Visoka skola za ekonmiju i informatiku,Prijedor

40960

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA

Informatika

TEMA:

Socijalni i pravni kontekst raunarstva

Sadraj:31.Uvod

42.Informacija i njen znaaj u savremenom dobu

42.1. O informaciji

42.2. Etimologija rijei informacija

42.3. Savremene definicije

52.4. Koliina informacija

52.5. Obrazovana osoba i informacije

52.6. ta je to medij?

62.7. Informacija u savremenim uslovima

62.8. Poruka i informacija

72.9. Informacione tehnologije

72.10. Pravo na informaciju

72.11. Pristupanost informacija

83.Drutveni aspekti Interneta

83.1. Informaciono drutvo

103.2. Internet kao osnova za razvoj informacionog drutva

103.3. Internet i drutvo

113.4. Stavovi prema svjetskoj mrei

124.Koncepti informacionog drutva

124.1. Pojam informaciono drutvo informaciona era

124.2. Koncept informacionog drutva

134.3. Karakteristike informacionog drutva

134.4. Informaciono drutvo i informacija

134.5. Koncept informacionog drutva definisan sa tehnolokog stanovita

144.6. Koncept informacionog drutva definisan sa ekonomskog stanovita

155.Globalizacija i informaciono drutvo

155.1. Globalizacija

155.2. Prva era globalizacije

155.3. Druga era globalizacije

165.4. Globalizacija u savremenim uslovima

165.5. Ekonomski aspekti globalizacije

165.6. Kulturoloki aspekti globalizacije

176.Virtuelne zajednice

176.1. Pojam

176.2. Vrste virtuelnih zajednica

186.3. ivotni ciklus lanova virtuelne zajednice

197.Upravljanje Internetom

197.1. Zato treba regulisati Internet?

197.2. ta treba regulisati?

208.Literatura

1.UvodCilj predmeta Socijalni i pravni kontekst raunarstva je sagledavanje uticaja socijalnih i pravnih aspekata na Informacione i komunikacione tehnologije, kao i uticaja same IT tehnologije na oblikovanje drutvenih odnosa i na pojavu novih oblika kriminalne aktivnosti koja se dovodi u vezu sa primjenom iste.2.Informacija i njen znaaj u savremenom dobu

2.1. O informacijiPojam informacije u svojoj tematskoj irini pripada veem broju naunih disciplina. U tom smislu pojam informacije se moe definisati na razliite naine u zavisnosti od perspektive iz koje se posmatra ovaj problem. Tako npr. kibernetiari informaciju definiu kao razliku koja ini razliku. Ako uzmemo list bijelog papira na kojem je nacrtana crna taka, razlika izmeu boje papira i boje take je informacija, u skladu sa ovom definicijom, koja stvara razliku drugi dio definicije odnosi se na perceptivni sistem koji uoava samo razlike. Wolfgang Kowalk definie informaciju na sledei nain: Znanje o stanju jednog sistema je informacija. Informacjia se definie i kao sadraj onoga to razmjenjujemo sa spoljanjim svijetom, dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim prilagoavanjem, ili to je injenica kojoj se dodaju neke osobine.

2.2. Etimologija rijei informacija Glagol informare u jeziku starih Latina opisivao je (misaonu) radnju davanja oblika, oblikovanja, predoavanja. Infromatio je bila uputa, obavijest, obavjetenje. Dakle sama rije informacija je bila povezana sa novinama i obavjetenjima. 2.3. Savremene definicije " Informacija je resurs dananjice i budunosti, ali ona nije poput materije ili energije. Upotrebom se ne troi, raspodjelom se ne smanjuje. Ako neto znam mogu nauiti druge, a da sam nita pri tome ne gubim. Primjenjujui to to sam saznao, ne samo da ne gubim korieno znanje, ve ga oplemenjujem praksom." P.Drucker " Informacija (lat. informatio) pouavanje, upuivanje, uputstvo, obavjetavanje, obavjetenje, raspitivanje, obavjetenost, obavjest, izvjetaj, izvjee, sudsko izvianje, istraga."Izvor : Milan Vujaklija - Leksikon stranih rei i izraza " Informacija (lat.), obavjetenje. U kibernetici oznaava podatak ili skup podataka na osnovu kojih se upravlja nekom pojavom ili nekim procesom ; jedan od osnovnih pojmova kibernetike. "

