FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU UNIVERZITETA SINGIDUNUM BEOGRAD

SEMINARSKI RAD PREDMET: OSNOVI EKONOMIJETEMA: ME\UNARODNI MONETARNI FOND (MMF)

Profesor: dr. Slobodan Bara}

Student: Branko Nik{i} (236/2006)

Beograd, jun 2007 g.

SADR@AJ

Uvod.................................................................................3 Me|unarodni Monetarni Fond MMF............................4 Zadatak i cilj MMF-a...................................................5 Finansijska osnova MMF-a..........................................5 Kvote i glasanje pojam i zna~aj................................6 Operacije MMF-a.........................................................7 Organizacija MMF-a....................................................7 Uloga zlata u MMF-u...................................................8 Valutni sistem MMF-a.................................................9 Dogovaranje i kosultacije u MMF-u............................9 Finansijska funkcija MMF-a................................... ..10 Finansijska pomo}.....................................................11 Finansijske olak{ice ..................................................12 Specijalna prava vu~enja SDR prava i su{tina.......13 Politika uslovljenosti fonda ......................................14 Stand-by aran`mani...................................................15 Na{a zemlja i MMF ..................................................16 Zaklju~ak........................................................................17 Literatura........................................................................18

2

UVODCilj seminarskog rada je objasniti ta je to Meunarodni Monetarni Fond, zbog ega on postoji, ta je dovelo do njegovog osnivanja, njegova svrha i druge bitne stvari u vezi sa njim. Svakom cilju se treba prii sistematino i na pravi nain da bi se na najbolji nain shvatila tematika koja se obrauje. Zbog toga se polazi od uvodnog izlaganja pomou kojeg moe da se stvori jasna slika onoga o emu govori ovaj rad. Tema rada je veoma kompleksna jer je re o veoma monoj finansijskoj instituciji. Znati ta je to MMF i koje su njegove delatnosti spada u domet opteg obrazovanja pojedinca bez obzira da li se bavi ekonomijom ili ne, utoliko zbog aktuelnosti ove teme.

3

ME\UNARODNI MONETARNI FOND - MMFPostoje razliita definisanja MMF-a. Neki tvrde da je to jaka politika institucija koja se slui manipulacijama, drugi je poistoveuju sa Svetskom bankom i tako dalje. MMF nije ni jedno ni drugo. MMF je jedna od tri najva`nije me|unarodne finansijske institucije (pored Grupe Svetske Banke-WBG i Svetske Trgovinske OrganizacijeWTO) i to je meunarodna kooperativna institucija koju ine 182 zemlje, dobrovoljno ulanjene, jer prednost vide u zajednikom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja to stabilnijeg meunarodnog sistema poslovanja. Takoe,MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim lanovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih potekoa. MMF nema nikakav autoritet nad domaom ekonomskom politikom svojih lanova. Do potrebe za organizacijom kao to je MMF dolo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj drava sa Velikom Britanijom na elu moralo je da naputa zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na potekoe u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Dolo je do opadanja ivotnog standarda. Neke drave su teile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca, a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmeu novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija. Cene dobara na svetskom tritu su pale za 48%, a vrednost meunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko meunarodnih konferencija sa ciljem da se spree monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji e se baviti monetarnim pitanjima i reavanju monetarnih problema. Zahtev za takvim sistemom su zatraili Hari Dekster Vajt iz SAD-a i D`on Majnard Kejns iz Velike Britanije. Meunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Meunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Breton Vuds u Nju Hamp{iru, SAD, 22-og jula 1944. godine. Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je poeo zvanino sa radom u Vaingtonu maja 1946. godine sa 39 lanova

4

ZADATAK I CILj MMF-AOsnovni zadaci MMF-a su: Razvijanje meunarodne monetarne kooperacije; Potpomaganje ekspanzije meunarodnog privrednog poslovanja i doprinosa poveanju nivoa zaposlenosti i realnog rasta dohotka; Podrka stabilnosti meunarodne razmene; Pospeivanje multilateralnih odnosa u plaanjima i slobodne trgovine; Pomaganje smanjenju nestabilnosti kod plaanja; Zadatak MMF-a nije smo reavanje problema pojedinih zemalja ve i funkcionisanje meunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi lanovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaenju naina da se preduhitre, kontroliu i reavaju finansijske krize.

