UNIVERZITET U BANJOJ LUCI 08.12.2008.EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RADIZ POSLOVNE INFORMATIKE

TEMA: „SISTEM KANCELARIJSKOG POSLOVANJA“

PROF.DR. STUDENTVESNA ALEKSIĆ MARIĆ IVANA PANIĆ 16/08

1

SISTEM KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

SADRŽAJ

UVOD

1. PAPIRNA DOKUMENTACIJA I KLASIČNO KANCELARIJSKO POSLOVANJE

2. POJAM I NASTANAK SISTEMA KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

3. CILJEVI I ZADACI AUTOMATIZOVANE KANCELARIJE

4. FUNKCIJE SISTEMA KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

4.1. OBRADA DOKUMENATA

4.2. KOMUNIKACIJE

4.3. TELEKONFERENCIJE

4.4. GRUPVER

5. EFEKTI AUTOMATIZOVANE KANCELARIJE

6. SOFTVER ZA PODRŠKU SISTEMA KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

6.1. PAKETI ZA OBRADU TEKSTA

6.2. SPREDSHEET PAKETI

6.3. PAKETI ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA

6.4. GRAFIKA I STONO IZDAVAŠTVO

6.5. PREZENTACIONI PAKETI

6.6. PAKETI ZA RAD U INTERNET OKRUŽENJU

ZAKLJUČAK

2

UVOD

Razvoj IT je toliko buran da se može reči da se nalazimo u eri informatičke revolucije.

Trenutno se u svetskim razmerama dešava prelaz društva iz postindustrijskog u informatičko

doba. U informatičkom društvu informacioni sistemi služe kao glavno oružje kompanijama za

borbu na tržištu. Dakle, informatička revolucija i njena glavna posledica – globalizacija

poslovanja su dva osnovna trenda koja diktiraju poslovnu politiku kompanija. U informatičkom

društvu, većina radno spsosobnih ljudi je zaposlena na poslovima gde se na neki od

mnogobrojnih načina obradjuju podaci i informacije. Isto tako, većina proizvedenih roba i

pruženih usluga je vezana direktno ili indirektno sa informacijama ili znanjem. Na sl. prikazana

je promena strukture poslova odnosno radnih mesta u američkom društvu u periodu od 1800 do

1985. Počevši od sredine 1950-tih informacioni sektor postao je najveći poslodavac američke

radne snage, a od 1980 više od 50% radne snage je bilo zaposleno u njemu. U SAD-u 2/3

populacije radni na informaciono orjentisanim poslovima i to za: osiguravajuče institucije,

obrazovanje, institucije za pružanje finansijskih usluga, brokerske kuće, marketing agencije,

istraživačke institucije, banke, pravne firme, vladine institucije, zdravstvene usluge, izdavaštvo,

firme za projektovanje IS i dr. za to vreme samo 1/7 populacije proizvodi hranu i materijalna

dobra i time zadovoljava ne samo potrebe stanovništva SAD-a nego i izvozno tržište.

Intelektualni rad ima posebni značaj u informatičkom društvu. Piter Druker (Peter

Drucker), poznati ekspert u menadžmentu, primetio je „da će sposobnost nacije da kreira znanje

kako u teoriji tako i u praksi i primeni ga u produktivnim kompanijama u budućnosti odrediti

uspeh te nacije u internacionalnom konkurentnom okruženju. Kompanije, sa svoje strane, moraju

da generišu i vešto primene know-how u njihovom domenu delatnosti da bi opstale.“ Pri tome je

uspešnost intelektualnih radnika ključni faktor uspeha kompanije. Ti radnici rade sa

informacijama, koje predstavljaju apstrakciju stvarnosti, a ne konkretne realne objekte.

3

U daljem tekstu razmatrani su glavni pravci korištenja sistema kancelarijskog poslovanja,

kao jednog od najvažnijih sistema u poslovanju preduzeća da bi se pokazalo kako informacioni

sistemi utiču na razvoj i funkcionisanje te sfere poslovanja, kao i njihov značaj i prednosti.

1. PAPIRNA DOKUMENTACIJA

Kancelarijsko poslovanje je posebna delatnost organa čiji je zadatak da obezbedi:

pravilno kretanje i evidentiranje akata pravilno kretanje i evidentiranje drugih službenih

dokumenata. Kancelarijsko poslovanje obuhvata: evidentiranje, čuvanje, klasifikovanje i

arhiviranje materijala primljenog i nastalog u radu određenog organa odnosno organizacije ili

preduzeća.

Od izuma pisaće mašine pa sve do 1980.-tih godina kancelarijska tehnologija se nije

mnogo mijenjala niti bitno napredovala bez obzira što su korištene električne pisaće mašine

(IBM) i kopirni aparati i slično. Svi ti poslovi su bili još uvijek radno intenzivni. Revolucija u

ovim poslovima nastala je pojavom personalnih računara, a nešto kasnije i računarskih mreža uz

korišćenje savremenih baza podataka (na svakom radnom stolu može biti personalni računal ili

terminal), dokumenti se čuvaju u računarskim memorijama i direktno se koriste bez potrebe da

se kopiraju na papir.

Papirna dokumentacija koja je ranije bila veoma prisutna u stvaranju, obradi i razmeni

informacija, zbog svog velikog obima postala je sve teze pristupačna a zauzimala je veliki i skup

prostor, više službenika i rukovodnih radnika zaduženih za jednu vrstu radnog zadatka u okviru

organizacije. Takođe je postojao i problem arhiviranja i skladištenja velikog broja dokumenata i

smanjena efikasnost i produktivnost rada. I ako je uvodjenje elektonskih informacionih sistema

smanjilo papirnu dokumentaciju, daljom automatizacijom neophodno je papirnu dokumentaciju

svesti na nepohodni minimum. Računovodstveni i zakonski propisi diktiraju potrebu da se

dokumenta čuvaju u štampanom obliku. Većina firmi ima ogromnu količnu papirne

dokumentacije. Neka dokumenta je neophodno imati u papirnom obliku, dok je za druga to čist

luksuz odnosno trošak.