Izvor : Mala enciklopedija Prosveta '' Informacija je neto to smanjuje neizvjesnost.''Izvor : Direktor jedne ugledne firme kod nas i u inostranstvu 2.4. Koliina informacija Informatiko doba karakterie sljedee: vie je informacija sakupljeno u poslednjih 30 godina nego u prethodnih 5000 nedjeljno izdanje New York Times objavi vie informacija nego to ih je ovek u XVI vijeku sakupio tokom itavog ivota cjelokupno ljudsko znanje se udvostruilo izmeu 1900-1950.godine, od tada se udvostruava svakih 5-8 godina Pitanje koje se namee u savremenim uslovima je da li je problem: nedostatak informacija ili nemogunost snalaenja pojedinca u moru informacija koje nas okruuju.2.5. Obrazovana osoba i informacije Savjet za svakodnevno ponaanje. Kako jedan ozbiljan ameriki novinar definie obrazovanu osobu u informatiko doba: Obrazovana osoba je nauila da se informacija gotovo uvijek objavljuje da bi u najboljem sluaju bila nekompletna; vrlo esto je netana, slui usmjeravanju u pogrenom pravcu, nerijetko izmiljena, neiskrena je ili sasvim pogrena.

(Russel Wayne Baker)

2.6. ta je to medij? Medij je ono to prenosi informaciju.

Prvi masovni komunikacioni medij bio je ljudski glas. Njegov osnovni atribut je da moe prenijeti poruku na vie ljudi odjednom. Drugi komunikacioni medij bila je knjiga. Osnovni atribut knjige je da se broj ljudi kojima se poruka prenosila znatno uveao i da je ta poruka mogla da se prenosi generacijama. Trei komunikacioni medij bile su novine ili periodini magazini. Kod njih se pojavio novi atribut vijesti. Veliki broj ljudi time je dobio mogunost da u kratkom vremenu sazna najnovije vijesti iz zemlje i svijeta. etvrti komunikacioni medij po redu bio je radio. Radio je donijeo novi atribut ljudskog glasa. On je omoguio da se uz vijesti i zabavu mogu da prenesu i emocije. Peti komunikacioni medij bila je televizija, koja je uz sve prethodne atribute kao svoj osnovni atribut donijela mogunost prenoenja pokretne slike. esti i najnoviji masovni komunikacioni medij je Internet. Njegov glavni atribut koji ga ini posebnim i drugaijim od ostalih je mogunost dvosmjerne komunikacije. 2.7. Informacija u savremenim uslovima Informacija je danas prevashodna sutina svake odluke: od odluke ta ete obui, koji fakultet upisati, koji predmet prvi polagati do klaenja u kladionicama i precrtavanja brojeva na loto tiketu. Udaraju na sva ula: od televizije, radija preko elektronskih mrea, flajera, letaka do interaktivne komunikacije. Prema nekim istraivanjima prosjean broj reklamnih poruka koje jedan graanin primi tokom samo jednog dana je od 2500 do 3000. Ukoliko taj broj pomnoimo sa brojem dana u godini i recimo 80 godina ivota dolazimo do fantastinih 73.000.000 reklamnih poruka koje ovek primi tokom svog ivotnog vijeka, a to su samo reklamne poruke. 2.8. Poruka i informacija Poruka moe i ne mora sadravati informaciju. Na primer, osoba 'A' posmatra osobu 'B' kako baca kamen u vazduh. Osoba 'B' poruuje osobi 'A' da je kamen pao na zemlju. Osobi 'A' poruka ne donosi nova saznanja o dogaaju, jer oko pada kamena na zemlju nema sumnje. Rezultat dogaaja je osobi 'A' 100% poznat i vjerovatan, jer drugaije ne moe biti. Takva poruka u sebi ne sadri informaciju. Koliina informacije u njoj jednaka je nuli. Ako pak osoba 'A' u vazduh baci novi i porui osobi 'B' da je novi pao na zemlju na jednu od strana, poruka takoe ne sadri informaciju, jer osobu 'B' ne liava dvojbe oko rezultata. 50% je mogue da novi padne na jednu stranu, odnosno 50% je mogue da novi padne na drugu stranu. Ali poruka da je novi po padu pokazao glavu ili pismo' sadri novo saznanje o dogaaju i u sebi sadri informaciju. Koliina informacije u poruci vea je od nule. Poruka koja egzaktno opisuje rezultat neizvjesnog dogaaja, sadri u sebi odreenu koliinu informacije. 2.9. Informacione tehnologije Raunarstvo se u savremenom drutvu razvija prije svega u okviru raunarske tehnologije kao jedne od informacionih tehnologija. Pod informacionim tehnologijama podrazumjevaju se postupci, metode i tehnike prikupljanja, prenosa, obrade, uvanja i prezentacije informacija. U savremenom drutvu, irom svijeta, ljudi koriste raznovrsne informacione tehnologije da bi razumjeli probleme i kreirali rjeenja. Te tehnologije danas ukljuuju sredstva kao to su senzorni ureaji, preko telefonskih mrea i faks maina do raunara svih vrsta. Ove tehnologije daju nove oblike naem ivotu, poslovima, drutvu. Informacione tehnologije se primjenjuju za, na primer, kreiranje i praenje dokumenata u kancelarijama, kontrolu proizvodnje u fabrikama, projektovanju novih proizvoda, popravci automobila i druge sloene opreme, prodaju proizvoda irom svijeta. Sredstva i tehnike prikupljanja i korienja informacija su u jezgru civilizacije. 2.10. Pravo na informaciju Graanima i organizacijama (privrednim, nevladinim, kulturnim, sportskim, i svim ostalim) treba da bude omoguen slobodan pristup i upotreba informacija za donoenje odluka, ili za uestvovanje u donoenju odluka, koje se na njih odnose. Graani i organizacije treba da daju informacije onima na koje se te informacije odnose. Drava treba da sprijei nejednakost u pristupu informacijama i obezbjedi jednake uslove za slobodan pristup informacijama svima koji to zahtjevaju. Jednake mogunosti za pristup informacijama pruie svakome ansu da za sebe i svoju porodicu obezbjedi ivotni standard neophodan za zdrav i prosperitetan ivot. Drava treba da obezbjedi graanima besplatan i efikasan pristup javnim informacijama. Pristup informacijama se moe ograniiti iskljuivo radi zatite privatnosti, poslovne tajne, nacionalne bezbjednosti, i istranog postupka. 2.11. Pristupanost informacija Cijena pristupa osnovnim informacijama mora biti dovoljno niska da ne sprijeava ni jednu socijalnu grupu da ravnopravno uestvuje u drutvenim procesima Najbolji nain da se obezbjedi jeftin i univerzalan pristup informacijama svim graanima je kroz obezbjeivanje funkcionisanja trita, posebno u onim segmentima trita koji se odnose na obezbjeivanje infrastrukture, a posebno u pristupnom dijelu telekomunikacione mree (lokalna petlja). I u najbolje organizovanim trinim uslovima postoje lokacije i segmenti drutva kojima nee biti omoguen jeftin i lak pristup elekronskim komunikacionim mreama. U ovakvim sluajevima drava treba da intervenie otvaranjem besplatnih pristupnih taaka u javnim ustanovama (biblioteke, pote, bolnice, kole, optine, itd).3.Drutveni aspekti Interneta

