da li su profesionalne vrednosti - mogucasrbija.rs o profesionalnim... · ♥ socijalni aspekti...

Da li su profesionalne vrednosti

zaposlenih

potencijalni pokretači

pozitivnih društvenih promena ili

socijalne krize u Srbiji?

Tekst predstavlja sažeti prikaz rezultata istraživanja.

Namenjen je zainteresovanim obrazovanim građanima,

a ne naučnom auditorijumu.

Tekst je priredila rukovodilac istraživanja dr ljiljana Kordić.

e-mail: [email protected]

Šta su profesionalne vrednosti?

Profesionalne vrednosti predstavljaju one ciljeve kojima zaposleni streme da bi

zadovoljili svoje potrebe vezane za posao. To su vrednosni standardi koji se odnose na rad i

radnu okolinu, uz pomoć kojih se orijentišemo kada ocenjujemo šta je „ispravno” na poslu ili

kada procenjujemo važnost svojih ili poslovnih prioriteta drugih.

Pozitivne društvene promene i društvena kriza

Pozitivne društvene promene su rezultat procesa stvaranja i primene ideja, strategija i

akcija kojima je cilj omogućavanje većeg stepena dostojanstva i razvoja pojedinaca, zajednica,

organizacija, institucija, kulture i društva.

Društvena kriza je rezultat jaza između zahteva, potreba i očekivanja građana, s jedne

strane, a sa druge strane – sposobnosti, volje i mogućnosti odgovora na te potrebe, od strane

tradicionalnih institucija i pristupa; takođe, javlja se kada javne i vladine strukture sa

kašnjenjem ili neadekvatno reaguju na potrebe ili zahteve društvenih grupa.

Praktični cilj istraživanja

Praktični cilj istraživanja je pružiti stručnjacima i donosiocima odluka naučno zasnovana

saznanja o

profesionalnim vrednostima zaposlenih u Srbiji,

stavovima zaposlenih prema uticaju unutrašnjeg okruženja na svet rada,

tretmanu problematike zaposlenih u javnosti i

u javnim politikama,

radi unapređivanja strategija i konkretizacije politika usmerenih prema pozitivnim društvenim

promenama na području rada i radne snage.

Ilustracija – Poređenje između struktura

odnosu na poslovnu aktivnost

Ukupno stanovništvo Srbije prema aktivnosti

Republika Srbija, Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, 2011

Ukupno stanovništvo Slovenije prema aktivnosti

Statistical Office of the Republic of Slovenia, Labour Force Survey, 2011

15%

46%

14%

36%

Poređenje između struktura stanovništva Srbije i Slovenije u

odnosu na poslovnu aktivnost

Ukupno stanovništvo Srbije prema aktivnosti

čki zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi, 2011

Ukupno stanovništvo Slovenije prema aktivnosti

Statistical Office of the Republic of Slovenia, Labour Force Survey, 2011

30%

9%

Aktivno Zaposleni

Aktivno Nezaposleni

Neaktivnood 15 godina

Neaktivno stanovništvo

46%

4%14%

Aktivno Zaposleni

Aktivno Nezaposleni

Neaktivnood 15 godina


stanovništva Srbije i Slovenije u

Aktivno -Zaposleni

Aktivno -Nezaposleni

Neaktivno- mlađi od 15 godina


Aktivno -Zaposleni

Aktivno -Nezaposleni

Neaktivno- mlađi od 15 godina


Multidisciplinarno istraživanje 2010-2012

Istraživanje je realizovano u periodu od jula 2010. do jula 2012. godine. Obuhvatilo je:

1. Desk analizu demografskih i institucionalnih karakteristika sektora rada u Srbiji

2. Kvantitativno istraživanje uz pomoć Upitnika o radnim vrednostima, utvrđenih i

zadovoljavajućih mernih karakteristika, na reprezentativnom uzorku zaposlenih sa

punim radnim vremenom

3. Kvalitativno istraživanje putem fokus grupa sa zaposlenima, sa ciljem da se istraže

njihovi stavovi o internom okruženju relevantnom za posao

4. Medija monitoring i analizu prisutnosti tematike zaposlenih

5. Analize i preporuke za javne politike u oblastima koje su izlistane kao najkritičnije za

svet rada u Srbiji: korupcija, poreska politika, obrazovanje i javne politike prema dvema

društvenim grupama - ženama i mladima

Istraživanje je realizovao tim od 40 istraživača i saradnika: psiholozi, sociolozi, politikolozi,

pravnici, menadžment istraživači i ekonomisti.

Desk analiza internog okruženja

Desk analiza je obuhvatila analizu dokumenata – strategija, izveštaja, akcionih planova i

statističkih pokazatelja koji se odnose na osnovne demografske i institucionalne karakteristike

sektora rada u Srbiji.

Glavni nalazi su:

� Srbija većinski ima nameru da se uključi u EU i da bude kompetitivna u regionalnom,

evropskom i globalnom okruženju.

� Radno zakonodavstvo je uglavnom moderno i u skladu sa EU regulativom.

� Demografske osobine radne snage su slične evropskoj u jednom aspektu - starenju: najveći

broj zaposlenih je star izmedju 45 i 54 godine.

� Većina zaposlenih je sa srednjoškolskim obrazovanjem - 56%.

