snage i postoje 2 tipa procesa reprodukcije radne snage: 1. kolektivna i 2. individualna potronja. Kolektivna se odrava pomou dravnog aparata, a ne posredstvom trita. Dravni aparat pomae kapitalistikom monopolu pruzimajui brigu o zdravlju, obrazovanju, stanovanju...i tako stimulie mone ekonomske grupacije da vode odgovarajuu urbanu politiku. Dakle, kod Kastelsa usp su vezani za potronju, a ne proizvodnju. To su vieklasni pokreti, ali se suprotstavljaju kapitalistikoj logici i doprinose stvaranju demokratskog puta u socijalizam. Kastels predlae 4 plana u stalnoj interakciji o kojima treba voditi rauna kada se analiziraju u.s.p: 1. cilj pokreta 2. unutranja struktura pokreta- interesi i akteri u u.s.p 3. strukturalni interesi suprotstavljeni pokretu- organizacioni izraz tih interesa 4. posledice pokreta na urbanu strukturu Prema ovom autoru neophodno je zajedniko delovanje usp i drugih pokreta, posebno radnikog. Subjekt mora biti pluralistiki! EDI ERKI I DOMINIK MEL-takoe strukturalni marksisti. U.s.p. i borbe se koncentriu oko 3 osnovna interesa: 1. potronja, ivotni okvir- osnov za savez klasa 2. direktan uticaj na optinske vlasti 3. potencijalno preobraavaju na ivot- dovode u pitanje kapitalistiki grad. Tek kada su u.s.p. postali masovni, od 60-ih godina, osetio se njihov uticaj na urbanu politiku, njene logike i ciljeve. Ovi panci tvrde da su ovi pokreti legitimisali skup socijalnih prava: pravo na stan koji ne kota vie od 10 posto mesenih primanja, besplatno kolovanje, javni prevoz... 3. ISKUSTVA NEKIH ZEMALJA BRISEL- od kraja '50-ih centar grada je ispranjen u korist birokratskih zgrada i grad biva podvrgnut zakonima profita. Stvoreno je 50-ak komiteta za lokalne akcije, a najstariji

25

je osnovan od strane ljudi iz narodnog kvarta Marole koji su zahtevali vraanje organizacije rada otuenom oveku. Marole nije obian kvart, to je neka vrsta simbola grada, sastavljena dobrim delom i od radnika imigranata. Stanovnitvo je uglavnom siromano. Lokalne vlasti su nameravale izgradnju novog centra tu, ali je '69. formiran novi komitet i Marole je ureen prema potrebama lokalnog stanovnitva. Drugi sluaj u Briselu je u kvartu el. stanice Sever, a tu su gradske vlasti uinile da pobedi logika profita, i zavadili su lanove komiteta meusobno (stare protiv mladih imigranata, Belgijce protiv stranaca...) ITALIJA- u.s.p i borbe su ovde pod snanim uticajem radnikog i sindikalnog pokreta, stare i nove levice. Usp u Italiji je imao vie faza: 1. od 69. do '70.usp i borbe u rukama marginalaca i istie se skvoting, a traje dok ne stigne milicija. 2. do 72. veliki pokret zauzimanja praznih kua, a istie se vanparlamentarna ekstremna levica. Zauzeti stanovi su se branili na vojni nain. Komiteti posle postaju stabilne strukture i uspostavljaju odnos sa strunjacima. 3. prikljuuju se radnici, slubenici, porodice iz narodnih kvartova. 4. godina '73. se smatra vornom-povezuje se pokret u fabrici sa urbanim pokretom, poinje i borba protiv poveanja cena prevoza i struje. Nareeno je da im se see struja u zgradama, ali su se radnici elektroprivrede odbili taj zahtev i solidarisali se sa pokretom. U.S.P. u Italiji daje podsticaj i feministikom pokretu koji se borio za pravo razvoda braka i abortusa. Krajem '70-ih god se javila rasprava o nainu optinskog upravljanja, odnosno, o administrativnoj decentralizaciji. Levica namerava da u kvartovima legalizuje izbore. Javlja se problem gubitka autonomije i konfuzije izmeu struktura urbanih pokreta i borbi, a neki su i protiv legalizacije kvartovskih komiteta. PARIZ- '66 razmnoavaju se usp u Francuskoj. '70. poinje da deluje u.s.p u vezi sa problemom gradskog prevoza: smanjenje cena prevoza, izgradnja novih linija... '72. Studenti podstiu beskunike na zauzimanje praznih stanova-skvoting. Dolazi do neznatnog uspeha u ovome. U.s.p i borbe su otkrile irinu urbane krize: stambena oskudica, nehigijenska stanovanja, slabost gradskog prevoza...Nosioci pokreta su uglavnom radnici imigranti, a podravaju ih mladi revolucionarni intelektualci da izraze neprijateljstvo prema vlasti i solidarnost sa eksploatisanim slijevima. Veina u.s.p u Parizu ima meuklasni karakter u odnosu na mesto i u potronji i u proizvodnji. SAD- iskustvo zastupnikih i radikalnih planera je ostavilo traga na u.s.p u SAD. Socioloki, ovo je zanimljivo jer se tie odnosa strunjaka i siromanih i nemonih. Pol Davidov je '65. formulisao osnove zastupnikog planiranja- razmatranje urbanistikih planova koji se odnose na porodice sa niskim primanjima, da se vodi rauna o tim potrebama njihovim i podravanje akcija graana. Davidov smatra da siromani nisu nikad mogli da utiu na stanovanje. UPA- grupa planera-urbana planerska pomo. Ova grupa pripada srednjim slojevima i mnogi bivaju optueni za paternalizam i manipulaciju-razlike u sistemu vrednosti, klasnom poreklu, kulturi stvaraju nelagodnost kod ljudi iz kvarta. Neki kritiari smatraju da se tako potiskuje i direktna akcija korisnika. UPA tada dopunjuje svoj program: obavestiti porodice sa niskim primanjima o problemima koji ih se tiu (npr subvencije); nauiti ih da sami prave kontraplanove...UPA zapoljava tada i lana iz ovih kvartova da sarauje sa njima. aldarovi smatra da postoji vrednost u svemu ovome, jer postoji usmerenost na svakodnevne probleme, ali potrebno je i istai probleme na drugim nivoima, a ne samo na nivou urbanog planiranja. LATINSKA AMERIKA Ovde u.s.p i borbe imaju karakter vrlo estokih klasnih borbi-borba beskunika za krov nad glavom stvorila je kontragradove- marginalni

