Ričard Flenegan GULDOVA KNJIGA 0 RIBIGlavni i odgovorni urednik Miličko Mijović

Urednik Vasa PavkovićDizajn korica Natalija Petrović

Tehnički urednik Jasmina Živković

Ričard FleneganGULDOVA KNJIGA O RIBI

ROMAN U DVANAEST RIBANARODNA KNJIGA ALFA 2005

Table of ContentsTRBUŠASTI MORSKI KONJIĆMORSKI VILENJAKJEŽINKAZVEZDOČATACTRNOBODACZMIJOLIKA JEGULJAAJKULA TESTERAČAPRUGASTA MORSKA KRAVICASKUŠAC S KRUNICOMSLATKOVODNI RAKAUSTRALIJSKI ZEVSVLATNOPERI MORSKI ZMAJPogovorBeleška o deluBeleška o piscuBELEŠKE

Naslov originalaRichard Flanagan

GOULD’S BOOK OF FISH

Prevela Mirjana AdamovićThe painlings of fish by The Van Diemonian convict artist William Buelow Gould, from

Gould’s Book of fish, held by The Allport Uhrary and Museum of Fine Arts, Stale Ubrary ofTasmania, are here reproduced wilh That body's kind permission.

Copyright © 2001 by Richard Flanagan Marbled end papers copyright © 2001 by RobertJames McLaren Translation copyright © za SCG ALFA-NARODNA KNJIGA, 2005.

1SBN 86-331-2350-9.

Moja majka је riba.Vilijam Fokner

Š Ć

TRBUŠASTI MORSKI KONJIĆOtkriće Knjige o ribi – Lažni starinski nameštaj i povraćaj vere

– Konga – Mister Hang i Mobi Dik – Viktor Igo i Bog –Mećava – Zašto istorija i priče nemaju ništa zajedničko –Nestanak Knjige – Smrt baba-tetke Mejzi – Zavođenje –

Mužjak morskog konjića se porađa – PadI

Čuđenje koje sam osetio kada sam otkrio Knjigu o ribi nikako me nenapušta, svetluca poput onog fluorescentnog toma koji mi je zarobiopogled tog neobičnog jutra, bljeska se poput onih sablasnih kovitlacakoji su mi obuzeli um i opčinili dušu – koji su tamo i tada otpočeli daraspliću moje smrznuto srce i, što je još gore, zapetljali sav moj život ujedno bedno zamršeno klupko o kojem ćete čitati u ovoj priči.Šta je to bilo u tom blagom bljeskanju što me je nagnalo da pomislim

da sam neprestano iznova preživljavao jedan te isti život poput kakvoghinduističkog mistika zauvek zarobljen u Velikom točku, što je postalomoja sudbina, što mi je izmenilo karakter i što je stopilo moju prošlost imoju budućnost u nešto jedinstveno i nedeljivo?Da li je to bilo ono hipnotičko svetlucanje koje se u spiralama dizalo iz

raskupusanog rukopisa iz kojeg su isplivavali morski konjići i morskizmajevi i zvezdočaci donoseći sa sobom zaslepljujuću svetlost u tekosvanuo tmuran dan? Da li je to bila ona tužna sujetna pomisao kojame je nagonila da verujem da su u meni sadržani svi ljudi i sve ribe isve stvari? Ili je to bilo nešto prozaičnije – loše društvo i još gore piće –koje me je dovelo u ovaj čudovišni tesnac u kojem sam se našao?Karakter i sudbina, dve reči, piše Vilijam Bulou Guld opisujući jednu

te istu stvar – od kojih je jedna nešto opipljivija u vezi s čim je, kao iuvek, bio u krivu.Dragi, mili, šašavi Bili Guld i njegove budalaste bajke o ljubavi, o tako

mnogo ljubavi da mu sada nije moguće, a ni tada nije bilo, da nastavidalje. Ali plašim se da sam već skrenuo s teme.Mi se – naši životi, naše duše – nalazimo, a tada sam već počeo da

verujem u uticaj njegove smrdljive ribe, u neprekidnom procesuraspadanja i ponovnog stvaranja, a ova knjiga, kasnije sam otkrio,priča je o mom srcu satkanom od gomile truleži.Čak ni moje grozničavo pero nije u stanju da dokuči moju

zanesenost, to tako snažno ushićenje, da se činilo da je onog trenutkakad sam otvorio Knjigu o ribi ostatak sveta – sveta! – prekrila tama, a

jedina svetlost u celoj vaseljeni bila je ona koja je sijala s onihpohabanih listova pravo u moje zaprepaštene oči.Bio sam bez posla, koga je i inače bilo tako malo na Tasmaniji u to

