seminarski upravljanje projektima

FAKULTET ZA MENADŽMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Nastavni predmet: UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

1. ANALZA OSETLJIVOSTI PROJEKTA

Seminarski rad

Predmetni nastavnik

Prof. dr Đedović Branko

Student

Igor Jelisavčić

Broj indeksa 35/2005

Beograd, mart 2009.

SADRŽAJ

Uvod…………………….………………………………………………2

1. Analiza osetljivosti……………………………………………………..4

1.1. Statička analiza osetljivosti…………………………………….….4

1.2. Dinamička analiza osetljivosti……………………………………..5

2. Drvo odlučivanja………………………………………………………..7

3. Metode simulacije scenarija…………………………………………..9

3.1. „Monte Carlo“ simulacija…………………………………………..9

4. Upravljanje rizikom u projektu………………………………………11

5. Zaključak………………………………………………………………12

6. Literatura………………………………………………………………13

7. Dodatak………………………………………………………………..14

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

Uvod

Prilikom upuštanja u realizaciju jednog poduhvata odnsono njegovog ovaploćenja u kvalitetan projekat, savremeni menadžerski kadar mora da vodi računa o finansijskim tokovima i rentabilnosti. Ukolko krenemo od osnovne pretpostvke da je profit ono što je cilj, svaki projekat ima svoju suštinu u predviđenoj finansijskoj (ili nekoj drugoj) dobiti, koja se meri na završetku.

U uslovima savremenog dinamičkog okruženja, velike konkurencije, visokih turbulencija na svetskim odnosno globalnim razmerama i drugin nepredviđenih (i predviđenih) slučajeva, kvalitetno planirana realizacija jednog projekta mora da ima osvrt na sve rizike koji su mogući.

Stručno rečeno, rukovodioci moraju da sa oprezom razmotre i indetifikuju faktore neizvesnosti a na osnovu toga da izmere realne rizike jednog projekta. Ovde se misli samo na rizike koji se tiču finansijkog uspeha jer se, realno, u toku ekonomskog veka projekta, uslovi privređivanja menjaju, što znači da će biti ostupanja u odnosu: planirani – ostvareni efekti. Ovo je neizbežno jer se projekat odvija i radi računajuči cene za pretpostavljene uslove koji će važiti u godini njegove izrade.

Pošto je svako projekat neponovljiv poduhvat i posao tako su i njegove odlike rizika, koji su skriveni, individualne u pogledu neizvesnosti i osetljivosti na pogoršanje ključnih parametara njegovog ekonomskog potencijala. U tom cilju, pribegava se tehnikama predviđanja mogućih odstupanja, kako bi se izmerila fleksibilnost projetka na pogoršanje projektovanih uslova. Naravno da se podrazumeva da se prvenstveno milsi na rizike promena ključnih faktora privređivanja što nam daje osnovu za procenu zone rentabinosti odnosno profitabilnosti poslovanja u okvirima zadatog projekta. Planiranje projetka zahteva veštine i znanja kako bi se svi rizici predvideli a posao završio u planiranom roku i time ispunio cilj.

Pored roka završetka projekta, važno je da projekat donese neku satisfakciju nosiocima projetnog zadatka a to je najčešće profit. Tokom planiranja i realizacje jednog projekta, pored proračunavanja pokazatelja efikasnosti investicije, vrše se analize osetljivosti projekta. Ove analize daju ocenu osetljivosti na promene ključnh parametara, na osnovu sagledavanja mogućih rizika. Tako se prognozira pouzdanost prethodnih procena i kvantifikuje njihov ukupan učinak na projekat.

Ova procena je bitna je se na osnovu nje procenjuje mogućnost kontrolisanja kritičnh tačaka, koje su uočene, u okvirima koji su podnošljivi, postupcima koji su predviđeni za umanjenje posledica. U teoriji se govori o analizi osetljivosti – to je tehnika koja nam pomaže da saznamo koliko će se neto sadašnja vrednost projekta promeniti zbog promena vrednosti kapitala, uslova na tržištu, poslovanja… a da ostali parametri ostanu nepromenjeni. Ova tehnika sluzi za preispitivanje odluke da bi smo utvrdili u kojoj meri se moze tolerisati netacnost pretpostavki na kojima odluka počiva. Dakle, kompleksnost ove metode je izrazita i jako je važna u završnim radnjama i fazama prilokom donošenja odluke o kretanju u realizaciju jednog projekta.