26

univerzum u latinoamerikim gradovima. Zauzimanje terena se izvodi za jednu no, datog momenta. PORATNA JUGOSLAVIJA- zbog politikog monopola dravne partije nije moglo doi do formiranja i delovanja u.s.p. To nije znailo da su ljudi zadovoljni kvalitetom ivota, ni u gradu, ni na selu. Studentski pokreti, brojni trajkovi otkrivaju nezadovoljstvo znatnog dela graana. Urbana kriza se prvenstveno ogleda u podurbanizovanosti-nedovoljan br. i nizak kvalitet sredstava za kolektivnu potronju (stanovanje, javni prevoz, kola, gradsko zelenilo...) i neravnomeran raspored istih. Stambena kriza se ispoljava i u kvalitativnom i u kvantitativnom vidu i u nejednakostima meu drutvenim slojevima. Bespravna gradnja je kod nas masovna pojava-prvo se izgrade objekti, pa infostruktura, pa urbanistiki plan. Do '89. 10-25% takvih stanova od ukupnog broja koji se tad gradio. To nije u.s.p, jer nema organizacije, ciljeva, programa. Bespravni graditelji su preteno radnici. Skvoting je kod nas postupak na koji se odluuju pojedinci, izgubivi nadu da ree svoje stambeno pitanje..nita od pokreta... Iskustvo zastupnikog planiranja kod nas moe se videti u istraivanju svakodnevnog ivota Roma u Surdulici i Beogradu, jer je vremenom dolo do poboljanja uslova svakodnevnog ivota. Prva iskustva ekolokog, neofeministikog i mirovnog pokreta sreemo u Sloveniji. Kasnije je u Bg osnovano uduenje podstanara, udruenje stanarskog prava...Od '90-e uspeh na lokalnim izborima zavisi od obeanja stranaka ta e tu konkretno uiniti. Ali graanski rat, izbeglice, poginuli i ranjeni zaustavili su demokratizaciju i modernizaciju drutva.

