seminarski rad iz informatike i

Download Seminarski Rad Iz Informatike I

Post on 14-Dec-2014

39 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Univerzitet u Istonom Sarajevu

Saobraajni fakultet Doboj

Tema: Vaa omiljen Istorijska linost- Seminarski rad Word -

Informatika I

Student: Branislav Vidakovi A1 br. indeksa 16/10 Smjer: Logistika

Profesor: prof. dr Danimir Mandi mr Goran Jauevac, asistent

Seminarski rad iz Word-a

2

Doboj, 2010.

Seminarski rad iz Word-a

3

Sadraj:Doboj, 2010.................................................................................................................................2 1.Uvod..............................................................................................................................................9 1.1. Detinjstvo i srednjokolsko doba....................................................................................10 Albert je roen 14. marta, 1879. godine, otprilike u 11.30 asova pre podne, u jevrejskoj familiji, nastanjenoj u gradu Ulm u oblasti Virtemberg, Nemaka, to je oko 100 km istono od tutgarta. Njegov otac bio je Herman Ajntajn, po zanimanju trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a majka mu je bila Paulina Ajntajn, devojako Koh. Oni su se venali u tutgart-Bad Kantatu (nem. Stuttgart-Bad Cannstatt). Po Albertovom roenju, njegova majka navodno je bila zaplaena, jer je mislila da je glava njenog novoroeneta previe velika i da je loe oblikovana. Poto je veliina njegove glave, ini se, bila manje vredna zapaanja kako je on bivao stariji, (to je oigledno sa svih Ajntajnovih fotografija na kojima se vidi da mu je glava bila proporcionalna veliini tela u svim periodima ivota), ovu njegovu osobinu na dalje su tretirali kao neku vrstu benigne makrocefalnosti odnosno smatrali su da proporcije njegove glave nisu ni u kakvoj vezi sa nekom eventualnom boleu, niti da imaju bilo kakvog uticaja na njegove kognitivne-saznajne sposobnosti..........10 Jo jedan, poznatiji, aspekt Ajntajnovog detinjstva predstavlja injenica da je on progovorio kasnije nego veina prosene dece. Ajntajn je sam tvrdio da nije progovorio pre svoje tree godine i da je i tada to nevoljko inio sve do uzrasta od devet godina (videti deo Spekulacije i kontroverze). Zbog ovog Ajntajnovog zakasnelog razvoja govornih sposobnosti i njegove kasnije deake sklonosti da izbegava svaku temu u koli koja mu je dosadna, a da se intenzivno koncentrie samo na ono to ga interesuje, neki od njegovih poznavalaca iz tog vremena, kao na primer jedna porodina kuna pomonica, sugerisali su ak da je on moda retardiran. Ovo poslednje zapaanje nije, meutim, bilo i jedino u Ajntajnovom ivotu koje je ilo za tim da mu se prikae nekakvi kontroverzni epiteti ili da se etiketira nekom patolokom nalepnicom (videti opet Spekulacije i kontroverze). Poto se niko od lanova Albertove porodice nije strogo pridravao jevrejskih verskih obiaja, i za njega je bilo dozvoljeno da pohaa Katoliku osnovnu kolu. Iako mu se u poetku nisu ba sviale sve lekcije koje je uo u toj koli, a neretko ih je i preskakao, on je kasnije, na primer, esto nalazio veliko zadovoljstvo i utehu u Mocartovim violinskim sonatama.................................10 Kada je Ajntajnu bilo pet godina, njegov otac mu je pokazao mali depni kompas i Ajntajn je tada shvatio da neto u praznom prostoru deluje na magnetnu iglu kompasa, da bi kasnije ovaj doivljaj opisao kao najvei otkrivaki dogaaj njegovog ivota. On je, zabave radi, pravio modele i mehanike spravice pokazujui tako odmalena velike tehnike i matematike sposobnosti.................................................................................................................................10 Poev od godine 1889, student medicine po imenu Maks Talmud (Max Talmud - kasnije: Talmey), koji je etvrtkom uvee poseivao Ajntajnove u toku est godina, upoznaje Ajntajna sa kljunim naunim i filozofskim tekstovima, ukljuujui Kantovu Kritiku istog uma. Dvojica od njegovih ujaka na dalje e hraniti ovu njegovu intelektualnu radoznalost, tokom njegovog kasnijeg detinjstva i perioda rane adolescencije, nabavljajui mu ili mu preporuavajui za itanje knjige iz oblasti nauke, matematike i filozofije. Ajntajn je pohaao Luitpold gimnaziju (Luitpold Gymnasium), gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Sa uenjem matematike zapoeo je negde oko dvanaeste godine, 1891, uei samostalno iz kolskih udbenika Euklidovu geometriju u ravni, a infinitezimalni raun poeo je da izuava etiri godine kasnije. Ajntajn je shvatio kolika je mo aksiomatskog, deduktivnog, razmiljanja prouavajui Euklidove Elemente, koje je on nazivao svetom geometrijskom knjiicom (prema tvrenju Maksa Talmuda). Dok je bio u gimnaziji, Ajntajn se esto sukobljavao sa kolskim autoritetima i vreao upravu, verujui da je duh uenja i kreativnog razmiljanja izgubljen usled nastojanja na istoj memorizaciji gradiva..................11

