VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABACSPECIJALISTIKE STUDIJE INENJERSKOG MENADMENTA

Predmet: ODRIVI RAZVOJ

SEMINARSKI RADRio + 20; stanje i perspektive

Student: Nikola Belobaba Indeks broj: S21/2010

Mentor: dr Duan Stanojevi

abac, 2011 god.

Sadraj:

Uvod...........................................................................................................................................2 Politike osnove odrivog razvoja.............................................................................................2 Stokholmska konferencija..3 Od Stokholma do Rija4 Konferencija u Riju6 Konferencija u Johanesburgu (Rio +10)....7 Rio +20, odriva proizvodnja i potronja .. 7 Zelena ekonomija...8 Rio +20, oekivanja....9 Zakljuak..12 Literatura..13

1

UvodPre etrdesetak godina poelo se uviati kako je nemogue imati zdravo drutvo i kvalitetnu ekonomiju u svetu u kojem postoji mnotvo siromatva i naruavanja ivotne sredine. Ekonomski razvoj se ne moe zaustaviti, ali treba mu promeniti smer, kako bi postao manje poguban po ivotnu sredinu i drutveni razvoj. Pretvaranje tih spoznaja u delo i prelaz na odrive oblike razvoja i naina ivota izazov je danjanjice. Koncept odrivog razvoja podrazumeva proces postizanja ravnotee izmeu ekonomskih, socijalnih i ekolokih zahteva kako bi se osiguralo zadovoljavanje potreba sadanje generacije bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Politiki procesi su od sutinskog znaaja za postizanje ravnotee izmeu ciljeva triju pomenutih politika, i bez njihovog neophodnog kompromisa kao i bez politikog angaovanja i posveenosti ciljevima, nije mogue napraviti potrebne izbore. Odrivi razvoj podjednako je vaan i na globalnom, i na nacionalnom, i na lokalnom nivou, ali je za graane, najrelevantniji na lokalnom nivou. Nezavisni faktori odrivog razvoja obuhvataju mir i bezbednost, kulturne vrednosti, dobru upravu i snane institucije, i s tim povezane upravne strukture pri emu su svi faktori podjednako bitni i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Ti faktori su presudni za nesmetano ukljuivanje koncepta odrivosti u nacionalni razvojni okvir pojedinih zemalja. Vano je naglasiti dva fundametalna aspekta definicije odrivog razvoja. Prvo, odrivi razvoj uzima u obzir uticaj koji sadanje odluke imaju na mogunosti buduih generacija, pa stoga poseduje bitnu dimenziju budunosti. Veoma je est sluaj da politike vlade ne postiu uspeh u promovisanju odrivog razvoja, iz jednotavnog razloga to se u vreme donoenja odluka ne uzima u obzir njihov dugoroni uticaj na druge, mada povezane sektore. Drugo, odrivi razvoj esto se pogreno tumai u uskom znaenju te rei kao pitanje vezano za ivotnu sredinu. Meutim, odrivi razvoj nije sinonim za odrivost ivotne sredine. Pogreno tumeenje zanemaruje snagu i podesnost ovog koncepta u smislu integrisanja ekonomskog i drutvenog razvoja u kontekstu upravljanja ivotnom sredinom. Razlog za ovako pogreno miljenje lako je razumeti, s obzirom na to da podsticaj za odrivi razvoj neretko kree od ekoloke dimenzije koja se esto percipira kao zanemarena u odnosu na ostale dve dimenzije (ekonomija i drutvo). Politike osnove odrivog razvoja Tri meunarodna dogaaja obeleila su evoluciju odrivog razvoja u poslednje tri decenije, Stokholmska konferencija 1972. godine, Konferencija u Rio de aneiru 1992. i Konferencija u Johanesburgu 2002. godine. Ove tri konferencije su znaajne ne samo zbog toga to predstavljaju radikalano odstupanje od politika karakteristinih za vreme koje im je predhodilo, ili zbog toga to su nacionalne vlasti posle njih radikalno menjale svoj pristup voenju politike vezane za zatitu ivotne sredine i razvoj (naalost, malo je primera koji bi na to ukazivali). Znaaj ovih konferencija na globalnom nivou je u tome to one predstavljaju formalni institucionalizovani rezultat zahteva javnosti koji su bili upueni vladama kao rezultat rastue krize u ivotnoj sredini. Ovako posmatrano, pomenute tri konferencije predstavljale su kulminaciju predhodnih perioda borbe za zdraviju ivotnu sredinu na globalnom nivou i oznaile su poetak novih perioda politikih aktivnosti.

