sjećanje na jasenovačke žrtve

Презентација за настaвнике

Златни стандард, мрежa фиксних девизних курсева, узрок је економског колапса - велика депресија

Велика криза (позната још као и Велика депресија) је глобални економски крах који је почео 1928. године и трајао до 1939. Ауторизовано предавање & Александар

Бојић

Прије рата Европа је била свјетски центар индустрије и капитала. Међутим, тешке борбе које су се током рата водиле на тлу Европе и масивна разарања девастирала су европске привреде и изазвала штету од које нису успјеле да се опораве током читавог међуратног периода.

Први свјетски рат довео је до драматичних промјена на геополитичкој карти свијета, а прије свега Европе. Крај Првог свјетског рата означио је и окончање постојање царевина које су у протеклим вијековима играле водеће улоге.

Ауторизовано предавање & Александар Бојић

Марксизам као алтернатива капиталистичком систему.

Нацизам као нови свјетски поредак.

СССР тражи савез са Великом Британијом, Француском и САД, како би се зауставило ширење фашизма Европом и остатком свијета.

Нигдје се жеља Москве за широком антифашистичком коалицијом није испољила конкретније него у Шпанском грађанском рату.


Нестабилна ситуација у свијету погодовале су стварању нове идеологије у Њемачкој.

Нацистичка идеологија која је окривљивала друге нације за новонастало стање и економски колапс у свијету.


Суштинска основа нацизма темељи се на тврдњи да је њемачки народ нападнут и да мора да се уједини, дисциплинује и да буде спреман на жртве (под нацистичким вођством) како би однио победу над злочиначком "Јеврејском завјером" да се покори њемачки народ.


Адолф Хитлер са својим истомишљеницима користећи тешко економско стање у свијету дошао је на чело државе.

Именовање Адолфа Хитлера за њемачког канцелара 30. јануара 1933.год. означили су почетак стварања Нацистичке Њемачке.

Доба терора и геноцида читавих народа на тлу Европе.

Најцрње раздобље људске историје.


Зна се такође да је антијугословенску мисао предводио Анте Павелић, некада адвокат у Загребу и народни посланик у Парламенту краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је 1929. године напустио Југославију и остао у емиграцији све до доласка на власт 1941. године.


Павелић је основао „Усташку хрватску револуционарну организацију“ (УХРО), која ће, касније постати позната под називом „Усташе“.

Павелић је веома добро пратио из Италије шта се дешава у Југославији у току мјесеца марта 1941. године. Није му било тешко да схвати, да од потписивања или непотписивања Тројног пакта зависе сви његови изгледи да дође на власт у Хрватској.

Независна Држава Хрватска (НДХ) је проглашена 10. априла 1941. године у Загребу, прије него што је била потписана капитулација југословенске војске. Проглашење је извршио Славко Кватерник.


Уочи 10. априла 1941. године Павелић је поручио народу преко радија како треба да дочекује осовинске трупе: „...Окитите ваше домове хрватским тробојкама и знаковима пријатељских народа и војске. Ови војници знаду да пролазе кроз пријатељске земље, но нека се и на лицу мјеста освједоче, да су их Хрвати у хрватским земљама примили онако братски и с љубављу, како то учинити знаду само честита, захвална и вјерна срца хрватског народа ...“


Др Виктор Гутић био је један од најревноснијих прогонитеља Срба. Код њега су се, у односу на Србе, мијешале мржња и крвожедност и он је не само тражио уништење Срба, него у томе и предњачио. "...ја ћу убијат, а ви ћете за мном".

Код усташа је, када су дошли на власт, мржња према Србима била јача од радости што су добили своју државу.


Логор Јасеновац је био логор смрти у околини истоименог градића у такозваној Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године, а уништен од стране усташа априла 1945. године.

Систем концентрационих логора Јасеновац је у егзилу дизајнирао Вјекослав Макс Лубурић, који је био и његов први командант. Први управник логора био је бивши свештеник Мирослав Мајсторовић, а касније Динко Шакић.


Жртве логора били су готово искључиво Срби, Јевреји и Роми, као и комунисти.

Логори I и II били су у селима Брочици и Крапју, логор III Циглана, који је био највећи логор и укључивао је крематоријум, логор IV Кожара, логор V Стара Градишка.

Додатна блиска подручја са губилиштима су била: Градина, Јабланац, Уштице, Млакa, Дубицa (кречaнa), и Грaник (нa ријеци Сaви)

646.177 - дјелимичан списак познатих имена са подручја СФРЈ


Лубурић ШакићМајсторовић


Систем масовних убистава у Јасеновцу установљен је већ у јесен 1941, чим су већи транспорти људи почели да пристижу. Мушкарци, жене и дјеца стизали су овамо возовима, камионима, коњским запрегама или просто трчећи пред усташама са упереним пушкама.

