ISSN 145-98523

Година , број 9 , септембар 2010.VIII 4

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

НИЈЕ Н

А ПРОД

АЈУ!

''ВОДА НИЈЕ КОМЕРЦИЈАЛНИ ПРОИЗВОД КАО БИЛО КОЈИ ДРУГИ,НЕГО ПРИРОДНО НАСЛЕЂЕ КОЈЕ МОРА БИТИ ШТИЋЕНО,

БРАЊЕНО И ТРЕТИРАНО КАО ТАКВО

ПУЛССИНДИКАЛНИ 1

Очекујемо ваше прилоге, сугестије и критике

Уредништво «Синдикалног пулса»

РЕЧ УРЕДНИКА

PO[TOVANI

Још један број Вашег гласила је пред Вама.

Трудимо се да сваки број буде квалитетан и обилује неопходним информацијама и занимљивим темама.У овом броју смо Вам презентовали проблем покушаја приватизације комунaлних предузећа и наш став о томе. Упознали смо Вас и са актуелностима у градским одборима синдиката.

Пишите, питајте о свему што Вас интересује, пошаљите теме о којим желите да пишемо, Ваша искуства, про-беме, дилеме, сугестије...

Не заборавите, снага синдиката је у сваком од нас.

Ваше прилоге, предлоге, сугестије и критике шаљите на адресу:

Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина- ЗА СИНДИКАЛНИ ПУЛС -

Булевар Михајла Пупина 24, 21000 Нови Сад

или електронском поштом на:puls@sindikat-ns.org.rs

Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општинаПредседник Градског већа: Драго ЂокићРедакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња БејатовићЛектор: Вера ВасилићАдреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: gradsko.vece@ssssns.com, sekretar@ssssns.comИздаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад, Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови СадCOBISS.SR.ID 181580807

ПУЛССИНДИКАЛНИ2

privatizacija Vode kao javnog dobra

Вода је поред ваздуха један од основних природних ресурса без којег на земљи нема живота. Без воде човек не може издржати ни 7 дана, док без хране може пре-живети и до 26 дана ако редовно пије воду. Већ сада 40% светског станов-ништва нема квалитетну воду за пиће, а око 26% земаља нема довољно воде. Светска потреба за водом се удвостручује сваких 20 година а климатске проме-не додатно погоршавају овакво стање.Анализа водоснабдевања у Србији указује да 60% воде за пиће не испуњава санитарне нор-ме и да се вода за пиће користи и као техничка вода.21. век ће бити век борбе за доминацију над водним ресур-сима. Ко буде газдовао водом, креираће и нови светски поредак.Србија је на 47. месту од 180

држава рангира-них по количини водених ресурса у свету. У нашој земљи је концен-трисано више од 20 % светских резерви слатке воде. Спадамо међу европске земље које су најбогатије изво-рима минералне воде али, без об-зира на статисти-ку, сваки трећи водовод у Србији је високо ризичан јер испоручује воду која је ми-кробиолошки и хемијски испод дозвољеног ни-воа квалитета. Трећина станов-ништва Србије користи воду из изворишта, бу-нара и сеоских мрежа који ни-када нису кон-

тролисани. Последњи резултати испитивања здравствене исправ-ности воде за пиће из 155 водо-водних система у Србији показују да је само 47,75 одсто исправних водовода.

Због тога је Европски парламент у Оквирној Директиви о Води, усвојеној 23.10.2000. године, на прво место истакао начело:

’’ВОДА НИЈЕ КОМЕРЦИЈАЛНИ ПРОИЗВОД КАО БИЛО КОЈИ ДРУГИ, НЕГО ПРИРОДНО НАСЛЕЂЕ КОЈЕ МОРА БИТИ ШТИЋЕНО, БРАЊЕНО И ТРЕ-ТИРАНО КАО ТАКВО“БЛАГО БЕЗ ЦЕНЕСрбија је на 47. месту од 180 држава рангираних по количини водених ресурса у свету. У нашој земљи је концентрисано више од 20 % светских резерви слат-ке воде, али бисмо то богатство могли раскрчмити на јефтин на-чин, односно да изворишта про-дамо или их дамо у трајан за-куп. Домаћој фирми или странцу сасвим је свеједно, јер ништа не гарантује да се домаћи власник не би предомислио те бизнис про-дао странцу на начин већ виђен у Србији. А вода није наша, него смо је добили на управљање да је предамо следећим генерацијама. РЕСУРСИ СРБИЈЕ На жалост власт пласира идеју да би нам уновчавање овог значајног ресурса могло помоћи да лакше пребродимо мучну економску кризу. На округлом столу под на-зивом „Нов модел економског развоја Србије“ у организацији Савеза економиста Србије и Танјуга, Економиста Данијел Цветићанин изјавио је да је Србија од 2000. године имала погрешан модел развоја који се базирао на задуживању, продаји ресурса и потрошњи. «Иако је у Србији растао бруто друштвени производ, у поменутом периоду, то није био модел развоја већ мо-дел где се задуживање компензи-ра продајом ресурса“.Ресурси геотермалних вода, који се у свету последњих го-дина убрзано развијају и кори-сте, највише у најнапреднијим земљама Европе и Америке, пре-расли су у својеврсну «индустрију за негу и опоравак људског тела и духа». Србија се може похвали-ти да има то огромно «подземно море» које обилује богатством различитости по температури, квалитету и лековитости. Али...

Дужни смо да нашој деци и наредним покољењима обе-збедимо довољне количине здраве и питке воде. Свако од нас може и мора учинити ми-нимални напор и дати свој до-принос да се сачува оно што нам је природа дала, а што су нам наши преци пренели у наслеђе.

И ВИ СТЕ ЈЕДАН ОД ЊИХ !!!

ПУЛССИНДИКАЛНИ 3

Ни капиталистичка ЕУ воду не види као робу, па од многих европских земаља можемо на-учити како се поступа с таквим националним ресурсом.Док суседна Мађарска са својим бањама, углавном вештачки створеним (а има их чак 120), годишње од туризма приходује око три милијарде долара, Србија са педесетак природних не може ни двадесети део тога. Поставља се питање како на прави начин искористити гео-термалне воде Србије. Према речима професора др Михаила Миливојевића, дипломираног инжењера геологије на Инсти-туту за хидрогеологију и декана Рударско-геолошког факултета у Београду, у односу на развијене земље у којима је «сукоб профит-них и еколошких интереса» вео-ма ескалирао на штету екологије, у Србији има доста локалитета који представљају праве еколош-ке оазе. На територији Србије налази се више од 300 појава природних извора термалних и термоминералних вода. Само у Војводини, по узору на Мађарску,

могуће је изградити десети-не «водених центара“ што би укључивало и базене пуњене гео-термалном водом, луксузним хо-телима, маринама за наутичаре, као атракција за стране туристе. ПРИВАТИЗАЦИЈА ВОДЕ КАО РУДНОГ БЛАГА Вода све више постаје геопо-литички и геоекономски ресурс. Она је све занимљивији плен транснационалних компанија че-сто економски моћнијих од мно-гих држава. Уз Свјетску банку, француска корпорација „Suez“, која послује у 130 земаља са прометом од 70 милијарди дола-ра годишње, највећи је свјетски играч у приватизацији водних ре-сурса. Следе је њемачка „RWE“, француска „Vivendi“, америч-ки „Bechtel“, шпански „Aguas de Barcelona“. Код нас је од таквих великих компанија већ присутна Кока-кола. Приватизација воде се често спроводи на начелима тржишног фундаментализма и неолиберализма. У индустрији приватни сектор можда јесте ефикаснији од јавног, али зато што му је профит изнад

јавног интереса. Ипак, уз разли-чите моделе приватизације, попут закупа, јавно приватног партнер-ства, чак и тоталне продаје (у В. Британији 1989. и Боливији 1997. - 2001.), тај се модел показао ло-шим. Вода постаје доступнија, али битно поскупљује, уз ауто-матска отпуштања великог броја запослених. Зато се томе данас пружа снажан отпор, па се често организују масовни протести и штрајкови.Вода је заједнички ресурс који се мора праведно делити. Зато је приватизација овог ресур-са неприхватљива, без обзира на то ради ли се о странцу или “домаћем” купцу. Оно што се пре-твори у категорију власништва, може се и препродати. Власт може предност дати домаћем купцу, али га то не може спречи-ти да је касније препрода страној компанији. Оваквих примера смо имали у Србији.О тако важном ресурсу не може се одлучивати унутар једнога ти-тулара, неопходно је укључити све социјалне партнере и ширу друштвену заједницу. Неопход-

ПУЛССИНДИКАЛНИ4

но је сачинити стратегију која би била предмет јавне расправе.Јесмо ли већ приватизирали и оно што је требало остати у ру-кама државе? Већина стратеш-

ки важних предузећа, у рукама је страних приватника.Власт се показала као лош преду зетник па смо део на-ших извора питке воде изгуби-ли продајом Нафтне индустрије Србије. Политичка олигархија је продајом НИС-а продала не само нафтне него и водне изво-ре! Поставља се питање, може ли се уопште говорити о сувере-ности државе у правом смислу те речи, ако она нема контролу над најбитнијим ресурсима. Енерге-тика, вода, шуме, рудно благо, пољопривреда су подручја која би требало да остану у рукама државе.Никоме није у интересу да бо-