vreme, a sada ga ima još i manje. Možda je moj um bio prijemčiviji začudesa no što bi inače bio. Možda sam, poput siromašne devojčice izPortugalije koja vidi Bogorodicu jer ne želi da vidi ništa drugo, bio slepkada je u pitanju moj sopstveni svet. Možda, da je Tasmanija bilanormalno mesto gde si mogao da nađeš normalan posao, da provodišsate u gradskom prevozu u normalnoj gužvi i nervozi da bi se vratio unormalan zatvor i gde niko nije ni sanjao o tome kako je biti morskikonjić, nenormalne stvari kao što je to da postaneš riba ne bi ti semogle dogoditi.Kažem možda, ali da budem iskren, nisam siguran.Možda se tako nešto neprestano događa u Berlinu i Buenos Ajresu, a

ljudima je suviše neprijatno da bi se na to svikli. Možda se Bogorodicaneprestano pojavljuje u nekim kvartovima Njujorka ili u onom užasu odnebodera u Berlinu ili pak u zapadnim predgrađima Sidneja, a svi sepretvaraju da ona nije tu, nadajući se da će otići da ih više ne bidovodila u nepriliku. Možda se neka nova Fatima nalazi na širokimpustopoljinama Revezbi radničkog kluba i u vidu belog oblačića,lebdeći iznad ekrana za poker koji grozničavo treperi svetlećimslovima Blek Džek.Može biti da kada su svi okrenuti leđima, lica usredsređenih na

ekrane za poker, nema nikoga ko bi mogao da vidi onaj trenutak kadajedna starica počinje da levitira i materijalizuje se u svom „keno“obliku. Možda smo izgubili sposobnost, ono šesto čulo koje nampomaže da vidimo čuda i doživimo vizije, da shvatimo da smo neštodrugo, nešto više od onoga što mislimo. Možda se evolucija odvija usuprotnom smeru duže no što sumnjam i već smo postali žalosne,tupe ribe. Kao što rekoh, nisam siguran, a nisu ni jedini ljudi u kojeimam poverenja, Mister Hang i Konga.Pošteno govoreći, došao sam do zaključka da nema mnogo toga u

ovom životu u šta čovek može da bude siguran. Uprkos tome što vamse može učiniti da postoji gomila dokaza za suprotno, ja cenim istinu,ali pošto je Vilijam Bulou Guld nastavio da ispituje svoje ribe dugonakon što su uginule od njegovih beskonačnih uzaludnih pitanja, gdese krije istina?

Što se mene tiče, sada su mi oduzeli knjigu i sve ostalo, a i šta suknjige do neverovatne bajke?Beše jednom jedan čovek po imenu Sid Hamet koji otkri da nije onaj

za koga sebe smatraše.Nekad davno dešavahu se čuda i gore pomenuti Hamet verovaše da

ga je jedno od njih usisalo u sebe. Do tog dana življaše kako znaše iumeše, što beše drugačiji, blaži način da se kaže da se njegov životsastojao od niza razočarenja. Otada poče patiti od okrutne bolestiverovanja.Beše jednom jedan čovek po imenu Sid Hamet koji se ogledaše u

odsjaju čudnovate knjige o ribi, njegova priča počinjaše poput bajke azavrši se poput pesmice za decu, điha-điha na drvenom konjiću sve doBanburi Krosa.Nekad davno dešavahu se užasne stvari, ali to beše davno, negde

daleko i svi znamo da to nije ovde i sada i da se ne radi o nama.II

Do tada sam provodio vreme kupujući stare komade trulog nameštajakoje sam dodatno unakažavao svim mogućim nasilnim sredstvima.Dok sam čekićem udarao po sirotim ormarima da bih istakao njihovupatetičnu patinu, dok sam se istresao na starim komadima metalnognameštaja da bi se istakla bakarna trulež i dok sam urlao najgorepsovke da bih se osećao bolje, zamišljao sam da su ti komadinameštaja turisti, njihovi neizbežni kupci koji su kupovali ono za šta supogrešno mislili da su romantične starine iz davne prošlosti, a ne onošto su zaista bili, svedočanstva trule sadašnjice.Moja baba-tetka Mejzi govorila je da je pravo čudo što sam uopšte

našao posao, a ja sam verovao da ona valjda najbolje zna, jer me je,kada mi je bilo sedam godina, odvela na stadion Severnog Hobarta dana prekrasnoj rumenoj svetlosti kasne zime na čudotvoran načindoprinesem pobedi Severnog Hobarta u polufinalu. Poprskala jeblatnjavo busenje na igralištu svetom vodicom iz Lurda iz jednebočice. Veliki Džon Devero bio je glavni trener, a ja sam bio obavijencrveno-plavom zastavom Demona poput kakve egipatske mumificiranemačke; videle su se samo moje radoznale oči. Na pauzi posle trećečetvrtine otrčao sam da virim kroz gustu šumu butina iz kojih su seširili vreli miomirisi i slušam Velikog Džona Deveroa kako imnadahnuto govori.