3.1. Informaciono drutvo

Infromacija sa jedne, i tehnologija sa druge strane, dovode se u vezu sa konceptom informacionog drutva. Termin informaciono drutvo implicira centralnu ulogu informacije. U ovoj novoj eri izvor produktivnosti se sve vie nalazi u tehnologiji stvaranja znanja, obrade informacija i komunikacije. Jedan od osnovnih problema sa kojima se suoavamo prilikom teorijskog ili empirijskog istraivanja informacionog drutva je to to mi jo nismo sasvim sigurni da je "informaciona epoha" (Information Age) zaista nastupila.

Prema nekim autorima, informaciono drutvo predstavlja formu drutvenog organizovanja koja je karakteristina za post-industrijski period razvoja Zapada. Za ovo shvatanje se, veoma grubo, moe rei da poiva na ideji prema kojoj je raspodjela informacija u drutvenim strukturama znaajnija od raspodjele kontrole nad sredstvima rada.

S druge strane, upotreba termina "informaciono drutvo" danas najee ukazuje na visok stepen u kome su savremena drutva zavisna od upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija (meu kojima, naravno, Internet zauzima centralno mesto u raspravi). Konano, ukoliko uzmemo u obzir ekstremna tehno-optimistika predvianja, prema kojima e informaciono-komunikacione tehnologije fundamentalno promjeniti ljudsko drutvo, mi se nalazimo u situaciji u kojoj zaista nismo sigurni da li je takvo drutvo uopte nastupilo, kao ni u to da li e ono uopte nastupiti.

