-----------------------

1)lt.nlJI)OI..I~ STEINElt

I CE

IE

Eel

'IIIEIII:

I.D

II.

SADRZAJ

IDEO

VEZA COVEKA SA KOSMOSOM, ZEMLJOM I

ZIVOTINJSKIM CARSTVOM

Prvo predavanje - Dornah, 19. oktobar 1923.. . .. .. ... 7

Drugo predavanje - 20. oktobar 1923.............................. 23

Trece predavanje - 21. oktobar 1923................................ 39

IIDEO

UNUTRASNJA VEZA IZMEDU POJAV A U SVETU I BICASVETA

Cetvrto predavanje - 26. oktobar 1923............................ 53

Peto predavanje - 27. oktobar 1923............ ...................... 65

Sesto predavanje - 28. oktobar 1923........ ~ .......... : ............ 81

III DEO

BILJNI SVET I DUROVI ELEMENATA

Sedmo'predavanje - 2. novembar 1923................... 97

Osmo predavanje - 3. novembar 1923........... ................ 113

Deveto predavanje - 4. novembar 1923............ .. 126

IVDEO

TAJNE COVEKOVE ORGANIZACIJE

Dcscto p cJa vallj t - 9. novembar l YL3 .............. .. .. . . 143

Jedanaesto predavanje - 10. novembar 1923..... 162

Dvanaesto predavanje - 11. novembar 1923................ 177

duhu kao Z nje k koje dame pool

IDEO

VEZA COVEKA SA KOSMOSOM, ZEMUOM I , ZIVOTINJSKIM CARSTVOM

Prvo predavanje -19. oktobar 1923. U nasim predavanjima se cesto govorilo - a to igra

takode i izvesnu ulogu u poslednjim predavanjima 0 toku godine i 0 Mihailo-problemu1 - da je covek po svojoj graai, zivotnim uslovima i po svemu sto on jeste, jedan mali svet, mikrokosmos, prema velikom svetu, makrokosmosu. On zaista sadrzi u sebi sve zakone i sve tajne sveta. Ali ne smete da stvorite predstavu da je jednostavno potpuno razumevanje ovih apstraktnih recenica. Covek mora prvo da prodre u raznolike tajne sveta da bi se te tajne ponovo nasle u coveku.

Danas cemo posmatrati svet, a zatim coveka sa odredenog stanovista, da bismo na taj nacin otkrili kako se covek, kao mali svet, nalazi u velikom svetu. N aravno da ce to biti sarno mali dec onoga sto se 0 velikom svetu moze reCi. Ne moze se nikada predstaviti sve u potpunosti, u suprotnom bi pri razmatranju morae da se, u najmanju ruku, prede celi svet.

Pogledajmo prvo na one sto nam se predstavlja pre svega ostalog. Pogledajmo prvo na onu covekovu okolinu, na onaj dec zivotinjskog carstva, koji svoj zivot ima u vazduhu, i to onu klasu koja na najupadljiviji nacin zivi u vazduhu: to je pticiji rod.

Nikome ne moze izmaci da ptica koja zivi u vazduhu, koja iz vazduha crpi uslove za svoje postojanje, da je kao zivotinja sustinski drugacije graaena nego one zivotinje koje su nastanjene neposredno iznad zemlje, iIi one koje su nastanjene cak nesto ispod zemlje. I kada pogledame na pticiji rod, onda nalazimo za potrebno, naravno po opstim, uobicajenim Ijudskim shvatanjima, da govorin1.o

7

:

o glavi i udovima i slicnom kod ptica. Ali, to je u osnovi potpuno neumetnicki nacin posmatranja. Cesto sam skretao paznju na cinjenicu, da ako hocemo zaista da upoznamo svet ne mozemq ostati pri inteIektualistickim pojmovima, da inteIektualisticko postepeno mora preci u umetnicko shvatanje sveta. Tako onda necete shvatiti, u stvarnom odnosu sprflffi glave drugih zivotinja, izuzetno zakrzIjalu tkz. pticiju glavu kao neku stvarnu glavu. Izvesno, spoljasnje inteIektualisticki posmatrano, moze se reci : ptica ima telo, glavu i udove. A zamislite, kako su zakrzljale pticije noge U odnosu, na p rimer, na Doge neke kamile ili slona; i kako je zakrzIjala pticija glava spram glave nekog lava iIi slona. U osnovi uzevsi , bas nista nije normalno kod te p ticije glave . Pticija glava je, takoreci, jedva jedan dec njuske psa, slon a iIi macke. Mogao bih reci, da je glava ptice sarno malo komplikovaniji deo njuske nekog sisara. lana sto su udovi nekog sisara, pa to je potpuno zakarzIjalo kod ptice. N a ravno, n eun1etnick i nacin posmatranja ) tom e jednostavno

kaze ~ k ako su se prednii udovi p reobrazili u k r ila . A 11 . to je potpuno neumetnicki, ncimaginativan naCin posmatranja stvari. Ako hocemo stvarno da razumemo prirod u, ako zelim o da proniknemo u vasionu, moramo dublje da posmatramo te stvari - p re svega u njihovim oblikujucim i izgr ad ujucim snagama.

.

Predstava da bi i ptica jednostavno imala glavu, trup i udove ne vodi nikada ka tome da se posmatranje e terskog tela neke ptice zaista i shvati. Jer, ako se kroz imaginativno posmatranje prelazi od gledanja onoga sto je na ptici fizi- lzve cko ka onome sto je na ptici etersko, onda se upravo na njih eterskoj ptici ima sarno glava. Polazeci ad eterskog ptice, dajr ptica je sarno glava; polazeci od eterskog ptice , odmah se lZVe shvata da se ptica ne moze uporediti sa glavom, trupom i lost udovima drugih zivotinja, nego da se ona moze shvatiti ran sarno kao glava, koja je upravo kao glava preoblikovana. paz Tako da pticiju glavu predstavlja, u stvari, sarno nepce i sna

8

, 'I J CL!\ Pitt A J 'E: C/.,f\ v' A. - tAo t \'i It {; ko h .s n ! S L t-{

' u}. ~\)'Mc.,,, Nl\h rlL['j)'i..t:.AMA rflc)~C ffQ"')'i

'" t :> 4 1 I'V'\j 11 prednJI dec usta, fa one sto dalJe Ide linazad, SVI delovi skeleta, koji izgledaju slicni rebrima i kicmi, to treba gledati ipak kao glavu, glavu koja je doduse metamorfozirana, ~r preoblikovana. Cela ptica je zapravo glava. To ima davno * poreklo, tako da se mi moramo vratiti u vrlo, vrIo davni razvoj Zemlje, u planetarni razvoj Zemlje, ako hoeemo da razumemo neku pticu.

Ptica ima dugu planetarnu istoriju iza sebe. Ta planetarna istorija ptice je duza nego, na primer, kod kamile. Kamila je zivotinja koja je nastala mnogo kasnije nego ptica. One ptice koje su vise vezane za Zemlju, kao sto je to noj, kasnijeg su porekla. Ptice koje slobodno kruze vazduhom, kao orlovi i jastrebovi, vrlo su stari zivotinjski stanovnici Z emlje. Dok su one za vreme ranijih perioda Zemlje, perioda Meseca, perioda Sunca, imale u sebi vee sve ono sto je zatim preslo iznutra napolje do koze, kasnije se u bitnom izgradilo u rodu ptica one sto vi danas vidite u perju, sto vidite u roznatom kljun u . Spoljasnjost ptice je k;:! snije: pnreld a

;

snage koje razlicitim rodovima ptica daju njihovu raznoliku obojenost i narociti sklop njihovog perja. Kada taj uticaj Sunca vidin10 duhovnim pogledom, shvatamo zasto orao ima bas takvo perje.

Zatim, kada istinski duboko uronimo u ovu prirodu orla i razvijemo unutrasnje, umetnicko razumevanje prirode i duhoynog koje je sadrzano u njoj, kada uspemo da vidimo kako se umetnicki izgraduje impuisima Sunca, pojacanim i drugim impulsima, koje eu kasnije spomenuti, pa kada te impulse Sunca vidimo kako lebde nad orlom jos pre no sto je izasao iz jajeta, kako se stvara perje kao nekom carolijom, iIi, bolje receno, ucarava u njegov telesni oblik, upitaeemo se: pa, od kakvog je to znacaja za coveka? - Da, to je od znacaja za coveka, jer na njega deluju iste te snage i cine njegov mozak nosiocem misli. Pravilno eete gledati makrokosmos, veliku prirodu, ako 'za orla budete mogli da kazete: orao ima svoje raznobojno perje, svoje sareno perje; u tom perju zivi ista snaga koja zivi i u tebi, kada ona od tvog mozga pravi nosioca misli. Ono sto razvija tvoj mozak i osposobljava ga da primi unutrasnju snagu soli, koja je osnova misljenja, sto tvom mozgu on10gueava da od tebe napravi mislioca, to je ista snaga koja orlu u vazduhu daje njegovo perje. - Tako oseeamo sebe srodnim kada mislimo, u izvesnon1 smislu Ijudski ekvivalent u nama oseea da je srodan perju orla; nase misli struje iz mozga isto onako kao sto iz orla izrasta perje3 .

Kada iz fizickog nivoa udemo u astraini nivo, pojavljuje se nesto kao paradoks; one snage koje na fizickom planu prouzrokuju stvaranje perja, na astrainom planu prouzrokuju stvaranje misli. One daju oriu izgraqnju perja i to je fizicki aspekt stvaranja misli; coveku daju misli i to je astralni aspekt stvaranja perja. Te stvari je genije narodnog jezika znao cudesno da izrazi. Kada se pero gore odsece i izvadi se ono sto je unutra, to narod zove dusa. Izvesno ee mnogi videti u tom imenu "dusa" jednu spoljnu vezu. To nije spoljna veza, jer pero sadrzi, za one koji proziru stvari, nesto neizmerno: ono sadrzi tajnu stvaranja misli.

sa lava svakog den sa postaju na njih, lakocu nJenom glava, su forme pravilan dirljivije, ~ vekova m stale u set tome ima

kada na n

. nice da je

varaJu Jee se moze r cirkulacij lacije kn nije tu.

K teze izme Iacija krv mer, kod stepena ( vni trakt brzo, pro strane je cin u lavl

10

Odvratimo sada pogled sa orIa koji je nastanjen u vazduhu, pa pogledajmo, da bi opet imali jednog reprezentanta, na takvog sisara kao sto je lay. Lava cemo samo onda razumeti, ako razvijemo osecaj za to, kakvu radost i unutrasnje zadovoljstvo ima lay sto zivi sa svojom okolinom. Nemadruge zivotinje, izuzev onih koje su u srodstvu sa lavom, sa tako cudesnim, zagonetnim disanjem. Kod svakog zivotinjskog bica moraju ritmovi disanja biti usklaaen sa ritmovima cirkulacije, samo sto ritmovi cirkulacije postaju teski zbog probavnog aparata koji se nadovezuje na njih, a ritam disanja postaje laksi nastojeci da postigne lakocu grade mozga. Kod ptice je to tako, da ono sto zivi u njenom disanju zivi ujedno i u njenoj glavi. Ptica je sv~ glava, ona nosi glavu, takoreci, spolja u svet. Njene mislm. su forn1e njenog perja. Nen1a niceg lepseg za onoga ko ima pravilan osecaj za prirodu, ko moze ziveti u lepoti, nista dirljivije, nego kada oseti prisnu srodnost onoga sto je covekova misao - kada ona postaje konkretna, kada ona postaje u sebi sasvim ziva - sa nekim perom ptice. Onaj, ko u tome ima iskustva, tacno zna kada misli na nacin pauna, kada na nacin orIa, a kada drsko kao vrabac. Izuzev cinjenice da je jedno astralno, a drugo fizicko, ove stvari odgovaraju jedna drugoj na cudesan nacin. To je tako. Odatle se moze reci: ptica zivi pretezno u disanju, a sve drugo, kao cirkulacija krvi, sva tezina probave, posebno tezina cirkulacije krvi, u samoosecaju ptice je zapravo odstranjeno, nije tu.