FINANSIJSKA OSNOVA MMF-ANa osnovu lana III odeljak 3 iz Breton Vudsa zemlje lanice su bile dune da izvre upis kvota i kao minimum, svaka zemlja lanica je u zlatu plaala manji iznos od sledea dva iznosa: 1) 25% svoje kvote, 2) 10% od svojih zvaninih neto holdinga zlata u SAD dolarima. Ostatak kvote se upisivao u nacionalnoj valuti. Na osnovu Amandmana II iz 1978 godine predvieno je da se 25% kvote uplauje u SDR ili u konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Najnovija, jedanaesta opta revizija kvota bila je 1998. godine, stupila je na snagu u januaru 1999. godine i vrednost upisanih kvota je iznosila oko 213 milijardi SDR. Kvote imaju 3 osnovne funkcije: One su osnovica za odreivanje olakica prilikom povlaenja sredstava fonda One izraavaju iznos deviza sa kojima Fond moe da rauna One predstavljaju osnovu za izraunavanje prava glasa zemalja lanica

5

KVOTE I GLASANjE POJAM I ZNA^AJPri ukljuenju u MMF svaka zemlja lanica deponuje odreenu sumu novca, zvanu quota subscription. Kvote imaju razliite uloge i slue za: Utvrivanje broja glasova Utvrivanje maksimalnog iznosa sredstava na korienje Bazu za dodelu SDR Kvote odreuju glasaku snagu lanova, pa iz neravnomernog uea kvota proistie isto takva neravnomernost u glasovima. Broj glasova se utvruje na taj nain to sve svakoj zemlji dodeljuje 250 glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplaene kvote. Bogatije zemlje imaju veu glasaku mo. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju pravo veta na odluke fonda. Zemlje sa najveim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 18,25%, zatim idu Nemaka, Japan, Francuska i Velika Britanija. Uee glasova industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod Fonda iznosi oko 60%, a ZUR oko 40%, tako da ZUR mogu da utiu na odluke ako deluju kao grupa jer se mnoge znaajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom veinom od 70% ili 85%. One stvaraju odreeni fond novca koji se moe povui u sluaju finansijskih potekoa lanova. One su osnova za odreivanje koliko lan moe da pozajmi od MMFa ili da primi od MMF-a u periodinim alokacijama specijalnih pomoi, poznatim pod nazivom specijalna prava vuenja-SDR. Ovo nam govori da, to je vie lan finansijski doprineo, to vie moe da pozajmi kada mu je potrebno. Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti poveane ili smanjene prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja lanica. U 1946 godini MMF je imao SDR 7,6 milijardi, a u 1998 godini SDR 193 milijarde. Predlog da se kvote podignu na SDR 280 milijardi eka na odobrenje. SAD, kao najjaa ekonomska sila, uestvuje u fondu sa SDR 37,149 milijardi, to im daje oko 265.000 glasova (18,25%), a Palau koja je postala lan u decembru 1997. godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko SDR 3,8 miliona, i ima 272 glasa (0,002%). Udeo zemlje lanice u alokaciji SDR, odreuje se u odnosu na njene kvote. U januaru 1998. godine dolo je do predloga da se podigne nivo kvota za 45%. Da bi se ovaj potez odobrio potrebno je 85% svih glasova. Prema podacima od 15-og Avgusta 1998. godine, 153 zemlje lanice (to predstavlja 96,9% svih glasova) su se saglasile sa poveanjem. Odbor Guvernera (Board of governors) svakih 5 godina preispituje kvote i ukoliko6

je potrebno menja njihovu strukturu. Takoe, svaka zemlja moe u bilo kom momentu traiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje lanice se odreuje prema njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Razliiti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri determinisanju kvote GDP odreene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanine rezerve odreene zemlje.

OPERACIJE MMF-APri ukljuenju u MMF, zemlja lanica se obavezuje da e informisati ostale lanove o vrednosti svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja, da e izbegavati restrikciju zamene domae valute za stranu, da e negovati takvu ekonomsku politiku koja e voditi poveanju nacionalnog bogatstva i bogatstva celog oveanstva. MMF ne moe naterati lanice da se striktno vladaju prema ovim pravilima, mada moe izvriti moralni pritisak da se pridravaju pravila koja su dobrovoljno potpisale. Ukoliko zemlja lanica konstantno ignorie svoje obaveze, ostale lanice mogu, kroz instituciju MMF-a, da zabrane toj zemlji pozajmljivanje novca od MMF-a, ili da u krajnjem sluaju, zamole zemlju lanicu da izae iz institucije. Tokom vremena obaveze lanova su se menjale prema potrebama. to se tie samog MMF-a, on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu redovne i pravilne razmene nacionalnih valuta, pozajmljivanje novca lanovima da bi reorganizovale svoje ekonomije da bolje kooperiu sa sistemom i obavezu davanja servisnih usluga-tehniku pomo i obuku.

