seminarski rad iz informatike- proizvodnja organske hrane, budućnost srbije

8/2/2019 Seminarski rad iz informatike- Proizvodnja organske hrane, budunost Srbije

1/21

Visoka kola strukovnih studija zamenadment i poslovne komunikacije

Seminarski rad: INFORMATIKA

Tema:PROIZVODNJA ORGANSKE HRANE,

BUDUNOST SRBIJE

Profesor: Student:

Dr spec. Oliver Momilovi Katarina Petrovi

br. indeksa 225/11-1


2/21

Panevo 2011.SADRAJ

1. Uvod..3

2. Poeci proizvodnje organske hrane u Srbiji4

3. Osvajanje novih proizvoda opravdanost organske proizvodnje...6

4. Zato konzumirati organske proizvode ?...............................................................7

5. Ispitivanje uslova proizvodnje....8

6. Ekonomski aspekti organske proizvodnje...9

7. Mane ili nedostaci organske proizvodnje10

8. Podsticaji u organskoj proizvodnji11

9. Tranja za organskim proizvodima..12

10. Izvozno trite13

11. Primer prerauna ukupnog prihoda...14

12. Zakljuak.17

13. Literatura.18

2


3/21

1. UVOD

U poslednje vreme sve se vie govori o organski uzgajanoj hrani i o njenim

prednostima, u odnosu na onu koja je proizvedena na konvencionalan nain.

ta uopte znai organska hrana ? Misli se na specifinu proizvodnju hrane,

bez upotrebe pesticida, vetakih ubriva, raznih aditiva i ostalih hemikalija.

Namirnice dobijene na ovaj nain, bez sumnje su najzdravije.

Uglavnom se pod organskom hranom misli na voe i povre, itarice,

industrijsko i aromatino bilje, ali i za hranu ivotinjskog porekla ( kada su ivotinje

othranjene na zdrav i prirodan nain ).

Namirnice proizvedene na organski nain sadre mnogo vii nivo hranljivih

sastojaka, kao to su proteini, vitamin C i mnogi drugi minerali.

Zbog naina i procesa dobijanja, koji je u harmoniji sa prirodom, organskiproizvodi imaju veu ivotnu energiju i snagu, a ona je potrebna za odravanje

imuniteta, regeneracionih procesa i odravanja vitalnosti ljudskog organizma.

3


4/21

2. POECI PROIZVODNJE ORGANSKE HRANE

U SRBIJI

Prema podacima soel-survey cit. Fruhvald za 2004 godinu, pod organskomproizvodnjom nalazi se 24 miliona hektara irom sveta. Najvei deo tih povrina

nalazi se u Australiji ( 10 miliona hektara ), Argentini ( 2,9 miliona hektara ) i Italiji

( 1,2 miliona hektara ). U Srbiji i Crnoj Gori, neki vid organske proizvodnje obavlja se

na oko 6000 hektara, a u prelaznom periodu nalazi se oko 9000 hektara, to zbirno

iznosi 15000 hektara. To je u odnosu na ukupnu obradivu povrinu koja u Srbiji

iznosi 4,2 miliona hektara, samo 0,3%. Sve ovo je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1. Povrina pod organskom proizvodnjom u svetu

Drava Povrina pod organskom poljoprivredom (ha)

Australija 10.000.000

Argentina 2.960.000

4


5/21

Italija 1.168.212

SAD 950.000

Brazil 841.769

Nemacka 696.978

Austrija 297.000vajcarska 107.000

Madarska 103.672

Srbija i Crna Gora 15.200

Bosna i Hercegovina 1.113

Hrvatska 120

Razvoj organske poljoprivrede u jugoistonoj Evropi, je meunarodni projekat

koji se realizovao 2006 godine, a aktivnosti su bile usmerene na razvoj organske

poljoprivrede i sprovodio se uz podrku Humanitarnog instituta za saradnju sa

zemljama u jugoistonoj Evropi i Avalon fondacije iz Holandije.

Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji, usvojen je prvi put u republikom

parlamentu jula 2006 godine , a novi Zakon o organskoj proizvodnji i organskim

proizvodima usvojen je u maju 2010. godine, a stupio je na snagu 1 januara 2011

godine.

Istraivanje koje je sprovedeno u Srbiji , 2010 godine, pokazalo je da je u

zemlji oko 230.000 hektara sertifikovano za organsku proizvodnju.