Kod lava je to tako, da postoji jedna vrsta raynoteze izmedu disanja i cirkulacije krvi. Svakako da je cirkulacija krvi i kod lava otezana, ali ne toliko koliko, na primer, kod kamile iIi goveda. Kod njih varenje do izuzetnog stepena opterecuje cirkulaciju krvi. Kod lava, ciji je probavni trakt srazmerno kratak i kod koga se probava odvija brzo, proces varenja ne otezava mnogo cirkulaciju. S druge strane je opet tako, da se princip glave razvio na takav na(Sin u lavljoj glavi, da su disanje i ritam cirkulacije zadrzani

11

u ravnotezi. Lav je ona zivotinja kod koje se u najvecoj meri unutrasnji ritam disanja i ritam otkucaja srca unutra tinja snje uravnotezuju i harmonizuju. Zato lay ima - ako, rekao vota bih, udemo u njegov lieni zivot - takode i taj naroeiti naein, tako da prosto sa beskrajnom halapljivoscu prozdire svoju hranu, jer je on jednostavno radostan kada je ima u sebi, unutra. On je hlkom na hranu, jer mu glad zadaje prirodno mnogo vise muke nego drugim zivotinjama. Lav je pohlepan na hranu, ali se ne moze reci da je sladokusac. On uopste ne haje da se puno nasladuje , jer je on zivotinja koja svoje unutrasnje zadovoljenje nalazi u ravnomernosti disanja i cirkulacije krvi. Tak kada je lavu hrana presla u krv, koja regulise puIs, i kada ovaj puIs dode u uzajamni odnos sa disanjem, u kome lay ponovo ima svoje uzivanje, posto struju disanja prima sa dubokim unutrasnjim zado ravo

neposvoljstvom, tek kada on u sebi oseca dejstvo hrane, tu unumatratrasnju ravnotezu izmedu disanja i cirkulacije krvi, tek tada okolnzivi lay u svom elementu. On zivi, u stvari, sasvim kao lay, na livk- 3d ~ lma duboko unutrasDje zadovoljenje sto mukrv bije Ijavanavise, sto mu disanje pulsira nado le. I u tom uzajamnom sajte jdoticanju dva ritmiena strujanja zivi lay. tu iIi tPogledajte toga lava, kako trei, kako skaee, kako dize gldrzi svoju glavu, naroeito kako gleda. Videcete da se sve to tesko,svodi na neprestanu igru ritmienog smenjivanja nekog is

padanja iz ravnoteze i ponovnog vracanja u ravnotezu. naroCit Skoro da nam se nista ne eini tako zagonetnim kao izuze se na tan lavlji pogled, iz koga toliko toga izviruje, koji odaje visoko nesto od unutarnjeg savladivanja, gospodarenja nad sup treba rotstavljenim dejstvima. To je ono sto odaje lavlji pogled: gog. savladavanje sreanih otkucaja kroz ritam disanja na jedan nema skoro sasvim savrsen naein. gledajt

I opet, onaj ko ima smisla za umetnieko shvatanje tinje. oblika, on posmatra lavlja usta, sklop lavlje njuske koji po mozete kazuje: otkucaji srca pulsiraju nagore sve do njuske, ali ih dize kr dah zadrzava. Kada biste mogli da naslikate ovo meduso Ii se u bno doticanje srca i disanja, dosli biste do oblika lavljih rekao b usta. opterec

12

~ ~ ~\j f(Jz In,I\rA 0.., urL{; (~ t ,,--u 1) ( . - \ Z fL.A: if\ \,~ J(J \ H l e..t-u S(~ ltl: h . ~ ~t';) ~t~T'2..~ CI\JADr (ltl1"~\~\ ~I~l'--h 6 PU~lli' fll-((O~( LI\V\9 .

Lav je upravo say organ grudi. On je stvarno zivotinja koja u svom spoljasnjem obliku i u svom nacinu zivota dovodi do savrsenog izrazaja ritmicki sistem. Lav je tako organizovan, da naizmenicna igra otkucaja srca i disanja takode dolazi do izrazaja u uzajamnom odnosu njegovog srca i pluca.

Takoda ' mi zaista moramo reci: ako kod coveka trazimo ono sto je najslicnije sa pticom, sarno sto je to naravno metamorfozirano, onda je to covekova glava; ako trazimo ono sto je najslicnije sa lavom, onda je to oblast covekovih grudi, gde se susrecu ritmovi cirkulacije i disanja.

Skrenimo sada pogled sa svega onoga sto nam se ukazuje gore u vazduhu kao pticiji rod i sa onoga sto zapravo zivi sa cirkulacijom vazduha, posto je u vazduhu koji neposredno okruzuje Zemlju, kao sto je to kod lava. Posmatrajmogovece. Cesto sam ukazivao na to, u drugim okolnostima, kako je lepo posmatrati sito stado koje lezi na livadi, posmatrati taj posao oko varenja, koji se ispoliava u pogledu, polozaju tela, u svakom pokretu. Pokusajte jednom da posmatrate kravu koja lezi na livadi, kada tu iii tamo nesto susne. Tako je divno gledati kako krava dize glavu, kao da je u tom dizanju osecanje da je sve to tesko, da se glava ne dize tako lako, kao da je nesto sasvim narocito u njoj. Ne moze se doci ni do cega drugog, kada se na livadi vidi neka krava koja je u uznemirenju podigla visoko glavu, nego da se kaze: ova krava se cudom cudi sto treba da digne glavu ne zbog pase, nego zbog neceg drugog. Zasto ja sada zapravo dizem glavu? Pa ja ne pasem i nema nikakve svrhe da dizem glavu ako ne pasem. - Pogledajte sarno to! To sto se nalazi u dizanju glave ove zivotinje. Ali, to nije sarno u podizanju glave zivotinje. Vi ne mozete da zamislite, da lay dize glavu na nacin na koji je diZe krava. To se nalazi u formi glave. I ide Ii se dalje, ude Ii se u celokupnu formu ove zivotinje - cela zivotinja je, rekao bih, narastao probavni aparat! Tezina varenja tako opterecuje cirkulaciju krvi, da to nadvladava sve, i glavu i

13

disanje. Sva je varenje, ta zivotinja. Zaista je cudesno, kada se pogled podigne ka ptici, a onda spusti dole na kravu.

N aravno, rna koliko se krava podizala u vazduh, ona nece postati ptica. Ali, ako bi se u isto vreme fizicko na kravi moglo da prenese u vazduh - najpre tako da se postavi u vazduh koji je neposredno do Zemlje, u vlaznovazdusno, i ako bi se istovremeno mogla prevesti do preobrazaja u njen eterski sklop, koji bi odgovarao toj vlaznosti, pa kada bi se zatim i dalje dizala i podigla sve do astralnog, onda bi krava visoko gore bila ptica. Astralno bi ona bila plica.

Vidite, kako se ovde coveku namece upravo nesto tako cudesno, da ce se reci, kada se to prozre: ono sto ptica astralno ima gore u visinama iz svog astralnog tela, sto tu deluje, kao sto sam rekao, na stvaranju njenog perja, to je nesto sto je krava unela u meso, misice i kosti. K od krave je postalo fizicko ono sto je kod ptice astralno. Naravno da to u astralnom drugacije izgleda, ali je tako.

_A~kn hih ; npe t nhrnu to ; o no sto !lripada astralitetu ptice pustio da padne dole i ako bi se pri tom preduzelo preinacenje u etersko i fizicko, tada bi orao postao krava, jer ono sto je astralno kod oria, to je postalo meso i tela kod krave, kada ona preziva lezeci na tlu. Jer, tom prezivanju kod krave pripada razvijanje cudesnog astraliteta. Krava postaje lepa dok preziva. Astralno gledano, ima neceg neizmerno lepog u tom prezivanju. I kada se iz uobica I1Jemjenog filistarskog idealizma kaze: delatnost varenja je ne tinjesto najnize, - onda se ta laz kaznjava, kada se sa visoke os

akomatracnice u duhovnom gledanju vidi ovaj rad na probavi ispodkod krave. To je lepo, to je velicanstveno, to je nesto neizmerno duhovno.

Do takve produhovljenosti ne dolazi lav, a pogotovo ne ptica. Kod ptice je probava skoro sasvim fizicka. Naravno, postoji etersko tela kod organa probave ptice, ali gotovo nimalo astralnog kod procesa varenja. Nasuprot tome, kod krave je u procesima varenja, astralno gledano,

mocn

14

la

h, co se 0e

o111a

to ca tu Je ve Ja

tu :10 la, :10 zitao

0,

.... Kada se ove stvari ponovo otkriju iz istrazivanja novije duhovne nauke, stice se veliko postovanje pred starim, instinktivnim vidovitim gledanjima kosmosa, 0 cemu sam vee cesto govorio; tada se stice veliko postovanje pred moenom slikom 0 nastanku coveka iz orIa, lava, krave iIi

15

stoji prem religij jedno stiti, r Engle ticke d

nJI pro jedno postal shvata, hindui

bika, koji zajedno, primereno se harmonizujuei, grade coveka kao jednu celinu.

Ali, pre nego sto predem na to. da govorim - t o moze biti sutra - 0 pojedinim impuisima koji se nalaze, na primer, u snagama koje lebde oko orla, koji su u snagama koje lebde oko lava, koje lebde oko krave, govorio bih 0 jos jednoj korespodenciji unutrasnjeg u coveku sa onim sto je napolju u vasioni.

Sada dobijamo, posle onoga sto ve e znamo, predstavu 0 tome. Covekova glava trazi ono sto odgovara nje noj prirodi: mo ra se d iei pogled ka rodu p ica. A ko c )vek zeli da shvati, kao jednu od tajni medu tajnarna p rirode, covekove grudi, otkucaje srca, disanje , mora uputiti pogleJ na tako nesto kao sto je lave Covek mora aparat raZlll e ne materija pokusati da razume iz konstitucije , iz organizacije goveceta. Ali, covek ima u svojoj glavi nosioca svoj ih m i:li, u svojim grud im a nosioca svojih oseeanja, u svorn apara tu u svo t

dod use potpuno okrenuo ka spoljasnjem, ali koji pri tom stoji unutar indijskog naroda, rekao bih, kao jedan u Indiju premesten prosvetitelj XVIII veka naspram stare hindureligije, da je on u svom prosvetiteljskom hinduizmu ipak jedno sacuvao: obozavanje krave. Ono se ne moze napustiti, rekao je Mahatma Gandi, koji je, kao sto znate, od Engleza dobio sest godina teskog zatvora zbog svoje politicke delatnosti u Indiji.

Takve stvari, koje su se zilavo odrzale u duhovnijim kulturama, shvataju se san10 kada se poznaju ovi odnosi, kada se stvarno zna koje sve neizmerne tajne zive u zivotinji probave, u kravi, i kako se moze postovati, rekao bih, jedno zemaljski postalo i zato sarno nize postalo, zemaljski postalo ono visoko astralno u kravi. Iz takvih stvari se shvata, takooe, religiozno postovanje koje pripada kravi u hinduizmu, dok se ono nikada ne moze shvatiti uplitanjem u svo to racionalisticko i intelektualisticko pojmovno sip-

Sada UDravo vidimo 'kako se naoo1iu kosmosu .. ~ .J

mogu traziti volja, oseeanje i misljenje, i da se mogu traziti u mikrokosmosu u njihovoj korespodenciji.

Ali, vidite, postoje i razne druge snage u coveku, a mnogo toga je i napolju u pririodi. Molim vas, da sada obratite paznju na sledeee. Obratite paznju jednom na onu metamorfozu kroz koju prolazi zivotinja koja postaje leptir.

Vi znate da leptir polaze svoje jaje. Iz jajeta izlazi gusenica. Gusenica je, dakle, izasla iz jajeta. U jajetu je sadrzano zatvoreno sve ono sto je klica kasnije zivotinje. Gusenica izlazi iz jajeta. Stupa na vazduh pun svetlosti. To je sredina u koju ulazi gusenica. Morate imati pred ocima kako, u stvari, ova gusenica zivi u vazpuhu obasjanom svetloscu. Zatim to morate proucavati, kada recimo noeu lezite u krevetu, upalili ste sveeu i neki moljac leteci ka svetlosti nalazi smrt u svetlosti~ Ova svetlost deluje na moljca tako, da on sebe potcinjava trazenju smrti. Time vee imate dejstvo svetlosti na zivotno.

17

l

Ali, gusenica ne moze - nagovestavam ove stvari tek aforisticki, razmatraeemo ih podrobnije sutra i prekosutra - ona ne moze da dode do izvora svetlosti, naime do Sunca, da bi se bacila u njega, iako bi ona to htela; i ona to zeli isto tako jako kao i moljac, koji se baca u plamen sveee pored vaseg kreveta i u njemu propada.Moljac se baca u plamen. i nalazi smrt u fizickum plamenu. Gusenica isto tako trazi plamen, plamen koji joj dolazi od SUDca. Ali ona ne moze da se baci u Sunce: prelazak u svetlost i toplotu ostaje kod nje nesto duhovno. Svo delovanje Sunca prelazi na nju kao nesto duhovno. Ona pra ti svaki zrak Sunca, po danu gusenica ide zajedno sa Suncevim zrakom. Isto kao koja sto se moljac u trenutku baca u plamen, predajuei svu svoju materiju svetlosti, tako gusenica polako tka svo.lu met biva gusenica-materiju u svetlosti; noeu presta.le, danju opet

ceonastavlja, prede i obavija oko sebe celu cauru. U cauri, u nitima caure, nalazi se ono sto .le gusenica iz svoje sopst uru.

obn vene materije istkala neprestano tka.luei u strujeec j svetlosti Sunca. Sadaie gusenica, koja je postala caura, istkala I ar o ro( oko sebe, iz svoje sopstvene gusenica-supstan e, Sunceve

zl02 zrake, koje sada ima otelotvorene.Moljac brzo izgori u fizickoj vatri. Gusenica pada, zrtvujuei se, u Suncevo svetlo ,urn deni tka oko sebe niti Sunceve svetlosti prateei pravac te sve to dtlosti . Kada uzmete cauru svilene bube, ono sto vidite je izatkana Sunceva svetlost, sarno sto .le ta Sunceva svetlost vidi otelotvorena kroz supstance same gusenice svilene bube. vek A time je prostor unutrasnje zatvoren. Spol.lasn.la Sunceva sta]svetlost .le donekle savladana, unutra .le. Da Ii se seeate po ! kada sam govorio 0 druidskim misterijima, pomin.lao sam kako u kromleh5 ulazi den Sunceve svetlosti; to .le sada tu

kOVi kazl

unutra. I sada je Sunce dejstvovalo nad unutrasnjoseu, - u 1Z dok je ranije dejstvovalo fizicki i prouzrokovalo da guse lorn nica tka svoju sopstvenu cauru - iz tog unutrasnjeg stvara drulIjuei leptira koji sada izlazi. I ceo ciklus pocinje iznova. -Tako imate pred sobom razlozeno ono sto je kod ptica astr zbijeno. mOr 18

o

o :c u to la tu lZl )0 :to vu

, li 1St

ve

ala ~ve i U Itlo ve

: J ost be. eva .ate lam l tu

n )-

Uporedite sa celiln tim procesom proces kod p tice koja leze jaja. Tu unutar sanie ptice , kroz proces koji je jos metamorfoziran, obrazuje se Ijuska. 'Tu supstanca kreca biva izmenjena snagama Sunceve svetlosti, da bi se sazeo ceo onaj proces koji je ovde razdeljen na jaje, gusenicu, cauru. Sve je primaknuto tu gde se, kao na p rimer kod ptice, obrazuje uokolo direktno tvrda Ijuska . T u, kroz ovo sazimanje j dnog razlozenog p r cesa, pos taje ceo embr ionalni Droces kod ntica uoravo nes ta d rugo . K od len t ln=l im~tp: r~ -

... ... - ...

zlozcno ono sto j kod ptice izvrseno do ovog treceg stad ijuma; kod lep tira imate to razlozeno u gr aa enje jajeta , graaenje gusenice, graaenje larve, graaenje eaure. T u m ozete to da posmatrate spolja. A onda izmili leptir.