гатства стоје неискоришћена, али њихова продаја сигурно није задовољавајуће дугорочно решење. Један од добрих начи-на за осигурањем тих контину-ираних прихода је концесија за искоришћавање природних бо-гатстава земље од којих би држа-ва узимала одређени проценат. И развијене и неразвијене земље суочене су са одређеним при-тисцима да се вода приватизује. У развијенијим земљама ти при-тисци долазе углавном од стра-не моћних корпорација док се у неразвијенијим државама, владе сусрећу с притиском ММФ-а и Светске банке.СУДБИНА ЈАВНИХ И ЈАВНО

-КОМУНАЛНИХ ПРЕДУЗЕЋАСведоци смо да се ситуација у јавним комуналним предузећима није променила у последњих 40 година. Осим безраз-ложно дугих дискусија о недомаћинском пословању, огром-ним средствима за репрезентације, малверзацијама, недо-статку слуха за стра-тешко планирање, но-вим запошљавањима, нисмо чули ама баш ништа ново. Нико из новоизабраног менаџмената није ни

помислио да представи стратешки концепт реструктурирања јавног сектора, штедњу, побољшање услуга и међусекторску сарадњу. Јавна предузећа су током последњих деценија постала мали партијски феуди и место за удомљавање партијских кадрова.Постављени менаџери увек су спремни да затраже повећање цене услуга свог предузећа, али као да не чују критике грађана и јавности поводом партијског запошљавања, лошег квалите-та услуга, високих цена и слич-но. У појединим предузећима најмање средстава се користи за унапређење квалитета или модернизацију... А кад зафа-ли, захвата се из буџета. Тако грађани двапут плаћају, а често добијају неквалитетну услугу.У јавности су све чешћи предло-зи да се питање јавних и јавно комуналних предузећа (нпр. ЈКП „Водовод и канализација“) најефикасније решава партнер-ством јавног и приватног сектора. Поставља се питање да ли је ово приватизација „на мала врата“ којом би странцима била продата стратешка предузећа након што их политичка олигархија на вла-сти потпуно „оголи“?.Ово је модел који смо небројено пута видели у пракси. Предузеће се доводи на тако низак ниво еко-номске ефикасности да се онда приватизација намеће као једино средство изласка из тог стања. Ако неко предузеће непрестано прави губитке а притом има моно-пол на један стратешки производ, онда оно не може да исходује никакву друштвену корисност

ПУЛССИНДИКАЛНИ 5

него је напротив терет и трошак целом друштву. На који начин и којим методама је предузеће до-ведено у то стање и где су за то време биле државне институције које су морале да контролишу функционисање свог ресурса позната је ствар. Зато и говори-мо о класичном нео-либерализму јер прво се разори држава са свим њеним полугама моћи а онда доказује исправност логике приватизације и буд-зашто распродаје свега и свачега.Јавна предузећа се, по дефиницији, не оснивају ради стицања профита него ради пружања одређене друштве-но корисне услуге. Дакле, чак и када би недвосмислено била мање профитабилна од предузећа у приватном влас-ништву, то не би био разлог за њихову приватизацију.Синдикат није против приватизације али јесте против приватизације која је сама себи циљ и која је наменска. Сврха приватизације није да се држав-ни монопол замени приватним, јер би то угрозило безбедносне аспекте државе, рецимо, ако би се продао водо-вод. Држава треба да задржи доминантну контролу над топло-даљинским грејањем, депонијама, водово-дима, канализаци-оним мрежама, по-гребним услугама...Јавно приватно пар-тнерство може бити опасно ако се тач-но не дефинишу принципи по којим би јавна предузећа до-била своје титуларе, а држа-ва дефинисала свој интерес. Дакле, трансформација јавних предузећа се не сме извршити на штету јавног интереса, што значи

да се после обављеног посла у комуналним предузећима мора задржати доминантна контрола државе, односно локалне само-управе.

УТИЦАЈ ММФ-А И СВЕТСКЕ БАНКЕ НА ПРИВАТИЗАЦИЈУ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋАДа би се боље разумела дилема «завршити или зауставити процес приватизације јавног сектора», неопходно је да се подсетимо основних елемената друштвено-историјског контекста у којем се

ова дилема појављује.Пре свега подсетимо да појачана државна интервенција у при-вредне токове и успостављање замашног јавног сектора при-вреде представљају или сред-ство убрзане индустријализације

(као што је то био случај у Немачкој, Јапану, многим бив-шим колонијама и земљама ре-алног социјализма) или средство спасавања капиталистичког на-чина производње када западне

у системску кризу акумулације капита-ла. Критика теоријско-методолошких и практичко-политич-ких претпоставки препоруке/захтева банковне олигархије да се јавни сектор привреде приватизујеЗа потребе идејног оправдавања препо-руке односно захтева банковне олигархије да се као услов одобравања нових кредита спроведе приватизација јавног сектора привреде, њени идеолошки представници су про-

мовисали нову моду у области економске теорије познату под називом Нова институционална економија (НИЕ) и Нова политич-ка економија (НПЕ). Средином деведесетих година транснационални банковни и корпоративни капитал организо-ван у Међународни монетарни

фонд, Светску банку и Светску трговинску организацију, поново је повећао притисак на владе земаља на периферији свет-ског капиталистичког система, нарочито на владе земаља бившег “Другог све-та” у Источној Ев-ропи, да наставе и чак убрзају процес приватизације. У циљу теоријског и

емпиријског утемељења овог при-тиска, идеолошки представници банкарске олигархије су произ-вели 1995. још један извештај Светске банке, Бирократе у по-словима (Bureaucrats in Business, у даљем тексту ББ). Домаћи заго-

ПУЛССИНДИКАЛНИ6

ворници приватизације и тржиш-не регулације су овим извештајем добили спреман парадигматски неолиберални образац за при-мену у домаћем окружењу у циљу легитимизације тржишног регулисања привредних токова и преображавања државног и друштвеног власништва у при-ватно власништво.Аутори ББ су најдаље отиш-ли у конструисању идеолошке слике о приватизацији као ‘леку за све’ економске и политич-ке проблеме бирократизова-ног јавног сектора привреде и у препоручивању тржишних ре-форми и приватизације државних предузећа. Аутори ББ извештаја заснивају своје закључке на анализи огра-ниченог скупа чинилаца и по-датака о искуствима реформи и приватизације предузећа у државном власништву првен-ствено у инфраструктури (телекомуникације 60%, струја 27%, гас 10%, стр.151) у Чи-леу, Кини, Чешкој, Египту, Гани, Индији, (Јужној) Кореји, Мекси-ку, Филипинима, Пољској, Се-негалу и Турској. При томе су пропустили да нагласе да при-ватни сектор пребацује друшт-вене трошкове профитабилног тржишног пословања, као што је збрињавање незапослених, упра-во на јавни сектор. Намерно се заборавља чињеница да се јавни сектор не руководи првенствено профитним циљевима. Извештај разматра три типа уго-ворних аранжмана између влада и јавних предузећа: уговоре о ис-порукама (извршењу, испуњењу) услуга, уговоре о управљању и уговоре о регулисању монопола, са становишта њиховог утицаја на профитабилност и продуктив-ност, посредством чинилаца за које се сматра да утичу на њихово успешно спровођење (информи-саност, подстицајност награда и казни, обавезност спровођења уговора путем мониторисања,. Притом и овде полазе од неутемељене претпоставке да унапређивању обавештености која је неопходна за постизање

оптималног уговора државе са јавним предузећем доприноси једино тржишна конкуренција, па закључују да је најмање успе-шан први поменути тип аранж-мана између државе и јавних предузећа пошто не посредује односе јавних предузећа и држа-ве тржиштем и стога не доводи до повећавања профитабилности. Другим речима, нема емпиријских доказа да приватизација јавног сектора већ сама по себи произво-ди као последицу повећање про-

сечне ефикасности пословања у једној земљи.ПОСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ ПРЕПО-РУКЕ/ЗАХТЕВА БАНКОВНЕ И КОРПОРАТИВНЕ ОЛИГАРХИЈЕ ДА СЕ ЈАВНИ СЕКТОР ПРИ-ВРЕДЕ ПРИВАТИЗУЈЕЧак и аутори ББ су морали да констатују негативне последи-це приватизације. У покушају да оправдају и објасне ове не-успехе и лоше последице, као на пример у Турској, заговор-ници приватизације и тржиш-

Обећање пре приватизације Последице кроз приватизацију

Национални системи државне регулације природног монопола производње (струја, нафта, гас вода)су неефикасни, предимензиони-рани и превелика ставка у држав-ном буџету. Решење проблема је преструктурисање и отварање ових система, њихова приватизација и тржишна регулација

Преструктурисање, при ва ти за ција и тржишна регулација националних државно регулисаних система до-води до занемаривања друштве-ног циља универзалне доступности природних ресурса на бази соли-дарности, до успостављања олиго-пола крупних приватних транснаци-оналних компанија за производњу и препродају енергената и доводи до енергетске зависности

Тендерска продаја раздвојених дело-ва националних државно регулиса-них система ће обезбедити највишу продајну цену и попунити државни буџет

Најпрофитабилнији делови држав-них предузећа («златне коке») бивају продати испод њихове тржишне вред-ности и добити од продаје понекад само једногодишње производње, а једнократни приход од приватизације се брзо потроши на текућу потрошњу и отплату доспелих рата на креди-те који су коришћени за изградњу и модернизацију управо тих и других будзашто продатих предузећа (при-мер НИС-а).