2

Stokholmska konferencija Gledano iz ove perspektive, Konferencija Ujedinjenih Nacija o zatiti ivotne sredine odrana u Stokholmu 1972. godine predstavlja znaajnu prekretnicu zbog toga to je ukazala na rastui javni interes u razvijenim drutvima vezan za negativne uticaje industrijalizacije. Precizno govorei, Stokholmska konferencija je bila rezultat rastuih preokupacija javnosti industrijski razvijenih zemalja kumulativnim uticajima porasta populacije i poveane mobilnosti. Nekoliko neo-maltuzijanskih kultnih prognoza (pre svega Tiho prolee Karsonove [Carson, 1962] Populaciona bomba Erliha [Erlich, 1990] i Granice rasta Donele Midous [Meadows at all, 1962]) odrazile su sveobuhvatno prisutnu anksioznost javnosti u industrijski razvijenim dravama, prikazujui katastrofini scenario iji su uzroci suavanje bazinih resursa, rast zagaenja i populaciona eksplozija. Na mnogo naina proces pripreme Stokholmske konferencije predstavljao je idealan okvir za potajno prisutnu borbu izmeu industrijalizovanog Severa i nerazvijenih i zemalja u razvoju, koja traje do dananjeg dana. Kada su organizatori konferencije poeli da tragaju za okvirom konsenzusa meu 113 zemalja uesnica pokazala su se velika neslaganja izmeu zacrtanog pravca zatite ivotne sredine koji su zagovarala industrijska drutva i politikih perspektiva i prioriteta nerazvojenog dela sveta. Interesantno je da je tada jo uvek jak istoni blok, koji se kasnije povukao iz procesa pripreme konferencije, pokuao da i u zatitu ivotne sredine ubaci ideoloke razlike, reima da je zagaenje bilo proizvod kapitalizma, i da, sledstveno tome, ove zemlje nemaju problema sa zagaenjem [Bretton, 1994]. Nasuprot problema vezanih za industrijalizaciju koji su bili prisutni na razvijenom Severu, nerazvijene i zemlje u razvoju oznaile su borbu protiv siromatva kao svoj urgentni zadatak u spreavanju degradacije ivotne sredine. One su ukazale na relaciju izmeu poveavanja siromatva i unitavanja prirodnih resursa kroz eroziju zemljita, smanjenje povrine pod umama, desertifikaciju i smanjenje vodnih resursa. Do kompromisa koji je na neki nain zadovoljavao oba suprostavljena stanovita dolo se na pripremnom sastanku u Foneu (vajcarska, juni 1971.), koji je predhodio potpisivanju Stokholmske deklaracije [Stockholm Conference, 1972]. Potpisivanjem ovakve deklaracije, razvijene zemlje prihvatile su stav nerazvijenih i zemalja u razvoju da zagaenje izazvano procesima industrijalizacije u razvijenim zemljama prouzrokuje ogranienja u razvoju nerazvijenih i smanjuje njihove mogunosti industrijalizacije. Druga znaajna koncesija od strane razvijenih bilo je priznanje da je osnovni uzrok problema u ivotnoj sredini u nerazvijenim zemljama siromatvo, a ne industrijalizacija i da ekonomski razvoj ovih zemalja moe da bude podsticajan za smanjenje problema u zatiti ivotne sredine. Uz to, prihvatanje insistiranja nerazvijenih da okosnica sporazuma bude nacionalni suverenitet omoguilo je da one odustanu od odbijanja da se u budunosti pridruuju multinacionalnim sporazumima koji bi usmeravali njihove strategije razvoja, ali i otvorilo puteve za pruanje pomoi u razvoju i stvorilo uslove za znaajnu novanu pomo nerazvijenima. Uz 26 principa ponaanja i odgovornosti u Stokholmskoj deklaraciji, koji su doneti da budu osnova za kasnije multilateralne sporazume i zakonodavstvo, na Stokholmskoj konferenciji usvojen je i Akcioni plan sa 109 preporuka u tri oblasti: procena stanja ivotne sredine, upravljanje sistemom ivotne sredine i institucionalne mere podrke. Na bazi ovog akcionog plana3