4

2. POJAM I NASTANAK SISTEMA KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

Sistemi kancelarijskog poslovanja ili sistemi automatizovane kancelarije (OAS-Office

Automatisation Systems), su sistemi koji obezbjeđuju prikupljanje, obradu, memorisanje, i

transformacije u formi elektronske kancelarije.

Sistemi automatizovane kancelarije mogu se definisati kao ukupnost primjene

informacione tehnologije na aktivnosti kancelarijskog poslovanja i administrativnog rada u

najširem smislu, sa ciljem povećanja pojedinačne i ukupne produktivnosti rada. Postoje brojni

dokazi o tome da je produktivnost kancelarijskog rada zaostajala iza porasta industrijske

produktivnosti (čak za 20 do 40 puta, u zavisnosti od zemlje, grane itd.). To je uticalo na

inteziviranje razvojnih napora u pravcu primjene OAS klase informacionih sistema već od

sredine 70-tih godina.

Tržišni uslovi privređivanja, koji zaoštravaju konkurentsku borbu povećavaju rizik

poslovanja i odlučivanja, te razvoj sve kompleksnijih sistema, postavljaju sve veće zahtjeve u

odnosu na informacione sisteme sadržane u pitanjima: kako obraditi sve veći broj informacija

potrebnih za efikasno upravljanje organizacijama u novim, (složenim) uslovima, kako obezbediti

povezivanje brojnih organizacionih delova u jednu zaokruženu celinu, kako obezbediti brz i

efikasan razvoj svih organizacionih delova i ogranizacije u celini i sl. 

Informacioni sistemi tipa TPS (Transaction Processing Systems), karakteristični za 70-te godine,

sasvim sigurno nisu mogli odgovoriti na takve zahteve i potebe upravljanja. Evolucija

informacionih sistema ka novim klasama stoga je bila neminovna. (Šema 1.1.)

Šema 1.1. Evolucija novih klasa upravljačkih IS

Svaka nova klasa UIS (upravljačkih informacionih sistema) ne samo što je povećavala kvalitet i

efikasnost rada, već je istovremeno obezbjeđivala sve veću podršku odlučivanju. Zahvaljujući

5

tome, savremeni informacioni sistem je postao neophodan svim upravljačkim nivoima

preduzeća, uključujući i strategijski menadžment.

Usmeravanje korišćenja računara u područje upravljanja i odlučivanja imalo je za

posledicu dalji razvoj informacionih sistema i uvođenje koncepta informacionih sistema za

podršku kancelarijskom poslovanju Razvija se kvalitativno nov pristup odlučivanju; koriste se

modeli operacionih istraživanja statistièki i simulacioni modeli, na osnovu kojih se može

analizirati, modelirati, planirati, predviđati, simulirati itd. Postalo je očigledno da je klasični

pristup odlučivanju i poslovanju inferioran i da donosioci odluka moraju raspolagati

informacijama i kvalitativno novim sredstvima za upravljanje, poslovanje i donošenje odluka. 

Koncept informacionih sistema za podršku poslovanju nastao je kao rezultat

objedinjavanja razvojnih trendova u domenu informacione tehnologije i modeliranja. Nastanak

ovog koncepta vezuje se za sredinu 70-tih godina, a najveći domet ostvario je sredinom 80-tih,

uvođenjem tzv. grupnih sistema za podršku odlučivanju, kao svojevrsnog spoja sistema za

podršku odlučivanju sa kancelarijskim i komunikacionim sistemima.

Poslovni svjet se na početku novog veka sučeljava sa velikim i nepoznatim

mogućnostima savremene informacione i digitalne tehnologije, i menja sve elemente poslovnih

aktivnosti, ali i ukupan način života i rada ljudi. Menadžeri i rukovodioci velikih i moćnih

kompanija, ali i malih i srednjih preduzeća, shvatili su značaj i brojne prednosti koje im

omogućava korišćenje računara, mreža i savremene tehnologije u kreiranju novih poslovnih

rešenja. Najvažnije je da iskoriste te mogućnosti za kreiranje novih proizvoda i usluga, koje će

plasirati na tržište radi proširenja izbora svojim potencijalnim kupcima, sniženja troškova i, na

taj način, ostvarenja uslova za brži i efikasniji rast svojih nacionalnih ekonomija.

U toj novoj digitalnoj eri mogućnost i prednosti elektronskog poslovanja i elektronskog

trgovanja čine značajan potencijal koji treba iskoristiti na najbolji i najefikasniji način.

Jednu od prvih definicija e-poslovanja dala je kompanija IBM: “E-poslovanje je transformacija

ključnih poslovnih procesa upotrebom Internet tehnologija”.

3. CILJEVI I ZADACI AUTOMATIZOVANOG KANCELARIJSKOG

POSLOVANJA

Kancelarijski informacioni sistemi imaju zadatak da ograniče korištenje papirnih

dokumenata u okviru kompanije, olakšaju pristup uskladištenim elektronskim dokumentima i

6

omoguće organizovano i efikasno kreiranje takvih dokumenata. U takvim savremenim

kancelarijama 80% platnog fonda se raspoređuje za stručnjake – eksperte, dakle za zaposlene

koji raspolažu sa stručnim znanjem, a samo 20% za rutinske poslove službenika – činovnika. 

