poslovna ekonomija - seminarski - elementi procesa rada

SEMINARSKI RAD

POSLOVNA EKONOMIJA

– ELEMENTI PROCESA RADA –

Profesor: Student:

Elementi procesa rada

Sadržaj:

1. Uvod.............................................................................................32. Rad................................................................................................4

2.1. Ljudsko dejstvo.......................................................................42.2. Primena sposobnosti................................................................42.3. Rad kao stvaralac bogatstva....................................................52.4. Rad kao element procesa rada.................................................52.5. Moć učinka - ˝Lukavost˝ ljudskog uma...................................6

3. Predmeti rada.................................................................................73.1. Namena predmeta rada............................................................73.2. Oblici predmeta rada...............................................................93.3. Funkcije predmeta rada...........................................................9

4. Sredstva za rad.............................................................................114.1. Oblici sredstava za rad...........................................................114.2. Efekti sredstava za rad...........................................................13

5. Zaključak......................................................................................156. Literatura .....................................................................................16

2


1. UVOD

Ekonomije koje imaju savremenu organizaciju svoje delovanje oslanjaju na

specijalne oragnizovane oblike koji sjedinjuju sve funkcije, elemente i sposobnosti koje su

neophodne da bi se izvršili proizvodni i prometni zadaci. Po mestu koje je sebi obezbedila

u odnosu na ekonomiju pojedinaca (mikroekonomija) i ekonomiju društva

(makroekonomija) ova se ekonomija naziva mezoekonomija. Mezoekonomija ima svoje

ciljeve, strukturu, elemente, principe funkcionisanja i identitet pravne i celovite ekonomske

jedinke.

Elementi, kao neophodni i neizbežni sastavni delovi ekonomske aktivnosti mogu se

svrstati u dve grupe, i to:

1. Ljudi – čine prvi i najznačajniji element preduzeća. Oni su ti koji postavljaju

ciljeve, organizuju i izvode procese, kontrolišu tokove tih procesa i unapređuju

ih. Ekonomski proces bi bio nezamisliv bez ljudi, jer se on izvodi radi

zadovoljenja ljudskih potreba. Ekonomski procesi su procesi imputiranja

raznovrsnih elemenata, a ljudski je među njima glavni. Dejstvo ljudi se

organizuje izborom prema sposobnostima koje su potrebne u pojedinim

procesima, zatim se vrši podela zadataka na pojedince, koordinira se u

zajednički rad i vodi ka zajedničkom cilju.

2. Sredstva za proizvodnju sastoje se od dve osnovne komponente koje se

razlikuju po svojoj nameni i ponašanju. To su predmeti rada i sredstva za rad.

Sredstva se u savremenom preduzeću pojavljuju u velikom broju oblika, od

kojih svaki ima svoju namenu. Oni su bez izuzetka tekovina naučno-tehničkog

progresa i rezultat su rada specijalizovanih organizacija. Tehnička savremenost

sredstava za proizvodnju predstavlja težnju prilagođavanja potrebama efikasnog

tehničkog i ekonomskog delovanja.

U savremenom naučnom pristupu poslovnoj ekonomiji elemente procesa rada

delimo u tri grupe: rad, predmeti rada i sredstva za rad.

3


4


2. RAD

Rad je prvi i najznačajniji element ekonomskog procesa stvaranja, specifičnih

funkcionalnih karakteristika koji se razlikuje u odnosu na druge elemente i posebne

karakteristike koje poprima tokom svog ukupnog razvoja.

2.1. Rad – Ljudsko dejstvo

Rad predstavlja izraz dejstva čoveka koji je usmeren na realizaciju svrhe koju sebi

postavlja. U najširem smislu rad je označava delovanje radi realizacije te svrhe. Energija

koju čovek nosi u sebi može se definisati kao rad. Čovek se ispoljava i realizuje u radu, a

rezultat njegovog delovanja je ostvarenje u nekom telesnom ili bestelesnom obliku.