ORGANIZACIJA MMF-AOrgani upravljanja u Fondu su: Odbor guvernera Odbor izvrnih direktora Generalni direktor fonda Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Odbor Guvernera i ine ga po jedan guverner i njegov zamenik iz svake zemlje lanice koje potpuno7

slobodno imenuju guvernere i zamenike. Oni su obno guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja lanica. Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime. Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godinje, a guverneri svoje ideje i elje prenose izvrnom odboru koji ih predstavlja. Odbor izvrnih direktora se nalazi u Vaingtonu, a sastavljen je od 22 izvrna direktora, od ega: 5 direktora imenuju zemlje sa najveim kvotama 15 direktora biraju ostale zemlje lanice na dve godine 1 direktora (21.-og) imenuje zemlja iju valutu Fond koristi u znaajnijem obimu (Saudijska Arabija) 1 direktora (22.-og) imenuje NR Kina Uloga izvrnog direktora je: da zastupa interese zemalja koje su ga izabrale on predstavlja kanal komuniciranja zemalj lanica i Fonda Odbor izvrnih direktora, najee, odluke donosi konsenzusom, iako je to mesto sa najvie sukoba interesa. Generalni direktor Fonda (Managing Director) je predsedavajui Odbora izvrnih direktora. Ta funkcija obino pripada evropljanima.

ULOGA ZLATA U MMF-UPre dogovora iz aprila 1978. godine, uloga zlata u meunarodnom monetarnom sistemu je bila centralna i odluujua. Ovaj dogovor imao je za cilj da se postepeno smanji uloga zlata u meunarodnom monetarnom sistemu i MMF-u. Meutim, zlato je jo uvek vana rezerva u mnogim zemljama, a MMF spada u institucije koje imaju najvee koliine zlata. MMF ima 3.271.341 kilograma zlata, to iznosi oko 3,6 milijardi specijalnih prava vuenja. Prema trenutnoj trinoj ceni, vrednost ovog zlata je oko $30 milijardi. Ove zalihe predstavljaju ravnoteu MMF-ovih zaliha zlata posle aukcije zlata i povraaja zlata lanovima u periodu 1976-80. Iako MMF dri zlato u zalihama, ono se koristi u MMF-ovim operacijama i transakcijama. Svaka transakcija sa zlatom mora biti odobrena od 85% zemalja lanica. MMF moe prodati zlato po trinoj ceni, ili moe prihvatiti zlato od svojih lanova u zamenu za obaveze prema MMF-u. Sve ostale transakcije su zabranjene.

8

VALUTNI SISTEM MMF-AU svom nastanku, svi lanovi MMF-a morali su da se pridravaju istih metoda raunanja vrednosti njihovog novca u odnosu na valute drugih zemalja. U tim vremenima SAD su definisale vrednost dolara prema zlatu, tako da je jedna unca zlata vredela $35. Pri ukljuivanju u MMF sve zemlje su morale da izraze vrednost svoga novca u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar. Svi kursevi su bili fiksni i odstupanja su mogla biti najvie do 1%. Ukoliko je neka zemlja lanica elela da promeni kurs svoje valute, u cilju stabilnosti svoje ekonomije, morala je da se konsultuje i sarauje sa ostalim lanovima MMF-a pre same promene. Ukoliko bi neka zemlja menjala kurs nezavisno od institucije MMF-a, onda bi ta zemlja izgubila pravo korienja sredstava Fonda. Ovaj sistem je imao svoje prednosti u odnosu na staro pravilo zlatnog vaenja-odravanje kurseva stabilnim i predvidivim, ali tokom godina nailazio je i na velike slabosti. Sistem stalnih deviznih kurseva bio je u upotrebi oko 25 godina. Slom se nazirao poetkom sedamdesetih. Funkcionisanje postojeeg zlatno-deviznog standarda je dolo u krizu zbog nedostajueg kapitala i sve vee meunarodne nelikvidnosti. Takoe, nestabilnost rezervnih valuta, prvenstveno amerikog dolara, ugroavao je meunarodni monetarni sistem. Naputanjem, prethodno otpisanog sistema deviznih kurseva, poelo je sa primenjivanjem individualnih metoda za odreivanje kursa domae valute. Jedini zahtev je bio da zemlje vie ne koriste zlato kao osnovu za odreivanje vrednosti valute i da informiu lanove o nainu denominovanja vednosti svog novca u odnosu na strani. Uglavnom se primenjivao slobodan kurs, odnosno, novac je vredeo onoliko kolika je bila njegova vrednost na tritu. Neke zemlje su formirale svoje prema kursevima vodeih ekonomskih sila.