� Odnos zaposlenih je u korist muškaraca - 57% / 43%

� Političko okruženje nije povoljno za razvoj sektora rada: dominantna vlast je unutar

političkog sistema, upravljanje državnom imovinom kontrolišu vođstva političkih stranaka

uz rašireno zloupotrebljavanje obavljanja dužnosti državne vlasti.

Prva faza kvantitativnog i kvalitativnog istraživanja

Prva faza istraživanja je realizovana u periodu od jula 2010 do juna 2011. godine.

Kvantitativno istraživanje

Predmet analize su bile prioritizacije grupe sledećih profesionalnih vrednosti : vođstvo,

dinamičnost, uticaj – prestiž, nezavisnost, samousavršavanje, timski rad, pomaganje drugima i

finansijska sigurnost, među zaposlenima na neodređeno vreme.

Unutar ove grupe, prioritizacija pet prvih gore navedenih vrednosti je cenjena kao

prisustvo većeg, aktivistističkog potencijala za pozitivne društvene promene.

Uključene su i demografske varijable kao što su starost, pol, obrazovanje, kako bi se

ispitala njihova povezanost sa davanjem prioriteta pojedinačnim vrednosnim orijentacijama.

Analizirani su i uticaji delovanja sektora na prioritizaciju profesionalnih vrednosti:

profitni, neprofitni i javni sektor.

Glavni instrument je bio Upitnik profesionalnih vrednosnih orijentacija, sa proverenim i

utvrđenim valjanim metrijskim karakteristikama.

Korišćen je stratifikovani reprezentativni uzorak sa slučajnim izborom po prinicpu

„snežne grudve“. Osnova za nacrt uzorka su bili podaci iz Ankete o radnoj snazi Republike

Srbije za 2010. godinu.

Zaključci kvantitativnog istraživanja se mogu primeniti samo na grupu zaposlenih na

neodređeno vreme jer su oni obuhvatali okvir uzorka.

Skorovi prioritizacije pro

Hijerarhija prioriteta profesionalnih vrednosti zaposlenih ukazuje na dominaciju

„socijalističkih” vrednosti (osim samo

� „timskog rada“ sa kolektivizmom,

� „pomaganja kolegama“ sa

� „finansijske sigurnosti“ sa vrednostima

nasuprot „kapitalističkim” vrednostima

preduzetništva.

Visoko davanje prioriteta vrednosti samousavršavanja na poslu govori o pozitivnim

promenama i predstavlja dobru osnovu za primenu raznih programa celoživotnog učenja

među zaposlenima u Srbiji.

Vođstvo

Uticaj i prestiž

Dinamičnost

Nezavisnost

Finansijska sigurnost

Pomaganje drugima

Samousavršavanje

Timski rad

Skorovi prioritizacije profesionalnih vrednosti zaposlenih

Teorijski min=5, a max=20


„socijalističkih” vrednosti (osim samo-usavršavanja) zbog sadržajne povezanosti

kolektivizmom,

„pomaganja kolegama“ sa radničkom solidarnošću i

„finansijske sigurnosti“ sa vrednostima komandne ekonomije,

kim” vrednostima individualizma, ličnog interesa



11.56

12.55

12.71

0 5 10

Vođstvo

Uticaj i prestiž

Dinamičnost

Nezavisnost

Finansijska sigurnost

Pomaganje drugima

Samousavršavanje

Timski rad

fesionalnih vrednosti zaposlenih


usavršavanja) zbog sadržajne povezanosti

nog interesa i



11.56

12.55

12.71

13.51

14.24

15.69

15.96

17.14

15 20

Demografske varijable

� Zaposleni sa višim stepenima obrazovanja, daju veći značaj vrednosti samo-usavršavanja,

vođstva i uticaja /prestiža na poslu.

� Vođstvo i uticaj / prestiž su važniji mlađima nego starijima.

� Zaposlene žene pokazuju veću sklonost ka vrednosti „pomaganje drugima“, dok je

muškarcima značajnije „vođstvo“. Međutim, za oba pola „vođstvo“ je na rang-listi

vrednosti na posljednjem mestu, a „pomaganje drugima“ je na trećem mestu.

� Zaposleni starosti između 31 i 40 godina, daju prioritet vrednosti „timskog rada“ značajno

manje od ostalih starosnih grupa, s tim što je „timski rad“ i u ovoj starosnoj kategoriji

profesionalna vrednost „broj jedan“.

Razlike između tri sektora

� Nema statistički značajnih razlika između prioritizacija profesionalnih vrednosti zaposlenih

u tri sektora

� Razlike su utvrđene samo u poređenju neprofitnog sa ostala dva sektora: zaposleni u

neprofitnom sektoru daju veći prioritet vrednostima „pomaganje drugima“, „dinamičnost

na poslu“ i „samousavršavanje“, a manji prioritet vrednosti „timskog rada“ .

Kvalitativno istraživanje

Kvalitativno istraživanje je realizovano putem fokus grupa sa zaposlenima. Rezultati

analize pokazuju da među zaposlenima postoji rašireno opažanje o tome da su glavne

prepreke razvoju pozitivne radne kulture u Srbiji:

• ozbiljni nedostaci u sprovođenju Zakona o radu i prateće radne regulative,

• to da javna administracija nije uspela da pronađe institucionalno efikasan način

poštovanja prava zaposlenih na dostojan rad za dugi niz godina od 1990. godine,

• to da je u radu inspekcija rada prisutno koruptivno delovanje i delovanje na osnovu

političkih naloga,

• političko okruženje kao važna prepreka za poboljšanje radne kulture u Srbiji,

• to da primena ratifikovanih konvencija Međunarodne organizacije rada, kao što su sloboda

udruživanja i zaštita prava na organizovanje, rad inspekcija rada, te povrede na radu - nije

uobičajena praksa u privatnom sektoru u Srbiji.