Директне стране инвестиције стра-тешког партнера ће модернизовати и повећати капацитете

Страни инвеститори најчешће купују постојеће капацитете позајмљеним средствима, нарочито у условима индуковане финансијске кризе и ло-калног пада тржишних вредности акција, а нове капацитете, тзв. «не-зависне произвођаче“ граде скупо, недовољно заштићујући околину и интересе локалног становништва.

Слободна тржишна конкуренција више снабдевача и «избор потроша-ча» довешће до смањења цена

Након приватизације по правилу кар-тели изнуђују повећање цена знатно изнад цена производње али и платеж-не способности осиромашених мили-она бивших колонија, полуколонија и социјалистичких земаља у корист што бржег повраћаја уложених сред-става и екстра профита

“Стратешки партнери” ће обезбе-дити квалитетније и поузданије снабдевање

Напуштање планирања резерви енергената доводи до манипула-тивног ограничења понуде у време велике потражње, хаварија, неста-шица и искључења (Калифорнија, Британија, Бразил, Немачка, Францу-ска…)

ПУЛССИНДИКАЛНИ 7

не регулације су приморани да модификују полазну претпостав-ку о приватизацији као леку за све. Притом нуде образложење да је приватизација јавног секто-ра у земљама у којима није успе-ла била преурањена. Наводно се још увек нису стекли сви потреб-ни политички услови.Искуство последње деценије XX века и прве деценије XXI века по-казало је да приватизација држав-них предузећа и система јавних услуга имала “само парцијалан и ограничен успех” или је довела до негативних последица не само у сиромашним земљама него и у земљама са високим дохотком по глави становника. Ограничен успех и негативне последице приватизације јавних служби се најбоље могу уочити кроз упоред-ну анализу аргумената и обећања која су изрицали заговорници приватизације државно регули-саних природних монопола пре њеног спровођења и стварних последица приватизације пре-ма препорукама неолибералне теорије.Искуствени статистички подаци

о кључним показатељима стања привреде у целини крајем прве деценије спровођења препору-ка Светске банке о структурал-ним реформама и приватизацији у Србији су поражавајући: око милион незапослених и запо-слених који не примају пла-те, готово триплирање дуга и преполовљавање покриве-ности увоза извозом у одно-су на стање пре десет годи-на, смањење запослености у индустрији и грађевинарству на само 6% укупно запосле-них. Овако катастрофалан сте-пен деиндустријализације не би био могућ без спреге државне

агенције за приватизацију са но-вопеченим приватницима без производног искуства, који су уме-сто испуњавања купопродајних уговорних обавеза отплаћивали купљена предузећа задуживањем некретнина, распродајом залиха и опреме самих предузећа која су “купили”. Уместо ефикасније производње, нови приватни влас-ници су гасили производњу, от-пуштали раднике, мењали наме-ну приватизованих предузећа и шпекулисали земљиштем. ПРЕИСПИТАТИ ДОСАДАШЊУ ПРИ ВА ТИ ЗАЦИЈУ И ЗАБРА-НИТУ ДАљУ ПРИВАТИЗАЦИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА.Упркос овим дезинтеграционим тенденцијама од избијања кризе 2008, заједничка одлика реакције власти на кризу у центру свет-ске капиталистичке привреде је убацивање стотине милијарди долара и евра пореских обвезни-ка у привредне токове не би ли подстакли потражњу. У САД сред-ства су усмерена првенствено на спасавање финансијског сек-тора привреде који је последње деценије спекулативним пласма-

ном кредита највише допринео да се манифестује реприза кризе још већих размера него она из прве половине двадесетог века. Овакво подруштвљавање губи-така крупног приватног капитала није спречило врхунске менаџере и власнике контролних пакета акција да између себе поделе ви-соке бонусе.Утицај ММФ-а и Светске бан-ке на политичку олигархију у Србији огледа се у чињеници да се наставља ужурбано настојање владе Србије да што пре заврши спровођење приватизације пре-ма закону из 2001. године упркос сазнањима о разорним последи-

цама досадашње приватизације.У Србији су иностране банке успе-ле да обезбеде контролу често преко 90% локалне штедње. Ово им омогућава да локалну штедњу претварају у скупе краткорочне кредите и на тај начин извозе ви-соке екстра профите које не могу да остваре у матичној земљи, тако да се прилив капитала врло брзо претвара у одлив капитала.Карактеристика нео-либерал-ног капитализма је и понашање транснационалних корпорација које уз помоћ локалне и нацио-налне власти настоје да обезбеде потпуну контролу над домаћим рудним, енергетским и воденим изворима, инфраструктуром, те трговинским и хотелијерским ланцима које су изградиле чи-таве генерације људи у бившим друштвима реалног социјализма.Да би спровели своју намеру и намеру својих финансијера о завршавању приватизације, чла-нови владе нуде синдикатима и грађанима лилихип у виду бес-платних акција јавних предузећа пре него што се приватизују, као и могућност брзог уновчавања тих

акција.Тиме влада настоји да по-колеба снажно противљење јавности приватизацији електродистрибуције и других јавних предузећа и служби те на-веде осиромашене и у високом проценту незапослене грађане да што пре продају своје акције крупним играчима и шпекуланти-ма на тржишту капитала. Анкетно истраживање Институ-та за социолошка истраживања Филозофског факултета у Бео-граду спроведено 2003. године је показало да је апсолутна већина испитаника у целини одбацива-ла приватизацију струје (71%),

ПУЛССИНДИКАЛНИ8

институција здравствене зашти-те (68%), система водовода и канализације (67%), а само 17, 18, 19% испитаника је предлага-ло да приватизација у овим сек-торима привреде остане у гра-ницама 49% вредности капитала одговарајућих сектора (Вратуша, 2004). Истраживање истог института спроведено 2007. године је по-казало да је сама најава пред-лога Владе да радницима јавних предузећа буде бесплатно подељено између 10 и 15 одсто деоница на основу већ постојећег закона (Динкић 2005: сетимо се обећања грађанима Србије 1.000 евра по глави становника које је сада пало на 20 евра ) као и доношење новог закона у децем-бру 2006. о подели бесплатних деоница шест јавних предузећа запосленима и свим пунолетним грађанима без обзира на године радног стажа до 15% процењене вредности капитала, које ће моћи да продају од децембра 2010, до-принело је опадању противљења приватизацији јавних служби. Пот-пуно противљење приватизацији јавних служби, међутим, заговара и даље апсолутна већина испита-ника. УМЕСТО ЗАКљУЧКА Имајући у виду у овом раду из-ложену теоријско-методолошку и идеолошко-практичку кри-тику досадашњег процеса

приватизације у свету и Србији, неопходно је да изведемо једино логичан закључак из кри-тичке анализе садржаја и не-гативних последица практичке примене синтетичке теорије приватизације: преиспитати досадашњу приватизацију и за-бранити приватизацију још не-приватизованих система јавних услуга. Доношењем закона о забрани приватизације при-родних богатстава и систе-ма јавних услуга попут вода и производње струје, спречили би се погоршавање услова живота широких слојева становништ-ва услед масовних отпуштања и укидања субвенционираних цена инфраструктурних услуга, и даља колонизација земље. У циљу спречавања ових негатив-них последица синдикалисти и активисти Холандије и Уругваја су се изборили да буде донет за-кон који забрањује приватизацију водовода (Hall, De la Motte, 2004).Радници и синдикати чија су предузећа уништена пљачкашком, нелегитимном и че-сто нелегалном приватизацијом су приморавали Агенцију за приватизацију да пониш-ти купопродајне уговоре, али због недоречености Закона о приватизацији та предузећа су завршила у стечају. Послодавци нису сносили последице а рад-ници су остајали без радних ме-

ста и без могућности поновног запослења. Потреба за радом једнака је по-треби за зарадом. На жалост, у Србији између ове две потребе не постоји знак једнакости. Бор-ба за властита радна места и настављање производње у циљу обезбеђивања голе егзистенције свој, својих породица и комшија, показала је радницима и грађанима да ће бити успешнији у тој борби ако се синдикално организују, удруже и координишу своје снаге против профитерских интереса банкарске и политичке олигархије.Сведоци смо да до истоветног сазнања долазе кроз учешће у масовним штрајковима против приватизације јавних предузећа и смањивања издатака из буџета на јавно образовање, здрав-ствену и социјалну заштиту синдикати, радници и грађани у Француској, Италији, Грчкој, Турској… Само масовни и соли-дарни отпор настојању капитала да у целини пребаци на раднике трошкове изласка из кризе коју је капитал изазвао, може да намет-не: ограничења капиталу, бољи материјални и социјални положај, повећање производње и нова радна места, достојанствен живот од сопственог рада... Уједињени отпор је једини на-чин супротстављања наметнутом моделу неолибералних капита-листичких односа који циклично производе кризе. Уколико изостану креативни обли-ци организовања и међународног уједињавања синдиката, радника и грађана разних етничко-култур-них, родних и професионалних идентитета без обзира на разли-ке у надницама и тактикама бор-бе, транснационални капитал ће наставити да нас све израбљује користећи древни принцип “за-вади да би владао”, односно да би паразитирао на присвајању друштвено произведеног богат-ства.