Ovakav "nejasan" status koncepta informacionog drutva ve pri poetnoj teorijskoj, fenomenolokoj analizi, uopte nije bez znaaja za dalja razmatranja u empirijskim istraivanjima (poput istraivanja upotrebe Interneta), pa ak ni za analizu praktinih, politikih poteza koji bi vodili nekom eljenom drutvenom razvoju pomou upotrebe ICT. Iako mi na prelazu dva vijeka jo nismo sasvim sigurni u to, ipak je mogue da e savremene ICT transformisati ljudsko drutvo na sutinski nain. U izmenjenim drutvenim uslovima, ako najznaajniji resursi (npr. pristup strunom obrazovanju) budu bili sve manje zavisni od raspodjele ekonomske moi, doi e i do bitnih promjena u nainima sprovoena politikih mjera.

Ukoliko bismo pokuali da objasnimo koncept informacionog drutva bar na najirim osnovama, mogli bismo da tvrdimo da je to drutvo za koje je karakteristian visok stepen zavisnosti ekonomskih, politikih, kulturnih, i uopte drutvenih struktura (i diskursivnih formacija) od ovjeku eksternih procesa obrade informacija. Pod eksternim procesima obrade informacija ovde se podrazumjevaju tehnologije automatske obrade informacija, odnosno tehnoloki proizvodi razvoja elektronike i raznih grana matematikih i tehnikih disciplina u XX vijeku. Za nepunih sto godina, preen je put od formalnih skica prvih sistema za obradu informacija, preko ranih raunara koji su zauzimali itave prostorije i okupirali timove zaposlenih, do komfornih, ergonomski zadovoljavajuih i tehniki superiornih mikrokompjutera bez kojih ivot savremenog oveka postaje nezamisliv. Teko je tvrditi da je informaciono drutvo ono drutvo koje proizvodi vie informacija nego prethodne forme drutvene organizacije, iako ono svakako procesira daleko vie informacija u odnosu na prethodne istorijske forme. Razumjevanje ove razlike je sutinsko za razumjevanje koncepta informacionog drutva. To globalno rasijavanje znanja i vrijednosti moda je jedini fundamentalan aspekt koji globalizaciju dananjice moe da predstavi kao sutinski razliitu od prethodnih.

3.2. Internet kao osnova za razvoj informacionog drutva

Ono to je zajedniko vjerovatno svim tehnolokim revolucijama u istoriji ovjeanstva jeste da su, u izvjesnim krugovima, davale zamajac oekivanjima da bi moglo doi do korjenitih drutvenih promjena. I, dok su tehnooptimisti ili, kako ih Riard Koin (Coyne, 1999) naziva tehnoromantiari, vjerovali da se na krilima ovih inovacija moe stii u jedno bolje i pravednije drutvo, tehnopesimisti su bili skloniji da vide naznake otvaranja Pandorine kutije. Utopistiko vienje znaaja razvoja interneta predvia da e graansko drutvo u budunosti koje e zahvaljujui njemu nastati, biti drutvo u kome e biti dostupna skoro neograniena koliina informacija, u kome e donoenje odluka postati daleko otvorenije i transparentnije, a granice nacionalnih drava e se uruiti budui da e ljudi stvarati virtuelne zajednice u kojima rade, ue, provode slobodno vreme, prevazilazei tradicionalne prostornovremenske okvire.

3.3. Internet i drutvo

Odnos Interneta i drutva nuno se mora posmatrati sa dva razliita aspekta, kao direktna posljedica injenice da je pojava Interneta uslovila razliite drutvene stavove prema novom mediju koji su uticali i utiu na oblikovanje sadraja na Mrei, a sa druge strane Internet kao novi globalni medij doveo je krupnih promjena u drutvu.

