Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Seminarski rad:

Međunarodni Monetarni Fond

i odnosi sa Srbijom

Beograd, mart 2007.

Student:

Bosiljčić Igor, 429/03

2

MMF se može definisati kao međunarodna kooperativna

institucija koju čine 185 zemlja, dobrovoljno učlanjenih, jer prednost

vide u zajedničkom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju

postizanja što stabilnijeg međunarodnog sistema poslovanja.

MMF jedna od najznačajnijih međunarodnih finansijskih

institucija, koja puža pomoć zemljama sa finansijskim poteškoćama,

ali pritom zemlje moraju biti njene članice. Osnovan je 1944.godine

sa ciljem da spreči godine koje su predhodile ratu, odnosno godine

protekcionizma, inflacije i konkurentnih devalvacija.

MMF je osnovan radi nadgledanja politike deviznih

kurseva i radi finansijske podrške zemalja koje se budu suočile sa

deficitima u bilansima plaćanja, i kao takav postoji i danas.

abstract

3

Sadržaj:

Uvod 4 1. Osnovne karakteristike MMF-a 5

1.1. Nastanak MMF-a 5 1.2. Uloga MMF-a 6 1.3. Strateški ciljevi MMF-a 7 1.4. Organizacija MMF-a i članstvo MMF-a 7

2. Oblici podrške MMF-a 9

2.1. Stand-by 9 2.2. Fond proširene podrške 9 2.3. Smanjenje siromaštva i podrška rasta 9 2.4. Dopunske rezerve 9 2.5. Kreditne linije za nepredviđenu situaciju 10 2.6. Hitna pomoć 10 2.7. Izvori finansiranja i finansijska pomoć 11 2.8. Specijalna prava vučenja 13

2.8.1. Karakteristike SPV-a 13 2.8.2. Uvođenje mehanizma SPV-a 14 2.8.3. Određivanje vrednosti SPV-a 15 2.8.4. Kvote i glasovi 16

3. Odnosi SCG sa MMF-om 17

3.1. Početak saradnje bivše SFRJ sa MMF-om 17 3.2. Stand-by 17

3.2.1. Druga tranša stand-by aranžmana 17 3.2.2. Treća tranša stand-by aranžmana 18 3.2.3. Poslednja tranša stand-by aranžmana 19

4. Aranžman za produženo finansiranje 20

4.1. Druga tranša aranžmana za produženo finansiranje 21

4.2. Treća i četvrta tranša aranžmana za produženo finansiranje

21

4.3. Peta i šesta tranša aranžmana za produženo finansiranje

23

4.4. Sedma i osma tranša aranžmana za produženo finansiranje

24

4.5. Aktuelni odnosi Srbije, Crne Gore i MMF-a 25

4.5.1. Poseta delegaciji SCG na čelu sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem MMF-u 25

4.5.2. Nezavisnost Crne Gore i članstvo u MMF-u 27

4.5.3. Poseta MMF-a i pregled ekonomske situacije u Srbiji, mart 2007.

28

5. Zaključak 29 6. Literatura 30

4

Uvod MMF se može definisati kao međunarodna kooperativna institucija koju čine 185 zemlja, dobrovoljno učlanjenih, jer prednost vide u zajedničkom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja što stabilnijeg međunarodnog sistema poslovanja. Tema ovog seminarskog rada je fokusirana na objašnjenju pojmova MMF-a i saradnje naše zemlje sa MMF-om. Poblem: Saradnja između naše zemlje i MMF-a počinje davne 1944.godine kada je ova instutucija i osnovana. Ta saradnja trajala je sve do 1992.godine kada je zbog raspada SFRJ odlukom izvršnih direktora MMF-a prestaje članstvo SFRJ u MMF-u. SCG je pripalo 36.52% od ukupne aktive i pasive. Naša zemlja deset godina nije sarađivala sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom. Tek 20.decembra 2000.godine odbor izvršnih direktora MMF-a doneo je odluku da je SRJ ispunila uslove za ponovno članstvo u ovoj instituciji. Od tada nastavlja se saradnja između SRJ i MMF-a što je objašnjeno u daljem tekstu diplomskog rada. Cilj: Osnovni cilj seminarskog rada je da objasni osnovne karakteristike MMF-a i saradnju SCG sa MMF-om od njenog osnivanja do nanašnjih dana. Predmet: Pod predmetom objašnjavam osnovne karakteristike MMF-a, gde je objašnjen sam nastanak MMF-a, njegove uloge, ciljevi i organizacija. Zatim oblici podrške za Stand By aranžmane, fond proširene podrške, dopunske rezerve, kreditne linije, hitnu pomoć i specijalna prava vučenja. U drugom delu seminarskog rada objašnjavam saradnju naše zemlje sa MMF-om gde se govori o aranžmanu za produženo finansiranje i Stand By aranžnamu. NAPOMENA: Kako je u međuvremenu od poslednjeg obrađenog datuma u saradnji Srbije i MMF do danas došlo do raskidanja zajednice Srbije i Crne Gore, informacije koje sadrži ovaj seminarski rad su relativno izgubile na aktuelnosti. Međutim kako nije došlo do stvaranja novog aranžmana sa MMF, ovaj seminarski rad još uvek sadrži sve bitne odnose interakcije Srbije i MMF-a.

5

1. Osnovne karakteristike MMF-a

1.1. Nastanak MMF-a Potreba za organizacijom kao što je MMF postala je evidentna tokom velike ekonomske depresije 30-tih godina prošlog veka. Širenje nepoverenja u papirni novac vodila je zahtevu da zlato stoji iza nacionalnih trezora. Jedan broj država na čelu sa Velikom Britanijom bile su pristalice da napuštaju zlatno prasvilo. Sistem zlatnog pravila je počeo da nailazi na poteškoće u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Sa početkom državnog intervencionizma i posle velike krize nije se mogao ponovo uspostaviti ovaj sistem. Sa željom da se savladaju negativni efekti krize, zemlje su počele pojedinačno da preuzimaju internacionalističke mere koje su dovele do totalne kongfuzije u međunarodnom poslovanju. Dolazi do kontrakcija međunarodnih monetarnih transakcija i smanjenja broja zaposlenosti i životnog standarda. Šta više neke države uvele su restrikciju domaćeg novca za strani i sve više tražile barter aranžmane koje bi vodile totalnom eliminisanju upotrebe novca. Druge države su, u očaju da nađu strane kupce za svoje poljoprivredne proizvode, učinile da ti proizvodi izgledaju jeftinije, prodajući svoju valutu ispod realne cene da bi tim potezom smanjile poslovanje drugih zemalja tim proizvodom. Ovakva praksa poznata pod nazivom kompetitivna devaluacija, dovela je do toga da je ralizacija između novca i vrednosti roba kao i između nacionalnih valuta postala nejasna. Pod ovim okolnostima svetska ekonomija zapada u sve veću krizu, da bi između 1929. i 1932.godine cena dobara na svetskom tržištu pala za 48%, a vrednost međunarondnog poslovanja za 63%. Tokom tridesetih godina dolazi do nekoliko međunarodnih konferencija kako bi se sprečili monetarni problemi. To su bili parcijalni i pojedinačni pokušaji potpuno neadekvatni situaciji. Ono što je bilo potrebno jeste da sve nacije usvoje jedan novi međunarodni sistem i institucija koja će ga nadgledati. Pojavila su se dvojica ljudi, Heri Dekster Vajt (HERRY DEXTER WHITE) iz SAD-a i Džon Majnard Kejns (JOHN MAYNARD KEYNES) iz Ujedinjenog Kraljevstva, i skoro u isto vreme (1940.) postavili zahtev za takvim sistemom. Ovakav sistem odgovarao je potrebama vremena. ”Posle dosta neusaglašenosti i teških ratnih vremena, po završetku Drugog svetskog rata u Breton Vudsu 22.jula 1944.godine uz prisustvo delegacija 44 zemlje, MMF je počeo sa radom1.“ MMF je počeo zvanično sa radom u Vašingtonu u maju 1946.godine sa 39 članova.

1 Dr Kostadin Pušara ”Međunarodne finanansije“, Verzal peress, Beograd 2001.str.94.

6

Danas MMF broji 184 zemlje članice. Članstvo u MMF je dobrovoljno i otvoreno za svaku zemlju koja je spremna da prihvati MMF-ov ugovor prava i obaveza.