Јасеновац је први усташки логор који је функционисао по нацистичком узору. Макс Лубурић, усташки функционер задужен за рад логора је провео некo вријеме у Њемачкoј, каo гoст Гестапo-a, пoчеткoм oктoбрa 1941, на обуци.


Логор је грађен од августа 1941. до фебруара 1942. године. Већи дио логора се налазио у мјесту Јасеновац, око 100 километара југоисточно од Загреба.

У Доњој Градини са друге стране ријеке Саве вршена су погубљења. Логор за дјецу био је у Сиску, а женски логор у Старој Градишци на југоистоку од Јасеновца, мадa је жена и дјеце било и у Јасеновцу.


Био је то вишенамјенски логор, али прије свега логор смрти.

Концентрациони логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно дjеловао кроз цијело вријеме њеног постојања, највећи по простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале.


Облици злостављања и убијања Срба у НДХ били су различити: појединачна и масовна

Убијало се и ватреним оружјем, клањем, тупим оруђима, маљем у главу и у потиљак,

Бацање живих људи у јаме, рударска окна или кречане; Парање утроба трудних жена; Убијање дјеце ударањем у зидове или о земљу, или

бацањем мале дјеце у вис и дочекивање на ножеве ... Живим свештеницима су чупали браде и бркове,

одсијецали уши и нос. Често су прије убијање жртве биле понижаване,

срамоћене и силоване.


Чак су и Њемци протествовали против ових злoчина - дипломате, ратници, партијски функционери, па и сама служба безбедности СС. Слали су ужасавајуће извештаје Врховној команди Вермахта, министарству иностраних послова, Главној команди безбједности Рајха, фиреровом главном стану,


Генерал пуковник Александер фон Лер, који је 27. фебруара 1943. захтевао изричито да врховна командаВермахта промијени режим у Хрватској (смакне, дакле, Павелића и усташе).

Фирер је лично одговорио, да је "рекао поглавнику такође, да се таква једна национална мањина не може тек тако истребити: она је исувише велика!"

Међутим, све је то слаба утјеха када се зна да су и сами Њемци спроводили крваве одмазде по Србији и да су и сами учествовали у безбројним злочинима над незаштићеним српским живљем


На дан 9. октобра 1942. године Лубурић Вјекослав звани "Макс" је на свечаности у Јасеновцу, коју је приредио као прославу годишњице своје крваве владавине у свом одржаном говору рекао: "..и тако смо вам ми у овој години овдје у Јасеновцу поклали и више људи него османлиско царство за цијело вријеме боравка Турака у Европи".


Број жртава никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана, (почетком 1943. и априла1945. године). Земаљска комисија Хрватске, основана 1945., констатовала је у извештају Међународном војном суду у Нирнбергу, да је број жртава између 500.000 и 600.000.

Међутим власти у бившој СФРЈ нису никада дозволиле да се она истражи, па чак ни у најтајнијој форми. Највероватније је ово чињено из страха да би се тиме морала избрисати одредница усташа = четник, по броју жртава. Жртве логора били су готово искључиво Срби, Јевреји и Роми, као и комунисти.


Мјеста масовних погубљења налазила су се по цијелом јасеновачком логору. Већина је смјештена на десној обали Саве од Дубице низводно, а нарочито у селу Градина. Према форензичким истраживањима, преко 300,000 људи побијено је баш ту.

Убиства логораша вршила су се такође и у шуми поред логора „Крапје“, близу логора „Версај“ и „Уштица“, на читавој лијевој обали Саве низводно од Јасеновца до села Јабланац и Млаке.


Од децембра 1941. до априла 1942., у Јасеновцу, усташе су побиле 19,544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Били су убијани на најстрашније начине, и умирали су, такође, више него одрасли, од болести, изгладнелости, жеђи и смрзавања.


Био је губилиште за већину оних који су у њега ушли, а нису се уклапали у појам "расне чистоће" (највише Срби, али и Јевреји и Роми), као и за противнике усташког режима и чланове њихових породица, без обзира на националну или расну припадност. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и дјеца из свих крајева НДХ.


Усташе би довукли малу дјецу у Саву, везујући неколико њих у џак и бацајући их у ријеку.

Многа дјеца (око њих 400) поклана су у Јасеновцу, средином септембра, 1942.

Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана.

Веома слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.


У процесу "прочишћења Хрватске нације", српска дјеца била су прва која су убијана, заједно са одраслима, чак и ако су их мајке још увек дојиле. Током четири године, између априла 1941. и маја 1945., више од 73,316 деце убијено је у усташкој НДХ. Најмлађа су била још у колевкама, док су најстарија била око 14 година старости. Током Другог светског рата, једино мјесто где су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска.