Druga faza kvantitativnog i kvalitativnog istraživanja

Druga faza je realizovana od jula 2011. do juna 2012. godine.

Predmet analize kvantitativnog istraživanja je u ovoj fazi bio odnos prioritizacije radnih

vrednosti zaposlenih i tipa organizacije u kojoj rade.

Poređeni su:

o javni, nasuprot privatnom sektoru,

o firme u domaćem, nasuprot stranom vlasništvu,

o privatne, nasuprot privatizovanim firmama, i

o neprofitne organizacije, nasuprot profitnim.

U nastavku kvalitativnog istraživanja je analiziran saznajni, voljni i osećajni sadržaj

stavova zaposlenih prema ispitanim profesionalnim vrednostima, sa fokusom na visoko

prioritizovane vrednosne orijentacije „timski rad“ i „pomaganje drugima“, zbog toga što je bilo

nejasno zbog čega su zaposlenima u Srbiji ove vrednosti bitnije od vrednosti „finansijska

sigurnost“. Poznato je da je finansijska sigurnost obično na prvom, eventualno na drugom

mestu u hijerarhiji radnih vrednosti.

Kvantitativno istraživanje druga faza

� Utvrđene su značajne razlike u svim merenim vrednostima osim vrednosti „nezavisnost“ i

„pomaganje drugima“, što upućuje na zaključak da tip organizacije značajno utiče na

prioritizaciju radnih vrednosti zaposlenih.

� Zaposleni u domaćim organizacijama daju veći značaj „sigurnosti posla“ nego zaposleni u

stranim preduzećima.

� Zaposleni u privatnim preduzećima u stranom vlasništvu vrednuju više nego ostali, pet

vrednosti koje su ocenjene kao one koje bi mogle doprineti pozitivnoj društvenoj promeni:

vođstvu, dinamičnosti, uticaju / prestižu, nezavisnosti i samousavršavanju.

� Utvrđene su značajne razlike u prioritizaciji vrednosti “samo-usavršavanja” između

zaposlenih u privatnim i privatizovanim preduzećima, u korist privatnih firmi, bez obzira na

tip vlasništva.

Kvalitativno istraživanje druga faza

Zašto su zaposlenima „timski rad“ i „pomaganje drugima“ važniji od „finansijske

sigurnosti“?

Za potrebe ciljeva druge faze kvalitativnog istraživanja, u okviru fokus grupa je primenjen i

grupni struktuirani intervju, kako bi se dobio dublji uvid u saznajni, voljni i osećajni sadržaj

ispitanih profesionalnih vrednosti.

Utvrdili smo da „pomaganje drugima“ i „timski rad“ predstavljaju deo vrednosnog okvira u

kojem rad ima naglašenu društvenu, a ne ekonomsku dimenziju. „Tim“ se shvata kao

porodica, kao familija koja ima zadatak da pomogne svakom članu „porodice“ bez obzira na

doprinos „člana“ ekonomskom aspektu rada. „Pomaganje drugima” se doživljava manjim

delom kao tradicije radničke solidarnosti, a većim delom kao moćan alat za sticanje

materijalnih koristi.

Pri tome, zaposleni su izrazili korektan saznajni uvid u sadržaj ovih vrednosti s obzirom na

ekonomsku dimenziju posla, ali su voljni i doživljajni uvid preplavljeni društvenim sadržajima

rada, kako je gore predstavljeno.

Zbog toga su ove vrednosti u hijerarhiji radnih vrednosti zaposlenih „iskočile“ ispred

„finansijske sigurnosti“, koja se u radnom okruženju ne može ostvariti ako nema „timskog

rada” i „pomaganja drugima”.

Zaključak kvantitativnog i kvalitativnog istraživanja realizovanog u obe faze

U kombinaciji sa uspostavljenim kapitalističkim radnim zakonodavstvom, u skladu sa

vrednostima Evropske unije, i sa nezaustavljivim društveno-ekonomskim uticajem lokalnih,

regionalnih i globalnih događaja, „SOCIJALISTIČKO - KORUPTIVNE“ profesionalne vrednosti

zaposlenih u Srbiji ne daju osnovu za konstruktivan odgovor na izazove današnjice.

Ove vrednosti izoluju i pasivizuju svodeći radno ponašanje na reakcije, a ne na akcije, u

kriznim situacijama pre na destrukciju nego na konstruktivno ponašanje, te su zbog toga

potencijalni detonator dublje socijalne krize, a ne pozitivnih društvenih promena.

Potencijalni akteri pozitivnih društvenih promena

Rezultati upućuju na to da najveći potencijal za ulogu aktera pozitivnih društvenih

promena imaju zaposleni :

� u privatnim firmama u stranom vlasništvu,

� zaposleni sa visokom stručnom spremom i

� mlađi zaposleni, zbog znatno veće usmerenosti na proaktivne radne vrednosti.

S druge strane, zaposleni

� u javnom sektoru,

� zaposleni starijeg doba i

� zaposleni nižeg stepena obrazovanja,

imaju najmanji potencijal za ulogu aktera pozitivnih društvenih promena.