Opšti ciljevi koji se postižu automatizacijom kancelarijskog poslovanja su:

Veća efektivnost, produktivnost i efikasnost kancelarijskog rada,

Brža komunikacija unutar jedne organizacije,

Lakše arhiviranje dokumenata i pristup njihovom sadržaju,

Bolja iskorišćenost radnog vremena,

Manji broj izvršilaca administrativnog posla,

Efikasnija organizacija rada,

Prenesene informacije su pouzdane, ažurne i blagovremene,

Manji troškovi.

Cilj OAS-sistema je da svi zaposleni raspolažu sa informacijama koje su im potrebne

u poslovnim odlučivanjima, planiranjima, izvršenjima i kontrolama.

U cilju unapređivanja različitih procesa, od uobičajenih knjigovodstvenih zadataka

do nadgledanja lanca nabavke, rešenje automatizuje brojne aktivnosti koje su u prošlosti

obavljane ručno, čime se ti procesi mogu dovršiti za duplo manje vremena, čak i brže od

toga.

Na primer, rešenje automatski kreira i distribuira podatke o transakcijama sa drugim

preduzećima, uključujući dokumente o prodaji i nabavci, kao i stavke glavne knjige, uz

podršku za veći broj kontnih planova, baza podataka, valuta i jezika. Rešenje takođe pruža

automatsko storniranje knjiženja dnevnika, primenu delimičnih isplata, kao i upozorenja i

obaveštenja.

Ukratko, smatra se da je pomoću napredne automatizacije i pojednostavljenog

pristupa ključnoj dokumentaciji koju rešenje pruža, preduzeća postižu smanjenje troškova od

8 procenata, smanjenje grešaka od 30 procenata i povećanje produktivnosti zaposlenih od 40

procenata.

OAS omogućava poslovnom subjektu da dođe do saznanja o tekućim dešavanjima i

određenoj sredini, o eventualnom nastajanju kriznih situacija u grupaciji, grani ili privredi, kao i

o određenim dešavanjima koje je teško predvidjeti. Potrebno je izgraditi takav sistem koji će

osigurati željene informacije sa povratnom spregom, jer se samo na taj način postižu

odgovarajući rezultati o odlučivanju.

Efikasno organizovana automatizovana kancelarija omogućava prikupljanje podataka,

kako iz internih, tako i iz externih izvora, te iste obradom pretvara u informacije koje u

7

odgovarajućem obliku prenosi menadžerima svih nivoa, kako bi se donijele blagovremene i

efikasne odluke bitne za planiranje, izvršavanje i kontrolu poslovanja za koje su odgovorni.

Uštede primenom OAS-a su brojne i očigledne, od potrebnog fizičkog prostora, koji je na

elektronskim medijima nebrojeno puta manji, do raznoraznog kancelarijskog materijala. Najveće

uštede se ipak postižu u brzom i pravovremenom donošenju poslovnih odluka. Nije zanemarljiva

ni mogućnost izrade rezervnih kopija dokumentacije, čime se firma obezbeđuje od eventualnog

fizičkog uništenja, gubitka ili krađe podataka značajnih za poslovanje. Kvantifikacija povoljnih

efekata uvođenja OAS-a je na duži rok praktično nemoguća, ali je očigledno da se štede

ogromne sume, srazmerno investiciji. Cost-benefit analize primene OAS-a govore da se

investicija vraća u proseku za 14 do 18 meseci normalnog rada u takvom okruženju. Rezultati

uvođenja OAS-a su: povećanje raspoloživosti dokumenata, lakša kontrola dokumentacije,

kontrola pristupa informacijama, efikasnije poslovanje, ušteda materijalnih i ljudskih resursa,

smanjenje troškova poslovanja. Znanje pohranjeno u dokumentima velikih poslovnih sistema je

dragoceno. Oni sistemi koji su savladali OES mogu da ubiraju mnoge plodove od ovog napora.

Implementacija OAS-a podrazumeva primenu najsavremenijih svetskih tehnologija u oblasti

kancelarijskog poslovanja bez papira i predstavlja, uz standardizaciju dokumentacije i

ostvarivanje neophodnih zakonskih preduslova, prvi korak ka uvođenju elektronskog poslovanja.

4. FUNKCIJE KANCELARIJSKOG POSLOVANJA

Funkcije kancelarijskog infomacijskog sistema date su na sl. 1.2. Četri osnovne funkcije

su:

1. obrada dokumenata,

2. komunikacije,

3. telekonferencije, i

4. tzv. grupver(groupware). 

8

Slika 1.2.

4.1. OBRADA DOKUMENATA

Obrada dokumanata u kancelarijskom sistemu podrazumjeva digitalnu obradu slike,

obradu teksta, elektronsku štampu, hipertekst i hipermediju i automatski protok dokumenata.

Digitalna obrada slike (eng.digital image processing) je podvrgavanje numeričkih

reprezentacija objekata seriji opercija s ciljem postizanja željenog rezultata.

ULAZNA SLIKA IZLAZNA SLIKA

Danas postoji niz primjena obrade slike. Metode digitalne obrade slike moguće je primjeniti u

svim područjima gdje se informacija može prikazivati slikom.Danas je jedan od najpoznatijih

programa za obradu slike Adobe Photoshop CS3. Slikovni dokumenti unose se u IS pomoću

skenera koji vrši digitalizaciju dokumenata koji se u tom obliku smeštaju u bazu podataka. Ako

se dokumenti unose kao tekstualni onda se umesto skenera može iskoristiti tzv. optički čitač

(OCR – Optical Character Recognition) ili se dokument jednostavno ukuca preko tastature.

