FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Uredtuaiki, odborALEKSANDAR KRONZDRAVKO KUCINARDUSAN PAJINMILoS STAMBoLIC

FRIDRIH VILHELM JOZEF SNINTC

UMETNOSTIOpiti deo

FILOZOFIJA

PREDGOVORSRETEN pnrnovtC

PREVEODANILO N. BASTA

y l{ci u'-iiiotr CapajrryNOLIT. BEOGRAD

n*!{iTsF"l

Naslov originalaFRIEDRICH WILIIELM JOSEF SCHELLTNG

PHILOSOPHIE DER KUNSTAllgemeiner Teil (1802)

Schellings WerkeHerausgegeben von Manfred Schroter

Dritter HauptbandC. H. Beck,sche Verlagsbuchhandlung

MUnchen 1965.

SADRZAJ

PredgooorSelingovo zasnivanje filozofije umetnosti

FILOZOFIJA UMETNOSTIOpiti, deo

Uuod

Prui. odsekKonstnukcija umetnosti uop5teDrugi odsekKonstrukcija grade umetnostiTreti odsekKonstrukcija posebnoga ili forme umetnosti 165

63

65

81

97

SELII,IGOVO ZASNIVANJE FILOZOFIJEUMETNOSTI

Uuod -

U pismu Hegelu (1795), u kome se go-vori o stanju u nemadkoj filozofiji posle Kanta, Se-Iing uverava Hegela da ,,filozofija jo5 nije dospelado kraja. Kant je dao rezu,ltate; premise jo5 nedo-staju. A ko moZe da razume rezultate bez premisa?"(36,20)1. Plodan filozofski razvoj na transcendental-nim pretpostavkama bio je posle Kanta mogui uto-liko Sto je svaki mislilac nemadkog klasidnog idea-Iizma nastojao da da svoju interpretaciju Kantovefilozofije; najzad, svaki je morao ne samo da stvo-ri nacrl premisa, kako su to udinili Seling i Fihteu Zelji da ,,isprave", odnosno ,,dopune" Kanta radidoslednijeg izvodenja,,sistema" transcendentalne fi-lozofije, vei i da, prirodno, dode do sasvirn novihrezultata.

Sva tri frlozofa, Fihte, Seling i Hegel, kako jeto uobidajeno u prezentaciji njihovih sistema, imalisu za polaznu tadku jednu od triju Kantovih ,,krit1-ka". Isto tako, za sve njih je veoma znadajno biloto St"o su lidni razloz| osobeno intelektualni i emo-tivni, kao i epohalni, umnogome doprineli oblicima

r Red o nadinu obeleZavanja. Na kraju je spisak Selingovih

rllIt:I

!iIdela, oznalenih rlmskim brojevima, kao i spisak dela ooznadenih arapskim broJevima. Prvi rimski, odnosno arapskiStampan kurzlvom, drugl posle zateza, naci broJ stranlceskim ili arapskim brojem obelezenom delu.

Sellngu,broj jeu rlm-

7

filozofskih sistema, predodredili ih. Fihte je po5ao odKritike prakttinog urna i bio pod snaZnim uticajemfrancuske revolucije, kao Sto je to i Hegel bio. Ra-zume se, ovaj polazi od protiwednosti Kritike iistogaurna,. Seling je, pod uticajem romantizma i na osno=vu osobene pesnidke prirode koju je u sebi nosio,morao poii od Kritike mo1t sud,enia. Nije bez teo-rijskog znaEaja to Sto je Seling u vreme vei prevla-danog ,,estetidkog idealizma", L827. godine, Kant'ovutreir-r- kritiku visoko ocenio, dodav5i da je to ,,trai-dublje Kantovo delo, koje bi, da je njime mogaopodeti, kao Sto je zavr5io, verova,tno ditavoj njego-.roj filozofiji dalo drugi pravac" (XXII' 241).

Ova iziava, naime, govori da je sam Seljngovpodetak vezan za pomenutu treiu kritiku. On ie,ditri. tu neophodnu ,,inverziju", zapodeo s estetid-kim problemi-", sledeii onu ,,Kantovu dublju na-merui, da se tek obezbedivanjem autonomije estet-skog moze izgraditi sigurna polazna tadka transcen-denialne filoTofije. guduei da je ,,transcendentali-zam" poku5aj pievladavanja suprotnosti empirizmai racion alizm-a, materijalizma i idealizma, Seling- je"p*o u inteiektuatnoi _ zntuiciii prona5ao teorijsko-saznajni princip filozofije, kao Sto je u .estetsleoiproa,,ittciji i umetnidkom proizuod;u prona3ao isho-&iSt i princip svoje filozofije. Umetnost postaje

-takootg""o" i uleand dokument filozofije' ,,Qgnije" po-*t :; delatni subjekt t gji tvo,ri onu najvi5u sintezuu obliku umetnbsti. Selingov estett'Eki idealizam,;bt[; izvesnim promenama gledi5ta, traj, Po meni'od 1?95. do 1804. godine.

IJttcaji,. Na selinga je nesumnjivo podsticajnodelovala " Fihteova fiitsunschaftslehre, posebno doitffi. - godine, a zatim Silerova Ptsrna o estetskomiatpitinlu; najzad, idelg Spinozinog ra$a, Geteovip"Ii-Ji, "fiiozoflko-mistidka iradicija- srednjega v-9-hi. "rraizrradajnije, misao romantidkih pesnika i filo-)";i{ir#l*3r^"#r,.-bno Sto je ubrzalo Selingov }askid;" Jbi"kr(tvfifr-ffi i ideaiizmgm Fihteove Te,oriienauka i usmerilo njegov razvoj u pravcu ,,objektiv-

8

,i

i'lltI

N

{

nog idealizma" ili, tadnije, ka realidealizmu, jestemotiv i tema ,,prirode", koja je Fihteovom sistemunedostajala.

Seling je shvatio da Kantovoj Rm,ticid,enja, uz svu vrednost toga delar...nednja,,apsd*taog zp\ongday-gtva' Qq;]g!?,!3zakonodavstava koja je Kant, inade,'izna-ia za uo

il!,t;Jt

i saznanje (upo,r. i Knitermajera 1.7, 333), na koji binadin tek mogla da se zaokruLt transcendentalnafilozofija u sistem. .

Seling i romantika su jedinstveni u zahtevu dase svet zamisl,i kao ,,posebno umetnidko delo". Pre-ma Selingu, sam o

"p-o_ r}"gblgfoi*gr gqi..^pr.pducirania ?-' "#4dovek je uistinu"*dovek" (XI, 263); inade je pukama5ina, nrehanizam bez du5e. Prepoznajemo u tomestavu- ne samo prima'u pralrtidnog qad teorijskiffi

-

umom nego i nadmo6 sttlo;ralg,ll9q, jblzkotuorngg >nad prosto praktidnim "umtim (Fihteovim), tako dase ,,[od Selinga ,delanje' [Handlung] odavna ve6li" dl5"'ffi

'Xlo':lgf ' il3":?i,,iff il-.

elem"ent doyelR. -YeC i ,,Sagg*PSI9Su'.'=(!1,160). Do5loje do preokrbTan;a Fihteovog ,,handelde-ns fch" u

,,bitdendes Ich,'. Kod Fihtea i nekih ranih rornanti-d"t pojam prirode ne igra neku b-itlu ulogu'- Ukasnij^em osvitu na svoj rani sistem Seling je zabe-leZio da se on na prirodu, koju je oduvek poimaokao jedinstveni entitet duha i materije, kao formu,,r.,gu!rrog duha", odludno usmerio, pored ostalog izalo d,a-bi s" njegov sistem pre svega od ,,fihteov-stva... razlikovao, koje [fihteovstvo] prirodi uoPlSte nije dopustalo 'njeno vlastito' bivstvo, vei je

-odprirodL udinilo puku akcidenciju. ljudskog . J?"Iixttt, 553). Tim ukljudenjem ,,LLvota." u p1i19dyjufi"g'je dinamrzirao Spinoiin pojam bivstva (Sein).Aii

"T:" red o navodnom otudenju duha u prirodu,

ni -sublekta

u objekt, s ciljem da se priroda i objektflevt"aa;u u vis-em stupnju sam-osvesti, kao u He-lelovoj bnno*"nologiii -quna. Seligg tuazi apsolutniidentitet r,rUj"t t" i "oLiet

ogromnom ljubavlju umetnika" (24, 85 -

86). Niienezasnovana ni ocena da Seling nije bio strog racio-nalni mislilac, vei pre rornantik i umetnik koji je.svagda podstaknut intuicijom, bio u teonijskom iza-zovi, da je u toku svoga razvoia oblikovao neko-liko razliditih sistema" (28, 357). I{egel je dak iro-nizirao na radun Selingovog neprestanog menjanjasistema, dodajuii da se ,,Seling obrazovao tako redipred publikom". N{i5ljenja su tim povodom veomaiazlidita. Dok je za Zandkilera Selingova filozofija,"sistem bez sistematskog zahteva" (73, 82), za Ksa-vijea Tijeta Selingovo delo je ,,zbog i suvi3e viso-kih vlastitih zahteva ostalo nedovrSeno" (7, 172).Stefen Did odreduje Selinga zd,, pored Fihtea, naj-

- "-snscqipjjgg _ _mislioca -transcenaenFg nafure. filn-

zofiranjil(l4, 9B), buduii da je njdova-6ffiowra teo-rijska kategorija, ,,intelektualna intuicija", u biti,.kategoridki imperativ" te filozofije (Slegel, upor. iSandktihlera I3).

principima ,,konsekventnog idealizma" jer ovajmora prerrladati objekt i prirodu, kao ni na prin-cipima ,,doslednog dogmatizma" buduii da ovaj -_polazi od objekta. Tbeie re3enje predstavlja realide-alizam. Zbog toga je neophodno da se iznade novatadka sistema, koja 6e garantovati oduvanje i sub-jekta i objekta, i duha i materije, doveka i prirode,idealnog i realnog, teorijske i praktidne filozofije.To treie re5enje je estetidko, tako da je kon-strukcija umetnosti za potrebe filozofskog sistemapostala neophodnost. Sasvim je dobro zapateno daje, nasuprot celokupno'j dotada5njoj filozofiji, S"- ,ling ,,dulni element pomerio u prednji plan" (4, 413).Cilj je filozofije da se ponovno uspostavi i sqgledaCelina, ravnoteZa ,,snage i syesti",i koje su uTi,ljud-skom duhu iskonski bile nuE'q,o sjbdinjene" ,(XVfiI,664). ',1

.," ISuprotnost izmedu Selinga 'i Fihtea ava,,razlikom u dubljem odnosu i i nje-

noj stvarnosti. Fihte je filozof Prematome, Seting prirodu prikazuje tea, s

Dakle, rani Selingov sistem, odreden kao ,,este-tidki idealizam", polazi od, mogli bismo redi, jednepanestetidke ideje nemadke rrcmantike (18, 11) kojaje u umetnosti nastojala da sagleda formu saznanjauop5te

-

najzad, objektiviranje same filozofije.

Estetika -

ishodrite tilozofi,je (1795 -

1800)Smatram da nije neophodno da se podrobnije

izloii pitanje periodizacije Selingove filozofijel. Po-trebno je samo kazati da je veiina autora saglasnasa stavom da je stanovi5te estetidkog idealizma raz-vijeno u Selingovoj ranoj epohi. Kontroverze i di-leme medutim, odnose se na sledeia pitanja: dali taj razvoj u pravcu estetidkog idealizma podinje sNacrtom ststema (Systemprogramm) iz L795, koji jemnogo kasnije pronaden i publikovan (1917) (a okodijeg autorstva ni danas jo5 nije prestala naudnai filolo5ka diskusija), ili moZda ranije, sa Selingovommagistarskom disertacijorn ,,O mitu"; i da li se svedo Si,stema transcendentalnog tdealizma (Si'stem,1S00) Seling nalazio na stanovi5,tu Fihteove filozo-fije? Op5te je prihvaieno jedino mi5ljenje da jeSistem (1800) kruna Selingovog estetidkog idealiz-ma i da zatim od Bru'nn (1801) i Prednuania o aka'demskun, studr.jamo do Fzlozoftje umetnosti (L8023), dolazi do osetnog napu5tanja estetidke pozicije.

Moja polazna teza glasi da se kao stanovi5te,,estetidkog idealizma" moZe, uslovno, oznai{ti misao-na epoha od Nacrta sistemo (1795) do Sistemn celo-kupne tr,lozofije (1804). Uveren sam takode da di-tava ta epoha ,,estetidkog idealizma" nije sasvimkoherentno gledi5te i da, u tom smislu, evolucijuSelingove osnovne teorijske kategorije, ,,intelektu-alne intuicije", prati evolucija estetidkog gledi5ta(vidi takode 23, 130 133). Ovu odredujem nasledeii nadin: 1. U Naqtu sistema joS uvek se spe-

I O tome opsirniJe u mojoj Negatlunoj estetlct.

1tl0

kulertivno promi5lja odnos ,,lepog" i ,,poetskog", kaoSto se postavlja i dualizam lepog i umetni,ikog, od-nosno lepog i poetskog. 2. U Sistemu (1800) se pod,,estetskim" pre svega razume umetnost kao srediS-nji filozofski pojam, u kome je prevladana suprot-nost lepog i poetskog kao idealnog i realnog, Sto iereii da je stvoreno jedinstvo suesnog i besuesnog,koji se u umetnosti pojavljuju kao Kunst i Poesie.,,Ifpravo samo indiferencija obojega (umjetnosti ipoezije) jest ono Sto se reflektira u umjetnidkom dje-lu" (Vlll, 263). I-,epota je osnovni karakter umet-nosti. Sistem je na poziciji hegemonije estetskog iumetnosti. 3. U vreme pred Filozotiiu ume.tnosti do-Iazi do porneranja umetnosti s kljudne pozicije, stadke centriranja i raspredanja najvi5ih suprotnosti,koju je postavio Sistemr,. Sada su istina i lepota pot-puno izjednadene, a autonomija i hegemonija estet-it

tiii urnetnosti, i, ko,nadno, u delima iz tzv. pozneepohe mi5ljenja.