A ko sada ceo taj proces pratimo astralno - sta tada vi dim ? l'ada ptica, celom svojom graaom, predstavlja eovekovu glavu. O na predstavlja orban obrazovanja m isli. A sta predstavlja leptir, koji isto tako zivi u vazduhu, a koji je po svom embrionalnom sklopu nesto neizmerno komplikovano? Dolazi se na to, da leptir predstavlja one sto pokazuje funkciju glave u njenom nastavljanju, sto snage glave ~ u izvesnoj meri prosiruju na celog eoveka. Tu se onda u celom eoveku desava nesto sto u prirodi odgovara jednom drugaeijem procesu, nego sto je to obrazovanje ptice.

U covekovoj glavi imamo, ako dodamo etersko 1 astralno, nesto vrlo slieno stvaranju jajeta, sarno metamorfozirano. Ali, kada bismo imali sarno tu delatnost glave,

19

PEil')~ .- "US l\

Lt..~ll 10.. - ~ 'J7.

Da bih to predoeio, dozvolite mi da zavrSlm sa jednom basnom, koja treba da bude prelaz ka nasem sutrasnjem razmatranju.

Kod jednog afriekog plemena, plemena Felata, postoji jedna vrlo lepa metafora, koja mnogo toga predstavlja: krenuli jednom na put lay, vuk i hijena. Naidu na antilopu i jedna od zveri je rastrgne. Sve tri zveri su bile dobri prijatelji, pa je trebalo da podele antilopu. Najpre lay reee hijeni: Podeli ti. - Hijena je imala svoju logiku. Ona je zivotinja koja se ne drzi zivog, vee mrtvog. Njena logika je odredena vrstom njene hrabrosti, iIi, bolje reeeno, plasljivosti. Pa na osnovu te ili-tako-ili-ovako hrabrosti, ide ili-takvaili-ovakva stvarnost. Hijena reee: Podelieemo antilopu na tri jednaka dela. Jedan deo ee dobiti lay, jedan deo vuk, a jedan deo ee dobiti hijena, ja lieno. - Tada lay rastrgnu hijenu na mrtvo. Sada ona vise nije bila tu, pa je trebalo ponovo da se deli. Lav reee vuku: Vidis, dragi moj vuee, sada moramo drugaeije da delimo. Sada deli ti. Kako bi ti to uradio ? - Vuk reee: Da. sada moramo druQ:aeiie deliti, sada ne moze svako dobiti jednako kao pre. P osto si nas ti oslobodio hijene, podrazumeva se da kao lay moras dobiti prvu treeinu. Drugu treeinu bi i onako dobio, kao sto je i hijena rekla, a i treeu treeinu moras dobiti , jer si ti najmudriji i najhrabriji medu svim zivotinjama. - Tako je podelio vuk. Onda lay reee: Ko te je naueio da tako delis? Vuk odgovori: Hijena me je naueila! - Tako lay nije prozderao vuka, vee je po vukovoj logici uzeo sva tri dela.

Da, n1.aten1.atika, intelektualno - bili su isti i kod hijene i kod vuka. Oni su napravili deobu na tri dela, oni su delili. Ali se razlikovao naein na koji su taj intelekt, tu matematiku primenili na stvarnost. Time im se i sudbina sustinski drugaeije okrenula. Hijena je bila prozderana, jer je ona, u odnosu njenog principa delenja prema stvarnosti, dala upravo nesto drugo nego vuk, koji ne bese prozderan, jer je u tom odnosu njegove hijena-logike - sam je rekao, da ga je hijena njoj naueila - ova logika primenjena na sasvim

21

drugaeiju stvarnost. Upravo ju je tako primenio na stvarnost, da lay vise nije bio primoran na to da i njega prozdere.

Vidite: tu je logika hijene, logika hijene je i kod vuka; ali u primeni na stvarnost postaje to intelektualno, to logieno nesto sasvim razlieito.

Tako je to sa svirn apstrakcijama. Sa njima mozete ueiniti sve na svetu, vee prema tome da Ii ih u stvarnosti primenjujete na ovaj ili onaj nacin. Odatle se vee mora sagledati tako nesto, kao sto je realitet usaglasenosti eoveka, kao mikrokosIT10Sa, sa m akrokosmosom. Coveka ne smemo gledati sarno logieki, vee i u jednom smislu koji se nikada neee postiCi, ako se iz intelektualnosti ne preoe u umetn ieko u svetu. Ali onda, kada mozete da u izvesnoi meri metamorfozirate intelektualistieko u umetnieko shvatanje i da obrazujete umetnieko kao princip saznanja, tada nalazite o no sto u eoveku zivi na jedan Ijudsk i naein - ne na neki prirodan naein - napolju u makrokosmosu, u ve likom

~"p tll T~rl:::l r t f' 1 i"tint;;kool smlslu nacl srodnost cove ka sa velikim svetom.

***

22

.-.---..~+ --- +. - . -. +

---...---..". +

I ,

" f .

I .: ... ,

." .. .. ...... - - I' It" . ' \ .

I \

,I I

I ),

......... .. ...... .. -.. - ~- ... ,I

-._, 1.

~ ........

"-r'"

-',

'.

..

I \

I,

...

, \ \

.. . , ,

" ., r

.,

,.

\

,, I.

I

\.

I I I ,,

Drugo predavanje - 20. oktobar 1923.

Posto sn10 na jucerasnjem predavanju upoznali odnos izmedu zivotinja visina, ciji je predstavnik orao, zivotinja sredine, kbje predstavlja lay i zivotinja Zemljine dubine, koje predstavlja govece iii krava, mozemo upravo danas da razmotrimo covekov odnos prema kosmosu sa stanovista koje sleduje bas iz odnosa unutrasnje uoblicenosti coveka prema tim predstavnicima zivotinjskog carstva.

Usmerimo prvo pogled na one oblasti za koje smo juce morali da kazemo: kada zivotinja iz njih crpi narocite snage, one od cele zivotinje, u stvari , cine organizaciju glave. Pogledajmo navise u te regione. Tu vidimo kako ova zivotinja, ono sto ona jeste, postoji zahvaljujuci atmosferi kroz koju prosijava Sunce. Suncern ispunjena atmosfera mora biti sve ono, sto ta zivotinja privlaci sebi u izvesnoi meri, tako da najvazniiu stvar svog postojanja ona za hvaljuje atmosferi kroz koju struje Suncevi zraci. T akode sam juce rekao: odatle zapravo potice obIikovanje perja. Ta zivotinja ima, u izvesnom smislu, svoje bice u spoljasnjem. Sta spoljni svet cini od nje, otelotvoruje se u njenom perju. I kada ono sto moze biti napravljeno iz tog Suncem prozetog vazduha nije naneseno od spolja na bice, kao kod orIa, nego je pokrenuto iznutra, kao kod Ijudskog nervnog sistema, tada nastaju, kao sto rekoh, misIi, misli trenutka, misli neposredne sadasnjosti.

Kada nas pogled na ovaj nacin, rekao bih, otezan sa svim tim sto proizilazi iz ovakvog posmatranja, okrenemo u visine, bicemo upuceni upravo na atmosferu koja miruje i na Suncevu svetlost koja je prostrujava. Ali, u tom slucaju necemo moci da posmatramo Sunce sarno po sebi. Sunce odrzava svoju snagu time sto stupa u odnose sa razlicitim predelima univerzuma. Covekova saznanja 0 ovim odnosima izrazena su kroz dovodenje u vezu Suncevih

23

dejstava sa onim sto se naziva Zodijak. Tako da kada Sun cev sjaj pada na Zemlju iz Lava, iz Vage, iz Skorpiona, t( za Zemlju uvek znaci nesto drugo. Ali, za Zemlju o n im takode neko drugo znacenje i po tome, da Ii biva oslabljel nasegiii pojacan drugim planetama naseg planetarnog sistema. Marsa, tu nastaju razliciti odnosi prema razlicitim planetam a na vazdu seg planetarnog sistema. N astaju razliciti odnosi, jedni s: takozvanim spoljnim planetama - Marsom, Jupiterom Saturnom, a drugi sa takozvanim unutrasnjim planetama Merkurom, Venerom i Mesecom.

Kada imamo u vidu organizaciju orla, tada trebc bismo pre svega da posmatramo koliko su Sunceve snage modifi

nJcgovkovane, pojacane iIi oslabljene u zajednickom uticaju Sune; mlji sa

sa Saturnom, Jupiterom, Marsom. Ne govori uzalud lege staviti nda 0 tome, da je orao u stvari Jupiterova ptica. J upiter dakle,uopste stoji kao predstavnik spoljnih planeta. Ako hocem( tcnog se matski da nacrtamo 0 cemu se tu radi, moramo da ozna cimo sfe ru koju u svetskom prostoru, u kosmosu, ima Sa t lrn . sfru kOjll l m~ TllI' lte!" , , fe r p knjl! im a McfS .

vrsi naj koju sa ruci kr disanja ravnotd smislu, cudesn u disan sanja. H obliku desan a videti i smelo ~ ponova

24

1

)

1

1 I

a

a .

1

:a

aa-

Predocimo to sebi jednom ovako: sfera Saturna, *" sfera Jupitera, sfera Marsa; onda tu nalazimo prelaz ka sferi Sunca i onda imamo takoreci u najspoljasnjijem delu ' naseg planetarnog sistema zajednicko delovanje Sunca, Marsa, Jupit~ra i Saturna. I kada vidimo oria kako kruzi u vazduhu, izreci cemo nesto sasvim realno, ako kazemo: one snage koje struje sa Sunca kroz vazduh, a koje su zajednicko delovanje Sunca sa Marsom, Jupiterom i Saturnom, to su one snage koje zive u celom obliku i bicn orla. Ali one zive istovremeno i u sklopu covekove glave. Ako bismo hteli da postavimo coveka u vasionu, s obzirom na njegovo pravo postojanje, - moze se reci, da je on na Zemlji sarno u svojoj minijaturnoj slici - onda ga moramo postaviti u sferu oria u odnosu na njegovu glavu. Moramo, dakle, coveka u odnosu na njegovu glavu predstaviti smesten?g u sfer~.orla, a time imamo dato ono u coveku sto je u * vezl sa gornJlm snagama.

Lav je predstavnik onih zivotinja koje su u pravom :,mislu Livotinje SUIlca, u kojima SUllce u izvesnoj meri razvija svoju sopstvenu snagu . Lav najbolje napreduje onda, kada je konstelacija sazvezaa iznad i ispod Sunca takva, da vrsi najmanji uticaj na Sunce. Onda nastaje ona narocitost, koju sam yam juce opisivao, da snage samog Sunca, prodiruCi kroz vazduh, izazivaju kod lava upravo takav sistem disanja, da je taj sistem disanja u svom ritmu u potpunoj ravnotezi sa ritmom cirkulacije krvi, ne u numerickom smislu, vec u dinamickom. To je kod lava izbalansirano na cudesno lep nacin. Lav suprotstavlja cirkulaciji krvi zastoje u disanju, a cirkulacija krvi neprestano podstice struju disanja. Rekao sam yam, da se to cak moze videti u samom obliku lavlje njuske. U tom obliku se izrazava taj divni, cudesan odnos izmeau ritma krvi i ritma daha. Moiemo to videti i iz njegovog neobicnog pogleda koji miruje, a ipak smelo gleda napred. A ono sto kod lava zivi u pogledu, to ponovo zivi pripojeno na druge elemente covekove prirode,

25

,

na organizaciju glave, na organizaciju probavnog sistema, u organizaciji grudi i srca, u ritmickoj organizaciji coveka. ~ Ako postavimo pred nas stvarno delovanje Sunca, onda moramo oznaciti sferu Sunca saobrazno coveku tako, da njegovo srce i pluea koja spadaju uz to, postavimo~ u region Suncevog dejstva; u to.1 oblasti imamo lavlju pri

*- rodu coveka. Kada predemo ka unutrasnjim planetama, ka pla

netama koje stoje blize Zemlji, onda imamo prvo sferu Merkura, koja sad vee ima posla narocito sa finijim parti.lama sistem? razmene materija, organizmom razmene materija kod coveka, tu gde se hranljive tvari pretvaraju u materiju limfe i gde se ona zatim prenosi u cirkulaciju krvi.