Rad u užem, ekonomskom smislu reči, ne podrazumeva svako angažovanje

potencijala čoveka, već samo njihovo trošenje koje nastaje u cilju stvaranja ekonomskih

dobara. Trošenje te energije se kvalifikuje u rad. Dakle, i kada se čovek fizički rekreira, ili

učestvuje u nekom događaju sportske, političke ili neke druge prirode, on angažuje svoju

energiju. Takav karakter rada ne postoji u užem smislu, već samo podrazumeva one

aktivnosti koje su sistematski vođene i usmerene na stvaranje dobara koje služe

zadovoljenju ljudskih potreba.

Čovek stvara uslove za sopstvenu egzistenciju, što znači da je prinuđen da ulaže

svoj rad u određene procese u kojima stvara te uslove. Osnova za stvaranje tih uslova je

čovekov rad, koji svakako predstavlja suštinsku karakteristiku čoveka. Rad predstavlja i

pojavu primene sposobnosti čoveka, time je trošenje njegove biofizičke i psihofizičke

energije uzrok stvaranja bogatstva.

5


2.2. Primena sposobnosti u radu

Čovek izvršava rad kad upotrebljuje svoje radne sposobnosti. Rad je, prema tome,

proces u kome čovek pokreće svoje organe, iste usmerava i koordinira ka svrsi koju je sebi

postavio. U tom procesu on je stalno posvećen krajnjoj svrsi, a uvek neposredno uposlen

obavljajući operacije redosledom koji vodi ka ostvarenju krajnjeg cilja rada. Čovek u tom

procesu angažuje i fizičke i umne sposobnosti. Rad je uvek istovremena manifestacija

čovekovog fiziološkog, nervnog i umnog angažovanja. Čovek obavlja veliki broj

raznovrsnih poslova, a svaki od tih poslova angažuje njegove sposobnosti. Neki poslovi su

fizički, a neki umno zahtevniji, ali uvek se podrazumeva upotreba i fizičkih i umnih

potencijala.

Angažovanje rada proizvodi dve značajne posledice:

1. Stvaranje – predstavlja realizaciju svrhe. Stvaranje može biti veoma

raznovrsno, a u odnosu na raznovrsnost proizvoda i radova koji su uslov

nastanka tog proizvoda. Postizanje cilja opravdava naporan rad koji je radi tog

cilja učinjen.

2. Utrošak čovekove energije – predstavlja u datu svrhu utrošeni rad. Čovek radeći

opterećuje svoje organe, napreže ih i troši. Upotreba organizma i njegovih

sposobnosti je uslov održavanja i razvoja čoveka. Time trošenje energije

manifestovano kao rad predstavlja uslov samog opstanka čoveka.

2.3. Rad kao stvaralac bogatstva

Rad u izvršavanju ekonomskih zadataka tj. rad koji je primenjen da bi se stvorila

dobra za zadovoljenje ljudskih potreba ima prvenstveno ekonomsko značenje. Uslov za

stvaranje odgovarajućih dobara je čovekovo smišljeno delovanje u procesu njihovog

stvaranja. Rad koji se utroši za stvaranje dobara opredmećuje se u tim dobrima, tako da

dobra postaju rezultat ljudskog rada. Proizvedena dobra možemo predstaviti kao proizvode

rada, smatrajući da ona u sebi sadrže rad.

6


Rad je uzrok bogatstva koje samo društvo stvara, jer predstavlja prvi element

procesa rada i stvaranje novih upotrebnih vrednosti. Ostali elementi procesa rada (predmeti

rada i sredstva za rad) su takođe proizvodi rada i oblikovani su dejstvom ljudi u skladu sa

njihovim potrebama.

2.4. Rad kao element procesa rada

Rad je jedan od elemenata procesa rada koji se kvalitativno razlikuje od druga dva

elementa. Rad je primarni element procesa rada. Čovek je svojim prvim koracima

prilagođavanja zatečene prirodne materije sopstvenim potrebama pokrenuo svoje snage,

usmerio ih na predmet obrade i postigao svoj cilj. To je bio start njegove ekonomske

aktivnosti.