Od ove povrine 96% su regioni sertifikovani za prikupljanje plodova iz prirode, a

poljoprivredna proizvodnja se odvija na svega 4%. Najvei deo povrina je pod

viegodinjim kulturama, zatim pod panjacima i livadama, a najmanje pod ratarsko-

povrtarskim kulturama. Ova istraivanja se vide u grafikom prikazu 1.

Grafiki prikaz 1

5


6/21

3. OSVAJANJE NOVIH PROIZVODA OPRAVDANOST

ORGANSKE PROIZVODNJE

Da bi se uveo novi proizvod, mora se prvo ispitati trite, da se utvrdi da li

postoji potreba za ovim proizvodima organske proizvodnje i da li je njihova

proizvodnja opravdana.

Istraivanjem Zato organska proizvodnja , utvreno je da postoje etiri

glavne grupe razloga za organsku proizvodnju, a to su:

6


7/21

1. Zdravstveni2. Ekoloki3. Ekonomski4. Politiki

Zdravstveni razlozi organska hrana ne sadri pesticide i herbicide

uzronike brojnih oboljenja. Po svom sastavu organska hrana sadri, na primer, u

proseku 63% vie kalijuma, 73% vie gvoa i 125% vie kalcijuma, od proizvoda

dobijenih konvencionalnom proizvodnjom.

Ekoloki razlozi organska proizvodnja ne koristi pesticide, herbicide i

vetaka ubriva, te ne zagauje vodu, zemljite i vazduh.

Ekonomski razlozi poveanje organske poljoprivredne proizvodnje donelo bi

Srbiji:- optimalno korienje poljoprivrednih resursa- viu stopu ekonomskog rasta- poveanje izvoza- poveanje lokalne poljoprivredne proizvodnje- poboljanje standarda stanovnitva u ruralnim regionima- razvoj sela- ouvanje i uveanje seoske populacije

Politiki razlozi pitanje organske poljoprivredne proizvodnje je pitanje

ouvanja nacionalnog suvereniteta. Organska poljoprivreda sa prirodnim iukrtenim varijetetima sorti i semena, koje poljoprivredni proizvoai od

ovogodinjeg roda ostavljaju za sledeu sezonu, ini proizvoae i nacionalnu

poljoprivredu nezavisnim i manje osetljivim na fluktuacije trita

4. ZATO KONZUMIRATI ORGANSKE PROIZVODE ?

Organske proizvode treba konzumirati:

7


8/21

-Zato to su zdravi za Vas i Vau porodicu. Sadre korisne i hranljive

materije, bogati su vitaminima, mineralima i drugim bioloki aktivnim materijama.

-Zato to imaju veu bioloku vrednost. Proizvodnja u harmoniji sa

zakonitostima prirode daje proizvodu veu ivotnu snagu koja je direktno odgovorna

za imunitet i vitalnost ljudskog organizma.

- Zato to ovi proizvodi imaju izvanredan ukus, boju i aromu.

-Zato to potuje prirodnu ekoloku ravnoteu, a osnovni princip glasi: zdravo

zemljite zdrava biljka i ivotinja zdrav ovek.

8


9/21

5. ISPITIVANJE USLOVA PROIZVODNJE

Nakon upoznavanja trita pristupa se ispitivanju uslova proizvodnje.

Uslovi za otpoinanje organske proizvodnje su izuzetno strogi. Da bi zemljite

dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine

ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog ubriva.

Zemljita i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena

genetski modifikovanih useva. Vano je i da voda za navodnjavanje i vazduh budu

isti i kvalitetni. Potrebo je udaljiti se od fabrika, autoputeva i parcela na kojima se

poljoprivredne kulture uzgajaju na konvencionalan nain.

Da bi proizvoa ispunjavao sve uslove, procenjuje ovlaena sertifikaciona

organizacija na osnovu ijeg izvetaja se izdaje odobrenje.

Proizvodi koji su dobili sertifikat oznaavaju se oznakom organski proizvod.

9


10/21

6. EKONOMSKI ASPEKTI ORGANSKE PROIZVODNJE

Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje

sve popularnija i ekonomski znaajna. injenica je da se u organskoj proizvodnji

moe postii jednak ekonomski uspeh, kao i u konvencionalnoj. U nekim

sluajevima organska proizvodnja ostvaruje ak i vei profit. Trita za organske

proizvode su stabilna ili rastu, uprkos finansijskoj krizi.

Ipak u organskoj proizvodnji neophodna su vea ulaganja neposrednog rada.