Pre Sistentn, u nekoliko navrata posle 1795 -

6,Seling vei postavlja osnove estetidkog idealizma.Ono poslednje do dega filozofija dolazi jeste ,,ima-nentan princip prestabilizovane harmonije, u ko,jojsu sloboda i priroda identidne" (XIX, 165). U jednojdrugoj raspravi, iz L797, on razvija dalje ideju oestetici, kao kljudnoj disciplini celokupne filozofije.,,IJ stvari, celo ovo ispitivanje spada u estetiku(na koju 6u se vratiti). Jer tek ova nauka (estetika)pokazuje ulaz [Eingang] ditavoj filozofiji, buduii dase samo u njoj moZe objasniti Sta je filozofski duh"(XX,326). Treii programski tekst o ,,filozofiji umet-nosti" kao osnovi filozofskog sistema objavljen jeu Filozofskom Zurnalu. ,,U oblasti iskustva pnrodase uzima na jednoj, a tstoriia na drugoj strani. Veije na drugom mestu primeieno da ova podela odgo-vara podeli na teorijsku i praktidnu filozofiju. Mo-rala bi, dakle, postojati ftlozofiia pri'rode i filozoftioistonje. Ono treie Sto od obeju nastbje mor bitifilozafi,ja umetnosti (u kojoj se prir,oda i slobodaujedinjuju)" (XXI, 3Bg). To je gledi3te identidno sonim iz 1801. godine da se ,,fiJ,ozofija waia staroj(grdkoj) podeli na fiziku i etiku, koje su ponovnosjedinjene treiom obla5iu (poetikom ili filozotiiom

'r 1l'tTtttlosti)" (X, 726).Povodom Sistema Hinrih Knitermajer je zab*

le*Io: ,,Si3t6m transcendentalnog idrEalizma Je nai-

,1

i*

ifltF,

G

savr5eniji izraz koji ie romantiika Zudnja stvorila ujeziku filozofijgp Prema Selingu, odliki'"slstematra idealizma je u tome da je ,,offijiskonski razlog svake harmonije subjelrtivnog i ob-jektivnog, koji se u svom iskonskom identitetu moZeprikazati samo pomoiu intelektualne intuicije", uumetnidkom delu sasvim izvuden iz onog subjek-tivnog i postao sasvim objektivno (1, 273r, Ukolikosamo ,,umetnosti polazi za rukom da s op$tom va?-noSiu napravi ono Sto filozof moZe da prikaZe samosubjektivno, onda se moZe odeki',zati da iz toga izvu-t4

9"-g io5 jedan. zakljudak da ie filozofija, kaoSto ju je u detinjs,tvu nauke poezija "oAi" i hra_nila, a

-s njorn i sve nauke kojb ,u po*oZu nje do-vode do savr5enosti, posle svog Aov*Se"j" putemisto to'liko pojedinadnih reka teei natrag u op5tiokean. Poezjl_e p togS su

_proistekle,, 11, 'zTBy. &;jstav je indikativan iz nerioliko teorijslih iazlogi,o demu ie kasnije biti viie redi. ^5o'j" je, -dakle ta ,,dudna moi pomoiu koje se,,ukida orur beskonadna suprotnostf ',,pesnidka moije

.ono Sto je u_ prvoj poienciji iskonska intuicija; "i obratno, o,no S,to mi nazivam-o pesnidkorn moii j" '

sama produktivna intuicija,, (Z7D: ttobrazitja je moe ina. osnovu koje smo u stanju da ,,mislimo:t sinteti-1uj9mo"; produktivna pesnidka intuicija. Kako za,Selmga ,.umetnidko delo nije ni5ta ako ne prika_?uje neku beskonadnost neposredno" (Z7L

-

Z), toie, razumljivo, najvaznija funkcija umetnosti 'bitiodredena na sledeii nadin: ,,Ako le estetidka intu-icija samo objektivno postala transcendentarna, ondase po sebi razume da je umetnost jedini pravi iujedno vedni organon i dokument filoz6fiie, koji uveki neprestano izncva dokumentuje ono sio'filirzofijaspolja ne mo,Ze da prikaZe, naime ono besvesno udelovanju i produciranju i njegov iskonski identi-tet s onim svesnim. Umetnost je upravo, stoga filo-zofu ono najvi5e, po5to mu tako reii otvara sve-t-inju nad svetinjom, gde u vednom i isko,nskom sje-dinjenju, tako reii u jednom plamenu, gori ono Sto.je u prirodi i istoriji rastavljeno" (Z7Z). Tako se rceli sistem deli na dva osnovna dela, od kojih je ji,,jedan oznaden intelektualnom, drugi estetidkom in-

,,

j "ituicijo,m. Ono Sto je intelektualna intuicija za -filo- ; ,

zofa, to je estetidka intuicija za njegov objekt" (274).Neki autori smatraju da je prua usmerena unutra,na ,,mehanizam svesti", druga na ,,pro,izvod svesti",spo'lja (16, 119).

Drugo osnovno pitanje Si,stema odnosi se naprob_lem veze izmedu poetskog i umetnidkog, odno-sno lepog i umetntdkog dela. Najzad, nije nevalno

15

za razumevanie dalje Selingove evolucije ni pita-nje odnosa le,pote t zstine. Kao 5to je pokazano,Sbtittg sagledava umetnidko delo kao jedinstvo sve-sne i besvesne delatnosti. Kasnije ie ova dva ter-mina biti zamenjena terminima idealno i realno.Pitanje je sada koji su specifidno umetnidki kore-lati sveshe i besveine delatnosti? Navodimo karak-teristi.dno mesto tz S't'stema. ,,Ako' se umetnost daljeizvrsava uz pomo6 dveju razliditih delatnosti, ondagenije nije ni jedna ni- druga, v9i ono' Sto je iznad5U";1. Ai

Filozofi,ja umetnosti,. Nauino utemeljenjeestetike

P,itanje o tome do kakve je promene doSlo urazvoju estetike i filozofije umetnosti posle najvi-Seg uzdizanja ,,umetnosti" u Ststemu, gde je onashvaiena kao organon i dokument filozofije, pro-misliiemo ne5to kasnije. Kako sAm pcjam naudnogutemeljenja estetike u Sistemu i nije bio posebnorazmo'tren, dini se da je metodidki ispravno da senajpre izlolt ideja naudnog zasnivanja estetike uFilozoJiji umetnosti. Kasnije bi se u komparativnojanalizi tih dvaju osnovnih estetidkih pogleda, Siste-rna i, Filozotije umetnosti, ukljudujuii i stavove izdrugih spisa nastahih u razdoblju od 1801. do 1804,sagledala i sama promena u ontolo5koj funkcijiumetnostil, naime da je, na radun naudnog uteme-ljenja estetike, u Filozofiji umetnosti izgubljen njenhegemonistidki horizont, organon funkcija filozofijekoji su suvereno vladali Sistemom transcendentalnogideali.zma. .

Filozofija umetnosti (1859.) objavljena jg tek po-sle Selingove smrti 1854. godine. Red je o Predaua-njima koja je Seling drZao Skolske 1802/1803. uJeni, a zatim 1804/1805. u Vircburgu. Iako je uPredavanjima iz Filozofije umetnosti u pogledu ,,or-ganon funkcije" umetnosti, doSlo do izvesnih korek-cija, tadnije do korekcija u pogledu ,,predmeta este-tike", najznadajnije je to da je u tom delu, kao iu Predauonjima o akademskim studiiama, po prviput izlod,ena ideja naudne estetike, koja se shvatakao ,,filozo,fija umetnosti". Potrebno je, dakle, da tuideju ovde posebno r:zlailim.

I u vreme razvijanja sistetna filozofije na osno-vama filozofije identiteta, Seling je zadr1ao, real-

r o tome da su v Filozofiji, urnetnosti ,,i tilozofija po sebi, iu svom odnosu spram umjetnosti, unekoliko razlidito definirani odone pune podredjenosti, Sto je vidljivo joS u Slstemu transcenden-talnog ideali,zma" govori i Danko GrliC u svoJoJ Esteti.cl. Smrt estet-slcog. ,,Naprijed", z.agteb, III tom, 19?9. str. 148,

18

ldeallntldku poziciju. To se vidi iz njegovog radals ltl0l. godine, u kome je izlailena misao da prin-c4pt teorijskog i praktidnog dela filozofije ,,u svomrJedlnJenJu daju sistem objektiuno postalog id,eal-rcallzmo [sistem umetnosti]" (X, 720). To je, dakle,ilozofakl sistem kojim se nastoji da oduva odnoslildlferencije realnog i idealnog, objektivnog i sub-faktlvn

Koji su to principi filozoti,je umetnoslli, odnosmofilozofije uop5te, koje Seting Zeli da i ovde primeni?,,Zd one koji poznaju moj sistem filozofije, filozo-fija umetnosti treba da bude samo njegovo po'nav-Ijanje u najvi5oj potencriji." Kao, Sto se u ,,opBtojfilozofiji radujemo da ugledamo strogi odsjaj isfiinepo scbi i za sebe, tako u ovoj posebnoj sferi filo-zofije, koja se ogranidava na fi,lozofiju umetnosti,doseZemo do intuiranja [zur Anschauung] vedne le-pote i prauzora svakog lepog". Ako je filozofija te-melj svega Sto jeste, onda ona proteZe svoju kon-strukciju ,,na sve potencije i predmete znanja; samopomoiu nje moZemo dospeti do Najvi5eg. Pomoiuteorije umetnosti unutar same filozofije obrazujese jedan uZi krug u ko,me neposredno gledamo on,ovedno tako reii u dulnom liku" (II, B).

U svojim Predatsanjima o akademskim studijama,iste 1803. godine, Seting je jo5 odludnije potcrtaotezu o potrebi jedne naudne filozofije umetnosti.Naime, Sta je to Sto se uop5te smisleno moZe pre-davati u Skoli, na univerzitetu? ,,Univerziteti nisuumetnidke Skole. JoB se manje, dakle, na univerz;i-tetima moZe izlagati nauka o umetnosti u praktid-nom ili teorijskom smislu.

-

Preostaje dakl, s&rnoispekulativna nauka, koja ne bi b'ila usmerena naobrazovanje empirijske, vei intelektualne intuicijeumetnosti." Seling i u ovim Predauanjima nega-tivno valorizuje praksu empirijske estetike i laidkipristup umebrosti, dodajuii da bi samo ,,filozof dijabi intelektualna intuicija trebalo da se usmeravana onu istinu koja je za dulne odi skrivena i neu-hvatljiva a samo duhu pristupadna, mogao da sebavi nauko,m umetnosti" (XVI, 384). Zbog tih skri-venih dubina umetnosti, gde vlada apsolutna indi-ferenoija realnog i idealnog, u ,,to unutra5nje biieumetnosti ne moi.e se nikakvim drugim dulom na-udno prodreti dublje vei samo dulom filozofije";tek filozofslcim uvidom filozof je u stanju da ,,jas-nije i od samog umetn:ika opazi onu bit umetnosti"(xvt, 387).20

Filozofija koja se u celini ,,bavi samo idejamaima u pogledu empirijskog u umetnosti u vidusamo opSte zakone pojavljivanja, i zadatak da ihpokaZe samo u formi ideja; jer fo,rme umetnosti jesuforme stvarii po sebi i onakve kakve su stvari uprauzoru. Dakle, ukoliko su one op5te i mogu dase iz univerzuma sagledaju po sebi i za sebe, nji-hovo prikaz'ivanje dini nuZni deo Filozo'ftje. umet-nostt" (XVI, 3Bg). Seling je i ovde odludan u stavuda se jedna takva filozo'fska konstrukcija umetnostine moZe uporediti ni sa dim Sto je dosada obeloda-njeno ,,pod imeno'm estetika, teori,ja Lepih umetno'stt i n'aul

nosti mogao bi se na osnovu toga vei odrediti tako**da sg .realno, kgje je u umetnostt, prikaZe u iSgN-

norn' (II, B), da se, naime, iznova prevedrifTfereobjekti,utane, lepote u sferu ideja, lepote po sebi.Ali vei ta operacrja zahteva dalje razja5njenje. Stauop5te znali ,,prikazati realno u idealno'rn"? Potreb-no je da se objasne i sledeii pojmovi: pojam kon-strukcija i smisao filozofi,je.

Kako je, po Selingu, sve dato u apsolutnoj indi-ferenciji idealnog i realnog, bilo po sebi, u filozo-fiji, iti objektivirano, u predmetu za nas (u umet-nosti je, na primer, najvi5a potencija iskazana re-alno), to bi zadatak posebne filozofije, u na5em slu-daju filozofije umetnosti koja ima za predmetrealnu, objektiviranu ,,indiferenciju idealnog i real*hog", bio da pri,kaie u idealnom, u filozofijiumetnosti, ono realno 5to dini. predmet fil,ozofijeumetnosti,. Ftlozofija umetnosti, dakle, ima u m e t-n o s t z;t predmet, ali filozofski cilj je upravo utome prevodenju onog za umetnost bitnog na jezikfilozofi,je, tj. u iznalalenju u umetnosli njenog ,,ide-alnog supstrata". Taj postupak, tu operaciju prevo-denja, Seling imenuje ,,konstrukcijom"; odnosno, dato slobodnije interpretiramo, red je o rekonstrukciiikao o nekoj vrsti poku5aja da se, polazei,i od umet-nidkog dela, sistemom redukcije, ili ,,stavljanjem uzagrade", sporednih slojeva dela

-

tadniie, za filo-zofski govor povr5inskih slojeva, koji oznadavajudifferentia specifi,ca umetnidkog dela kao dela zasebe

-

sagleda u umetnosti njen kostur, noseieu njoj. ,,Ako je prikazivanje u idealnom uop5te -konitrukeija, pa i filozofija umetnosti treba da bude: konstrukcija umetnosti, onda ie ovo istraZivanjemorati istovremeno dublje da prodre u bit konstruk-cije" (fi, B 9). To Sto se ,,filozofiji umetnosti"dodaje bllla odrednica umetnosti", ogranidavasamo op3ti pojam filozofije, ali ga ne ukida. Bitnoje da filozofi,ja urnetnosti kao nauka bude filozofija.