DOGOVARANjE I KONSULTACIJE U MMF-UKroz periodine kosultacije sa zemljama lanicama, MMF saznaje da li se njegovi lanovi ponaaju otvoreno i odgovorno pri postavljanju uslova pod kojima se prodaju i kupuju domae valute drugim dravama ili stranim graanima, i takoe se sagledava trenutna ekonomska pozicija drave lanice. Ovakav vid saradnje MMF-a sa lanicama, ima cilj da eliminie restrikcije razmene domae valute za stranu. U prvim godinama postojanja9

MMF je vrio ovakve konsultacije samo sa odreenim zemljama, tj. onim lanovima koji su sprovodili praksu restrikcije razmene valuta, ali od 1978. godine svi lanovi su obavezni na ovakav vid saradnje sa MMF-om. Konsultacije se obavljaju uglavnom jednom godinje, ali Generalni Direktor Fonda moe u svakom trenutku da inicira sprovoenje postupka ako se utvrdi da je zemlja lanica upala u vee ekonomske probleme ili ukoliko se ini da lan radi protiv interesa Fonda. Svake godine, tim MMF-ovih strunjaka provodi u zemlji lanici oko dve nedelje, sakupljajui informacije i razgovara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici zemlje. Prva faza konsultacija se odnosi na sakupljanje statistikih podataka o uvozu i izvozu, visini dohotka, nivou zaposlenosti, kamatama, protoku novca, investicijama, porezima, trokovima budeta i drugim pokazateljima ekonomskog ivota koji mogu da utiu na meunarodni monetarni sistem. Druga faza sastoji se od sastanaka sa visokim predstavnicima vlade, na kojima se utvruje efektivnost domae politike tokom tekue godine. Ovako prikupljene informacije, prezentiraju se na Izvrnom odboru, koji donosi predloge o prevazilaenju problema. Pored ovakvih periodinih konsultacija, sprovode se i specijalni sastanci sa zemljama koje imaju znaajan uticaj na svetsku ekonomsku politiku. Ovo ima za cilj sagledavanje i predvianje daljeg razvoja svetske ekonomije. Zakljuci sa ovih sastanaka se publikuju dva puta godinje u World Development Outlook.

FINANSIJSKA FUNKCIJA MMF-AMMF je poznat svetskoj javnosti kao izvor za pozajmljivanje velikih suma novca finansijski ugroenim regionima. Tokom osamdesetih i devedesetih godina prolog veka, MMF je dao velike kredite Meksiku i Rusiji. Tokom 1983. i 1984. MMF je pozajmio zemljama lanicama koje su imale obaveze prema drugim lanicama oko 2,8 milijardi ameri~kih dolara. Do 1995. godine Meksiko je kreditiran sa blizu $18 milijardi, a Rusija sa neto vie od $6,2 milijarde, za vreme tekih reformskih perioda. Prema izvetaju iz jula 1998.godine, MMF potpomae Indoneziju, Koreju i Tajland sa oko $35 milijardi, a Rusiji je odobreno $20,4 milijarde kao pomo ekonomskom programu za 1998. godinu. Sve ovo govori da je Fond veliki mobilizator kapitala i jedna od najveih kreditnih institucija.