Iduei dalje dolazimo do oblasti Venerinog delovanja. Dolazimo do nesto grubljih partija covekovog sistema razmene materija, dolazimo do onoga sto je u ljudskom organizmu prva prerada primljenih namirnica u stomaku. Zatim dolazimo u sferu Meseca. Idem ovim red o sledom c ~ 2 !-: O kale je d~!: 2~ u()bic~jerl0 l_~ 2 '" ! !:"C !10~ij i; ~0g~n bi!1 to i drugacije da prikazem. Dakle, dolazimo sad a u sferu Meseca , u onaj region gde se na coveka deluje i delovano je u onim procesima razmene materija koji su u odnosusa Mesecom.

Na ovaj nacin smo postavili coveka u citavu vasionu. Ako posmatramo one kosmicko delovanje koje vrsi Sunce zajedno sa Merkurom, Venerom i Mesecom, uCi eemo u podrucje snaga koje prima ona vrsta zivotinja ciji je predstavnik krava, u onom smislu kako sam to juce izlozio. Tu imamo one sto Sunce ne moze da cini sarno od sebe, vee sto Sunce moze da ucini kada se kroz planete koje su blizu Zemlje, njihovim snagama, navodi na ZemIju. Kada sve te snage dalje deluju, kada ne prostrujavaju sarno vazduh, nego kada na razne nacine prodiru kroz povrsinu Zemlje, onda deluju te snage opet navise iz dubine Zemlje. I to sto deluje iz dubine Zemlje pripada onoj oblasti koju vidimo spolja utelovljenu upravo u organizaciji krave.

26

Krava ona zivotinja 1 procesu lezi zc da je taj celi p koji jasno i di o rganizmu kr, rekao - ali sav Zemlje moze d a svaki dan 1 d o v o ln a 1/40 osta n e zdrav. k JO In o na IT N je na o rgani2 tezinu. K od k tezine. To kra d o k je kroz njl vis na, odraz ~

Zato j c;' 'lrn lllr: n :.v

.J - - - ..

d a k aze : krav o n a u fizickoj r e ci , kada se ~ vim je to tak n o rln a ln u o rg skla d u, kada j( d n o sno b ika.

Ali , p kome razvoju lzvesna opasn ve ku d odu je ve k a , a sve ( 1~je s tvari 1 d a se uticaj 0 ] stva ava se na

~ej~o krav t e rija i n il svo f""'

1

1

1

1 )

1

1

1

1

1

1

1

*Krava je zivotinja varenja. Ali je krava istovremeno ona zivotinja koja izvodi varenje na takav nacin, da u tom procesu lezi zemaljska slika i prilika istinski nadzemaljskog, da je taj celi proces probave kod krave prozet astralitetom koji jasno i divno odrazava celi kosmos. U tom astralnom organizmu krave nalazi se ceo svet - kao sto sam juce vee rckao - ali say zasnovan na tezi, say tako ureden da tezina Zemlje moze da se ispolji. Setimo se da je kravi yotrebno da svaki dan u sebe unese 1/8 sopstvene tezine. Coveku je dovoljna 1/40 od nj egove tezine u hrani , pa da pri tome ostane zdrav; Kravi je, dakle, potrebna Zemljina teza, kojom ona moze potpuno da ispuni svoju organizaciju. Njena organizacija je orijentisana na to, da materije imaju tezi nu. Kod k rave svakoga dana mora biti razmenjeno 1/8 tezine. To kravu vezuje sa njenom supstancom za Zemlju, dok je kroz njenu astralnost ona u isto vreme upravo odraz visina, odraz k osmosa.

Z a to je krava za pripadnika hindu izma - kao sto " " ~ .'1'1': _ r ~ k~ '"=' - c't--j e L: ?l (=l n~L. j 3.~ rn;;; t C''H2~j 2. , j~r ':) m ze da kaze: krava zivi ovde na Zemlji; samim tim odslikava Gna u fizicko ' tezini materi'e naa-zema]s 0 - aKo se moze reCi , kada se govori u duhu pripadni a Indu-religije. I sa- {~ . vim je to tako , da covekova priroda ima tek onda svoju (\ normalnu organizaciju kada su ta tri kosmicka delovanja u *' skladu, kada je covek zaista zbir delovanja orIa, lava i krave, *" odn sno bika.

Ali, po opstem hodu sveta, mi zivimo u vreme u kome razvoju sveta preti - ako smem tako da se izrazim izvesna opasnost:.9 asnost da ti jednostrani uticaji i u coveku dodu jednostrano do izraza. Pocevsi od XIV i ~V ~eka~pa sve do nasih dana, sve vise 1 vise se po'acava'uei, stanje stvari u zemaljskom razvoju covecanstva je takvo, da se utica] or a]e nos rano namece covekovoJ g aVl, CtejStVO lava se namece je nostrano riIiTfiCKom SIS emu coveka,

~ejs~o krave polaze jednostrano ravonarazmenu materija i na svo c~vekovo delovanje na Zemlji. ..

27

l

*

+

To je znak naseg vremena, da eovek treba da bude Tako g takoreei, podeljen na tri dela kroz kosmieke moei, i d I ti glc jedna forma kosmiekih snaga uvek tezi da potisne drugl vece dejstvo, r elemente. Orao tezi da potisne vaznost lava i krave; ist! na Zemlji su [2 takvu teznju imaju i ovi drugi, uvek da druga dva element nizovane, da pl puste da potonu u nistavnost. Upravo u nase doba nest! nastanjuju ZaI izuzetno primamljivo neprestano deluje na ljudsku pod zavedeni glaso svest; primamljivo je vee i iz tog razloga, sto je u izvesnon naroeitu organ smislu i lepo. Covek svojom visom sveseu to d,anas ne opa kroz ono sto ~ za, ali kroz njegovu podsvest se talasa i or.~svet ~roj~q sebi mnogo tOl zova, koji hoee da namami Ijude. I rekao bIli, da Je taJDI mnogo od one danasnjeg vremena to sto iz regiona orla zvuei na dole Oll( krene u Italiju: sto orla eini orlom, sto orlu daje njegovo perje, sto orla ob cito izlozena or Ieee astralno. Sarno biee orla je ono koje je eujno za cove Orijent

-* kovu podsvest. Ovo je taj primarnljujuei zov: sto govori kra\J jim kosmickim

Uei da upoznas moje biee! dole iz dubina J a ti dajem snagu sto zivi u tezini Da u sopstvenoj glavi to vee juce opi~ Stvoris vasionu. njegov svojstve

je dan oblik, U ~ Tako govori orao. To je taj zov odozgo, koji dana: noj tezi, ovo P'

hoee da ueini Ijude jednostranim. svoje sopstven Postoji jos jedan primamljivi zov. To je onaj koj svoje optereceI

dolazi iz srednje oblasti, iz koje snage vasione stvarajl Zemlje, koje pi prirodu lava i gde snage kosmosa iz zajedniekog strujanj: s ca sve ovo [, Sunca i vazduha stvaraju ravnotezu izmedu ritma disanja dubine Zemljc cirkulacije, od eega se konstituise priroda lava. To sto titr: odjekuju kroz t kroz vazduh, rekao bih, u lavljem smislu, to sto hoee d:

naeini eovekov ritmieki sistem jednostranim, to danas naXmamljujuei govori eovekovoj podsvesti. Dakle:

Uei da upoznas moje biee!

--1 Ja ti dajem snagu

.1' Da u sjaju okolnog vazduha Tako gvne , Jer po

)staI pOlho

roci, lova

i razmene materija prenosi kroz dveri smrti u duhovni svet. Covek ne bi dozivljavao nove inkarnacije kada bi on Zemlji davao ono sto joj zapravo duguje, kada bi joj davao te duhovne supstance. On to ne moze. On ostaje duznik. To se za sada, dok se Zemlja nalazi u svom srednjem stanju, ne moze popraviti. Ali, sve ce biti drugacije na kraju zemaljskog postojanja.

Dragi moji prijatelji, ko zivot posmatra vidovito, ne oseca sarno onu bol i patnju, sto se mene tice takode i onu srecu i onu radost , koje daje obicni zivot, vee sa gle danjem duhovnog nastupaju i kosmicka osecanja, kosmieke patnje i radosti. Inicijacija je nerazdv6jiva od nastupanja takvih kosmickih patnji, kao sto je, na primer, ona, da se kaze: jednostavno time sto ja odrzavam moje Ijudsko ~ bice, moram od sebe da pravim Zemljinog duznika. Ne t mogu da dam Zemlji ono sto bih joj morao dati, kada bih ~ kosmicki bio potpuno posten. ;;\

Slicno je i a onirn sto 'se nalazi u supstanci glave. 7 .... t'"' (,:l, t r r., .", "c1r> r r ~''-'' ~ r. l r "n- ~~ ... T" -t ....., d1lh"... T...-,"" ~ C r 'lrle> L-.. ul ...../ , j _ l i.J.. "- 1.. '-../ 0 L.. "'-' .l. Jo ~ J ....J.1 '\... _J b ....,o..i.." _, i. ~ ........ "-'" .i...1 \"...... .....,1. .l. L .... ........

u materijalnoj supstanci glave, zato se ta supstanca glave otuduje od Z emlje. Covek mora da oduzme od Zemlje supstancu za svoju glavu. Ali, on takode mora, da bi bio covek, tu supstancu svoje glave stalno da prozima vanzemaljskim duhovnim silama. A kada covek umre, za Zemlju je izuzetno uznemirujuce sto sada mora da uzme natrag materiju covekove glave koja joj je postala tako tuda. Kada je covek prosao prag smrti i kada svoju supstancu *" glave preda Zemlji, supstancu glave koja je zapravo sva * produhovljena i koja u sebi nosi duhovne rezultate, tada ;\ ona u osnovi truje celokupni zivot Zemlje, zapravo smeta -t tom zivotu Zemlje. Kada sve to vidi, covek mora sebi da ~ kaze: bilo bi postenije od njega da tu supstancu pronese sa " sobom upravo kroz dveri smrti, jer bi ona zapravo mnogo It bolje odgovarala duhovnim regionima, kroz koje covek t prolazi izmedu smrti i novog rodenja. On to ne moze. Jer, ~ kada bi covek uzeo sa sobom tu produhovljenu zemaljsku '\

43

l

supstancu, neprestano bi stvarao neprijatelja celom SVOI Skrenin poslednjih dan;razvoju izmeau smrti i nekog novog roaenja. Bilo bi to n( ptica koji namsto najstrasnije sto bi se coveku moglo dogoditi, kada bi I orlu kao repreproduhovljenu supstancu glave poneo sa sobom. To bi n( koja obuhvataprestano radilo na ponistenju njegovog duhovnog razvo orla, u stvari, p izrneau smrti ~ .novog rodenja. ispunjava celoTako se mora reci, kada se te stvari prozru: cove jednostavno 0 (postaje takoae i kroz to duznik Zemlje, jer nesto, na cern za ravo odgovcjoj se covek zahvaljuje, ali sto je za nju postalo neupotrl voj glavi izazivbljivo, to joj ostavlja, to ne moze da ponese sa sobom. On zapravo u perJlsto joj se oduzima je ono sto bi joj trebalo ostaviti; ono sl snage, svetlosclbi trebalo da ponesemo, sto je postalo neupotrebljivo I treperi u perju (

nju, to predajemo sa svojim zemnim ostacima Zemlji, ko: Orao p(zbog toga u svom celokupnom zivotu, kao celo bice, mal

se mogu pripis2neizmerno da patio

na njegovo kos No, to je tako, da najpre upravo kroz duhovno gl( n jegove koze, U

danje covekovu dusu pritiska nesto, sto je jedan neizmern d .v , . I k dId' l'k L llJemu gra e 0'traglcnl osecaJ. sarno a a se preg e aJu ve I e vremens~ 0 v d

. v.. no s t0 se ov I ep.ohe , k~dav se sagled~ razvoJ. cltavog SIstema,. tada se.~ o rao ugine. knva da ce covek mocl, na pnmer, kako ZemlJa bude lsi Tek' u susret svom kraju, tek u kasnijim stupnjevima razvo. dnu povrsn~;~

covecar:st.v~ - nav~tu1?nju Jupitera, Venere .i Vulkana - d probavom kravl takorecl, lzJednacl taJ dug, da ga se ~slob?dl. . . ". zivotinja proba,

~armu ne stvaramo sarno Jed~lm IJudsklm ZI~( zivotinjskog roc tom, vec k~rmu2 svetsku k,arm~, ~o~m~c~u karmu ~O?st svaka ptica _ p( stvar~m? hme s~o smo zemal}skl lJudl, sto nastanJuJelll posao varenja t ZemlJu 1 lZ ~emlJe crpem? svoJu supstancu. v varenje, kada gc

Tu Je onda moguce da se skrene pogled sa covek2 zivotna radnja; da se gleda na ostalu prirodu i da se vidi kako covek, rek2 radnja. Nasuprc bih, mora na sebe da natovari taj dug, 0 kome sam va!se upotrebljava upravo sada pricao, ali kako se ipak pomocu kosmicklvise izrazeno. S bica neprestano stvara izjednacenje. Tu covek prodire brizljivoscu. Ptil cudesne tajne postojanja, u tajne koje tek kada se istinskinajjace ostvarujl potpuno sagledaju, postaju ono sto se dobija kao predsta, koju craG oduz o mudrosti sveta. h ovljuju, ali take 44

n1 svom bi to nelda bi t u '0 bi nerazvoJa

u: covek na cernu ;upotre)ffi .Ono ono sto )ljivo za Ilji, koja

~e, mora

vno glelZmerno ~menske ia se o tlude isla razvoJa ma - da,

m zivouopste, nJuJemo

~oveka i k, rekao 1m yam Ismickih 'odire u

~stinski i redstava

Skrenimo pogled sa coveka na nesto 0 cemu smo poslednjih dana mnogo govorili, skrenimo pogled na svet ptica koji nam je bio predstavljen sa orlom. Govorimo 0 orlu kao reprezentantu sveta ptica, kao 0 onoj zivotinji koja obuhvata osobine i snage sveta ptica. Posmatrajuei orla, u 'stvari, posmatramo one sto u kosmickim odnosima ispunjava celo pticije carstvo. Dakle, ubuduee eu govoriti jednostavno 0 orIu. - GovQ[is> sam yam 0 t9me, kako orao r za ravo odgovara lavi coveka i da one sile ko 'e u coveko-* voj glavi izazivaju misli , kod orIa izvlace perje. Tako dat zapravo u pelju or a deluju Suncem prostrujane vazdusne snage, svetloseu prostrujane vazdusne snage. To je one sto ~ treperi u perju orIa: snaga vazduha prozeta svetloseu. /t

Orao poseduje pored nekih losih osobina, koje mu se mogu pripisati, ipak i jednu izuzetnu osobinu u odnosu na njegovo kosmicko postojanje: da u izvesnoj meri van njegove koze, u grac:ti njego og perja ostaje sve one sto na njemu grade ove Suncem prozete vazdusne delatne sileo Ono sto se ovde desava moze se naime o rimetiti tek kada orao uglne.