Број жртава логора Јасеновац је до данашњег дана предмет научних и политичких дебата.

Државна комисија Југославије из 1946, процјенила је број жртава на 500.000 до 600.000.

Израелски Јад-Вашем центар наводи око 600.000 жртава геноцида у логору Јaсеновaц.

Први увиђај о затеченом стању у Концентрационом логору Јасеновац III Циглана, у Градини и Уштици, обавила је Окружна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке, 11. маја 1945. године


Од љета 1941. до прољећа 1945., смрт се појављивала у многобројним облицима.


Затворенике и све оне који су завршили у Јасеновцу, усташе су клале посебно обликованим ножевима или су их убијале сјекирама,

маљевима и чекићима ; бивали су такође и стрељани или вјешани по дрвећу или бандерама. Неки су живи спаљивани у усијаним пећима, кувани у казанима или дављени у ријеци Сави.


У логору „Стара Градишка“, мучења и убијања вршила су се у подрумима старе аустријске тврђаве, у кули те тврђаве и на обалама Саве.

До ког степена је систем убијања био развијен свједочи један допис из главног штаба, послат 27. априла 1942. свим усташким јединицама и институцијама, у коме се каже да „сабирни и радни логор у Јасеновцу може примити неограничен број затвореника.“


Просто речено – у концлогорима у Јасеновцу и Старој Градишки усташе су превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе, по питању бруталности са којом су људи убијани.

Људи у Јасеновцу више нису ни били људска бића већ објекти подесни за иживљавање сваког усташког хира.


Овде су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали а затим солили. Такође су људе живе драли, одсјецали им носеве, уши и језике сјекачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева.


„Концепт логора Јасеновац требало би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим „Паклом“.“


Велика економска криза и геополитичке промјене на тлу Европе доводе до појаве нових држава и новог свјетског поретка које никада до тад нису постојао . Комунизам у Русији, фашизам у Шпанији, Италији и нацизам у Њемачкој и стварања НДХ, квинслиншке државе под усташким режимом.


Стварање Југославије је било топло поздрављено од већине Хрвата 1918. године, али тај идеализам ће брзо умријети доношењем Видовданског устава и стварањем централизиране Југославије противно договору из 1918. године.

Захтјеви Хрвата с једне стране и репресија коју води влада Краљевине Југославије с друге постају познати у цијелом свијету, унутар граница Југославије доводе први пут до националне мржње између Хрвата и Срба.


Дана 10. априла 1941. када су њемачке трупе ушле у Загреб, дочекане су од највећег дјела грађана са одушевљењем и засипане су цвијећем. Усташки експонент Славко Кватерник прогласио је „ускрснуће Независне Државе Хрватске“ (на чијем је челу био Анте Павелић).

Циљ НДХ је био да се успостави велика Хрватска, као чиста етничка држава са једном религијом (римокатоличком).


Од 10.априла 1941. године на подручју НДХ основано је тридесет концентрационих логора, највећи од свих био је Концентрациони логор Јасеновац. Непрекидно је постојао и радио од 21. августа 1941. године до 22.априла 1945.године. За разлику од њемачких логора, где се спроводио серијски геноцид, као на индустријској покретној траци, у Јасеновцу се тај исти геноцид вршио на начин незабиљежен у историји људског рода. Све оно зло, патолошко и криминално, чиме се иначе одликовао усташки покрет у цјелини, досегло је свој врхунац у Јасеновцу.


Логор „Јасеновац“ простирао се на преко 240 квадратних километара, дуж обале ријеке Саве, од Старе Градишке на истоку, до села Крапје на западу, и од Струга на сјеверу до линије између Драксенића и Бистрице на југу. До избора овако широког подручја Јасеновца за тај монструозан логор дошло је из неколико разлога. Један од њих био је свакако погодан географски положај. Пруга Загреб–Београд била је у близини, и веома важна за транспорт затвореника.


Терен је окружен ријекама Савом, Уном и Великом Стругом, у сред мочварног Лоњског поља, тако да је бјекство из логора било скоро немогуће. На другој обали ријеке Саве, подручје Градине тешко је приступачно и често је плављено, ненасељено и далеко од било каквог свједока. Било је то идеално мјесто за сакривање масовних убистава. Други могућ разлог за избор овог мјеста биле су тамошње фабрике; то су биле радионице за израду ланаца, циглане, стругаре и томе слично, те је логор било лако представити јавности као радни.


ЈАСЕНОВАЦ 1945ФИЛМСКИ ЖУРНАЛ ЈАСЕНОВАЦ дио 26ЈАСЕНОВАЦ дио 46ГРАДИНА ДАНАС


sjećanje na jasenovačke žrtve

Education