Tokom razvoja rad je koliko i faktor delovanja na predmetne uslove aktivnosti, bio

u tolikoj meri i sam predmet preobražavanja. U tom preobražaju čovek se vremenom

oslobađao svoje neposredne uloge u procesu proizvodnje, i u sve većoj meri počeo da

koristi sile i zakone prirode, posvećujući se pravim idejnim funkcijama.

U primitivnim oblicima organizacije ekonomskog rada pojedinac učestvuje u

procesu rada time što ulaže i troši svoju biofizičku energiju. On proizvodi promene na

predmetima rada uz pomoć sredstava za rad. Vremenom čovek postaje samo projektant,

koordinator i organizator rada i izvlači se iz neposrednog radnog procesa. Mehanička

energija postaje zamena za ljudsku, i čovek na predmete rada deluje mašinama tj.

mehaničkom energijom. Proces rada tako postaje proces u kojem čovek koristi zakone

prirode i prirodne sile posredstvom svojih invencija doprinoseći realizaciji svojih ciljeva.

Čovek dejstvuje na predmete rada aparatima i mašinama koje je sam proizveo, što mu

omogućuje da manje koristi fizički napor, a time se posvećuje umnom radu. Koristi

˝lukavosti uma˝ postaju veće u odnosu na neposrednu upotrebu rada.

7


2.5. Moć učinka – ˝Lukavost ˝ ljudskog uma

Rad se tokom svog razvoja bitno menjao, od fizičke aktivnosti čoveka, do umne

sposobnosti koja se manifestuje kroz domišljatost ljudskog uma. Mnogi filozofi i sociolozi

bavili su se pojmom rada i njegovim razvojem.

˝Koliko je lukav, um je toliko moćan. Lukavost se uopšte sastoji u posrednoj

delatnosti, koja ostavlja da predmeti utiču jedan na drugog shodno svojoj vlastitoj prirodi i

da delujući jedan na drugog, ipak ostvaruju samo svoju svrhu, a da se sama neposredno ne

meša u taj proces.˝ - Hegel E.: Enciklopedia

˝Svaki posredan način znači stavljanje u našu službu snaga koje su jače ili lukavije

od ljudske ruke; svako proširenje neposrednog načina znači dodatak snagama koje ulaze u

službu čoveka i prelazak dela tereta proizvodnje s oskudnog i skupog ljudskog roda na

snažne prirodne sile.˝ - Von Bohm Baverk E. (1891): Positive theory of Capital.

Sve ovo pokazuje da se ljudski rad odvaja od ljudskog tela, postajući tako igra sila

u kojoj um vodi komponovanje zadataka koji na kraju dovode do željenog cilja. Zato se

proizvodni proces razvija u prodiranje ljudskog uma a povlačenje njegovog tela iz

neposrednog procesa proizvodnje. ˝Funkcija tela je da nosi mozak.˝ - Edison T.

Čovek se time što svoj rad zamenjuje mašinskim oslobađa funkcija koje su

namenjene aparatima. Mašine i aparati za razliku od čoveka istovetne radne pokrete

obavljaju sa mnogo manje grešaka, i sa te strane su pouzdaniji. Pošto je čovek oslobođen

fizičkog rada, on se posvećuje umnom. On sebe usavršava tako što stiče nova znanja, koja

kasnije upotrebljava kroz svoje ideje, koje rezultuju povećanjem produktivnosti. Čovek je

sada faktor znanja. Suština čovekovog pristupa proizvodnji i stvaranja uopšte mesto tela

postaje mozak.

8


3. PREDMETI RADA

Predmeti rada predstavljaju prvu komponentu sredstava za proizvodnju.

Označavamo ih kao materijale. Preduzeće te materijale nabavlja na tržištu i iste

upotrebljava za dobijanje novih proizvoda.

Predmeti rada predstavljaju skup specifičnih elemenata bez kojih se ne može

zamisliti proces proizvodnje. Oni se razlikuju po svojoj nameni i karakteru promena koje

se na njima vrše, prema stepenu prerade, a time i prema prilagođenosti daljem procesu

prerade i funkcijama koje imaju u procesima kojima služe.