9

OBRADA

Prednost obrade teksta na računaru je naknadno pozivanje i mijenjanje teksta. Softver za

obradu teksta čine programi za kreaciju, editovanje i štampanje dokumenata. Najpoznatija

aplikacija iz ove klase je Word kompanije Microsoft. Softver za PC izdavaštvo je isto tako vrlo

popularan jer se pomoću njega mogu štampati brošure, priručnici, uputstava i knjige na

jednostavan način. Oprema potrebna za to je: monitor velike rezolucije, laserski štampač, softver

za obradu i prelom teksta kao i skener. Softver za pravljenje prezentacija omogučava korisniku

da pripremi i održi promociju, prezentaciju ili predavanje za veliki broj ljudi koristeći grafiku na

slajdovima. U poslednje vreme sve je više popularna multimedija jer ona kombinuje tekst, zvuk,

animacije, sliku i video sliku u jednu prezentaciju. Na primer, pomoću softvera za pravljenje

multimedijskih dokumenata mogu se načiniti vrlo atraktivni materijal za obuku pomoću računara

(CBT-Computer-Based Training).

Hipertekst je jedna forma elektronskog dokumenta kod koga su delovi teksta povezani sa

drugim dokumentima ili drugim pojmovima na istom dokumentu što omogućava

nesekvencijalno čitanje dokumenata. U vezi sa pojmom hiperteksta je i pojam hipermedija.

Hipermedija označava skup elektronskih dokumenata koji sadrže ne samo tekst već i ostale

medije kao što su slike, zvuk ili video i povezani su medjusobno na isti način kao i hipertekst.

Elektronski dokumenti predstavljaju osnovu za formiranje automatskog protoka

dokumenata što pruža velike mogućnosti za redizajniranje poslovnih procesa u kompaniji.

Sistem za automatski protok dokumenata upućuje dokumente preko računarske mreže do

odgovarajućeg radnika koji posle obrade tog dokumenta upućuje isti drugom radniku na sledeću

fazu obrade. Može se reči da sistem za automatski protok dokumenata kombinuje elektronsku

poštu i sistem za elektronsku obradu slika.

4.2. KOMUNIKACIJE

Značaj komunikacije u svakom sistemu je veoma ogroman. Elektronska pošta je donela

ogromne mogućnosti za organizovanje komunikacija u kompaniji i izvan nje, prema njenim

dobavljačima, kupcima njene robe i usluga i poslovnim partnerima. Najčešće upravo od

komunikacije između članova organizacije zavisi uspješnost poslovanja. U kancelarijskom

informacionom sistemu komunikacija obuhvata elektronsku poštu, elektronske informacione

usluge, elektronske oglasne teble, glasovnu poštu i faks.

Elektronska pošta (e-mail) je donela ogromne mogućnosti za organizovanje komunikacija

u kompaniji i izvan nje, prema njenim dobavljačima, kupcima njene robe i usluga i poslovnim

10

partnerima. Ona se intenzivno koristi za razmenu pisanih poruka poslatih sa PC-jeva preko

Ineterneta. Glavna prednost sistema elektronske pošte je mogućnost skladištenja i upučivanja

poruka ka jednom ili više primalaca. Karakteristike elektronske pošte su:

Vreme čitanja prispelih poruka je po želji.

Vreme slanja poruka je isto tako po želji.

Poruke se mogu lako selektovati po sadržaju.

Troškovi telefoniranja se mogu smanjiti

Generalno, softver koji formira sistem elektronske pošte omogućava:

Sortiranje primljenih poruka u imenovanim fajlovima.

Smanjivanje broja sastanaka jer se pojedina pitanja mogu rešiti i

razmenom poruka putem elektronske pošte.

Veću bezbednost i privatnost komunikacija u poredjenju sa drugim

načinima jer svaki korisnik elektronske pošte ima lozinku za svoje „poštansko sanduče“.

Uštedu novaca na poštanske usluge.

Lako komuniciranje izmedju svih poslovnih faktora.

Mane elektronske pošte su da korisnik može primiti veliku količinu neželjenih i nepotrebnih

poruka. Isto tako lakoća komuniciranja može dovesti do informacijske poplave tj. prevelike

količine poruka da bi se na njih moglo odgovoriti u nekom razumnom vremenu. U vezi sa

rešavanjem tih problema došlo je do razvoja tzv. softverskih inteligentnih agenata. To su

softverski programi ali koji funkcionišu tako da izgledaju kao da poseduju izvestan stepen

inteligencije. Naravno da se prilikom njihovog dizajniranja i implemantacije koriste metode

veštačke inteligencije (AI – Artificial Intelligence). Oni su predvidjeni da budu pomoćnici

korisnicima računara kao i bilo kog IS sistema u budućnosti. U sistemima elektronske pošte našli

su primenu pri sortiranju prispelih poruka u fajlove kao i pri odbacivanju onih poruka za koje po

nekom kriterijumu odluče da su bezvredne i neželjene.

Elektronske informacione usluge su one koje se izvode korištenjem elektronskih medija i

računarske (mašinske i programske) opreme kao i sve pomoćne usluge koje su povezane ili su u

funkciji izvođenja tih informacijskih usluga.

Elektronske oglasne table (Bulletin Board System -sistem oglasne table,

elektronska oglasna tabla) ušle su u široku upotrebu istovremeno sa desktop kompjuterima.