Severni Hobart je gubio sa šest golova razlike, te sam znao da ćesvojim igračima reći nešto veoma značajno, a od Velikog DžonaDeveroa nije se moglo očekivati da razočara svoje navijače.„Prestanite da mislite na jebene ženske“, rekao je on. „Ti, Roni,zaboravi na Džodi. A ti, Nobi, što pre prestaneš da misliš na Meri, tobolje.“ I tako dalje. Bilo je sjajno slušati imena svih tih devojaka znajućikoliko one znače ovim džinovima i to u pauzi posle treće četvrtine. Ikada su zatim pobedili, šutirajući k’o ludi, uverio sam se da su ljubav ivoda nepobediva kombinacija.Ali da se vratim svom poslu s nameštajem. Bio je to, što bi rekla Reni

Konga (žurim da kažem, da ne bi neko iz njene porodice ovo pročitao iuzeo mi za zlo, da to nije bilo njeno puno italijansko prezime, ali činilose da nekako odgovara njenom vitkom telu i tesnoj crnoj odeći u kojuje volela da odeva svoje bajne oblike), moja tadašnja nadzornica doksam bio na uslovnoj slobodi, posao koji obećava, posebno kada bipristizali turistički brodovi puni debelih Amerikanaca. Sa svojimisturenim stomacima, čudno tankim nogama i još čudnijim ogromnimbelim cipelama poput tačaka ispod ovih kolosalnih telesa, Amerikancisu ličili na dražesne ljudske znakove pitanja.Kažem dražesne, ali ono na šta u stvari mislim to je da su bili puni

para.Imali su oni svoj ukus, veoma neobičan, ali kad je u pitanju trgovina

bili su mi dragi – a i ja njima. Neko vreme Konga i ja dobro smoprolazili s nekim starim stolicama koje je kupila na aukciji kada sezatvorila još jedna uprava nekog vladinog ministarstva na Tasmaniji.Obojio sam ih emajl lakom u nekoliko jarkih boja, onda ih išmirglao,lagano prešao preko njih rendetom za povrće i popišao se po njima tesu tako mogle da prođu pod etiketom Šejker nameštaja koji je pristigaona kitolovcima iz Nantaketa u prošlom veku, kao što smo govoriliznakovima pitanja kada bi se raspitivali u svojoj beskrajnoj potrazi naJužnim morima za velikim levijatanom.Bila je to priča, verujte mi, koju su turisti kupovali, a samo priče te

vrste bi i kupovali – prava američka priča, uzbudljiva i sa hepiendom otome Kako smo ih našli žive i srećno ih vratili kući – i neko vreme tapriča je odlično prolazila. I to tako dobro da smo ubrzo iscrpli našezalihe pa je Konga morala da uspostavi proizvodnu liniju za naš biznis,na vreme napravivši ugovor sa jednom tek pristiglom porodicomimigranata iz Vijetnama, a ja sam priču uredno otkucao na mašini i

pridodao joj sertifikate o autentičnosli izdate od jedne fiktivneorganizacije koju smo nazvali Udruženje antikvara Van Dimenovezemlje.Priča Vijetnamca (zvao se Lai Pu Hang, ali ga je Konga, koja je

verovala u poštovanje, zvala Mister Hang) bila je isto tolikointeresantna poput bilo koje stare priče o lovcima na kitove, samo štoje njegov beg iz Vijetnama bio mnogo opasniji, a putovanje prekookeana do Australije u pretrpanoj trošnoj ribarskoj džunki mnogoočajnije, a moram da dodam i da je bio izuzetno vešt u rezbarenju ukitovoj kosti – kolateralna korist, da tako kažem, s čim smo takođenapravili dobar posao. Kao uzorke za svoje rezbarije, Mister Hang jekoristio ilustracije drvoreza iz jedne stare edicije Mobi Dika izBiblioteke savremene književnosti.No, on i njegova porodica nisu imali ni Melvila, ni Išmejala, ni

Kvikvega, ni Ahaba na palubi, nisu imali romantičnu prošlost, samosvoje muke i nevolje i snove poput svih nas, ali sve je to bilo suvišeuprljano, nepotkupljivo ljudski da bi predstavljalo išta vrednopohlepnim znakovima pitanja. Ali da budem pošten prema njima, onisu samo tragali za nečim što bi ih ogradilo od prošlosti i od ljudiuopšte, a ne za nečim što bi se moglo pokazati bolno ljudski.Oni su tražili priče, shvatio sam, u kojima su već bili zarobljeni, a ne

priče u kojima bi se pojavili skupa sa pripovedačem kao saučesnici ubekstvu. Oni su očekivali od vas da kažete „Kitolovci“, na šta bi oniodgovarali „Mobi Dik“ i prisećali se prizora iz mini serije istog naziva, avi onda možete da kažete „Antikvitet“, da bi oni mogli da odgovore„Pošto je?“Eto, takve priče.Od one vrste koje se isplate.Ne poput priče Mister Hanga, koju ni jedan znak pitanja nikada nije