3.4. Stavovi prema svjetskoj mrei

Izvori socijalnih stavova prema Internetu nalaze se u veoma irokoj i veoma kompleksnoj drutvenoj problematici koja se razvila oko ovog revolucionarnog "meta-medija". Znaaj Interneta nalazi se prije svega u onoj vrsti interoperabilnosti koja nije mogla biti ostvarena u prethodnim elektronskim medijima. Zahvaljujui standardizaciji prenosa informacija na najoptijem i najbazinijem nivou (TCP/IP protokol), omogueno je slojevito i fleksibilno nadograivanje infrastrukture Interneta tako da svaka forma informacije plasirana putem drugih elektronskih medija (zvuk, slika, animacija itd.) moe da se plasira i preko Interneta. iroka rasprostranjenost kunih kompjutera i potovanje jednom od razvijenih standarda doveli su do rapidnog prihvatanja Interneta u svim sredinama koje mogu da zadovolje osnovne uslove razvoja neophodne infrastrukture. Prema procjenama agencija koje periodino vre istraivanja broja korisnika mree, 1.7 milijardi ljudi na planeti ima pristup Internetu, to ini oko jedne etvrtine svjetske populacije. Spektar snanih drutvenih reakcija prema Internetu bio je sasvim oekivan. Zahvaljujui upravo opisanim sutinskim osobinama svjetske mree, odmah je postalo jasno da e njen uticaj na ekonomiju i kulturu biti ogroman. Neke druge posljedice ovog razvoja moda je bilo tee predvidjeti. Decentralizovanost Interneta kao kompjuterske mree ubrzo je postala feti pobornika direktne demokratije, a injenica da privatno-javna partnerstva poput ICANN-a nalaze veliki interes u upravljanju sistemom imena domena dovela je do velikih dilema u oblasti upravljanja Internetom (Internet Governance). Pojava Interneta je, pored navedenih efekata, dolila i ulje na vatru ve rasplamsanih tehno-mitologija druge polovine XX vijeka. Utopijske i distopijske note ustale su sa raznim grupama, umjetnikim pokretima, deklaracijama o nezavisnosti sajberprostora, doivljaja konanog osloboenja od ma kakvog vida drutvene kontrole i sumnje da e razvoj mree dovesti do upravo suprotnih efekata od oekivanih. Kod nekih je zabrinutost bila izazvana pitanjem pravedne participacije razliitih kultura i jezika na Internetu. S druge strane, neki su pojavu Interneta doivjeli kao konano rjeenje za reprezentaciju marginalnih grupa, ugroenih jezika i kultura. Prema njima, "many-to-many" priroda komunikacije na Internetu i relativno mala ulaganja vezana za odravanje sajtova ili pokretanje korisnikih mrea predstavljaju upravo adut koji male kulture treba da povuku u svjetskoj igri predstavljanja.

4.Koncepti informacionog drutva

4.1. Pojam informaciono drutvo informaciona era

Zbog razliitih tumaenja pojmova informaciono drutvo i informaciona era, korisno je na startu ukazati na razliku koja evidentno postoji izmeu ova dva pojma. Termin "informaciono drutvo" ima sasvim specifine konotacije i prije svega se odnosi na opis drutva u kome savremene informaciono-komunikacione tehnologije igraju sve znaajniju ulogu. Sa druge strane upotreba termina "informaciona era" najee se sree kod autora koji smatraju da je galopirajua difuzija novih informacionih tehnologija sasvim siguran znak da je na horizontu dogaaja prisutna jedna do sada nepoznata, sasvim nova forma drutvene organizacije.

4.2. Koncept informacionog drutva

Kako je ve reeno, informaciono drutvo nije iskljuiva posljedica rairene upotrebe ICT, i njegova sutina se ne moe razumjeti ako se ono posmatra samo sa tog stanovita. Informaciono drutvo pretpostavlja nove drutvene i individualne potrebe, koje tek u simbiozi tog drutva sa ICT nalaze zadovoljenje. U zadovoljenju tih potreba, prije svega potrebe za obradom izuzetno velikih koliina informacija, samo drutvo nije moglo da ostane nepromjenjeno. Ove iroke promjene koje zahvataju drutveno tkivo u procesu adaptacije prema nivou informacija koje je potrebno obraditi, skladititi, pojednostaviti i na osnovu njih doi do novih informacija da bi se uspjeno donijele relevantne odluke, predstavljaju najiri okvir za prouavanje koncepta informacionog drutva. Koncept informacionog drutva, esto dovoen u vezu sa razvojem "tree industrijske revolucije", okupirao je razne politike, naune i popularne diskurse u posljednjoj deceniji XX vijeka. Kao to primjeuju neki autori, drutvena i nauna debata o informacionom drutvu rekapitulira evoluciju drutvenih tipologija ije korjene nalazimo jo u XVIII vijeku. Na nain na koji danas govorimo o savremenom drutvu kao informacionom, u prethodnim vremenima smo govorili o kapitalistikom, socijalistikom, liberalnom, potroakom, postmodernom drutvu. Kao to je industrijsko drutvo zamijenilo agrarno, informaciono drutvo zamjenjuje industrijsko, na vie ili manje isti, revolucionaran nain. 4.3. Karakteristike informacionog drutva