zapoeto je sa globalnim monitoringom i upravljanjem u ivotnoj sredini i formiran je Program zatite ivotne sredine Ujedinjenih Nacija (UNEP). Ako se uspeh Stokholmske konferencije meri u stepenu ispunjenosti zacrtanih principa i preporuenih akcija u narednim decenijama, onda se slobodno moe rei da ova konferencija nije uspela. Principi nisu postali osnova za promenu meunarodnih propisa, mnoge od 109 preporuka nisu ispotovane, a UNEP nikada nije postao agencija koja ima institucionalnu snagu da koordinira globalne aktivnosti na polju zatite ivotne sredine. Zapravo, UNEP se i u dananje vreme jo uvek bori da sebi osigura poziciju kakvu imaju neke druge organizacije zaduene za probleme razvoja unutar sistema Ujedinjenih Nacija. Meutim, Stokholmska konferencija ima veliki znaaj, pre svega u tome to je uspeno iskristalisala probleme koji su uticali na globalnu politiku zatite ivotne sredine do 1972. godine. Ona je bila dobar forum za artikulaciju razliitih pogleda na sutinu krize u ivotnoj sredini, pre svega razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih, i za postizanje kakvog takvog kompromisa, kao osnove za budue akcije na polju zatite ivotne sredine na globalnom nivou. Od Stokholma do Rija Dve naredne decenije obeleile su, kao i samu Stokholmsku konferenciju, dve osnovne politike snage: pritisak javnosti, olien u razliitim, ali po pravilu rastuim pokretima za zatitu ivotne sredine, kao i tenzije izmeu razvijenog Severa i nerazvijenog Juga. Kriza u ivotnoj sredini je rasla: dogodili su se Bopal i ernobil, Sjedinjene Amerike Drave i zapadna Evropa suoile su se sa pojavom kiselih kia, a Brazil, Azija i centralna Afrika sa ekstenzivnim krenjem tropskih uma, to je dodatno snailo pokrete za zatitu ivotne sredine. Neki od problema poprimali su globalne razmere (smanjenje ozonskog omotaa i efekat staklene bate, pre svih). Pritisak javnosti inicirao je nove akcije na nivou vlada, tako da su potpisivane nove konvencije u zatiti ivotne sredine, pre svega na regionalnom nivou (Konvencija iz Osla o kontroli odlaganja otpada u morima, Helsinka konvencija o kontroli zagaivanja Baltika). Pariska konvencija o kontroli uzroka zagaivanja zemljita, Akcioni plan za Mediteran o kontroli zagaenja mora i Bazelska konvencija o prekograninoj kontroli opasnog otpada). Nastale su nove agencije na multilateralnom i bilateralnom nivou, koje su donosile nove standarde ponaanja i nove meunarodne finansijske instrumente u zatiti ivotne sredine. Sve navedeno, a pre svega politika snaga pritiska javnosti i neslaganje razvijenih i nerazvijenih u pogledu daljeg razvoja, artikulisale su prve dve, naizgled nepovezane meusobno, formulacije odrivog razvoja. Prvi od pomenutih stavova izreen je u Svetskoj strategiji konzervacije (World Conservation Strategy WCS [IUCN, UNEP, WWF, 1980]). WCS je prvi dokument u kome se pominje pristup odrivosti kroz povezivanje ljudskog blagostanja danas i u budunosti sa odrivim upravljanjem prirodnim nasleem na planeti. Ponuena strategija paljivo je organizovala zahteve i akcione proritete namenjene nacionalnim vladama, koje treba da im pomognu u korienju baze prirodnih resursa u cilju poveanja ljudskog blagostanja i uz potovanje kapaciteta podnoenja ekosistema [IUCN, UNEP, WWF, 1980]. Ovakav etiki zasnovan i moralno prihvatljiv stav, naravno, nije se slagao sa politikom realnou na relaciji Sever Jug.4

Politika naivnost i nedostatak instrumenata za implementaciju nisu dozvolili ostvarivanje unutar postojee politike i ekonomske situacije. Meutim, WCS se moe smatrati vizionarskim projektom, ali i projektom koji nije uspeo da mobilie meunarodnu politiku podrku i, sledstveno tome, nije doneo poboljanja u praksi. WCS je pruio konceptualni osnov za sledeu artikulaciju odrivog razvoja, donetu u okviru Svetske komisije o zatiti ivotne sredine i razvoju (World Commision on Environment and Development WCED), poznate i kao Bruntland Komisija. U svom izvetaju iz 1987. godine pod nazivom Naa zajednika budunost (Our Common Future [World Commission on Environment and Development, 1987]) Brutland Komisija prvi put uvodi odrivi razvoj kao standard za meunarodni razvoj. Znaaj ovog dokumenta je trojak [Reed, 1996]: Kao prvo, WCED je efektivno uspostavila odgovornost sadanjih generacija za osiguranje mogunosti za razvoj buduih generacija, tako to e zatiti ivotnu sredinu i prirodne resurse;1

Kao drugo, na prvo mesto je stavila smanjenje siromatva u zemljama u razvoju kao centralnu taku oko koje se gradi strategija odrivog razvoja, i2

Kao tree, vratila je odrivost u kontekst meunarodnog ekonomskog poretka, prepoznajui i uvaavajui potrebu za reorganizacijom meunarodne trgovine i protoka kapitala, kao i osiguranja veeg uticaja nerazvijenog dela sveta na meunarodne ekonomske odnose.3