želeo da čuje, što je izgledalo sasvim prihvatljivo za Mister Hanga,delimično stoga što njegova iskrena ambicija nije bila da postanevozač parnog krana kao što je bio u gradu Hai-Pongu, već pesnik, a tajsan mu je omogućio da stekne nekakvu romantičarsku rezignacijuprema nezainteresovanosti oguglalog sveta.Jer Mister Hang je verovao u književnost, bukvalno. Pripadao je

budističkoj sekti Kao Dai, koja je poštovala Viktora Igoa kao boga. I uzobožavanje romana ovog božanstva, činilo se da Mister Hang zna (ikao da održava izvesnu spiritualnu vezu sa njima) za nekolicinu ostalih

velikana francuske književnosti devetnaestog veka, o kojima ja nisamznao ništa, pa čak ponekad ni njihova imena.A budući da smo bili u Hobartu, a ne u gradu Hai-Pongu, turisti nisu

davali ni pišljiva boba na to šta Mister Hang voli, a bilo je sasvimsigurno da nam ne bi dali ni cvancika za priče Mister Hanga o parnimkranovima, ili priče o njegovom ocu ribaru, ili o njegovoj poeziji, što ćereći, o njegovom razmišljanju o vezi između Boga i galske književnosti.I zato je Mister Hang iskopao malu radionicu ispod svoje kuće koja senalazila na zemljištu bivše Kompanije za vađenje cinka u Lutani i daose na posao proizvodnje lažnih antiknih stolica i rezbarenje erzaca ukitovoj kosti koji su ukrašavali naše još pokvarenije podvale.Ali šta nas je bilo briga, mene, Konge i Mister Hanga i njegove

porodice?Turisti su imali novca, a nama je bio potreban; jedino što su tražili za

uzvrat bilo je da ih lažemo i varamo i da im govorimo za njih najvažnijustvar na svetu, a to je da su bezbedni, da njihov osećaj sigurnosti – inacionalni i individualni i duhovni – nije nikakva loša šala koju s njimazbija kapriciozna sudbina iz čiste dosade. Da im govorimo da nemanikakve veze između onda i sada, da nisu dužni da nose crni flor narukavu ili da osećaju grižu savesti zbog svoje moći i bogatstva i zatošto ih svi mi ostali nemamo, da se ne osećaju loše što niko neće i nemože da objasni zašto bogatstvo nekolicine na tako tajanstven načinčini da velika većina živi u bedi. Mi smo se ljubazno pretvarali da seradi o prodaji i kupovini stolica, o njihovim pitanjima o ceni i poreklu inašim odgovorima na istu temu.Ali nije se radilo o ceni i poreklu, uopšte nije bila u tome stvar.Turisti su insistirali na neizgovorenim pitanjima na koja smo morali da

im dajemo najbolje moguće odgovore. Oni su u stvari pitali „Da li smobezbedni?“, a mi smo u stvari odgovarali „Ne, ali barikada načinjenaod nepotrebnih stvari može vam zakloniti pogled.“ I zato što oholostnije samo reč starogrčkog porekla već i toliko duboko usađeno ljudskoosećanje da bi se moglo smatrati za nepogrešiv instinkt, želeli su daznaju i ovo „Аkо je to naša greška, hoćemo li ispaštati?“, a mi bismo ustvari odgovarali „Hoćete, i to polagano, ali lažna antikna stolica možeda pomogne da se i mi i vi bolje osećamo.“ Mislim, bio je to načinživota koji iako nije bio baš najbolji, nije bio ni toliko loš i dok sam radonosio onoliko stolica koliko bih mogao da prodam, nisam bio spremanda ponesem sav teret ovoga sveta na svojim plećima.

Mogli biste da pomislite da je ovakav posao naišao na opšteodobravanje, da je nezadrživo napredovao, razgranavao se, izrastao uunosan poduhvat svetskih razmera i nacionalnog značaja. Da je čakmogao da dobije i kakve nagrade za izvoz. Sigurno da bi u svakomdrugom gradu koji ima i malo soli u glavi – recimo, u Sidneju – ovakvaprevara kakva se može samo sanjati, bila dobro nagrađena. Ali ovo je,ipak, bio samo Hobart, gde su snovi isključivo privatna stvar.Stiglo nam je nekoliko pisama od advokata hobartskih antikvara, a

potom i zvanična pretnja da će nas izvesti pred sud, pa smo sklonilidupe dalje od ovog plemenitog poduhvata nuđenja utehepenzionisanim zaštitnicima naroda posrnule imperije. Kongu je neštonagnalo da se posveti eko-turizmu zajedno sa vijetnamskimfalsifikatorom starinskog nameštaja, a ja sam se bacio u potragu zanekim novim proizvodnim linijama.