To Sto se filozofija kao ,,filozofija umetnosti"bavi sada jednim posebnim predmetom, ,,umet-22

rr,rB("u", a moZe se baviti i prirodom i istortijotn, sarlanovllta filozofije je sporedno. Ulmatko,,,filozofija,fe irprolutno i su5tinski jedna; ona se ne moZe deliti;onu Ato je filozofija uop5te, jeste u celini ri nede-lJlvo, Zeleo bih da Vam se pojam nedeljivosti filo-roflJe posebno dvrsto ureZe u svesti kako biste shva-tlll celu ideju moje nauke" (II, 9).

Stvnr je u tome Sto Seling Zeli da postavi raz-llku lzmedu ,rfilozofije umetnosti", i ,,teorije umet-noxll". Osinr op|te filozofije umetnosti, postoje ittoqpltne filozofske nauke ili filozofske teorije. UiFlnlu jc razlika medu njima? ,,Samo je jedna filo-roflJu i jcdna nauka filozofije; ono Sto se nazivat'azlldltim filozofskim naukama ili je ne5to sasvimlropadeno, ili su to samo prikazivanja jedne i nede-Ulve celine filozofije u razliditim potencijamalll t'rrzliditim idealnim odredenjima" (9).

Stn je potenctja? Istina po sebi je jednn str.5-lltut, upsolutno realna i kao takva apsolutno nede-lJlvu, t dakle ne moZe ni5ta od te celine ni pro-Fertl ni i5deznuti, bez obzira koje mi teorijske illhrzofske zahteve imamo prema nekom predmetu,Fpl', prenra umetnosti. Naime, ako su sve stvari, ide-llno ,lli realno opaZene, za intelektualnu intuicijuttvck isto: izliv identidnoga, indiferentnog subjektaI oblekta, onda se jedan drugi pogled na njih, kojihlt da ih opazi kao meilusobno razliiite, da ihbdvoji i izoluje, ali i da ne pnevidi da je u svakojpoJedinadnoj stvari, fenomenu prisutna Celina, pre-lile Selingu naziva ,,tdeelnim odredenjem" ili ,,Po-tncljom", bez dega, ulstinu, i nije mogudna filozo,f-tke konstrukcija bilo koje posebne discipline. ,,Napfltnt:r, to Sto saznajemo u istoriji ili u umet-nostiiull,lnski je isto ono Sto se nalazi i u prirodi :lVako'm fistorijri, umetnosti, prirodi

-

P.J je pri-Fodena celokupna apsolutnost, s tom razlikom Stol ona u prirodi, istoriji i umetnosti nalazi u tazli-dltrlm potencijama. Ako bi se htelo da se ova (razli-Fllost potencija) ukloni i da, se dista suStina sagledalako reii ogoljeno" onda bi u svakoj potenciji bilo

uS.

23

"ffi;, Ja*o-u dinjenici Sto' ifiilfiovni karakter Selin-gffi filozofij e .r-ealideglxggrtu, indiferencija idealnogi realnog, dakle i o8uvanje ontolo5ke ravnoteib 'sub-jekta i objekta, uma i dulnosti, sves-nog i besvgs-nog'posrednog i neposrednog. To je, onda, u filozoJskgrniistemu, Iti u iilozofskoJ t

I' potenci,ji umglnosli" (I2). Dakle, ta forma ili poten_cijo umetn-o,st! jedan j9 oa nadina ni t

logovl nvake miLologije nisu ni5ta drugo nego idejeftlofgflJe, aamo. opaiene objerktivno ili r6aho,r(Il, 1,i).Bllo bi zanimljivo ispitati odnos izmeclu kanto-vif ,,ideja uma", ,,estetidkih ideja,, i Selingove ,,m,i-tologije", i, zatim, njihov odnol prema r]metnosti.Kod Kanta razlikujemo dve vrste ideja, i,cleje urno,i esteti,ike idejel. Dok su ,,ideje uma,, - indemonstra-bilni, pojmoui, 1t,tno, koji se nikako ne mogu u opaZa-tjt, u prostoru i vremenu, demonstrirati, estetiikei.!g!e ry upravo ,,ineksponibilne predstnae uobra-zi.l,i.el'l dakle, ,,estetidka ideja je jedan opaEaj (uobra-zilje\" (Kant, 30, S 57). Razume s, red je o unekolikorazliditoj_polaznoj pretpostavci sistema Kantove, od-nosno_Selingove filozofije. Pa ipak, upadljiva je slid--nolt Seling,ove mitologije i Kantovih ,,ideja uma,',koje

-

kako ih on postulira mogu bitii do-ma5ene, sagledane na5im transcendentalnim razu-mom, vei tnr. intelektu,som arh.e,tEpusom (arhetip-nim umom), il,i, kako ga Kant jo$ odreduje, boZan-skim razumom, zd koji jedino vali intelektuarnaintuicija. Te ideje su vedne, ne mqgu se direktnoiskazati u opaZanju, u stvarnom svetu" Druga vrstaKantovih ideja ,,estetidke ideje,,, postaju uz pomoiuobrazilje ekspontbilne, opa\ljtue,.-mogu se pbjavitiu- prostoru i vremenu, u dulnom, postati za nas, re-gllo. Seling uvodi_ pojam intelektualne intuicije,kojom se saznaju i,deje u.rna, tadnije apsolut kakil,je po sebi, u_prauzoru istine, dok se arugim pojmo-vima, esteti.ikom intuicijom u cilju iazninja, iuobraziljorn

-.

u cilju proizvodenja, bstetiike ia"iuopaZa,ju i. objektiviraju u realnim formama sveta, uprostoru i vnemenu. seling neie desto koristiti Kan-tov pojam ,,.estetidka ideja", no tamo gde to dini, u99n9vi pogada odnos koji je ovde postdvljen izmeduia"t-l_ uq? i estetidkih ideja. ponavljajuii stav daje filozofdja umetnosti op5ta filozofija, -samo prika-

1 O tome vidi u mojoj studiji ,,Kant i pslhoanaliza"Kantovoj ideji treCe kritike, u kojoj su povezani ,,organsklprlrode" i ,,vrednosni pojam .lepog',, upor. W. Metzger.Hofman smatra da Selingova koncepciJa predstavlJa

'/lna u potenciji umetnosti". Seling dodaje da jesnda5nji zadatak filozofije umetnosti ,,da shvati pre-luz estet'idke ideje u konlcretno umetnidko delo, SboJe isto kao i op5ti zadatak filozofije uop5te; da shvatipojavljivanje ideja u posebnim stvarima" (III, 124).Dakle, esteti,ike ideje

-

kod Kanta -

i mitologija-

kod Selinga ---

imaju istu posredujuiu funkciju;one su na sredini izmedu ideja urna nedulnogapsoluta

-

i sasvim &ulotuorenog apsoluta; one suneophodna veza za umetnidko ostvafenje. Kako bimitologija (Seling), odnosno esteti\ka ideja (Kant)r.lop5te bila u stanju da posreduje izmedu filozofijei konkretnog umetnidkog dela, da poseduje elemente,,posebnog", ako u sebi vei ne bi nosila moguinost isaznauanja (filozofije) i op5te umetnosti ili poezijekao mogucnost stvaranja ideja!? Na vi5e mestra uFilozofiji umetnosti Seling ukazuje na to da mitolo-logija u sebi sadrZi elemente poetskog. Mnogi autoriie povodom toga zakljuditi da se Seling odludnokre6e ka prevladavanju transcendentalne estetike iorganon funkcije umetnosti i prihvatanju jednogdrugog stanoviSta, naime reltgiozne estetike. O tomeie biti vi5e redi u delu u kome se govori o problemuodnosa m[tologije i umetnosti.

eitav svet pose.bnr,h umetnosti konstruisan je naosnovu razliditog ,,oblikovanja identiteta u razlici"(IV, 272). Na pitanje ,,kako nastaje neko stuarno[wirkliche] 1 pojedinadno umetnidko, delo", Selingodgovara: kao Sto je apsolut svagda ne5to ,,ne-stvar-no

-

svuda je u identitetu, tako je ono stvarno uneidentitetu op5teg i posebnog, u disjunkciji, takoda je ili u posebnom ili u opStem. Tako nastaje iovde suprotnost, suprotnost likovne i govorne umet-nostti. Likovna i govorna umetnost

- isto je Sto i

realan i idealan deo [Reihel u filozofiji" (II, 14-15).Koja su ta dva sastarfira dela filozofije? To su filo-zofija prirode, koja obrazuje realnu stranu, u ko,jojse jedinstvo prikazuje kao, ,,beskonadno u konad-nom", i ideali,zam, ,,u kome se konadno obrazuje ubeskonadnom". ,,Prvo jedinstvo nazvadu realnim,

(37). opoJam

(1, 6). Karl,,dalJe obli-kovanje Kantovog ulenta o estetidkim ideJama,, (27, g4,t.

I:

{II

$

drugo idealnim, a ono koje oba obuhvata * indife-rencijom" (15).

Ako bi trebalo neSto jednostavnije izloditi Selin-go,vu misaonu konstrukciju do nekog konkretnogumetnidkog dela, onda bi se ona lnogla, ukratlcol pri-l

povratka "mo-ggi preko ,,nove mitologijd' nego da sei. sam

: zayiig:.ljne moZe vi5e" odredivati dru*lii_e$-*

duha i 'kdrsklera mitologije, religije. Poetsko ovdeima iskljudivo snagu stvarinja,- Iiietanja i pnoduci-ranja; razume se, ne viSe, ni iskljudivo, proizvodenjaumetnidkog dela kao umetnidkog, kao estetske tvo-revine.

U svakom jedinstvu, idealnom ili realnorn, Selingrazlikuje po tri potencije, ko,jima odgovaraju triideje: i,stinito, dobro i lepo; prvoj po,tenciji iidealnogi realnog sveta odgovara istina, drugoj po,teneijidobro, a treioj lepota

-

u o,rganizmu i u umetnosti.Ako ,,leporta postoji" gde god ,,se dodiruju svetloi materija, idealno i realno" (516), onda bi to znadilo

da le.pota moZe postojati; do,ista, samo u realnomsvetu. u pri,rodi (prirodno lepo

-

u organizmu) i uumetnosti, u idealnom sve,tu, ko,ja predstavlja sin-tezu realnog i idealnog sveta, isti.ne i d,obra.

Nekoliko redi o op5to,j vrednosti Ft'lozofiie umet-nosti,, o znadaju Selingovog naudnog.zasnivanja este-tike kao ,,filozofije umetnosti". Mnogi autori vei suzapaziltr promenu od Sistemn (1800) ka Ft'lozoft'izumetnosti, koju su, kao Valter Bimel, na primer,oznadili kao ,,prelaz s estetike na filozofiju umet-nosti" (2, 147). Znalajno u Ftlozotiji,.umetnosti, jeSto Seling postavlja temelje naudnoj estetici, ukazu-juii prvi put jasno da filozofija u umetnosti moZeimati samo jedan cilj: da u njoj sagleda svoj vlastitiprincip. Sto je filozofija spekulativnija, kakav jesludaj bio sa Selingovom, u kojoj osnovni princip,imenovan intelektualna i.ntuicija, pretpostavlja onto-lo6ki ,,realiideaLizam", to ie i posebna filozofiia, ft'lo-zofija umetnosti, imati znadajnije mesto u sistemu,buduii da se u njenom predmetu, u lt"Inetnostz, ob-jektivira, ponavlja, najvi5i (subjektivni) princip filo-z,ofije. Dok je apsolut u sistemu totalitet svih poten-cija, te je bez neke odredene po,teneije, dotle se onshvata upravo pomoiu ,,potencija" kao njegovih su-Stina. Potencije ili idealna odredenja stvanaju mo-guinost za filozofsku konstrukciju. Pornoiu poten-32

cija, kategorija idealnog tipa, apso,lut se na raznimstupnjevima idealnog i realnog sveta saznaje: po-sredstvom prirode i istorije i njihovom sintezomrazliditog, umetno5iu. Dok je umetnost ,,najpotpu-niji izraz indiferencije", sam apsolut je ,,indiferen-cija" po sebi. Valter Bimel smatra da, i pored toga$t;o se u Filozoftji urnetnosti zapaZ,a ,,ogranidavanjeestetidke intuicije i umetnosti, oduvana je ipak misaoda je umetnost objektivacijq filozofije. Kroz urnetnostprotidu u realnom. . . potencije, koje u filozofiji pro-tidu u idealnorn

-

i upravo zbog toga ona zauzimaprvorazredno mestoi' (2, 158). Isti auto povodomSelingovog stava da filozofija sagledava istinu posebi i za sebe, dok se u umetnosti ova opaZa u dul-nom o,bliku, n. nas primeduje da se upravo tunalazi jezgro' za ,,Hegelovo q9rgdenie.urnetnosti J

U vrlo lnstruktivnom radu o Selindovoi esteticilrlolenoJ

.u l'llo.zotiji umetnosti Zan ZiAElen bdredujelroncepcllu. Selingoie Filozofi,je umetn(sfikao i d e o-c e n t r i d k u. Suprotstavljajuii se n{kim autorima,Maksu Adamu._pre-.svega, koji su k{o najvrednijeu Selingov-oj Fitozofijl, ulnetnorti irt"klf r"-.i njegovesudove o Danteu, Sekspiru i Faustu, I,ibelen do-daje9" j" u .Ftlozofi,ji, umeinosti, najznaea/nila,,teorijska$gncepclja prema kgjoj se oni sudo/'i "egJplicioi",Koi Seunga je origin"al""

"p;;;;-;tt;"tTiliieu or-iu

.

r1319.frsxdt _

j{ inade, rdiiggrjp- $slings- i'njagoraiiLestet[(iih pogleda bila veoffr-'Ziva. O to;ne lvEaoFi niz ukaZivanja madam De Stal u radu Allemagne,q \gpu je o1i, pored ortaiog,- odruAir"*S"iirrg, "kuo,briljantnog literatu". Noak, Knitermajer i Niko,ta;Hartman smatrqiu Selinga za rod,onadeinika roman-tidke estetike.

Sa svoje strane Zibeten nagla5ava da je po,trebnopreciznije razlikovati dve f.az{ u Selingovom roman-tjryu, jednu iz perioda Sistemn (100), u kojoj jeSeling zaista bio rodonadelnik romantidke estetik-e,L"g_pfni {iJozof qoqnanlidke Skole; u drugoj, koja se

" te_m6iii*"+ 5r,jegovoj fitozofiji identfter;;-S"ii;J ;;odvaja od S]gseloye grupe, dr .hi -se u Fito/-o-fiji,

umetnosti priblilio neko,j vrsti hiperromantidke ten-d.e-ncije (I5, 264\.