1.2. Uloga MMF-a Uloga MMF-a je da pozajmljuje novac zemljama članicama koje imaju finansijskih problema, odnosno zemljama koje nemaju dovoljno stranih valuta da plate ono što su kupile od drugih zemalja. Tako da su u Breton Vudsu ustanovljeni osnovni principi i zadaci MMF-a, a oni su:

1) Razvijanje međunarodne monetarne saradnje; 2) Obezbeđenje uslova preko stalne institucije mehanizma, konsultaciju i

saradnje o međunarodnim problemima; 3) Ekspanzija i ravnomerni razvoj međunarodne trgovine radi održavanja

visokog stepena i realnog dohotka kao i razvoju produktivnosti resursa svih zemalja članica;

4) Uvođenje multilateralnog sistema plaćanja koja koče razvoj svetske privrede;

5) Stavljanje sredstava fonda na raspolaganje zemljama članicama, radi ispravljanja neravnoteže u bilansima plaćanja;

6) Skraćenje trajanja i smanjenje stepena neravnoteže u bilansima plaćanja;

7) Doprinose stabilnosti deviznih kurseva putem sporazuma o kursevima i sprečavanjima devaluacije deviznih kurseva radi stavljanja konkurentskih prednosti.2

Ovo je bila polazna osnova za rad MMF-a, a od 1944.godine sistem se

razvijao i dopunjavao. MMF je jedinstven među međunarodnim organizacijama, kombinujući regulatorne, konsultativne i finansijske funkcije koje su izvedene iz svrhe postojanja ove organizacije.

MMF nije samo za probleme pojedinih zemalja već za funkcionisanje

međunarodnog sistema kao celine. Njegove aktivnosti su fokusirane na razvijanje takvih politika i strategija koje njegovi članovi mogu zajedno da rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta.

MMF-ova politika i praksa su u stalnim izazovima i tokom vremena se

dopunjuju i dograđuju, a u svrhu globalizacije finansijskih tržišta i smanjenju finansijskih kriza. Rad MMF-a će se u budućnosti bazirati na iznalaženju načina da se preduhitre, kontrolišu i rešavaju finansijske krize.

2 Dr Dragana Đurić, dr Zora Prekranjac, dr Marija Bubanja Vidas “Međunarodna ekonomija”, Institut ekonomskih nauka 2000., str.332

7

1.3. Strateški ciljevi MMF-a Osnovni zadatak MMF-a je unapređenje svetske monetarne stabilnosti i podsticanje ekonomskog razvoja u svetu. Dakle, ciljevi su:

1) Unapređenje monetarne situacije i uvođenje multilateralizma plaćanja; 2) Stabilnost deviznih kurseva; 3) Uklapanje deviznih ograničenja, koje sputavaju rad svetske trgovine; 4) Pomaganje zemljama članicama da prevaziđu platno bilansne

teškoće i deficite; 5) Ostvarivanje visokog nivoa zaposlenosti i dohotka i privrednog

razvoja, što je označeno u Statutu Međunarodnog monetarnog fonda kao primarni ciljevi ekonomske politike;

6) Da skrati trajanje i smanji stepen neravnoteže u internacionalnim bilansnim plaćanjima.3

Iz priloženih ciljeva proizilazi da je MMF osnovan sa zadatkom opšteg organizovanja svetske privrede.

1.4. Organizacija MMF-a i članstva u MMF Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Upravni odbor Guvernera i njihovih zamenika. Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime. Njih savetuju INTERIM COMMITTEE o funkcionisanju međunarodnog sistema i IMF/WORLD

DEVELOPMENT COMMITTEE o specijalnim potrebama siromašnih zemalja. Upravni odbor Guvernera se sastaje jednom godišnje, a Guverneri svoje želje i ideje prenose Izvršnom odboru koji ih predstavlja. Izvršni odbor se nalazi u Vašingtonu, a sastavljen je od 24 direktora, koji se sastaju tri puta nedeljno da bi nadgledali implementaciju i razvoj politike postavljene od strane Guvernera zemalja članica. Izvršni odor najčešće odluke donosi konsenzusom. Danas osam zemalja ima svoje direktore u Izvršnom odboru: SAD, UK, Rusija, Kina, Francuska, Nemačka, Japan i Saudijska Arabija, ostalih 16 direktora predstavlja zajedno ostale zemlje. MMF ima oko 2600 zaposlenih na čijem je čelu “MANAGING DIRECTOR”, koji je precedavajući Izvršnog odbora. Ta funkcija uglavnom pripada evropljanima. Osoblje MMF-a je iz 122 zemlje članice i uglavnom rade u Vašingtonu, ali i po malim kancelarijama u Ženevi, Parizu, Tokiju i UN u Njujorku. MMF čine 185 države članice uključujući i našu zemlju. Broj članica se od 1945.godine sistemski povećavao, što ilustruje i sledeći grafik.

3 Dr David Dašić. “Principi internacionalnih finansija”, Univerzitet BK, Beograd 2003.,str.173.

8

Prikaz 1.: Članstvo u MMF 1945-2005 (broj zemalja)

Izvor: dr David Dašić, Principi internacionalnih finansija”, Univerzitet BK, Beograd

9

2. Oblici podrške MMF-a

2.1. STAND-BY aranžman STAND-BY aranžman je bazičan i najrašireniji oblik finansijske podrške MMF-a. On je dizajniran u cilju rešavanja kratkoročnih platno-bilansnih problema sa kojima se zemlja članica suočava. Dužina STAND-BY aranžmana je obični 12-18 meseci. Vraćanje pozajmljenih sredstava očekuje se nakon 2¼ - 4 godine, ukoliko produženje nije odobreno. STAND-BY aranžmanom se na osnovu predhodnog ekonomskog programa zemlje, dužnika, reprogramira deo tekućih obaveza u sprovođenju makroekonomske politike, monetarne politike, kontrolisanja inflacije. Ovi aranžmani su u sistem MMF-a uvedenih 1952.godine.

2.2. Fond proširenja podrške Fond proširenja podrške ustanovljen je 1974.godine u cilju pružanja podrške zemlji članici koja se suočava sa striktnim ekonomskim problemima koji prouzrokuju ozbiljne slabosti u platnom bilansu. Fond Proširene podrške odnosi se na period duži od 3 godine, a vraćanje pozajmljenih sredstava očekuje se nakon 4¼ godina ukoliko produženje nije odobreno.

2.3. Smanjenje siromaštva i podrška rasta Smanjenje siromaštva i podrška rasta je oblik podrške MMF-a uspostavljen u Novembru 1999.godine kojim je zamenjen raniji aranžman. Smanjenje siromaštva i podrška rasta dizajnirana je za pružanje finansijske podrške zemljama sa niskim dohotkom, suočenim sa dugoročnim problemima u platniom bilansu. Ovi krediti odobravaju se na osnovu studije o strategiji smanjenja siromaštva, sa kamatnom stopom od 0.5%, a njihovo vraćanje očekuje se nakon 5¼-10 godina, ukoliko produženje nije odobreno.

2.4. Dopunske rezerve Dopunska rezerva ustanovljena je 1997.godine u cilju pružanja kreditne podrške zemljama članicama koje se suočavaju sa posebnim teškoćama u platnom bilansu izazvanih iznenadnim gubitkom tržišnog poverenja usled naglog odliva kapitala. Sa takvim problemom suočavale su se mnoge tržišne ekonomije u 1990-tim godinama.

10

Ovi krediti se odobravaju na kratak rok od 1 do 1½ godine sa mogućnosti produženja još jednu godinu uz ukupne troškove kredita 3-5% kamate. Iznosi kredita su po pravilu visoki.

2.5. Kreditne linije za nepredviđenu situaciju Kreditne linije za nepredviđenu situaciju kao mehanizam podrške MMF-a, a ustanovljen je 1999.godine u cilju pružanja podrške zemlji članici da spreči eventualno izbijanje ekononomske krize, izloženoj opasnosti od uticaja ekonomske krize koja postoji bilo gde u svetu – problem poznat kao “Dopunske rezervne podrške”, ali uz niže troškove korišćenja kredita 1½ - 3½ %.

2.6. Hitna pomoć Hitna pomoć je mehanizam uveden 1962.godine u cilju pružanja pomoći zemljama članicama sa problemima u bilansu plaćanja izazvanim nepredvidivim katastrofama. Na ove kredite plača se bazična kamata, a moraju se vratiti u roku 3½-5 godina. Prikaz 2.: Aranžmani odobreni tokom finansijske godine koja je završila 30.aprila, period 1953-1998.godine.

Broj aranžmana Finansijska godina Stand-by EEF SAF ESAF Ukupno

1953 2 1963 13 19 1973 13 13 1976 18 2 20 1983 27 4 31 1987 22 10 32 1988 14 1 115 30 1989 12 1 4 7 24 1990 16 3 3 4 26 1991 13 2 2 3 20 1992 21 2 1 5 29 1993 11 3 1 8 23 1994 18 2 1 7 28 1995 17 2 11 31 1996 19 4 1 8 32 1997 11 5 12 28 1998 9 4 8 21

Izvor: dr Dragana Đurić, “Međunarodna ekonomija”, Institut ekonomskih nauka, Beograd 2000.,str 341.