Нада Видовић

ПУЛССИНДИКАЛНИ 9

27. septembar - Svetski dan turizma

Светски дан туризма обележава се на данашњи дан сваке године широм света одговарајућим ак-тивностима, које је препоручила

Светска туристичка организација.Главни циљ Светског дана ту-ризма је развијање свести међународне заједнице о важ-

ности туризма и његових кул-турних, друштвених, политичких и економских вредности. Села Србије су наша највећа шанса за бољи стандард и то по основу пољопривредне производње, као најважније стратешке гране, и ту-ризма као наше највеће перспек-тиве у наредном периоду. На помен речи годишњи одмор, најчешћа асоцијација свакако је море или планина. Многи нису упознати са природним и култур-ним богатствима Србије.Боравак у природи пружа ту-ристима могућност за шетње, рекреацију, бављење спортом, за организоване обиласке оближњих дестинација: пећина, извора и водопада, уз могућност лова и риболова, јахања, планинарења, брања шумских плодова и леко-витог биља и дугих рекреативно-забавних активности у природи.

ПУЛССИНДИКАЛНИ10

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

NASTAVAK SARADWE SA SINDIKATOM PREFEKTURE KAVALA

Посета Синдикату префектуре Ка-вала представља узвратну посету која је имала за циљ унапређивање будуће сарадње. Делегација Савеза Самосталних Синдиката града Новог Сада и општина и Савеза Самостал-них Синдиката Србије је у периоду од 9. до 16. јула 2010. године била гост Синдиката префектуре Кавала. Делегацију су чинили: Драго Ђокић, председник Савеза Самосталних Синдиката града Новог Сада и општи-на, Новак Васић, председник Син-диката металаца Новог Сада, Алек-сандра Ђокић, самостални стручни сарадник за међународну сарадњу, Радан Миловановић, председник Синдиката угоститељства и туризма Србије, и Милан Симић, председник Статутарног одбора угоститељства и туризма Србије.Домаћини су били: Тиакас Панагио-тис, председник Синдиката префек-

туре Кавала и Милтсакакис Георге, секретар међународног одељења Синдиката префектуре Кавала, као и чланови већа Синдиката префектуре Кавала.Са циљем развоја сарадње, то-ком посете потписан је Споразум о сарадњи између ССС Новог Сада и општина, Синдиката угоститељства и туризма Србије и Синдиката пре-фектуре Кавала. Потписивање Спо-разума о сарадњи као и разлози због којих је сарадња успостављена саопштени су и на конференцији за новинаре, одржаној 15. јула у згра-ди Синдиката Кавала, Грчка. Спо-разум, између осталог, наглашава да један вид сарадње подразумева и едукацију синдикалних активиста ССС Новог Сада и ССС Србије, како би се што боље упознали са проме-нама и организацијом рада приликом интеграције у ЕУ. Истовремено, Спо-

разум предлаже и размену синдикал-них активиста а са циљем едукације.Током посете вођени су разговори са председником и члановима већа Синдиката Кавале у сврху размене искустава, где је предмет разговора била организација рада синдиката, припрема, организација и вођење штрајкова и протеста, а са нагласком на генерални штрајк јавног сектора који се десио непосредно пре посете. Управо овакве теме, као и размена информација и искустава када су у питању радни односи, правила без-бедности и заштите на раду и закони Европске Уније, представљају пред-мет потписаног споразума.

Александра Ђокић,стручни сарадник

ПУЛССИНДИКАЛНИ 11

ИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА ГРАДСКИ ОДБОР СИНДИКАТА РАДНИКА КУЛТУРЕ

IZVE[TAJ O TOKU PREGOVORA RADI ZAKqU^IVAwA POSEBNOG KOLEKTIVNOG

UGOVORA ZA ZAPOSLENE U USTANOVAMA KULTURE GRADA NOVOG SADA

Одмах по усвајању Посебног ко-лективног уговора за установе културе чији је оснивач Републи-ка Србија, Градски одбор синди-ката радника културе ССС Града Новог Сада и општина донео је одлуку о изради предлога текста ПКУ за установе културе чији је оснивач Град Нови Сад.Предлог текста је урађен по узо-ру на ПКУ Београда, Кикинде и постојећи који је добио проши-рено дејство за целу територију Републике Србије и прослеђен Градској управи за културу.Током 2007. године представ-ници Градског одбора за кул-туру ССС Града Новог Сада и општина, заједно са представни-цима Конфедерације синдиката Војводине и медијима, чине на-поре да се започну преговори око усаглашавања заједничког текста ПКУ. Нажалост, Градска управа за културу и члан Градског већа задужен за културу Радован Јокић нису били у стању да за-почну преговоре.Почетком 2008. године започињу преговори око усаглашавања заједничког текста ПКУ за запо-слене у установама културе чији је оснивач Град Нови Сад. Због неусаглашености ставова око решавања проблема са платама запослених у установама културе и кадровских промена у Градској управи, преговори су убрзо обустављени.Почетком новембра, Тијана Пав-лов, начелница Градске управе за културу и Андреј Бурсаћ, члан Градског већа задужен за културу, достављају допис ГОС-у у којем обавештавају да су запо-чети преговори почетком 2008. године прекинути због кадров-ских промена у Градској управи и да сматрају да су се стекли усло-ви за наставак преговора и да ће

Градска управа за културу пружи-ти максималан допринос.Почетком 2009. године пред-ставници Градског одбора за културу ССС Града Новог Сада и општина, заједно са представ-ницима Конфедерације синдика-та Војводине и медијима, и даље чине напоре захтевајући од над-лежних да се започну преговори око усаглашавања заједничког текста ПКУ.Начелница Градске управе за културу поново доставља допис ГОС-у културе у којем обавешта-ва да је у Градској управи дошло до кадровских промена и тра-жи да ГОС културе достави свој предлог Одбора за преговоре ради закључења ПКУ за установе културе.ГОС културе и Конфедерација синдиката Војводине достављају заједничку Одлуку о саставу Од-бора за преговоре.Крајем 2009. године ГОС култу-ре и Конфедерација синдиката Војводине достављају нови пред-лог ПКУ за установе културе, који је коригован према новоусвојеном ПКУ за запослене у установама културе чији је оснивач Републи-ка Србија и који је добио проши-рено дејство.Почетком 2010. године ГОС кул-туре и Конфедерација синдиката Војводине достављају нови спи-сак учесника Одбора за прегово-ре, а Градска управа за културу доставља списак својих чланова.23.03.2010. године, започињу пре го вори око усаглашавања заједничког текста ПКУ за запо-слене у установама културе Гра-да Новог Сада. Од преговарача је затражено да за следећи са-станак доставе Решење о репре-зентативности. ГОС културе је благовремено доставио Решење о репрезентативности на свим

нивоима организованости.С обзиром да представни-ци Конфедерације синдиката Војводине нису имали Решење о репрезентативности, а нису знали да нису репрезентативни, поштујући њихов досадашњи до-принос, Одбор за преговоре ГОС културе је донео Одлуку којом су они и даље остали саставни део тима.За разлику од ранијег периода, када заиста није било слуха за усаглашавање заједничког текста ПКУ за запослене у установама културе Града Новог Сада, морам да напоменем да се овог пута преговори воде веома конструк-тивно са адекватним предлозима од стране преговарача Градске управе.И поред одређених потешкоћа у преговарању (одсутности члано-ва, сезоне коришћења годишњих одмора...) преговорима је усагла-шен скоро цео текст ПКУ.Основни и највећи “проблем“ се односи на могућност и евенту-ални начин повећања плата за-посленима у установама културе чији је оснивач Град Нови Сад, из средстава Града.До дана сачињавања овог Извештаја одржано је осам са-станака око усаглашавања текста ПКУ.ГОС културе је Градској упра-ви за прописе и Градској управи за финансије упутио захтев за тумачење прописа који регулишу и који се односе на финансирање плата, додатака, накнада и дру-гих примања запослених у уста-новама културе чији је оснивач Град Нови Сад, као и посебан захтев Дејани Шранц, заменици начелнице Градске управе за кул-туру, Андреј Бурсаћу, члану Град-ског већа задуженом за културу, и Живку Макарићу, члану Градског

ПУЛССИНДИКАЛНИ12

већа задуженом за финансије, да се хитно, до краја августа 2010. године, одржи заједнички саста-нак са послодавцима и синдика-том (члановима Одбора за пре-говоре) због потребе решавања проблема и изналажења начина да се запосленима у установама културе повећају плате.Незадовољни дотадашњим то-ком преговора, представни-ци Конфедерације синдиката Војводине предложили су да се преговори привремено обуста-

ве. Чланови Одбора за прегово-ре из ГОС-а културе одлучили су да нема разлога за привремени прекид преговора јер Закон не познаје такву форму. О овој од-луци су, путем мејла, извеште-ни чланови Одбора за прегово-ре из Конфедерације синдиката Војводине. По добијању мејла, чланови Одбора за преговоре из Конфедерације синдиката Војводине донели су одлуку о иступању из Одбора за преговоре и даљег преговарања.

