TEHNIKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN

- Seminarski rad PREDMET: MODELOVANJE I SIMULACIJE TEMA: SIMULACIONI JEZICI

Click to edit Master subtitle styleProfesor: Egi Branislav obrazovanju Student: Ljubica Kneevi Br. Indekas: MPT 16/11 Smer: Inf. i tehnika u

UVODPod simulacijom se podrazumeva proces izgradnje apstraktnih modela za neke sisteme ili podsisteme realnog sveta i obavljanje eksperimenata nad njima. Kada se oni vre na raunaru, onda je u pitanju raunarska simulacija. Raunari se koriste za razvoj modela i izvoenje prorauna na osnovu modela. Simulacija obuhvata tri elementa: realni sistem (ureen meuzavisni skup elemenata koji formiraju jedinstvenu celinu i deluju zajedno. On je izvor podataka o ponaanju, a ti podaci se javljaju u obliku zavisnosti x(t) i koriste se za specifikaciju modela), model (apstraktni prikaz sistema, daje njegovu strukturu, komponente i uzajamno delovanje. U raunaru, model je skup instrukcija koje slue za generisanje ponaanja simuliranog sistema), raunar (ureaj sposoban za izvrenje instrukcija modela).

PODELA SIMULACIONIH MODELAOsnovna podela: prema vrsti promenljivih u modelu i prema nainu na koji se menja stanje u modelu tokom vremena. Podela: Diskretni modeli Stohastiki modeli Deterministiki modeli

SIMULACIONI SOFTVERSoftveri za razvoj simulacionih modela mogu se podeliti na tri kategorije: q Prva grupa koristi opte objektno orijentisane jezike, kao to su C,C++ i JAVA. q Druga grupa koristi programske jezike za simulaciju: GPSS/H, SIMAN V i SLAM II. q Trea grupa koristi simulaciona okruenja, ukljuuje softver sa elementima grafikog korisnikog interfejsa i razvijeno programsko okruenje za simulaciju.Periodi istorije simulacionih softvera: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Period Period Period Period Period Period istraivanja (1955-60) pojave programskih jezika za simulaciju (1961-65) oblikovanja jezika (1966-70) ekspanzije (1971-78) konsolidacije i preporoda (1979 -86) integracije (1987-2003)

SIMULACIONI JEZICIZa izradu simulacionog programa na raspolaganju su neki od brojnih simulacionih jezika specijalne namene, neki od optih jezika viseg nivoa i neki generiki modeli voeni podacima. Postoji podela na jezike za simulaciju kontinualnih, diskretnih i hibridnih modela. Jezici za simulaciju kontinualnih sistema:v v v v v v

CSMP, DINAMO, ACSL , CSSL, TUTSIM , SIMULINK . Jezici za dogaaja:v v v

simulaciju

diskretnih

GPSS, SIMULA, SIMSCRIPT

SIMULACIONI JEZIK CSMPSimulacioni jezik CSMP (Continuos Sistem Modeling Program) razvijen je u IBM-u ranih 60-tih godina. Ovaj program omoguava posmatranje do dva izlazna bloka, pri emu rezultate izdaje tabelarno ili grafiki (2D ili 3D graf). Princip rada CSMP-aSimulacioni jezik CSMP moe da se svrsta u klasu programa za reavanje sistema diferencijalnih jednacina kod kojeg se sistem jednacina specificira preko blok orijentisanog jezika. Svaki od elemenata koji se specificira u konfiguraciji ima svoj identifikacioni i graficki simbol. U optem obliku element se graficki moe prikazati kao na slici.

Svaki od raspoloivih elemenata specificira relaciju od najvie tri ulazne promenljive i tri parametra. Izlaz i je skalar ija vrednost zavisi od konkretne relacije f za dati element. Rad programa se zasniva na algoritmu za sortiranje rednih brojeva blokova.

CSMP osnovni meni

Obrii obrii bilo koji dodati element, Rotiraj (ulevo/udesno) rotacija dodatih elemenata na radnoj povrini, Kreiraj vezu kreiranje veze izmedu dva dodata elementa, Kreiraj vor vezu, Kreiraj dra, Simulacija zapocni simulaciju i Fullscreen prikaz preko celog ekrana

Tipovi elemenata CSMP-a

ARC TG A SIGN B COSINUS C MRTVA ZONA D

SIMULACIONI JEZIK GPSSGPSS (General Purpose Simulation Sistem) predstavlja interpreterski jezik za simulaciju diskretnih - stohastickih sistema. Koristi se u sluajevima kada matematika ili statistika analiza nije mogua ili ne daje zadovoljavajue rezultate. To je jezik orijentisan na procese. GPSS je simulacioni sistem u kojem se na jednostavan nain pomou naredbi ugraenog jezika definie struktura modela i vri simulacija. Po zavrenoj simulaciji, na raspolaganju su statistiki pokazatelji o ponaanju modela u toku simulacije. Entitete (objekte modela) moemo podeliti u etiri klase: o dinamiki entiteti, o statiki entiteti, o statistiki entiteti i Vrste naredbi GPSSo entiteti operacija. a

Deklaracione naredbe entiteta Blok naredbe Kontrolne naredbe

VRML (Virtual Reality Modeling Language) je format za opis interaktivnih 3D objekata i svetova. Odreen je da bude univerzalan za razmenu u objedinjavanju 3D grafike i multimedija. Predstavlja 3D vizuelno proirenje World Wide Web-a. Svaka VRML datoteka predstavlja 3D vremenski baziran prostor, koji sadri grafiku i zvuk, i koji se moe menjati mnotvom mehanizama.