11

2.7 Izvori finansiranja i finansijska pomoć MMF je poznat svetskoj javnosti kao izvor za pozajmljivanje velikih suma novca finansijski ugrožen područjima. Najveći izvor novca jeste doprinos zemalja članica. Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica deponuje određenu sumu kvota. Kvote imaju različitu ulogu:

1) One stvaraju određeni fond novca koji se može povući u slučaju finansijskih poteškoća članova.

2) One su osnova za određivanje koliko može da se pozajmi od MMF-a ili primi od MMF-a pomoć i poznata su pod nazivom specijalna prava vučenja. To znači što je član više finansijski doprineo, to više može da pozajmi kada mu je potrebno.

3) Kvota određuje glasačku snagu. Bogatije zemlje imaju veću glasačku moć. Zemlje sa najvećim brojem kvota u MMF-u su SAD, Nemačka, Japan, Velika Britanija. Visina kvota se određuje na bazi određenih varijabli kao što su prosečni tokovi uvoza i izvoza, monetarne rezerve i nacionalni dohodak. Svakih 5 godina, a po potrebi i češće vrši se revizija kovota zemalja članica MMF-a. Najveći izvor novca u Fondu jeste doprinos zemalja članica. Kvote vrede oko 202 milijarde dolara, mada u praksi one vrede mnogo više. Zato što zemlje članice 75% njihovih kvota uplaćuju u domaćoj valuti i zbog toga ne postoji tražnja za većinom nacionalnih valuta, otprilike polovina novca je neupotrebljiva. Samo dvadesetak valuta se pozajmljuje od MMF-a, a potencijalni pozajmljivači žele najčešće sledeće valute: američki dolar, japanski jen, euro. Kako svaki član ima pravo da pozajmi nekoliko puta sumu koja nije veća od njegovog trostrukog uloga u Fond, rezerve fonda mogu biti nedovoljne u situacijama velikih ekonomskih kriza. Da bi se to izbeglo MMF je od 1968.godine imao seriju kredita vredenih 24 milijarde dolara, uspostavljenih sa određenim brojem vlada i banaka u dvetu. Ovakav način kreditiranja članova znači da je MMF odgovoran za vraćanje kredita. Finansijska pomoć: MMF pozajmljuje novac zemljama članicama koje imaju finansijske poteškoće, odnosno zemljama koje nemaju dovoljno stranih valuta da plate ono što su kupile od drugih zemalja. U svaku zemlju novac stiže na različite načine: od izvoza, od davanja usluga (bankarsko poslovanje, osiguranje), od turizma, od stranih investicija ili finansijske pomoći. Ukoliko se zemlja zaduži previše suočavaju se sa brojnim neprijatnim situacijama: opadanje kupovine moći, smanjenje izvora… Zemlje članice MMF-a, mogu zatražiti pomoć od organizacije, koja bi trebalo da pomogne u utvrđivanju uzroka loše ekonomske situacije i načina za njeno rešenje.4 Član fonda sa finansijskim problemima može odmah povući iz fonda 25% svog ukupnog uloga (kvota) koje je uplatio u zlatu ili srugoj konvertibilnoj valuti.

4 Dr Konstadin Pušara, “Međunarodne finansije”, Verzalpress, Beograd 2001.,str.101

12

Svaka zemlja vrši upis kvota i to 25% u specijalnim pravima vučenja, a 75% u nacionalnoj valuti. Prema Bretonvodskim pravilima visina kvota se određuje na osnovu određenih varijabli, ako što su prosečni tokovi izvoza, uvoza, monetarne rezerve i nacionalnih dohodaka.5 Ukoliko je ova suma nedovoljna, zemlja sa velikim poteškoćama može tražiti od MMF-a i u toku godine pozajmiti tri puta više od svog uloga. Ovi limiti se ne odnose na specijalne pozajmice od MMF-a. Ovakav vid finansiranja Fonda je poznat pod nazivom “SUPPLEMENT RESERVE FACILITY”, stvoren u decembru 1997.godine da pruži kratkoročno finansiranje članova suočenih sa iznenadnim ekonomskim poremećajima SRF je prvi put primenjen na Južnu Koreju. Pri pozajmljivanju sredstava Fond se pridržava dva osnovna principa. Prvo, sredstava Fonda postoje za dobrobit svih članova, tako da se od svakog člana koji pozajmi novac očekuje da taj novac vrati čim se finansijski problem reši. Drugo, pre nego što fond odobri kredit član mora da pokaže kako će da reši svoje finansijske probleme i kako će kredit da vrati u periodu 3-5 godina. Logika ovog principa je vrlo jednostavna: zemlja koja traži kredit od MMF-a je prezadužena, odnosno suviše troši. Ukoliko ekonomske reforme ne urode plodom, i kredit će biti potrošen i preći će dug. Znači, kreditiranje se vrši samo ako postoji realna šansa da se problemi prevaziđu i da se pozajmljena sredstva efikasno iskoriste. Prikaz 3.: Finansijska sredstva MMF-a

5 Dr Dragana Đurić “Međunarodna ekonomija”, Institut ekonomskih nauka 2000., str.533

General Department (Chapter II)

Special Disbursement Account (SDA)

General Resource Account (GRA)

Investment Account

General Department (Chapter IV)

Special Disbursement (Chapter IV)

General Resource (Chapter IV)

Other Administered Accounts (Appendix III)

PRGF Trust

Administered Accounts

Loan Account

Reserve Account

Subsidy Account

PRGF-HIPC Trust

PRGF-HIPC Sub-account

PRGF Sub-account

HIPC

Sub-account

13

Izvor: “Financial Organization and Operation of the IMF”, www.imf.com

2.8. Specijalna prava vučenja Uvođenje specijalnih prava vučenja u međunarodni monetarni sistem predstavlja pokušaj da se na organizovan način pristupi kreiranju međunarodne likvidnosti, nezavisno od nacionalnim monetarnih politika. Stvaranjem novog monetarnog mehanizma u okviru MMF-a težilo se postizanju osnovnog cilja, da se nas dugi rok dopunjuju postojeća sredstva međunarodnih likvidnosti u slučaju njihove nestašice. Posle sloma bretonvudskog međunarodnog monetarnog sistema suspendovanjem zvanične konvertabilnosti SAD dolara u zlato, međunarodna zajednica se našča pred novim zadatkom iznalaženja kvalitivno novih instrumenta monetarne politike, koji će dugoročno da obezbede bolje funkcionisanje sistema i postanu glavna rezervna aktiva u međunarodnom monetarnom sistemu, a da se istovremeno smanji uloga zlata i rezervnih valuta.

2.8.1. Karakteristike SPV SPV su međunarodna aktiva, koja stvara MMF i dodeljuje zemljama – članicama kao dopunu postojećim monetarnim rezervama. One su neuslovljen oblik međunarodne likvidnosti i mogu slobodno da se koriste u raznim transakcijama i operacijama, koje su utvrđene Statutom MMF-a. Danas su sve zemlje članice Fonda učesnici sistema SPV, pa mogu da primaju akontaciju ovih sredstava, proporcionalno svojim kvotama u Fondu. SPV su jedinica obračuna u Fondovim transakcijama od 1972.godine, a sve više se koriste kao takva u privatnim ugovorima i međunarodnim pregovaranjima, kao i od 16 raznih međunarodnih i regionalnih organizacija. Predstavljaju standard vrednosti u više međunarodnih konvencija, a sedam zemalja članica MMF-a vezuju svoje valute za SPV. Kada su kreirane SPV, utvrđene su tri inicijalne bazične karakteristike njihovog korišćenja. Prvo, u transakcijama “sa određivanjem” Fond određuje učesnika sistema sa jakom platnobilansnom i likvidnom poizicijom i koji treba da obezbedi svoju valutu u zamenu za SPV, kojom bi se finansirao deficit platnog bilansa date zemlje. Drugo su transakcije između učesnika sistema SPV i MMF-a, a treće, transakcije prodaje SPV za valutu po sporazumu između smih učesnika. Institucijom

General Department (Chapter III)

SDR holdings

SDR allocations

14

SPV međunarodna zajednica je preko Fonda stekla mogućnost svesnog regulisanja obima potrebne likvidnosti.6 U inicijalnoj fazi uvođenja SPV-a njihova vrednost utvrđivala se u fiksnoj količini zlata, a kasnije u korpi 16 najznačajnijih valuta. Od 1981.godine vrednost SPV, koje MMF obavlja dnevno, određuje se u korpi pet ključnih valuta (SAD dolar, Funta, Jen, Franak, Marka). A od uvođenja evra 2001.godine valutna korpa sadrži četiri valute. Pošto su dnevne kalkulacije vrednosti SPV bazirane na određenim količinama svake valute u korpi i njihovo procentualno učešće se menja u svaki dan kao rezultat promene u deviznim kursevima. SPV su u stvari koktel više varijabilnih valuta, čija transakciona vrednost zavisi od kretanja kurseva valuta u korpi i relativne težine ovih valuta, što znači da ona ipak nisu u stanju da pevaziđu problem valutne nestabilnosti. Vrednost SPV je pod velikim uticajem dolara.