36. KONCEPT SOCIJALNOG KAPITALA I URBANI SOCIJALNI POKRETISocijalni kapital opisuje znaajne drutvene procese i mree neformalne mree podrke, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i dobrovoljne aktivnosti, ali i aspekte lokalnog razvoja zajednice, partnerstva javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora kao i razvoja graanskog duha. Vulkok razlikuje tri vrste socijalnog kapitala: primarni (vezujui), premoujui i povezujui. Burdije razlikuje: ekonomski, kulturni, socijalni ali i simboliki. Urbani pokreti su pokreti i borbe koje se odnose na grad, a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Urbani socijalni pokreti se odnose na stanovanje, prevoz, kolektivnu opremu svake vrste, okolinu i odbranu ivotnog okvira. Optije reeno, oni se odnose na urbano planiranje (urbanizam), na urbanu politiku ili politike, i na ono to se zove ''urbani nain ivota. Veza soc. kapitala i urbanih pokreta I dok su 70-ih bili u sastavu irih socijalnih pokreta, dananji urbani pokreti su znatno heterogeniji i nastaju u kontekstu naruavanja socijalnih prava i promene lokalne uprave ka vidu urbanog reima. Panju Margit Mejer su privukli pokreti viih klasa poznatih po svojim naporima da sauvaju privilegije i kvalitet ivota, koji su veoma uspeni u svojim naporima da se neeljeni sadraji ne smeste u njihovo susedstvo ili izmeste u siromane krajeve (NIMBY ''ne u mom susedstvu'').

27

Autorka ukazuje kako je koncept socijalnog kapitala omoguio da se neki zahtevi nekadanjih urbanih socijalnih pokreta ukljue u urbanu politiku, to ilustruje rasprostranjenou nove terminologije: umesto siromatva dru. iskljuenost, umesto dru. jednakosti- ukljuenost, umesto integrisanja- dr. kohezija. Istraivanje grada i zajednice koje koristi pojam drutvenog kapitala empirijski se bavi spektrom inicijativa i aktivnosti graana u treem sektoru, ali se izostavljaju protivniki/opozicioni pokreti i podsticanje pokreta. Diskurs o drut. kapitalu bavi se institucionalizovanim organizacijama, utemeljenim u lokalnoj zajednici, koje su uspostavile rutinsku saradnju s lokalnom vladom i drugim nivoima upravljanja - ili finansijskim organizacijama. Pokreti nezaposlenih ili onih sa nesigurnim zaposlenjem, imigranata... svi oni ostaju van vidokruga koncepta, dru. kapitala. Sa rekonstrukcijom drave blagostanja dolazi do transformacije projekata i inicijativa namenjenih marginalizovanom stanovnitvu, u pogledu usmerenja i naina delovanja. Primer: organizacije graana koje su usmerene na usluge, pruaju klijentima podrku u smislu snalaenja (kako izai na kraj) a ne napredovanja (da prevaziu poloaj marginalizovanosti), to jo vie marginalizuje ve iskljueni deo stanovnika. (Doseljenike emo obuiti za nadniara, ali nema usmeravanje na programe dodatne obuke). Sticaj trenutnih okolnosti (ekonomsko restrukturisanje i paralelno rekonstruisanje drave) podrazumeva da je ona iznova odredila svoje dunosti prema mnogim drutvenim i eko. problemima gradova i siromanih zajednic. Ona se ili odrekla ili prebacila na lokalni i podlokalni nivo politiku i slube, koje su pre bile centralizovane: Institucionalno reorganizovanje sve vea uloga podnacionalnih nivoa i nedravnih aktera; politika akcenat na jaanje konkurencije. U ugroenim podrujima i problematinim etvrtima nastanak lokalnih pokreta je od presudnog znaaja za pokretanje i delovanje lokalnog samoorganizovanja. Usredsreivanje na ovu grupu stanovnitva i saznanje da su oni akteri svog opstanka, ali se podstiu da rade na integrisanju u trite radne snage, gde se primenjuju kriterijumi trita, umesto kriterijuma drave blagostanja.