Ilustracija

O kakvom radnom mestu i radnom okruženju zaposleni maštaju?

Zamolili smo učesnice i učesnike fokus grupa da zamisle idealno radno mesto i radno

okruženje, po principu „slobodnih asocijacija“.

Analiza sadržaja vizija je pokazala da kada se klasifikuju vrednosni sadržaji vizija, u

kontekstu ispitanih profesionalnih vrednosti, imamo sledeću listu poređanu po frekvenciji

pojavljivanja klasifikovanih vrednosnih sadržaja u vizijama.

Ovde je bitno naglasiti da je lista opisni, ilustrativni pokazatelj, zbog toga što učesnici

fokus grupa nisu predstavljali reprezentativan uzorak zaposlenih. Međutim, lista ima saznajnu

vrednost jer ukazuje na pravce daljeg istraživanja profesionalnih vrednosti zaposlenih.

♥ Finansijska sigurnost i finansijski podsticaji

♥ Socijalni aspekti rada (dobri međuljudski odnosi)

♥ Kontekst „Privatno – Društveno vlasništvo“

o samostalan rad u privatnom sektoru u domaćem vlasništvu, jer si „svoj i

nezavisan“ (uglavnom sredovečni, srednje obrazovani zaposleni u privatnom

sektoru koji imaju iskustvo samostalnog preduzetništva);

o rad u privatnom sektoru u stranom vlasništvu, jer su veće mogućnosti

napredovanja i samousavršavanja (uglavnom mladi i visoko obrazovani

zaposleni bez obzira na sektor) i

o rad u društvenom sektoru, jer su plate sigurne i bolji su međuljudski odnosi

(uglavnom sredovečni srednje obrazovani zaposleni u privatnom sektoru).

♥ Dobri uslovi rada

♥ Nezavisnost

♥ Dinamičan posao

♥ Uticaj i prestiž

♥ Sadržaji van realnosti – na primer, „posao mi je da ležim na ležaljci na plaži“

♥ Pomaganje drugima – na primer „volela bih da radim u humanitarnoj organizaciji i

pomažem...“

Vrednosti samo-usavršavanja, timskog rada i vođstva se ne pojavljuju u vizijama idealnog

radnog mesta i okruženja zaposlenih.

Analiza tematike zaposlenih u nacionalnim štampanim vestima

U ovom delu istraživanja je korišćena analiza sadržaja vesti u štampanim medijima,

kombinovana sa diskursnim analitičkim pristupom. Nalazi ukazuju na sledeće:

� Problematika zaposlenih je pod-zastupljena posebno u pogledu zaposlenih u privatnom

sektoru u odnosu na javni sektor.

� Izabrane teme o radu inspekcija rada, diskriminaciji i o uslovima rada u privatnim i

privatizovanim firmama prisutne su u tragovima.

� Dominantni imenovani izvori informacija su upitne verodostojnosti. Alternativni izvori se

ne koriste. Zaposleni i stručnjaci se kao izvori informacija pojavljuju u tragovima.

� Najčešće citirani su predstavnici sindikata i vlade.

� Način opisivanja sukoba između zaposlenih i poslodavaca je metaforički i u korist

poslodavaca.

� Tekstovi o štrajkovima, te o brojnim pseudo-događajima - najavama štrajkova na

sindikalnim konferencijama za novinare, kao i o neuspešnim ishodima štrajkova, poručuju

da je kolektivna akcija zaposlenih osuđena na neuspeh.

� I vesti o pojedinačnom delovanju zaposlenih sa ciljem ostvarivanja njihovih radnih prava,

govore opet o neuspehu u konačnici.

Zaposleni su reprezentovani kao razjedinjena, interesno povezana grupa

� čija očekivanja nisu u skladu sa poslovnom i društvenom realnošću,

� koja nema mehanizme za izvršenje postignutih dogovora sa poslodavcima,

� koja ne uspeva da pronađe efektivne načine komunikacije sa poslodavcima i

� koja pristaje na laži i ponižavajuće odnose sa poslodavcima.

I zaposleni i poslodavci su negativno stereotipizirani: zaposleni - kao nemoćni, ogorčeni

gubitnici nasuprot poslodavcima - kao moćnim, bahatim pobednicima.

Zaključak media monitoringa i analize

Vesti bi trebalo da građanima pružaju tačne, pouzdane i kompletne informacije o

dešavanjima, a koje su im potrebne da funkcionišu u slobodnom društvu.

Rezultati analize govore u prilog niskog nivoa medijskog izveštavanja o ovoj

društvenoj grupi, a time indirektno i u prilog niskog nivoa kulture poštovanja građanskih

prava u srpskoj javnosti.

Preporuke za javne politike u korist prava na dostojan rad

Poslednji deo istraživanja činio je rad na analizi i kreiranju preporuka za javne politike u

korist prava na dostojan rad. Fokus je bio na ekonomskoj i poreskoj politici, javnim politikama

prema ženama i mladima, politici borbe protiv korupcije i politici obrazovanja, čija je postojeća

realizacija najčešće pominjana kao prepreka podizanju nivoa radne kulture među zaposlenima

u Srbiji.

U ovom prikazu su predstavljene preporuke za javne politike na osnovu izvršenih

analiza radno relevatnog internog okruženja.