2.8.2. Uvođenje mehanizma SPV – reforma MMF Kada je 1968.godine došlo do raspada zlatnog standarda, svima u svetu je bilo jasno da dolar više nije konvertibilan u zlatu. U tom periodu je u Fondu počela rasprava o kreiranju međunarodne novčane jedinice koja bi bila neutralna, i koja ne bi bila vezana za monetarni suverenitet jedne zemlje. Rasprave o kreiranju međunarodne novčane jedinice koincidirale su sa raspravama o reformi međunarodnog monetarnog sistema nakon izbora J.F. Kenedija za predsednika SAD 1961.godine. Razlozi za početak diskusije su se nalazili u pokušaju rešenja problema – da li svet raspolaže, ili ne raspolaže dovoljnim volumenom međunarodne likvidnosti. Međutim, s obzirom na postojanje brojnih ideja o načinu na koji treba povećati međunarodnu likvidnost, prvi pisani dokument je sačuvan 1967.godine da bi se SPV uvela u sistem 1969.godine u trenutku kada je po opštim ocenama međunarodna likvidnost bila više nego zadovoljavajuća. Bila je predviđena alokacija od 9.5 milijardi SPV u periodu od 3 godine (1970-1972), a da se prvo raspoređivanje izvrši 1.januara 1970.godine. Uvođenje SPV u međunarodni monetarni sistem je trebalo da obezbedi najmanje ostvarenje sledeća dva cilja:

1) Obezbeđenje međunarodne likvidnosti 2) Stvaranje uslova za njenu kontrolu.

Jedna od ključnih ideja je bila da SPV koriste kao monetarna rezerva, odnosno da postanu međunarodni monetarni etalon. Od 1981.je na snazi jednostavna metoda odvređivanja vrednosti SPV od pet vodećih svetskih valuta, pri čemu je ponder američke valute veoma veliki. 6 Mr Dejan Jovanović, “Specijalna prava vučenja MMF”, Jugoslovensko bankarstvo 1989.godine

15

Prikaz 4.: Korpa vrednosti SPV (od 1.januara 1996.godine do 1.januara 1999.godine)

Valuta Ponder Iznos novčane jedinice USD 39 0.582 0.5821 DEM 21 0.446 EURO 0.2280

¥ 18 27.2 27.200 Frf 11 0.81 EURO 0.1239 ₤ 11 0.105 0.1050

Izvor: IMF (1998) Annual Report; IMF (2000) Annual Report

2.8.3. Određivanje vrednosti SPV-a Specijalna prava vučenja su inicijalno definisana kao ekvivalent od 0.888671 gama zlata, ili po bretonvudskom sporazumu bili su ekvivalent 1 dolara. Kada je dolar devalvirao prema zlatu 1971.godine, SPV su zadržala svoju vrednost u zlatu i zbog toga dobile naziv knjigovodstveno zlato. Sa konačnim kolapsom bretnonvudskog sistema 1973.godine, većina razvijenih zemalja je usvojila plivajući režim menjačkih kurseva. Kako zlato nije više igralo centralnu ulogu u međunarodnom monetarnom sistemu oslabljena je bila pozicija deficita SPV u odnosu na zlato u 1974.godini SPV su redefinisana i vezana za “korpu” valuta. U početku korpa se sastojala od valuta 16 zemalja – članica MMF-a i to: SAD – dolar, Nemačka marka, Japanski jen, Francuski franak, Engleska funta, Italijanska lira, Holandski gulden, Kanadski dolar, Belgijski franak, Španska pezeta, Norveška kruna, Austrijski šiling7. 16-ti valutna korpa je bila slabo obračunska jedinica jer je bilo izuzetno teško i skupo obračunavati je i zato je uključivala neke valute koje nisu bile u široj međunarodnoj upotrebi. A kao rezevna aktiva je bila slaba jer je imala nižu stopu nego druge vrste alternativnih rezervi. Kao rezultat ovih problema 1981.godine je vrednovanje SPV-a pojednostavljeno je prelaskom na peto valutnu korpu u koju su ušli: SAD dolar, Nemačka marka, Francuski franak, Engleska funta. Fromalno kriterijum selekcije za uključenje u valutnu korpu je bilo da to bude 5 zemalja – članica sa najvećim izvozom roda i usluga u periodu od 5 godina. Valute koje određuju vrednost SPV, obim učešća svake od tih valuta u valutnoj korpi, kao i finansijski instrumenti koji se koriste u definisanju kamatne stope se revidiraju svakih pet godina. Sa uvođenjem eura 1999.godine Nemačka marja u Francuski franak su zamenjeni sa identičnom količinom Eura, bez menjanja relativnog učešća u valutnoj korpi.

7 Iz prvobitne korpe isključeni su afrički rund i Danska kruna, a uključeni u su saudijski rial i iranski rial.

16

Postojeća revizija valutne korpe SPV izvrešena je 1.januara 2001.godine. Usvajanje eura kao zajedničke valute zemalja Evropske unije zahtevalo je da se izmene kriterijumi za učešće u valutnoj korpi.

2.8.4. Kvote i glasovi Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica deponuje određenu sumu novca zvanu “QUOTA SUBSCRIPTION”. Kvote imaju različite uloge8:

1) One stvaraju određeni fond novca koje se može povući u slučaju finansijskih poteškoća članova.

2) One su osnova za određivanje koliko član može da pozajmi od MMF-a u periodičnim alokacijama SPV-a. To znači da što više član finansijski doprineo, to više može da pozajmi kada mu je potrebno.

3) One određuju glasačku moć članova. Bogatije zemlja imaju veću glasačku moć. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju mogućnost veta na odluku fonda. Zemlje sa najvećim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 17.49%, zatim Nemačka, Japan, Francuska, Velika Britanija. Kvote se prepisuju svakih 5 godina i mogu biti povećane ili smanjenje prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja članica.

4) Određuju alokaciju specijalnih prava vučenja, udeo zemlje članice u alokaciju specijalnih prava vučenja se određuje u odnosu na njene kvote.

Da bi došlo do podizanja kvota potrebno je 85% svih glasova borda guvernera svakih 5 godina preispituje kvote, i ukoliko je potrebno menja njihovu strukturu. Takođe, zemlja članica u svakom trenutku može tražiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje članice se određuje prema njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na drugu zemlju. Različiti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri determinisanju kvota – GDP određene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanične rezerve određene zemlje.

8 Dr Konstadin Pušara, “Međunarodne finansije”, Verzalpress, Beograd 2001.,str.95

17

3. Odnosi SCG sa MMF-om

3.1. Početak saradnje bivše SFRJ sa MMF-om Bivša SFRJ je bila jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije 1944.godine i zemlja osnivača MMF-a i Svetske banke. Od svog osnivanja MMF je SFRJ odobrio 12 stand-by aranžmana. Najintenzivnija saradnja je ostvarena između 1980.godine i 1991.godine, kada je SFRJ odobreno 7 stand-by u ukupnoj vrednosti od 3.5 milijardi specijalnih prava vučenja (od čega je iskorišćeno 2.7 milijardi). Prvi finansijski aranžman sa MMF-om u iznosu od 9 miliona SAD dolara Jugoslavija je zaključila 1949.godine, a poslednji u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vučenja 16.marta 1990.godine. Odlukom odbora izvršnih direktora MMF-a od 14.decemba 1992.godine konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, a samim tim je prestalo i njeno članstvo u MMF-u. istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija, SR Jugoslavija) mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u SR Jugoslaviji je pripalo 36.52%. Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20.decembra 2000.godine doneo odluku, sa retroaktivnim dejstvom od 14.decembra 1992.godine, da je SR Jugoslavija ispunila sve uslove za članstvo u toj instituciji.

3.2. Stand-by aranžman Istog dana odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116.9 miliona specijalnih prava vučenja u okviru “hitne postkonfliktne pomoći”, a kao podrški porgramu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracija SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101.1 milion specijalnih prava vučenja, koji su joj Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u. Sadašnja kvota Srbije iznosi u MMF-u 467.7 miliona specijalnih prava vučenja.

