Student:Hrkalović Stevan, f931

Profesor: Siniša Dr Kuzmanović

Univerzitet u Novom SaduFakultet tehničkih nauka

Grafičko inženjerstvo i dizajn

Novi Sad, 2009.

Strana 1

Časovnik (ili sat) je instrument za merenje vremena. (Obično, za merenje vremena u intervalima manjim od dana – u suprotnom kalendar.) Satovi koji se koriste u tehničke svrhe, ili sa izuzetno velikom preciznošću se ponekad nazivaju hronometri. Sat u svojoj najčešćoj modernoj formi (u upotrebi od 14. veka) pokazuje sate (časove), minute, a ponekad i sekunde u periodu od 12 ili 24 sata. Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću, i način da se izmeri koliko taj proces traje. Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protka određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta. Sunčani sat, koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima. Kandila i štapići tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su korišćeni kao satovi. Peščani satovi merili su vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi.

Peščani časovnik, ili peščanik, je naprava za merenje vremena. Sastoji se od dve staklene kugle koje su povezane uzanom cevčicom. Gornja kugla je napunjena finim peskom koji curi kroz uzani prolaz u donju kuglu u određenom vremenu. Kada sav pesak iscuri u donju kuglu, sat se okrene naglavačke i ponovo meri vreme. Činioci koji utiču na količinu vremena koje peščani sat meri su: količina peska, veličina i ugao kugle, širina cevčice, vrsta i kvalitet peska. Kao zamena za pesak koristi se prah od ljuske jajeta ili prah od mermera. Peščani sat se i danas koristi, ali samo kao ukras ili kad je potrebno izmeriti potrebno vreme (na primer pri kuvanju ili kod igara na tabli). Meri se obično nekoliko minuta (za kuvanje jajeta uobičajeno je tri minuta). Iako su stari Grci, Rimljani i drugi narodi besumnje znali da prave staklo, nema konkretnog dokaza o njegovom postojanju u antičko vreme. Pošto je peščani sat jedan od malog broja pouzdanih metoda merenja vremena na moru, pretpostavlja se da da je bio u upotrebi do 11. veka, kada je zamenjen magnetnim kompasom u navigaciji. Međutim, tek u 14. veku su otkriveni dokazi o njegovom postojanju, kada se pojavljuje na jednoj slici Ambrođa Lorencetija 1328. Peščani sat je često slikan na piratskim zastavama kao simbol prolaznosti ljudskog života, a u Engleskoj su peščanici stavljani u kovčeg da bi simbolozovani da je „pesak života“ istekao. U literaturi, reference na naprave za merenje vremena označavale su smrt. Na nekim slikama se prikazuje kako Smrt drži peščani sat. Za vreme putovanja Fernanda Magelana oko sveta, njegovi brodovi su imali po 18 peščanih satova. Zadatak „malog od palube“ je bio da okreće peščane satove i tako meri vreme u brodskom dnevniku. Podne je, međutim, bilo referentno vreme za plovidbu, kada se sunce nalazilo u zenitu.

Peščani sat u drvenom kućištu

Strana 2

Istoričar Vitruvije izveštava da su stari Egipćani koristili klepsidru, vremenski mehanizam koji radi na vodu. Historičari se ne slažu o poreklu „Antikitera mehanizma“ (satnog mehanizma pronađenog kraj grčkog ostrva Antikitera, za koji se veruje da potiče iz 87. p. n. e.) ali se smatra da je to bio rani mehanički sat. Do 9. veka p. n. e. mehanički satovi nisu imali uspinjač. Postoji beleška da je 1176. u katedrali Sens instaliran „orolog“ (od grkih reči hora, sat, i legein, govoriti) – reč koja se u Francuskoj još upotrebljava za velike satove. Ova reč navela je naučnike da varuju da ovi satovi na kulama nisu imali kazaljke i brojčanike, već su „govorili“ vreme zvučnim signalima kao što su zvona.