Чланови Одбора за преговоре из ГОС-а културе настављају са преговорима, с обзиром да је на самом почетку договорен начин преговарања који је од стране Градске управе за културу и пре-говарача испоштован.

Председник ГОС-а културеи одбора за преговоре

Лазар Попара

8. SEPTEMBAR - GENERALNI [TRAJK UPOZOREwA SINDIKATA RADNIKA

GRA\ eVINARSTVA I IGM SRBIJE

Према подацима Синдиката рад-ника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала, грађевинарство у Србији је у ве-ома лошој ситуацији, што под-разумева да је производња у цигларској индустрији опала за чак 70%, грађевинске столарије и подова за 40%, бетона за 10,5%, цемента за 20%, као и да је повећана незапосленост у грађевинској индустрији. Само је у протеклих десет година 50.000 грађевинских радника остало без посла, док је десетине хиљада на плаћеном одсуству. Данас се у средњим школама у Србији за грађевинарство школује само 48 зидара, 40 тесара и 22 армирача; овај податак указује на то коли-ко се не води рачуна о томе ко ће нам радити и градити. Да ли стручни или приучени радници?Највећи проблем домаћих грађевинских фирми је вели-ка стопа неликвидности, због које оне нису у могућности да се надмећу на тендерима, а све због слабе наплате обављених по-слова. Државни дуг према свим грађевинским предузећима изно-си око 300 милиона евра, тако да држава, као највећи инвеститор у Србији, највише дугује највећим фирмама. Када се томе додају и дуговања локалних само-

управа, укупан дуг грађевинским предузећима у Србији износи близу милијарду евра.Због свега овог, 8. август - Дан грађевинара, Синдикат радни-ка грађевинарства и индустрије грађевинског материјала није ни прослављао него је искористио да укаже на алармантно стање у овој грани привреде. Синдикат радника грађевинарства и ИГМ Србије је најавио да 8. септем-бра ступа у генерални штрајк упозорења широм земље. Овај синдикат окупља више од 25.000 запослених који ће тог дана на својим радним местима, односно градилиштима, обуставити радо-ве на један сат.Најважнији захтев који Синдикат од државе тражи да испуни, осим враћања дугова, је да се закључи грански колективни уговор. Гран-ски колективни уговор би им га-рантовао минималну цену радне снаге, висину регреса, висину топлог оброка и теренског до-датка, и на тај начин ће и посло-давци бити доведени у приближ-но исте услове привређивања. Наиме, сврха гранског колектив-ног уговора требало би да буде пружање стабилног оквира за обезбеђење раста грађевинске производње, повећања запо-слености, сузбијање нелојалне

конкуренције, као и смањење социјалног дампинга.Уколико се стање ни после пробног штрајка не поправи, грађевинци ће механизацијом блокирати све градове у Србији.Држава је, мада прилично кас-но, схватила да тешко стање у грађевинарству утиче на више од 30 других привредних грана, па је покренула мере за оживљавање овог сектора. Међутим, Душко Вуковић, председник Синди-ката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, изражава сумњу да ће банке одобравати кредите грађевинским фирмама које се суочавају с проблемом презадужености. Што се тиче Програма помоћи грађевинској индустрији, Мини-старство економије и регионал-ног развоја Владе Републике Србије упутило је јавни позив за избор пословних банака за учешће у финансирању пројеката из Програма ванредне под-ршке грађевинској индустрији Србије. У првом јавном позиву пријавило се седам пословних банака са укупно 14,5 милијарди динара (Banca Intesa ће учество-вати са 3,5 милијарди динара, АИК банка са 3 милијарде дина-ра, Комерцијална банка са 2,5

ПУЛССИНДИКАЛНИ 13

милијарди динара, Unicredit bank sa 2 милијарде динара, Societe Generale банка са 1,5 милијардом динара, док ће Eurobank EFG и Volksbank учествовати са по једном милијардом динара у овом Програму.Скупштина Србије је 1. јула 2010. године усвојила За-кон о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, који престаје да важи 31. децембра 2011. године. Циљеви овог за-

кона су подстицање развоја и упошљавање домаћих предузећа која се баве производњом грађевинског материјала, подстицање привредног развоја и задржавање постојећег ни-воа запослености уз могућност отварања нових радних места. Влада Србије је на седници, која је одржана 8. јула 2010. године, усвојила Уредбу о критеријумима за одређивање понуђача који могу учествовати у реализацији пројеката прописаних Законом

о подстицању г р а ђ е в и н с к е индустрије Ре-публике Србије у условима еко-номске кризе. Министарство животне среди-не и простор-ног планирања Србије усвојило је Правил-ник о обавез-ном регистру грађевинских инвеститора у Србији, а све г р а ђ е в и н с к е фирме које желе да конку-ришу на тенде-рима мораће обавезно да се региструју на сајту www.

pomocgradjevini.rs . У централни регистар понуђача може да се региструје искључиво понуђач који испуњава критеријуме про-писане Уредбом. Са територије града Новог Сада досад се ре-гистровало осам грађевинских предузећа, што самостално или у групи понуђача. Очекује се да ће већ крајем августа и почетком септембра почети први радови.

Љиљана Писарић

KONSTITUISAN GRADSKI ODBOR SINDIKATA RADNIKA GRAFI^KE, INFORMATIVNE I IZDAVA^KE DELATNOSTI NOVOG SADA

Конститутивна седница Град-ског одбора синдиката радника графичке, информативне и из-давачке делатности Новог Сада, за мандатни период 2010.-2015. године, одржана је 23. јула 2010. године. За председника Син-диката радника графичке, ин-формативне и издавачке делат-

ности Новог Сада, изабран је Стева Томин, председник Син-дикалне организације „Дневник Штампарија“ д.о.о., Нови Сад. На седници је верификован избор чланова Градског одбора синди-ката, у текућем мандату, усвојен Извештај о раду за мандатни период 2006-2010. године, и до-

говорено да се на првој наредној седници приступи избору секре-тара Градског одбора синдиката и утврђивању Плана и програма рада овог гранског синдиката за наредни петогодишњи период.

Зора Веселиновић

ПУЛССИНДИКАЛНИ14

[TRAJK ZAPOSLENIH U "DNEVNIK HOLDING" A.D. I "DNEVNIK [TAMPARIJA" D.O.O. NOVI

SAD

Протестне активности запосле-них у „Дневник Холдинг“-у а.д., Нови Сад и „Дневник Штампарији“ д.о.о., почеле су 2. јула 2010. го-дине одржавањем свакодневних протестних скупова испред зграде Извршног већа Војводине – осни-вача листа „Дневник“. С обзиром да до 9. јула о.г. нису испуњени захтеви запослених, отпочео је штрајк запослених у овим друшт-вима, због неисплаћених за-рада, накнада зарада и других примања запослених у претход-них 10 месеци, неуплаћених до-приноса за пензијско-инвалидско и здравствено осигурање у 2010. години. Пошто током, у неколи-ко наврата одржаних, прегово-ра са представницима Владе Војводине, није постигнут дого-вор, од 26. јула 2010. године от-почео је штрајк глађу председ-ника синдикалне организације и још једног синдикалног акти-висте. Уз прецизно дефинисане захтеве Штрајкачког одбора, од Оснивача се захтевало да се од средстава од продаје монтажног објекта у кругу фабрике набави машина и у писаној форми добије

гаранција о исплати барем три заостале зараде и путних трош-кова запосленима, да би штрајк прекинули, и да би ово привред-но друштво, набавком опреме и репроматеријала, почело тржиш-но да послује. У циљу постизања договора између Оснивача и представника запослених у „Дневник Холдинг“-у а.д., Нови Сад и „Дневник Штампарији“ д.о.о., Нови Сад, активно се укључио Савез самосталних син-диката града Новог Сада и оп-штина. Градски одбор синдиката радни-ка графичке, информативне и из-давачке делатности Новог Сада је 2. августа 2010. године, између осталог, разматрао и незавидну ситуацију у којој се налазе запо-слени у „Дневник Холдинг“-у а.д. и „Дневник Штампарији“ д.о.о., Нови Сад. Једногласно је закључено да се упути подршка запосле-нима у „Дневник Холдинг“-у а.д. и „Дневник Штампарији“д.о.о., Нови Сад, да истрају у својим захтевима које желе постићи организовањем штрајка, одно-сно свакодневних протеста почев