10

FINANSIJSKA POMO]MMF pozajmljuje novac zemljama lanica koje imaju finansijke potekoe,odnosno zemljama koje nemaju dovoljno stranih valuta da plate ono to su kupili od drugih zemalja. U svaku zemlju novac stie na razliite naine: od izvoza, od davanja usluga (bankarsko poslovanje i osiguranje), od turizma, od stranih investicija ili finansijkih pomoi. Ukoliko se zemlje zadue previe, suoavaju se sa brojnim neprijatnim situacijama: opadanje kupovne moi, smanjenje izvoza... Zemlja lanica MMF-a moe zatraiti pomo od organizacije koja bi trebala da pomogne u utvrivanju uzroka loe ekonomske situacije i naina za njeno razreenje. lan Fonda sa finansijskim problemima moe odmah povui iz fonda 25% svog ukupnog uloga (kvote) koji je uplatio u zlatu ili u drugoj konvertibilnoj valuti. Ukoliko je ova suma nedovoljna, zemlja sa velikim tekoama moe traiti od MMF-a i u toku godine pozajmiti tri puta vie od svog uloga. Ovi limiti se ne odnose na specijalne pozajmice MMF-a. Ovakav vid finansiranja Fonda je pozant pod nazivom Supplemental Reserve Facillity-SFR i stvoren je u decembru 1997. godine da prui kratkorono finansiranje lanova suoenim sa iznenadnim ekonomskim poremeajima. SFR je prvi put primenjen na Junu Koreju. Pri pozajmljivanju sredstava Fond se dri dva osnovna principa. Prvo, sredstva Fonda postoje za dobrobit svih lanova, tako da se od svakog lana koji pozajmi novac oekuje da se taj novac vrati im se problem rei. Drugo, pre nego to Fond odobri kredit, lan mora da pokae kako e da rei svoje finansijske probleme i kako e kredit da vrati u periodu od 3 do 5 godina (izuzetno do 10). Logika ovog principa je vrlo jednostavna: zemlja koja trai kredit od MMF-a je prezaduena, odnosno previe troi. Ukoliko ekonomske reforme ne urode plodom, kredit e biti potroen i ui e u dug. Znai kreditiranje se vri samo ako postoji realna ansa da se problem prevazie i da se pozajmljena sredstva efikasno iskoriste.

11

FINANSIJSKE OLAK[ICEPostoje sledee finansijske olakice u MMF-u: Prva kreditna trana; zemlja treba da pokae da preduzima razumne napore za perevazilaenje platno-bilansnih problema, nema uslova za korienje sredstava i otkupi domae valute se vre u periodu od 3 do 5 godina. Vie kreditne trane; zemlja mora da ima validan i utemeljen program za uspostavljanje platno-bilansne ravnotee. Sredstva se obezbeuju putem stand-by aranmana sa kupovinom strane valute u tranama, a na osnovu kriterijuma izvrenja. Rokovi za otkup valute su od 3 do 5 godina. Proirena (produena) olakica fonda; mora da postoji srednjeroni program koji ima za cilj strukturne promene. Srednjeroni program je na 3 godine, ali moe da bude produen na 4 godine. Program mora da sadri mere i instrumente za prvih 12 meseci u detalje. Sredstva se obezbeuju iz proirenih aranmana koji uljuuju kriterijume izvrenja i povlaenja u obrocima, u periodu od 4,5 do 10 godina. Politika poveanog pristupa; koristi se za poveanje sredstava u okviru stand-by aranmana, kao i proirenih aranmana. to se tie politike uslovnosti i faza odnosno performansi, sve je isto kao i u uslovima kreditne trane i proirene olakice Fonda. Otkupi valuta se vre u periodu od 3,5 do 7 godina, a nameti se utvruju na bazi zajmovnih trokova Fonda. Kompenzatorne i finansijske olakice za nepredviene okolnosti; kompenzatorni elemenat i proireni aranmani obezbeuju sredstva zemlji lanici zbog pada izvoza i preteranog uvoza koji je van kontrole zemlje lanice. Elemenat nepredvidivih okolnosti; se proiruje na obezbeenje pomoi lanici koja sprovodi programe prilagoavanja, u cilju odravanja prilagoavanja, ak i u sluaju nastanka neoekivanih, u suprotnom smeru eksternih okova. Otkupi valuta se kreu u periodu od 3,5 do 5 godina. Olakica finansiranja zaliha; sredstva imaju za cilj pomaganje finansiranja doprinosa za odobreni meunarodni stok zaliha. Otkupi valuta se vre u periodu od 3 do 5 godina.