37. SOCIO-PROSTORNE NEJEDNAKOSTI U RAZVIJENIM ZEMLJAMAProgrami drave blagostanja imali su veliki uticaj na oblikovanje prostorne strukture, posebno evropskih gradova. Njihova uloga je najznaajnija u oblasti stanovanja kao kljunog elementa prenosa socijalnih nejednakosti u prostorne. Nakon II sv. rata dolo je do ekspanzije nestaice stanova, ali se pristupilo masovnom programu izgradnje stanova u dravnom vlasnitvu (zbog odravanja dotadanjeg sistema i dravne investicije u stanovanje bile su znaajni element eko modernizacije i urbanizacije). Zamah procesa suburbanizacije u evropskim zemljama zabeleen je '60-ih kada su u kreiranju urbane i stambene politike znaaj dobile stambene preferencije odnosno kvalitativna dimenzija! U periodu intenzivne suburbanizacije veina pripadnika srednje klase uspela je da obezbedi sebi kvalitetno stanovanje u vlasnikom sektoru. Na taj nain kao posledica nastaje filtracija stanova u javnom sektoru. Filtracija promena socijalnog sastava korisnika odreenog stambenog fonda bez promene njegovih fizikih karaktristika, pri emu se novi korisnici nieg socijalnog statusa od prethodnih, koji se prostorno pomeraju u kvalitetniji sektor stanovanja. Ovaj proces

28

socijalnog stanovanja (za najsiromanije) je bio najizraeniji u 80-im a prati ga i politika privatizacije stanova. Privatizacija nije samo promena vlasnikog statusa, ve itav niz mera kojim se funkcionisanje javnog sektora stanovanja usmerava ka trinim principima, a deo odgovornosti se prenosi na privatni sektor. Privatizacija je najzastupljenija u zemljama liberalnih sistema drave blagostanja (najbolji primer Engleska). Princip filtracije stambenog fonda je dominantan u stambenoj politici razvijenih zemalja, a dravna intervencijau stanogradnji se okree potrebama viih socijalnih slojeva. Suavanje ponude u okviru javnog stanovanja predstavlja problem za neke (ali brojne) kategorije stanovnitva koji nisu plateno sposobni da plate kvalitetnije i sigurnije stanove (nezaposleni, neobrazovani, samaka domainstva...). Kako je proces suburbanizacije uslovio odliv viih dohodovnih grupa iz centralnog podruja grada (dolazi do dekoncentracije stanovnitva, jer populacioni rast suburbija prati opadanje broja stanovnika centralnih gradskih podruja), proces dentrifikacije povezan je sa merama stambene politike u cilju iniciranja porasta pripadnika viih slojeva na centralnim lokacijama, s ciljem obezbeivanja povoljne poreske osnove kao budetskog prihoda lokalne vlasti. Dentrifikacija promena kako fizikih struktura stambenog fonda tako i socijalnog sastava njegovih korisnika odnosno izgradnja luksuznih stanova na lokacijama, do tada, siromanog stanovanja, pri emu se preanje stanovnitvo izmeta u korist viih socijalnih grupa. Dentrifikacijom se naziva i gradnja luksuznih stanova na lokacijama koje su procesom dezindustralizacije grada naputene izmetanjem industrijskih postrojenja i sa njima povezanih funkcija. Otuda ovaj proces oznaava povratak pripadnika srednje klase na centralna gradska podruja, ali ne iskljuivo putem izmetanja grupa nieg socijalnog poloaja, te se ovaj proces smatra vanim aspektom reurbanizacije (zaustavljanje pada brojnosti stanovnitva centralnih gradskih podruja). Proces dentrifikacije postaje i predmet diskusije razliitih autora. 1. Predstavlja izazov tradicionalnim postavkama susedske dinamike i urbane socijalne strukture koje obeleava teorija sukcesije pravilnost izmetanja bogatih stanovnika u sve kvalitetnija susedstva te nastanjivanje niih socijalnih grupa u susedstva koja su ima na taj nain postala dostupna. Prema ovoj teoriji dobro susedstvo je suburbano susedstvo jer su prostornost i niska gustina naseljenosti, a ne blizina centra, dominantni kriterijumi. 2. Marksisti i suburbanizacija i dentrifikacija su odraz pomeranja kapitala izmeu razliitih sektora ekonomije i delova grada (ekonomska teorija raskoraka rente) te se promenom profitabilnosti lokacija objanjavaju ovi procesi. 3. Nominalistiki pristup dominantni uzrok ovog procesa nalazi u promenama ivotnog stila, vrednosti, potroakih modela nove servisne klase, kao kreatora tranje za dentrifikovanim oblicima stanovanja; nju obeleava: vea potronja no tednja, velika prostorna mobilnost, ukljuujui i stambenu, hedonistiki individualizam, negacija ili odlaganje braka, kao i roditeljstva). Deindustrijalizacija gradova podrazumeva fiziko izmetanje industrijskih sadraja na suburbane lokacije, a sa pomakom ka servisnoj ekonomiji dolazi do prostorne dislokacije i servisnih poslova, te se na centralnim gradskim lokacijama koncentriu samo najznaajniji produkcioni servisi, dok se ostali izmetaju u suburbiju. Pomak ka razliitim modelima potronje u velikim gradovima doprinosi ouvanju centra grada kao arene spektakla, ali