Dostojan rad

Dostojan rad znači produktivno radno mesto u kojem se štite prava radnika, na kojem

se može zaraditi dostojna najamnina, uz neophodno postojanje odgovarajuće socijalne zaštite

radnika.

Rad čine dostojanstvenim sledeći elementi:

Poštovanje prava radnika;

Rodna ravnopravnost (jednakost muškaraca i žena);

Sigurnost radnika (sistem) socijalne zaštite;

Socijalni dijalog (vlada, poslodavci, sindikati);

Najamnina - plata od koje se može dostojno živeti;

Sprečavanje eksploatacije radnika;

Poštovanje prava na sindikalno organizovanje.

Pravo na dostojan rad i ekonomska i poreska politika

U ovoj studiji je ekonomska politika određena kao svesna – ciljna promena određenih

ekonomskih veličina da bi se ostvarili neki unapred postavljeni ekonomski ciljevi. U užem

smislu, to je skup instrumenata, mera i mehanizama koje preduzima vlada da bi ostvarila

ekonomske ciljeve kakvi su: rast društvenog proizvoda, niska stopa inflacije, budžetska

ravnoteža. Osnovni subjekti ekonomske politike su vlada i centralna banka."

Fiskalna politika je deo ekonomske politike čiji su osnovni ciljevi: rast društvenog

proizvoda, stabilnost cena i pravednija raspodela dohotka. Fiskalna politika se sastoji iz

budžetske politike i poreske politike, a njeni instrumenti su: nivo budžetske potrošnje, nivo

transfera, autonomni porezi i nivo poreskih stopa.

Analiza mogućih realnih opcija je pokazala da je sa ključne pozicije, stvaranja osnove

za produktivno zapošljavanje i dostojan rad, najadekvatnija opcija kreiranje novog modela

rasta.

U domenu ekonomske politike potrebna je reforma poreza na dohodak. Procena

modela oporezivanja vrši se prema kriterijumima horizontalne i vertikalne pravičnosti,

efikasnosti, troškovi primene, međunarodne konkurentnosti, uticaj na tržište rada i bilansne

izdašnosti. Postojeći model oporezivanja dohotka fizički lica u Srbiji je po svojim

karakteristikama mešovit i ne zadovoljava većinu relevantnih kriterijuma.

Sprovođenje poreske reforme može da se odvija po tri moguća scenaria:

Uvođenje proporcionalnog oporezivanja

Jednostavnija opcija dualnog oporezivanja ili

Sintetički model oporezivanja dohotka fizičkih lica.

Tabela Uporedni pregled tri modela oporezivanja

Kriterijum Proporcionalno

oporezivanje

Dualno

oporezivanje Sintetički porez

Horizontalna i

vertikalna

ravnopravnost

Horizontalna prisutna

unutar dohodaka od

rada i unutar dohodaka

od kapitala, ali i ne

između ove dve

kategorije. Vertikalna

ravnopravnost manja i

ne obuhvata sve dohotke

od kapitala.

Performanse

dohotka od rada

slične kao kod

sintetičkog poreza,

ali kod dohodaka od

kapitala prisutna je

samo horizontalna

pravičnost.

Potpuno

zadovoljava

Efikasnost Najveća Osrednja Velike distorzije

Troškovi primene Najmanji Osrednje Najveće

Međunarodna

konkurentnost Najveći uticaj Osrednji uticaj Najmanji uticaj

Tržište rada Negativan uticaj na

tražnju za radom Pozitivan uticaj na tražnju za radom

Sklonost ka utaji

poreza na dohodak Relativno mala

Veća, što bi rezultiralo manjim

budžetskim prihodima

Opcija kreiranja novog modela rasta daje strategijske rezultate stvarajući osnovu za

održiv ekonomski rast u Srbiji.

Drugo, njena implementacija je neophodna u procesu realizacije strategije "Evropa

2020" i dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Treće, kompleksnost i sadržajnost novog modela potrebno je operacionalizovati

akcionim planovima od strane relevantnih aktera procesa: vlada Republike Srbije i njena

nadležna ministarstva (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu

samoupravu, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo

ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo prosvete i nauke), sindikati i institucije civilnog

društva.

Pravo na dostojan rad i ljudska prava - žene i mladi

Suočeni sa stvarnošću da je 16 odsto populacije starije od 65 godina, da 60 odsto

mladih ne vidi načina da promeni besperspektivnu svakodnevnicu, da najveći rizik siromaštva

nose žene, postavlja se pitanje na temelju kojih kriterija možemo prepoznati žene i mlade

kao, ne tranzicione gubitnike, već upravo kao politički, socijalni i kulturni kapital koji će

pomoći okončanje procesa demokratske konsolidacije?

Na temelju analize konteksta i praksi ostvarivanja prava na dostojan rad definisane su

sledeće preporuke, koje za cilj imaju osnaživanje kapaciteta žena i mladih, kako bi se njihovi

potencijali iskoristili za ubrzanje procesa političke, ekonomske, institucionalne konsolidacije.

Uvesti participaciju zaposlenih u upravljanju preduzećima - čime bi se smanjile

mogućnosti zloupotrebe vlasnika i način da se rizik poslovanja podeli sa zaposlenim radnicima.

Participacija bi omogućila i jačanje ekonomske stabilnosti i razvoja privrede kao celine.