Prvi prilično tačni satovi su satovi na tornjevima iz 13. veka izrađeni za kaluđere u Severnoj Italiji (a možda su ih oni i napravili). Korišćeni su da objavljuju „kanonske sate“ u intervalima između molitvi. „Kanonski satovi“ su se razlikovali po dužini vremena, i menjali su se s promenama izlaska i zalaska sunca.Smatra se da je prvi sat sa zvučnim obrojavanjem sati izumeo Čang Jeong-Sil, glavni inženjer Koreje, za vreme kralja Džoseona. Nazvan je Chagyongru, što na korejskom znači „sat s odbrojavanjem“. Najraniji stoni satovi koji su preživeli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalurških gradova Nirnberga i Augzburga. Ovi satovi imali su samo jednu kazaljku. Brojač sati je bio podeljen na četiri jednaka dela, tako da je sat mogao da pokazuje vreme od 15 minuta.

Sledeći značajan razvoj u preciznosti javio se 1657. s pronalaskom sata s klatnom. Još ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihajuće klatno za pokretanje satnog mehanizma. Kristijan Hajgens se, međutim, obično smatra za pronalazača. On je napravio matematičku formulu odnosa dužine klatna i vremena (99,38 cm ili 39,13 inča za jednu sekundu vremena) i dao da se prvi takav sat napravi. Engleski sajdžija Viljem Klement je 1670. napravio „uspinjač sa sidrom“, za razliku od Hajgensovog „uspinjača sa krunom“. Za nepunu generaciju dodate su i kazaljke za minute i sekunde. Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla. Eli Teri je 17. novembra 1797. prvi patentirao sat. On je poznat kao osnovač američke industrije satova.

Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno.

Replika starog kineskog sata sa štapićem tamjana

Strana 3

Satovi se mogu klasifikovati po načinu na koji pokazuju vreme i po načinu na koji mere vreme:Satovi po načinu pokazivanja vremena1. Analogni satovi

Analogni satovi pokazuju vreme kao ugao između dve kazaljke. Najčešće lice sata koristi fikni brojčanik i pokretne kazaljke. Obično ima kružnu skalu od 12 sati, koja služi i kao skala od 60 minuta, a često i kao skala od 60 sekundi. Prvi analogni sat je sunčani sat, koji neprestano prati sunce, registrujući vreme pomoću senke gnomona, indikatora. Sunčani časovnik je časovnik koji meri vreme prema položaju sunca. Najuobičajeniji oblik sata, kakav je ‘običan’ ili standardan baštenski sunčani sat, baca senku na ravnu površinu na kojoj su obeleženi sati. Pošto se položaj sunca menja, menja se i vreme koje senka pokazuje. Sunčani satovi mogu da se prilagode svakoj površini na koju fiksirani objekt baca senku. Sunčani satovi pokazuju samo dnevno solarno vreme. Sunčani satovi su poznati još od starog Egipta, a razvile su ih i druge kulture, Kinezi, Antički Grci i Rimljani. Vrsta sunčanog sata s pokazivečem (gnomon) opisana je u Starom Zavetu (Isaija 38:2).