од 2. јула, а у последњих седам дана и штрајка глађу. Оцењено је да је ревитализовању при-вредних друштава „Дневник Хол-динг“ а.д. и „Дневник Штампарија“ д.о.о., Нови Сад, које се плани-ра од стране оснивача – Владе Војводине, потребно приступи-ти на начин да се средства од продаје монтажног објекта у кругу „Дневник Холдинг“-а а.д., Нови Сад правилно искористе, одно-сно, осим исплате заосталих за-рада, да се утроше и за набавку опреме и репроматеријала, да би ово привредно друштво могло тржишно да послује. Исто тако, оцењено је да је у решавању многобројних, на-гомиланих проблема у „Днев-ник Холдинг“-у а.д., Нови Сад и „Дневник Штампарији“ доо, Нови Сад потребно активно учешће оснивача – Извршног већа Војводине, и то не само као оснивача војвођанског бренда – листа „Дневник“ него и као акту-елне власти. Упућен је апел Ос-нивачу да се, у најкраће могуће време, путем дијалога са пред-ставницима запослених у „Днев-ник Холдинг“-у а.д., Нови Сад и „Дневник Штампарије“ д.о.о., Нови Сад, пронађе компромисно ре ше ње и у писаној форми утврди динамика исплате барем три за-остале зараде запосленима (од десет неисплаћених) и надокна-де путних трошкова. Истовреме-но, апеловано је да се о свему договореном сачини запис, одно-сно временски орочи реализација свих договорених ставки. НАКОН ДУЖЕ ОД МЕСЕЦ ДАНА ШТРАЈКА, ПОТПИСАН ПРОТО-КОЛ Протокол о начину престанка штрајка запослених у „Дневник Холдинг“-у а.д. Нови Сад и почет-ку процеса прозводње потписан је, након вишедневних преговора, 4. августа 2010. године, између

ПУЛССИНДИКАЛНИ 15

Оснивача – Владе АП Војводине, Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправ-ност полова и председника Управ-ног одбора „Дневник Холдинг“-а

а.д., Нови Сад, са једне и председ-ника Синдикал-не организације „Дневник Холдинг“ а.д., Нови Сад и председника Са-веза самосталних синдиката града Новог Сада и оп-штина, са друге стране. Протоко-лом су утврђене обавезе посло-давца: о исплати једне зараде запо-сленима и путних трошкова за август 2010. године на дан потписивања Протокола, о ис-плати друге зара-де по потписивању предуговора са купцима монтаж-ног објекта у кругу привредног друшт-ва (а најкасније до

12.08.2010. године) и о исплати треће зараде по потписивању уговора са корисницима услуга „Дневник Холдинг“-а а.д., Нови Сад, или на други начин доказа-

них радњи о отпочињању нормал-ног пословања овог привредног друштва. Након исплате треће зараде, путем преговора између Оснивача, председника Управног одбора и председника Синдикал-не организације, отпочеће прего-вори ради утврђивања динамике исплате преосталих зарада. Про-токолом је утврђена обавеза да 5. августа 2010. године отпочне пун режим радне и технолошке дисциплине у складу са Законом о раду и колективним уговорима. Са друге стране, утврђена је оба-веза синдикалне организације да 4. августа 2010. године, након ис-плате једне зараде, донесе Одлу-ку о престанку штрајка, као и да неће организовати нови штрајк у току реализације одредаба Протокола уколико буду пошто-ване његове одредбе, односно да омогући нормално одвијање процеса производње од 5. ав-густа 2010. године. Изражено је задовољство због проналажења компромисног решења за обе стране.

Зора Веселиновић,стручни сарадник

СЕКЦИЈА МЛАДИХ

ME\UNARODNI DAN MLADIH - 12. AVGUST

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 12. август Међународним даном младих, који се широм света обележа-ва још од 2000. године. У нашој земљи овај дан почео је да се обележава 2007. године и од тада, сваке године, у градовима широм Србије организују се раз-личите културне манифестације, спортска такмичења, концерти, предавања и друге активности инересантне за младе, којима се скреће пажња на проблеме и потребе младих, са циљем да се млади активно укључе у решавање сопствених проблема, али и у комплетан развој друшт-ва.

Ове године, обележавање Дана младих прати и чињеница да су Уједињене нације прогласиле 2010. годину – Међународном годином младих која ће трајати од 12. августа 2010. до 12. авгу-ста 2011. године. Проглашавање Међународне године младих у периоду тзв. велике светске кризе указује на препознавање значаја младих, неопходност њиховог укључивања у актуел-на дешавања и веру да су упра-во млади једина нада у светлију будућност.И у Новом Саду, на Штранду, као и сваке године одржане су актив-ности у циљу обележавања овог дана. У сарадњи са значајним

омладинским организацијама од-ржана је интерактивна промоција организација путем креативних радионица, богатог спортског програма, а завршена је журком на плажи. Свечаност је отворила заменица министарке омладине и спорта Снежана Клашња, као и директорка Штранда.

ПУЛССИНДИКАЛНИ16

ИЗ РАДА СЛУЖБЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ

PRISTUPAwE SINDIKATU POTPISIVAwEM PRISTUPNICE I PISANA IZJAVA

ZAPOSLENOG O ODBIJAwU SINDIKALNE ^LANARINE OD ZARADE

Закон о раду, члан 207

Писaна изјава запосленог о одбијању синдикалне чланари-не од зараде може бити дата на приступници синдиката чији је запослени члан, у ком случају је синдикат у обавези да послодав-цу достави приступнице, да би послодавац запосленомe, који је члан синдиката, на име син-дикалне чланарине, одбио тај износ од зараде и уплатио га на одговарајући рачун синдиката.“У складу са чланом 207. За-кона о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009

- даље: Закон), запослени при-ступа синдикату потписивањем приступнице.Послодавац је дужан да запосленомe који је члан синди-ката на име синдикалне члана-рине одбије износ од зараде на основу његове писaне изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката.Писaна изјава запосленог о одбијању чланарине може бити дата на приступници синдика-та чији је запослени члан или то може бити посебна писaна изјава у смислу члана 123. став 1. Зако-на, по којој је послодавац у обаве-зи да поступи. Ако је писaна изјава дата на приступници синдиката чији је запослени члан, синди-кат је у обавези да послодавцу достави приступницу, у циљу поступања послодавца у складу са чланом 207. став 2. Закона. Ако синдикат не достави при-ступницу, послодавац није дужан да износ синдикалне чланарине одбије од зараде запосленог и да тај износ уплати на одговарајући

рачун синдиката. Ако приступни-ца не садржи изјаву запосленог о одбијању синдикалне чланари-не, запослени који жели да му се синдикална чланарина одбија од зараде дужан је да послодавцу достави писану изјаву у смислу члана 123. став 1. Закона.Чланом 211. став 1. Закона предвиђено је да овлашћени представник синдиката има пра-во на плаћено одсуство ради обављања синдикалне функције, у складу са колективним угово-ром или споразумом послодав-ца и синдиката, сразмерно броју чланова синдиката.Према томе, дужина плаћеног од-суства овлашћених представника синдиката зависи од броја члано-ва синдиката, па синдикат треба послодавцу да достави доказе о броју чланова синдиката.”

(Мишљење Министарства рада и социјалне политике,

бр. 011-00-378/2010-02 од 15.6.2010. године)

ZA[TITA PRAVA IMENOVANIH ILI IZABRANIH SINDIKALNIH PREDSTAVNIKA ZA VREME OBAVqAwA FUNKCIJE I GODINU

DANA PO PRESTANKU FUNKCIJEЗакон о раду (члан 188 став 1 тачка 3)

Заштиту од отказа уговора о раду уживају именовани или изабра-ни представници синдиката ако је колективним уговором, одно-сно споразумом са послодавцем, утврђено на које се именоване или изабране представнике син-диката заштита односи, и ако исти поступају у складу са зако-ном, општим актом и уговором о

раду.“Према члану 188. став 1. тачка 3) Закона о раду (“Сл. гласник РС” бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009 - даље: Закон), послодавац не може да откаже уговор о раду именованом или изабраном син-дикалном представнику за вре-ме обављања функције и годину дана по престанку функције, нити

их може на други начин ставити у неповољан положај, под условом да поступају у складу са законом, општим актом и уговором о раду.Број синдикалних представника који уживају ову заштиту утврђује се колективним уговором, одно-сно споразумом синдиката са по-слодавцем, зависно од броја чла-нова синдиката код послодавца.

ПУЛССИНДИКАЛНИ 17

Према томе, наведену заштиту уживају именовани или изабра-ни синдикални представници под условом да поступају у складу са законом, општим актом и угово-ром о раду и да је колективним уговором, односно споразумом са послодавцем, утврђено који су то именовани или изабрани представници синдиката на које се та заштита односи. Значи да

заштиту у смислу члана 188. За-кона од отказа уговора о раду уживају само лица која су као из-абрани представници синдиката утврђени колективним уговором, односно споразумом са посло-давцем.Притом, чланови преговарачког тима за закључивање колектив-ног уговора не могу се сматрати именованим или изабраним син-

дикалним представницима ако то није изричито утврђено колектив-ним уговором, односно споразу-мом са послодавцем.”