Osnovna je misao Zanalingova f,ilozofija evoluirala Zibelena da

je sama Se-od,,transcendentalizmaka objektivizmu" i da je, prema torne, i njegova

estetika nuZno pre5la isti teorijski put. Upravo stoga,,estetika Fi,lozofi,je umetnosti nije identidna s trais-cendentalnom estetikom, iako je u uskoj vezi s njom;9na se na nju oslanja, obuhvata je, ali i prevazi-lazl" (15, IX).

Potrebno je, makar i u najkraiim crtama, poka-z.ati u demu se sastoji razlika u filozofskim pozici-jama estetika u Sistemu transcendentalnog idealizmai u Filozofiji umetnosti. Najbolje je da se ta evolu-eija, ukoliko je do nje ipak do5lo, pokaZe na primeru34

Selingovih radova iz 1801 -

1804, ukljudujudi tu, ra-zume se, il samu Ftlozoftju umetnosti. To su sledeiiradovi: Brttno, govor koji je odrZan 1801. a publi-kovan 1802, Predauanja o akademskim studijama(1802

-

3) i Si,stem celokupne Jtlozoftje i filozofi.jeprirode posebno (1804). U Ststemu transcendentalnogidealizmn, kao Sto je poznato, umetnost je postalaobjektivacija filozofije, dakle jedini dovekov proiz-vod u korne se u ouostranosti, u prostoru i vremenu,dokumentuje filozofija. Prirrcdno je, onda, bilo daje

,,osnormi karakter svakog umetnidkog dela . . . le-pota", dok ,,cela filozofija polazi i mona polaziti. -o-d. "".-jednog principa koji je . . . sasvim' neobjektivan".

Lepota postoji samo u umetnosti, to je neka vrstaistine, ideje koja egzistira objektiuno, s tom napo-menom da su lepota i umetniiko delo ishodi3tesvake one f;ilozofije koja hoie da bude transcenden-talna, da opazi svoj prineip u ovostranosti. U Bntnudolazi vei do prvog uodavanja diskrepancije lepote :po sebt, i, iulne lepote. NuZ-no je, kaZe S"4igg,.da.je ,-,,lepota ne5to vanvremeno" i da ,,lepota nikada nemoZe nastati u vrerfi'diif (V, L22\i zatim, da postoji,,lepota po sebi", koja je ,,bez bilo kakvog odnosa :prema spolja" (% 120).

Kao i u SEstemprograrnrnu,, rt duhu mistidke filo-zofije, i to Ptotinove, Seling nastoji sada da pokaZe,,najviSe spekulativno jedinstvo istine i lepote" (V,L22), dime ,,lepoti" uskraiuje karakter najvi5e istineobjektivirane u umetnosti, i kao takve superponi-rane filozofiji. Sada se izgraduje drugadiji odnos.Napu5tanja transcendentalizma vidljivo je vei u ovojideji da biti objektiuiran, u prostoru i vremenu,odulotvoren, nije vi5e ishodi5te filozofije. Ona se po-vladi ka spekulativnom, metafizidkom ishodiStu. ,,Onavi5a istina nije potdinjena lepoti, niti je lepota pot-dinjena istini." One su izjednadene, kao kod Plotina,i jesu isto u transcendentnoj sferi. Kao da je, dakle,problem odulotvorenja te najvi3e istine, o kome sei u ovoj misaonoj-epohi'Svagda guvori; postao.manJeznadajan.

35i

Cim je uveden .dualizam najvi5e istine i lepote

po sebi, ili apsolutnog, s jedne strane, i pojam odu-lo,tvorenja istine, koji je, kao problem, ontolo5kipodrecten metafr,ziikom i spekulativnom istini iiepoti po sebi, s druge, udinjen je kraj Selingovomtrbnscendentalizmu. Izraz,,transcendentalno" sadase rede pominje. Ideja ueinog i uremenog kao' apso-lutnog i konadnog, metafizidkog i fizidkog, sve vi5ese potcrtava i produbljuje ponor izmedu sfera nedul-nog i dulnog.

Pitanje koje Selinga sada zanima glasi: kako rzApsoluta kao Jednog nastaje svekoliko mno5tvo, ko-t.idrro iz besko,nadnog? lJ Ststemu (1800) pitanje jedrukdije formulisano: umetnost, kao ngka vrsta sin-teze beskonadnog i konadnog, uspostavlja ravno'te|u,prikazuje o,bjektlvirano jedinstvo, do dijg ie objek-livacije- samom Sistemu najvi5e stalo. U Brunu suproblemi pomereni, dislocirani, i s objektivacijeipsoluta piZnia se pomera i fiksira na sam opsolu!'d umetnosti ie sada govori kao o ,,nuZno egzotenid-noj" pojavi, a o umetniku kao onom-koji ,,nikadan"Z" prikazati lepo,tu po sebi i za sebe, osim 1ep9stvarii (V, L27). To treba da znadi da je, pl-otinovskiredeno, lepo,te uvek viSe u ideji lepog, ili u lepom po.sebi, nego u urernenu,, i, za,tim, qnogo vi5e u du5iumetnika nego u gotovom delu. Sto se ,,lepota posebi" vi5e posreduje ,,dulno5iu", to ona vi5e gubisupstancijalnost, distotu, ezoteridnost. Filozofija se'ne bavi vi5e umetno5iu i njenim karakterom, ti.lepotom, nego jedino ,,vednim pojmom stvari", a toziali,,jedinstvom lepote i istine2 kao dva spekula-tivna i-samo za ftlazofiju mogu6na entiteta apsolut-nog: njegovom realnom (lepo'ta) i idealnom (istina)stranom.

Dok je u Si,stemu umetnost, a to znodi i lepotakao njena su3tina, implicirala sintezu svesnog i be'svesnog, umetnidkog (Kunst) i poetskog (Poesie), Stoje tadi dinilo su5tinu, objektiviranu bit filozofije,sada se gotovo delo ostavlja po sitrani a posmatrasamo ono jedinstvo koje je u ideji, spekulativno, sa-36

drZano; jedinstvo ,,lepote i istine,,. Tek se na ovaj

nadin po Selin,gu, moZe ,,saznati realna boZanskisu.Stina" gr, 225). Dakle, apsolut se imenuje sada ter-minom ,,Bog", 5to je vei druga bitna kaiakteristika9\rogg prelaza od Sistema ka Filozofi,ji umetnosti.U Si,stemu je istina apsoluta, kao istina same filo-zofije, sagledana u umetniikom delu, u lepoti kaoobjektiviranoj i jedino moguinoj u toj ravnf duhogapojavljivanja; u Brunu se apsolut poima kao Bog,koji se saznaje rt ,,r'Lerazlikovanom jedinstvu istine ilcpote".

U Si,stemu celokupne filozofije (1S04) nailazimo,l,akode, na niz bitnih odstupanja od transcendental-nc estetike Si*tema. Sada je ,,vladajuii princip umet-nosti. . . slobodna nuZnost", te uz pomoi ,,slobodnenuZnosti dovek saznaje ono najvi5e, naime Boga;pomoiu toga on i dela slidno Bogu'f (VI, 4gg). Ovder{(} ved jasno_ oseiaju religijski tonovi. Znadenjetranscendentalne filozofije u Ststemu gde onanijc mogla bez dulnosti, gde se ona, dakle, izvr5avaI dovr5ava u umetnosti, i gde je, najzad, lepotaNnma, i jedino u umetnosti, omoguiavala postojanjeI dokumentiranje istine filozofije

-

sada se menja.l(oreni transcendentalizma, kao i ditava sfera dul-nosti, znatno se suZavaju. Ako se sada uop5te jo5mole govori,,ti o potrebi da umetnost dokumentujeneki spekulativni supstrat. neku od najvi5ih idejl,ondu to nije istina filozofije, vei Bog kao religijskirupst,rat, neka vrsta najvi5eg Dobra. Konadno, zatl-ellnga umetnost nije vi5e poslednji cilj filozofije._tlmetnost postaje sredstao, odreduje se'slidno Kan-tovom poimanju ,,uzvi5enog", koje je u Kri,tr,ci mo1isu,denja obezbedivalo prelaz od dulnog ka natdul-Rom. Uz pomoi ,,ove slobodne nuZnosti", demonstri-f'Hnt' u umetnosti, dodaje Seling, ,,dovek saznaje ononaJvi$e, naime Boga". Urnetnost ima iskljudivo gno-eeolrtKku, ne vi5e graditeljsku, delotvornu funkcijufllozofi'ie; i unutar ove gnoseolo6ke funkcije umet-rrrrrl, nema za cilj da omoguii odulotvorenje jo5 uvekItrlr,lt'ktualne filozofije, kakva je u Selingovom trans-

37

ffiHlmi''

cendentalnom sistemu, koji se u umetnosti dovr5ava,nego da cmoguii saznanje Boga. Filozofija dobijakarakter misticizma.

"' Zan Zibelen je sklon da cvu promenu do koje jedo3lo u Brurut smatra odludujuiom za dalji razvolSelingove estetike. Imajuii i sam u vidu onaj osnov-ni Selingov stav iz Bruna da se ,,ne negira egzisten-cija lepog po sebi, vei njegova egzistencija u vre-menu", Zibelen smatra da to vodi novim i datjimteorijsko-e.stetidkim konsekvencijama. Bitno je da nemoZe vi5e u iulnom suetu, u prirodi i umetnosti,egzistirati ,,apsolutna lepota"; ona je samo u ideii,u idealnom. Sudeii po polaznoj pretpostavci, smatraZibelen, ,,estetika Bruna se distije supro,tstavljatranscendentalnoj estetici, koja lepotu posmatra di-namidki" (15, III). Dakle, u Brunu je element statike,spekulativnog i metafizidkog poimanja lepote u ideji;u Srstem?, se lepota poima dinamidki, ona je osnovnikarakter umetnidkog dela, u saglasnosti je s poet-skorn moti,, koja ima graditeljsku funkciju. PremaZibelenu, Seling je u Brunu postavlo odludan duali-zam izmedu arhetipske lepote, kao lepote po sebi, ifenomenalne lepote, kao lepote za nas ili kao kon=kretizovane lePote.

Mihail Ovsjanikov je, dini se, u pravu kada pri-meiuje da je Ftlozofzia u,metnosti, nastala u onomtrenutku Selingovog filozofskog razvoia kada je veibio odigledan njegor' ,,ze'oket u pravcu religijsko-mistidkih ideja, za,okt'et koji se iztazio u dijaloguBrurrv*(ffiA2),-'u' Prifiauanit'tna o akademskim studi-jama (1S02) i u spisu Fi'lozofi'ia i religiia

-(1-804)".-Povodorn Predauania ovaj autor navodi Selingovstav u kome se vei govori o ,,unutra5njoj vezi koj-asjedinjuje urnetnost i religiju" i o nemogudnosti das-e religija ,,drugadije prikaZe kao istinska objektivnapojavJ hego pbmoiu umetnosti" (77, ,139). AdglfAtvon se, takode, nalazi na istoj teorijskoj pozicijiinterpretacij e.,,If perio du fi'lozofiie identi'teta (1 q 0 l--1804) umetnost ie sve manje uvaZava a spekula--tivno saznavanje religije sve viSe izbija u prednji

plan. Malo-pornalo, na ovaj nadin iskazuje se poste-pen prelaz s estetiikog na religiozni p.ojam mita"

*._.,,.(3, 46, podvukao S.P.). U prilog ovom tipu inter-pretacije treba, doslednosti radi, pomenuti vrsnogistoridara filozofije i estetike Jonasa Kona, koji zapomenuti period Selingovog razvoja

-

u ko,me na-staje i Filozofija umetnosti _- kaZe da se ,,osobenostove fi}ozofije umetnosti ne sasto,ji u udenju o umet-nidkim formama i umetnidkim vrstama, vei u uza-jamnoj vezi koja se uspostavlja izmedu religi'ie iumetnosti" (31, 56, podvukao S. P.).

U pogledu vrednosti same Filozofi'ie umetnosti'mi3ljenja teoretidara, medutim, nisu uvek saglasna.Za Hajma Filozofija umetnosti ne donosi ni5ta novo(3S). Vilhelm Vindelband, medutim, smatre da onazasiuZuje najvedu pohvalu, buduii da su SelingovaPredavanja iz Filozoft'je umetnostt', iako posthumnoobjavljena (1859), valtla kao osnova na kojoj se uNemadkoj, vi5e godina po,tom, radilo na utemeljenjuestetidke teorije (1803

-

181?). Sasler je, u svojojEstettct, (1872), odludno postavio tezu da Filozofiiaumetnostt, predstavlja ptod samovoljnih autorovihkonstrukcija i da vrvi od pro'tivrednosti (35, 861).

U pomenutom radu Valtera Bimela, kako je veipokazano, istide se misao da su Selingove bitneideje iz Filozofije umetnostr, i to,

_

prvenstveno,naudno zasnivanje estetike, kao i stav da se u umet-nosti na realnoi strani opala apsolutna ideja

-

bileveoma podsticajne za Hegelovo utemeljenje Estetr'ke.Dodao -bih, sa svoje strane, da su u Fenomenologiir,duha poloZaj umetnosti i mesto skulptr.we, l

Fir[l

ft

I:

od drugadije grade. U odeljku o posebnom deluFi.lozofi.je umetnostt ukazaiu i na neke druge idejekoje su mogle biti inspirativne za Hegelovo uteme-tjenje estetike, ukljuduju6i tu i moguinost Selingo-vog uticaja na Fenomsnologi,ju duha.

Zan Zibelen posebno analizira uticaj SelingoveFr,lozoftje umetnosfi na Hegelovu Estetiku. On kaZe:,,Hegel, istina, nije poznavao Filozofi,ju umetnostt,,koja je objavljena tek 1859. godine, ali Selingoveideje bile su mu poznate iz Bruna, iz Predauaniao akademskim studtjama, najzad posredstvom bele-taka uzetih s njegovih predavanja; tako je, na pri-mer, madam De Stal poznavala predavanja iz Filo'zofije umetnostx" (75, 309). Ako je to mogla madamDe Stal, utoliko pre treba pretpostaviti da je Hegelmogao da dode do tih predavanja. Uostalom, Hegeli Seling su tada joS uvek bili u relativno dobrim,kolegijalnim odnosima.