Povećao bi se broj učesnika u kontroli nad privrednim aktivnostima, a i smanjila mogućnost

formiranja tajnih fondova kojima u ovoj konstelaciji raspolaže mali broj privatnih vlasnika i iz

kojih mogu finansirati spregu sa strankama na političkoj sceni.

Reformisati tržište rada - Prvo, primena aktivnih mera tržišta rada, koji za cilj imaju

obuku i prekvalifikaciju radne snage radi usklađivanja postojećih sa traženim veštinama.

Unutar aktivnih mera, posebnu pažnju bi trebalo posvetiti zapošljavanju žena. I drugo,

neophodna je takva reforma srednjeg stručnog obrazovanja čiji nastavni programi bi trebalo

više da budu strukovnog nego teorijskog karaktera. Neophodna je i institucionalizacija sistema

celoživotnog učenja.

Ustrojiti novi Nacionalni okvir kvalifikacija - Budući da ne postoji Nacionalni okvir

kvalifikacija upodobljen sa novim zvanjima i strukama, zapošljavanje mladih je dodatno

otežano jer poslodavci ne prepoznaju nova zanimanja, i samo po tom osnovu oko 60.000

mladih ljudi ne može da nađe posao.

Unaprediti regulativu o zapošljavanju mladih iz osetljivih grupa i započeti sa ciljanim

zapošljavanjem i razvojem programa preduzetništva za mlade iz ugroženih grupa kroz

integraciju, osnaživanje, obrazovanje i obuku, finansijske podsticaje i mentoring.

Razviti podsticajne mere za stimulisanje mladih preduzetnika da iz neformalne

ekonomije pređu u formalnu ekonomiju – obezbediti poreske olakšice i oslobađanje od

plaćanja doprinosa u prve tri godine za preduzetnike do 30 godina koji registruju svoj posao i

uđu u legalne tokove poslovanja.

Neophodno je izvršiti uticaj na državne organe, da bi se izmenama zakona i drugih

propisa obezbedilo stručno i profesionalno, a ne političko-partijsko interesno vođenje

stručnih sektora ministarstava i drugih državnih organa, javnih ustanova, agencija i javnih

preduzeća, posebno predviđajući obaveznu instituciju javnog konkursa – za rukovodeća kao i

sva druga radna mesta.

Neophodno je inicirati izmene i dopune zakona u sferi rada: posebno Zakona o radu,

Zakona o štrajku i Zakona o evidencija u oblasti rada. Izmenama navedenih propisa treba

utvrditi obavezu poslodavca da vodi evidenciju o prisutnosti radnika na radu, što bi obezbedilo

efikasniju kontrolu zakonitosti obavljanja prekovremenog rada.

Neophodno je da se pitanja inspekcijskog nadzora urede celovito posebnim zakonom.

Neophodno je naročito celovito urediti pitanja funkcionisanja Inspekcije rada – organizaciju,

ovlašćenja i status inspektora, polaganje ispita o stručnoj osposobljenosti, obuke i dr.

Obezbediti sve potrebne pretpostavke za nesmetano funkcionisanja nezavisnih

regulatornih tela, pre svega poverenika za ravnopravnost, zaštitnika prava građana i

poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Pravo na dostojan rad i korupcija u Srbiji

Pravni okvir koji promoviše i štiti dostojan rad u Srbiji postoji. Ustav Republike Srbije

(član 60) garantuje pravo na rad te da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na

radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme,

dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu

za slučaj prestanka radnog odnosa.

Međutim, partokratija, politička korupcija jednog sistema, u velikoj meri opterećuje

celokupan društveni sistem Srbije. Ona, rečima Slaviše Orlovića, podrazumeva „stanje u kojem

političke partije dominiraju državom i koloniziraju sve segmente društva, od javne

administracije (državne uprave, javnih preduzeća, javnih servisa, upravnih odbora), do svih

ustanova obrazovanja, medija, kulture, itd.“1 Partokratija inauguriše traganje za tajnim

izvorima finansiranja i sisteme nagrađivanja poslušnika, čime se stvaraju „začarani krugovi“

korupcije.2

Bez depolitizacije partokratija će neminovno narušavati kvalitet bilo koje institucije, a

time i onih koje bi trebalo da se staraju o pravima zaposlenih. Nepotizam, partijsko

nagrađivanje poslušnika i rasprostranjena korupcija su rak-rana društva u Srbiji. Na delu su

kartel partije, partije koje prilikom dolaska na vlast ne diraju u brojne privilegije prethodnika,

zbog svesti da su i same „budući potencijalni prethodni“, te se tako održava konsenzus među

partijama koje konsenzus ni na jednom drugom polju ne mogu naći.

Preporuke za vođenje javne politike sa ciljem realizovanja prava na dostojan rad, u

kontekstu smanjenja uticaja korupcije, su sledeće:

Preduslov realizacije prava na dostojan rad jeste depolitizacija javnih institucija i

kreiranje javnog aparata u kom će svi zaposleni, izuzev političkih predstavnika vlasti (na

republičkom nivou šef države, poslanici, ministri i državni sekretari), biti zapošljavani na

osnovu javnog konkursa sa jasno definisanim kriterijumima i merilima stručnosti. Ovo

podrazumeva vrlo opsežne reforme pravnog poretka za koje je potrebna politička volje većine

relevantnih aktera u vlasti, koja, nažalost, do sada nije primećena, izuzev prilikom pritisaka od

strane Evropske unije.