Tek onda kada craG ugine, postaje jasno kakvu cudnu, povrsnu probavu ima orao u poreaenju sa temeljnom probavom krave , sa njenim prezivanjem. Krava je stvarno zivotinja probave - ponovo kao predstavnik mnogih iz tog zivotinjskog roda. Tu je varenje temeljno. Orao vari kao i svaka ptica - povrsno. Sve biva tek na poc~tku, takoreei, posao varenja tek pocinje. Rekao bih, u bileu orIa je ovo varenje, kada ga sagledamo u celini, jednostavno sporedna zivotna radnja; to je u orIu obraaeno kao neka sporedna radnja. Nasuprot tome, u orIu se temeljno desava sve sto se upotrebljava za njegovo perje. Kod drugih ptica je to jos vise izrazeno. Sve u perju je tu izraaeno sa neizmernom brizljivoseu. Pticije pero je divna tvorevina. Tu se naime najjace ostvaruje ono sto se naziva zemaljskom materijom koju orao oduziina od Zemlje, a koju sile visina produhovljuju, ali tako da ih orao ne prisvaja, jer orao ne polaze

45

,

pravo na reinkarnaeiju. Njemu je svejedno sta se dogaa sa njegovim perjen1. kada duhovne sile visina rade na ze maljskoj materiji u njegovom perju i kako to dalje deluje duhovnom svetu.

Tako vidimo, da kada orao ugine i kada i njegov! perje propadne, - kao sto je receno, to vazi za svaku ptieu produhovljen? zemaljska materija prelazi u duhovnu ob last i ponovo se pretvara u duhovnu supstancu.

Vidite, imamo cudnovato srodan odnos izmeol nase glave i orIa. Ono sto mi ne mozemo, craG moze: ora neprestano uklanja od Zemlje one sto se produhovilo III Zemlji kroz rad duhovnih sila na fizickoj supstanei.

To je takode i one zbog cega imamo cudan oseca kada posmatramo orIa u letu. Osecamo ga kao nesto sto j( Zemlji tuae, kao nesto sto ima vise posla sa nebom nego s, Zemljom, iako on uzima svoju supstancu od Zemlje. All kako Je to uzima? On uzima s lpstaneu Z emlje jedino tak(

t sto je otima. Rekao bi~, nije vI?redvideno uobicaj.en!~ ba nalnim zakonom zemalJskog Zlvota da orao dobl.1 e .los ne*5tO. Un grabl , on otIma svoju n1atenju , kao slo maleriju nt ';t razlicite nacine otima citav pticiji rod. Ali , orao to izjed

)gada la zeluje u

~govo ,tiCll U o b

medu orao 10 na

)secaj sto j e ~go sa :. Ali, t tako n ba )s nelJU na izjed da se aze u :iuhoorloemlju

One 'izicki

~ posposle 'e prl..

flJorn

kada lemo

zasto zapravo tu na Zemlji postoje tako razliciti zivotinjski . i .drugi ob~ici. Svi oni imaju svoj veliki, izuzetan znacaj za 1 Citavu vaSlonu. r\

Krenimo sada ka drugom ekstremu, koji smo takoae posmatrali ovih dana, krenimo ka kravi, koju Indusi tako obozavaju. Tu imamo svakako drugi ekstrem. Kao sto je orao slican covekovoj glavi, tako krava u mnogome ima slicnosti sa sistemom razmene materija kod coveka. Ona je zivotinja probave. I rna kako to cudno zvucalo, ta se zivotinja probave u sustini sastoji iz duhovne supstance u koju je santO upredena i polozena fizicka materija koja biva razgraaena. U kravi je duhovna supstanca, a fizicka k materija prodire svuda, biva primljena od duhovne sup- t stance i preraaena. Varenje je kod krave tako podrobno, / temeljno, zato sto se i sve to dogada sasvim temeljno. To je t najtemeljnije varenje koje se moze zamisliti i u odnosu na to krava zaista najtemeljnije zbrinjava bice zivotinje. Krava t je bazicno zivotinja. Ona stvarno unosi zivotinjsko bice, taj * zivotiniski egoizam, to zivotinisko iastvo iz svemira na Ze- t mlju, u podrucje Zemljine teze.

Ni kod jedne druge zivotinje nije odnos izmedu tezine krvi i ukupne telesne tezine kao kod krave; druge Zivotinje imaju u odnosu na telesnu tezinu ili vise, iIi manje krvi nego krava. Tezina jeUvezi sa tezom, a krv sa egoitetom. Ne sa egom, jer to ima sarno covek, vee sa egoitetom, sa pojedinacnim postojanjem. Krv takoae zivotinju cini iivotinjom, bar vise ziv6tinje. Moglo bi se reci: krava je resila svetsku zagonetku u pogledu pravilnog odnosa izmeau tezine krvi i tezine celog tela - ako se ho~~ Zl~otinja unajpotpunijem smislu te reci.

Vidite, stari narodi nisu uzalud nazvali Zodijak k "zivotinjskim krugom ". On je dvanaestodelan, njegovo ukupno postojanje je razdeljeno u izvesnoj meri na dvanaest pojedinacnih delova. Sile koje dolaze iz kosmosa, iz Zodi- * jaka, uoblicavaju se upravo u zivotinjama. Ali, druge zivo- It tinje se ne upravljaju bas tacno prema njima. Kod magarca t

47

~ je to dvadeset treci deo, kod psa deseti. Sve druge zivotinje W~ imaju neku drugu srazmeru. Kod coveka je tezina krvi tri, ~ naestina od njegove telesne tezine. ~ Vidite, krava - i ne uzimajuci u obzir to sto tezinski

izrazava celo zivotinjsko bice - ima da izrazi kosmicko sto je moguce potpunije. Ono sto sam stalno ponavljao ovih dana jeste, da se na astralnom telu krave moze videti da ona zapravo one gornje ostvaruje u fizicko-materijalnom, a to se izrazava u tome da krava odrzava podelu na dvanaest u svojim unutrasnjim tezinskim odnosima. Tu je u njoj kosmicko..Sve na kravi je tako, da u njoj sile Zemlje deluju u duhovnoj supstanci. U kravi Zemljina teza prodire do raspodele po zodijackim proporcijama. Zemljin a teza mora da se povinuje tome, da jedna dvanaestina otpada na egoitet. Sve sto krava ima od duhovne supstance, prisiljava je da ude u zemaljske odnose.* Tako je krava koja lezi a livadi, u stvari , duhov a*supstanca koja prim a u seb e materij u Zemlje , apsor uje je ';\> ; nr~vi ip r.:, lirnryyp ~ph ;(\ . t-~ . ,-,,- - J - '-'- 4

Kada krava ugine, onda je ta duhovna 'ups tan ca koju krava nosi u sebi spremna da je Zemlja primi zajedno sa zemaljskom materijom, za dobrobit cele Zemlje. Ispravno je kada se prema kravi ima osecaj: ti si prava zrtvena zivotinja, jer ti stalno dajes Zemlji one sto joj je potrebno, bez cega ona ne bi mogla dalje da postoji, bez cega bi ona otvrdla i usahla. Ti joj stalno dajes duhovnu supstancu i obnavljas unutrasnju pokretljivost, unutrasnju zivost Zemlje.* Ako pogledamo s jedne strane krave na pasi, a s*druge strane orla kako leti, onda imamo neobicne supro'7 tnosti: orla, koji kada ugine odnosi u duhovne svetove ze*maljsku materiju koja je za Zemlju postala neupotrebljiva, jer se produhovila; kravu, koja kada ugine daje nebesku

;t materiju Zemlji i tako je obnavlja. Orao odnosi od Zemlje .* one sto joj vise nije potrebno, sto mora da vrati u svet du

~ hova. Krava unosi u Zemlju iz sveta duhova one snage (\koje su Zemlji neprestano potrebne da bi se obnovila.

Ovde s iz nauke inicij inicij acij e, koj, p0.1mova, sem natculnom, ka culnom. Ali, t . .. .JacIJe, sve se V] nju osecaji, () ~ n -,sv e sno nalaz 'va b ica oscca ( van1. m ogu Opl yom shvatanju zbog cega sc n c vek, t ada bi p ravu p ' rodu ono s tu joj jc p produhovljena e j dnostavnc 'K Og i /cnl a lj.. 1 Liko boli, jer istinski c vek i tin ski Z enl1j ' je dn ) d r ugom p o d upiru! Sta . d rugo m potret zivotnu povez, ronio okolni s moze u poglec stance u svet c vek ne moze d votinje preziva

Sve to sarno coveka, . zivota na Zern veka, ponovo 2

48

.n]e tri

lski sto 'vih da )ffi, Ivae u

nlje )ro11na ot-Ice,

nca

dno )fa

ena

mo, ona ell 1

Ije. a s )roze

,.

IIva, ~sku nlje dulage

Ovde ste videli nesto sto je kao izranjanje osecaja iz nauke inicijacije. LTobicajeno je da se misli: ta nauka inicijacije, koja se, eto, studira, zapravo nema nista sem pojrnova, sem ideja. Covek napuni svoju glavu idejama natculnom, kao sto obicno svoju glava napuni idejama 0 culnoffi. Ali, to nije tako. 5to se vise prodire u nauku inici- * jacije, sve se' vise dolazi do toga da se iz dubine duse uspi- , nju osecaji, 0 kojilna se ranije nije imalo pojrna , ali koji se ~ nesvesno nalaze u svak0 rn coveku; covek dolazi do toga d a sva tica oscca drugacije, nego ~t() ih jc o "'ccao pre toga. T ako -*" varn mogu opisati jedno osecanje koje upravo pripada zi- (\ vorn shvatanju duhovne nauke, nauke inicijacije. To je ono k zbog cega se n10ra reci: kada bi na Zernlji postojao sam t covek, tada bi moralo, u stvari, da se ocajava, poznavajuci * pravu prirodu coveka J zbog oga sto Z en11ja uopste dobija "t ana sto joj jc potrebno , stu jc j u pravo vreme b iva oduzeta k produhovlj "na mate rija, a m ate rija dul i: biva data. M ora t s jednostavno o sc li ti jeJna takva suprotn( s t izmed u Ijud - ;t skog i zcnl aljskug pus lu./anja, KOJa JCiKU, JaKU bl)ii, kuja toliko boli , jer covek kaze sebi: ako covek treba d a bud ~ 't ~nsk~ cove~ na Ze~11ji , 01 d~ Z ml)a ne I?oze da bud~ t Istmsk1 Z em lJa kroz coveka. Covek 1 Z eml]a su potrebn1 l,. jedno drug5>m, cove k i Z emlja nc mogu uzajamno da se ~ podupiru! Sta je potrebno jednom bicu - drugo gubi, sta je t drugom potrebno - prvo gubi. I covek n e bi bio sigu ran u zivotnu povezanost izmeau coveka i Zemlje, da tu nije izronio okolni svet, a onda se mora reci: ono sto covek ne t moze u pogledu odnosenja produhovljene zemaljske sup- t stance u svet duhova, to izvrsava svet ptica. A ono sto co- rt vek ne moze da da od duhovne supstance, to izvrsavaju zi- t votinje prezivari, odnosno kao njihov reprezentant: krava.

Sve to zajedno cini jednu celinu. Ako gledamo It sarno coveka, ulazi u nase osecanje nesigurnost u pogledu rt zivota na Zemlji; a ako gledamo na ono sto okruzuje co- t veka, ponovo zadobijamo sigurnost. I

49

1 Sada cete se JOs manje cuditi sto jedan religiozI t pogled na svet, koji tako duboko zalazi u duhovno, kao st*je to hinduizam, postuje kravu, jer je ona zivotinja koja m t prestano produhovljava Zemlju, neprestano joj daje on duhovnu supstaneu koju ona sarna uzima iz kosmosa. Me *rala bi, u ' stvari, da postane potpuno realna slika 0 torn kako ispod nekog stada krava koje pase radosno ozivljav ~ Zemlja, i kako tu dole elementarni duhovi klicu od rados! ~ jer dobijaju svoju obecanu hranu iz kosmosa kroz postoj, nje bica koja tu pasu. Morao bi se zapravo oko orla slika

t lebdeci vazdusni krug elementarnih duhova koji igraju :, klikcu. Tada bi duhovne realnosti bile ponovo slikane videlo bi se fizicko u duhovnim realnostima. Video bi s

. craG nastavljen u svojoj auri, a unutra u auri klieanje elf J\ mentarnih duhova vazduha i vazdusnih duhova vatre ko ~ igraju.