2

Seminarski rad

Proces primene anlize osetljivosti ima nekoliko faza: definisanje kritičnih parametara projekta, određivanje intervala mogućeg kretanja vrednosti kritičnih parametara u budućnosti, određivanje verovatnih vrednosti kritičnih parametara i ocena projekta uz primenu verovatnih vrednosti kritičnih parametara.

Primenom ove analize moze se videti do koje maksimalne ili minimalne vrednosti moze ići neka veličina, kako bi se uočilo da li je investicioni program još uvek opravdan i prihvatljiv za realizaciju.

Osnovni cilj analize osetljivosti je sagledavanje uticaja razlicitih parametara na promenu vrednosti pojedinih kriterijuma kao i sagledavanje uticaja ovih promena na ukupnu ocenu valjanosti određenog investicionog projekta. Nedostatak analize osetljivosti je to sto je ona složen računski postupak, što ne postoji subjektivno misljenje prognozera i sl.

Analiza osetljivosti projekta spada u proces upravljanja investicijama. Ona je deo slagalice koju svaki projektni menadžer mora da usvoji i osvoji kao veštinu. Takođe, ona je deo dokumenta koji se naziva investiciona studija bez koje, u savremenom svetu, se ne može kretati u investiciju odnosno finansijske institucije koje su potpora svakom projektu. Može se govoriti o tehnikama donošenja investicione odluke u uslovima rizika, pa se kod nekih autora navode pod terminom : simulacione tehnike. Simulacija podrazumeva ispitivanje ishoda investicione odluke pre nego što se ona realizuje. Najjednostavnije vrste simulacija su :

- analiza osetljivosti- drvo odlučivanja - Monte Carlo simulacija

3


1. Analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti pokazuje efekte promene ključnih parametara na ukupne troškove i prihode projekta.Svaka investicija u svom stvarnom ekonomskom veku eksploatacije podleže različitim uticajima i promenama. Iz tih razloga potrebno je da se za svaki projekat uradi i analiza njegove osetljivosti na određene promene.

Analiza osetljivosti predstavlja veoma važan deo ocene tzv. biznis ideje u biznis planu, koji treba da ukaže na stepen uticaja eventualnih promena vrednosti pojedinih parametara iz biznis plana na rentabilnost (profitabilnost), odnosno konačnu prihvatljivost biznis plana.

Isto kao i ukupna finansijska ocena biznis plana, tako i ocena osetljivosti biznis plana može se dati u statičkoj i dinamičkoj varijanti. U praksi se kao statičke analize osetljivosti investicionog projekta najčešće primenjuau sledeće analize:

- analiza promene obima proizvodnje,- analiza promene prodajnih cena proizvoda,- analiza promene nabavnih cena materijala i energije,- analiza mogućih odstupanja u visini investicionih ulaganja,- analiza mogućih odstupanja u dinamici izgradnje i uhodavanja kapaciteta.

Po pravilu, analiza osetljivosti odnosi se na promenu prodajne cene proizvoda i cena najznačajnijih inputa. Do promene cena inputa i prodajne cene može doći zbog: loše ekonomske situcije i štrajkova, fluktuiranja deviznog kursa i različite stope inflacije i sl.

Kao i ukupna finansijska ocena, i ocena finansijske osetljivosti projekta se priprema u statičnoj i dinamičnoj varijanti a time se nastavlja logika upravljanja investicijama kroz sveobuhvatne analize. Treba napomentui da se ova oblast uvrštava u menadžment rizika ondnosno upravljanje rizikom u investicijama (projektima) a o tome će ovde biti više reči kasnije.

1.1. Statička analiza osetljivosti

Osnova za ovu ocenu projekta, koristi se metod praga rentabilnosti koji operiše podacima iz posmatrane godine trajanja projekta. Statička analiza osetljivosti se svodi na analizu prelomne tačke rentabilnosti, tj. na određivanje statičnih tačaka u poslovanju Investitora na kojima, zbog promene vrednosti određenih varijabli, dolazi do promene rezultata iz pozitivnog u negativni i obrnuto.