3.2.1. Druga tranša stand-by aranžmana Na sastanku Odbora izvršnih direktora MMF-a, održanom 19.septembra 2001.godine, Jugoslaviji je odobreno povlačenje druge tranše stand-by kredita u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja, tj.oko 65 miliona SAD dolara.

18

G-din Šigemicu Sugisaki, zamenik generalnog direktora MMF-a i predsedavajućo na tom sastanku, istakao je da je Vlada SRJ postigla značajan uspeh u sprovođenju reformi makroekonomske politike, u prvom redu na polju smirivanja inflatornih pritisaka, uz istovremeno povećanje deviznih rezervi i oživljavanje procesa proizvodnje. G-din Šigemicu Sugisaki je, između ostalog, rekao i sledeće: “Jugoslovenske vlasti su pod veoma teškim okolnostima postigle veliki napredak u stabilizaciji privredne situacije, kao i u sprovođenju reformi započetih prošle godine. Pa ipak, pred njima su velik izazovi, koji zahtevaju istrajnost i doslednost u sprovođenju programa, kao i jaku podršku donatora i kreditora iz inostranstva. Pažljivo pripremljena makroekonomska politika već je dovela do sniženja stope inflacije i povećanja deviznih rezervi zemlje, kao i povećanja industrijske proizvodnje. Na polju strukturnih reformi je uveden novi poreski sistem, a devizni sistem, trgovinski i sistem cena su početkom godine gotovo u potpunosti liberalizovali. Usvajanjem novog okvira procesa privatizacije i definisanjem strategije razvoja bankarskog sistema postavljen je odgovarajući zakonski okvir s ciljem transformacije privrede ka tržišnoj ekonomiji. U ostvarivanju postavljenih fiskalnih ciljeva, obe republike će se suočavati sa brojnim teškoćama usled sve većih zahteva za povećanje budžetskih rashoda, kao i sa problemima vezanim za popunjavanje budžetskih prihoda i izvršenje budžetskih obaveza. Tim pre se nameće potreba za poštovanjem prioriteta pri izvršavanju budžeta i ograničavanjem troškova u skladu sa raspoloživim sredstvima, kako bi se izbegli neusklađenost u izvršavanju budžeta i mogućnost pojave inflatornog finansiranja.”

3.2.2. Treća tranša stand-by aranžmana Na sastanku Odbora izvršnih direktora MMF-a, održanom 11.januara 2002.godine, SR Jugodslavije je odobreno povlačenje treće tranše stand-by kredita u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja, tj.oko 63 miliona SAD dolara. G-đa Anne Krueger, prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući na tom sastanku naglasila je: “Međunarodni monetarni fond odaje priznanje SR Jugoslaviji za impresivni napredak koji je ostvarila u stabilizaciji i reformama u prošloj godini, što potvrđuje znatno smanjenje inflacije, jačanje njene spoljne pozicije, oporavak proizvodnje i preuzimanje značajnih koraka u restruktuiranju banaka i privatizaciji preduzeća.” “Sprovođenje makroekonomske politike od strane SR Jugoslavije bilo je odlično. Najnoviji pokazatelji ukazuju da su fiksna i kreditna politika i politika nadnica i dalje u odgovarajućim okvirima. Okvir fiskalne politike za 2002.godinu u skladu je sa daljim napretkom u sprovođenju stabilizacje i reformi, obezbeđujući uslove za neophodno restruktuiranje i investicione potrebe privrede, dok se inflatorni pritisci obuzdavaju ograničenim zaduživanjem u zemlji. Reforma penzionog sistema

19

uključuje značajne i hitne mere, kako bi se produžio radni vek zaposlenih i izmenio metod indeksacije penzija, što bi olakšalo i uravnotežilo način finansiranja penzionog fonda.” “Može se reći da je sadašnji nivo deviznog kursa i dalje odgovarajući i, u tom smislu, Fond pozdravlja odluku Narodne banke Jugoslavije da nastavi sa praćenjem kretanja na deviznom tržištu, uz prilagođavanje devizne politike s ciljem zaštite svoje ekonomske pozicije prema inostranstvu.” “Hrabra odluka vlasti da zatvori četiri velike nesolventne banke predstavlja ključni element strategije za uspostavljanje zdravog bankarskog sistema. Nužno je da taj korak bude praćen pojačanom kontrolom poslovnih banaka kako bi se izbeglo ponavljanje dosadašnjih problema u bankaraskom sektoru. Uspešna prodaja tri velika preduzeća krajem prošle godine nagoveštaj je uspeha procesa privatizacije. Privatizacija tih preduzeća obezbedila je i značajan priliv sredstava u republički budžet. Konačan uspeh reformskog procesa zahteva istrajnost vlasti u sprovođenju teških odluka u vezi s restruktuiranjem banaka i preduzeća, uz istovremenu primenu odgovarajućih mera za ublažavanje socijalnih problema koji prate proces restruktuiranja.” “Dalja podrška donatora i kreditora biće od ključnog značaja za ublažavanje teškoća tranzicije i omogućiće vlastima da održe široku podršku za sprovođenje reformi. Pozicija SR Jugoslavije prema inostranstvu znatno je poboljšana zahvaljujući nedavnoj odluci poverilaca Pariskog kluba da otpišu značajan deo svojih potraživanja prema Jugoslaviji.” G-đa Kruger je dodala i to da je neophodno da Jugoslavija slične uslove dobije i od strane komercijalnih poverilaca.

3.2.3. Poslednja tranša stand-by aranžmana Odbor izvrških direktora Međunarodnog monetarnog fonda prihvatio je 13.maja 2002.godine, izveštaj o poslednjoj reviziji rezultata ekonomskog programa SR Jugoslavije, podržanog stand-by aranžmanom. Time je ispunjen uslov da SR Jugoslavija može povući poslednju tranšu stand-by aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona SAD dolara). Povlačenjem te tranše u potpunosti su iskorišćena sredstva od 200 miliona specijalnih prava vučenja (oko 255 miliona dolara), koja su odobrena SR Jugoslaviji 11.juna 2001.godine u okviru stand-by aranžmana. Istog dana Odbor je SR Jugoslaviji odobrio trogodišnji finansijski aranžman, tzv.aranžman za produženo finansiranje, u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara), kao podršku ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002 – 2005.godine. korišćenje prve tranše novog finansijskog aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona SAD dolara) stavljeno je na raspolaganje Jugoslaviji odmah nakon aktiviranja novog aranžmana 14.maja 2002.godine.

20

4. Aranžmani za produženo finansiranje Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je SR Jugoslaviji, 13.maja 2002.godine, trogodišnji finansijski aranžman, tzv.aranžman za produženo finansiranje (EXTENDED FUND FACILITY), u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara), kao podršku ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002 – 2005.godine. Korišćenje prve tranše novog finansijskog aranžmana u iznosu od 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona dolara) stavljeno je na raspolaganje Jugoslaviji odmah nakon aktiviranja novog aranžmana 14.maja 2002.godine. Finansijska sredstva Fonda u okviru novog aranžmana koristiće se u 13 tranši (rata) od po 50 miliona specijalnih prava vučenja i biće uslovljena ostvarivanjem zadovoljavajućih reformi. Ocena sprovođenja programa i stvarenih rezulatata vršiće se polugodišnje. Novi finansijski aranžman odobren je zahvaljujući dobrim rezultatima sprovođenja ekonomskog programa i strukturnih reformi utvređenih stand-by aranžmanom od 11.juna 2001.godine, kao i zadovoljavajućim ekonomskim programom stabilizacije i reformi SR Jugoslavije za period 2002 – 2005 godine. Osnovu srednjoročnog ekonomskog programa čine postizanje održivog privrednog rasta, poboljšanje životnog standarda stanovništva, niska stopa inflacije i dalji rast deviznih rezervi zemlje. S tim u vezi, ključne reforme izvršiće se na planu liberalizacije deviznog tržišta, poboljšanje domaćeg sistema platnog prometa, jačanje kontrole poslovanja banaka, poboljšanja poreske administracije i ubrzavanje procesa privatizacije. Zaključivanje novog finansijskog aranžmana sa Fondom omogućiće realizaciju prve faze smanjenja duga SR Jugoslavije prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51%, tj.oko 2 milijarde dolara, u skladu sa usaglašenim zapisnikom o konsolidaciji duga SR Jugoslavije, potpisanim 28.decembra 2001.godine. Na Odboru izvršnih direktora Fonda, istaknuti su “impresivni rezultati koje su jugoslovenske vlasti ostvarile u procesu stabilizacije i sprovođenja reformi do kraja 2001.godine, od kada je SR Jugoslavija nasledila u Fondu.” Ocenjeno je da srednjoročni ekonomski program SR Jugoslavije, podržan aranžmanom za produženo finansiranje, predviđa dalji napredak u stabilizaciji, uz obezbeđenje uslova neophodnih za restruktuiranje i investicione potrebe zemlje. Jugoslovenskim vlastima je preporučeno dosledno sprovođenje programa, radi ostvarivanja trajnog privrednog rasta i održive spoljne zemlje. Istovremeno pohvaljeno je dosadašnje sprovođenje makroekonomske, monetarne i fiskalne politike i istaknuta je “impresivna brzina kojom vlasti sprovode ključne strukturne reforme.” Ocenjeno je da je srednjoročni okvir fiskalne politike u skladu sa postizanjem niske stope inflacije i fiskalne održivosti, s tim da se poboljša poreska administracija usklađivanjem rashoda putem efikasnijeg vršenja usluga i boljim usmeravanjem beneficija. Pozdravljena je dalja liberalizacija deviznog sistema, koja omogućava SR Jugoslaviji prihvatanje obeveza po članu 8. Statuta Fonda, kao i namera Narodne banke Jugoslavije da na adekvatan način prati kretanja na deviznom tržištu i vodi odgovarajuću politiku kursa.