Prema tumadenju istoridara filo,zofije Emila Bre-jea, Seiingova Fzlozofija umetnostt (1803), ukljudu-ju6i tu i ,,rezultate estetidkog vaspitanja koje jeSeting stekao u romantidkom sredi5tu u Jeni, nasta-vila je da sledi poslednju formu sistema identiteta".Bneje je' ukazao i na izvesne slabosii tog rada. KodSelinga se primeiuje potpuna odsutnost muzidkekulture, z4tim ljubav iskljudivo prema italijanskomslikarstvu 16. veka, dok je arhitektonski ideal bioformiran grdkom graditeljstvu; negovao

(10,_721).

Posebni problemi Filozofije umetno stiMitologija i poezija. Simbol, alegorija, shematizam ,

S gledi5ta estetike i op5te filozofske pozicije, nai-valnija razlika izmedu Sistema (1800) i Fi,lozoJiieumetnosti jeste u tome Sto se u ovoj umetnost odre-eluje u neposrednoj vezi s mitolog{q;11*i- hri5ian-stvom kno

-njenim neophodnirfi*sa#fe-ril-" fff"6di-

kalni stav nije bio moguian u Sistemu. Treba pod-setiti, dodu5e, da je tu c mitologiji bilo redi. Pa40

I lormlran na grekom gradltelJstvu;I Homerovog epa i Danteove poezijeI

{t

'l

je kult

ilrrrk, za odredenje tzv. orgqnon funkcije umetnostirri.ic u Sistemu bilo neophodno, kako se meni dini,rhr se Siroko prezentira ,,posredujuia karika" izmedur r r n c tnos t i

--i- ^

f il o zofiie--}CIiu-pre ds LqoIjZ *iW:=Zrr sam 'Sistem bilo je to od dru$orazredne vaZnosti.Mnogi istraZivadi Se,[lgove filozofije i i$-"!tbS*lg1g'.-sr, sli-rziti s ovim miStlenlem,.ffier,pokazuje kako i-Eilaa,glxrq mylpJpgzic-*t-Iilpzq"liisiil,k,rtrcenja $Baf- 42) imaju u sebi nedeg umetnid-Irog, budilffie je rnitologija neophodan sadrZajrtmctttosti, i d,a se, uz sve to, u osnovi i jedne i dru-g(! nalazi isti subjekt stvaranja: ,,individualiTirani : 'i'ocl", koji porqr-o.(g*.r,p.-esnidke q.nagg" proizvodi i mi-lologiju i umetnos! (8, 15-16).

Sam Seling vei otvoreno ukazuje da postoji, kakoHmo videli u ranijem komentaru, ,,Snutra5lja vezakcrja spaja umetnqst-i sqligiju" (XI,i74). U Preda'rnn.iima o akad"emskim, studijama Seling nastoji danus uveri kako tu ,,govori o svetoj umetnost*i,. o o-np-Lkoja je proizygd- bogova, objayi,teljica boZanskg taj- j-rrr', otkrivateljica id"Je, o-n'erodenoj lepoti . . ,fiiijS=,"- Xnblik skriven i nepristupadan empirijskom (tuln6ffi)"

-' :Coveku, kao i seflf o-ltTik-tulnai istini" (XI, 367). Se- t\]llngova ppsednutoisi h'i,tologziohlvidljiva je u dita-vorn njegovom delu;.;,Mitolbgii5.ie u ranim teoloS-klm spisima prvi, I u Filozoft'ii mi'tologiie i Ftlozofiir,otlvouenjo poslednji predmet njegovih studija." N3jeAdolf Alvo,n ni jedini ni poslednji interpretator Se-llnga koji se poziva na onu napomenu iz zavr5nogprrglavlja Sistema (1800), da je ,,rasprava o mitolo-lllji . . . izra&ena vei prije vi5e godina" (VilL, 272),clti bi, po5av od te Selingove napomene, zakljudiodn ,,rasprava o mi,tologiji koja dini najveii deo drugeglave Filozofiie umetnosti ne ,poti9,e_,19k ,\Z.J$-Q2. "90-dln", .t"go lu je Seling

_

pqtr[.iit{"1800" t}-,?-:l)JI Maks Adam, u svojoj disertaciji ,,schellings Jenaer-wtirzbur-

ger Vorlesungen tiber Philosophic der Kunst", Erlangen 1907, kazerll Jt: vrlo verovatno red o Selingovim bele5kama za predavaniarr ,,Crundsdtze der l(unstphilosophie", koja je Seling prvi put drZaou zlnrskom semestru 1?99/1800, u Jerri. Str' 7.

4l

Doista, bar u op5tefilozofskom smislu, postoji iz-vesna podudarnost u odredenju poloZaja mitologijeu Si,stemu i Fi,lozottji umetnosti. Mitol_ellg i u Si-stemu,, kao ,,srednji.dlep", treba da omoguii ,Fvila;*taknauun"iio""iSi';t"=irq;ffi -ze#4.:;bffzb;ta*-

---* je-red d-Gtorn-p6imanju ,,mitologije" i ,,poezije" baru trima osnovnim estetidkim delima: u Sgtsternpro-gra'twnu (1795-6). Sztsemu transcendentalnog rdea-lizmn (1800) i Ftlozoftji umetnostt (1803), i pri tomenavodi kljudni stav Naqta sistema da ,,BqgZIja 1 .postajg- na. graju..ono Sto j9 na pocetk#;mim-lJ'fca- dbvedanst\ra".

Poirebnd je sada da se dA Sira prezentacija Setin-

obavi. Vec jeI

-rje u Sgstamu-Seling

icija, \obratno, tb tm"-rn"jr koji je4fi$-otrratno- tD BtT-prvoj p-g!"g5

dodajb Seling'r to jemi nazivamosama produktiv-na obema je delatnojedno te isto, ono ljava dam,islimo i da sintetizuiqmg (I, 277\.

=*

- -\\}-.*1.1ii..ff --'i_

S eling povezuj e . uobr azi{U!, -ps,

tm'i.k;u _m.o ;.t n1 _

gla Sava i; ifr"n,, SprlB.u.*'tid" gfod " thu-' jg' potiebno, izsistematsliih razloga da se proizvedg-,tS9iqqlv-it$e=

*totrr., tadriiie mogr.1_iliost da de gradu za najvi5e '-."

rrlnog i realnog, sigsnog i besvesn6,s.T?E- suet bo- t ?nrui. ili -mi{6lifr}ie, ima pre svega f.u1t$cijg pr'rsr: /' 'Aor'"r,1*.;"ftF iffifl izm-edu F"Fyt^:1: ffi If

su sa'tn apsolut u posebnom (ili u sintezi s ograni-denjem) realno opaletul,' Iz ovoga bi se moglo zaklju-diti kao da je obliKlbgsf ontoto5ki postavljen niZeod pojma lepote(,jlepotd je uop5te modus postoia-"j g, qpso luta, op d'ftrib,#'ps o! uta " ka6-E&inp g f a ok

- 6ioblik- bbga implicirao a1$soluf sadrian vee-u' formi

*i"',ffi ffi if""'""tt,,111u ffi;JL-I pored toga Bto se u Selifigu,nol* imazofl,ii umei-'nosti i dalje raspravlja pr,oblem slidnosti i razlikeizmedu filozofije i umetnosti _- naime da je filozo-fija ,,prikazivanje apsoluta s apsolutnom indiferen-giln- op5teg i posebnog u opite,m,,, pa je za filozo-f iju osnovni pojam i d e j a, a to isto brikazivanje,,u posebnom : umetnost" (In, b0)

--

ono Sto je rn]rrdludujuie je odgolzron na sledeie bitno pitanje;"iia. {jr, to Sto se u urnetnosti prikazuje, kgji ^je-tq onto- :'iriH' 3x""#,,.iffifi,iruhff#,?gEf;"1uf;::'duSe, nijg nuZan

*.tlslov za filiozofiju, ali je izvesnodg je Bog*trajyipl-uzrok l-'filozofije irwnetnostl Bog iI bogo%{4lgJogije, i; gelin, mitologija i_u.rnetnost]llspostaVljqif uski k"ug odnosa. Seling -Je veomallroko razvio posebne pnincipe ili moguinosti umet-nldkog oblikovanja: shematizam, alegbriSu i simbo-llzam, uz pomoi kojih se uspostavlji ralhdit sistemodnosa

,op5teg i posebnog, umetnosti i m,j.tologije,nujzad kao nadin prikazivanja indiferencije opStegI posebnog u posebnom. Tako je prikazivanjeu kome_ posebno moZe da se samo pomoiu op5tegopazi odredeno l

trfJsko i simboficko, koji of,*orr"""j" I trima ,".*ln:'S:4-.tr"qr,9tii jiA4'asti.{Ji.1iie;e5i;1"lelnom s vetu Yffietniati'ifr'* vGTa,?-*d6

"--umetnostima.i muzi,ci'odoovnr" ir*^Il^ -.nrrrer,rrusrrrna.{ T.nu7,9.?, ogggyara atregori&" $ikarstuw's h em a tiz ern, ifi';msacd snin oiiEr

, ..*.1

+z/.1,661o mitolo-L$ae&gg#tqr ($ 52).

,t Na istorn principll_eb"rris*qill"i;;tirfrhg"S*-ling je razliknVq,g i -dvqvf6te {gfjlip,dlri5danSkU-}

.

grdku mitologiju. FazlikaJ6*65ffib u pogTdfir pravca'ti:' rno-6i kola stvara sintezu beskonadnog

[- konadnog. _Dok

.

pravac .

gr$ko._g"ritoln*ka".{antagijg,de od=.b6sk-qn.ad*gq +. oA yai{f#vac orrJenlalne lantazue, naproTlv,. h+a_ simbolidki, ,,id" od=.bes,k-qa"q.dqgg

jfi odka konadnom-*bravac oriientaln6 fantaziie. ni

ka besko,ruiEriom"' ($' 42), Sto je,

dri:aj u modalite{u simbolidkog oblikovanja. To jeelement koji docnrije uvaZava i Hegel, bar u Feno-menologi,ji duha,,u kojoj umetr*#t'itf8taje da egzi-stira s B"ojavom. objavljepe, hrid5anske rel.iglje. Po-"'vodont'hriSdafi-ske mitologilp, u koioj je prenagla5en

#iGBlnog, -m^nogi: fumadi Selingove estetikesaglasni su sa Stavom da je Seling bio nezadovoljanhri$canstvom, p_o-sebno katolicizrng{1, bar zato Sto jeoii6-'blegoffj3lCo; prikaz.-rvanje konadirog u beskonad-nom, pa je otud nedelatno za umetnost kao simbo-l,i6ko stvaranje. To je ri bio razlag Sto je Seling odsamoga podetka, od Naqta ststemn, tragao za ,,ro-vom mitologijom" kao,,univerzalnom,'op5tesimbo-lidkom' reli.gij-om. ,,Ifey,? simbolidka ggada je sam.ou mitologiji' (yI, 501-

-

2): MdgUinost te ,,nove mi-

tologije", koja bi bila ,,inspiracija nove umetnosti",Emil Breje takorde,. vidi udaje sv.et*""oq3r--dlubinrL j" imagrnaljene ry hrrip.gqnstvom" (70, 7221.1

fiito Ui potrebno da se ovde ozbiljno shvate Setin-

egzoteridan, idealno se pojavljuje u nedem drugom,,,a ne u onom Sto jeste" (XIn, 393

-

4). Seling je,i,.lmedutim, hteo jedinstvo idealnog i realno$,-'e To;""-l1idi jedinstvo hri5danstva, koje nosi element idealnog,lf'duhovnog, i mito,logije, koja ostaje na tlu realnog$i prirode. U "hovoj spekulativnoj fizisi, verovao je ISeliing, "rildZe se iznati neki osnov za formiranjenove, sawemene grqete.gmetnosti, D9y

" mitplogije,nove, sawemene

-grade umetnostl, nove. mltglogije. ,-,7,a razliku od grdke'firike; koja je svet poimala sta-ti.-.,l,itki, a prirodu bez duhal nova, spekulativna fizika,dije je osnove sam Seling uvaZavao, shvata svet di-namidki, kao ,,besvesno duha".

U analizama Fi,Iozofi,je umetnoste mogli smo za-paziti da je Seling u svoje konstruisane sheme kat-kada i nasilno ukl,apao svekoliko ,,rastinje umetno-nti", osnovne umetnidke vrste, rodove i Zanrove,nemajuii uvek, po prirodi takvog postupka, i dovolj-no pokrica u empirijskom materijalu; on nije uvekrcspektovao dinjenice iz istorije umetnosti. Red jeo osnovnoj primedbi, koja pogada racionalistidku

t Ovsjanikov u vezl s tim kjrZe: ,,Mit Je pomeren u blizinurlmbola, tt. pribltZen Je dulnom I nedeUlvom lzrazu ldeie, umet-nldkom miSljenju uop3te. Iz toga se moZe zaktjuditt da se umetnostrr pro6lostt, sadaSnlosti t bududnosti ne moZe zamisliti bez mitolo-luo. Ako mitologije nema,1rOtrebe" (77, 142r.