Omogućuju postavljanje poruka i obaveštenja u javnim sistemima. Elektronske oglasne table se

često koriste za razmenu informacija među članovima određenih zajednica, klubova i

organizacija. Pored toga, mnoge poslovne kompanije ih koriste radi komunikacije među

zaposlenima, kao i za distribuciju informacija o proizvodima i uslugama prema potrošačima.

11

Glasovna pošta (VoiceMail) je nova usluga govorne pošte. U periodima kada korisnik iz

bilo kog razloga nije u mogućnosti ili ne želi da odgovori na poziv, može ga preusmeriti na svoju

sekretaricu i kasnije, u trenutku kada je njemu to zgodno, preslušati poruke kako bi saznao ko ga

je i kada tražio. Govorna pošta je usluga koja omogućava da se uspostavi komunikacija sa

ljudima i onda kada niste u mogućnosti da sa njima razgovarate direktno. Govorna pošta može

da deluje kada je pojedinac van dometa signala, kad isključi telefon, ako ne želi da odgovori na

poziv ili kada je zauzet, ili bezuslovno za sve dolazne pozive. U bilo kom od ovih slučajeva,

ukoliko je aktivirana govorna pošta, i ako postoji aktivirano preusmerenje, koje sami korisnici u

svom telefonu podešavaju, pozivi će biće primljeni na ˝telefonsku sekretaricu¨ i moći će biti

preslušani onda kad oni to žele.

Faks je skraćenica od riječi faksimil (lat.) koja znači „tačna kopija“. Da bi se omogućilo

faksiranje potrebna je faks mašina. Većina faks mašina ima telefonsku slušalicu kako bi se

omogućila komunikacija između osoba koje šalju, odnosno primaju željeni dokument, jer se on i

šalje putem telefonske mreže. Uređaj koji šalje dokument pretvara tamne i svetle uzorke sa

dokumenta u električne signale, odnosno u skup nula i jedinica. Uređaj koji prima faks ove

signale upućuje nizu malih grejnih tela. Grejno telo će se uključiti ako je predajni element taman,

a neće ako je predajni element svetao. S obzirom da se koristi hartija osetljiva na toplotu, kada se

provlači ispod grejnih tela koja rade, na njoj će ostati taman trag. Savremeni faks uređaji koriste

običnu hartiju, a za slanje dokumenata sve se više koristi i računar.

4.3. TELEKONFERENCIJE

a

Telekonferencije su prenos slike (videa) i govora (audia) preko mreže između

dviju ili više udaljenih lokacija upotrebom kamera, projektora/ekrana, mikrofona, zvucnika.

Telekonferencije se koriste kada je nužno vidjeti sudionike, nužna prisutnost u stvarnom

vremenu, prekasna najava događaja, preveliki troškovi putovanja, kratki sastanci, važna

prisutnost svih relevantnih sudionika. Računarske i telekomunikacione tehnologije su proširile

mogućnost istovremenih grupnih veza. Sastanci se više ne moraju održavati na jednom mestu

već se učesnici mogu nalaziti na raznim lokacijama često vrlo udaljenim. Uglavnom postoje tri

načina održavanja sastanaka kada su učesnici medjusobno udaljeni. To su: audiokonferencije,

videokonferencije i elektronski sastanci. Sva tri načina nazivaju se jednim imenom

telekonferencije

U okviru telekonferencije mogu se razlikovati 3 oblika:

12

1. audiokonferencije

2. videokonferencije

3. elektronski sistemi za sastanke.

Audiokonferencija - sinkroni oblik komunikacije u kojem dva korisnika komuniciraju

glasom - slično telefonu. Audiokonferencije pretstavljaju jedno proširenje tzv. konferencijskog

poziva, usluge koja već duže vremena stoji na raspolaganju korisnicima savremenih telefonskih

centrala. U ovom slučaju pomoć operatera nije potrebna. Tipičan scenario audiokonferencije išao

bi na sledeći način. Menadžeri koji su na klasičnom sastanku u jednom trenutku uspostave vezu

preko telekomunikacione opreme sa menadžerima koji su na drugom sastanku na drugoj

udaljenoj lokaciji. Opremljeni mikrofonima i slušalicama svi učesnici se mogu istovremeno

medjusobno čuti ali ne i videti. Audiokonferencijom se vrši dijeljenje aplikacija i podataka. U

odnosu na videokonferenciju, prednost audiokonferencije je manja širina pojasa. Dok je osnovni

nedostatak ovog vida komuniciranja nedostatak vizualne komunikacije. Kada uporedimo

audiokomunikaciju i telefonsku komunikacij, prednosi audiokomunikacije se ogledaju u

višestranosti, kvalitetu, dijeljenju aplikacija i podataka, logistici i etici.

Videokonferencija - sinkroni oblik komunikacije u kojem se dva korisnika vide i

komuniciraju glasom - slično kao videotelefon. Kod videokonferencija učesnici se mogu

medjusobno i videti što daje veču prirodnost konferenciji na daljinu jer se može pratiti i mimika

participanata. Videokonferencija omogućava video i audio dijeljenje aplikacija i podataka.

Omogućava istodobni prijenos slike i zvuka računalnom mrežom za komuniciranje više osoba

koje su prostorno udaljene u stvarnom vremenu. Računari su povezani u mrežu i dodatno

opremljeni kamerom, mikrofonom, video i zvučnom karticom, te odgovarajućim programima.