21

4.1. Druga tranša aranžmana za produženo

finansiranje U skladu sa programom dogovorenim u okviru trogodišnjeg finansijskog aranžmana, tzv. Aranžmana za produženo finansiranje kojij je Međunarodni monetarni fond SR Jugoslaviji odobrio 13.maja 2002.godine, obavljeni su razgovori jugoslovenske dekleracije sa misijoj Fonda u periodu od 3.do 15.jula te godine. Svrha tih razgovora bila je da se utvrdi da li se realizuju dogovoreni tromesečni ciljevi programa i predviđene strukturne mere, kao i uslov za korišćenje druge tranše aranžmana za produženo finansiranje. S tim u vezi, Odbor izvršnih direktora Fonda je 16.avgusta 2002.godine prihvatio Izveštaj o ostvarenim rezultatima dogovorenog programa i doneo odluku o odobrenju korišćenja druge tranše aranžmana za produženo finansiranje, na osnovu čega je SR Jugoslavija 21.avgusta povukla 50 miliona specijalnih prava vučenja (oko 64 miliona SAD dolara).

4.2. Treća i četvrta tranša aranžmana za produženo

finansiranje U okviru prve revizije aranžmana za produženo finansiranje, zakljičenog 13.maja 2002.godine, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na sednici održanoj 16.aprila 2003.godine, opzitivno je ocenio sprovođenje ekonomskog programa i odobrio Srbiji i Crnoj Gori povlačenje finansijskih sredstava u ukupnom iznosu od 100 miliona specijalnih prava vučenja po osnovu treće i četvrte tranše tog aranžmana. Tom prilikom, g-đa Anne Krueger, prvi zamenik direktora MMF-a i vršilac dužnosti predsedavajućeg na tom sastanku, istakla je sledeće: “MMF pohvaljuje vlasti Srbije i Crne Gore za impresivni napredak koji je postignut u procesu stabilizacije i sprovođenju reformi tokom prošle godine. Dosledno sprovođenje makroekonomske politike doprinelo je značajnom smanjenju inflacije, jačanju deviznih rezervi i kontinualnom oporavku proizvodnje i izvoza. Značajan napredak ostvaren je i u sprovođenju strukturnih reformi.” Pozdravljeno je “ponovno iskazano reformsko opredeljenje nove Vlade Republike Srbije, formirane posle tragičnog ubistva premijera Zorana Đinđića.” “U narenom periodu, odlučno i razborito sprovođenje ekonomske politike trbalo bi da bude nastavljeno od strane vlasti Srbije i Crne Gore, kako bi se obeebedilo ostvarenje utvrđenih ciljeva koji se odnose na postizanje niske stope inflacije i na spoljnu poziciju zemlje, s obzirom na neizvesnost u pogledu budućih makroekonomskih kretanja i dalje prisutne izazove u sprovođenju strukturnih reformi. Na makroekonomskom planu, potrebno je pooštriti mere monetarne politike i nastaviti sa daljom konsolidaciom fiskalog sektora. Na strukturnom planu, ostvarenje

22

daljeg napretka zahteva odlučnost u rešavanju, s obzirom na sledeću težu fazu reformi. Preuzeta i iskazana obaveza vlasti da nastve sa sprovođenjem reformi omogućava ostvarenje utvrđenih ekonomskih ciljeva, stvara osnovu za postizanje trajnog privrednog rasta i zaslužuje kontinualnu podršku međunarodne zajednice.” “Fiskalna politika u 2003.godini ima za cilj ne samo da ograniči spoljnu neravnotežu već i da nastvi da omogućava prestruktuiranje i odgovarajuću socijalnu sigurnost. S obzirom na moguće rizike u pogledu budićih makroekonomskih izgleda i naplate poreza, vlasti nameravaju da diskrecione rashode limitiraju ispod nivoa predviđenog Programom, sve dok perspektive za ostvarenje prihoda ne budu izglednije. Napori koji se čine u pogledu priliva prihoda biće usmereni ka unapređenju poreske administracije i širenju poreske osnovice. Upravljanje javnim rashodima i fiskalna transparentnost biće poboljšani usmeravanjem prihoda ostvarenih u procesu privatizacije preko budžeta i planiranim korišćenjem viška prihoda od privatizacije za smanjenje neto duga javne uprave.” “Vođenje čvršće monetarne politike, koja je planirana, omogućiće dalje smanjenje stope inflacije i očuvanje nivoa deviznih rezervi. Politiku deviznog kursa trebalo bi pažljivo pratiti u okviru kretanja trgovinske razmene, cena, zarada i uslova na međubankarskom deviznom tržištu. S obzirom na povećano kreditiranje privrede od strane banaka, počev od sredine 2002.godine, neophodno je dosledno sprovođenje prudencijalne regulative, c ciljem obezbeđivanja uslova da novo kreditiranje ne postane rizično. MMF pozdravlja dalju liberalizaciju deviznog sistema zemlje i prihvatanje obaveza po članu VIII, odeljci 2,3 i 4, od strane vlasti u 2002.godini. ” “Vlasti zemlje nastavljaju ubrzano sprovođenje strukturnih reformi. Privlačenje strateških investitora kod predviđene privatizacije 16 nacionalizovanih banaka, uz obezbeđenje odgovarajućeg upravljanja bankama, trebalo bi da bude ključni element za stvaranje zdravog bankarskog sistema. Nedavno usklađivanje procedure privatizacije preduzeća trebalo bi da podstakne interes investitora za finansijski slabija prefuzeća i da održi temp privatizacije.” “Formiranjem državne zajednice Srbije i Crne Gore početkom 2003.godine poboljšana je politička stabilnost i obezbeđen jedinstveni okvir za nastavak reformskog procesa. Predviđena normalizacija ekonomskih odnosa između Srbije i Crne Gore u kontekstu novog ustavnog okvira – tj.harmonizacija trgovinskog, carinskog i indirektnog poreskog režima u skladu sa preporukama Evropske unije – trebalo bi da poboljša ekonomski razvoj obe države.”