Varijable koje se najčešće posmatraju su sledeće:

1) minimalno isplativi stepen iskorišćenosti kapaciteta

4

Seminarski rad

Ovaj indikator određuje prelomnu tačku u korišćenju proizvodnjih kapaciteta, tj. određuje najniži nivo njihovog korišćenja na kojoj se projekat još uvek nalazi u zoni profita. Ovaj indikator se izračunava prema sledećoj formuli:

Stepen korišćenja kapaciteta (u%) = ukupni fiksni troškovi / ukupni prihod proizvodnje

2) minimalno isplativi obim proizvodnje i najzad

Ovaj indikator pokazuje najmanju količinu proizvoda koja se mora proizvesti da se ne bi iskazao gubitak. Računa se prema sledećoj formuli:

Minimalna količina proizvoda (u kom.) = fiksni troškovi po jedinici proizvoda / prodajna cena

3) minimalno prihvatljiva cena po jedinici proizvoda .

Ovaj indikator pokazuje najniži nivo cene po kojoj se proizvodi mogu prodavati da se ne bi ostvario gubitak. Računa se prema sledećoj formuli:

Minimalna cena po jedinicu (u din.) = varijabni i fiksni troškovi po jedinici proizvoda / obim proizvodnje u fizičkim jedinicama

Poslednja dva pokazatelja se ređe koriste, jer im je i primenjivost ograničena. Oni se, naime, mogu koristiti samo kod veoma homogenih proizvodnji (ili kod projekta koji se baziraju samo na jednom proizvodu), jer zahtevaju da se troškovi poslovanja raspodele na svaku pojedinačnu jedinicu proizvodnje. Stoga se u praksi odnosno priliom analize osetljivosti projekta statičkom ocenom, koristi minimalno isplativi stepen iskorišćenosti kapaciteta. Pod pragom rentabilnosti projekta, podrazumeva se minimalni obim proizvodnje u budućnosti ili minimalno prohvatljiva prodajna cena, kojom je projekat još uvek u stanju da podmiri svoje obaveze.

1.2. Dinamička analiza osetljivosti

Dinamički pristup analizi osetljivosti podrazumeva analizu kojom se utvrđuje način i pravac promena dinamičkih pokazatelja isplativosti investicije. Pre svega, to je analiza promena neto sadašnje vrednosti i interne stope prinosa pri promeni izabranih varijabli. Varijable čije se promene najčešće analiziraju su:

Investiciona ulaganja - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica promene cena gradnje objekata, opreme i ostalih osnovnih sredstava;

Ukupan prihod - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica promene cena finalnih proizvoda;

Troškovi inputa - analiziraju se promene do kojih dolazi kao posledica promene cena inputa;

5


Suština izrade analize osetljivosti projekta se svodi na menjanje ovih varijabli u određenom stepenu (sukcesivno: za 5%, 10%, 15% itd.) i računanje respektivnih vrednosti neto sadašnje vrednosti i interne stope prinosa. Ova računska operacija je kako se već može pretpostaviti relativno složena i predstavljala bi veliki problem da se obavlja "manuelno". Upotrebom računara i odgovarajućeg softvera, ovu operaciju obavlja računar, a konsultantu ostaje samo da načini analizu dobijenih rezultata i da ih u studiji komentarišete na odgovarajući način.

Najprihvatljivije je da se na kraju izradi zbirna ocena, na osnovu oba principa sagledavanja i kvantitativnog pristupa senzitivne ocene jednog projekta.

Parametri koji su ključni u metologiji jer se prate njihove promene su:

- dinamika izgradnje ili postavljanja projekta,- visina investicija odnosno količina ulaganja,- vreme potrebno za probnu proizvodnju,- prodajne cene na tržištu,- obim proizodnje – obim prodaje,- iznosi troškova repromaterijla i energice.

6

Seminarski rad

2. Drvo odlučivanja (Decision tree)

Drvo odlučivanja predstavlja tehnicki postupak za donošenje investicionih odluka u uslovima rizika i neizvesnosti. Drvo odlučivanja bitno olakšava donošenje investicionih odluka zato što se vrši račvanje posledica odluke. Primenom ove tehnike vrši se određivanje neto novčanih tokova koje bi projekat mogao da generiše polazeci od rezultata koji su ostvareni u prethodnom periodu.

Korišćenjem ove tehnike pokušavamo da prikažemo razvoj buducih događaja onako kako bi se desili u budućnosti. Kod drveta odlučivanja najpre se hronološki navode odluke i neizvesnosti a zatim se vrši konstruisanje stabla tako da se prikažu mogući ishodi alternativnih odluka. Nakon toga se određuju finansijska sredstva i na kraju se vrši analiza stabla od strane menadžera preduzeća.