29

ta je sa onim delom stanovnitva koji se nalaze na niem poloaju, a ive u samom centru? Ekoloki pristup (ikaka kola) prepoznaje ove marginalizovane urbane zone i razvija tezu prema kojoj su ove posledice prostorne nedostupnosti adekvatnih poslova koji bi omoguili ukljuivanje lokalnog stanovnitva u dominantne ekonomske i drutvene tokove. S druge strane, Sasensova govori o razvoju neformalne i ilegalne ekonomije, jer siromani slojevi uslovljavaju nestandardizovanu tranju jer svoje potrebe ne mogu zadovoljiti luksuznim dobrima. Markuze, pravei razliku izmeu uspenih lokalnih zajednica (koji obezbeuju zaposlenje stanovnitvu) i one koji to nisu uvodi pojam enklave naspram geta (savremeni geto karakterie eko. i soc. iskljuenost lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno, u klasinom pre je bilo rei o odnosu subordinacije). Pojam iskljuenosti, kako sa formalnog teita rada tako i iz ostalih procesa vanih za integraciju u drutvo, postoje bitna odrednica socijalnog poloaja urbanog stanovnitva na dnu socijalne stratifikacije. Bavei se problemom samoreprodukcije socio-ekonomske iskljuenosti, Vilson reafirmie pojam potklase, jer se ovaj problem ne uoava ako posmatramo samo ue uloge (geto naputaju uspeni pojedinci, pa tako instutucije ostaju hendikepirane, ali nema vie ni uzornih modela). Gans, umesto pojma potklase, predlae pojam potkaste kako bi se istakao stepen iskljuenosti dela stanovnitva koji produkuje savremeno drutvo. Neposedovanje eko. i kult. kapitala, kao i demografske promene, odreuju siromatvo i bekunitvo, koje je u porastu bez obzira to zemlje razvijenog sveta belee ekonomski rast. Markuze razlikuje 2 tipa dravne intervencije u domenu urbane politike: 1) tip drave blagostanja (korisnici su obini ljudi i sa njima se svi identifikuju) i 2) represivni (rezidualni) tip (stigmatizacija korisnika, po bilo kojoj osnovi, tako to se definiu kao posebna grupa korisnika). Harloe i Fainstain smatraju da donja klasa je kljuna za urbane procese, jer urbane politike slue njihovim ciljevima. Zajedno sa najviim stratumom srednje klase, postaju veoma znaajni za promene na tritu stanovanja, nosioci procesa urbanizacije... Ostali pripadnici srednjeg sloja i dalje slede suburbani model. A najnii stratumi su najvie koncentrisani u rentalnom sektoru. Centralni delovi nastanjeni su najsiromanijima... Kastels ukazuje na proces dualizacije gradova u poslednjim decenijama. U centralnim zonama grada dualizacija je najuoljivija, jer se ekskluzivni, produkcioni i rezidencijalni sadraji mogu locirati kao izdvojena ostrva ne zahtevajui urbanu obnovu neposrednog okruenja. Markuze, na slian nain poima dualni grad istiui da njegovi socijalni delovi postaju totalizovane zajednice, te se svakodnevniivot odvija na taj nain to ini pripadnike drugih soc. slojeva nevidljivim, i odlikuje se na taj nain mogu donositi na tetu drugih. Neomarksisti proces uslonjavanja soc. strukture nazivaju polarizacijom (rast i na dnu i na vrhu lestvice). Harloe i Fainstein su kritini prema pojmu dualizacije jer ne izraava kompleksnost procesa. Kastels i Markuze takoe su kritini prema pojmu dualnog grada, ali ga upotrebljavaju metaforiki.