Dobra strana videokonferencije je postojanje video signala, a njegove loša strana je veća

zahtjevana širina pojasa

Elektronski sistemi za održavanje sastanaka su najsavršeniji jer oni omogućavaju da

učesnici ne samo budu udaljeni prostorno več i vremenski. Radi se o tome da oni poseduju i

uredjaje za memorisanje te se njima može u nekim slučajevima poništiti razlika u vremenu

participacije. Isto tako, ovi sistemi nude korisniku i dodatne usluge na primer sistem za podršku

kolektivnom donošenju odluka. Na sl. 1.3. navedene su neke razlike koje postoje medju

sistemima za telekonferencije. Prednosti ovog sistema su povećanje produktivnosti u

kompanijama koje ga koriste, brže donošenje bitnih odluka i smanjenje operativnih troškova

kompanija, kao i mogućnost održavanja sastanaka s partnerima širom svijete.

13

Slika 1.3.

4.4. GRUPVER (GROUPWARE)

Grupver predstavlja specijalni hardver i naročito softver koji omogućava timu radnika da

medjusobno komunicira i saradjuje na zajedničkom projektu preko radnih stanica i PC-jeva. Broj

članova tima obično se kreće izmedju 2 i 45.

Kako se informatičko društvo razvija tako se menja i organizacija kompanija. U cilju

bržeg reagovanja na nagle promene na tržištu kompanije menjaju svoju organizacionu strukturu.

Horizontalna organizacija bazirana na timovima zamenjuje klasičnu vertikalnu hijerarhijsku

strukturu. Isto tako preovladalo je shvatanje da efektivnost kompanije potiče od efektivnog rada

ralativno autonomnih timova opremljenih dobrim alatima za profesionalnu podršku, a ne od

usamljenih akcija pojedinaca.

Tim mora biti vrlo efikasan i fleksibilne strukture da brzo odgovori na nestabilnosti i

nagle promene poslovnog okruženja. Timovi se obrazuju zbog raznih potreba tako da postoje :

Projektni timovi

Timovi za rešavanje pojedinih zadataka

Promotivni timovi

Prodajni timovi

Finansijski timovi

Krizni timovi

14

Karakteristike radnih grupa ili timova su sledeće:

Mogu biti ili relativno stalne ili privremene, one koje se obrazuju i

rasformiraju po potrebi.

Mogu biti formirane od članova istih ili sličnih specijalnosti ili pak od

različitih kada se ti timovi nazivaju multidisciplinarni.

Članovi tima mogu raditi u istoj sobi ili zgradi ili pak biti udaljeni

hiljadama kilometara jedni od drugih.

Svaka radna grupa ima cilj za čije ostvarenje rade svi članovi tima koji

daju doprinos u domenu svoje specijalnosti.

Kao što je rečeno grupver je softver koji podržava rad timova čiji su članovi povezani

medjusobno radnim stanicama ili PC računarima. Dve glavne uloge koje pruža grupver su

podrška kooperaciji i podrška komunikaciji izmedju članova tima. Na sl. 1.4. navedene su sve

funkcije grupvera.

Slika 1.4.- Podrška kolektivnom radu preko grupvera

15

5. EFEKTI AUTOMATIZOVANE KANCELARIJE

Primena automatizovane kancelarije obezbeđuje značajne pozitivne efekte koji se mogu

analizirati sa tri nivoa:

1. društva,

2. organizacije i

3. pojedinca.

Očekivani efekti mogu biti socijalni, fizički i finansijski.

Pojedinacu sa socijalnog aspekta efekti automatizovane kancelarije donose zadovoljestvo

u poslu, integraciju radnog i slobodnog vremena i smanjeni rizik od konfliktnih međuljudskih

kontakata. Fizički pojedinac posao može obaviti u kući, bez napora koje iziskuje putovanje. Sa

finansijske tačke gledišta smanjuju se troškovi putovanja, dok se povećava ulaganje u kućnu

opremu, u smislu osposobljavanja OSA savremenom tehnologijom.

Organizacija sa socijalnog stanovišta umanjuje kontrolu zaposlenih kod kuće. Sa gledišta

fizičkih efekata organizacija iziskuje manju koncentraciju poslovnih zgrada i objekata, dok

finansijski dolazi do povećanih ulaganja u opremu, kao i do povećanja troškova komunikacije

između zaposlenih, dok ujedno dolazi do uštede u energiji.

Društvo socijalno posmatrajući, mijenja vrijednosti životnog stila i dolazi do veće

separacije slojeva društva.

Tabela 1.1. Efekti automatizovane kancelarije

16

6. SOFTVER ZA PODRŠKU SISTEMA KANCELARIJSKOG

POSLOVANJA

Pretpostavka je da se svi kancelarijski poslovi mogu grupisati u neke celine (slanje fax

poruka, ponuda profaktura, faktura i sl.). Svaka od tih celina može se opet podeliti na faze:

prikupljanje podataka, unošenje odnosno obrada i plasiranje.

Znači za svaki posao moraju se obaviti sledeće radnje:

uzimanje odgovarajućeg obrazca, blanko dokumenta i sl.

dodeljivanje rednog, evidencionog ili već nekog broja

rad sa dokumentom

čuvanje i indeksacija radi lakšeg kasnijeg pronalaženja

To su uobiečjene radnje za kacelarijsko poslovanje bilo gde u svetu. Softver za

automatizaciju kancelarijskog poslovanja obuhvata prvenstveno sve programske pakete MS

Office. Najvažniji od njih su:

1. Paketi za obradu teksta ( MS Word)

2. Spreadsheet paketi,

3. Paketi za rad sa bazom podataka

4. Grafika i stono izdavaštvo

5. Prezentacioni paketi i

6. Paketi za rad u Internet okruženju

6.1. PAKETI ZA OBRADU TEKSTA

Softver za obradu teksta čine programi za kreaciju, editovanje i štampanje dokumenata.