Slika 1. – Primer stabla odlučivanja

7


Ovaj metod je zasnovan na principima ekspertskih sistema u okviru kojih se iz istorisjkih podataka formira «stablo» po ključnim atributima. Ovo je tehnika kvantitativne metode, po kojoj se na odsnovu dijagrama odabira najbolji kurs akcija u situacijama kada je budućnost neizvesna.

Slika 2. – Struktura stable odlučivanja odlučivanja (analiza ekonomskog položaja)

Razvijena je posebna varijanta ove metode koja se nazivaja EMV (Expected Monetary Value). To je tip stabla odlučivanja gde se projektuje očekivani priliv novca na osnovu predviđenih rizika.

3. Metode simulacije scenarija

8

Seminarski rad

Simulacije scenarije su brza testiranja velikog broja promena za više ključnih parametara. Osnovna odlika ovih metoda je da se one obavljaju na računarima uz korišćenje softverskih programskih paketa na bazi metoda modelovanja scenarija za proračune svih analiza u jednom investicionom projektu. Tehnoka se sastoji od postavke osnovnog scenarija gde se određuju najverovatnije vrednosti za svaku promenljivu u projektu. To su realni imputi u trenutku izrade studije a onda se taj model testira tako što se ubacuju promene parametara po jednoj promenljivoj za određei procenat (iznad ili ispod), dok druge promenljive ostaju konstante. Tako se ide korak po korak i prave se scenariji za svaku promenu uz sagledavanje rezultata za ceo projekat.

U praksi se primenjuje metod kada se istovremeno simulira pogoršanje svih elemenata po stopi od 5% čime dobijamo linearnu sliku nepovoljnih eksternih uticaja na stabilnost projekta.

3.1. «Monte Carlo» simulacija

«Monte Carlo» simulacija je tehnika analize rizika u kojoj se verovatni događaji simuliraju na računarima uz izračunavanje procenjene stope prinosa i indeksa rizika. Primenom ove simulacije dobija se informacija o opsegu i očekivanoj vrednosti ulaganja u izabranu investicionu strategiju. Ključni faktori «Monte Carlo» simulacije su: - analiza tržišta (veličina tržišta, učešće na njemu, stopa rasta, prodajna cena),- analiza investicionih troškova (visina i vrednost investicije), - fiksni troškovi,- varijabilni troskovi.

«Monte Carlo» analiza predstavlja složen matematičko-tehnički postupak koji se sastoji iz više faza:

1. Sačinjavanje liste ključnih faktora koji mogu da utiču na novčane tokove.2. Utvrđivanje distribucije verovatnoće svakog od tih faktora.3. Procena verovatnoće.4. Odabir jedne vrednosti za svaki posmatrani faktor i kombinovanje u neto sadašnju vrednost projekta.5. Testiranje sve dok se ne dobije distribucija verovatnoće neto sadašnje vrednosti projekta.

Sve ove metode spadaju pod dinamičke analize osetljivosti čime se tastira dopušteni stepen neizvesnosti u pogledu sledećih promena :

- troškova poslovanja,- obima poslovanja,- prihoda u projektu,- kursa valute.

Maginalno rentabilni projekti odnosno oni sa viskokim stepenom osetljivosti na promene investicionih ulaganja, posebno su problematični u uslovima nepredviđenog

9


povećanja troškova investicije. To dovodi do preprojektovanja objekata kako bi se izbegli rizici ograničenja u pogledu visine troškova za izgradnju. Projekti koji se nazivaju visokoprofitabilnim, otporniji su i lakše podnose veći stepen greške u inputima za troškove investicije.Dakle, sve pomenute metode se mogu definisati kao postupci određivanja distribucije verovatnoće novčanih tokova na osnovu čiste sadašnje vrednosti i interne stope profitabilnosti projeka. Na ovaj način se meri individualni rizik odnosno putem analize osetljivosti se određuje stepen rizika. Jako je važno da se zna da se većina projekata preduzima na osnovanim optimističkim prognozama ali rizici su obično skriveni. Može se reći da ne postoje projekti sa «nultim rizikom» pa se stoga mora uvek oprezno i na osnovu naučnih metoda, razmotriti koji su faktori neizvesnosti jednog projekta i koliki su rizici.

Neizvesnosti se mogu klasifikovati na :

- one iz društveno-ekonomskog okruženja (zakonska ograničenja, monetarni i finansijski aspekti, tržište i nelojalna konkurencija),

- prirodne i elementarne nepogode (Force Majeure),- pogrešne procene razvoja tržišta, korišćenja kapaciteta i sl.