Zidni sunčani sat u Starom gradu u Varšavi

Smatra se da je matematičar i astronom Teodosije iz Bitinije (oko 160. p. n. e. – oko 100. p. n. e.) izumeo univerzalni sunčani sat koji je mogao da se koristi bilo gde na svetu. Francuski astronom Orons Fine konstruisao je sunčani sat od slonovače 1524. Italijanski astronom Đovani Padovani objavio je raspravu o sunčanim satovima 1570, u koju je uvrstio i uputstva za proizvodnju i postavljanje zidnih (vertikalnih) i horizontalnih sunčanih satova. Delo Đuzepea Bjankanija Constructio instrumenti ad horologia solaria raspravlja o tome kako se pravi savršeni sunčani sat, s detaljnim ilustracija. Podešavanje kosine gnomona na sunčanom satu je jedini praktičan način da se postavi baštenski sunčani sat da bi mogao da meri vreme. Neki sunčani satovi koji se masovno proizvode nisu dobro podešeni i ne mogu da mere vreme. Mnogi satovi su podešeni da se koriste na 45 stepeni severne geografske širine. Sunčani sat se može podesiti na drugu geografsku širinu tako što će se gnomon nagnuti tako da bude paralelan sa Zemljinom osom rotacije. Vrh gnomona treba da pokazuje na severni pol na severnoj polulopti ili na južni pol na južnoj polulopti. Sunčani sat može da se rotira oko svog pokazivača ili gnomona (koji mora uvek pokazivati na pol) za najviše 7,5 stepeni na istok ili zapad da bi se podesio na lokalnu standardnu vremensku zonu (vremenske zone su široke: 360 stepeni/24 sata = 15 stepeni). Sunčani sat treba nagnuti tako da je usmeren po geografskoj dužini u centar lokalne vremenske zone. Obični sunčani satovi ne mogu biti precizni kao drugi satovi. Postoji razlika od 15 minuta tokom godine, poznata kao „ujednačavanje vremena“, jer je orbita Zemlje malo eliptična i njena osa je nagnuta prema ravni orbite. Kvalitetan sunčani sat ima stalno postavljenu ploču koja se podešava bar jednom mesečno u toku godine. Neki još složeniji satovi imaju zakrivljene linije časova, zakrivnjene gnomone ili koriste druga rešenja da bi mogli da mere tačno vreme. ‘Pokazivač senke’ na sunčanom satu zove se gnomon. Sunce baca senku sa gnomona na površinu koja se zove lice brojčanika ili ploča brojčanika (najčešće skraćeno lice). Neki sunčani satovi pokazuju i vreme i datum pomoću senke sa posebne tačke na gnomonu. Ova tačka naziva se nodus. Nodus može biti šiljak s horizontalnom ili vertikalnom. Neki sunčani satovi imaju i pisaljku i nodus, s nodusom u obliku male sfere, useka ili šiljka. Najbolji materijal za lice sunčanog sata treba da bude svetle boje da bi bio u kontrastu sa senkom. Brojevi treba da budu crni, vidljivi na nezatamnjenom delu lica. Gnomon treba da bude otporan, najbolje od metala, jer su gnomoni obično tanki i lako se mogu polomiti.

Strana 4

2. Digitalni satovi Većina digitalnih satova koristi LCD ili LED displej; mada se koriste i druge tehnologije prikazivanja:

(katodne cevi, nixie tubes, itd.). Posle resetovanja, zamene baterija ili gubitka energije, digitalni satovi bez mogućnisti čuvanja podataka ili ponovo počnu da mere vreme od 00:00, ili staju na 00:00, uz treptanje brojeva što je znak da vreme treba da se ponovo podesi.

Digitalni radio sat

3. Zvučni satovi Zbog potreba telefoniranja ili za slepe osobe, postoje satovi koji vreme pokazuju zvukom, ili govornim

jezikom (npr: „Sada je tačno dvanaest sati i trideset pet minuta), ili zvučnim signalima (npr. broj udaraca zvona pokazuje koliko je sati u tom trenutku).

4. Tekstualni satovi Tekstualni satovi pokazuju vreme vizualno u formi jezika. Na primer, na engleskom, 12:35 može se

prikazati kao “Twelve thirty-five”. Neke verzije ovih satova koriste mnogo približnije merenje, na primer, „Oko dvanaest i trideset“

Satovi po načinu merenja vremena Najveći broj satova je sagrađen oko neke vrste oscilatora, koji menja položaj u beskrajnom nizu

periodičnih promena, koje omogućavaju trajnu i stabilnu referentnu frekvenciju. Periodi ovog oscilatora se broje i konvertuju u određeno vreme na satu. Postoje:

• Mehanički satovi koriste klatno kao oscilator, koji kontroliše rotaciju niza zupčanika koji mere vreme. • Kristalni satovi koriste elektronski kvarcni kristalni oscilator i delitelj frekvencija ili brojač. Većina kristalnih satova s baterijskim napajanjem koristi oscilator od 215 Hz = 32.768 kHz. • Atomski satovi koriste mikrotalasni oscilator (maser) podešen izmenama energije elemenata kao što su cezijum, rubidijum ili vodonik. Oni su najprecizniji satovi. Atomski satovi na cezijumu se danas koriste kao zvanični merioci jedinica vremena. • Električni satovi mere periode od 50 ili 60 herca naizmenične struje, čijom stabilnom prosečnom frekvencijom upravljaju posebne elektrane. • Radio satovi periodično aktiviraju ugrađeni radio prijemnik da bi automatski podesili vreme prema radio signalu. Radio signal obično generiše atomski sat u radio stanici. • Sunčani satovi koriste prividnu rotaciju Sunca oko Zemlje kao svoju referentnu oscilaciju.

Satova ima u kućama i kancelarijama, mali se nose na ruci; veliki se nalaze na javnim mestima, npr: na železničkim stanicama ili crkvama. Mali satovi se često nalaze u uglu kompjuterskih displeja ili na mobilnim telefonima. Najvažnija namena sata nije uvek da „pokazuje“ vreme. On se koristi da „kontroliše“ ili upozorava na određene događaje, npr: alarmni sat, sat na video uređajima ili tempirana bomba. Praktično svi računari zavise od tačnog vremenskog signala da bi se odvijali sinhronizovani procesi. Neki kompjuteri takođe pokazuju vreme i datum i služe kao alarmi, pokretači određenih procedura i događaja ili jednostavno pokazuju vreme

Strana 5

Precizna navigacija brodova zavisi od sposobnosti merenja geografske širine i dužine. Geografsku širinu je relativno lako odrediti pomoću nebeske navigacije, ali merenje geografske dužine zahteva precizno merenje vremena. Ovo je bio jedan od glavnih razloga za razvoj preciznih mehaničkih satova. Prvi izuzetno precizan pomorski hronometar napravio je Džon Harison sredinom 18. veka. „Podnevni top“ u Kejptaunu još uvek pucnjem daje precizan signal koji omogućava brodovima da provere svoje hronometre.

Moderni satovi Kvarcni satovi su pronađeni dvadesetih godina prošlog veka. Kvarcni sat je sat koji koristi elektronski

oscilator koji je napravljen od kvarcnog kristala da bi precizno merio vreme. Ovaj kristalni oscilator proizvodi signal s vrlo preciznom frekvencijom. Obično digitalni brojač meri cikluse signala i prebacuje ih na numerički displej, koji pokazuje sate, minute i sekunde. Kvarc je hemijsko jedinjenje zvano silikon dioksid. Kada se kristal kvarca pravilno obradi i postavi on se deformiše u električnom polju. Kada se polje ukloni, kvarc proizvodi električno polje dok se vraća u prvobitan položaj. Ova osobina poznata je kao piezoelektricitet.Mnogi materijali imaju sposobnost rezonancije. Međutim, pošto kvarc može biti direktno pobuđen elektičnim signalom, nije potrebno imati dodatni zvučnik ili mikrofon. Kvarc ima i tu prednost što promene temperature ne utiču na njegov oblik, pa su kvarcni satovi prilično precizni.