Na osnovu osnovnih objanjenja i definisanja pojma informacionog drutva dolazimo do njegovih osnovnih karakteristika: Nassimbeni (1998): Izuzetna vanost informacija i kreiranja znanja;

Isticanje uloge IT u stvaranju i rasprostiranju informacija;

Korienje informacionih mrea za distribuciju informacija; Radikalne promjene u ljudskim ivotima kao rezultat rastue integracije informacionih i komunikacionih tehnologija (ICTs) u svim sferama javnog i privatnog ivota;

Neophodnost da se graani edukuju i proire svoja znanja u oblasti novih vjetina to e im omoguiti da imaju samo koristi kroz pristup informatikoj riznici koja se masivno i konstantno iri i raste.

4.4. Informaciono drutvo i informacija

Termin informaciono drutvo implicira centralnu ulogu informacije. U ovoj novoj eri izvor produktivnosti se sve vie nalazi u tehnologiji stvaranja znanja, obrade informacija i komunikacije. Posebno se upotreba postojeih znanja u dolaenju do novih uvida karakteristino vezuje za potencijal informatikog drutva. Ovaj izuzetan krug pozitivnih fidbek petlji poiva na dva glavna oslonca: informacijama i tehnologiji. Sutinski pokreta informacionog drutva su informacije. Ali informacije su oduvjek predstavljale kljuni faktor u drutvima irom svijeta. Razlika je u tome to sada raspolaemo sofisticiranim sredstvima u formi ICT koja omoguavaju trenutnu obradu, duplikaciju i distribuciju informacija i znanja po skoro nitavnoj cijeni.

4.5. Koncept informacionog drutva definisan sa tehnolokog stanovita Tehnoloka definicija informatikog drutva osvjetljava enormne inovacije u oblasti tehnologije. Kljune novine predstavljaju tehnoloka unapreenja procesa kreiranja, obrade, storniranja i prenosa informacija koji znatno utie na aplikaciju informacionih i komunikacionih tehnologija u svakoj oblasti drutva. Neke od ovih tehnologija ukljuuju kompjuterske i telekomunikacione tehnologije, koje su revolucionarno promenile socio-ekonomsku bazu modernog drutva.

4.6. Koncept informacionog drutva definisan sa ekonomskog stanovita Ekonomski pristup definie 'informatiko drutvo' pokuajem analiziranja informatike industrije upotrebom statistikih funkcija. Ovakav pristup posmatra ulogu informatike industrije i prati njen doprinos bruto nacionalnom proizvodu. Indentifikovano je pet velikih grupa u okviru informatike industrije: (a) Obrazovanje (npr. kole, biblioteke i koledi); (b) Mediji i komunikacije (npr. radio i televizija); (c) Informatike maine (npr. kompjuterska oprema, muziki instrumenti); (d) Informatike usluge (npr. pravo, osiguranje, zdravstvo);

(e) Ostale informatike aktivnosti (npr. istraivanje i razvoj, neprofitne aktivnosti). Radei sa ovim razliitim kategorijama i grupama, Webster (1997) sugerie da je mogue pripisati odreenu ekonomsku vrijednost svakom i pratiti njihov doprinos bruto nacionalnom proizvodu (BNP).