Razlog za to je to usevi, zbog ograniene upotrebe sredstava za zatitu bilja i

ubriva, zahtevaju vie runog rada. Takoe, prelazni period predstavlja teko

vreme za proizvoae.

10


11/21

Prinosi u organskoj proizvodnji biljaka mogu biti 20-40% manji nego u

konvencionalnoj proizvodnji, dok je u stoarstvu ova razlika manja. Premije u

cenama su neophodne kako bi se kompenzovao pad prinosa. Da bi se postigle

dobre cene, mnogi organski proizvoai su ukljueni u direktni marketing, na primer

prodaja na sopstvenom gazdinstvu, prodaja na pijacama ili dostava korpi

potroaima na kunu adresu.U cilju veeg ekonomskog profita i odrivosti,

neophodan je multifunkcionalni pristup organskoj proizvodnji. To podrazumeva

proizvodnju hrane, kao i usluge edukacije agro, eko, etno i ruralnog turizma.

U zapoinanju agrobiznisa u organskoj proizvodnji, efekti organske

proizvodnje, se ne mogu posmatrati kratkorono, ve je za to potreban dui niz

godina.

7. MANE ILI NEDOSTACI ORGANSKE PROIZVODNJE

Glavni razlog za malu proizvodnju organske hrane u Srbiji je visoka cena

sertifikacije organskih proizvoda, neureeno trite repromaterijala, naroito

semenske robe i sredstava zatite, kao i nedovoljna finansijska pomo

proizvoaima i nedovoljno sazrela svest potoaa , rekao je predsednik

Zadrunog saveza Beograda, Velimir Radojevi, na okruglom stolu Organska

proizvodnja budunost poljoprivrede Srbije, odranom u Privrednoj komori

Beograda.

Predsednica Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje Serbia

organica, Nada Mikovi, rekla je da je oko 65% zemljita u Srbiji organskog

kvaliteta. Pored toga, mali zemljini posedi u Srbiji prosene povrine od oko 3,5

hektara, kao i tradicionalan nain proizvodnje, idealni su za razvoj organske

11


12/21

proizvodnje. Mikovieva je naglasila da tranja za organskim proizvodima u svetu

svake godine raste za 20%.

8. PODSTICAJI U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Podsticaj organske proizvodnje predvien je Zakonom o organskoj

proizvodnji (Slubeni glasnik R.S. broj 30/2010 ) i Uredbom o korienju

podsticajnih sredstava za podrku razvoja organske proizvodnje. Proizvoaima

koji se nalaze u periodu konverzije, u 2011 godini pripadaju podsticajna sredstva

subvencije :

- za ratarstvo u iznosu od 36000 dinara po hektaru (tu spadaju itarice,

industrijsko bilje, lekovito i aromatino bilje)

- za povrtarsto 50400 dinara po hektaru

12


13/21

- za voarstvo i vinogradarstvo 64800 dinara po hektaru.

Proizvoaima koji imaju sertifikat za organsku proizvodnju u 2011 godinipripadaju podsticajna sredstva :

- za ratarstvo 30000 dinara po hektaru

- za povrtarstvo 42000 dinara po hektaru

- za voarstvo i vinogradarstvo 54000 dinara po hektaru

Pravo na ova podsticajna sredstva iz budeta Republike Srbije imaju

proizvoai koji imaju sklopljene ugovore sa sertifikacionim organizacijama

ovlaenim od strane Ministarstva.

Organizacije za sertifikaciju organske proizvodnje u Srbiji su:

1. SSS Beograd2. Evrocert Beograd3. Organic Control System Subotica

4. Bioagricert Beograd5. Jugoinspekt Beograd6. Ekocert Balkan Beograd7. Pancert Novi Sad8. Suolo Salute Balkan Beograd

9. TRANJA ZA ORGANSKIM PROIZVODIMA

Ukupna tranja u zapadnim dravama, za organskom hranom je velika, patako i u Evropi, i sad proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Zato su u

Privrednoj komori Srbije saglasni da organska hrana moe da bude izvozna ansa

Srbije.

13


14/21

Ve u 2002 godini je u zemljama Evropske unije, prodaja organskih proizvoda

utrostruena. Sada je u zemljama EU i Rusiji poveana potronja organskih

proizvoda od oko 20% na godinjem nivou.