12

Olakice za strukturno prilagoavanje; sredstva se obezbeuju pod povoljnim uslovima zemljama sa niskim dohodkom koje se suoavaju sa dugoronim platno-bilansnim problemima, a radi podrke srednjeronim programima makroekonomskog i strukturnog prilagoavanja. Uz pomo MMF-a i Svetske banke, zemlje lanice sainjavaju okvir politike u periodu od 3 godine. Detaljni godinji programi se odreuju pre isporuke godinjih zajmova. Ovi programi ukljuuju i rokove kada se ocenjuju kriterijumi izvrenja. Otkupi valuta se vre u periodu od 5,5 do 10 godina. Olakice za pojaano strukturno prilagoavanje; u osnovi se radi o istoj kreditnoj olakici kao to je olakica za strukturno prilagoavanje. Razlike se odnose na obezbeenje sredstava i monitoring. Zajmovi se odobravaju polugodinje, a otkup deviza se vri u periodu od 5,5 do 10 godina.

SPECIJALNA PRAVA VU^ENjA (SDR) POJAM I SU[TINAJedan od glavnih uzroka strukturne krize u koju je svet zapao krajem ezdesetih godina ovog veka jeste nedostatak deviznih rezervi drava i poveanje meusobne nelikvidnosti, uz izmenu strukure i kvaliteta nacionalnih trezora. Sve vie je dolazilo do smanjivanja rezervi zlata i poveanja amerikog dolara i sterlinke funte kao rezervne valute. Istovremeno se belei slabljenje pozicija ovih valuta. Da bi se poboljala ukupna svetska likvidnost i ublaile negativne posledice svetske krize, dolo se na ideju da se stvori odreeni mehanizam u okviru MMF-a koji bi reio ove probleme. Taj mehanizam je nazvan specijalna prava vuenja, a predstavlja vrstu novca, koji bi trebalo da zameni zlato, po emu je dobio naziv knjigovodstveno zlato. Osnivanje odeljenja u okviru MMF-a je dogovoreno na godinjoj skuptini 1969. godine, i poetna suma je iznosila SDR 9.5 milijardi. Smatra se da je uvoenje rezervi SDR-a u sistem jedan od najvanijih dogaaja od osnivanja MMF-a. Skoro svi lanovi MMF-a su i lanovi odeljenja SDR-a, a da bi to postali moraju deponovati izjavu kojom prihvataju obaveze, a one se tiu pravila pod kojim funkcionie SDR. Osnovna obaveza svakog lana je da mora primiti transfer SDR-a od uesnika koji ima finansijske probleme.13

Funkcionisanje SDR-a se bazira na koegzistentnosti dravnih politika i kooperaciji drava. Vrednost jedne jedinice SDR-a je $1,34467 prema obraunu od 16.februara 2000.godine. SDR je striktno oficijelna rezerva MMF-a i mogu je koristiti lanovi Odeljenja SDR-a, sam MMF i druga tela koja imaju ovlaenja od MMF-a. Treba naglasiti da su neke komercijalne banke stvorile instrumente sline SDR-u, ali da se oni razlikuju od oficijelnih specijalnih prava vuenja. SDR nemaju podlogu u zlatu. Osnovna namena SDR-a je da se povea likvidnost zemalja,odnosno zemlja koja ima finansijski deficit moe da koristi raspoloive iznose SDR-a srazmerno svojoj kvoti. Sem ovog, postoje i specijalne namene ovih sredstava, a to je da se SDR koristi kao nain zamene osnovnih konvertabilnih valuta za SDR. To ima za cilj stabilizaciju rezervnih valuta. Ovim se ne obeava zamena valuta za SDR, ve samo otvara mogunost takve transakcije. Takoe, SDR ima i ulogu zatite valuta od kursnih razlika, to je naroito izraeno posle naputanja zlata kao monetarne podloge. SDR nije mnogo doprineo reavanju strukturne krize,i bilo je potrebno dati mu znaajniju ulogu u meunarodnom sistemu.Ta revizija najvie se ticala zamene rezervnih valuta dolara i funte za specijalna prava vuenja. Trenutna vrednost SDR je 1 SDR = 1.51808 USD1.