23

4.3. Peta i šesta tranša aranžmana za produženo

finansiranje Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda okončao je 30.juna drugo razmatranje rezultata u sprovođenju ekonomskog programa i strukturnih mera u okviru Aranžmana za produženo finansiranje, odobrenog Srbiji i Crnog Gori 13.maja 2002.godine u ukupnom iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 911 miliona SAD dolara). Pozitivna ocena Odbora o ostvarenim rezultatima i odlaganje ispunjenja kriterijuma izvršenja utvrđenih za kraj juna, koji se odnose na neto deviznu aktivu i povećanje cene električne energije, omogućili su Srbiji i Crnog Gori da povuče sredstva pete i šeste tranše tog aranžmana u ukupnom iznosu od 100 miliona specijalnih prava vučenja (oko 140 miliona SAD dolara). Istovremeno, Srbiji i Crnog Gori je odložena obaveza otplate korišćenih finansijskih sredstava u iznosu od 18.78 miliona specijalnih prava vučenja (oko 26 miliona SAD dolara), koja dospeva u periodu septembar – decembar ove godine. Prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući na sastanku Odbora g-đa Anne Krueger je tom prilikom izjavila da ekonomska situacija u Srbiji i Crnoj Gori nastavlja da se poboljšava, uz dalje smanjenje inflacije, jačanje spoljnotrgovinskog bilansa i umereno povlačenje proizvodnje i izvoza. Nedavno sprovođenje strukturnih reformi, harmonizacija ekonomskih odnosa država članica zajednice, kao i restruktuiranje velikih državnih preduzeća u Srbiji doprineće većoj efikasnosti privređivanja. Ocenjeno je da su ciljevi ekonomske politike koje su utvrdile vlasti Srbije i Crne Gore za drugu polovinu godine pozitivni i usmereni ka postizanju niske stope inflacije, održivom privrednom rastu, jačanju spoljne pozicije zemlje i povećanju ekonomske konkurentnosti. Da bi se ti ciljevi ostvarili, biće neophodno dalje sprovođenje zdrave makroekonomske politike u ubrzanje tempa strukturnih reformi. Viđenje monetarne politike i politike deviznog kursa, koje imaju za cilj jačanje spoljne pozicije zemlje, uz istovremeno dalje smenjenje stope inflacije, ocenjeno je kao odgovarajuće, posebno imajući u vidu ostvarenu fleksibilnost politike kursa dinara. Na sastanku je pozdravljeno nedavno donošenje zakona kojim se štiti nezavisnost i kredibilitet Narodne banke Srbije i unapređuje sistem odgovornosti i interne kontrole. Takođe je pozdravljena rešenost novoizabranog guvernera da nastavi dosledno sprovođenje zdrave monetarne politike. Istaknuto je da če nastojanje vlasti da ubrza strukturalne reforme imati kljičnu ulogu u privlačenju stranih direktnih investicija, kao i da će dalja finansijska podrška donatora i kreditora i efikasna upotreba tih sredstava ublažiti socijalna opterećenja reformi koje su u toku. Vlastima Srbije i Crne Gore preporučeno je da nastave pregovore u cilju postizanja sporazuma sa poveriocima Londonskog kluba i drugim kreditorima o

24

otpisu i reprogramiranju duga pod istim ili sličnim uslovima postignutim sa poveriocima Pariskog kluba.

4.4. Sedma i osma tranša aranžmana za produženo

finansiranje Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, na sednici održanoj 7,juna 2004.godine, pozitivno je ocenio sprovođenje ekonomskog programa Srbije i Crne Gore u okviru trećeg razmatranja rezultata trogodišnjeg aranžmana za produženo finansiranje (EXTENDED FUND FACILITY), zaključenog 13.maja 2002.godine u ukupnom iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 953 miliona dolara). Srbija i Crna Gora je do sada povukla šest tranši sredstava u ukupnom iznosu od 300 miliona specijalnih prava vučenja (oko 442 miliona dolara). Završetak trećeg razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa i odlaganje ispunjenja kriterijuma izvršenja utvrđenog za kraj decembra 2003.godine, koji se odnosi na iznos neto bankarskih kredita državi, omogućili su Srbiji i Crnoj Gori korišćenje sredstava po osnovu sedme i osme tranše aranžmana u ukupnom iznosu od 100 miliona specijalnih prava vučenja (oko 147 miliona dolara). Odlukom odbra izvršnih direktora MMF-a predviđeno je da se preostali iznos sredstava odobrenih u okviru ovog aranžmana povlači u četiri jednake tranše od po 62.5 miliona specijalnih prava vučenja do kraja trajanja aranžamana. Prvi zamenik generalnog direktora i predsedavajući sastanka Odbora izvršnih direktora MMF-a g-đa Kruger izjavila je da je ostvaren značajan napredak u Srbiji i Crnoj Gori u pogledu smanjenja stopa inflacija, privlačenja stranih direktnih investicija i jačanja deviznih rezervi, a da je sprovođenje makroekonosmke politike uglavnom u skladu sa planiranim okvirima. Radi postizanja održivog privrednog rasta i jačanje spoljne pozicije zemlje, sprovođenje makroekonomske politike u narednom periodu treba da bude usmereno na ograničavanje potrošnje, a strukturne reforme ubrzane kako bi privreda mogla da odgovori boljom ponudom. Na Odboru izvršnih direktora MMF-a ocenio je da su ciljevi makroekonomske politike i plan sprovođenja strukturnih reformi koji su utvrđeni u ekonomskom programu za 2004.godinu odgovarajući i usmereni ka smanjenju deficita računa tekućih transakcija, jačanju izgleda za dalji privredni rast i otklonjanju postojeće fisklne i platnobilansne neravnoteže. Monetarne vlasti nameravaju da zadrže stroge uslove kreditiranja u cilju postizanja planirane stope inflacije i očuvanja nivoa deviznih rezervi zemlje. Uz zaustavljanje inflatornih pritisaka, ključni faktor u poboljšanju spoljne konkurentrnosti je ograničenje rasta plata. U okviru sprovođenja fiskalne politike toko 2004.godine planira se preusmeravanje potrošnje sa tekućih na investicione namere. Radi postizanja

25

održive fiskalne pozicije, neophodno je da se rashodi racionalizuju, naročito da se smanje subvencije i zadrži pod kontrolom rast plata i socijalnih transfera. G-đa Kruger je istakla da u narednom periodu treba ubrzati sprovođenje strukturalnih reformi. Ključni element za stvaranje zdravog bankarskog sistema je sprovođenje procesa privatizacije banaka. Restruktuiranje državnih preduzeća koja loše posluju i njihova privatizacija takođe predstavljaju prioritet. Pored toga, potrebno je doneti neophodne zakonske propise s ciljem uvođenja poreza na dodatu vrednost početkom 2005.godine, postavljanja osnove za efikasnije funkcionisanje stečajne procedure i uspostavljanja regulatornog okvira za restruktuiranje u sektoru energetike. Istovremeno, vlastima je preporučeno da nastave pregovore sa poveriocima Londonskog kluba i drugim kreditorima o restruktuiranju duga pod uslovima sličnim onima koji su dobijeni od Pariskog kluba. S tim u vezi gospođa Kruger je istakla da će uspeh u najvećoj meri zavisiti od kredibiliteta vlasti u odlučnom sprovođenju ekonomske politike.

4.5. Aktuelni odnosi Srbije, Crne Gore i MMF-a

4.5.1. Poseta delegaciji SCG na čelu sa

guvernerom NBS Radovanom Jelašićem MMF-u Delegacija Srbije, koja je od 14. do 19.aprila učestvovala na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke, u Vašington. Delegaciju je predvodio guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je guverner državne zajednice SCG u MMF-u. U radu ovog skupa učestvovao je i vice guverner Narodne banke Srbije Ana Gligorijević i generalni direktor Sektora za međunarodnu saradnju Slavica Radojević. Ovom zasedanju u ime Vlade Srbije prisustvovao je Miroljub Labus, podpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, ministar finansija i zamenik guvernera za državnu zajednicu SCG u Svetskoj banci, Predrag Bubalo, ministar privrede, Goran Mrđa, izvršni direktor Agencije za privatizaciju, Vesna Arsić, zamenik ministra finansija, kao i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije. Za vreme boravka u Vašingtonu delegacija Srbije nastavila je sa predstavnicima MMF-a razgovore o okončanju pete revizije u okviru sprovođenja aktuelnog trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa MMF-om, kao i o dogovoru da se on proruži. Tokom prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke, članovi delegacije Srbije imali su više bilateralnih susreta sa visokim predstavnicima međunarodnih finansiskih institucija i državnim zvaničnicima zemalja koje učestvuju u radu ovog skupa.

26

U Narodnoj banci Srbije nastavljeni su pregovori između misije MMF-a, koju predvodi g-đa Pirita Sorsa, i delegacije Srbije i Crne Gore, koju predvodi guverner Radovan Jelašić, o okončanju pete revizije tekućeg finansijskog aranžmana. Tokom ovih pregovora razmotrena je makroekonomska situacija, odnosno šta Srbija treba dodatno da preduzme u cilju smanjenja paltnobilansnog deficita, ubrzanja strukturnih reformi i održavanja ovogodišnje stope inflacije u projektovanim okvirima, u narednom periodu. U pregovorima misije MMF-a i delegacije Srbije i Crne Gore, razgovaralo se i o produžetku trogodišnjeg finansijskog aranžmana, koji ističe polivinom maja 2005.godine, kako bi se dogovoreni ciljevi realizovali uspešnim okončanjem pete i preostale šeste i poslednje revizije. Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju je predvodila gospođa Pirita Sorsa i delegacija Srbije i Crne Gore, koju je predvodio Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, zaviršili su pregovore u okviru pete revizije tekučeg finansijskog aranžmana o sprovođenju usaglašenih ciljeva ekonomske politike. Prema postignutom dogovoru, trogodišnji finansijski aranžman sa MMF-om, koji je trebalo da bude okončan polovinom maja 2005, biće okonlčan krajem 2005.godine. Takvo pozitivno mišljenje menadžmenta upućeno je i Odboru direktora MMF-a. Produženje roka je omogućilo Srbiji i Crnoj Gori da povuče još dve preostale kreditne tranše i da, nakon uspešnog okončanja aranžmana, dobije i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba. Zajednička ocena misije MMF-a i delegacije Srbije i Crne Gore je da smanjenje tekućeg platnobilansnog deficita i inflacije ostaju prioritetni ciljevi ekonomske politike u ovog godini, kao i da je radi njihovog ostvarenja neophodno dalje ograničavanje ukupne potrošnje. To nalaže dodatno fiskalno prilagođavanje, striktno sprovođenje dogovorene budžetske politike i kontrolu plata u javnom sektoru, kao i da se dodatni fiskalni prihodi i prihodi od privatizacije ne preliju u potrošnju. Pozitivno kretanje sa početka posmatranog perioda na planu smanjenja spoljno trgovinskog deficita i rasta izvoza i sporiji rast inflacije u poslednja dva meseca treba da budu podržani ubrzanim sprovođenjem strukturalnih reformi i privatizacijom. To podrazumeva da će se preduzeti konkretni potezi na planu restruktuiranja javnih preduzeća ne samo u oblasti dopunskih već i osnovnih delatnosti. Monetarna politika će i u buduće ostati restriktivna, s ciljem podrške makroekonomskoj stabilnosti i daljem smanjenju inflacije, a centralna banka će dodatnim merama uticati na regulisanje povećane likvidnosti bankarskog sektora.