Iako je ukupna tranja za organskim voem i povrem na beogradskomtritu prole godine bila vea od ponude, na alost, Srbija je u ovoj oblasti tek na

poetku. Srbija ima veliki potencijal rasta trita, jer je neminovno da e ljudi sve

vie prihvatiti ekoloke proizvode. Nepoverenje koje prati svaki novi proizvod

nestae sa razvojem svesti o tome da je neophodno da budemo zdravi i da nas

hrana koju unosimo unitava ( prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ,

oko 3 miliona ljudi se otruje pesticidima svake godine).

10. IZVOZNO TRITE

Veina organskih proizvoda iz Srbije izvozi se na trite EU, SAD i Japana.

Tranja za odreenim brojem srpskih proizvoda ( bobiasto voe, preraeno voe i

povre, peurke ) premauju ponudu.

14


15/21

Jedan deo proizvedenog organskog voa i povra se plasira i kod nas i to

preko prodavnica, restorana zdrave hrane i direktna prodaja na gazdinstvu ili pijaci.

11. PRIMER PRERAUNA UKUPNOG PRIHODA

Na primeru prerauna ukupnog prihoda u proizvodnji organskog paradajza

( to moe da se prerauna i na ostalim proizvodima ), dolazimo do sledeih

rezultata:

15


16/21

Na povrini 14,4 ara planira se proizvodnja od 30 kg organskog paradajza po

m2 to iznosi 43200 kg u prolenom zasadu i oko 10% manje ( 38880 kg ) u

jesenjem zasadu. To ini ukupnu godinju proizvodnju paradajza od oko 82080 kg.

Prosena cena po 1 kg iznosi 90 dinara pa je proraun za godinu dana

82080 kg x 90 din. = 7387200,00 dinara.

Tabela 2. Ukupni prihodi u svakoj godini

Proizvod ukupan prihod u Igodini projekta

ukupan prihod u IIgodini projekta

ukupan prihod u IIIgodini projekta

Paradajz7,387,200.00 14,774,400.00 14,774,400.00

Struktura svih trokova:

Tabela 3. Direktan materijal

NazivIznos trokova uI god. projekta

Iznos trokova uII god. projekta

Iznos trokova uIII god. projekta

Seme-rasadparadajza 150,000.00 300,000.00 300,000.00

stajsko ubrivo 8,000.00 16,000.00 16,000.00ivotinjskoubrivo 18,000.00 36,000.00 36,000.00zatitnasredstva 35,000.00 70,000.00 70,000.00ambalaa 20,000.00 40,000.00 40,000.00ukupno 231,000.00 462,000.00 462,000.00

Tabela 4. Energija i gorivo

Elektrinaenergija 22,000.00 24,000.00 28,000.00Dizel gorivo 91,000.00 100,000.00 110,000.00Benzin 101,000.00 111,000.00 120,000.00Lo ulje 9,000.00 10,000.00 11,000.00Ukupno 223,000.00 245,000.00 269,000.00

16


17/21

Amortizacija:

-Stopa za plastenike iznosi 20%, a je godinja amortizacija dva plastenika

3866033, 90 x 20/100 = 773206,28.-Stopa amortizacije sistema za navodnjavanje kap po kap iznosi 25%, pa je

godinji utroak 91500 x 25/100 = 22875,00 dinara.-Stopa za transportna sredstva je 10% i godinji troak amortizacije kamiona

iznosi 823500 x 10/100 = 82350,00 dinara.Ukupni godinji troak amortizacije iznosi : 878431,78 dinara.

Radna snaga:

Trokovi zarade radnika: dva stalna radnika iznose 4800000,00 din. a dvasezonska 80000 x 20000 x 2 meseca.

Ukupni godinji trokovi plata planiraju se u iznosu od 1530000 din.

Tabela 5. Trokovi investicionog odravanja

Opis Nabavna cenagodinji troakinvesticionogodravanja

Plastenici 4,561,920.00 22,809.60

Skladini prostor 70,000.00 350.00Poslovni prostor 7,500,000.00 37,500.00Sistem zanavodnjavanje 100,000.00 1,000.00Kamion 900,000.00 27,000.00

Ukupan troak investicionog odravanja 88,659.60

Trokovi marketinga: 300000 dinara.

Ostali trokovi poslovanja: u godinjem iznosu od 700000 dinara.

Tabela 6. Bilans uspeha

17


18/21

Iz bilansa uspeha vidimo da proizvodnja organskog paradajza u zatienom

prostoru, ima svoju punu drutvenu i ekonomsku opravdanost. Sumirajui rezultate

do kojih se dolo u oceni efektivnosti investicionog projekta moe se doi do sledeihzakljuaka:

-projekat je ekonomian

-projekat je akumulativan

-projekat je rentabilan

-vreme povraaja investicije je neto manje od godinu i po dana.