U modernim kvarcnim satovima, rezonator ima oblik viljuške, laserski podešen da vibrira na 32,768 Hz. Vrednost frekvencije je 215. Tako se može napraviti jednostavno električno kolo sa serijom od 15:2 perioda da bi se dobilo osnovno vreme od 1 sekunde. U većini satova, rezonator je u malom kućištu velikom oko 4 mm. Rezonatori standardnog kvaliteta ovog tipa imaju garanciju dugotrajne preciznosti od oko 6 delova na milion na 31 °C, što praktično znači da će tipični ručni kvarcni sat žuriti ili kasniti manje od pola sekunde dnevno na telesnoj temperaturi. Jedan interesantan praktični problem vezan za masovnu proizvodnju kvarcnih oscilatora bio je kako podesiti njegovu frekvenciju bez potrebe da je podešava čovek. Razvijeno je nekoliko automatizovanih metoda; najčešće se koristi onaj u kome se viljušci doda mali komad metala na krajevima, koji se kreće malo sporije od podešene frekvencije. Automatizovana mašina tako meri frekvenciju koristeći laser pomoću koga metal na krajevima ispari, lagano povećavajući frekvenciju dok se ne postigne specifična frekvencija; viljuška se zatim smešta u kućište i spremna je za korišćenje. Relativna stabilnost rezonatora i njegovo radno kolo je mnogo bolje od njegove apsolutne preciznosti. Ako se kvarcni ručni sat podesi prema signalu atomskog sata i stalno nosi na konstantnoj temperaturi, žuriće ili kasniti 2 sekunde mesečno, što je više nego dobro za navigaciju na moru. Drugi deo sata je obično mali računar posebne namene s programom koji broji cikluse i prevodi ih u električnoj formi na displej. Upotreba računara u elektronskim satovima omogućila je bogatstvo mogućnosti, kao što je štoperica, beskonačni kalendar, višestruki alarm koji svira melodije i drugo, što ne bi bilo moguće s jednostavnim električnim brojačem. Neki vrhunski satovi imaju mogućnost samopodešavanja. Ovi satovi imaju specijalna uputstva za zamenu baterija (jer brojač ne sme da stane) i vremenom postaju sve precizniji. Kompjuterizovani satovi mogu meriti i podešavati sopstvenu temperaturu. I analogna i digiztalna kompenzacija temperature se koristi u kvarcnim satovima poslednje generacije. Kvarcni hronometri koji se koriste kao vremenski standardni često imaju i kvarcnu posudu koja održava kristal na konstantnoj temperaturi.

Kvarcni sat

Strana 6

Digitalni sat je pronađen 1956.Posebne vrste satova

• Analogni sat • Alarmni sat• Analogni sat s digitalnim displejem • Astronomski sat • Atomski sat • Binarni sat • Digitalni sat • Železnički hronometar • Pomorski hronometar • Peščani sat • Radio sat

• Sat sa odbrojavanjem • Sat s kukavicom • Šahovski sat • Sat s klatnom • Kvarcni sat • Štoperica • Sunčani sat • Svetski sat • Ručni sat • Vodeni sat • Hronometar