IIIDesilo se da se baš to zimsko jutro kasnije pokazalo kao

sudbonosno, ali mi je tada izgledalo samo jezivo hladno, a nalaziosam se na dokovima Salamanke. U jednom starom skladištuizgrađenog od peščanika, natrapao sam na jednu starinamicu, prenego što su i nju pronašli turisti da bi bila pretvorena u baštu jošjednog otmenog restorana.Iza nekih demodiranih crnih ormara iz četrdesetih godina prošlog

veka koje ni jedan turista ne bi poželeo da kupi za oprost greha,gnezdio se jedan stari metalni hladnjak za meso, koji sam s dečjomradoznalošću da zavirim u sve što je zatvoreno, otvorio.Razaznao sam samo gomilu starih ženskih časopisa, otkriće koje je

bilo isto toliko prašnjavo koliko i razočaravajuće. I već sam zatvaraovrata ormarića kada, ispod ove prašnjave hrpe tihih šaputanja o ljubavii srceparajućih bajki o izgubljenim princezama, moj pogled privukošeneki kruti pamučni konci koji su veselo štrčali bez stida i srama i snekom arhaičnom energijom, poput čekinja na licu moje baba-tetkeMejzi.Vrata su zaškripala kada sam ih ponovo širom otvorio i pažljivije se

zagledao u unutrašnjost metalnog ormarića. Zapazio sam da koncištrče iz nekakvog otrcanog poveza, s kojeg je delimično otpao hrbat.Pažljivo, kao da se radi o ribi koja se bespomoćno praćaka u mojojribarskoj mreži, posegao sam rukom i izvadio časopise, a ispod njih iono što se ispostavilo da je jedna raskupusana knjiga.

Držao sam je ispred sebe.Prineo sam je nosu.Čudnovato, nije imala slatkasti miris budi kao ostale stare knjige, već

je mirisala poput reskog vetra što duva s Tasmanovog mora. Laganosam prešao kažiprstom preko korica. Mada je bila prekrivena slojemcrne prašine, bila je svilenkasta na dodir. Kada sam otklonio talogvekova, dogodila se prva od onih mnogih izvanrednih stvari.Trebalo je još onda da shvatim da se nije radilo o običnoj knjizi i da

zasigumo nije pripadala onom korpusu s kakvim bezveznjak poputmene treba da se bakće. Znao sam – ili sam bar mislio da znam –dokle doseže moje zločinstvo i verovao da sam naučio lekciju o tomekako reći ne svakoj budalaštini koja me može dovesti u opasnost.Ali bilo je kasno. Bio sam – kao što mi je rečeno u toku jedne sudske

parnice – već umešan. Jer ispod tog finog sloja crne prašine, dešavalose nešto veoma neobično: s mramorastih korica blistao je prigušen, pasve jači i jači purpumi sjaj.

IVBio je tmuran zimski dan.Planina iznad grada bila je prekrivena snegom. Magla se dizala s

široke reke i poput kakvog jorgana koji se lagano spušta prekrivaladolinu u kojoj su se pružale uglavnom puste ulice Hobarta. Krozledenu lepotu toga jutra, probiše se nekoliko ljudskih prilika umotanih uzimsku odeću, a onda nestadoše. Bela planina poče da sivi, a potomse sakri dremajući iza jednog tamnog oblaka. Na grad se laganospuštao san. Poput izgubljenih snova, sneg je započeo svoj ples uovom ušuškanom svetu.Sve ovo nije bez veze, jer ono što u stvari hoću da kažem je da je bilo

hladno kao u grobu i deset puta tiše i da po takvom vremenu nemanikakvih nagoveštaja, ničega što me je moglo upozoriti na ono što sesprema. A sigurno je i to da po takvom vremenu nikome neće pasti napamet da zaluta u mračnu, hladnu starinarnicu u Salamanki. Čak se ivlasnik zgurio uz malu grejalicu na udaljenom kraju svoga carstva,leđima okrenut meni, prigušujući onu odvratnu himnu savremenemaloprodaje, Vivaldijeva Četiri godišnja doba i pojačavajući utešni tonizveštaja s trka, tu zlatnu papuču zvuka.Nije bilo nikoga na celom svetu da vidi, da zajedno sa mnom