Videla bi se i cudnovata aura krave, koja tolik 1- protivreci zemaljskom postojanju, jer je sasvim kosmicka) . videla hi se razvese liena cula 7emaliskih ele mentarn 'h hie,

J J

koja ovde gledaju one sto je za njih izgubljeno time st1moraju da odrzavaju svoj zivot u tami zemlje. Za te du .r. hove je Sunee one sto se pojavljuje u kravama. Ovi u Ze 1\ rnlji nastanjeni elementarni duhovi ne mogu da se raduj ~ fizickom Suneu, ali se raduju astralnom telu prezivara.

Da, dragi moji prijatelji, postoji upravo jos jedn drugacija istorija prirode od one koja se danas nalazi knjigama. A sta je, u stvari, krajnji rezultat te prirodn istorije, koja se danas nalazi u knjigama?

Ovih dana je objavljen nastavak knjige Albert Svajeera6 0 kojoj sam govorio pre izvesnog vremena. Moid se secate moje rasprave od pre nekog vremena u Geteanum o toj knjizici, koja za temu ima stanje danasnje kulture Predgovor toga nastavka je, u stvari, vrlo tuzno poglavlj savremene duhovne produkcije; jer dok u prvom delu kome sam govorio - jos i ima izvesne snage i uvida, da s doda one sto nedostaje nasoj kulturi, dotle je taj predgovof

zaista tuian 0 prvi koji je u pruzi i da se 1 cemu drugom

Prvo, spada vee rna prvi koji je gc su na mnogo ponositi se tir ve na.

Ali, al kazuje da jed ipak odlican I d a kaze: ako t da imamo eti 'aznanJe, Jer I kak o stoje Ut eriznati, ta 08 Svajcer - da s se svet posrna onda se ne d besmisleno sl kao amblem mleko i tako bicc, zato on kakav osecaj

Svak, ne stojina OJ pojavi. Mora se kaze duhc cije; tada ee a smisao svet kao sto Sll 0 umiruce kra sebi opet odl stance porno

50

~eligiozn i ), kao sto koja nedaje onu osa. MolO tome ozivljava j radosti , postoja"la slikati . .

, 19raJU 1 slikane i leo bi se anje eleatre koji

ja toliko smicka, i 'nih bica tin1e sto ~a te du)vi u zee raduju ara. DS jedna nalazi u )firodne

Alberta .Mozda reanumu

.ulture? oglavlje elu - 0 a, da se dgovor

zaista tuzan odeljak. Tu renomirani Svajcer iznosi, da je on prvi koji je uvideo da znanje u osnovi nista ne moze da pruzi i da se pogled na svet i etika moraju graditi na bilo cemu drugom, sarno ne na saznanju.

Prvo, 0 granicama saznanja se mnogo govorilo i spada 'vee malo u ogranicenost, kada covek veruje, da je prvi koji je govorio 0 granicama saznanja. Mnogi naucnici su na mnogo nacina govorili 0 tome. Dakle, nije potrebno ponositi se time, kao da je ta kolosalna zabluda tek otkrivena.

Ali, ako se ne uzme to U obzir, onda se upravo pokazuje da jedan tako vrsan mislilac kao Svajcer - jer je on ipak odlican mislilac, sudeei po prvom delu - dolazi na to da kaze: ako hoeemo da imamo pogled na svet, ako hocemo da imamo etiku, onda se uopste ne obzirimo na znanje i saznanje, jer nam oni to ne daju. Znanje i saznanje, onako kako stoje upravo danas u njigama i kakvi su zvanicno prjznati, ta nauka i to zna nje ne vode ka tome - kako kaze Svajcer - d a se u svetu otkriie neki smisao. U osnovi, ako se sv t posmatra na nacin na koji ga posmatraju te licnos ti , onda se ne dolazi ni do cega drugog nego do toga da je besmisleno sto orao leti, bez obzira sto moze da posluzi kao amblem na grbu; zemaljski je korisno sto krava daje mleko i tako dalje. Ali, posto je covek takoae sarno fizicko bice, zato on ima sarno fizicku korisnost; to ne daje bilo kakav osecaj za svet kao celinu.

Svakako, kada covek ne zeli da ide dalje, onda on ne stoji na onom nivou na kome smisao sveta moze da se pojavi. Mora se preei upravo na ono, sto 0 svetu moze da se kaze duhovno, sto 0 svetu moze da kaze nauka inicijacije; tada ee covek vee naei smisao sveta. Onda ee se otkriti smisao sveta i cak cudesne tajne celokupnog postojanja, kao sto su ove koje se odigravaju izmeau umirueeg orla i umiruee krave, izmeau kojih se nalazi unliruei lav, koji u sebi opet odrzava ravnotezu izmeau duhovne i fizicke supstance pomoeu saglasja izmeau ritma disanja i ritma krvi.

51

I

~ Otkrieemo da je lay ono, sto kroz svoju grupnu dusu ureA auje koliko je orlova neophodno i koliko je krava neopho

~ dno da bi se odigravao pravilan proces nagore i nadole, kao sto sam yam vee opisao.

Vi-dite, te tri zivotinje, orao , lav, bik iIi krava, one su upravo iznete iz jednog cudcsnog instinktivnog saznanja. Oseeala se njihova srodnost sa covekoffi. Covek koji te stvari upozna, morae bi reei: orao uzima od mene zadatke koje ja sam ne mogu da ispunim kroz moju glavu; krava preuzim a zadatke koje ne mogu sam da ispunim k roz moju razmenu rriaterija, kroz moj sistem_udova; lay preuzima od mene one zadatke koje ne mogu sam da ispunim kroz moj r itmicki sistem. Tako od mene i te tri zivotinje postaje je dna celina u kosmickim odnosima.

Tako covek zivi u kosmickoj povezano t i . T ako oseea duboku srodnost u svetu . upoznaje kako Sll zapravo mudre one snage koje vladaju postojanjcm , u koje je cov e k u tkan i kO,iima lC covek opet obavijen i okruzen.

Vid ite , mogli smo na taj nacin da o buhvatlmo ono sto je stupilo pred nas, time sto smo potrazili odnos coveka sa te tri zivotinje, 0 kojima smo govorili protek le nedelje.

***

,

.;

/ 1 I I

52

IIDEO

UNUTRASNJA VEZA IZMEDU POJAV A U SVETU IBICASVETA

Cetvrto predavanje - 26. oktobar 1923.

Posmatrali smo na odreden nacin vezu zemaljskih odnosa, svetskih odnosa i sveta zivotinja sa covekom. 0 tome cemo dalje govoriti narednih dana; danas bih hteo da nadern prelaz ka narednirn posmatranjima, kojima cemo ubuduce morati da se bavimo. I tu bih ukazao najpre na ono sto je kao razvoj Zemlje u kosmosu vee predstavljeno u mojoj "Tajnoj nauci u skici Kada je u pitanju ovaj razII. voj Zemlje, kao polaznu tacku uzimamo prastaru Saturnmetamorfozu Zemlje. Ova metamorfoza Saturna je tako nr dstavl.- e na; da je u njol lOS sadrzano sve sto uopste pripada naSelTI planetarnom sistemu. Zasebne planete naseg planeta rnog sistema, pocevsi od Saturna pa sve do Meseca, bile su tada u starom Saturnu - koji se, kao sto znate, sastojao sarno od toplotnog etera - jos uvek rastvorena vasionska tela. Dakle, taj Saturn, koji jos nije bio dostigao gustinu vazduha, koji je tada jos bio sarno toplotni eter, sadrzavao .ie eterski rastvoreno sve ono sto se kasnije san1.ostalno oblikovalo, individualizovalo u pojedinacnirn planetama.

Zatim razlikujemo kao drugu metamorfozu razvoja Zemlje onu, koju sam sazeto nazvao starorn Suncevom metamorfozorn Zemlje. Tu se radilo 0 tome, da se polagano iz vatrene kugle Saturna obrazovala vazdusna kugla, svetlom prostrujana, sjajem ispunjena blesteca vazdusna kugla Sunea.

Potom imarno trecu metamorfozu, gde se obrazuje, posle ponavljanja starih stanja, na jednoj strani Sunee,

53

koje je tada jos obuhvatalo Zernlju i Mesec, i one sto je spoljasnje, - imate to vee opisano u "Tajnoj nauci" - a cemu pripada upravo Saturn u svom otcepljenju.

Ali, istovremeno se u tadasnjoj Mesecevoj metamorfozi radilo 0 tome, da se razdvajaju Sunce i ono sto je potonl veza izmeau Zemlje i Meseca. Cesto sam opisivao kako prirodna carstva, kakva danas poznajemo, tada jos nisu postojala, kako naime Zemlja nije obuhvatala mjneralnu masu , vee je b ila -- ako tako smem da se izrazim - r02nata, tako da su se cvrsti sastavni delovi odvajali formirajuCi stenama slicne r02natc izbocine koje su strcale iz Meseceve rnase , koja je vee postal a vodenasta. Tada su nastali odnosi cetvrte metan1.orfoze, koj i su nasi danasnji zemaljski odnosi.

'Tu sada imamo, kada te cetiri metamorfoze oznaCimo jednu iza druge, najpre Saturn-metamorfozu, toplotno telo kojc je sadrzaval rastvoreno u sebi sve one sto je kasnije . adrzano u nasem planetarnom sistemu, metamorfozu Sunca, metamorfozu Meseca i nletamorfozu Zem lje. U odnosu na ova ~ehri stupnja, mczemo razh !

sto je cemu

metasto je [SlVaO la jos mlne-rozrajuci ;eceve Idnosi jnosi. oznatoplosto je amor

r'mlje . li dve

la sve ek do ,rugle; ) vaz: blje

clgra a mu reme 7emlji

supstancijalnost nego Zcmlja, ali je Zemlji ostavio ono sto se moze u sirem smislu nazvati magnetizmom Zemlje; sile Zemlje, naime sile teze, dejstva koja se oznacavaju kao dejstva teze, ostala su od Meseca. Tako mozemo reci: sa jedne strane imamo stanje Saturna i stanje Sunca, koja su u sustini tople, svetlom prosijane metamorfoze, kada ih uzrnemo zaj,edno; s druge strane imamo stanje Meseca i Zen1lje, Mesecom nosenu vodenastu metamorfozu, vodeno stanje koje se razvilo za vreme n1.etamorfoze Meseca i koje se onda zadrzalo za vreme metamorfoze Zemlje; cvrsti element je i~azvan upravo silama teze.

Obe metamorfoze se izrazito razlikuju jedna od druge, ali bi moralo da bude jasno, da se sve sto je nekada bilo, nalazi opet u kasnijen1.. Ono sto je bila stara vatrena kugla Sa turna, ostalo je kao toplotna supstanca i u svim kasnijim metamorfozama, i kada danas idemo okolo i u zernaljskoj oblasti svuda nailazimo na toplotu, ta toplota koju svuda nalazimo je ostatak razvoja starog Saturna . Svuda gde nalazimo vazduh iIi vazdusasta te la, imamo ostatke razvoja starog Sunca. K ada pogledamo Suncern obasjan vazduh, trebalo bi zapravo, prozirnajuci sebe osecajem za tu evoluciju, da kazemo: u tom Suncem obasjanom vazduhu imamo ostatke razvoja starog Sunca; jer d a nije bilo tog razvoja starog Sunca, ne bi bilo ni srodstva izrnedu naseg vazduha i Suncevih zraka koji su sada tu napolju. Sarno zato sto je Sunce nakada bilo sjedinjeno sa Zen11jom, sto je svetlost samog Sunca sijala u Zemlji koja je jos bila u vazdusnom stanju, sto je Zemlja bila vazdusna kugla koja je zracila unutrasnju svetlost u kosmicki prostor, sarno zato je mogla kasnije da nastupi danasnja metamorfoza Zemlje, u kojoj je Zemlja obavijena vazdusnom atmosferom u koju spolja padaju zraci Sunca. A ti zraci Sunca * su duboko unutrasnje srodni sa Zernljinom atmosferom. Ti '* Suncevi zraci ne prolaze, kao sto to danasnji fizicari grubo k kasapski kazu, kao puscani meci kroz gasovitu atmosferu, ~ vee ti Suncevi zraci imaju duboku unutrasnju srodnost sa ,

55

.atmosferom. Ta srodnost je posledica nekadasnje zajed lzme nice tokom metamorfoze Sunca. Tako je sve medusobno dole,srodno jedno sa drugim kroz to, sto su ranija stanja uvek u

saSVligri na razne nacine u kasnijim stanjima. Ali , tokoln vreod 01

mena, u kome je opsti razvoj Zemlje napredovao tako kako dole.je t6 opisano u "Ta,inoj nauei I I a ja ukratko skicira o ovde!, razvij a lo se sve ono sto se nalazi na Z emlji i oko Zeml.ie~ .I svetakoae i ono sto je u Zemlji.