POLITIKA USLOVLjENOSTI FONDAOd zemalja lanica Fond zahteva da ekonomske politike budu u skladu sa odredbama Statusa Fonda. Taj zahtev Fonda je poznat pod pojmom uslovljenost. Uslovljenost se poela izraavati nekoliko godina po osnivanju Fonda, a pod pritiskom najveih kreditorskih zemalja. Poznato je da se Kejns zalagao za zadravanje maksimalne slobode zemalja lanica i protivio se davanju Fondu bilo kakvog autoriteta da ulazi u pitanja domae politike. Takoe ni evropske zemlje koje su u to vreme bili glavni potencijalni dunik nisu podravale uslovljenost. Poetkom 50-tih godina prolog veka Odbor izvrnih direktora je prihvatio uslovljenost samo da bi se obezbedilo finansijsko uee SAD, a kasnije (1955. godine) da se ona pojaa, uporedo sa obimom korienih sredstava. Vremenom i evropske zemlje su postale kreditori pa su se priklonile uslovljavanju. Uslovljenost podrazumeva prilagoavanje finansiranja u reavanju platno-bilansnih problema. Zdrava platno-bilansna pozicija je ona kod koje postoji mogunost da se deficit tekueg bilansa finansira prilivom kapitala,1

Vrednost na dan 06. jun 2007. godine

14

pod uslovima koji su u skladu sa razvojnom politikom, a koji sa svoje strane ne dovode zemlju u poziciju da uvodi trgovinska i devizna ogranienja. Programi koje Fond odobrava, a ije izvrenje uslovljava, treba da obezbede i spoljnu i unutranju ravnoteu drave. Uslovnost podrazumeva da su mere primerene uslovima i specifinostima privrede zemlje na koju se primenjuju. U poetku rada, smatralo se da platno-bilansne ravnotee mogu da budu fundamentalnog i privremenog (reverzibilnog) karaktera. Statut je predviao razliit nain za njihovo izravnanje. Za fundamentalnu neravnoteu jedino reenje je bilo prilagoavanje kursa, a za reverzibilnu korienje sredstava kod Fonda, jer je izazvano voenjem pogrene domae politike. U tom sluaju od domaih vlasti se oekivalo da unesu promene u svoju ekonomsku politiku, radi reavanja platno-bilansnih problema. Sa tim u vezi razvijeni su modeli za finansijske programe i tehnike stand-by aranmana. Uslovnost je osnovni element u pomoi Fonda zemljama lanicama u cilju reavanja finansijskih problema. Politika uslovnosti koju Fond vodi obezbeuje Fond da e zemlja uzeti kredit i vratiti. Naime, ako zemlja ne ispunjava kriterijume izvrenja, ona nije u mogunosti da povlai sredstva po osnovu odobrenog stand-by aranmana.

STAND-BY ARAN@MANIStand-by aranmani predstavljaju aranmane za pribavljanje sredstava Fonda i veoma su pogodni sa obzirom na jednostavnost vuenja potrebnih stranih sredstava plaanja. Ovi aranmani su u sistem Fonda uvedeni 1952. godine. Stand-by krediti su uvedeni, s obzirom da se pokazalo da povlaenje sredstava po osnovu nivoa nacionalnih kvota ne zadovoljava potrebe zemalja lanica. Stand-by krediti su ogranieni sa stanovita vremena korienja, kao i visine sredstava. Uobiajni rok stand-by aranmana je jedna godina, a izuzetno moe da bude i dui, ali ne dui od 3 godine. Predviena je mogunost da kredit bude produen pre isteka roka vaenja. Najea forma odobravanja kredita u Fondu su stand-by krediti. Oni su instrument preko kojeg se odobravaju sredstva Fonda u okviru prve kreditne trane, kada i ako se zemlje pridravaju mera dogovorene ekonomske politike. Zemlja Fondu podnosi na odobrenje mere ekonomske politike koje ima nameru da primenjuje, na osnovu kojih bi trebalo da se kvalifikuje da dobije sredstva od Fonda. Mere koje zemlja predlae da bi izala iz neravnotee moraju da budu u skladu sa stabilizacionim15

programima koje Fond priznaje. Po svojoj prirodi stand-by kredit predstavlja kreditnu liniju ije modalitete korienja Fond unapred utvruje. Na taj nain, drava lanica dobija garanciju od Fonda da e sredstva povlaiti do odreenog iznosa i u odreenom periodu