Depolitizacija sudske vlasti stub je borbe za vladavinu prava. Izvedena reforma

pravosuđa mora proći kroz opsežnu reviziju. Samo nezavisno i samostalno sudstvo može

suzbijati korupciju i partokratiju u drugim organima vlasti, i objektivno i u skladu sa pravnim

poretkom postupati u brojnim sudskim procesima u kojima su jedna od strana zaposleni.

Stvaranje snažne i samostalne sudske grane vlasti mora da povlači sa sobom i reviziju brojnih

spornih slučajeva privatizacije. Takođe je potrebno utvrditi i jasniju odgovornost sudova za

dugo trajanje postupaka; vrlo često se dešava da predmeti zastare, što takođe ukazuje na

korupciju.

1 Orlović, Slaviša, Politički život Srbije između partokratije i demokratije, 2008, Beograd, Službeni glasnik, str. 538.

2 U uvodnom delu koristimo termin partokratija, imajući na umu da je reč o jednoj vrsti korupcije. Premda je

korupcija širi pojam, činimo to kako bismo ukazali na činjenicu da je partokratija osnova koja omogućava razvoj i širenje korupcije na drugim poljima.

Obezbediti sve potrebne uslove za efikasnije sprovođenje odluka i nesmetano

funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela, gde spadaju Zaštitnik prava građana, Poverenik

za informacije od javnog značaja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, i, naravno, tela za borbu

protiv korupcije (Agencija za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije, Državna

revizorska institucija), kao i druga. Neophodno je poveriti širi krug nadležnosti ovim telima.

Neophodno je pitanja inspekcijskog nadzora u celini urediti celovito posebnim

zakonom – organizaciju, ovlašćenja i status inspektora, polaganje ispita o struĉnoj

osposobljenosti, obuke i dr. Postojeći pravni okvir zameniti potpunijim sa ciljem izbegavanja

pravnih praznina i nelogičnosti koje se (poput preklapanja nadležnosti) mogu zloupotrebiti na

štetu zaposlenih. Obezbediti veća primanja za inspektore rada uzimajući u obzir težinu posla i

izloženost rizicima, sa ciljem borbe protiv korupcije.

U izradu svih pravnih akata koji se tiču položaja i prava radnika, uključiti predstavnike

sindikata u okviru tripartitnog dijaloga na redovnoj osnovi. Dosadašnji sastanci Ekonomsko-

socijalnog saveta bili su retki i neredovni. Naročitu pažnju posvetiti neophodnim izmenama

pravne regulative koja se tiče inspekcijskog nadzora.

Poboljšavati položaj zaposlenih saradnjom sa profesionalnim pravničkim timom

specijalizovanim za datu oblast.

Poželjno je da se organizacije civilnog sektora koje se bave zaštitom prava na dostojan

rad organizuju u koordinisanu mrežu koja će zaposlene sistematski obučavati u pitanju

poznavanja svojih prava i načina ostvarivanja istih.

Potrebno je ostvariti međunarodnu saradnju sindikata, na osnovu koje bi sindikalne

organizacije u Srbiji dobile know-how za rešavanje brojnih problema sa kojima su se

prekogranični partneri u prošlosti susretali.

Medijska mreža Srbije je velikim delom opterećena politizacijom i kontrolisana od

strane političkih partija i/ili monopolističkih centara ekonomske moći. U takvim uslovima ne

postoji dovoljna i adekvatna informisanost javnosti, odnosno zaposlenih, o bitnim

ekonomskim pitanjima i položaja zaposlenih u Srbiji. Alternativna medijska kuća,

specijalizovana za pitanja kontrole vlasti, ljudska i građanska prava i slobode (čime i prava na

dostojan rad) bila bi u direktnom interesu ogromnog dela građanstva. Ovakav medij bi,

svakako, imao političku ulogu, ali ne i „pozadinu“. Osnovna funkcija bila bi kanalisanje zahteva

sindikatâ i civilnog društva, promovisanje izvesnih vrednosti sveta rada poput solidarnosti,

razmena korisnih informacija i iznošenje na videlo činjenica koje ostatak medija nema interes

da iznese, a u vezi sa (konstruktivnom) kritikom delovanja vlasti. Pitanje finansiranja ovakve

jedne kuće je tesno povezano sa saradnjom na više nivoa sa domaćim, stranim i

međunarodnim organizacijama koje dele slične vrednosti i interese.

Pravo na dostojan rad i obrazovne politike

Govoreći o dostojanstvu, koje je nužno povezano sa ljudskim pravima, naznačićemo da

je ono interni i eksterni zahtev, dakle socijalno adresiran, za vrednovanjem i poštovanjem, koji

je svojstven i pripada svakoj ljudskoj jedinki. Dostojanstvo je prirođeno čoveku i ne može se

izgubiti, a odlika je moderne države da ga štiti, da mora da stvori uslove da ga i zaštiti, da

eliminiše sve pretnje koje ga ugrožavaju.

Država mora da poštuje jedinku – čoveka, ne sme se njime služiti kao objektom,

statističkom činjenicom, ne sme ga zloupotrebljavati za „više ciljeve“, mora da učini sve što je

potrebno da spreči povrede dostojanstva.

Da bi obrazovni sistem Srbije korespondirao sa zahtevima prava na dostojan rad, sa

zahtevima modernog sveta, posebno sa zahtevima koji se postavljaju u cilju lakšeg ulaska u

Evropsku uniju, potrebno je poraditi na Evropeizaciji.