prisustvuje tom čudu kada se sav svet zbio u mračni ćošak starinske

radnje, u večnosti trenutka kada sam obrisao prašinu sa koricaneugledne knjige.Poput kože pegave morske trube ulovljene u noći, korice knjige osule

su se pulsirajućim purpurnim flekama. I što sam više trljao, fleke su seširile, dok cele korice nisu počele da blistaju. I kao što se dešavaribaru u noći kada ulovi pegavu morsku trubu, na moje ruke su selepile fluorescentne purpume tačkice, blistajući i trepćući, poputtreptanja svetlosti kakvog egzoličnog grada viđenog iz aviona. Doksam podizao svoje blistave ruke licu i u čudu ih okretao – tako bliske atako tuđe – u meni kao da je već počela da se odvija neka čudesnametamorfoza.Spustio sam knjigu na sto koji je stajao tik uz starinski hladnjak za

meso, prevukao sam svojim sjajnim palcem preko mekanog stomakaknjige, preko pohabanih, krhkih stranica i otvorio korice. Na moječuđenje, knjiga se otvorila na strani sa slikom trbušastog morskogkonjića. Svuda oko morskog konjića, poput nanosa morske trave i algi,tiskala su se slova. Tu i tamo na stranicama knjige bilo je još ribanaslikanih vodenim bojama.Bila je to, moram priznati, strašna zbrka, neke priče bile su aljkavo

ispisane olovkom preko mastila, a ponegde obrnuto. A kada mu jeponestalo mesta za pisanje na kraju knjige, pisac je jednostavnookrenuo knjigu i između već ispisanih redova nastavio da piše svojepriče u suprotnom smeru i naopačke. Ako to nije bilo dovoljnozbunjujuće – a bilo je – bilo je još i brojnih beležaka i fusnota zbijenihna marginama, ponekad i umetnutih listova papira, a jednom i neštošto je izgledalo kao komad osušene riblje kože. Pisac kao da jeupotrebio svaki dostupni materijal – komade starih jedara, straniceiskinute iz bog zna kojih drugih knjiga, komade platna i rafije od starihvreća – kao površinu za ispisivanje slova nečitkim rukopisom koji jenajčešće bilo teško dešifrovati.Kao rezultat sveg tog haosa ispalo je da čitam knjigu koja u stvari nije

imala ni početak ni kraj. Bila je poput šarenog kaleidoskopa u kome seneprestano smenjuju slike: poneka neobična, poneka iritirajuća,poneka čak i zanosna, ali sve u svemu nije ličila na nešto što možešjednostavno da otvoriš i zatvoriš, a što se očekuje od normalne knjige.Ipak, pre nego što sam bio toga svestan, bio sam potpuno opčinjen

pričama koje su pratile slike riba – ako se tako uopšte mogu nazvati,jer knjiga je bila više nalik kakvom dnevniku; ponekad se radilo o

stvarnim događajima utopljenim u ovozemaljsko blato, a zatim biprešla na tako lude stvari da mi se činilo kao da je u pitanju kakvahronika snova i noćnih mora.Ovaj fantazmagoričan zapis načinio je osuđenik, izvesni Vilijam Bulou

Guld, kome je u interesu nauke 1828. godine hirurg kažnjeničkekolonije na Sara Ajlendu naredio da naslika sve ribe koje su se tamomogle uloviti. Ali dok je bio obavezan da slika ribe, pisanje je bio samododatni teret, a ne njegova dužnost. Pisanje ovakvih hronika bilo jeosuđenicima najstrože zabranjeno, pa zato i opasno. Svaka priča bilaje ispisana mastilom u drugoj boji, koje je, kako to opisuje ovaj pisac-robijaš, pravio od raznih sredstava dovijajući se prema onome što muje bilo pri ruci: crveno od kengurove krvi, plavo od praha kakvogukradenog dragog kamena i tako dalje.Autor je ispisivao svoje delo u boji, tačnije, čini mi se da je osećao u

boji. Neću da kažem da je trabunjao o vinskom rumenilu zalaskasunca ili azurnom plavetnilu mirnog mora. Hoću, zapravo, da kažemda je njegov svet poprimio takve nijanse koje su ga potpuno obuzele,kao da je sav svemir nastao od boja, a ne obrnutim sledom. Da li je točudo boje, pitao sam se, predstavljalo iskupljenje za sav užas ovogsveta?Ova mistična duga satkana od priča, uprkos – a govoreći istinu,

možda baš zato – sirovog stila i mnogih nedoslednosti, teškoća pričitanju, svoje čudovišne lepote, a da i ne pominjem njene smešne iponekad neverovatne trenutke, tako me je obuzela, da mora da sam jepročitao već više od polovine pre nego što sam se dozvao pameti.Našao sam neku staru krpu na podu kojom sam trljao ruke dok ih