38. SPECIFINOST SOCIO-PROSTORNIH NEJEDNAKOSTI U ZEMLJAMA U RAZVOJUProuavanja gradova III sveta usredsreuje se na hoperurbanizaciju i na podeljenost urbanog drutva du nekoliko linija:

30

1. formalna-neformalna ekonomija; 2. grad-okruenje; 3. socijalne i etnike podele. Prouavajui proces urbanizacije u L. Americi, Kastels je 70-ih godina naveo da 25% stanovnitva ivi u slamovima i nehigijenskim naseljima i bariosima. Krajem prolog veka njihov udeo se popeo na 50% ( najvie u Adis Abebi 85%, a najmanje u Sao Paolu32%). Odsustvo komunalne infrastrukture, prenaseljenost, opasna industrija u blizini mesta stanovanja uslovljavaju visoku stopu smrtnosti stanovnitva. Tu dominira siva ekonomija (70% stanovnika Losake zavisi od sive ekonomije-Robinson). Siva ek podstie inostrani kapital najee kroz eksploatisan rad ena. Budui da je pre re o tradicionalnim drutvima (rodna podela rada), ove analize se usmeravaju ka rodnoj dimenziji. Pedrazini i Sanezova (barios) ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segragaciju u latinskoj Americi-povlaenje otmenih etvrti. (pitanje 34) doivljaj drugog kao pretnje bitan je element socijalizacije mladih iz siromanih etvrti, koji nije usmeren samo na socijalno udaljene grupacije, ve i na stanovnike drugog bariosa. Socijalni kapital u strategijama lokalnih zajednica ima ogranienu ulogu u organizaciji njihovog razvoja, ali i prouavanja na nivou susedstva imaju veliki znaaj za reprodukovanje socioprostornih nejednakosti. U studijama gradova III sveta imamo dve meusobno iskljuujue predpostavke: 1. da oni kopiraju iskustvo zapada (vei trokovi socijalne politike) ili 2. da koriste prednost zaostalog razvoja (uenje na grekama drugih). Lokalna vlast u ovim gradovima se oslanja na tradicionalne mere privlaenja stranog kapitala, strategije socijalnog dampinga i slabljenje nacionalistikog lokalnog fiskalnog kapaciteta. Realni rezultat je slaba ili potkupljiva lokalna vlast koja je brana stranim ulaganjima i reprodukuje zatvoreni krug zavisne urbanizacije. Ovi gradovi nisu nastali postepenim razvojem, ve osvajanjem (domorodake kulture strmoglavo pozapadnjaene). Problem prouavanja gradova zemalja u razvoju odvija se pod kapom odrivog razvoj. Mina Petrovi: osnovna razlika izmeu socijalistikih i gradova III sveta lei u injenici da je socijalistika drava uspevala da sprei prekomernu imigraciju u gradove, preteranu urbanu koncentraciju u pojedinim gradovima i izrazite urbane nejednakosti u poreenju sa prekomernom urbanizacijom gradova III sveta.

31

39. SOCIO-PROSTORNE NEJEDNAKOSTI TOKOM SOCIJALIZMA I U POSTSOCIJALISTIKOM PERIODUMoglo bi se rei da je socijalizam karakterisala vea stabilnost stambenih karijera zbog vee stabilnosti ostalih karijera sa kojima je povezana (puna zaposlenost i statina radna karijera). Kontrola transakcije stanova i stambena nestaica uslovile su nizak nivo stambene mobilnosti. Jedno od retkih istraivanja bavi se stambenim preferencama na stambenom nivou (Mandi i Clapham). Oni su doli do zakljuka da su preference ka odreenom tipu stanovanja (kolektivno/individualno) ili vlasnikom statusu (dravno/privatno) bile oblikovane pod neposrednim uticajem koncepta stambene politike i u socijalistikim drutvima. Iako se graanima ne moe osporiti preduzimljivost, lojalnost prema dravi svakako da moe jer se tei da se od drave uzme to vie resursa (otuda i pojava bespravne gradnje, koji zapoinju zaposleni u industriji, koji koriste i svoje znanje i materijalne resurse preduzea). Osnovne karakteristike socijalistike stambene politike uslovile su i specifinu suburbanizaciju, rezidecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na kapitalistike zemlje. Podurbanizovanost se u socijalizmu ispoljava u dva vida: kvalitativnom i kvantitativnom. Kvantitativni se odnosi na spoljni rast gradskog stanovnitva u odnosu na porast zaposlenosti u industrijskom sektoru (deagrarizacija). (Nema dovoljno stanova za migrante). Usled administrativne kontrole migracija stanovnika u gradove nastaju meovita domainstva i postaju trajni model. Zemlje koje nisu vrile kontrolu, suoile su se sa problemomm paraurbanizacije (naseljavanje imigranata na obodima velikih gradova). Kvalitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu na potrebe stanovnitva u uem (unutranjost stana) i irem (opremjenost lokacija). To je bila posledica razvojne str