3.1. Namena predmeta rada

Osnovna namena predmeta rada je da posluže kao objekti na kojima se izvode

promene. Predmet rada time možemo definisati kao svaki objekt na koji se usmerava

ljudska aktivnost radi prilagođavanja ljudskim potrebama. Predmeti rada (materijali) se

pojavljuju istovremeno kao proizvodi različitih etapa prerade.

Predmeti rada su materijali od kojih čovek izrađuje nove proizvode. I sami

materijali su prethodno bili predmet obrade. Delatnosti koje deluju na prirodu (ekstraktivne

delatnosti) jedine su koje svoje predmete rada dobijaju direktno od prirode. Priroda –

zemlju sa svojom florom i faunom, opšti je i početni predmet rada. Rude i prirodni gas se

ekstrahuju iz prirode, a prirodni elementi koji se takođe nalaze u prirodi su i divlje

životinje i ribe koje čovek lovi.

Svi materijali su u svom osnovnom sastojku materija prirode, ali ta materija je

pretrpela neko oplemenjivanje i prilagođavanje potrebama dalje prerade. Zbog toga

možemo reći da svi predmeti rada izuzev primarnih, u sebi sadrže rezultat rada ljudi. Ti

predmeti rada obično imaju više faza prerade, a svaka faza je zasebni proces, tj. rezultira

ljudskim radom. Iako se materijal posle svake faze označava kao proizvod, to ne znači da

9


taj proizvod ne može biti u funkciji materijala za sledećeg prerađivača. Proizvod rada

sledećeg proizvođača može opet da uđe u proces prerade, kod drugog prerađivača u višoj

fazi, kao sirovina. Kada se ovi procesi prerade odvijaju kod različitih prerađivača, oni se

predstavljaju kao učesnici u vertikalnoj podeli rada, a njihovi proizvodi kao fazni proizvodi

ili polufabrikati, gde svaki sledeći nivo prerade označava, kako viši oblik materije, tako i

višu vrednost. Nakon svake faze podrazumeva se i promet, prelazak materije od jednog do

drugog proizvođača uz plaćanje odgovarajuće protivvrednosti. Moguće je, naravno, da se

sve faze prerade integrišu kod jednog proizvođača, pa proizvod ne dolazi u promet sve dok

ne pretrpi promene po svim fazama kod jednog proizvođača.

Promene koje se događaju na predmetima rada su razovrsne i sveobuhvatne,

zavisno od ciljeva koji se dostižu pri tim promenama, od same prirode materijala i

tehnološkog procesa. One mogu biti:

a) Površinske promene – drvo se glača i polira, gvozdeni predmet se farba, papirni

listovi se povezuju u svesku;

b) Suštinske promene – od grožđa se procesom fermentacije pravi vino

c) Mehaničke promene oblika – obrada materijala presovanjem, kovanjem i sl.

d) Formiranjem sasvim novog oblika – kroz proces livenja se izlivaju

odgovarajući objekti;

e) Sklapanje proizvoda od delova – komponenata – u oblik novog proizvoda, pri

čemu je teško odrediti materijal u uobičajenom smislu predmeta prerade.

3.2. Oblici predmeta rada

Predmeti rada obuhvataju veliki broj objekata različitog nivoa prerade i

prilagođenosti potrebama. Jedni te isti predmeti rada podvrgavaju se promenama i

oplemenjivanju kroz više faza:

a) Primarni predmeti rada – predmeti koji su direktno dati od prirode i egzistiraju

u prvobitnom stanju. Čovek nije uticao na njihov oblik i stanje. Izdvajanje tih

materija iz prirode predstavlja proizvodnju koja nije proizodnja u doslednom

smislu reči. Reč je o odvajanju potrebne materije od činilaca koji je u prirodi

okružuju, time se ista osposobljava za korišćenje u daljem proizvodnom

10


delovanju. Time nije izvršeno oplemenjivanje, ali je izdvajanjem iz prirode

ugrađen ljudski rad, koji joj daje vrednost.

b) Sirovine – materije koje se dobijaju kroz preradu primarnih predmeta rada u

vidu najosnovnijeg oplemenjivanja.

c) Proizvodi (fabrikanti, prerađevine) – nastaju kroz procese pojavnog i

supstitucijalong menjanja kojem se podvrgavaju predmeti rada. Skroman proces

transformisanja označava da na tom predmetu rada nema nekih suštinskih

promena i poboljšanja. Taj skroman proces naziva se oplemenjivanje. On ne

donosi značajnije promene forme i upotrebne vrednosti u odnosu na početnu

sirovinu. Fabrikanti mogu, ekonomski gledano, biti sa vrlo visokim stepenom

učešća ljudske aktivnosti u prilagođavanju potrebama njihove dalje prerade.