Naa zajednika budunost je, neosporno, jedna od prekretnica u teorijskom i analitikom smislu. Najvea slabost izvetaja Bruntland komisije, sa druge strane, bili su recepti kako da se doe do poboljanja. A te preporuke bile su veoma ombisiozne i nalagale nacionalnim vladama i meunarodnim agencijama za razvoj da svoje uobiajene politike razvoja zamene praksom odrivog razvoja. Naglaavajui da godinja stopa rasta od 3 do 4 procenta u razvijenim zemljama predstavlja osnovni ekonomski preduslov za smanjenje siromatva u nerazvijenim i zemljama u razvoju, WCED je predloila multiplikaciju ekonomskih aktivnosti u svetu faktorima pet do deset, to bi svakako dovelo do poveanja dohotka po glavi stanovnika za 3 procenta u svim zemljama, bile one na Severu ili Jugu. Uz ovakav zahtev za enormnim ekonomskim rastom ila je i preporuka za promenu kvaliteta rasta. Brutland izvetaj naglasio je potrebu da se izvri preraspodela blagostanja u korist nerazvijenih, kako bi se smanjilo siromatvo. Meutim, ovako radikalna preporuka bila je ublaena stavom koji se protezao kroz celi izvetaj da transformacija ka odrivom razvoju ne zahteva fundamentalne promene u postojeoj distribuciji blagostanja, potroakih navika, ivotnog standarda ili karaktera rasta u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Uz to, Brutland izvetaj nije ponudio odgovor kako izai na kraj sa postojeim podelama na meunarodnom i dravnom nivou, koje je trebalo reiti. Uz sve nedostatke, moe se rei da, za razliku od Svetske strategije konzervacije, Brutland Komisija uspeva da nametne odrivi razvoj kao standard prema kojem e se meriti uspenost politika i razvojnih aktivnosti vlada i meunarodnih organizacija u nastupajuem periodu. Naa zajednika budunost vrsto je5

uspostavila konceptualnu i politiku osnovu na kojoj su Ujedinjene Nacije gradile uspeh Konferencije o ivotnoj sredini i razvoju u Rio de aneiru. Konferencija u Riju U formalnom smislu Konferencija Ujedinjenih Nacija o zatiti ivotne sredine i razvoju (UNCED) odrana u Rio de aneiru 1992. godine (poznata jo kao Samit o planeti Zemlji) bila je veoma znaajna. Na njoj su usvojene Svetska konvencija o klimatskim promenama, Konvencija o biodiverzitetu i Povelja planete Zemlje, dogovoren je skup principa koji bi u narednom periodu trebalo da budu potovani od strane 176 nacionalnih vlada potpisnica, usvojen je akcioni program za odrivost, nazvan Agenda 21, i uspostavljen je institucionalni mehanizam unutar sistema Ujedinjenih Nacija konstituisanjem Komisije za odrivi razvoj (CSD). Ovome treba dodati i injenicu da je Rio konferencija predstavljala kulminaciju predhodnog perioda intenzivne kampanje podizanja nivoa znaaja problema zatite ivotne sredine i razvoja meu politikim faktorima na najviem nivou. Konferencija u Riju se moe posmatrati kao trenutak kada je meunarodna zajednica formalno prihvatila koncept odrivog razvoja kao standard za odreivanje uspenosti dostizanja ciljeva razvoja, kako na razvijenom Severu, tako i na nerazvijenom Jugu. Polazei od poznate perspektive razvijenog dela planete, pristup Konferencije je bio da se unutar traene projekcije razvoja sa naglaenom komponentom zatite ivotne sredine istaknu osnovne ravojne potrebe, karakteristine za zemlje u razvoju i nerazvijene. Meutim, konceptualna mrea odrivog razvoja koju je predlagao UNCED i koja se zasnivala na veoj panji koju treba pokloniti promeni ekonomskih odnosa Severa i Juga, nije u osnovi bila u suprotnosti od osnovne zamisli koju je deceniju pre toga imala Bruntland komisija i koja se zasnivala na premisama nastavljanja rasta. Dokaz za ovakvu tvrdnju je pristup odrivom razvoju koji imaju razvijene zemlje, pre svega evropske, i koji se zasniva na nastavljanju rasta i tehnolokim inovacijama kao jednom od strategijskih stubova odrivog razvoja. Kao i Stokholmska konferencija i Rio samit nije uspeo da u potpunosti prui alternativu postojeim koncepcijama razvoja, niti je znaajnije uticao na politike uslove neophodne kako bi se svet okrenuo u pravcu odrivog razvoja. Godine koje su usledile, a posebno deavanja na Samitu u Johanesburgu 2002. pokazala su da su postojee meunarodne ekonomske relacije ostale gotovo netaknute. Odnos moi izmeu Severa i Juga ostao je isti, a ekonomski dispariteti nastavili su da rastu. Mada je bilo mnogo inicijativa, ini se da je Rio konferencija posluila, pre svega, vodeim svetskim politiarima da se pred svojom javnou predstave kao pravednici, dok su osnovne ekonomske i drutven realnosti ostale nepromenjene. Ukratko, UNCED je postigao znaajan verbalni konsenzus, ali oroen na nedefinisano vreme. Strukturalne reforme potrebne da bi se krenulo ka odrivosti nisu zapoete u ogromnom broju sluajeva.