NA[A ZEMLjA I MMFJugoslavija je jedna od osnivaa MMF-a. U periodu od 1974. do 1990. godine, Jugoslavija je vukla 3,9 milijardi SDR od ega je otplatila 3,5 milijardi SDR-a. SFRJ je koristila i sredstva sa ciljem finansiranja deficita platnog bilansa, kao i za akcije koje su bile usmerene u pravcu promene privrednog sistema. Jugoslavija je koristila sredstva Fonda i redovno vraala svoje obaveze, ali nije uvek dosledno izvravala svoje programe dogovorene sa Fondom. U grupi zemalja u razvoju Jugoslavija je u periodu 1979-1990. godine najvie koristila stand-by aranmane. Zbog male kvote ona je sa stanovita Fonda marginalna. Niska kvota zemlje joj je dala malu glasaku snagu, ali je Jugoslavija zahvaljujui svom izvanrednom meunarodnom politikom poloaju imala odreeni politiki znaaj, to se moe primetiti u stvaranju Grupe 24 ZUR. Posle deliminog naputanja Bretonvudskog sistema 1971. godine, u okviru Fonda se odvijao intenzivan rad na reformi meunarodnog monetarnog sistema, u kome uestvuju paralelno industrijske zemlje i ZUR. Da bi se zatitili interesi ZUR, u procesu reforme MMF-a, Grupa 77 je 1971. godine osnovala Grupu 24 ZUR za meunarodna monetarna pitanja u kojoj se usklauju zajedniki stavovi ZUR po svim pitanjima reforme. Jugoslavija je od poetka aktivno uestvovala u ovom forumu i podnela brojne inicijative i predloge koji su prihvatani i ukljuivani u zajednike platforme ZUR. Nakon raspada SFRJ, MMF je 14. decembra 1992. godine podelio postojeu kvotu SFRJ od 613 miliona SDR (oko $900 miliona) na pet delova, odnosno na kvote zemalja koje su nastale na prostoru bive SFRJ. Fond je smatrao da u Jugoslaviji nije dolo do secesije pojedinih republika ve do raspada, tako da je SRJ (SCG) nova drava i da nije naslednica SFRJ. SRJ je dobila 36,5% ukupne kvote bive SFRJ. Zbog sankcija UN i tekoa u izmirenju obaveza prema Fondu, Savezna vlada je 1993. godine od Fonda i Svetske banke zatraila da odluku o statusu zemlje odloi za 6 meseci. SCG je 2004. godine ponovo postala lanica MMF-a.

16

ZAKLjU^AKMeunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi dananja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i rei sve probleme i potekoe na kojem meunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu izmeu zemalja nikada nisu nita dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro reenje u savladavanju svih finansijskih potekoa. Dakle, za MMF se moe rei da je najvanija i najvea meunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najvei znaaj. Moglo bi se rei da lanstvo neke zemlje u MMF-u znai da e ta zemlja pomagati drugim lanicama, ali i da e njoj biti pomognuto u sluaju nekih njenih i unutranjih i vanjskih finansijskih potekoa. Svaka zemlja uestvuje u odluivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u Fondu, tako da je odluivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najvei deponent su Sjedinjene Ameri~ke Drave. Meutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju ijih glasova ima procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge znaajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom veinom od 70% ili 85%, pa ako deluju jedinstveno mogu da utiu na odluke. Moje je miljenje da razvijene svetske zemlje a posebno SAD, ako imaju u interesu donoenje neke odluke koja bi njima odgovarala, mogu lako da privole jo neke zemlje (ZUR) iji su im glasovi neophodni da bi izglasali takvu odluku. Iako je ovakvo miljenje mo`da pogreno, sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moi esto nadjaava snagu argumenata slabije razvijenih zemalja, odnosno brojnijih zemalja lanica. Ono to se ne moe osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i odravanje monetarne stabilnosti u svetu. Kao i svaka druga institucija, i MMF ima svoju organizaciju na ijem elu je Upravni odbor Guvernera u kom se nalaze predstavnici vlada razliitih zemalja koji govore u ime svoje zemlje. MMF-ova delatnost je u neprestanim izazovima i kako se okolnosti menjaju, menja se i delatnost, a sve u cilju gobalizacije finansijskih trita i smanjivanja finansijskih kriza.

17

LITERATURA

- Dr. Slobodan Bara} Dr. Budimir Staki}, Osnovi Ekonomije, Beograd 2006, - Dr. Vuk Ognjanovi}, Me|unarodno bankarstvo, Beograd 2004, - Dr. Kostadin Pu{ara, Me|unarodne finansije, Beograd 2003, - Dr. Vojin Bjelica, Bankarstvo teorija i praksa, Novi Sad 2001, - Dr. Marijana Bubanja, Me|unarodna ekonomija, Beograd 2000, - Zvani~ni sajt Me|unarodnog monetarnog fonda www.imf.org

18