Oni angažuju ljudski rad, često visoko specijalizovani, i veoma razvijene

sisteme proizvodnog delovanja – specijalna oprema i tehnologija. Svi ti faktori

značajno podižu vrednost fabrikanata.

Svi ovi oblici su proizvodi za njihove proizvođače, a predmeti rada za korisnika.

Proizvođač ne proizvodi za sopstvene potrebe, već za tuđe, a drugi proizvode za njega. Od

proizvođača fabrikanti izlaze kao gotov proizvod, a za korisnika predstavljaju ulaznu

materiju.

3.3. Funkcije predmeta rada

Predmeti rada mogu imati raznovrsne funkcije. Tokom razvoja proizvodnje,

razvijali su se i njeni elementi, tako da je došlo i do usavršavanja predmeta koje čovek

obrađuje da bi došao do gotovog proizvoda. Na početku razvoja dominirali su predmeti u

obliku u kome ih je priroda dala. Čovek je vremenom usavršavao svoje proizvodne

postupke i osposobljavao sebe da oplemenjivanje vrši na što lakši a što bolji način.

Oplemenjivanje se odnosi na kvalitativna usavršavanja predmeta rada, kroz koja taj

predmet rada dobija nova svojstva i upotrebnu vrednost.

11


Prema funkciji koju imaju materijali se dele na:

a) Osnovni materijali za izradu proizvoda – predstavljaju noseću masu materijala

kao predmet rada. Njihova je svrha da posluže za preradu u novi proizvod.

Otuda su svi ovi materijali supstanca koja se preoblikuje u novi proizvod, što

znači da čine glavnu masu proizvoda. U većini slučajeva kvalitet proizvoda je

određen kvalitetom samog materijala, pa su kvaliteti materijala ključni faktor,

kako stvaranja proizvoda, tako i njegovih bitnih kvaliteta;

b) Pomoćni materijali za izradu proizvoda – oni imaju sekundarnu funkciju u

formiranju proizvoda, jer glavnu supstancu čine osnovni materijali. Pomoćni

materijali se ugrađuju u proizvod, ali ta supstanca ne određuje njegove glavne

kvalitete. Pomoćni materijali mogu biti različiti aditivi, boje, lakovi, hemikalije

i drugi materijali različite prirode, ali imaju namenu da nešto dodaju i doprinesu

proizvodu, nekada njegovoj funkciji a nekada njegovoj spoljašnjoj pojavi.

Činjenica da ovi materijali izrade imaju sekundarnu funkciju nikako ne

potcenjuje njihov visok značaj. Mnogi proizvodi ne bi ni nastali ni opstali bez

ovih materijala (recimo, vezivo koje spaja više materijala ili komponenata

čineći jedinstveni proizvod);

c) Energija – značajan faktor proizvodnih procesa. Ona nije predmet prerade, već

pokretačka snaga procesa. Međutim, u širem smislu ona jeste kategorija

materijala. Po svom karakteru je svakako bliža materijalu nego sredstvima za

rad, jer je reč o raspoloživom potencijalu koji ima mogućnost da se deli u manje

jedinice i troši se odjednom;

d) Materijali za održavanje – ovi se materijali ne troše u procesu proizvodnje već

za održavanje mašina (ulje za podmazivanje, masti za podmazivanje i

konzerviranje, hemikalije za njihovo kondicioniranje, materijali za njihovo

hlađenje), za zagrevanje i klimatizovanje prostorija, materijali za održavanje

vlažnosti vazduha u prostorijama, materijali za čišćenje i održavanje prostorija.