Konferencija u Johanesburgu (Rio +10)6

Krajem avgusta i poetkom septembra 2002. godine svetski lideri okupili su se u Johanesburgu na Svetskom samitu o odrivom razvoju (WSSD). Svrha Samita je bila da se reviduju postojee i donesu nove odluke o zatiti ivotne sredine i odrivom razvoju. Rezultat Svetskog samita u Johanesburgu su tri osnovna dokumenta: politika deklaracija, plan za implementaciju i takozvane obaveze drugog tipa. Za one ija su oekivanja bila velika, Svetski samit o odrivom razvoju bio je veliko razoaranje. Za one koji nisu oekivali previe, zasnivajui svoja oekivanja na neadekvatnom procesu pripreme, Samit je postigao neke uspehe. Naalost, nedostatak oseaja urgentnosti kod svetskih lidera bio je i nastavlja da bude prilino uznemiravajui. Samit u Johanesburgu nije zacrtao tako eljeni put ka odrivosti. Nisu postavljeni jasni ciljevi, vremenska ogranienja za neophodne akcije i nije jasno definisan proces monitoringa. Zbog toga je opte miljenje u naunoj i strunoj javnosti da je politika (pre svega velikih sila) u ovom sluaju odnela pirovu pobedu nad strukom, ali i da se pred oveanstvom u ovom trenutku nalazi izbor: ne samo nastaviti gomilanje lekcija iz prolosti, ve redefinisati strategije i akcije i ukazati na urgentnost problema borbe protiv siromatva, promene naina ivota i potroakih navika, ogranienja rasta populacije i dostizanja odrivog urbanog razvoja.

Rio +20, odriva proizvodnja i potronja Godine 2012. obelava se dvadeseta godinjica Konferencije UN-a o ivotnoj sredini i odrivom razvoju, odrana u Rio de aneiru. Konferencija Earth Summit stvorila je niz vrlo vanih meunarodnih sporazuma o klimatskim promenama, bioraznolikosti i irenju pustinja, kao i sveobuhvatnu i dobro poznatu Agendu 21, koja svoj uspeh u velikoj meri duguje intenzivnoj i dobroj pripremi. Nadalje, 2012. godine obeleava se i 40-a godinjica Stokholmske konferencije, to pridonosi oseaju kontinuiteta i kreativnosti podravajui ideju odrivosti. Ipak, obeanja raznih zakljuaka Konferencije u Riu jo uvek nisu realizovana na nain koji titi procese koji odravaju ivot. Nije dolo do smanjenja socijalnih nejednakosti, iako su prihodi i druge konvencionalne mere ekonomskog rasta kroz ovaj period u nekim dravama poveane. Ova pomalo nezadovoljavajua situacija govori nam kako osnovni ciljevi odrivog razvoja jo nisu ispunjeni, uprkos konferenciji o Svetskoj strategiji odrivog razvoja (World Strategy on Sustainable Development), odranoj u Johannesburgu 2002. godine i praenju njenog Plana sprovoenja. Brazilska vlada predloila je da bi neke inicijative za pomicanje Rio plus 20 momenta trebale biti predstavljene 2012. godine u Rio de aneiru, to je nailo na iroku podrku. Bez obzira na poziciju dogaaja na Konferenciji, Rio+20 bi trebao biti u skladu s ekolokim i socijalnim standardima takozvanog green meeting-a. Ovaj dogaaj, bez sumnje, postaje ono to danas predstavljaju veliki sportski dogaaji. Pravi karakter konferencije zavisie od pripremnog procesa. Bez obzira na ishod, dramatino promenjen svet kakav e biti za 20 godina, zahteva od nas preispitivanje znaaja, uloge i implementaciju odrivog razvoja u celom svetu. Takva rasprava mora ukljuiti integracije socijalnog, ekonomskog i ekolokog boljitka kao i sredstva za postizanje takve vizije.7