nisam skoro raskrvario da bih se oslobodio svetlucavog purpura ivratio knjigu u metalni hladnjak za meso, koji sam onomad kupio poslemalo cenkanja, po pristojnoj ceni koju su metalni ormarići imali prenego što su i oni, kao i sva ostala starudija, ušli u modu.Ni do dana današnjega nemam pojma kakve su mi bile namere kada

sam izašao napolje na snežnu mećavu, boreći se s nezgrapnimmetalnim ormarićem za meso. Mada sam znao da ću moći da gaisprskam sprejom u nekoj od tradicionalnih boja, proglasim gastarinskim muzičkim kabinetom i prodam za cenu dvostruko veću negošto sam ga platio, i dok sam na kraju čak pregovarao sa zubarom damu dam stare ženske časopise za čekaonicu, a da mi on za uzvrat

stavi plombu, i dalje nisam imao pojma šta da uradim sa Knjigom oribi.Na svoju sramotu, moram da priznam da sam u početku osećao

snažan poriv da iz knjige istrgnem slike riba, uramim ih i prodamkakvom antikvaru ili galeristi, ali što sam više čitao i ponovo čitaoKnjigu o ribi te ledene noći, naredne noći i još mnogih noći nakon te,sve sam manje želeo da od nje profitiram.Priča me je opčinila, pa sam počeo da nosim knjigu svuda sa sobom,

kao da je bila kakav moćni talisman, kao da je sadržala neku magijukoja bi mogla da mi prenese ili objasni nešto od suštinske važnosti zamene. Ali šta je to bilo od suštinske važnosti, nisam mogao ni tada – ani sada nisam u stanju – da dokučim.Jedino što mogu sa sigurnošću reći je da kada sam je odneo

istoričarima i bibliofilima i izdavačima na procenu, misleći da će se ioni oduševiti mojim otkrićem, došao sam do žalosnog zaključka dasam ja jedini koga je knjiga opčinila.Mada su se svi složili da je Knjiga o ribi zaista vrlo stara, mnogo toga

– sama priča, ribe koje tobože verno oslikava, osuđenici i čuvari,upravnici kaznene kolonije koje opisuje – kosile su se sa poznatimistorijskim činjenicama i kao da su želele da zapodenu svađu. Ovaratoborna knjiga, tako su mi rekli, bila je beznačajan, mada pomaločudan proizvod delimično oštećenog uma iz davnih vremena.Kada sam uspeo da ubedim muzeje da testiraju papir, mastilo i boje,

da je datiraju pomoću radioaktivnog ugljenika i čak skeniraju pomoćuCAT sistema i to stranu po stranu, potvrdili su da su svi materijali itehnike autentični za ono vreme. Ipak, priča je potirala samu sebe utolikoj meri, da su muzejski stručnjaci umesto da atestiraju da je upitanju originalno delo od istorijske važnosti, čestitali meni na kvalitetufalsifikata i poželeli mi sve najbolje na mom daljem radu u turizmu.

VZadnju nadu polagao sam u čuvenog istoričara kolonija profesora

Romana de Silvu i u narednih nekoliko dana pošto sam mu poslaoknjigu moja nada je čak i porasla, a zatim se srozavala tokom svihonih dugih nedelja čekanja na odgovor. Napokon, jednog kišnogčetvrtka popodne nazvao je njegov sekretar da mi kaže da će profesorbiti slobodan i da može da me primi na dvadeset minuta kasnije togistog popodneva u svom kabinetu na univerzitetu.

Našao sam se pred čovekom čija reputacija nije bila samo u neskladuveć i u potpunoj suprotnosti s njegovim izgledom. Grčeviti trzaji pripokretima profesora de Silve, njegova sitna građa i istureni stomak,njegova crno ofarbana kosa začešljana u stilu ’tediboja’ u ćubu naglavi sićušnoj poput glavice čiode, ličila je na nesrećni spoj izmedulutke Elvisa Prislija i nervoznog leghorn petlića.Bilo je jasno da Knjiga o ribi stoji na optuženičkoj klupi, a profesor je

otvorio nešto što je ličilo na podeblju evidenciju koja bi mogla dapomogne optužbi da se slučaj završi porazom, odlučan u nameri da senaš razgovor ni po koju cenu ne pretvori u dijalog.Okrenuo mi je leđa, posegao u fioku i onda – s iznenadnim trzajem

koji je trebalo da pojača dramatičnost, ali je ispao nezgrapan – tresnuoje na sto kuglu i lanac od livenog gvožđa. Začuo se zvuk kao da selomi drvo, ali se profesor de Silva već uživeo u svoju ulogu i, mora muse odati priznanje, nije dozvolio da ga bilo šta omete.„Eto, vidite, gospodine Hamet,“ rekao je on.Ćutao sam.„Šta vidite, gospodine Hamet?"Ćutao sam.„Kuglu i lanac, gospodine Hamet, da li je to ono što vidite? Kuglu i

lanac koje su nosili osuđenici, zar ne?“Želeo sam da se u nečemu složimo, pa sam klimnuo glavom.„Ne, gospodine Hamet, ne vidite vi takvo što. Podvala, gospodine