(Мишљење Министарства рада и социјалне политике,

бр. 011-00-1072/2009-02 од 15.6.2010. године)

ZAKON O STE^AJU

Закон о стечају (“Сл. гл. РС” бр. 104/09), кoји je ступио на сна-гу 24.12.2009. године, уводи као значајну новину одредбе о тзв. “аутоматском стечају” за прав-на лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од три године. Ове одредбе сту-пиле су на снагу крајем марта ове године, а њихов циљ треба да

буде омогућавање ефикаснијег спровођења стечајног поступка, али и увођења извесног реда у привреду, с обзиром на велик број правних лица која само фор-мално постоје, а годинама не обављају делатност.Међутим, у вези са применом у пракси ових одредаба јавили су се конкретни проблеми који се од-носе негативно на радноправни положај запослених у тим прав-ним лицима. Наиме, у случају када се не спро-води “редован” стечајни посту-пак, стечајни судија решењем отвара и закључује стечајни по-ступак и, по правноснажности овог решења, оно се доставља Агенцији за привредне регистре која врши брисање правног лица из Регистра. Конкретно, у овом случају не именује се стечајни управник, као лице која обавља

потребне правне и фактичке радње ради регулисања радно-правног положаја запослених.У том смислу, председник ССС Србије обратио се надлежном министру писмом у којем на-води да се, према подацима представника наших синдикал-них организација у таквим прав-ним лицима, ни једна државна институција није огласила над-лежним за решавање овог питања која се директно тичу даљег ста-туса и положаја запослених, па се истовремено предлаже саста-нак представника надлежних ми-нистарства и представника ССС Србије са циљем регулисања, односно изналажења оптималног решења за радноправни положај запослених у овом случају.

Душка Жугић,стручни сарадник

8. SEPTEMBAR - ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI

Право на учење, према Општој декларацији о људским прави-ма Уједињених нација, једно је од темељних људских пра-ва. У земљама ЕУ расходи за образовање представљају једну од значајних расходних позиција. Људски капитал, који се значајним делом остварује кроз образовање, индентификује се

као један од важних детерминан-ти привредног раста. Непобитно је да образовање до-приноси одрживом националном развоју, као и трајном развоју појединаца. Развијене и успеш-не земље систем образовања сматрају као један од највиших националних приоритета, те примењују оне стратегије развоја

образовања које најбоље до-приносе социјалном и културном развоју друштва, те појединачном бољитку свих његових чланова. Из тог разлога поседовање знања је темељ равномерне расподеле светске моћи и очувања наци-оналне и појединачне слободе, благостања и културе у најширем смислу.

ПУЛССИНДИКАЛНИ18

На почетку двадесетпрвог века постигнут је општи консензус да је знање темељна производна снага у људском друштву и глав-ни услов успешности. Разлике у знању и његовој примени постале су главни чиниоци према којима се државе деле на развијене и неразвијене, богате или сиро-машне. Савремена стратегија обра зо ва-ња темељи се на начелу цело-животног учења, подстакнутог чињеницом да се количина ново-га знања повећава великом брзи-ном, па знања стечена у тради-ционалном образовном систему застаревају и нису довољна по-требама појединца и друштвене заједнице.Наиме, “писменост 21. века“ је предуслов развоју не само сваког појединца него и опште друштвеној користи. Ови захте-ви се темеље на неопходности трајног усвајања нових знања, вештина и способности. У процесу глобализације од свих се држава очекује да знањем развијају конкурентност. Европ-ска комисија усвојила је доку-мент «Изградња европског про-стора целоживотног учења» који представља јасну и доследну стратегију. На путу према ЕУ и стварању „друштва утемељеног на знању“ Србија би морала да прихвати целоживотно учење као темељ свог целокупног систе-ма образовања, ради остварења и унапређења трајне запослено-сти активног грађанства.СВАКИ ДРУГИ ГРАЂАНИН СРБИЈЕ НЕСПРЕМАН ЗА ЖИ-ВОТКад се саберу статистички пода-ци добија се следећа слика: око 50 одсто становништва има завр-шено само осам или мање разре-да основне школе, што значи да половина грађана Србије нема основне професионалне и живот-не вештине и знања да успешно функционише у друштву.Већина европских земаља већ одавно, када пописује своје ста-новништво, не прикупља податке о томе да ли су им грађани пис-мени. Јер, они су искоренили не-

писменост. Код нас је тај податак био једно од основних обележја и последњег пописа становништва 2002. године, а извесно је да ће тако и остати за следећи, пла-ниран 2010. или 2011. Тако је утврђено да је у Србији, пре пет година, 3,45 одсто становништ-ва било неписмено. Сви остали су, каже статистика, писмени, односно, по дефиницији која је у складу са препорукама УН и ЕУ, завршили су више од три разреда основне школе и знају да прочитају и напишу текст на тему из свакодневног живота. Поставља се оправдано питање: да ли су као такви спремни да трче трку на тржишту рада?Према изјави Снежане Лакичевић, начелника Одељења

за попис становништва у Репу-бличком заводу за статистику, од тих три и по одсто неписме-них 85 одсто су жене, а 80 одсто њих је старије од 65 година. По броју неписмених ми смо у гру-пи са Албанијом, Португалијом

и Грчком; све друге европске државе, као и бивше републике Совјетског Савеза, имају сто-пу неписмених испод тог нивоа. Према речима наше саговорни-це, а на основу података из 2002. године, без школске спреме или са завршеним једним до три раз-реда основне школе је 7,7 одсто становништва старијег од петна-ест година. Непотпуно основно образовање има укупно 22 одсто становништва. Двадесет четири одсто је завршило основну шко-лу, 41 средњу, а 11 одсто станов-ништва је са вишим и високим образовањем. У групи без и не-потпуне основне школе доми-нантне су жене, док је изједначен проценат мушкараца и жена који су стекли основно образовање. Код средњег мушкарци су у пред-ности за десетак одсто, али се она губи кад је реч о вишем и ви-соком образовању. Према доступним подацима, у Србији данас постоји само 14 школа за основно образовање одраслих, које, притом, нису најбоље организоване. У Србији је, по последњем попису, више од 1,3 милиона неписмених или особа које нису завршиле основ-ну школу. Скоро 358.000 људи је потпуно неписмено, а сваки пети грађанин Србије нема диплому основне школе. Многе локалне самоуправе немају слуха за про-блем, а њихова подршка је ве-ома важна, било да учествују у „евидентирању и подстицању“ не-писмених да се образују, било да, заједно са Центрима за социјални рад, инсистирају на кажњавању родитеља који не уписују децу у основну школу, која је по закону обавезна.Многи полазници имају вољу да је заврше, али их у томе омета тешка социјална ситуација, због које су принуђени да је напусте како би радили па најчешће од-лазе у сиву економију. Србија мора створити „пут до пожељне будућности», и обе-збедити довољно пројеката и средстава грађанима како би им се омогућио завршетак основног образовања, као и омогућило

ПУЛССИНДИКАЛНИ 19

стручно оспособљавање за мање сложене и једноставније послове (занимања) сходно потребама на тржишту рада.ЕВРОПСКИ ЦЕНТАР ЗА СИНДИ-КАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РАЗВОЈ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВАСагледавајући потребе члано-ва синдиката, запослених, не-запослених и младих, Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина је ушао у пројекат оснивања Европског Центра за синдикалну едукацију и развој демократског друштва у Новом Саду, који ће имати веома значајну улогу у стицању знања и вештина ради унапређења тех-ника препознавања различитих форми и утицаја глобализације на националном нивоу. У окви-ру овог центра организоваће се стручно оспособљавање и усавршавање, преквалификација и доквалификација чланова син-диката, незапослених и запосле-них, промовисање мера из об-ласти истраживања и упоредног образовања у циљу подизања образовног нивоа незапослених и запослених, а у складу са по-требама радних места и тржиш-та, како би запослени и будући запослени могли спремније од-говорити потребама и захтевима транзиционих процеса и посло-даваца, као и смањења незапо-слености и лакше покретљивости радне снаге у региону, а самим

тим и развоја региона. Ми тежимо професионализацији, унапређењу квалитета едукацијских активности, као и изградњи институционалних партнерстава са националним и међународним организацијама које, између осталог, подржавају једнакост жена у друшт-

ву и афирмацију омладине и њихових идеја у заједници, уз изналажење приступа европ-ским и међународним програ-мима који би могли допринети јачању активности Центра кроз размену погледа на улогу и важ-ност државних институција и не-владиних организација у процесу демократизације и приступању Европској унији. КРАЈЊИ ЦИљ ПРОЈЕКТА Створити савремен и флек-сибилан концепт образовања одраслих који ће пратити нове

захтеве тржишта рада и начела целоживотног учења те приме-ре најбоље праксе из земаља Европске уније. Пројекат ће се фокусирати на унапређивање структурираног модела обра-зо вања и оспособљавања одра слих, прилагођавањем и мо дернизацијом програма оспособљавања одраслих (с по-себним нагласком на основним вештинама) те подизањем јавне свести о важности континуираног професионалног усавршавања. У сарадњи са организацијама послодаваца, Националном службом за запошљавање и секретаријатом за рад, запошљавање и равност поло-ва проводило би се образовање привреди потребних профила образовања. На овај начин би

се смањио број незапослених и створила неопходна пракса за реорганизацију образовног си-стема.Појам „писмености 21. века» подразумева оспособљеност за читање с разумевањем, вештине комуницирања, знање страних језика и коришћења савремене информацијске и комуникацијске технологије, омогућују квалитетно разумевање природних и друшт-вених збивања, оспособљеност за решавање проблема, вешти-не и спремности за тимски рад,