4

onda 6e Je umetnik stvoriti za svoJe

dt

t:

tl' i"!

x./.:1 \ 'r{

rl-t, I:,r

."t

,48,/'' :t /,' 49

gove redi iz Predauania, o altndemskim etudi,janurodnosu dvgjq mitologtjalgqdke.i' nrgiands,sssrili smo ved," IdeZ6'Sftib,-da sb ,,pri1bda i istorj

',PIi{943 i istorijafiJinstfo;}li-isfo:t6lprema hri5ian-prtstalo da se oF

f I /,'u drugoj je ideelni gvet otkriven, a priroda se vraia/ /,' u misterij" ($ 51).{"r/ / I Prema tome, .orijentalne

mitolcigije nisu s.imbo .".q { :

, lidke vei alegorijske, te su stoga i suptutstavljene

" f grdkoj. Te idealiitidt

estetiku u celini, dakle i s:rafri pgku5ajkulativne konstrukcij e,ndiverzumf 1umatrvne konstrukcrJ e dllverzuma \umgtnfpffi

Meni se dini, meetutiril',-di pnt-osii-oiil-bgiravdanzahtev pnerna kome se filozofskorn umu stavlja uzadatak da sredi empinijske dinjenice, ma koliko sa-

,r me dinjenice za to ne pruZale uvek i dokraja potvr-,''.. '"dU.- -Vrbdnost Selirgrorzag napora nalazi s, qva.kako,

,j:".' u zahtevu .za filo4otst om bdfetrxo"m;{noja ZdIi riAud-,fr no da"shvati umetnoll; i, ditgtt'=Eto niu je, mozda,

./ ryedu prvima, q p1g H^sgetar"-."p4$19." za ruko'm Uy4ySi:K\ I da ie sam osecao 'eitetlt i fenofrEii',i bio umetnidkit| A, :' nadahnuta- IiEn'dET*F u *odreelivanju prvorazrednog.L' .,'# mesta umetnosti u filozofskom sistemu. On je na-/l t '' stojao da u spekulativnoj igri duha izloli celokupan

slco s obzirom na ono ,,umehridki" bitnq kao van-r'.stetsko.

Tako se i dogodilo da se neki isti principi -

ale-gorijski, shematidki ri simbo,lidki princip oblikovanja,kojima odgovaraju refleksija, supsumpdija i intu-icija ponavljaju u svakom poretku umetnidkihvrsta, u idealnoj ii realnoj wsti, najzad u svakomumetnidkom rodu i Zanru. To bi, razume se, biliI,zv. ,,pli6i slojevi" dela, povr5inski i, utoliko bar,rrkcidentalni. U takvom postupku moZe se vei naslu-liti neko anticipiranje principq, f,enom-e.Iplo5ke este-t,ike, u kojoj su diferencirani ,,planovi" i ;;B'IoiCVf"tu strukturi dela. prema kojoj su dublji slojevi kaoonto,lo5ki prvi, ujedno i nosedi, slojevi, dok su spo-lJaBnjri promenljivi i omoguiavaju specificiranjeumetnidkih vrsta i Zanrova, dime se, medutim, ruspostavlja dublja vrednosno-hijerarhijska lestvicaunutar umetnidkih vrsta i Zanrova, buduii da jeu svim formama o'no bitno ,,estetsko" podjednakopnisutno i ostvareno. FilozofijilFpsgffitne inaiteren-r:ije" idealnog i realnog omoguiiltr je, dakTe,"SIffiEU"rln usposftv"i-aksiolo3ki i ontolo5ki jednoobrazan po-rcdak umetnidkih vrsta. Hegel je upravo taj osnovniprinoip Selingove filozofije odredio kao ,,noi u kojojHu sve krave cme"

, irt ,n sist-em umetniikih vrsta. U tom shematizmu sistema,\*j g filozofskom apriorizmu i kq$lfU-Ftiv-rzmu,--moZemoiapaiii- dostedno rpton"ffi, \oi"

Yila;monstrira u suoOenju sa svakom .p.pqebnom for-,,'' monl umetnostii.#J U nekim podelama, tipologijamar zapazi(emo,

svakako, odredenu peprimerenosf Stvarima, uodiie-o mo, takode, da jefrrneqto muzicf bilo moZda pre uponetku ridealnog; lfainstva iiffi*tiCkih vrsta. U sva-kom sludaju, Selingov spekulativni shem atizam, kalnomeni izgleda, mnogo je manje ranjiv nego Hegelov,bar Sto se ,tide odredenja osnovnog ontolo5kog sta-tusa umetnosti. Seling, naime, po,lazi od ispravneteze da se u svakoj umetnidkoi.v,rsttpodev od mu--zike, preko slikarstva, "'i[d plastike, ii z.atim, prekopoezije 'i njenih rydov1, lirike,, epa i drame, p o-n a v I j a ista ontoloElca- ideja, ' uostalorn kao ri uumetnosti uopSte u svojstvu najvi5eg izrazc,, ili naj-

6 vi5e objektivacije samog apsoluta, shvaienog, za raz-I liku od Hegela, kao apsolutne indiferencije subjektai i objekta. Svako rrmetnidko delo pokazuje se kaot,,oblikov"anje iedinstfrh'seskunedniq i konadnog?'. Sva' ostala odredenja, rekao bih, nisu viSe o n t o I o 5-

m. eJ_? fl? i i -k o g karaktera, nego su izve-i, prema tome, pokazuju se kao' onttdl

lje

(

1l

jedinstr/ To Sto postoje dva nadina pesnidkog obli-' kovaffi, kao dva diferencirana jedrinstva ,,beskonad-

nog$ konadnom" i ,,konadnog u beskonadnom", raz-ja,ifijava se istorijskim razlogom, vremensko-kultrrrr,dom uslovljeno5iu, a kada se i taj sloj iscrpi, ondase dalje podele mogu razjasniti veiim ili manj'im

r'"- prisustvom spolja5njih dinilaca: refleksijom, sup-sumpcijo,m, intuicijo,m. Sto se onoga jistorijskssbigtide, on omoguiava dalju diferencijaciju umetnostina ,,qlmbolidke" i ,,alegorij$ke", odnosno, U_-RpSZiiLpodelu na grdku ili naivnu :i novovekovnu *ffi-senll-mentabru poeTiju; nadalje'podelu na stil i manir_

' '"u-Iiko\mim umetnostima. U-pogledu daljih dif6ren--cijacija, s obzirom na Zanrove poezije, mogla bi se i

,'ovde zapaziti ideja podele koja ima nekj nagove5taju istorijskom kretanju umetnosti*

Selfng je, dakle, za raZ\iku od Hegela posle njega,uspostavio ovaj dualizam, moZda/ i protivrednoSt,metafizidkog i ftstorijskog princip$. Dok ie Hegelovu protivrednobt prevladati tako Bto ie uspostavitidvr5iu sapripadnost istorijskog i metafizidko-logid-kog principa, provode6i osnovni princrip 'l

nginog, gbiektivegii jd$iaJl Ft'lozotiii umetnosti. . .' -Seling je bio u btanju da umetnost rantiie u svim

njenim tgdovima da sadini stupnjevit poredak real- ** nog{ ideatrnog reda. A ,to znadi da srffika'umetnidka

. vmr@r*sadrZi' Jvoje poslednje utemeljenje i opravda-

":-'rrttEav'oje su3tine, foku5aj-koji pre -toga u filozofijijo5 nije bio udinien." Pokazujuii da je Kantoviistem umetnosti, njihova podela na govorne, likov-ne,i RA*UJnetnosti igre, teorijski sasvim be'znadajan,Bindbi-*ffiiia;e da sJ u Selingovoj koncepciji nalazio,pravdan zahtev za takvim .,,temeljnim sistematizo-vbnjem kojim se svaka umetnidka vrsta U9 shYataramb za sebe vei i u nuZnom odnosu prema celt-ru'poSto je Ce,[!na u nioj u rizvesno'j meri sadrZana".Iako 'Cdt?I[Eno skrenuti s ove linije,, I{"ggJ*ig*poredima Bimela, preuzeti ovaj nadin ko'nstrulicije i da-lje ga izvesti

-

razume se, 'ispravljajudi ga u prav-

.u i"ttooizma. Ipak, treba dodati da Setingu neospor-nb -pripada zasiuga Sto je takav jedan poku5aj ,,PWilaonsekventno sProveo" (2, L65).

eini se da ie, upravo stoga 5t6 je konstrukcijasistema rrazl,idita koil Hegela i selinga, neproduktiv-na ona teza po kojoj je Seling sam' nuZna karikau lancu diji je jedln lcaj u filozofiji i- estetici bioKant, a drugi H-egel, s kojim nemadki idealizam za-vr5ava. Kroner

-i-Onr5"ttikor, najzad i Stefen Dig,t

p,olazei od 'ideje o- piavo-tinijskorn razvoju nema'dkeidealistidke filo'zofije i estetike, nisu bili u stanju,kao ni Bimel, da shvate untoloSki su5tinsku razlikuu pozicijama'Selinga ri Hegela. Povodom Selingovograr-vo5" sistema umetnosti Ovsjanikov l

,4

t

** $

-*{rlsama ,,priroda, kao rodenje svih stvari, vedna no6,'-.r. kao ono jedinslvo 9. ko-me. su stvari q sepi'i (XIV,:... 4oly;-"'

Toj vednoj noii, njenoj tajni, samo je umetniku stanju da se pribliZi i iz nie odnosXp.

.p*itg$9r,izmami. njeqq s;.gtlo. Na jednom drugom mestu, uraspravi O odnoia likounih umetnosti, prema prirodi',Seling doslovce ponavlja stavove iz Sistema, koji

-seodnose na ulogu i na zadatak umetnika. On kaZe da,alro se samo onaj umetrdk mole nantat'i sreinim

kom delu nije sve dqJg,sa sve$clr,-da se sa svesnomdelatno56u mora poiiezati UeSve[ia moi i da tekpotpuno jedinstvo . . . proizvodi ono najvGe u umet-

.. nosti" (XV, 400).".! Vrednost Selin$ove Ftlozofiie umetnosti, kakoizgleda, nalazi se u prvoq poku5aju na.udnog zasni-.rJtrla estetike kao' ofi[oaoJij-e-'-qg19ll9"q$+ zat'im, udini"enici 5to je u Selingovim raiiirrf radovima filo-zofika pozicija bila estetidki postavljena, a to j9,prinodno, dov-elo do toga da se umetnost u isti mahprosuetuje iz horizonta filozofskog sistema i njego-ltog principa, da sama bude u najveioj moguinojsag-laittosti s tim principom, postav5i organon i do-knment same filozofije: Uticaj Selingove Fi'lozofi'ieumetnosti na dalji neposredni razvoj ideja u nemad-koj estetici, a Hegelovoj posebno, u ovom- pogleduje - neosporan. Posebnu analizu zahtevao bi uticainSegnve-misli u Engleskoj na KolridZa; u Francus-kol-na kasnije pravce rnlgicj.o"nizg4 egzistencijaliz-mi i nadreaLizma, na ffirgsbna, Gabrijela Marsela,Vladislava Jankelevida; -ii Rusiji na Be1{gje"va., Fo:lovjeva, posebno kada je red o Pazqoj Selingovojrtis'ti. .l\ ta misao, utemeljena na egzistencijalnoj

. v. . I -

V^-f ---

--ll^--.1 w*_osnovi, w5i i danas znadajan uticaj. r*"-"-'*'-'-- '-'- l

SnInTCOVA DELA

Sgstern des transzendentalen ldealis-zttrus. ,,Reclam", Leipzig, 1979.Philosophie der Kunst. Einleitung.Darmstadt, 1980.Phi,losophie der Kunst. AllgemeinerTheil der Philosophie der Kunst.Darmstadt, 1980.Philosophie der Kunst. Besonderer Theilder Philosophie der Kunst. Darmstadt,1980.

,,Bruno oder iiber das gtittliche undnatiirliche Princip der Dinge". EinGesprdch, 1800. Zweite unverdnd. Auf-lage L942. U: Sehellings Werke. DritterHauptband. Schriften zvr Identitiit-sphilosophie, 1801-1306. Miinchen, 1958.System iler gesamrnten Phitosophle uncliler Naturphilosophie insbesondere, 1804U: Schelkngs Werke. Zweite Ergdn-zungsband. Zur Identitiitsphilosophie1804. Miinchen, 1962.

Das iilteste Sgstemprogratntn des '6eut-schen ldealismus. Ein handschriftlicherFund. MiEeteilt von Franz Rosenzweig.Sitzungsberichte der Heidelberger Aka-demie der Wissenschaften. StiftungHeiirrich Lanz. PhilosophischhistorischeKlasse: Jahrgang 1917. 5. Abhandlung.Band VIII. Heidelberg, 1917.

I.

III.

Schelling,

Schelling,

Schelling,

IV. Schelling,

V. Schellng,

VI. Schelling,

VII. Schelling,

57

VIII. Schelling,IX. Schelling,

X. Schelling,

XI. Schelling,

XII. Schelling,

XIII. Schelling,

XIV. Schelling,

XV. Schelling,

XVI. Schelling,

XVII. Schelling,

58

Sistem transcendentalnog idealizma.,,Naprijed", Zagteb, 1965.Erster Entuurt eines Sgsterns der No-turphilosophie, 1799. U: Schellings Wer-ke. Zweite Hauptband. Schriften zur Na-turphilosophie 1799-1801. Miinchen,1958.Ueber den u:ahren Begri,ft der Natur-philosophie und die riehtige Art ihrePrableme aufzuldsen, 1801. lJ: SehellingsWerke.. Ztv. HB. Miinchen, lgb8.

Vorlesuflgen iiber die Methode desakailernischen Studiurns. 1803. U: Sehe-llings Werke: Dr. HB, Mtinchen, 19b8.,,Aus den Vorlesungen iiber die Me-thode des akademischen Studiums",1803. Achte Vorlesung, ,,Ifeber die his-torische Konstruktion des Hristentums".U: Schelling, Philosophie der Kunst.Darmstadt, 1980. Erg;[nzung Z. i Er. B.,,Aus der im Kritischen Journal derPhilosophie verrifentlichen Abhand-lung". ,,Ueber das V'ibrhiiltnis der Na-

turphilosophie zur philosephie tiber-haupt". U: Schelling, phitosophie derKunst. Darmstadt, 1980. Er. J, S.,,IJeber Dante in philosophischer Be-ziehung". Abhandlung aus dem Kriti-schen Journal der Philosophie. U: Sche-lling, Philosoph,ie d,er Runst. Darm-stadt, L980. Er. 4.,,Ueber das Verhdltnis der bildendeKtnste zu der Natur", 180?. U: Sehe-llings Werke. Hrsg. von ManfredSchrciter. Dr. EB. zur Philosophie derKunst, 1803-1817. Mi,inchen, 1959.,,Vierzehnte Vorlesung". U: ,,IfeberWissenschaft der Kunst, in Bezug aufdas akademische Studium". U: Sche-lling, Philosoph,ie der Kunst. Darm-stadt, 1980. Ergiinzung 1.Irnmanuet Kant 1804. U: SchettingsWerke. Dr. HB. Mtinchen, 19b8.