tc stvI mozemo reci, kada posrnatralTIO d anasnju Zemk a ta. Ij u , d a u njoj im amo ono sto stvar a cvrsto stanje , unutrasnji 'V

a VI , .Mes~c , sustinski usidreno u magnetizlTIU Zemlje . U n utrasgornjnji Mesec deluje tako da uopste pc stoji cvrsto, d a postoji up t ] nesto sto ima tezinu , a si le teze su on o s to iz tecnog pravi leprsccvrsto_ O nda imanlo stvarnu zcrnalj ku obla, t vodeno, koj .1 cm , Jse opet ukazuje na razlicite nacine, bilo kao cista voda, iIi j c dvatakoae, kao ona voda koja je u pari koja se penjc i u kisi

koja p acta do le i tako cJaljc _ D alje imamo unaoko 0 vazd u Njegc soo, koje je svo p rozctc vatrenim eiemcntolTI l statkom S ~ k a k av t ~ r n 0- '- ;::\ t 11 n T:::l k- n rl:::l i 11 rl ~ n ~ ~ n in i 7 (' rn 1; i ion ;::nTHt n ;-17- kta Zc

'--' ~,

n aceno nesto , sto je t u f!ore .SlIfle -.")'n/urn iIi S'aturn -,S'unc ~ ~lU Ltd ~ 0

Me zemo uvek reci: svc sto je tu u toplom vazuuhu, kro7 ~vetl() koji prosijava svetlost, jes te Saturll-Suflcc.Kada pogle razv~Jc darno go re) nalazirn o zapravo nas v zduh protkan o nirn ono S sto je de lovanje Sa tuTlJa i delovanjc S unca i sto se to korn svc tlo: vremena razvilo kao stvarni vazdusni omotac, kc ,1i je ipak ua s iri sarno poslcdica metamorfozc Sunca_ T n1an10 odredc up, ta noj rneri kada uputimo pogled navise_ caju S,

Kada pogledamo nadole , onda imamo vise one sto leptira je nastupilo tokom poslednje dye metarnorfoze: tezinu i tne so, cvrsto, bolje receno, tezinu koja deluje iduci u cvrsto: Marsa imamo i vodeno, imamo Mesec-Zcmlju. rra dva dela Ze ovaj Cl

.mljinog stanja mozemo striktno,da razlikujemo jedno od rIO ove drugog. Ako sa ovim na umu ponovo procitate "Tajnu maze : nauku" videcete, da se kroz celo to stilizovanje pojavljuje nalazir duboki jaz na onom mestu gde prelazi metamorfoza Sunca stajuci, u metamorfozu Meseca. Tako je jos i danas ostar kontrast svoje j( 56

~ajed;obno vek u 1 vre,kako ovde, ~mli e ,

Zem~ rasnj i utras )ostoji praVl .

), koje )da, iIi u kis i lazdum .'a

unc .

~, kroz pogle.onlffi

~okom Ie ipak Flreae-

IilO sto ezinu i Vvrsto; tla Z e no od 'Tajnu avljuje Sunca ntrast

izmeau onoga sto je gore, sto je Saturnovo, i onoga sto je dole, sto je zemaljsko-Mesecevo-vodeno. Dakle, mozemo sasvin1 dobro da razlikujen10 one Satum-Suncevo-vazdusno od onog Mesec-Zemljino-vodenog. Jedno je gore, drugo je dole.

Posto se u razvoju Zemlje sa njom zajedno razvijalo i sve ono stC)pripada Zemlji, to pada pogled onoga koji na te stvari gleda kroz nauku inieijaeije na raznoliki svet insekata. Trebalo bi verovati, da vee sarno oseeanje ovaj lepr~av i ) trepcravi svet insekata mora dovesti u izvesnu vezu sa gornjim podrucjem, sa Saturn-Suncevo-vazdusnim. A tako upotpunosti i jeste. Ako pogledamo leptira, videeemo kako leprsa u vazduhu, u vazduhu koji je prozet svetloseu i sjajem, prcl ivajuei se u bojama. Nose ga talasi vazduh a. O n jedva da d odiruje ono sto je zcmaljsko-mesecasto-vodeno . Njegov e lcmcn at je one sto je gore. Ako potom istrazujemo vakav je nj egov razvoj , dolazi se bas kod ovog malog insekla zacuJo u vrlo rano doba fnetan10rfoze Z emlje . Ono :-, lO llanas II t;pe n kao krila Icptira u vaZduhu kroz kO]l slJa ,vetlost , polozilo je svoj u k lieu jos u doba starog Saturna i razvijalo se d alje u toku perioda starog Sunea. Tu je nastalo uno sto jos danas omogucava leptiru da bude stvorenje

:ve llo~ ti i vazduha. Sunee irna da zahvali samom sebi dar da siri svetlost. Sunee ima dar da njegova svetlost izaziva u supstaneam a ono sto je vatreno, sto sija, zahvaljujuei u ticaju Saturna, Jupitera i Marsa. I zapravo ne razume prirodu leptira onaj ko je trazi na Zemlji. One snage koje su delatne snage u prirodi leptira moramo traziti gore kod Sunea, Marsa, Jupitera i Saturna. Ako se ispravno uzivljavamo u ovaj cudesni razvoj leptira - u izvesnoj ~eri sam vee govorio ovde jednom 0 njemu u vezi sa covekom i onim sto se moze nazvati kosmickim utelovljenjem pameenja - onda nalazimo na.ipre, ali ako u to tacno ulazimo, da leptir blistajuCi, nosen vazduhom, leprsa iznad Zemlje. On polaze svoje jaje. Da, grubi materijalista kaze: leptir polaze svoje

57

x jaje - j~r se najvaznije stvari uopste ne studiraju pod uti*cajem savremene ne-nauke. Pitanje je ovo: kome zapravo

poverava leptir svoje jaje, kada ga polaze?* Ispitajte gde su sve polozena jaja leptira i svuda )t cete naci: jaje leptira je tako polozeno da ne moze izmaci I utieaju Sunca. A utieaj Sunea nije sarno onde gde Sunee1neposredno sijana Zemlju. ~c sam cesto skretao aznju

~ na to da seljaci polazu svo krom ir re ko zime u zemlju,'* ~u ga sa zemljom,_jer Sunceva svetlost koa stize*ovamo preko leta, ~p:avo .~ zimi unut.ra u z~mri.1

sada i pod drugi uticaj. Gusenica ne bi mogla da puzi kada ne bi dos1a pod .los jedan drugi uticaj. A to je uticaj Marsa. ~.

Ako sebi predstavite Zemlju i kako oko nje kruzi t\ Mars, onda su strujanja Marsa svuda u gornjim regionima iJ: tu i ostaju. Ne radi se 0 tome da je Mars tu negde , nego ;\imamo celu sferu Marsa i kada gusenica mili , ona mili u *' smislu Mars6ve sfere. Onda se gusenica zacauri, nacini ;toko sebe cauru. Dobijamo jednu cauru. Opisao sam vam ,.t kako se gusenica predaje Suncu i kako prede svoje niti u * pravcu linije svetlosnih zraka. Gusen ca je izlozena svet-* tosti , prati svetlosne zrake, prede, kada se smraci prestaje, ;\, a danju opet nastavlja. To sve je , u stvari, kosmicka Sun- iceva svetlost , Sunceva svetlost prozeta materijom. Kada, ', dakle, imate cauru svilene bube, r a primer, koja je upotre- f bljena za vasu svilenu haljinu, tada je to sto se nalazi u svili t sve sarna Sunceva svetlost , uprede na materijom svilene ~ bube. Svilena buba tka iz svog sopstvenog lela supstancu U It pravcu Suncevih zraka i tako stvara oko sebe cauru. Ali, ~ da bl se sve to dogod il0 potreban.le 1 utica.l J upit a . Sun- (\' cevi zraci moraju biti modifikovani k roz uticaj Jupitera. *

Onda iz caure, kao st znate, izmili leptir , nosen svetloseu, ozaren svetloseu. On napusta mracan prostor u koji je Sunce moglo da ude sa rno kao u kromlehe, kao sto sarTI vam to vee opisao kod kromleha starih druida . Tu dolazi Sunce pod uticaj Saturna i . amo zajedno sa Saturnom moze Sunce da salje svetlost u vazduh na takav nacin da leptir moze u vazduhu da zatreperi u svim svojim mnogobrojnim bojama.

Kada pogledamo na to predivno more leptira koji lete u atmosferi, tada u tome imamo .nesto 0 cemu moramo reci: pa to , u osnovi, i nisu zemaljska stvorenja. To je odozgo rodeno na Zemlji. Leptir spusta svoja jaja sarno tamo dokle dopire Sunce. Kosmo po anJa Zemlji more leptk a. Sat urn daje bojUTeptirima. Sunce daje snagu letenja, koja je izazvana noseeom snagom svetlosti i tako dalje.

59

--

Dakle) u leptirima stvarno gledamo, rekao bih, ona mala biea koja kao da su rasuta po Zemlji onim sto je Sunee i onim sto je iznad Sunea u nasem planetarnom sistem u . *Leptiri, uopste insekti vilin-koniei, is to kao i dru i insekti,

*jesu arovi Saturna, J u itera, Marsa i Sunea. Sarna Zemlja*ne bi mogla da stvori ni jedno .edino _ insekta, pa cak ni ~ buvu, kadato ne bi Zemlji poklanjale planete koje se nat laze iznad Sunea zajedno sa Suneem. Zaista, da Saturn,1Jupiter i tako dalje, mogu da budu tako izdasni, da m ogu 't pustiti svet insekata da nam doleprsa, to je tako zahvalju *juei dvema prvim metamorfozama, koje je doziveo zemalj'I\" ski razvoj. (Pogledati ertez.)

Pogledajmo sada, koliko su u tome sadejstvovale dye poslednje metamorfoze, metamorfoza Meseea i metamorfoza Zemlje. Ako vee jaje leptira nije povereno Zemlji, to mora pak ukazivati na to, da u vreme kada je Meseceva

meta leptir zaV1Sl jas bi tome pavel vrem

.1 ac1Je sarno kosm znaci nula, je sty

lota-, one 1 mlji, c Z em]

vr III M ese pod "' m eel JC lzn Z em] o ne ~ meel lZ an uMe faze : vanz( guser titi: tJ Rtir, 1 Zem] lZ ser

60

metamorfoza, treca metamorfoza, bila na svom pocetku, leptiri jos nisu bili kao sto su danas. Ni Zemlja nije toliko zavisila od Sunea. Sunee je pocetkom trece metamorfoze jos bilo zajedno sa Zemljom, tek se kasnije odvojilo. Prema tome, ni leptiri nisu tada bili tako lon1ni, da uopste ne bi poverili svbju klieu Zemlji. Poverena Zemlji, ona je u isto vreme bila poverena i Suneu. A tada je doslo do difereneijacije. U slucaju prve dYe metamorfoze moze se govoriti sarno 0 ranim preeima sveta insekata. Ali, poveriti nesto kosmosu, spoljnim planetama i Suneu, tada je jos uvek znacilo poveriti nesto i Zemlji. Tek kada se Zemlja zgusnula, kada je dobila vodu i magnetske snage Meseea, tada je stvar postala drugacija i nastupilo je difereneiranje.

Uzmimo sada sve ovo sto pripada gornjem: toplota-vazduh, i uzmimo donje: voda-zemlja. Posmatrajmo one kliee cija je sudbina bila da budu poverene sarno Zemlji, dok su druge bile upravo zadrzane i nisu bile poverene Zemlji, nego sarno Suneu unutar zemaljskog.

lJ zmimo one kliee koie su Doverene Z emlli u ono J ~ J

vreme kada je nastala treca metamorfoza, metamorfoza Meseca . Te su kliee dosle pod utieaj Zemljinog deiovanja, pod vodeni utieaj Zemlja-Mesec-delovanja, kao sto su zameei insekata dosli pod uticaj Suncevog dejstva i onoga sto je iznad Sunea. Time sto su te kliee dosle u podrucje utieaja Zemljino-vodenog dejstva, postale su one kliee biljaka. A one kliee koje su ostale u gornjem (podrucju), ostale su zameei insekatao A kada je potom pocela treca metamorfoza, iz onoga sto je tada bilo Suncevo nastale su preinacenjem uMesecevo-zemaljsko kliee biljaka unutar trece metamorfoze zemaljskog razvoja. Ono sto sada imate pod utieajem vanzemaljskog kosmosa, ovaj eeli razvoj od zametka preko guseniee, preko caure do leptira, to mozete ovako propratiti: time sto je seme postalo zemaljsko, nije se razvijao leR.tir, ne~e time sto je seme postalo zemaljs 0, povereno Zemlji, - a ne Suneu - razvijao koren biljke, rvo sto nastaje 1Z semena. umesto da guseniea mili sna ama koje poticu

61

*9~~arsa,E3~!aje list ko'i s iralnim putem_mili navise. List*ie _g~senica koja je dosla od utica' zemaljskog. Pogledate t li gusenicu koja mili, onda imate ono sto u gornjem odgo*" vara onom donjem, listu biljke koja se metamorfozirala iz*onoga sto je postalo koren kroz seme, koje je premesteno*iz oblasti Sunca u zemaljsku oblast.

Krenete Ii navise, tada imate, sve vise se skupljajuci*do gore , gde je casica, one sto je caura. I konacno se raz*vija leptir u cvetu, koji je isto tako obojen kao i leptir gore*u vazduhu. Krug je zatvoren . Kako leptir leze svoje jaje ,*tako se u cvetu ponovo razvija seme za ubuduce. U vida te: gledamo prema gore u vazduhu leptira i mi ga razumemo*kao u vazduh uzdignutu biljku. Leptir, od jajeta do lepti] rice, pod uticajem Sunca sa gornjim planetama jeste isto*ono sto je dole biljka pod uticajem Zemlje. Kada to dode t do lista (pokazuje crtez) tada imamo od Zemlje Mesecev 1 uticaj, zatim Venerin uticaj i Merkurov uticaj. Tada se to ponovo vraca ka zemaljskom uticaju. Seme je ponovo ze

j, -~ l: ~ l - : " t~

sveta leptira, i uopste sveta insekata, i biljnog sveta. Jer )zapravo, ona duhovna bica koja se nalaze u osnovi sveta It insekata, leptira, moraju reci: ovde dole su nasi rodaci, do ~ kojih mi moramo drzati, mi se moramo sa njima povezati, * moramo se uzivajuci njihove sokove i tako dalje, sa njima * spaj~ti, jer su oni nasa ?raca. T~ su n~sa braca koja su pro-* menJena dole u podrucJu ZemlJe, kOJa su okovana od Ze- '* mlje, koja su zadobila drugacije postojanje.