18

NazivI god.

ProjektaII god. Projekta

III god.Projekta

I ukupni prihod 7,387,200.00 14,774,400.00 14,774,400.00II ukupni rashod 4,105,161.38 4,299,334.80 4,264,508.08

troak

sirovina,materijala,ambalae 231,000.00 462,000.00 462,000.00

trokovi energenata 233,000.00 245,000.00 269,000.00

amortizacija 878,431.79 878,431.78 878,431.78trokovi plata 1,530,000.00 1,530,000.00 1,530,000.00

investiciono odravanje 88,309.60 88,309.60 88,309.60

trokovi marketinga 300,000.00 300,000.00 300,000.00

ostali trokovi 700,000.00 700,000.00 700,000.00kamata 154,420.00 95,593.42 36,766.70

bruto dobitak (I-II) 3,282,038.62 10,475,165.20 10,509,891.92

porez na dobit 10% 328,203.86 1,047,516.52 1,050,989.19

neto dobitak 2,953,834.76 9,427,648.68 9,458,902.73

kumulativni dobitak 2,953,834.76 12,381,483.44 21,840,386.17


19/21

12. ZAKLJUAK

Iz svega prethodno iznetog, donosi se zakljuak, da je organska proizvodnja,

iako je tek na poetku, naa budunost. Ne zagauje ivotnu sredinu ( vodu,

vazduh, zemljite ), poto njeni proizvodi imaju veu bioloku i nutritivnu vrednost,

koja se ogleda u poveanju sadraja vitamina, minerala, kalcijuma, gvoa,

magnezijuma, omega 3 kiselina i antioksidanata. Ona ljudima daje veu ivotnu

snagu, ojaava imunitet i vitalnost ljudskog organizma.

Farme organske hrane imaju manje koliine otpada, ne isputaju pesticide u

okolinu, ne naruavaju postojee ekosisteme i biljni i ivotinjski svet u njima, a to

znai istija okolina.

U trinoj ekonomiji poljoprivreda je biznis, kao i svaki drugi, ali organska

poljoprivreda predstavlja biznis ije vreme tek dolazi.

Na kraju bih citirala Anu Tomanovu Makanovu, koja je na Petom forumu o

organskoj proizvodnji u Seleni, koji je odran 21 septembra 2011 godine u Novom

Sadu, istakla da vlada Vojvodine niz godina prua podrku i podstie programe

poljoprivredne proizvodnje, a posebnu zainteresovanost iskazuje za organsku

19


20/21

hranu i naglasila: Razlozi lee u tome to je re o zdravoj i bezbednoj hrani koja je

bitna za oveka i to ova proizvodnja prua mogunost da se zemljite kao na

najvredniji resurs iskoristi za proizvodnju, posebno kada je re o malim parcelama.

Razlika po obimu i profitu izmeu velikih kompanija i malih proizvoaa bie sve

vea po reima eksperata, koji poruuju da je ansa za male proizvoae upravo

organska proizvodnja i da na taj nain vlasnici zemlje mogu izbei da i sami ne

upadnu u grupu siromanih.

13. LITERATURA

- Bilten Pijaca moj sala , izdava Zelena mrea Vojvodine Novi

Sad.

- Kako do sertifikovanog organskog proizvoda , autorke dipl. ing.-mastera

Ivane Simi i Sneane Ognjenovi.

- Organsko povrtarstvo Dr. Branka Lazi, Beograd 2011.

- Organska bata grupa autora Beograd 2004.

- Organska proizvodnja jagodastog voa Dr.Slobodan Milenkovi,

Beograd 2011.

- Proizvodnja povra u zatienom prostoru Prof. dr. Petar S.Maksimovi

- Pravilnik o uslovima i nainu prometa organskih proizvoda Slubeni

glasnik RS broj 07/08.

- Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda

Slubeni glasnik RS , broj 62/2006

20


21/21

- Zakon o organskoj proizvodnji Slubeni glasnik RS, broj 30/2010

- Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima Slubeni glasnik

RS, broj 62/2006

- Uredba o korienju podsticajnih sredstava za podrku razvoja organske

proizvodnje za 2010 godinu Slubeni glasnik RS, broj 33/2010

21

seminarski rad iz informatike- proizvodnja organske hrane, budućnost srbije

Documents