прихватање других и другачијих, оспособљеност за трајно учење. За остваривање ових захтева важна је улога и неформалног образовања.ОБРАЗОВАЊЕ ЖЕНАПоред конкурентнијег насту-па на тржишту рада, едукација би представљала могући пра-вац даљих активности на самозапошљавању жена.Упркос чињеници да у Србији нема система званичне сертификације алтернативног образовања, искуства показују да они који завршавају алтерна-тивну обуку или неки други облик неформалног образовања сти-чу предност кроз проширивање знања и примењених вешти-на које су цењене у локалној заједници и/или од стране посло-

ПУЛССИНДИКАЛНИ20

даваца, па чак и високошколских установа, јер постоји потреба за модерним људским капацитети-ма. Постоје многобројни друшт-

вени, економски и морални раз-лози да се жене које желе да се врате на тржиште рада подрже у својим настојањима. Показатељи указују да такав повратак није лак без увођења посебних мера у оквиру којих би се обезбедило стицање нових знања и вештина потребних после вишегодишњег одсуствовања са тржишта рада. Успех ове едукације представља подстицај за даљи рад на оснаживању женске популације, која је била једна од највећих жртава транзиције и смањења њиховог сиромаштва. Такође, жене би се укључиле и у про-грам обуке за пружање услуга у области социјалне заштите, што би створило предуслове за побољшање услова живота све многобројнијег старачког станов-ништва. Женама је потребно додатно образовање за покретање само-сталног бизниса, а нарочито стицање основног знања о за-конским и организационим аспек-тима менаџмента у приватном сектору, руковању компјутерима и пружању услуга “на даљину” у сектору туризма (брокери и аген-ти у туризму) и у области услуга социјалне заштите (брига о ста-рима и лицима са хендикепом). Посебно су „интересантне“ жене које су напустиле посао и чији по-вратак има велик значај у процесу

смањења сиромаштва. Циљана група су и жене које су као жртве транзиције, приватизације, ра-цио нализације и слично остале без радног места. ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДИХЗапошљавање младих представља једно од горућих питања Србије. Подаци о запосле-ности младих су поражавајући. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, стопа запослености младих у Србији је изузетно ниска и она износи 25,28. процената од укупног броја запослених. Последица ниске не-запослености и немања перспек-тиве је одлазак најквалитетније младе радне снаге у друге држа-ве у потрази за запослењем и бољим животом.Кључни проблеми који се тичу запошљавања младих, а на које треба да се обрати по-себна пажња су: образовање младих, неинформисаност, самозапошљавање, неангажо-ваност или немар надлежних институција, предрасуде и па-сивност младих и непостојање дугорочне стратегије државе за смањење незапослености мла-дих.

Образовање које се сти-че у средњим школама и факултетима још увек није прилагођено светским стандар-дима и не оспособљава адек-ватно појединца за рад у струци. Постојећи образовни систем, на-ставне методе и многи наставни програми установљени су током периода социјализма, од 1945. до 2000. године. До неких ре-форми у образовању је дошло током деведесетих година, али те реформе нису одражавале праве потребе друштва, односно нису произвеле корените про-мене у образовању које су биле

неопходне за унапређење обра-зовног система у земљи. Систем образовања у Србији остављен је без имплементираног механизма за опоравак и развој. Раслојавање, сиромашење друштва и економска неста-билност створили су погрешан систем вредности. Услед недо-статка материјалних средстава и борбе за егзистенцију, дошло је до деградирања квалитета обра-зовних садржаја, наставног кадра и дефицита у образовању у сва-ком погледу. Основно право свих грађана, пре отпочињања њихове профе-сионалне каријере, је да им се пружи могућност да стекну по-требна знања и вештине које би им омогућиле да на адекватан и компетентан начин обављају по-слове за које су се определили. Стечена знања морају да буду довољно примењива на тржиш-ту рада и у складу са потребама друштва. Квалитет образовања мора бити подвргнут сталној кон-троли и усавршавању.Младима треба да се омогући да стекну знања која ће им пружи-ти прилагодљивост на тржишту рада и лакшу адаптацију на по-словно окружење.Неадекватна информиса-ност младих о потенцијалним могућностима запошљавања по завршетку њиховог школовања чини пут ка тражењу првог по-сла знатно тежим. Непостојање повезаности између државних институција са удружењима студената и ученика, као и са институцијама за организовање слободног времена младих на ни-воу Србије, онемогућава младима да добију адекватне информације о будућем запослењу.Млади људи по уласку на тржиш-те рада, суочени са немогућношћу да дођу до информација о могућим запослењима, бивају де-моралисани и полако одустају од тражења посла чекајући да посао нађе њих.

Василија БојићНада Видовић

СТАТИСТИКА

PROSEK ZARADA U SRBIJI

PROSEK ZARADA U VOJVODINI

PROSEK ZARADA U NOVOM SADU

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVATRGOVINE I USLUGA

REPUBLICI SRBIJI

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVA

TRGOVINE I USLUGA

NOVOM SADU

indeks cena na malo 2010.- srbija -

indeks tro[kova @ivota 2010.- srbija -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

V 2010. 46.454,00 43.950,00 95,7 95,8 33.463,00 31.784,00 44/10

VI 2010. 47.486,00 45.033,00 102,2 102,5 34.161,00 32.505,00 51/10

VII 2010. 48.394,00 45.965,00 101,9 102,1 34.591,00 32.837,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РСукупно привреда укупно привреда укупно привреда

V 2010. 45.115,00 43.571,00 94,2 93,9 32.462,00 31.441,00 44/10

VI 2010. 45.777,00 43.829,00 101,5 100,6 32.896,00 31.566,00 51/10

VII 2010. 48.539,00 47.703,00 106,0 108,8 34.130,00 33.233,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

V 2010. 51.541,00 52.079,00 89,8 89,8 37.076,00 37.583,00 44/10

VI 2010. 54.540,00 54.320,00 105,8 104,3 39.178,00 39.086,00 51/10

VII 2010. 56.505,00 56.769,00 103,6 104,5 40.576,00 40.893,00 -

MесецПросечна

корпаМинимална

корпа

Просечнането зарада

у Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

V 20 0.1 37.843,57 24.113,52 37.076,00 98,0

VI 20 0.1 37.415,00 23.957,00 39.178,00 104,7

MесецПросечна

корпаМинимална

корпа

Просечнането зарада

у Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

V 20 0.1 37.251,00 23.489,00 37.076,00 99,5

VI 20 0.1 37.529,00 22.383,00 39.178,00 104,4

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

претходни месец------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

V 2010. 107,8 101,0 106,8 105,2 37/10

VI 2010. 107,9 100,0 106,4 105,2 45/10

VII 2010. 108.3 100,4 107,0 105,6 54/10

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

претходни месец------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

V 2010. 106,0 101,3 103,8 104,0 37/10

VI 2010. 106,0 100,0 103,7 103,9 45/10

VII 2010. 105,7 99,8 104,4 103,7 54/10

емисија:

датум:

гости:

„ОСАА“

06.08.2010.

НАДА ВИДОВИЋ

МИЛАН НЕНАДИЋ

секретар Савеза самосталних синдикатаграда Новог Сада и општина

председник Савеза пензионера Војводине

емисија:

датум:

гост:

„

7

ОСАА“

23.0 .2010.

СТЕВА ТОМИНпредседник Синдиката радника графичке,

информативне и издавачке делатности

O S A A

O S A A

Током емисије је указано да предложене измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању нисурезултат социјалног дијалога, јер Предлог Закона пре упућивања истог у Скупштину РС, није разматрао Социјално-економски савет Републике Србије. Исто тако, Влада РС у процедури доношења није уважила ни једну од поднетихпримедби и сугестија Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина и Савеза самосталних синдикатаСрбије. Указано је на неприхватљивост предложених измена и допуна Закона о ПИО, и на чињеницу да ће применаистих дерогирати постојећи положај садашњих пензионера и будућих корисника права из реда запослених. Уследнаведеног, Савез самосталних синдиката града Новог Сада и ССССрбије упутио је захтев за повлачењем ПредлогаЗакона о ПИО из скупштинске процедуре, ради његове дораде уважавањем мишљења социјалних партнера.Истовремено, председницима свих посланичких група у Народној Скупштини РС упућени су Амандмани на ПредлогЗакона. Обзиром да је реч о системском Закону којим ће бити опредељен положај свих нас, јавност је упозната да ћеССС Србије у време разматрања Предлога Закона у Скупштини РС организовати масовне протесте, како би сеспречилодоношењеистог уформи у којој је предложен.

Емисија вођена ретроспективом догађаја од 2005. године када је по први пут покренут штрајк ипротест, а затим изнешени основни циљеви штрајкачког одбора, а то су : предузеће ДневникХолдинг које је суочено са великим проблемима сачувати у целини, покренути производњу,исплатити заостале зараде и уплата ПИО запосленима Дневник Холдинга.Други део емисијепосвећен је сарадњи СО Дневник Холдинга и СССНС тј активном учествовању у решавању свихпроблема коју су задесилиово предузеће.

je