Zelena ekonomija Zatita ivotne sredine i obezbeivanje dovoljne koliine bezbedne hrane za oveanstvo predstavljaju dva velika izazova dvadeset prvog veka. Celokupna svetska populacija je suoena sa problemima koji su u najveoj meri posledica ovekovih aktivnosti i elje za profitom, viim standardom i boljim kvalitetom ivota. Sa druge strane, proizvodnja hrane je jo jedna tema o kojoj se jako mnogo diskutuje sa jasnim smernicama u pravcu razvijanja tehnologija koje nee dodatno zagaivati ivotnu sredinu, a koje e obezbediti kvalitetnu i bezbednu hranu za postojee stanovnitvo i budue generacije. Klimatske promene, ekonomska i energetska kriza, i svi prethodno pomenuti problemi nameu potrebu za korenitim drutveno-ekonomskim promenama u gradovima 21. veka i to u pravcu podsticanja takozvane zelene ekonomije". Koncept zelene ekonomije podrazumeva iroko korienje obnovljivih izvora energije, poveanje broja radnih mjesta i investicija u takozvanim zelenim granama industrije. Zelena ekonomija se definie kao ona koja emituje malo ugljenika, efikasno koristi prirodne resurse i koja je socijalno inkluzivna. Zelena ekonomija stvara velike anse za odrivi razvoj, to podrazumeva poveanje dohotka, smanjenje siromatva i unapreenje kvaliteta ivota. Zelena ekonomija, posebno obnovljiva energija je od kljunog znaaja i za smanjenje siromatva, posebno znaajnog problema zemalja u razvoju. Poslovna zajednica svake drave mora da stvori preduslove da zelena ekonomija kao sastavni deo ireg koncepta odrivog razvoja postane jedan od odgovora na izazove sa kojima se suoava savremeno oveanstvo. Procene Ujedinjenih Nacija za sledeih 20 godina da e samo investicije u energiju premaiti 350 milijardi dolara, dok e 200 milijardi dolara biti uloeno u razvoj i ozeljenjavanje" saobraajnog sektora, a po 134 milijarde dolara u sektore graevinarstva i turizma. Vie od 100 milijardi dolara je namijenjeno planu za upravljanje. Kina danas ulae oko 400 milijardi dolara u zelene tehnologije i polako postaje lider kada je u pitanju korienje energije sunca i vetra. U Nemakoj, koja je takoe lider kada su u pitanju iste energije, otvoreno je oko 280 000 radnih mesta zahvaljujui trendu zelene ekonomije i korienja odrivih izvora energije. Urbano planiranje moe jednostavno da doprinese razvoju zelene ekonomije kroz transformaciju tradicionalnih zajednica u moderne odrive zajednice. [11] Odrivi grad ne moe da funkcionie nezavisno od okruenja ve mora biti u njega integrisan. Postii takvo okruenje podrazumeva veoma kompleksan sistem planiranja grada i upravljanja njegovim unutranjim tokovima i resursima. To pre svega znai da planeri moraju teiti ka novim ekolokim metodama planiranja koje e doprinositi uspostavljanju ravnotee izmeu ekologije, ekonomije i ivotne sredine. U budunosti, grad mora da postane inteligentan grad koga karakterie vea gustina naseljenosti i smanjena emisija CO2. Gradovi koji podravaju zelene ekonomije kvalitet ivota mere kroz stanje vazduha, biodiverziteta, kroz kvaitet hrane i proizvoda, zdravlje ljudi, kvalitet stanovanja, nain upravljanja otpadom i kroz potronju raspoloivih resursa. Da bi sve to postigli gradovi moraju da pronau suptilne metode planiranja koje e podstai razvoj zelene ekonomije. To takoe znai da treba uspostaviti niz pravilnika i propisa koji prate takav razvoj i planiranje. Kroz planiranje je takoe neophodno promovisati ekoloke principe u industriji, energetici, saobraaju, trgovini i poljoprivredi. Pravilnici moraju propisati koritenje netoksinih8

graevinskih materijala, zatim uslove za snadbijevanje objekata energijom iz odrivih (obnovljivih) izvora, naine odravanja objekata i predvideti mogunosti rekonstrukcije ili recikliranja u buduem ivotu objekta. Vanu ulogu u izgradnji odrive zajednice imaju lokalne vlasti, lokalne zajednice, ali i sve druge institucije odgovorne za kvalitet saobraaja, razvoj ekonomije, obrazovanja i tako dalje. Zato je vano znati da svaki odrivi grad treba da razvija i definie elemente za merenje postignutog uspeha. Zelena ekonomija, u kontekstu odrivog razvoja i smanjenja siromatva, jedna je od dve osnovne teme 2012. godine na Konferenciji o Odrivom razvoju, koja e biti odrana u Rio de aneiru. Zelena ekonomija obuhvata neke od najvanijih izazova sa kojima se suoavamo danas: iskorenjivanje siromatva, poboljanje odnosa prema okolini, kao i stvarajui novu putanju za Odrivi razvoj. Zelena ekonomija je definisana kao ekonomija koja ima za posledicu poboljanje ljudskog blagostanja i smanjenje nejednakosti i koja ne izlae budue generacije znaajnim ekolokim rizicima. Ona nastoji da obezbedi dugorone drutvene koristi kroz kratkorone aktivnosti usmerena na ublaavanje ekolokih rizika. Zelena ekonomija je komponenta koja omoguava sveobuhvatniji cilj Odrivog razvoja.