5.Globalizacija i informaciono drutvo

5.1. Globalizacija

Globalizacija oblikuje nau sadanjicu kao malo koji savremeni proces. U literaturi postoji veliki broj razliitih definicija globalizacije. Prema nekim definicijama globalizacija se posmatra kao pozitivan i optimistian proces koji doprinosi razvoju tehnologije, proirenju trita, veem profitu, lagodnijem ivotu, raspadu diktatorskih reima, a sa druge strane postoje miljenja po kojima je globalizacija nuno zlo koje oznaava prevlast SAD i EU nad ostalim regionima u gotovo svim domenima ivota: politici, ekonomiji, nauci i kulturi. Globalizacija je poveanje meunarodne razmjene na tritima dobara, usluga i tritu nekih faktora proizvodnje, ukljuujui rast i razvoj institucija koje premoavaju nacionalne granice preduzea, vlade, meunarodne institucije i nevladine organizacije (Deardorff i Stern, 2001) Globalizacija se moe shvatiti kao proces (ili skup procesa) koji inicira promjenu prostorne organizacije socijalnih odnosa i aktivnosti, promjenu koja je izazvana transkontinentalnim ili regionalnim tokovima i mreama aktivnosti, interakcija i moi (Held, McGrew at all, 1999).Uzroke globalizacije moemo podijeliti na politiko-institucionalne i ekonomsko-tehnoloke. Politiko-institucionalni uzroci obuhvataju trgovinske politike, kontrolu kapitala, imigracijska ogranienja, regulacija vlasnikih prava, kontrolu korupcije, stabilan monetarni sistem. Ekonomsko-tehnoloki razlozi su odreeni inovacijama u transportu (parobrod, eljeznica) i komunikacijama (telegraf, telefon, Internet).

5.2. Prva era globalizacije

Period XIX vijeka kada je dolo do prve velike liberalizacije u trgovini nazivamo Prvom erom globalizacije. U tom periodu zabiljeen je dobar protok kapitala i radne snage koji se odvijao bolje nego ikad. Ovaj period predstavlja prvi veliki pomak u globalnoj trgovini. Ova era globalizacije traje sve do poetka XX vijeka. Poetak Prvog svjetskog rata oznaava kraj prve ere globalizacije.5.3. Druga era globalizacije

Period nakon zavrsetka Drugog svjetskog rata, (kasnije i padom komunizma) moe se okarakterisati kao nova era globalizacije. Glavni pokretai globalizacije su tada institucije poput Meunarodnog monetarnog fonda i Svjetske tgovinske organizacije.5.4. Globalizacija u savremenim uslovima

Tokom posljednjih desetak godina globalizacija je postala jedan od onih sveobuhvatnih koncepata uz pomo kojih se ne samo analiziraju i objanjavaju, ve i kreiraju drutveni, ekonomski i politiki procesi savremenog svijeta. Globalizacija oznacava novi stepen ekonomske, politike i kulturne integracije drava i regiona svijeta. Postoje firme, organizacije ili brendovi koji trenutno diktiraju tempo globalizacije i stalno postavljaju nove ciljeve ostalim takmacima u beskonanoj trci globalizacije i definiemo ih kao globalizatore. Samim tim oni se nalaze svuda u svijetu i imaju kontrolu nad mikroklimama ostalih trita (Coca Cola, Microsoft, McDonalds ...).

5.5. Ekonomski aspekti globalizacije

Vea stopa rasta meunarodne trgovine u odnosu rasta svjetske ekonomije, porast direktnih stranih ulaganja i protok kapitala, razvoj globalnih finansijskih sistema, uveana uloga meunarodnih organizacija (MMF, STO itd).

5.6. Kulturoloki aspekti globalizacije

Kulturoloki aspekti globalizacije mogu se sistematizovati na sledei nain:

Meunarodna razmjena u kulturi

irenje multikulturalizma i laki pristup kulturnim raznolikostima

Porast meunarodnih putovanja i turizma uopte6.Virtuelne zajednice

6.1. Pojam

Virtuelna zajednica, e-zajednica ili online zajednica je grupa ljudi koji prvenstveno meusobno djeluju putem komunikacionih posrednika poput novinskih broura, telefona, elektronske pote, drutvenih mrea (drutveni networking) ili poruka u realnom vremenu radije nego licem u lice, za drutvene, strune, obrazovne ili druge svrhe.

Ako je mehanizam raunarska mrea, naziva se online zajednicom. Virtuelne i online zajednice su takoe postale dopunski oblik komunikacije izmeu ljudi koji se meusobno poznaju prvenstveno u stvarnom ivotu.Virtuelne zajednice Rheingold definie kao "kulturalne skupine koje nastaju onda kada se dovoljno ljudi dovoljno esto susree u sajber-prostoru."(Rheingold,1993)

Slina je i definicija Alana Kazleva:"Digitalna zajednica se formira kada se grupa ljudi prikljuuje na isti kanal kako bi etovali jedni sa drugima."(Kazlev,1997) Razlika izmeu ovih definicija je u tome to se u prvoj govori o susretu korisnika u sajber-prostoru, a u drugoj o susretu u et-kanalima.