Hronometar je sat dovoljno precizan da bi se koristio kao prenosivi „vremenski standard“ na vozilu, obično da bi određivao geografsku dužinu pomoću nebeske navigacije. U Švajcarskoj jedino satovi sa sertifikatom COSC (“Contrôle Officiel Suisse des Chronomètres” - Švajcarski istitut za zvaničnu kontrolu hronometara) mogu koristiti ime ‘hronometar’. Do sredine 18. veka, navigacija na moru bila je nerešiv problem zbog teškoća u izračunavanju geografske dužine. Navigatori su mogli da odrede geografsku širinu merenjem ugla sunca u podne. Međutim, da bi se odredila širina bio im je potreban prenosivi vremenski standard koji bi radio na brodu. U principu, u podne bi se moglo uporediti vreme na hronometru da bi se odredila geografska dužina (danas se koriste navigacioni almanasi i trigonometrijske tabele uz pomoć kojih je moguće u svako vreme izmeriti položaj Sunca, Meseca, vidljivih planeta ili neke od 57 navigacionih zvezda na nebu). Problem izrade ovakvog sata je bio težak. U to vreme, najbolji satovi bili su satovi s klatnom, ali je ljuljanje broda činilo klatno neupotrebljivim. Džon Harison, stolar iz Jorkšira, izmislio je sat koji je radio na principu opruge, čije pokretanje nije bilo podložno uticaju gravitacije ili kretanju broda. Prva njegova dva hronometra koristila su ovaj sistem, ali su bili preosetljivi na centrifugalnu silu da bi bili dovoljno precizni. On je konačno rešio problem preciznosti svojim H4 hronometrom, džepnim satom prečnika 12 cm, i osvojio nagradu od 20.000 funti koju je ponudila engleska vlada početkom 18. veka. Njegov sat koristio je brzo-udarajući balanski točkić koji je kontrolisala spiralna opruga s kompenzacijom temperature. Ovaj princip ostao je u upotrebi do otkrića mikročipa, koji je snizio cenu kvarcnih satova tako da su elektronski hronometri ušli u opštu upotrebu. Vlasnik je nacrt morskog hronometra predao Admiralitetu, koji je potražio proizvođače. Tomas Ernšo, Džon Arnold i drugi prionuli su na posao i uskoro izradili praktičan i jednostavan sat s uspinjačem opruge. Ova kombinacija je bila konačna tehnologija morskih hronometara do elektronske ere. Aron Lafkin Denison bio je pionir u industrijskoj revoluciji satova sredinom 19. veka razvivši tzv. „Američki sistem proizvodnje satova“ u kompaniji za izradu satova Voltam, što je osnova današnjeg načina proizvodnje satova širom sveta. Američka kompanija Hamilton započela je masovnu proizvodnju hronometara za američku mornaricu za vreme Drugog svetskog rata. Ključni problem bio je da se pronađe rezonator na koga neće uticati kretanje broda na moru. Balansirajući točkić je rešio ovaj problem. Balansirajući točkići koristili su bimetalne trake koje su podešavale period balansiranja točkića prema temperaturi hronometra. Solidni balansirajući točkići od niskoekspanzivne čelične legure kao što je „invar“ dali su dosta dobre rezultate, ali su bili osetljivi na magnetizam. Drugi ključni problem bio je u tome što se energija opruga menjala s promenom temperature. Zato je izmišljena specijalna niskoekspanzivna legura nikla i čelika („elinvar“). Potom je balansnom točkiću trebalo dati specijalan kružni oblik. Način izrade je izgubljen zbog malog obima proizvodnje a prvobitni proizvođači (kao što je Hamilton) su napustili proizvodnju. Neki časovničari tvrde da karbonske opruge imaju zadovoljavajući kvalitet, a istovremeno nisu podložne magnetizmu. Uspinjač pokreće balanski točkić, obično otpuštanjem zupčanika. To je bio najosetljiviji deo. Uspinjač ima dva položaja: kada stoji i kada je u pokretu. U stanju mirovanja, ništa se ne pokreće. Pokretanje balansnog točkića pokreće uspinjač i tako mu daje impuls u kratkom vremenskom ciklusu. Uspinjač je deo sata koji se najviše troši jer se najbrže kreće. Efikasnost izrade uspinjača, to jest, kolika količina energije se pretvara u rezonantno kretanje, direktno utiče na preciznost sata i koliko će sat raditi između dva navijanja.

Strana 7

Uspinjač hronometra je obično dizajniran da minimalizuje energiju i vreme potrebno da se otključa uspinjač, tako da što je manje moguće utiče na rezonantnu frekvenciju oscilatora. Drugi način efikasnije proizvodnje sata je korišćenje rubina kao držača osovina i delova uspinjača. Verovalo se da bi kuglični ležajevi mogli biti efikasni u satovima, ali su testovi pokazali da se ne ponašaju dovoljno dobro u uslovima neprestanog zastajkivanja i ponovnog pokretanja što je normalo za satove. Rubin ima dug vek trajanja, može se visoko polirati i ima mali koeficijent trenja s poliranim tvrdim čelikom. Danas se mogu jevtino proizvoditi i sintetički rubini, što ih čini najboljim materijalom za nosače. Eksperimentiše se i s keramičkim matrijalima za proizvodnju delova hronometra. Kvarcni i atomski satovi su učinili mehaničke hronometre zastarelim prema standardima koji se danas koriste u nauci i industriji, iako ih neki poznati proizvođači i dalje prave.

I danas se u Švajcarskoj proizvede preko milion zvanično sertifikovanih hronometara, većinom mehaničkih ručnih satova s oprugom kao oscilatorom, koji prolaze detaljne testove COSC-a, od kojih je svaki zvanično identifikovan individualnim serijskim brojem.