Ovi materijali su heterogeni. Zajedničko im je to što služe izvan proizvodnog

procesa, a za potrebe održavanja;

e) Kancelarijski materijali – materijali koji su neophodni da bi se odvijao proces

beleženja poslovnih događaja, prikupljanje informacija, njihove prerade i

izveštavanja.

12


4. SREDSTVA ZA RAD

Sredstva za rad su posebni element procesa rada i uopšte stvaralačkog delovanja

čoveka. Ona se raspoznaju po funkciji koju obavljaju, oblicima u kojima se pojavljuju i

promenama koje donose svojim uključivanjem.

Sredstva za rad imaju svoja posebna kvalitativna obeležja po kojima se razlikuju od

ostala dva elementa procesa rada. Suštinsko obeležje sredstava za rad predstavlja njihovu

ulogu instrumenata koje čovek koristi kao posrednike u svom delovanju na predmete rada.

Oni su proizvodi čovekove invencije, njegovih nastojanja da pojača svoj uticaj u dejstvu na

predmete rada. Pomoću njih on proizvodi promene na predmetu koje bez njih ne bi mogao,

menja svoju ulogu njihovim dejstvom. Čovek je na početku svog razvoja imao vrlo

primitivna sredstva da bi kasnije, tokom svog razvoja, stvarao i unapređivao svoja

sredstva. Čovek se tako, tokom svog razvoja, sve više oprema sredstvima kojima deluje na

prirodu i oblikovanje predmeta rada, umnožava ih i povezuje u kompozicije sredstava za

rad.

4.1. Oblici sredstava za rad

U odnosu na druga dva elementa procesa rada, sredstva za rad se jasno razlikuju

svojom funkcijom i svojim pojavnim oblicima. Sredstva za rad su instrumenti radnika,

radnik ih ili drži u ruci i tako deluje na predmet rada, ili ista deluju vođena čovekom, nekad

i visoko autonomno u odnosu na čoveka, ali uvek prema svrsi koju im je čovek odredio.

Sredstva za rad su tvorevina čoveka, podređena su njegovoj nameni. Sredstva za rad su

prenosnika čovekovog dejstva na predmete rada. Predmet rada je, međutim, pasivni objekt

u procesu rada čija je sudbina da se transformiše prema svrsi koju čovek definiše i u čijoj

realizaciji sadejstvuju sredstva za rad.

13


Sredstva za rad se javljaju u jako različitim oblicima. Svi ti oblici su posledica

čovekove želje da ih kao takve formira, a sa ciljem da budu najprilagodljivija funkciji koju

obavljaju. Sredstva za rad se mogu javiti u materijalnom (a) i nematerijalnom (b) obliku.

a) Materijalni ili naturalni oblici sredstava za rad su klasični i tipični oblici u

kojima se javljaju sredstva za rad. To su sredstva u njihovoj materijalnoj

supstanci, oblikovanoj u skladu sa funkcijom koju izvršavaju, a potom sa

potrebama sigurnosti njihove upotrebe i sa estetskim zahtevima. Prva sredstva

za rad su bile alatke, koje su bile krajnje primitivne. Kasnijim razvojem čovek

stvara mašine, složene mehanizme koji se pokreću mehaničkom, a ne ljudskom

energijom. One imaju vrlo impresivnu fizičku pojavu. Elektronika i savremena

upravljačka tehnika u sve većoj meri osamostaljuju mašine, odvajaju ih od

čovekovog neposrednog uticaja. Savremene mašine imaju mehanizme

automatske adaptacije i zamenjuju čovekovu upravljačku akciju. Fizički

izražajni oblici materijalnih sredstava za rad su:

1. Zemljište – opšti uslov rada i prostor na kojem se organizuje ljudska

aktivnost uopšte;

2. Zgrade – građevinski objekti različite namene: proizvodne zgrade – pogoni,

pomoćne zgrade za održavanje, garaže, restorani, istraživačke i kontrolne

laboratorije, zdravstvene stanice, energetske stanice, skladišta materijala,

skladišta poluproizvoda, skladišta gotovih proizvoda, skladišta rezervnih

delova, upravne zgrade, objekti društvenog standarda, stambene zgrade isl.;