Virtuelne zajednice, kao to Rheingoldova definicija objanjava, nastaju drutvenom interakcijom ljudi u cjelokupnom sajber-prostoru. Zajednice nastale u razliitim segmentima sajber-prostora u poneemu se razlikuju, ali su njihove osnovne karakteristike, one koje ih razlikuju od realnih zajednica, iste.

6.2. Vrste virtuelnih zajednicaPodjela virtuelnih zajednica moe se izvriti prema velikom broju razliitih kriterijuma. Jedna od generalnih podjela virtuelnih zajednica je one koje svojim lanovima omoguavaju komunikaciju u realnom vremenu (chat servisi) i one u kojima se komunikacija izmeu lanova ne odvija u realnom vremenu (primer forumi).

Virtuelne zajednice mogu biti trajnog i privremenog karaktera. Nastajanje privremenih virtuelnih zajednica najee je vezano za specifian problem u vezi sa kojim se korisnici okupljaju, koristei Mreu prvenstveno za distribuiranje informacija u vezi sa problemom i koordiniranje akcija za njegovo rjeavanje. Ovakve grupe uglavnom prestaju da postoje nakon to problem koji je inicirao njihovo formiranje bude razrijeen, bilo pozitivno ili negativno.

Meu najstarije i najpoznatije zajednice ovakve vrste spadaju onlajn grupe nastale kao reakcija na sluajeve Lotus Market (1991. godine) i The Clipper Chip (1993.). Oba sluaja bila su vezana za pitanje sajber-privatnost, odnosno za pokuaje korisnika da kroz zajedniku akciju odbrane prava koja su smatrali ugroenim.6.3. ivotni ciklus lanova virtuelne zajednice

ivotni ciklus lanova online zajednice je predloila Amy Jo Kim (2000). Ona tvrdi da lanovi virtuelne zajednice zapoinju svoj ivot u zajednici kao posjetilac ili u konverzaciji ili video okupljanju, korisnik koji ne uestvuje u raspravi. Nakon probijanja barijere, ljudi postaju pridolice i uestvuju u ivotu zajednice.

Nakon doprinoenja u odreenom vremenskom periodu, postaju redovni lanovi. Ako se probiju kroz drugu barijeru, postaju voe, i jednom kada doprinose zajednici nakon nekog vremena postaju starjeine. Ovaj ivotni ciklus se moe primjeniti na mnoge virtualne zajednice, forume, chat servise i wiki-bazirane zajednice poput Wikipedie.7.Upravljanje Internetom

7.1. Zato treba regulisati Internet?

Jedna od brojnih definicija Interneta ukazuje na mreu svih mrea. Sam pojam mree govori o neemu struktuiranom, ali i decentralizovanom, sa brojnim ukrtanjima koji se mogu manifestovati kao stepeni slobode kretanja paketa sa informacijom. Prosto pitanje zato treba regulisati Internet? namee jo prostiji odgovor: zbog njegovog znaaja. Od perioda Internet zajednice gdje je to bio samo medij za razmjenu ideja za ogranien broj i soj ljudi, Internet je pretrpio mnoge slavne i neslavne momente, te se sada naao u situaciji da doslovce bude osnova savremenog drutva, a prije svega savremenog poslovanja. Milijarde dolara obrta elektronskog poslovanja i bankarstva dovoljan su razlog da se vie nita ne smije preputati sluaju, a da ne pominjemo sve veu mo komunikacija i informacija u modernom drutvu.

7.2. ta treba regulisati?

Na pitanje ta treba regulisati? ininjeri e odgovor bazirati na usaglaavanju standarda i kontroli DNS baza, uvoenju IPv6 modela IP adresa i sigurnosti bazinih 13 servera. Iako je ovo vienje problema upravljanja Internetom svakako ispravno, ini se da je potrebno mnogo ire gledite jer je uticaj Interneta na drutvo daleko iri. Pravnici bi se zato zaloili za regulaciju sajberkriminala i spama, ali i za zatitu intelektualne svojine i privatnosti, a ekonomisti bi pod upravljanje Internetom neminovno ukljuili regulativu elektronske trgovine i bankarstva i problematiku zatite digitalnog potpisa.

8.Literatura

(1) mr Vladimir Simovi, Socijalni i pravni koncepti raunarstva - skripta, Visoka kola strukovnih studija za informacione tehnologije, Beograd, 2009.

http://v2.link-onlineservice.com/media/files/SPKR_Skripta.pdf

Mentor:

Student:

18