Seminarski rad iz Word-a

4

Godine 1894, nakon propasti elektrohemijskih poslova njegovog oca Hermana Ajntajna, Albert se seli iz Minhena u Paviju, italijanski grad blizu Milana. Ajntajnov prvi nauni rad, pod nazivom "Istraivanje stanja etra u magnetskom polju", bio je ujedno tada napisan i za jednog od njegovih ujaka. Albert je ostao u Minhenu elei da zavri kolu, ali je zavrio samo jedan semestar, pre nego to je napustio gimnaziju u prolee 1895, da bi se pridruio svojoj familiji u Paviji. On naputa kolu godinu i po dana pre zavrnih ispita, ne govorei o tome nita svojim roditeljima, uveravajui kolsku upravu da mu dozvole odlazak uz pomo lekarskog uverenja dobijenog od jednog prijateljski nastrojenog doktora. Ali to je ujedno znailo i da nee dobiti svedoanstvo o zavrenoj srednjoj koli. Te godine, u uzrastu od 16 godina, on preduzima misaoni eksperiment poznat kao Ajntajnovo ogledalo (Albert Einstein's mirror). Zurei u ogledalo, on je pokuavao da dokui ta bi se desilo sa njegovom ogledalskom slikom ako bi on poeo da se kree brzinom svetlosti. Njegov zakljuak, da je brzina svetlosti nezavisna od brzine posmatraa (brzine njenog izvora), koji je, izmeu ostalog, bio podstaknut i ovim razmiljanjem, kasnije e postati jedan od dva postulata specijalne relativnosti................................................................................................................11 Mada je pokazao odlian uspeh na matematikom i naunom delu prijemnog ispita za upis na Savezni politehniki institut u Cirihu, dananji ETH Cirih, njegov neuspeh u delu ispita iz slobodnih vetina osujetio je ove njegove planove. Njegova porodica alje ga tada u Arau u vajcarskoj da zavri srednju kolu, tako da postaje jasno da on nee biti ininjer elektrotehnike, kao to se njegov otac dotada nadao. Tamo, on slua povremena predavanja iz Maksvelove elektromagnetne teorije i konano prima svoju diplomu septembra meseca 1896. godine. U to vreme on je bio na stanovanju u porodici profesora Josta Vintelera (Jost Winteler) gde se zaljubljuje u Sofiju Mariju-Janu Amandu Vinteler (Sofia Marie-Jeanne Amanda Winteler), obino pominjanu kao Sofija ili Marija, erku profesora Vintelera i Ajntajnovu prvu draganu. Ajntajnova sestra Maja, koja je verovatno bila njemu najblia osoba od poverenja, kasnije e se udati za Vintelerovog sina Pola, a Ajntajnov prijatelj Miel Beso (Michele Besso) oenie Vintelerovu drugu kerku, Anu. Ajntajn se zatim upisuje na Savezni politehniki institut, u oktobru mesecu, i prelazi u Cirih, dok Marija odlazi u Olsberg u vajcarskoj gde je eka posao uiteljice. Iste godine, on obnavlja svoje virtemberko dravljanstvo..............................................................................................................................12 U jesen 1896, Srpkinja Mileva Mari zapoinje svoje studije medicine na Univerzitetu Cirih, da bi se ve posle prvog semestra prebacila na Savezni politehniki institut gde, kao jedina ena upisana te godine, studira na istom smeru kao i Ajntajn. Milevino druenje sa Ajntajnom razvie se u pravu ljubavnu romansu tokom sledeih par godina, i pored povike njegove majke kojoj je smetalo to to je ona previe stara za njega, to nije Jevrejka, i to ima fiziku manu (jedna noga bila joj je neto kraa od druge).......................................................12 U 1900-toj godini, Ajntajn je stekao diplomu Saveznog politehnikog instituta koja mu je omoguavala da se bavi nastavnim radom. Iste godine on prijavljuje za objavljivanje svoj prvi rad o kapilarnim silama, pod naslovom "Folgerungen aus den Capillarittserscheinungen", ili u prevodu "Rezultati posmatranja kapilarnih pojava" (moe se nai u Analima fizike tom 4, strana 513). U ovom svom radu, on pokuava da ujedini razliite zakone fizike, dakle ini pokuaj u onome to e bez prekida nastojati da ini tokom celog svog ivota. Preko svoga prijatelja, ininjera Miela Besoa, Ajntajn e se upoznati sa delom Ernsta Maha, kojeg e kasnije nazivati najboljom rezonatorskom kutijom Evrope za fizike ideje. Tokom tog vremena, Ajntajn razmenjuje i deli svoja nauna interesovanja sa grupom bliskih prijatelja, ukljuujui Besoa i Marievu. Oni tada sami sebe nazivaju Olimpija Akademijom. Ajntajn i Marieva dobijaju u to vreme vanbranu erku, Lizerl Ajntajn (Lieserl Einstein), roenu januara 1902. Sudbina ovoga deteta do danas je nepoznata. Neki veruju da je ona umrla odmah po roenju, dok drugi veruju da su je roditelji dali na usvajanje...................................12 2.Zaposlenje i doktorat..................................................................................................................12 Ajntajn posle diplomiranja nije mogao odmah da nae nastavniko zaposlenje, ponajvie zato to je kao mladi svojom drskou oigledno iritirao veinu svojih profesora. Otac prijatelja sa

Seminarski rad iz Word-a

5

klase zato mu je pomogao da se domogne zaposlenja kao pomoni tehniki ispitiva u vajcarskom birou za patente 1902. godine. Tu je Ajntajn procenjivao vrednost patenata raznih pronalazaa, koji su se prijavljivali u ovaj biro, kao i mogunosti primene tih patenata u tehnikim ureajima, radio je dakle pos