Rio +20, oekivanja Na sastanku Ujedinjenih Nacija poekom janura 2011, uesnici su izrazili svoje miljenje o oekivanjima na Konferenciji Eart summit 2012. godine koji e se odrati dvadeset godina nakon znaajnog sastanka 1992. u Rio de aneiru. Meu najhrabrijim idejama su planovi za uvoenje linih kvota ugljenika i kontrola raanja kao sredstva u smanjivanju globalne potronje.. Oekuje se da e na tom sastanku doi do sporazuma oko politikog dokumenta koji e davati smernice za zakonske okvire Odrivog razvoja u nadolazeim decenijama kao i stvaranja Svetske Organizacije za ivotnu sredinu. Zemlje lanice UN-a i meunarodne organizacije su unapred predstavile svoj doprinos raspravama koje e se voditi na tom sastanku. Sugerisano je da e se Zelena ekonomija oslanjati na rigorozno primenjivanje zakona o ivotnoj sredini, porezima zasnovanim na uticaju na ivotnu sredinu kao i linim kvotama ugljenika. Line kvote ugljenika se odnose na maksimalnu koliinu CO2 koju svako od nas godinje sme ispustiti u atmosferu bez poveavanja nivoa trenutnih svetskih emisija. Razgovori o sistemu linih kvota se ve voeni u Velikoj Britaniji gde je bivi sekretar za ivotnu sredinu David Miliband govorio o kartama za bonove ugljenika. Po njegovom miljenju, ugljenik bi potencijalno mogao da postane nova valuta. 2008. godine Zavod za ivotnu sredinu, hranu i ruralne poslove (DEFRA) Velike Britanije je ipak odbacio planove za probnu emu nakon to je studija o izvodljivosti zakljuila da je ideja ispred svog vremena u pogledu prihvatanja javnosti i tehnologije kojom bi se smanjili trokovi. U saetom izvetaju uesnici su takoe objavili ideju Robin Hud poreza na sve konverzije jedne valute u drugu i primetili da carinske takse trebaju spreiti nepravednu kompeticiju izvoznih zemalja sa manjim regulacijama vezanim za ekologiju. to se tie zakona o ivotnoj sredini i zelene uprave uesnici su podrali osnivanje Svetske Organizacije za ivotnu sredinu kojom bi se znaajnio unapredio UNEP (Program zatite ivotne sredine Ujedinjenih Nacija). Ostale zanimljive ideje9

ukljuuju uspostavljanje Meunarodnog suda za ivotnu sredinu kao nain kojim bi se reavali sporovi vezani za meunarodne zakone o ekologiji. Kako bi se poboljala implementacija meunarodnih obaveza o Odrivom razvoju, uesnici su predloili da se Meunarodnom sudu pravde dodeli obavezna punomo za pitanja Odrivog razvoja kao i da se proiri mandat Saveta bezbednosti UN kako bi se ukljuila pitanja o ivotnoj sredini i pitanja vezana za njihovu bezbednost. S ekonomskih pogleda uesnici su se obavezali za prelaz prema Zelenoj ekonomiji koji ukljuuje neke pobednike i neke gubitnike. Kako se poslovi i metode proizvodnje menjaju, oekuje se gubitak mnogih poslova i uprkos oitim prilikama, ne postoji garancija da zeleno utemeljena ekonomija omogui dovoljno doker poslova. Ako gledamo u budunost, uesnici su izrazili strah prema nedostatku aktivnosti vezanih za klimatske promene koje vode poveanim sukobima povezanim sa hranom i nesigurnou u snabdevanju vodom. U meuvremenu, oekivani poveani sluajevi prirodnih katastrofa mogu uzrokovati nenaseljivost odreenih delova sveta, podstiui tako poveanje nivoa migracije koje SAD smatraju nadolazeim pretnjama bezbednosti. Neki uesnici ak pozivaju na politike obaveze da se svetska populacija stabilizuje kako bi se uspenije nosili sa poveanim pritiskom na prirodne resurse. Pred kraj 2009. UN su predloile spreavanje rasta svetske populacije to bi uveliko pomoglo u borbi protiv globalnog zagrevanja.

ta oekivati u budunosti? OPTIMIZAM Bolje razumevanje stanja zatite ivotne sredine i onoga to treba da PESIMIZAM Jo uvek ignorisanje i skoro potpuno slepilo: pogrene interpretacije dokaza,10

bude uinjeno

nedostatak kooperacije, razmiljanje na kratke staze Jo uvek ekonomski pristup business as usual i premalo panje koja se posveuje problemu dugotrajne jednakosti; Jo uvek postoje problemi u izvravanju sporazuma koji zahtevaju smanjenje moi; Nastavljaju se tenzije Sever Jug; Mehanizmi za uvoenje promena jo uvek nisu dovoljno robustni;

Kvalitetniji podaci, bolji monitoring; Unapreenje meunarodne saradnje; Bolje razumevanje veza izmeu problema; Promene u javnom miljenju;

Neki trendovi vode u dobrom pravcu; Rast stanovnitva je usporen u mnogim dravama; Ima resursa ije je korienje smanjeno; Sve vie panje posveuje se recikliranju;

Mnogi trendovi su jo uvek negativni; Globalno zagrevanje nije zaustavljeno; Rast stanovnitva je jo uvek veliki u najsiromanijim zemljama; Skoro da nema napretka na polju humanog razvoja; Mnogi resursi se i dalje eksploatiu vie nego to je kapacitet podnoenja; Nastavlja se unitavanje biljnih i ivotinjskih vrsta i destrukcija habitata; Raste potroaki mentalitet; Neki pozitivni elementi napretka anulirani su stalnim problemima, na primer AIDS-om, rastom koliine otpada, stopom urbanizacije, rastom saobraaja, itd;

Preduzimaju se akcije kako bi se unapredio kvalitet ivota; Bolji zakoni i efektivniji fiskalni mehanizmi; Novi horizonti u planiranju i dugorinije planiranje; iri se pokret Lokalne Agende 21; ZAKLJUAK