Najpoznatija aplikacija iz ove klase je Word kompanije Microsoft. Unos teksta je sigurno

najzastupljenija operacija u korištenju računala. Tekst se unosi u program koji je specijaliziran za

tu namjenu, a to je Microsoft Word. Microsoft Word predstavlja standard u kategoriji softvera za

unos i obradu teksta. Moderno uredsko poslovanje ne zahtjeva samo unos teksta već i njegovo

pravilno oblikovanje, naslova, odlomaka, listi, tablica, zaglavlja, podnožja, te umetanje objekata.

Microsoft Word je program sa nebrojenim mogućnostima rada sa tekstom. Fajlovi koje WORD

kreira zovu se dokumenti. Ovaj software dopušta korisniku da vrši izmene na dokumentu,

17

elektronski u memoriji. To eliminiše potrebu prekucavanja cele stranice radi uključivanja

ispravki. Software ima opciju formatiranja za izmene u proredu, marginama, veličini karaktera i

širini kolona. Microsoft Word i Word Perfect su poznati paketi za word procesiranje. Veličina

software-a za word procesiranje ima danas poboljšane karkteristike koje automatizuju i ostale

zadatke pisanja: provera izgovora, provera stila (analiza gramatike i punktacije), analiza

sinonima ili spajanje pošte (npr. povezivanje tekst dokumenta sa imenima i adresama koji su na

drugom mestu).

6.2. SPREDSHEET PAKETI

Elektronski spreadsheet programi koji čine ovaj paket u osnovi koriste mrežu kolona i

redova i pogodni su za sve poslovne aplikacije (a njih je mnogo) gde se podaci mogu predstaviti

na taj način. Npr. podaci o nastavi, prodaji, zalihama, finansijskim rezultatima itd. Nakon što

korisnik konstruiše skup matematičkih odnosa spreadsheet ih može po potrebi trenutno

preračunati i zato su izuzetno pogodni za “what–if” analize (“šta–ako”) . Današnji paketi

dodatno sadrže i prateće grafičke funkcije za predstavljanje podataka iz tabela u obliku linijskog

grafa, bar grafa, karte i slična. Najpoznatiji program ovog tipa jeste MS Exel. Spreadsheet

programi su odlični alati za manipulisanje sa kvantitativnim podacima

6.3. PAKETI ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA

Kada se govori o paketima za rad sa bazama podataka zapravo se misli o softverskim

paketima, dakle programima koji nama kao korisnicima omogućavaju jednostavno kreiranje,

ažuriranje i upravljanje bazama podataka. Često se nazivaju sistemi za upravljanje bazom

podataka (Data Base Management System, tj. DBMS). Najčešće se radi o tzv. relacionim bazama

sa mogućim multimedijalnim sadržajem, pri čemu određeni delovi baza mogu biti distribuirani.

Najpoznatiji program ovog tipa je MS Access. Paketi za rad sa bazom kao što je MS ACCESS

pogodni su za kombinovanje informacija iz različitih fajlova i rad sa multimedijom. Meniji

Accessa su pregledni i laki za učenje, a u početku se mogu koristiti i neke pomoćne programe

(“Wizard” – “čarobnjak”).

18

6.4. GRAFIKA I STONO IZDAVAŠTVO

Grafičko i stono izdavaštvo- postoji čitav niz (povezanih) programa koji omogućavaju da

se napravi neku šema, crtež, sliku ili animacija. Microsoft Corel je jedan od takvih

najpopularnijih paketa i posebno njegov Corel Draw koji do punog izražaja dolazi u kombinaciji

sa programima za stono izdavaštvo. Takvi programi su Corel Ventura, Publisher i drugi.

Publisher je program za prelom teksta u stonom izdavaštvu. Koriste ga za izradu dokumenata

koji zahtevaju sofisticiraniji izgled od onoga koji lako postižete u procesoru teksta. Na primer,

Publisher se može koristiti za brošure, biltene ili knjige. On pruža alate, lake za upotrebu, i

brojne opcije editovanja, koje dopuštaju umetničke slobode u postavljanju teksta i grafike. U

okviru ove kategorije vredi pomenuti i program PhotoDraw koji se koristi za izradu i

manipulaciju grafikom. On ima niz specijalnih efekata koji se mogu primeniti na slike i tako im

dati potpuno novi izgled. PhotoDraw dopušta i da slike pamtite u više različitih formata. Slike

napravljene u PhotoDrawu mogu se koristiti, na primer, u Word dokumentu, PowerPoint

prezentaciji, ili FrontPage web sajtu.

6.5. PREZENTACIONI PAKETI

Prezentacija-mikroračunari se već duže vremena koriste i kao sredstva za prezentaciju

kompanije, njenih proizvoda, usluga i slično pa je razumljivo da za to imamo i odgovarajuću

programsku podršku. Najpoznatiji iz ove grupe paketa za prezentaciju je PowerPoint. Najčešće

se poveže PC ili laptop sa projektorom da bi prezentacija na platnu bila vidljiva za veći broj

korisnika. Prezentacioni slajdovi mogu se dalje upotrebiti za izradu folija za grafoskop,

štampanje reklamnog materijala ili za prikazivanje na filmskom platnu. Savremeni menađžeri

koriste često PP na prodajnim skupovima, izložbama, stručnim sastancima itd.