X V lII. Schelling,

XIX. Schelling,

XX. Schelling,

XXI. Schelling,

XXII. Schelling,

XXIII. Schelling,

Iitreen zu einer Phi.losophie iler Naturals Einleitung in das Studiwn ilieserWissenschatt, L797. U: Schelli,ngs Wer'ke. Er. HB. 1793-1403. M0nchen, 1958.,,Ueber Offenbarung und Volksunte-richt". U: Schellings Werke. Er. Hb.Mi.inchen, 1958.,,Abhandlungen zur Erlduterung desIdealismus der Wissenschaftslehre".1796-1797. U: Schellings Werke. Er.HB.,,Aus dem allgemeinen Uebersicht derneuersten philosophischen Literatur"(U: Phil. Journal, 1797-1798). U:Schellings Werke. Er.HB. Mtinchen,1958.Zur Geschichte d,er neueren Philoso'

phie (Mitnchener Vorlessungen, 1827). U:Schellings Werke. Fiin. Hauptband,Mtinchen, 1958.Philosophische Einl'eitung in die Phi-losophte der MAthologie oitrer Datste'tlung der reinrationalen Philosoph'ie.Zwcites Buch. U: Schellings Werke.Fiinf. Hauptband, Mtinchen, 1958.

59

}LITERATURA O SELINGU

Wilhelm Metzger, Die Epochen iler Schellingschen Phi-losophie, von l?95-bis 1802. Ein problemgeschichtli-cher Versueh. Heidelberg, 1911.

Walter Biemel, Die Bedeutung uon Kants Begrunilungder Aesthetik fiir die Philosophie der Kunst. ,,Kant-studien", Ergiinzungshefte, Ktiln, 1959.Dr. Adolf Allwohn, Der Mgthos bei Schelting. Pan--Verlag Rolf Heise, Charlottenburg, L927.

Eucken, ,,Die Lebensanschauungen der grossen Den-ker", 15. und 16. Aufl., 1921.Max Adam, Schellings Jenaer Wiirzburger Vorle-

sungen iiber Philosophte der Kunsf. Diss, Werlangen,1907.

Friedrich Th. Vischer, Aesthetik oder Wissenschaft desSehiinen. Mtinchen, 1922.

Xavier Tilliette, ,,Schellings Wiederkehr?". U: Sche-Lling. Einftihrung in seiner Philosophie.. Hrsg. vonH.NI. Baumgartner, Freiburg/Mi.inchen, 19?5.

Dieter Jdnig, Schelling. Die Kunst in der Philosophie.Erster Band. Schellings Begrtindung von Natur undGeschichte. Stuttgar't, 1966.

Dieter J6inig, Sehelli,ng. Die Kunst in der Philosophie.Zr,veiter Band. Die Wahrheitsfunktion der Kunst.Neske Pfullingen, 1969.

Emile Br6hier, Histoire de la philosophie. Tom II, Laphilosophie moderne. III, Le XIX-e sidcle p6riodedes systEmes, 1800-1850. Presses universitaires deFrance, Paris 1950.

Hinrich Knittermeyer, Schelling und di,e rotnantischeSchule. Mtinchen, 1929.

Steffen Dietzsch, Naehwort ,,Das Kunstwerk als Werk-zeug: Schellings Aufhebung des Systems des trans-zendentalen Idealismus". U: Schelling, Sgstem ilestranszendentalen ldealismus.,,Reclam", Leipzig, 19?9.

H. J. Sandkiihler, Fried,riclt Wilhehn Joseph, Schelling,Stuttgart, 1970.

Steffen Dietzsch, ,,Zeit Geschichte Kunst?'. ZurStruktur von Schellings ,,System des transzendentalenIdealismus" (1800). U: Natur Kunst MAthos.Beitrdge zur Philosophie F. W. J. Schellings. Berlin,1978. Hrsg. \,'on Steffen Dietzsch.

Jean Gibel{n, L'esth6ti.que ile Schetting d'apres La Phi-Iosophie de I' art. Clermont-Ferrand, 1934.

Savelij J. Senderovid, ,,Die Ssthetische Anschauung beiSchelling". IJz Nafitr

-

Kunst -

MtJthos. Hrsg. v. S.Dietzsch, Berlin, 1978.

Miehail F. Ovsjannikov, ,,Die Ssthetische KonzeptionSehellings und die deutsche Romantik']. U: Natur

-Kunst -

Mathos. Berlin, 1978.Valentin F. Asmus, ,,Schelling". tI: Natur

-

Kunst -Mgthos, L978.

Manired Buhr, ,,Schelling und die - Entwicklur.rgsge-schichte der klassischen biirgerlichen deutschen Phi-losophie". U: Natur

-

Kunst -

Mgthos, 1978.L. Feuerbach, ,,Voridufige Thesen zur Reform der Phi-losophie" (1842). U: Kleine Schriften. Hrsg. von K.

Liiwith, Frankfurt, 1966.Noack, Schelli,ng, 1859, I Teil.Danko Grli6, Estetika. III. Smrt estetskog. ,,Napriied",

Zagteb,l97B.Sreten Petrorzid, Negationa estetika. Sehellingovo mes-

to u estetici netnadkog idealizma. ,,Gradina", NiS,L972.

Georg Stefansky, Das hellenisch-ileutsche Weltbild.Einleitung in die Lebensgeschichte Schellings. Bonn,1925.

Ch. N. Briistiger, Kants Aestheti.k unil Schellings Kunst-philosophie nach ihren sgstematisch,en Prinzipienund Bezieh,ungen analgsiert, Halle 1912.

Gerhard Schulze, Die Poesi,e im Urteil der deutschenGehaltsiisthetik oon Sehelling bis Visch,er. Diss.,Markranstedt, 1916.

Karl Hoffman, ,,Die Umbildung der Kantischen Lehrevom Genie in Schellings System des transzendentalenI

30.31.

Immanuel Kant, I(ritilc iler Ufieilskroft. Stuttgart, 1g60.Jonas Cohn, Geschichte der Philosophde. Sechster Teil:der deutsche Idealismus.,,Nachkantische Philosophie,

erste H6lfte". Leipzig und Berlin, 1928.Richard Kroner, Von Kant bi,s Hegel. Zwei Bdnde in

einem Band. 2. Auflage, Ttibingen, 1961. Erster Teil.Otto P

UVOD

Molim vas da kod ovih predavanjr ,, potpunostiimate u vidu njihovu disto naudnu nameru. Kao na-uka uop5te, tako je i nauka o umetnosti zanimljivapo sebi, r bez spoljne svrhe. Toliki predmeti, deli-mice i nevaZni, privlade sveopStu znatiZelju, pa daki naudni duh; bilo bi dudnovato ako to ne bi moglaupravo umetnost, taj jedini, predmet koji sko,ro samukljuduje u sebe najvi5e predmete na5eg divljenja.

JoS je veoma zaostao onaj kome se umetnost nijepojavila kao zatvorena, organska i u svim svojimdelovima takode nuZna celina, kao Sto je to priroda.Ako se oseiamo neodoljivo primonanim da posma-tramo unutra5nju su5tinu prirode i da proniknemou ono plodonosno vrelo koje s vednom jedno,tiko5iui zakonomerno5iu prosipa iz sebe toliko mnogo veli-kih poja koliko li nas onda vi5e mora zanimatida prodremo u organizam umetnosti, u kojoj se izapsolutne slobode uspostavljaju najvi3e jedinstvo izakono,mernost, ko,ja nam ornoguiava da, daleko ne-posrednije nego priroda, spoznamo duda na5eg vla-,stitog duha. Ako nas zanirpa da, koliko je moguie,idemo za skloporn, unutra5njim raspored.om, odno-lima i spletovima neke biljke ili nekog organskogbiia uopSte

-

koliko li bi nas onda vi5e moralo pri-vladiti da iste te spletove i odnose spoznamo u- jo5

65

organizovanijim i u sebi samima sloZenijim biljkamakoje zovemo umetnidkim delima.

Veiini ljudi je s umetno5iu kao 5to je Molijero-voml majstoru Zurdenu bilo, s prozom, koji se dudioda je celog svog Livota govorio prozu a da to nijeznao'. Najmanje njih misli da je vei jezik kojim seizratavaju najsavr5enije umetnidko delo. Koliko liih je stajalo pred nekim pozori5tem ne postaviv5isebi makar jednom pitanje o tome koliko je uslovapo,trebno za jednu pozori5nu predstavu, makar samodonekle savr5enu; koliko li, ih je imalo plemenitutisak o kakvoj lepoj arhitekturi, bez isku5enja datragaju za razloztma harmonije koja im se iz nieoglasila! Koliko li ih je dopustilo da na njih delujepojedina pesma ili kakvo veliko dramsko delo, pasu time bili uzbudeni, ushiieni, potreseni, a da, ni-kada nisu istraZili kakvim to sredstvima umetnikupolazi za rukom da ovlada njihovorn naravi, dadisti njtihovu du5u, da ih uznemiri do dnabez pomisli da to sasvim pasivno i utoliko neple-menirto uZivanje preobraze u daleko veie uZivanjedelatnog posmatranja i rekonstrukcije gmetn'idkogdela pomoiu razuma !

Siro,virn i neobr:azovanim smatra se onaj ko ni'gdene 1eli da dopusti da umetnost utide na nj i daiskusi njena dejstva. Medutim, isto je tako sirovo,ako ne u isto,m stepenu a ono ipak po duhu, da setek dulna ganuia, dulni afekti ili dulno dopadanje,koje umetnidka dela izazivaju, smatraju dejstvimaumetnosti kao takve.

Za onoga ko u umetnosti nije dospeo do slobod-nog, ujedno pasivnog i delatnog, zanetog L raz\oLnogposmatranja, sva su dejstva umetnosti puka prirodna

lina. Onaj, dakle, ko se ne uzdigne do i.deje celine,sasvim je nesposoban da oceni neko delo,. A uprkostoj ravnodu5nosti, ipald vidimo veliko mno5tvo tjudikoji sebe nazivaju obrazovanim i koji nidemu nisusklonij,i nego da u stvarima umetnosti imaju neki.sud, koji izigrravaju znalce, i biie da nema ubitad-nijeg suda od onoga da neko nema ukusa. Oni kojiose6aju svoju slabost u ocenjivanju, pri vrlo razli-iito'm dejstvu koje neko umetnidko delo ima na njihi bez obzira na oniginalnost shvatanja koje moZdao tome imaju, ipak ie radije zadriati svoj sud negoito ie pokazatri svoju neupuienost. Drugi, manjeskromni, svo,jim sudom udiniie sebe sme5nim i timepametnima pasti te5kq. Dakle, to dak spada u op5terlru5tveno obrazovanje po5to uop5te nema dru-$tvenog studija osim studija umetnosti

-

da se imaznanje o umetnosti, da se u sebi izgradi sposobnostda se shvate kako odnOsi delova medu sobom i pre-ma celini, tako i, obrnuto, odnosi celine prema delo-vima. Medutim, ba5 to nije moguie drukdije negolromoiu nauke i posebno frilozofije. Stlo se stroZekonstruiie ideja umetnosti i umetnidkog dela, to iesc vi5e preduprediti ne samo mli,tavost u ocenjiva-nju nego ir oni lako,mrisleni poku5aji u umetnostfi ilipoeziji koji se obidno preduzimaju bez ikakve idejeo njqj.

Koliko je neophodno upravo. strogo naudn,o shva-tunje umetnost;t za izgradnju intelektualnog opaZanjaumetnridkih dela, kao i prevashodno za obrazovanjesuda o njima, o tome iu primetiti samo jo5 sledeie.

Vrlo desto, a narodito sada, moZe se doii do isku-stva o tome koliko su mnogo sami umetnici u svojimsudovima ne samo razliditi nego i suprotni. OvajI'enomen se vrlo lako moZe o,bjasniti. U vremenimacvetanja umetnosti, postoji nuZnost opStevladajudegduha, sreia i tako re6i proleie vremena, koje meduvclikim majstofima stvara manje ili viSe op5tu sa-glasnost, tako da, kao Sto pokazuje i povest umet-nrsti, velika dela nastaju i sazrevaju zbijeno5 skorou isto vreme, kao iz jednog zajednidkog daha i pod

da pro-srca

-

dejstva; pri tom sebiie, a umetmst kaoiskusio i spoznao. Sto

on sam pona5a kao prirodnoumetnost uistinu nikada nijega uzbuduje, to su verovatno

pojedinadne lepote, no u istinskom umetnidkorn delunema nikakve pojedinadne lepote, lepa je samo ce-

r Bourgeois gentllhomme, Act. II, Scene 4.

6766 tr

"W

jednim zajednidkim Suncem. Albreht Direr istovre--eno sa Rafaelom, Servantes i Kalderon istovre-meno sa Sekspirom. Kada prode takvo vreme sreiei diste produkcije, nastupa refleksija-i s njom op5terazdvajalrje; sto je tamo bilo Ziv duh, ovde postajep,redanje.

Pravac starih umetnika bio je od centra premaperiferiji. Potonji uzim_aju spglja izdrrcienu formui nastof-e da je neposredno podraZavaju; oni zadti,a-vaju senku bez tela. Svako izgraduje sebi svoja sop-stvena posebna gledi5ta o umetnosti, i po njima oce-njuje Ait i postojede. Jedni, koji primeiuju prazninuforme bez sadrLine, propovedaju vraianje materijal-nosti putem podraLavanja prirode; drugi, ko'ji se neuzvinu iznad tti]n praznih ir spolja5njih ostataka for-ffi, proporredaju ono idealno, podraZavanje onogaSto je vei stvoreno; niko s, medut'im, re vraiaistinskim izvorima umetnosti ,iz kojih fo,rma i gradanerazdvo,jno teku. Manje ili viSe, to je sada5nje sta-nje umetnosti i rasudivanja o njoj. Koliko je umet-nost raznolika u sebi samoj, toliko 'su raznolika inijansirana razLtdita gledri5ta u ocenjivaniu." Niko' odonih koji se spo,re ne razume drugoga. Oni ocenjuju,jedan pb merilu istine, drugi po merilu leprote, a danijedan ne zrla 5ta je istina ili 5ta je lepota. Dakle,medu stvarno praktidnim umetnicima jednog takvogvremena, osim malog bnoja izuzeta,ka, ni5ta se nemoZe iskusiti o su$tini umetnosti, jer ,im po pravilunedostaje ideja umetnosti i lepote. A ba5 ta nesa-glasnost, koja vlada dak i medu onima kojri se baveumetno5iu, jeste pre5an odredujuii razlog da se unauci po,traZe istinska ideja i principi umetnosti.