VRML (Virtual Reality Modeling Language)

JESSJess (Java Expert System Shell) je klon popularnog ekspert sistem shell-a CLIPS, koji je napisan kompletno u Javi. Sa Jess-om moemo na zgodan nain dati Java apletima i aplikacijama mogunost da "rezonuju".

SD S SDS je programski paket za SIMULACIJU DINAMIKE SISTEMA.

Prvenstveno je namenjen za simulacione modele koji se mogu opisati elementima stanja, elementima promene stanja i diskretnom promenom vremena, pri emu se moe koristiti ojlerova metoda ili kutta-merson metoda (koja omogucava kontrolu tanosti raunanja) za numeriko reavanje sistema

PREGLED SIMULACIONIH SOFTVERA

Arena AutoMod eMPlant Enterprise Dynamics ProModel SIMUL8

ArenaPrimena: Procesi poslovanja, strateko-ekonomske analize. Modelovanje: Sa orijentacijom na tok , mogua kombinacija kontinualno-diskretnog modelovanja, SIMAN kao jezik simulacije, Integracija sa Microsoft-office, Visio.

Rukovanje: Kompletno grafiki interaktivno formiranje modela, modeli sastavljeni od modula sa prozorima parametara. Vizueliziranje: 2D animacija kao standard. Slabosti: Modeliranje sistema sa kompleksnim upravljanjem.

AutoModPrimena: Sistemi toka materijala transport, skladitenje, komisioniranje. Modelovanje: Orjentisano na tokove u procesu; Templejti sa parametarskim sadrajem; Upravljanje simulacijom preko sopstvenog simulacionog jezika; Kompleksno modelovanje upravljanja; Prikaz (slika) kontinualnih procesa (hemiska industrija). Rukovanje: kompletno grafiki-interaktivno formiranje modela, sopstvena povrina korisnika (IRIX + Windows). Vizualiziranje : 3D- predstavljanje u razmeri, video sekvence sa upravljanjem kamerama. Slabosti: Glavna povrina korisnika i presena mesta podataka.

eMPlant

Primena: Proizvodnja, montaa i demontaa (automobilska industrija), Modelovanje: Sa orjentacijom na objekat, hijerarhijska struktura modela, obimni statistiki podaci. Rukovanje: Grafiki interaktivno formiranje modela, Obimna biblioteka unapred gotovih ugradnih elemenata, Ugradni elementi promenljivi od strane korisnika. Vizualiziranje: 2D-animacije kao standar .

Enterprise DynamicsPrimena: Za transportne sisteme (kolica sa induktivnim voenjem -FTS, dizalice, transporteri), Modelovanje: Hijerarhijsko modelovanje sa orijentacijom na tok, Atom-koncept: tzv. atomi kao osnovni objekti u elektronskim podacima (ED), Atomi reprezentuju proizvode kao i resurse i objekte, Upravljanje simulacijom (Routing itd.) preko atom-parametara. Rukovanje: Grafiki interaktivno formiranje modela, layout preko rasporedjivanja (odredjivaja mesta) i povezivanja atoma, standardne biblioteke za atome, mogue je i novo generisanje, ponovno korienje.

ProModelPrimena: Farmacija i medicinske nauke; Proizvodni i sistemi tokova materijala; Sistemi usluga. Modelovanje: Logika odluivanja bazirana na pravilima; Sopstveni jezik simulacije. Rukovanje: Grafika povrina korisnika; Moduli za Input i Output analizu podataka.

Simul8

SIMUL8 (SIMUL8 Corporation) prvi put je predstavljen 1995. Primena : za uslune delatnosti u industriji. U SIMUL8, modeli su kreirani crtanjem toka rada na raunaru, korienjem brojnih ikona i strelica radi prikaza niza i izvora u sistemu. Nedostajue vrednosti se sprovode preko svih postojeih ikona, pa animacija moe biti prikazana rano u toku procesa modeliranja.

ZAKLJUAKRaunarska simulacija ima mnogo primena, profesionalnom, tako i u svakodnevnom ivotu. kako u

Programi za modelovanje i simulaciju su veoma korisni,naroito u kolstvu,jer uenici mogu da preve npr. razne elektrine eme bez imalo straha od udara struje prilikom neke greke. Takoe , uenicima je zanimljivije jer mogu videti tano kako funkcionie neki sistem,a i nastavnicima, koji na ovaj nain mogu lake objasniti princip rada nekog sistema.

HV AL PA A NA N JI !