Akcije su jo uvek nedovoljne, ne postoje, ili nemaju efekta; Ima mnogo mesta gde vlast i upravljanje nisu adekvatni savremenim zahtevima; Tehnologija uzrokuje mnogo problema, tehnoloka dostignua mogu zaseniti stvarne probleme;

Glavni cilj UN Konferencije i samita o odrivom razvoju Rio +20 je osigurati politiko interesovanje za odrivi razvoj, izvriti procenu napretka i definisati preostale praznine u sprovoenju rezultata glavnih samita o odrivom razvoju uz reavanje novih i nadolazeih izazova. Teite e biti na konceptu zelene ekonomije u kontekstu odrivog11

razvoja i iskorenjivanja siromatva. Dogaaj u Riju imae poseban znaaj za socioekonomska globalna kretanja, jer e po prvi put na svetskom nivou konkretizovati zeleni aspekat makroekonomske politike zemalja. Naime, uvoenjem terminologije, kao to su zelena ekonomija, zeleni poslovi, strategija zelenog razvoja, elementi zatite ivotne sredine kao treeg stuba nosioca odrivog razvoja jo blie i direktnije se povezuju sa programima klasinog ekonomskog rasta i napretka. Nalazimo se u kritinom trenutku Zemljine istorije, vremenu kada oveanstvo mora odabrati svoju budunost. Budui da svet postaje sve povezaniji i lomljiviji, budunost istodobno predstavlja veliku opasnost i veliko obeanje. Kako bismo mogli napredovati moramo shvatiti da uza svu velianstvenu raznolikost kultura i oblika ivota mi jesmo jedna ljudska porodica i jedna zajednica na Zemlji koja deli istu sudbinu. Moramo se povezati kako bismo stvorili odrivo globalno drutvo utemeljeno na potovanju prirode, ekoloke etike, optih ljudskih prava, odgovornosti za budue generacije i kulture mira. Za ostvarenje tog cilja neophodno je da mi, svi ljudi na zemlji, objavimo odgovornost jedni prema drugima, prema iroj zajednici ivota i buduim naratajima. U tom kontekstu, politika zatite ivotne sredine, odrivog razvoja ne ograniava se samo na kontrolu zagaivanja na lokalnim nivoima, vec ima i opti globalni karakter, koji je, po pravilu, veoma teko kontrolisati. Globalna ekoloka ravnotea svakim danom postaje sve aktuelnija, to namee potrebu primene odgovarajucih instrumenata koji deluju u okvirima trita. Iako je globalno zagaivanje problem svetskih razmera, u njegovom reavanju primarna odgovornost lei na visokorazvijenim industrijskim zemljama koje treba da osiguraju Zemljino obilje i lepotu za sadanje i budue narataje, prihvate da je sloboda delovanja svakog narataja odreena potrebama buduih narataja, i da e prenositi buduim naratajima vrednosti, tradicije i ustanove koje podravaju dugoroni procvat ljudskih i ekolokih zajednica na Zemlji.

Literatura 1. Slobodan Miunovi, Urbanizacija i odrivi razvoj, Fakultet zatite na radu, Ni, 2004.2. Lidija Pavi-Rogoi, Odrivi razvoj, Odraz, Zagreb, 2010.

12

3. Adil Najam, Henrik Selin, Beyond Rio+20: Governance for a GreenEconomy,

Boston University, 2011.4. Unated Nations, The road to Rio, For a development-led green economy, New

York and Geneva, 2011.5. REPORT OF THE UNITED NATIONS CONFERENCE ON

ENVIRONMENT

AND DEVELOPMENT, Rio de Janeiro, 3-14 June 1992.6. Rio + 20, Unated Nations Conference on Sunstaible Development,

http://www.uncsd2012.org/rio20/ (pristupljeno maja 2011 godine).7. Radionica "Zelena ekonomija i odriva proizvodnja i potronja",

ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja http://www.ekoplan.gov.rs (pristupljeno 18.05.2011. godine).

Ministarstvo Republike Srbije,

8. Saoptenje za javnost, Usvojena Budvanska deklaraciju o jaanju regionalne

saradnje i koordinacije u promovisanju energije u kontekstu odrivog razvoja i zelene ekonomije u Jugoistonoj Evropi. Ministarstvo odrivog razvoja i turizma Republike Crne Gore, http://www.mse.gov.me (pristupljeno 19.05.2011 godine).9. Samit o Zemlji-Rio de Zeneiro 1992.godine, Agencija za zatitu ivotne sredine

Crne Gore, http://www.epa.org.me (pristupljeno 16.05.2011. godine).10. Savjet za odrivi razvoj i zatitu okolia,EEAC podrava Rio plus 20 o odrivom

globalnom drutvu i ekonomiji, Ministarstvo zatite okolia, prostornog ureenja i graditeljstva Republike Hrvatske, http://www.mzopu.hr (pristupljeno 19.05.2011. godine).11. Benefit

Living, Zelena ekonomija, http://www.expeditio.org/benefit-living/, (pristupljeno 26.05.2011. godine).

13