- ugovorne stavke, projektna rešenja, tehnološka rešenja, fluktuacija radne snage…

Slika 3. – Primer algoritma «Monte Carlo» analize

4. Upravljanje rizikom na projektu

10

Seminarski rad

Posebno poglavlje nauke o projektima se bavi upravljanjem rizicima ali u oviru ovog rada se moramo osvrnuti na pomenitu problematiku jer je ona usko povezana sa finansijskim analizama. Praktično u okviru menadžmenta rizika se izučavaju tehnike indetifikacije, alaize, kontrole, planiranja, strategija odgovora i kontrole sprovođenja reakcija na rizike.

Najčešći primer rešavanja problema rizika primenjuju finansijke organizacije odnosno banke, korišćenjem opštepoznatih procedura i instrumenta. Osnovna podela je na «Company risk», «Project risk» i kreditne linije obezbeđene hipotekama ili na osnovu založnog prava. Pored ovoga, minimiziranje rizika se postiže kontrolom i praćenjem efekata plasmana sredstava kod klijenta u toku korišćenja kredita. Ovi modaliteti minimiziranja rizika se definišu i obrađuju kroz investicione studije odnosno biznis planove. Tako u svakom biznis planu postoji i tačka u kojoj se analizira osetljivost projekta na neizvesnosti i rizike koji realno postoje.

Tokom realizacije projekta mogu se destiti nepredviđeni i neočekivani događaji koju su uglavnom negativnog karaktera. Rizični događaji su pojave, događaji ili aktivnosti koje mogu nepovoljno delovati na projekat i dovesti do neželjenih posledica. Na osnovu ovoga, definicija rizika glasi : kombinacija verovatnoće i posledica određenog rizičnog događaja. Sve ovo se uklapa u definicju projekta koja kaže da je projekat poslovni poduhvat, jedinstven i neponovljiv, koji se realizuje i preduzima u budućnosti, da bi se realizovali ciljevi u predviđenom roku u okvirima predviđenih troškova – resrsa uz prihvatljiv rizik i stepen neizvesnosti.

Treba napomenuti da su identifikovani projekti sa velikim stepenom rizika. To su : veliki i složeni projekti, visoko – fleksibilni projekti i projekti visoke i nove tehnologije.Tehnika analize osetljivosti predstavlja jednu od metoda procene rizika na osnovu koje će menadžerski kadar napraviti strategije i planove reakcije na rizike. Ovo su preventivne mere koje uvek daju pozitivan rezultat na realizaciju projekta jer proaktivno definišu strategije odbrane. Ovo je bitno za finansisjko planiranje odnosno budžetski plan projekta jer se implementiraju eventualni vanredni troškovi i aktivnosti. Često se može naći u ugovorima klauzula «Contigency sum» - rezerve za slučaj vanrednih situacija.

5. Zaključak

11


Savremeni projektni zadaci zahtevaju visoko – školovan i odlično edukovan kadarar. Nivo znanja menadžera na funkciji vođe projektnog poduhvata mora biti sveobuhvatan u odnosu na izazove koji se javljaju.

Proces praćenja projekta je zahtevan posao i mora uključivati timski rad sa velikom dokumentacijom od početka pa do finalizacije. U ovom postupku, jedan od najbitnijih delaova su pripremne radnje u koje spadaju izrada projektne dokumentacije. Ovde mislim na poseban odeljak koji se naziva ”cost-benefit analysis” u kome se obrađuju analize odnosa inputa i autputa.

Da bi se pravilno i tačno procenilo koliko će se i za koji vremenski period određeni projekat isplatiti u odnosu na uložena sredstva, mora se simulirati kompletan tok i vek trajanja projekta posle završetka rada na projektu. Jedan od ključnih faktora ove suštinske procene je analiza osetljivosti projekta koja korenspondira sa menadžmentom rizika i time nam daje parametre za oprez i siguran ulazak u realizaciju projekta.

6. Literatura

12

Seminarski rad

[1] prof. dr Rada Plavšić „Organizacija i upravljanje projektima“, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd, 2004.

[2] Robert K. Wysocki and Rudd McGary „Effective Project Management“, USA, 2003.

[3] Stanley E.Portny „Project Management For Dummies“, Copyright © 2007 by Wiley Publishing, Inc., Indianapolis, Indiana

[4] Chris Chapman and Stephen Ward „Project Risk Management“, School of Management, University of Southampton, UK, 2003.

7. Prilog – dodatak „Gantov dijagram“

13


14

seminarski upravljanje projektima

Documents