Ova komponenta znači da se određene sistemske postavke i rešenja trebaju

pripodobiti rešenjima koje postoje u evropskom obrazovnom prostoru, odnosno u Evropskoj

uniji, čiji se bitni elementi sadrže u preporukama i dokumentima međunarodnih (evropskih)

organizacija.

Investicija, ne potrošnja - Obrazovanje ukupno, a posebno visoko obrazovanje i

istraživački rad treba da budu tretirani kao strateške investicije, ne kao potrošači sredstava;

Javno finansiranje mora biti glavni izvor ove aktivnosti.

Javna odgovornost - Javna odgovornost za obrazovanje ukupno, posebno za visoko

obrazovanje i istraživački rad, jesu multidimenzionalni koncepti koji podrazumevaju

uspostavljanje i održavanje potrebne zakonske infrastrukture, razradu javnih politika,

obezbeđivanje sredstava i daljnji razvoj socijalne dimenzije, u cilju zadovoljenja potrebe

društva znanja;

Javna odgovornost II - Nosioci političkih mandata, treba da se pobrinu da

visokoškolske autonomne institucije, ispunjavaju očekivanja javnosti i određene zadatke, kao

što su razvoj studenata, pripremu za aktivno građanstvo u demokratskom društvu, razvoj i

širenje naučnih i stručnih saznanja, i adekvatnu pripremu za tržište rada.

Troškovi - Potrebu da se troškovi u visokom obrazovanju drugačije regulišu, treba

potpomognuti delovanje organa vlasti, stimulisanjem različitih instrumenta - školarina,

studentskih grantova, stipendija, kredita, čime bi se poradilo na politici jednakih mogućnosti,

efikasnosti samoga obrazovnog sistema, socijalnoj koheziji, itd.

Zapošljavanje I - treba uspostave kvalitetne veze između visokoškolskih institucija i

sektora rada; takva veza podrazume koherentan okvir kvalifikacija na državnom (poželjno i

evropskom) nivou, transparentne mehanizme priznavanja kvalifikacija i obezbeđivanja

kvaliteta, dvosmerni protok informacija između tržišta rada i visokog obrazovanja, te

fleksibilne mogućnosti izlaska, ulaska i ponovnog ulaska;

Zapošljavanje II - reformisati tržište rada - Poboljšati ponudu radne snage na dva

načina - prvi, primena aktivnih mera tržišta rada, koji za cilj imaju obuku i prekvalifikaciju

radne snage radi usklađivanja postojećih sa traženim veštinama. Takođe, institucionalizovati

sistem celoživotnog učenja.

Nacionalni okvir kvalifikacija - Pošto ne postoji Nacionalni okvir kvalifikacija (NQF),

primeren novim zvanjima i strukama, zapošljavanje, posebno mladih, dodatno je otežano jer

poslodavci ne prepoznaju nova zanimanja.3

Zakon o visokom obrazovanju - Nužna je izmena i dopuna Zakona o visokom

obrazovanju, kako zbog razloga poboljšanja preporuke pod 2. (Nacionalni okvir kvalifikacija je

materija zakonske regulative), ali i zbog problema osoba koje se zapošljavaju u državnim

institucijama i u školama, iz razloga poštovanja zastarelih pravilnika, koji ne sadrže ništa od

novih obrazovnih profila.

Mladi iz osetljivih grupa - Unaprediti regulativu o zapošljavanju mladih iz osetljivih

grupa i započeti sa ciljanim zapošljavanjem i razvojem programa preduzetništva za mlade iz

ugroženih grupa kroz integraciju, osnaživanje, obrazovanje i obuku, finansijske podsticaje i

mentoring.

3 Samo po tom osnovu oko 60.000 mladih ljudi ne može da nađe posao. „60.000 mladih ne može da nađe posao“,

http://www.youth.rs/njuz/60000-mladih-ne-moe-da-nae-posao, 23. februar 2012.

Departizacija i profesionalizacija

bi se izmenama zakona i drugih propisa obezb

partijsko interesno vođenje stručnih sektora ministarstava i drugih državnih organa, javnih

ustanova, agencija i javnih preduzeća, posebno predviđajući obaveznu instituciju javnog

konkursa – za rukovodeća kao i

Istraživanje je realizovala

podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu

(RRPP) Univerziteta u Friburgu

Stavovi istraživača izneseni u ovom teks

Švajcarske agencij

Departizacija i profesionalizacija - Neophodno je izvršiti uticaj na državne organe, da

bi se izmenama zakona i drugih propisa obezbedilo stručno i profesionalno, a ne političko



za rukovodeća kao i sva druga radna mesta.

ivanje je realizovala Agencija Argument u okviru Regionalnog programa


u Friburgu, uz podršku Švajcarske agencij

saradnju.

izneseni u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i stavove

agencije za razvoj i saradnju i Univerziteta u Friburgu.

Neophodno je izvršiti uticaj na državne organe, da

edilo stručno i profesionalno, a ne političko-



Argument u okviru Regionalnog programa


agencije za razvoj i

ne predstavljaju nužno i stavove

i Univerziteta u Friburgu.

da li su profesionalne vrednosti - mogucasrbija.rs o profesionalnim... · ♥ socijalni aspekti...

Documents