JoS je vi5e potrebna ozbiljna, iz ideja crpena na-stava umetnosti u ovom dobu knjiZevnog seljadkograta koji se v'odi prcrtiv svega visokog, velikog, naidejama zasnovanog, 5taviSe, protiv lepote u samojpoeziji i umetnosti, gde su ono Sto je frivolno, StodraZ;i- dula ili je

.plemenito na nizak nadin -

idoliko$ima se ukazuje najvede po5tovanje.

68

Samo filozofija moZe da za refleksiju ponovoo,tvoni praizvore umetnosti koji su ?,a p,rrcdukcijuvelikim delom presahli. Samo se zahvaljujuii filo-zofiji moZerno nadati da iemo dosegnuti. istinskunauku o umetnosti; ne da bi filozofija mogla datismisao koji mote da da samo Bog, ne da bi onamogla podariti sud onome kome ga je priroda us-kratila, nego da ona na nepokolebljiv nadin u ide-jama iskazuje ono Sto istinski smisao za umetnostopala u konkretnome i dime je odrede4 pravi sud.

Ne smatram nepotrebnim da jo$ navedem raz-loge koji su me posebno opredelili da obr:ailujemtu nauku, kao i da o njo,j drZim ova predavanja.

Pre svega, molim vas da ovu nauku o umet-nosti ne brkate ni sa dim Sto se do sada, pod timimenom ili pod nekim drugim, izlagalo kao este-tika ili teorija lepih umetnosti i nauka. Nigde jo5ne postoji naudno i filozofsko udenje o umetnosti;u najbolju ruku postoje odlomci jednog takvog ude-nja, pa su i oni jo5 malo shvaieni, a ne mogu seshvatiti drukdije nego u sklopu celine.

Pre Kanta, svako udenje o umetnosti bilo je uNemadkoj puki izdanak Baumgartehove estetikejer je Baumgarten prvi upotrebio ovaj izraz. Za oee-nu o njoj dovoljno je pomenuti da je ona sama opetbila izdanak Volfove filozofije. U periodu nepo-sredno pne Kanta, kada su u filozofiji vladali plitkapopularnost i emprin'izam, bile su postarzljene po-znate teorije lepih umetnosti i nauka diji su prin=cipi bili psiholo5ka nadela Engleza i Francuza.PokuBavalo se da se ono Sto je lepo objasni pomoiuempirijske psihologije, te su se uop5te duda umet-nosti tretirala isto onako na nadin rasvetljavanja izamagljivanja kao u isto to vreme pride o avetimai druge praznoverice. Na odlomke tog empirizmanail:azi se jo5 i u kasnijim sp'isima, delimidno miSlje-nim prema jednom boljem shvatanju.

Druge estetike su donekle recepti ili kuvari, gderecept za tragediju glasi ovako,: mnogo uZasa, ali

6e

ipak ne previ5e; saZaljenja Sto je viSe moguie i su-z,a bez broja.

S Kantovom Kri,ttkom moti sudenia je kao isa ostalim njegovim delio:la. Od kantovaca s, na-ravno, mogla odekivati krajnja li5enost ukusa, kaou filozofiji li5enost duha. Mnodtvo ljudi naudiloje napamet Kritiku estetiike mo1i suclenia, pa juje sa katedre i' u spisima izlagalo kao estetiku.

Posle Kan,ta, neke izvrsne glave dale su tzvan'redne podsticaje ideji jedne istinske filozofske na-uke o umetnosti i pojedine priloge za takvu nauku;ali jo5 nijedna nije postavila naudnu celinu ili ma-kar

-

apsolutne principe op5tevaZede i u strogoiformi; ni kod veiine njih nije do5lo do strogogodvajanja empirizma i filozofije koje se iziskuie zapravu naudnost.

Sistem filozofije umetnosti koji nameravam daizLoilim su5tinski ie s, dakle, razlikovati od onihkoji su do sada postojali, i to kako po formi tako ipo- sadrLini, bududi da iu se u pripcipima vratitidalje nego Sto se to do sada dogodilo. Isti metodko,jim mi je, ako se ne varam, u filozofi;l prirodedo izvesne tadke postalo moguie da razmrsim vi5e-struko zapleteno tkivo prirode i odvojim haos nje-govih pojava, isti taj metod vodiie nas i kroz jo5zamr5eniji lavirint sveta umertnosti i omoguiiti namda njegove predmete osvetlimo novorn svetlo5du.

Manje mogu biti siguran da iu samorne sebi udo-voljiti u pogledu istorijske strane umetnosti, kojaje, iz razloga koje iu kasnije navesti, su5tinski ele-menat svake konstrukcije. Odvei dobro znam ko-liko je teSko da se na tom najbeskonadnijem odsvih podrudja steknu makar i najop5tija znanja osvakom njegovom delu, a kamoli da se o svim nje-govim delovima dode do najodredenijeg t najtad-nijeg znarya. Ono Sto mogu navesti samo za sebe,jeste da sam se dugo vremena ozbiljno bavio stu-di$em starih i novijih dela poezije ,i da sam tajstudij udinio svojim svesrdnim pos(om, da samvideo neka dela likovne umetnosti, da sam u opho-

70

denju s praktidnim umetnicima d6lom, dodu3e, upo-znao samo njihovu sopstvenu nesaglasnost i njihovonerazumevanje stvari, ali da sam d61om, i u opho-denju s takvima koj6 su, osim sreinog bavljenjaumetno5iu, o njoj jo3 i filozofski razmiSljali, stekaojedan deo onih istorijskih shvatanja umetnosti koiasmatram neophodnim za svoju svrhu.

Za one kofi poznaju moj sistem filozofije, filo-zofija umetnosti biie samo njegovo ponavljanje unajvi5oj potenciji, a onima koji ga io3 ne poznaju,njegov metod, ovde primenjen, verovatno ie bitijoS odigledniji i jasniji.

Iionstrukcija ie se proSiniti ne samo na ono Stoje op5te nego i na one individue koje vale za di-tav rod; ja 6u konstruisati njih ri svet njihove Poe-zije. Zxid, pominjem samo Homera, Dantea, S9k-spira. U udenju o likovnim umetnostima biie oka-rakterisane individualnosti najvedih majstora uo'p5te;u udenju o poeziji i pesnidkim vrstama spustiduse dak do karakterisanja pojedinih dela najizvrsni-jih pesnika, npr. Sekspira, Servantesa, Getea, dabih tako ovde nadomestio sada5nje shvatanje kojenam kod njih nedostaje.

U op5toj filozofiji radrijemo se da vidimo strogolice ilstine po sebi i za sebe, a u ovoj posebnoj sferifilozofije, koju omedava filozofija umetnosti, dospe-vamo do shvatanja vedne lepote i praslikd svegalepoga.

Filozofija je osnova svega i obuhvata sve; svojukonstrukciju proteZe na sve potencije i predmeteznanja; samo se pomoiu nje dospeva do onoga Stoje najvi5e. tldenjem o umetnosti, u samoj filozo-fiji obrazuje se jedan uLi krug u kojem ono Stoje vedno neposrednije posmatrano tako reii u vid-ljivom obliku, te se ono .tako, ispravno shvaieno,nalazi u najsavr5enijem skladu sa samom filozofi-Jom.

Vei se u onomenalazio nagove5taj

Sto je do sada izloZ,eno delimiceo tome Sta je filozofija umet-

1l

i*Hffil*', '

nosti; potrebno je, medutim, da se sada o tome izn-ditije izjasnim. U najveioj opStrosti, pitanje iu po-stuviti ovako: kako je mogu6a filozoftja umetnostr,fier je stvarrnost takode dokaz moguinosti u pogledunauke) ?

Svako vidi da su u pojmu filozofrije umetnostipovezane dve suprotne srtrane. Umetnost je realno,objektivnoe fiilozofija idealno, subjektivno. Dakle,zadatak filozofije umetnosti vei bi se unapred mo-gao odrediti ovako,: realno, koije je u umetnosti,pri,lwzati, u idealnome. Samo, pitanje je upravo Stato znadi: realno prikazati u idealnome, i pre no Stclto budemo znali, jo5 nedemo biti nadisto s pojmomfilozrofije umetnosti. Dakle, ditavo istraZivanje trebada zahvatimo jo5 dublje. Po5to je prikazivanjeu idealnorne uop5te : konstruisanje, a po5to i filo-zofija umetnosti treba da je : konstrukciji umet-nosti, ovo ie istraZivanje nuZno morafli da u istovreme dublje prodre u su5tinu konstrukcije.

Dodatak ,,umetnost" u ,,filozofija umetnosti"omeduje samo op5ti pojam filozofije ali ga ne ukida.NaSa nauka treba da bude filozofija. To "je bitno;Sto ona treba da bude upravo filozofija u odnosuprema umetnosti, to je ono sludajno u naSem pojmu.Medutim, niti uop5te ono Sto je u nekom pojmuakcidentalno moZe da izmeni njegovu su5tinu, nitifilozofrija, posebno kao filozofija umetnosti, moZeda bude ne5to drugo nego Sto je posmatrana po sebii apsolutno. Filozofija je apsolutno i su5tinski jedno;o,na se ne moZe deliti; ono, dakle, St,o je uop5tefilozofija, jeste to sasvim ri nepodeljeno. Zelim dasada ovaj po,jam nedeljivosti filozofije posebno dws-to zadrZttte kako biste shvatili ditavu ideju naSenauke. Dovoljno je poznato koliko se pojam filo-zof.ije bezodno zloupotrebljava. Vei smo dobili fito-zofiju, pa dak i udenje o nauci poljoprivrede; trebaodekivati da ie se jo5 stvarati i filozofija vozarstva,i da ie na kraju biti onoliko filozofija koliko uop5teima predmeta, te da ie se od sve samih filozofija upotpunosti izgubiti filozofija sama. Osim tih mnogih72

filozofija, imamo, medutim, i pojedine filozofskenauke ili filozo,fske teorije. Ni od toga nema niSta.Postoji samo jedna fllozofifa i jedna nauka filozo-fije; Sto se naziva razliditim filozofskim naulcama,to je ili ne5to sasvim naopako, ili su to samo pri-kazi jedne i nepodeljene celine filozofije u razli-ditim potenctjama ili u razliditim idealnim odrede-njima.

Objasniiu ovde taj izraz, po5to se prvi put jav-lja barem u jednom kontekstu u kojem je vaZnoda bude shvaien. On se odnosi na op5te udenje fi.lo-zofije o su5tinskom i, unutarnjem identitetu svihstvari i svega onoga Sto uop5te razlikujemo. Uistinui po sebii, postoji samo jedna su5tina, jedno apso-lutno realno, i ta je su5tina ka,o apsolutna nede-ljiva, tako da deljenjem ili razdvajanjem ne moZepreii u razlidite su5tine; po5to je nedeljiva, razli-ditost stvaqi uopSte moguda je samo ako se ona kaocelina i nedeljivost postavi u razlidi,tim odredenji-ma. Ova odredenja nazivam potencijama. One apso-lutno ni3ta ne menjaju na su5tinli, ova uvek i nuZ-no ostaje ista, zbog dega se i zovu ideelnn odrede-nja. Npr. ono Sto saznajemo u povesti ili umetno-sti, su5tinski je jedno s onim Sto postoji ,i u pri-rodi: svemu je, nairne, unodena ditava apsolutnostali se ta apsolutnost nalazi u prirodi, povesti iumetnos;ti u razlriditim potencijama. Ako bi se ovemogle otkloniti, da bi se, tako reoi razgoliiena, vi-dela dtsta su|tina, onda bi u svemu bilo istinskijedno.

Filozofijo se pak u svCIm potpunom pojavljiva-nju ispoljava samo u tota'litetu svih po,tencija. Jer,ona treba da bude verna slika univerzu a ovajje

-

apsolutu prikazanom u totalitetu suih ideel'nih odredenja.

-

Bog i univerzum su jedno ili samorazJrditil vidovi jednoga i istoga. Bog je univerzumposmatran sa strane identiteta, on je sue, jer je onoSto je jedino realno; izvan njega, dakle, nema ni-dega; untuerzurn je Bog shvaien sa strane totali-teta. Medutim, u apsolutnoj ideji, ko,ja je princip

73

?filozofrije, identitet i totalitet su opet jedno,. Potpu-no po,javljivanje filozofije, kaZem, ispoljava se samou totalitetu svih potencija. U apsolutu kao takvom,a prema tome i u principu filozo'fiije, ba5 zato Stoobuhvata sue potencije, nema nijedne potencije, aopet, ako u njemu nema nijedne potencije, u njemusu sadrZane sve potencije. BaS zfug toga Sto nijejednak ni sa kojom posebnom poteneijom a ipakih sve obuhvata, taj princip nazivam apsolutnomtaikom identzteto filozofije.

Ova tadka indiferencije, ba5 zato Sto je to 'i Stoje apsolutno jedna, neod.vojiva, nedeljiva, nuZno opet

postoji u svakom posebnorn jedinstvu (koje se takomoZ,e nazvati i po,tencijom), a ni ovo nije mogudea da se u svakorn od tih posebni,h jedinstava opetne vra6aju sva jedinstva, dakle sue potencr,je. Pre-ma tome, u filozo,fiji uop5te nema nidega osimapsoluta, ili, mi u filozofirjri ne poznajemo ni5taosim apsoluta uvek samo ono Sto je apsolutnojedno, i samo to apsolutno jedno u.posebnim for-mama. Filozo,fij molim vas da to strogo shva-tite

-

uop5te ne odnosi na posebno kao tdkvo, veineposredno uvek samo na apsolu! a na posebno seodnosi samo ako ovo u sebe primi i u sebi prikaZeditav apsolut.

Iz toga je sad odigledno da ne mogu postojatinikakve posebne filozof,ije niti posebne i pojedina-dne filozofske nauke. U svim predmetima ftilozo-fija ima samo jedan predmet, i ona je ba5 zbog togasamo jedna. U okviru op5te filozofije, svaka p