3. Alati – koji imaju različitu namenu: ručni alati, mašinski alati, kontrolni

alati, merni alati idr.;

4. Mašine – najizrazitiji oblik sredstava za rad, čija je funkcija izvršavanje

različitih zadataka, kao što su: pogonske mašine (čija je funkcija pokretanje

procesa), mašine alatiljke (koje su opremljene specijalnim alatima koji ih

osposobljuju za specifične operacije, kao što su igle na mašini za pletenje,

šila na mašini za bušenje, testere na strugarskoj mašini, noževi na mašini za

seckanje);

5. Instalacije – koje takođe imaju više različitih namena, kao što su: cevne

instalacije (za dovod i protok materijala koji se koristi u proizvodnom

procesu – za paru i energente, toplu vodu, termalno grejanje), rashladni

14


uređaji, instalacije za transport tekućih goriva (nafta i njeni derivati,

prirodni gas), elektroinstalacije;

6. Transportna oprema – koja služi za: interni transport (dizalice, razni

kranovi, beskonačna traka, specijalni konvejeri, pneumatski transporteri,

kamioni, lokomotive, viljuškari), eksterni transport (teretni kamioni,

putnički automobili, specijalni vozovi);

7. Skladišna oprema – rafovi, štandovi idr.;

8. Pomoćna oprema – energetska oprema (kotlovnice, toplotne i plinske

podstanice, kompresorske stanice), radionička oprema (mašinobravarska

oprema, elektroradionička oprema);

9. Komunikaciona oprema – kompjuteri, telefax oprema, statični telefoni,

mobilni telefoni;

10. Inventar različite namene – služi u proizvodnim pogonima za

administrativne potrebe i u namene različitog tipa.

Karakteristično je da su sredstva za rad veoma dinamična kategorija, što znači da se

neprekidno razvijaju i usavršavaju u funkciji napora da se postiže veća efikasnost u

ostvarivanju ekonomskih ciljeva. Zato je njihova nomenklatura uvek otvorena, jer se jedna

sredstva za rad, kao prevaziđena, istiskuju iz upotrebe dok druga ulaze u upotrebu kao

proizvodi novih saznanja i osposobljenosti da se proizvode.

b) U svojstvu sredstava u nematerijalnom obliku pojavljuju se tekovine kao što su:

ugled firme, patenti, licence i druge intelektualne tekovine. Ovde nema

pojavnih materijalnih oblika, već je reč o dostignućima ljudskog duha koja

imaju odgovarajuću potenciju učinka. Ugled firme je vrednost koju firma ima u

očima javnosti i klijenata, koja se materijalizuje u poverenju koje se iskazuje

preduzeću. To je rezultat minulih dostignuća. Mnoga rešenja tehničkog,

organizacionog ili ekonomskog karaktera, kao rezultati čovekovog inventivnog

duha, deluju kao sredstva pomoću kojih rad donosi značajna poboljšanja u

delovanju i dovodi do viših efekta u poslovanju, te kao patenti koji imaju svoju

cenu u prometu.

15


4.2. Efekti sredstava za rad

Tokom razvoja, u proces rada se sve intenzivnije uključuju sredstva za rad različite

namene i sve prilagodljivija ciljevima kojima služe. Uključivanje tih sredstava donosi

sredstava za rad različite namene i sve prilagodljivija ciljevima kojima služe. Uključivanje

tih sredstava donosi značajnije promene. Sve masovnija sredstva za rad, sa bogatijim

asortimanom i višim kvalitetima dovode do promena koje znače zamenu ljudskog rada

radom mehanizma (a), povećanje produktivnosti rada (b) i poboljšanje komfora u radu (c).