A opet, mogli bi duhovi koji ozivljavaju biljke, gle-?t dati navise ka leptirima i mogli bi reci: to su nebeski rodaci t zemaljskih biljki. k

Vidite, vec se moze reci: razumevanje sveta ne moze nastati sa apstrakcijama, jer apstakcije ne dosezu do razumevanja. Jer ono sto dejstvuje u kosmosu je najveci umetnik. Kosmos sve oblikuje po zakonima koji u najdubIjem smislu zadovoljavaju umetnicki osecaj. Niko ne moz~;t

l~pJira utonulog do Zemlje razumeti dru aci"e ne 0 tako* da umetnickim smislom metamorfozira ono st su a st rak-r*

t n~.li. Niko n e m07~ r 87,llmp.ti ~v~tl()sfll i ko"mlckim~ snagama u vazduh podignut sadrzaj biljnih cvetova u lep-* tiru, sem onoga ko apstraktne misli ne moze ponovo dovestilt do umetnicke pokretljivosti. Ali, uvek ostaje nesto neiz- , merno uzviseno, kada ovo duboko, unutrasnje srodstvo it" stvari u prirodi i bica prirode imamo pred ocima. ~

Nesto sasvim izuzetno je videti insekta kako sedi na biljci i onda u isto vreme videti kako nad cveton1 bilike deluje astralno. Tu biljka stremi napolje iz zemaljskog. ~--* zn"a bil"ke za nebom vlada nad tre eravim bo'ama cvetnih iaJ!9.Sarna bil"ka ne moze da zadovolji ovu ceznju. Njoj u susret zraci iz kosmosa ono sto je Ie tir. U n'emu ona vidi,

'-....---

a _QP to o@ za zad vol' en'en"ene so stvene eli~. _T.Qjev ana redivna veza u Zeml' inoj okolini, da je cezn'a bil' no ~veta utisana pogledima insekata, narocito sveta Ie _tira. To,5tO cvet bojom latica zudno zeli, time sto zraci svoje boje u svets 1 prostor, to os a e ao Je no saznaJno ispunjenje njegove ceznje, kada mu u susret 0 aZl Ie hr sa

63

svojim sjajnim bojama. Zraceca, toplotom zraceca ceznja, sa neba na 'ovam6-zracece zadovoljenje: to je saobracanje sveta biljnih evetova sa svetom leptira. To je one sto treba da vidimo u zemaljskoj okolini.

Sada cu biti u polozaju - posto je ucinjen prelaz ka biljnom svetu - da prosirim u narednom periodu ona posmatranja koja su isla od coveka do zivotinja. Mozemo sada da ukljucimo biljni svet i tako cemo postepeno doci do odnosa coveka prema eeloj Zemlji. Ali, za to je bi 0 neophodno da se, takoreci, naprave mostovi od one leprsave biljke vazduba, leptira, ka onom sa Zelnljom dobro pricvrscenim leptirom, ka biljei..Zemalska biljka je d ob ro n evrseen lemir. Leptir je leteca bilka. Aka sma upoznali ovu vezu izmeallZaZemlju vezane biljke i nebo rn osloboacnog 1 p .. tira, onda smo upravo napravili most izmeau zivotinjskog sveta i sveta biljki; tada mozemo sasvim izvesno sa odreaenom ravnodusnoscu d a glcdama na sve one trivijalno'Sti, koje neprestano ponavljaju kakvo bese praradanje i slicno. (uSl

( L.ISSa ~akvin1 f)foza icnim pojmovima s.- ne Qop i re u podrucja univerzuma, u koja se mora dospeti. U njih se dolazi tek kad a prozaicni pojmovi rnogu da se prcvedu u umetnicke pojm ove i kada se poto rn dolazi do predstava 0 tomc, kako od nebu umaklog jajeta leptira, koje je bilo pove reno sa rno Suneu, nastaje tek kasnije biljka, tako sto se to jaje leptira metamorfozira usled toga sto je one sada povereno Zemlj i, d ok je ranije bilo povereno sarno Suneu.

* 30, *** ~ . 'Lucy .J!;:

64

I]a , lJe ba

ka ) da ld

,,

I \,ke

..

1m ,". I .

:;n .'1. , . .. , I ~

, , ".. \zu ,

I

.. .......

..

"-

, ,, .. I ...

... .. ~ ...... "" , .... \., '. I ' ....

. ... ..

...... .

. .... I ,

,

."' ... .

. .. .. ...li , . - - ..

.

.

o. "'

(e :0 LEN! ,,~tt.

1""':)~ ('~I!d alU

,,

I : : 51AC2.\ ;,',' I : /' Sl'i"iut,... .1 J f ( " .1 ,~ ' : : (,t . I~WI~'~A .; .' ~ , .. 1 ,,, ' . ... c.) ; , '/I \' !Ie....... ~ ., " I

1 'I:,""f' . , '/: ' I II \, I " . ',\ , ~ '.. .. 'f( ., , " I ~ I : . VftWn.'.e ;~"\ ': .........:.... .t . ~ " .. .. .. ', ... '-.,...; - ... .. r ;

" ..... ...-: ..::--: ... ' .. - ".-'.. -

, I \, ( , I ,

I.

... . ..... ' I

... .. f :

... -. -. .t ',,\ A' ~ . "S1AA\ . . " , I : - t-A~,~~.'... ' .... " ' ; (~.IM~~t.""'. ,' _ _ : ' . ?Et\~~) _ . .' '. .... ~ :VOOf}~: r I , ...... JI_ ';, "" ., I r J I I ,

\ ,

,

\, :\ ,.

,.,

. .

,,

,

, \,

,

\ ,,

,

- -~ ---

\

\ \

- ,,

,

I

/,

UiGI.ll)P\ ; __ft&~A -t(,H\'W\ lAlIAIllil, ""Ule. MIIAIIl-,,, ftllUft

MtIAUL~, tWtIw.I. ~~ ,.,.~ MAb

~'~I'1St ~.~

;ZU'I&A nt" ,HI'~E;'" tNt:u....",..""W"'"(~ VDDA (1I*1k-1N11

(~*:l~)-~SIoWc.t

- -

a

"

u

O

"o

Peto predavanje - 27. oktobar 1923. U oviIn predavanjima se radi 0 unutrasnjim vezama

mCGu pojava. sveta i biea sveta, a vi ste vee videli da se tu 'kazuje mnogo toga raznolikog, 0 cemu neko, ko ima pred ~ima san10 spoljasni pojavni svet, ne moze imati pojma. ideli srrlO kako u osnovi svaka vrsta biea - to smo pokaIi na nekoliko primera- ima svoje zadatke u svekolikinl :/ama kosmickog postojanja. Danas zelim da rekapitulijuCi pogledarno jos jednonl na vrstu biea 0 kojoj smo vee IvoriJ i, da obuhvatinl0 pogledom ono sto sam poslednjih Jna rckao 0 leptiru. Prikazao sam prirodu leptira upravo .uprotnosti prema sustini biljke, pa mozemo reci seb i, ako .ie leptir jedno bice koje zapravo pripada svetlosti, \'e tlosti onoliko koliko je ona modifikovana snagom spo; ih plane la - Marsa, Jupitera i Saturna. 'fako da m i, U .Irari , ako hoeemo da razumemo sustinu leptira, moramo

rrl ",i ':l IT1(l n ;;\\1 1~p 11 vi~e r p!!lon e kosmosa i moramo sebi eel: li visoki regioni kosmosa obdaruju Zemlju, caseavaju Z'mIju sa bicem leptira .

A to darovanje Zemlje ide, rekao bih, jos mnogo blje. Seeat se da smo moraE da kazemo, da leptir ne lcstvuje neposredno u zemaljskom postojanju, vee sarno rosredno, upravo onoliko koliko je Sunce delatno u zema. kom postojanju svojom toplotorn i svetlosnom snagom. ncak i svoja jaja polaze sarno tamo gde ona ne mogu da llaaU iz regije Suncevog dejstva, gde ona ostaju u regiji uncevog dejstva, tako da leptir ne predaje svoje jaje Zemlji, nego, u stvari, jedino Suncu. Tada izmili gusenica, ja.ie pod uplivom Marsa; naravno da uticaj Sunca ostaje

uvek prisutan. Potom se stvara caura, koja stoji pod uticaJcmJupitera. Iz caure izmili leptir i on onda, prelivajuei se ll svojim bojama, ponovo daje okolini Zemlje ono sto moze Ja bude snaga Suncevog sjaja na ZeInlji sjedinjena sa sna~om Saturna.

65

Tako vidimo zapravo neposredno dejstvo Saturna da lep1 u zemaljskom postojanju, u okolini zemaljskog postojanja, nom Sl u raznolikim bojama leptirovog postojanja. Ali, setimo se gove g da su supstance koje dolaze u obzir za postojanje sveta nJegovdvojake. Mi imamo posla sa cisto materijalnim supstancama Zemlje i imamo posla sa duhovnim supstancama: nosti ]rekaosam yam, da se one cudnovato sastoji u tome, sto pratiticovek u pogledu na svoj organizam razmene materija i nesto ~ udova u osnovi ima duhovnu supstancu, dok u osnovi nje to rad gove glave lezi fizicka supstanca. U donjoj prirodi coveka koja jtprozima se duhovna supstanca fizickim dejstvima snaga, poglec dejstvom teze i drugim zemaljskim snagama dejstvovanja divanU glavi je zemaljska supstanca, koja se kroz celu razmenu drugomaterija, cirkulaciju, delatnost nerava i tako daIje, penje u glavu coveka, prozima natculnim duhovnim silama, koje se predstodslikavaju u nasem misljenju, u nasim predstavama. Taka,

zemaldak Ie, u covekovoj giavi imamo produhovljenu fizicku rnazadatcteriju, a u sistemu razmene materija i udova imamo zemljap tica 1ni7()vanu - ako smem da napravim tu rec - zemljanizovanu r 'U"kduhovno-spiritualnu supstancijalnost. duho \ Tu produhovljenu materiju imamo pre svega ko '

b ica leptira. Posto bice leptira ostaje u podrucju Suncevo& ater s l r ti postojanja, hvata se one zemaljske materije jedino, rekao lZn1.erbih , - a to je naravno sarno slikovito receno - kao u vidu

najfinije prasine. Leptir uzima sebi zemaljsku materiju je hovlje dino kao najfiniji prah. On, takode, nabavlja svoju hranu iz duho' onih supstanci Zemlje koje su dobro obradene Suncem On spaja sa svojim bicem sarno one sto je potpuno obra zapra deno Suncem; on uzima od svega zemaljskog, takoreci, onog~

.

najfinije i tera to do savrsenog produhovljenja. Kada se lZVeS] pogledaju krila leptira, ima se pred sobom zapravo najpro cijeg ' duhovljenija zemaljska materija. Zato sto je materija lep svem tirovog krila prozeta bojama, ona je najproduhovljenija JanJa, zemaljska materija. prodl

Leptir je stvarno ono bice koje potpuno zivi u pro ekon duhovljenoj materiji Zemlje. Moze se cak duhovno videti, malis 66

.

Je~ka ga, LJ a. :nu

~ u

se ko, l1a

ljalnU

:od rog :ao

idu JC.

1 1Z ~m. I[a...ci, se

1[0

ep..

llJa

Iro~ti,

da leptir svoje telo, koje nosi izmeau sarenih krila, u izvesnom smislu prezire, jer sva njegova paznja, citavo biee njegove grupne duse pociva na radosnom uzivanju u bojama njegovih krila.

Isto kao sto covek moze da prati leptira u zadivljenosti prednjegovim svetlucavim bojama, tako ga moze pratiti i zadivljen leprsajueom radoseu zbog tih boja. 1'0 je nesto sto bi u osnovi uzevsi trebalo vee kultivisati kod dece, to radovanje duhovnosti koja okolo leprsa u vazduhu , a koja je zapravo leprsava radost, radost u igri boja . U ovom pogledu se nijansira priroda leptira na jedan u celini pre divan nacin. No, svemu tome u osnovi lezi nesto sasvim drugo.

Mogli smo da kazerno 0 ptici, kojoj smo u orlu n asli predstavnika, da ona nakori"svoje smrti nosi produhovljenu zemaljsku supstancu u duhovne svetove, da ona ima svoj zadatak u kosmickom postojanju na taj nacin, da ona kao ptica produhovljava materiju Zem lje i da time cini uno 5tO rrwplr nc TTl Zf": 0 8 llvini Covek II ",v o j o. gl avi . takoa e. pro duhovljava do izvesnog stepena n ateriju Z cmlj e , ali on tu materiju ne moze d a unese u o naj svet u kome zivi izmeau smrti i novog roaenja, jer bi neprestano morao da trpi ne izmeran, nepodnosljiv, razarajuei bol, kada bi tu produhovljenu zemaljsku materiju svojc glave hteo da unese u duhovni svet.

Svet ptica, predstav