6.6. PAKETI ZA RAD U INTERNET OKRUŽENJU

Programski paketi za rad u Internet okruženju- Internet Explorer je paket Internet

programa. Glavni program iz ovog paketa je sam Internet Explorer,web pretraživač, koji možete

19

da se koristi za gledanje web stranica sa World Wide Weba i preuzimanje (download) web

sajtova ili FTP sajtova. Programski paket Internet Explorer stiže sa još nekoliko korisnih Internet

alata, kao što su, npr. Outlook Express, Microsoft NetMeeting, FrontPage Express i Microsoft

Chat. Outlook Express, čitač za mail i diskusione grupe, se koristi za slanje i prijem elektronske

pošte i čitanje i postavljanje poruka u diskusione grupe. Microsoft NetMeeting se može koristiti

za držanje online audio i video konferencije. FrontPage Express koristite za izradu sopstvenih

web stranica, a Microsoft Chat za razmenu poruka sa drugima u realnom vremenu.

Svi nabrojani i drugi apliktivni paketi MS Office su povezani i mogu da razmenjuju

sadržaje ali istovremeno predstavljaju i zasebne programe. Mnoge funkcije se nalaze u više njih

(npr. obrada teksta, tabela ili rad sa crtežima su mogući i u WORDU, EXCEL-u, COREL-u,

itd.), ali ipak najveće mogućnosti obrade teksta se nalaze u WORD-u, obrade tabela u ACCESS-

u itd.

ZAKLJUČAK

Čovječanstvo je uvijek nastojalo i istraživalo kako da obezbjedi savršenstvo svoga

življenja u svim sferama koje su bitne za njegov opstanak i prosperitet. Tako se kao predmet

njegovog istraživačkog rada našla i informaciona tehnologija. Razvoj i integracija informacionih

tehnologija i komunikacija mijenja naše društvo i ekonomiju, ali i sve ostale sfere života.

Svjedoci smo enormnog razvoja tehnologija čiji je značaj svakog dana postaje sve veći i

koji niko od nas ne može i ne želi da ospori. Međutim, pored svih navedenih prednosti,

ekonomske opravdanosti, profitabilnosti i efikasnosti, taj tehnološki napredak nosi sa sobom i

svoje nedostatke kojih ljudi često nisu ni svjesni.

Kada gledamo kroz istoriju ljudskog komuniciranja, napredak u tehnologiji je oduvijek

bio veliki, ako ne i najveći pokretač promjena. Tehnologija znatno utječe na ono što smo u

mogućnosti napraviti, a u zadnje vrijeme su tehnološka "čuda" počela i participirati u našim

odlukama o tome što je najbolje da napravimo i na koji način. Iako su ljudi mogli čitati i pisati i

prije izuma pisaće mešine, upravo je ta mašina omogućila nezaustavljivo širenje pismenosti te

(skoro) neograničen pristup na papiru zapisanim mislima, događajima te različitih

informacijama.

Iako danas mnogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio,

televizija, računari itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor,

olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to

je tema velikog broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj

20

strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog

istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na

drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako

postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš

članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba

prezentirati računar kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo

komunikacije.

Pored navedenog problema komunikacije, postavlja se još jedan problem. Poslednjih

godina mašine zamjenjuju ljude, a kao posljedica toga sve više ljudi ostaje bez posla, a njihove

radne sposobnosti i kreativnost sada se nalaze u samo jednom tasteru neke mašine.

Moje lično mišljenje je da se moramo prilagođavati svakodnevnom tehnološkom

napretku, ali da ne smijemo zanemariti ni stari konzervativni način obavljanja poslova i

komuniciranja „licem u lice“.

Iako danas mnogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio, televizija, računala itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor, olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to je tema velikog broja asprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

Iako danas mnogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio, televizija, računala itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor, olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to je tema velikog broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

Iako danas mnogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio,

televizija, računala itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige,

govor, olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije.

Zašto, to je tema velikog broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene

strane. Na jednoj strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno

provedenog istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli

"pred ekrane", a na drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne

21

žele niti čuti kako postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke

nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći

zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji Iako danas mnogi

imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio, televizija, računala itd. i

koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor, olovka i papir još

uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to je tema velikog

broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj strani se

nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog istraživ

LITERATURA

1. "Poslovni informacioni sistemi", Doc dr Andjelina Njeguš, 2008

2. Fahrudin Oručević, Informacioni sistemi, Analiza, Elektrotehnički fakultet u

Sarajevu

3. www.unimediteran.net

4. www.ekonomija-novisad/googlepages.com

5. www.wikipedija.org/wiki/automatizacija

anja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na drugolLIj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako postoji nešto šLITEto se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

Iako dL

anas mnogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio, televizija, računala itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor, olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to je tema velikog broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

22

Iako danas m Iako danas mnogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio, televizija, računala itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor, olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to je tema velikog broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

nogi imaju pristup različitim inovacijama u tehnologiji kao što su radio, televizija, računala itd. i koristimo ih u svakidašnjici a da toga nismo niti svijesni, knjige, govor, olovka i papir još uvijek su i biti će najprihvatljiviji i najrašireniji način komunikacije. Zašto, to je tema velikog broja rasprava što se konstantno vode između dvije sukobljene strane. Na jednoj strani se nalaze informatički zaluđenjaci koji bi bez ikakve diskusije, pomno provedenog istraživanja ili izvođenja studije korisnosti ili isplativosti sve nas rado gurnuli "pred ekrane", a na drugoj su "konzervativne sile" kojima je riječ na papiru Svetinja i koji ne žele niti čuti kako postoji nešto što se zove e-mail i da to omogućava da kolega iz daleke nam Amerike dobije naš članak na xy temu u roku od "odmah". Očito je da treba pronaći zlatnu sredinu, tj. treba prezentirati računalo kao još jedan od alata koji se može, ali i ne mora prihvatiti kao No.1 sredstvo komunikacije.

 

23