a) Unošenjem sredstava za rad u procese rada čovek zamenjuje svoj ljudski rad

radom unesenih sredstava. Ukoliko je reč o uvodđenju mehanizama koji

obavljaju rad koji je fizički težak, tada sredstvo za rad oslobađa čoveka od

teškog, iscrpljujućeg rada. Čovek izbegava loše zdravstvene posledice svog

angažovanja u teškim uslovima, koji mogu biti ne samo težak fizički napor,

nego i izloženost štetnim uticajima sredine (nenormalno visoka ili niska

temperatura, nenormalno visoka ili niska vlažnost vazduha, dejstvo štetnih

hemikalija). Uvođenjem mehaničkih sredstava za rad u proces rada, isti se

humanizuje.

b) Podizanjem produktivnosti rada, što znači porastom količine proizvoda, koji

nastaje uvođenjem novih i tehnički savršenijih sredstava za rad, ostvaruje se

ključni uslov ekonomskog napretka. Čovek je pod neprekidnim nastojanjem da

povećava svoju produktivnost kao uslov za potpunije zadovoljenje svojih

potreba. Mehanizovanjem procesa rada, uvođenjem mašina, on to čini

najsigurnije. Mašine su pouzdanije u svom dejstvu od čoveka, one mogu imati

nesravnjivo veću snagu delovanja, rade dugo u ujednačenom ritmu i ne sustaju

u svom jednoličnom delovanju. Program koji im se zada ispunjavaju

˝bespogovorno˝ i doprinose stvaranju velike količine proizvoda u jedinici

vremena.

c) Sredstva za rad se ne razvijaju samo u funkciji podizanja produktivnosti rada.

Naravno da je to prva funkcija, ali se i radi povećanja komfora rada ljudi, u

savremenom društvu sa visokim stepenom tehniziranosti, značajna sredstva

ulažu u poboljšanje uslova rada – u klimatizovanje sredine, u prilagođavanje

dizajna sredstava za rad sigurnosnim aspektima njihovog korišćenja i u druge

16


oblike koji podrazumevaju ˝povećanje kvaliteta života na radnom mestu˝. Ovo

dodatno doprinosi motivaciji zaposlenih i njihovom koncetrisanju na

izvršavanje funkcija na savršeniji način.

5. ZAKLJUČAK

Kao fundamentalna ekonomska pojava, potrebe imaju kvalitativnu, kvantitativnu i

strukturnu prirodu i čine pokretačku snagu ekonomije. Zadovoljenje raznovrsnih oblika

potreba pretpostavlja raspolaganje odgovarajućim dobrima, odnosno njihovim

materijalnim i nematerijalnim oblicima koji su podobni za potrošnju.

Elementi procesa rada, odnosno sredstva za rad i predmeti rada služe za

proizvodnju potrošačkih i kapitalnih dobara. Elementi procesa rada nisu neograničeni. U

tom smislu, nemoguće je proizvoditi u neograničenim količinama potrošačka i kapitalna

dobra. Potom, upotreba elemenata procesa rada je alternativna. To znači da isti elementi

procesa rada mogu da služe za proizvodnju različitih dobara i u ralzičitim srazmerama.

Ljudski faktor kao treći element procesa rada, je element koji sjedinjuje predmete rada i

sredstva za rad stvarajući gotov proizvod koji kao takav izlazi na tržište.

Da bi odgovorila zahtevima mezoekonomija se mora organizovati na način koji je

kvalifikuje kao sposobnog ekonomskog delatnika. U tom smislu ona, prvo, formira skup

pravila kojima kanališe svoje ekonomsko ponašanje, drugo, formira odgovarajući

materijalni potencijal koji je osposobljuje za njene funkcije. U tom smislu, elementi

procesa rada kao elementi mezoekonomije veoma su bitni za njenu održivost i razvoj, a

time i za razvoj ekonomije uopšte.

17


6. LITERATURA

1. dr Karavidić S., dr Zdravković D., mr Ivković D. (2009): Poslovna ekonomija

2. dr Kostić Ž., dr Milojević M.M. (2001): Ekonomika preduzeća

3. Stavrić B., Paunović B., Bojović P. (1993): Poslovna ekonomija za I razred

srednje škole

4. Stenford C., Bardbury N.: - Studija slučajeva u ekonomiji

18

poslovna ekonomija - seminarski - elementi procesa rada

Documents