Početak 16. veka je žestoko uzdrmao Evropu i sasvim promenio odnose sila. Katolička crkva zauvek je pocepana pokretom Reformacije 1517. god. Zbog ratova i nestabilnih prilika, Žan Kalvin, kalvinističke protestantske crkve, zbog progona je napustio Pariz i nastanio se u Bazelu, a zatim u Ženevi; za njim su krenule hiljade pristalica, ponajviše obrazovani ljudi i zanatlije. Iz sličnih razloga, veliki broj ljudi napustio je i Francusku, Italiju, Namačku i Holandiju i trajno se nastanio u Ženevi, gde su bili potpuno zaštićeni. U Ženevi, tadašnjoj samostalnoj i slobodnoj drževi-gradu, stelki su se svi uslovi za razvoj nauke, a posledično i časovničarstva, u čemu je očuvana prednost do danas: ovo protestantsko, veoma brzo je izašlo na dobar glas po svojim znamenitim radionicama i majstorima, a ubrzo i po fabrikama. Oko 1800. godine veoma čuveni pariski časovničar i matematičar Abraham Lui Brege (Abraham Louis Bregeut) ostvario je niz patenata, uglavnom za džepne satove i male mahanizme, a najčuveniji su Bregeova spirala, polukompenzacioni luk na kompasu, osigurač sata protiv udaraca...; njegovu ideju o remontoire navijanju ostvario je Adrien Filip, tek 1842. godine; dotle su se satovi navijali posebnim ključićima, a od tada do danas ugrađenim ključem odozgo ili sa satrane.Polovinom 19. veka, pre svega zahvaljujući švajcarskoj preduzimljivosti, otpočela je prva industrijska proizvodnja satova. Do tada je časovničar bio umetnik, a od ovoga vremena on preuzima servis popravki ili je samo monter delova. Ubrzo, međutim, zahvaljujući idejama Morisa, pokušaće se da se povrati staro dostojanstvo umetničkim zanatima. Uzalud, i pored toga što je posebno u ovoj industriji činjen veliki napor da se održe manufakturni principi, male serije, skupocenost materijala i izrade, nikada se više neće vratiti vreme, poput onoga kada su časovničari, recimo u 15. i 16. veku, imenovani samo kao bravari, a posmatrajući danas njihova dela ostajemo bez daha, jer često su u pitanju bili nenadmašni umetnici. I sve do 1565. oni su širom Evrope pripadali bravarskom cehu, da bi se tek te godine označio i prvi časovničarski ceh. Iz dokumenata znamo da se u ceh primalo po veoma strogim pravilima: kandidat je morao, u roku od godinu dana da izradi dva sata, jedan stoni, s repetiranjem na svaku četvrt, koji na jednom brojčaniku ima skalu za 24 sata, a na drugom skalu za četvrtine sati i pokazivač mesečevih mena; s druge strane sat je morao da pokazuje godišnji kalendar i dužine dana. Drugi sat je bio tipa pandativa, dakle onaj koji se nosi oko vrata, ali s budilnikom i izbijanjem sva 24 sata. Već početkom 17. veka, vreme za izradu ovog \"remeka\" skraćeno je na osam meseci, a komplikovanost mehanizama je povećana; recimo, sat koji se nosi oko vrata morao je, osim predhodnih karakteristika da pokazuje minute. Veoma raširen i cenjen zanat časovničara koji su izrađivali javne satove, tornjske, crkvene i slične, ostavljen je donekle po strani od svih pravila; vešti majstori bili su slobodni strelci sve do 1699. godine kada su po prvi put primljeni u ceh časovničara, naravno pod isto tako strogim i preciznim pravilima.

Danas ima raynih satova, raynih oblika, diyajna i namene. Njihova upotreba je prevazišla prvobitnu namenu, pa sada satovi postoje i na mobilnim telefonima, kompijuterima, vozilima.... Zamisliti danišnji svet bez satova gotovo je nemoguće.

Strana 8

Literatura:

1. http://sr.wikipedia.org2. http://www.svetsatova.com