27

4.5.2. Nezavisnost Crne Gore i članstvo u MMF-u

Republika Crna Gora je 18.januara 2007. godine nakon sticanja nezavisnosti na referendumu od 21.maja 2006.godine postala 185.članica MMF-a. Pristupna dokumenta su potpisana u Vašingtonu od strane g-dina Lubiše Krgovića, predsednika veća Centralne banke Crne Gore. Crnogorski minisar finansija Igor Lukšić je prisustvovao ceremoniji potpisivanja.

Inicijalna kvota Crne Gore u MMF-u iznosi 27.5 miliona specijalnih prava vučenja (oko 41.2 miliona dolara). Sa pristupom Crne Gore ukupna vrednost kvota svih članica MMF-a se penje na 216.75 milijarde specijalnih prava vučenja (oko 325.01 milijarda SAD dolara).

Izvršni direktor MMF-a Rodrigo de Rato (RODRIGO DE RATO) je dao sledeću izjavu povofom ulaska Crne Gore u članstvo fonda:

“Ministar Finansija gospodin Lukšić, Guverner Krgović i drugi cenjeni delegati; čast mi je da danas mogu da poženim dobrodošlicu Crnoj Gori u Međunarodni monetarni fond, kao našoj 185-toj članici.”

“Današnji događaj, ulazak Crne Gore u članstvo MMF-a i Svetske Banke, predstavljaju još jedan odlučan korak u procesu izgradnje nacije. Crna Gora zauzima svoje mesto kao cenjeni član globalne članice zemalja, i demonstrira svoju posvećenost da ispuni obaveze, ali i da ubere benefite međunarodne kooperacije.”

“Crnogorska tranzicija ka nezavisnosti je bila inpresivna, ekonomska aktivnost se povratila i zemlja sve više postaje fokus međunarodnog finansiranja. Mada budućnost nosi mnoge izazove. Održanje postojanog rasta prosperiteta će zahtevati mudro upravljanje ekonomskim kretanjima, kako bi se uspostavili uslovi za dalji ekonomski rast i stabilnost – i to ne samo korišćenjem značajnog povećanja stranih investicija i turizma za budući razvoj zemlje. Vaša vlada je ispravno akcentovala važnost održanja finansijske stabilnosti i podsticanje razvoja privatnog sektora stvaranjem otvorenog i tržišno orjentisanog ekonomskog sistema, koji mora biti podržan jakim institucijama i jasnom i logičnom legislativom kao pravnim okvirom buduće moderne ekonomije.”

“MMF je ponosan što je viđen kao partner u ovom naporu, a ja Vas i ovom prilikom ohrabrujem da u potpunosti iskoristite mnoge koristi članstva u MMF-u. Uveren sam da sa kontinuiranim naporom i podrškom međunarodne zajednice i Vašim posvećenim radom da postavite svoju zemlju na perspektivan put, Crna Gora će biti uspešna u svim budućim izazovma koji leže ispred.”

“Još jednom, dobro došli u Međunarodni monerarni fond. Hvala vam.”

28

4.5.3. Poseta MMF-a i pregled ekonomske

situacije u Srbiji, mart 2007. Izvod BlicOnLine, 27.mart 2007. Ekspertima MMF bilo je dovoljno samo nedelju dana da snime ekonomsku situaciju u Srbiji i iz Beograda odu sa veoma jednostavnim preporukama. Plate hitno treba da idu u rikverc, u državnoj kasi mora ponovo da postoji suficit, što će reći da predloženi nacrt budžeta koji je predložila odlazeća vlada ne valja, a Nacionalni investicioni plan mora da bude stavljen ad akta. I ono što je ključno, bez odlučne privatizacije velikih državnih i javnih preduzeća, čak i pod pretpostavkom da se sve tri prethodne mere realizuju, rezultati će izostati a Srbija će se sučiti sa teškim bremenom deficita na tekućem računu koji vodi povećanju njene zaduženosti, što opet otvara čitav niz pitanja u vezi sa njenom budućnošću. . Na ove preporuke srpski zvaničnici su uglavnom ostali nemi. Za predstavnike Vlade, poruke MMF kao da ne postoje. Štaviše, oni koji su tako zdušno izbegavali potpisivanje novog nefinansijskog sporazuma sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom kako ne bi imao ko da kontroliše ono što rade, više bi nekako da aktuelizuju priču o tome da "šabloni MMF nisu nikoga u svetu usrećili" nego da priznaju da njihova prošlogodišnja ekonomska politika zapravo nije dobila prelaznu ocenu. Oni koji su iz Vlade pred izbore izašli, a najodgovorniji su bili za javne finansije, više bi da ozbiljne primedbe vezane za budžet proglase tehničkim nerazumevanjem nego promašajem. Apel MMF srpskim političarima, narodski rečeno, da se hitno uzmu u pamet i vrate na reformski put, jedino su izgleda ozbiljno shvatili domaći ekonomisti. Njima je zapravo on došao kao melem na dušu s obzirom na to da su njihove primedbe na fiskalnu politiku koja je vođena tokom 2006. političari u Srbiji u najmanju ruku ignorisali. A pokazalo se još jednom da ekonomska struka, domaća ili strana, nema dileme kada predlaže lek za srpsku ekonomiju. On se upravo svodi na to da se ne može trošiti više nego što se stvara. . To, međutim, nije popularno u zemlji koja je takoreći u stalnoj izbornoj kampanji. Zato kod nas plate i dalje rastu iznad produktivnosti, u javna preduzeća niko ne želi da dirne, a privatizacione prihode troši kako kome padne na pamet. One koji bi trebalo da sastave novu vladu, očito najviše muči raspored fotelja, a ne to kakva će biti buduća ekonomska politika. Zar se onda treba čuditi što je reakcija na nimalo "slavan" izveštaj MMF zapravo opšti muk?

29

5. Zaključak Na kraju možemo izvesti zaključak da je MMF jedna od najznačajnijih međunarodnih finansijskih institucija, koja puža pomoć zemljama sa finansijskim poteškoćama, ali pritom zemlje moraju biti njene članice. Osnovan je 1944.godine sa ciljem da spreči godine koje su predhodile ratu, odnosno godine protekcionizma, inflacije i konkurentnih devalvacija. MMF je osnovan radi nadgledanja politike deviznih kurseva i radi finansijske podrške zemalja koje se budu suočile sa deficitima u bilansima plaćanja, i kao takav postoji i danas.

30

6. Literatura:

1) Pušara, dr Konstadin: “Međunarode Finansije”, Verzalpress, Beograd, 2001.

2) Bjelica, dr Vojin: “Bankarstvo”, Stylos, Novi Sad, 2001. 3) Bjelica, dr Vojin: “Finansije”, Novi Sad, 2001. 4) Kovač, dr Oskar: “Platni bilans i međunarodne finansije”, Ces Mecon,

1994. 5) Konstantinović, dr Svetolik: “Međunarodno privredno pravo”, Subotica,

1998. 6) Dašić, dr David: “Principi internacionalne ekonomije”, Univerzitet BK,

Beograd, 2004. 7) Đurić, dr Dragana, Prekrajac dr Zora, Vidas, Bubanja dr Marijana

“Međunarodna ekonomija”, Institut Ekonomskih nauka, Beograd, 2000. 8) Internet sajt NBS: www.nbs.yu 9) Internet sajt Ministarstvo finansija: www.mfin.sr.gov.yu 10) Internet sajt MMF-a: www.imf.org