Hamet, to je ono što vi vidite. Ono u šta vi piljite su kugla i lanac kojesu napravili bivši robijaši pri kraju devetnaestog veka da bi prodalituristima koji su dolazili da posete zemlju strave i užasa u kažnjeničkojkoloniji Port Artur, to je ono u šta vi gledate. Jeftin, lažan, turističkisuvenir je ono što vi vidite, gospodine Hamet. Običan kič koji nemaveze s istorijom.“Zastao je, zabio svoj maleni kažiprst u dlakavu nozdrvu iz koje su

virile tako oštre i dugačke crne dlake da bi noćni leptir mogao da se unjih zaplete, a potom nastavio.„Istorija, gospodine Hamet, je ono što ne možete da vidite. Samo

istorija ima snagu. Falsifikati, ne.“Bio sam impresioniran. S obzirom na moju profesiju, činilo mi se kao

da se radi o mom plemenitom umeću. A izgledalo je i kao da se možedobro prodati. I dok sam tamo stajao razmišljajući kakve su kovačkesposobnosti Mister Hanga i da li da pozovem Kongu i obavestim je o

mogućnosti nove unosne proizvodnje na koju sam slučajno natrapao ina to kako da doteram priču i pridodam joj erotske konotacije, kakve binaši prijatelji Amerikanci odmah uočili u tom proizvodu („Ima li ičegana ovom svetu što ih odmah ne podseti na seks?“, pitala je Kongajednog dana, a Mister Hang je odgovorio „Ljudi“), profesor Roman deSilva je bacio na sto – što sam ja smatrao krajnjim nepoštovanjem –Guldovu Knjigu o ribi pored kugle i lanca.„А ovo, ovo nije ništa bolje. Stari falsifikat, možda, gospodine Hamet“

– i tu je počeo da me fiksira svojim melanholičnim, znalačkimpogledom – „mada ne znam ni da li sam upotrebio pravi pridev.“Okrenuo se, stavio ruke u džepove i stao da gleda kroz prozor na

parking koji se nalazio nekoliko spratova niže, kako mi se učinilo,veoma dugo.„Ali ipak samo falsifikat.“I okrenut meni leđima, nastavio je da blebeće na način, pomislio sam,

tipičan za generacije napaćenih studenata, pričajući prozoru i parkingukako kažnjenička kolonija na tom ostrvu opisanom u Knjizi o ribi bar napovršini izgleda isto kao ona koja je postojala na dotičnom ostrvu nakoje su proterivani samo najokoreliji robijaši, kako njena lokacijasasvim odgovara poznatim činjenicama; pusti otok u velikom zalivuokružen neprohodnim predelima na zapadnom delu Van Dimenovezemlje, predeo koji se nije nalazio ni na jednoj geografskoj karti togavremena, pusto ništavilo koje su ondašnji kolonijalni kartografi nazvaliTransilvanija.Onda se okrenu prema meni, po stoti put zabacujući unazad svoju

ćubu punu peruti.„Istorijska je činjenica da je između 1820. i 1832. godine Sara Ajlend

bio najužasnije mesto na koje su slali kažnjenike u celoj Britanskojimperiji, ali skoro ništa u Knjizi o ribi ne slaže se sa istorijskimpodacima o tom paklenom ostrvu. Nekoliko imena iz vaše neobičnehronike nalazi se u zvaničnim dokumentima toga vremena, ali njihovidentitet i njihov život se sasvim razlikuju od onoga što je opisano uovoj ... ovoj papazjaniji.“„А ako bih hteo da pretražujem po istorijskim zapisima“, nastavio je

profesor, ali već sam tada znao da on mrzi Knjigu o ribi i da traži istinuu činjenicama, a ne u pričama, da istorija za njega nije ništa drugo dosamo pretekst za žalosni fatalizam u vezi sa sadašnjicom, da je čoveks takvom kosom podložan plitkoj nostalgiji koja neizostavno izaziva

osećanje da je život isto toliko prizeman koliko i on sam, „otkrio bih daSara Ajlendom nije vladao pljačkaš— tiranin, niti je ostrvo ijednogtrena predstavljalo trgovačku luku takvog položaja i nezavisnosti da bimoglo postati zasebna trgovačka državica, niti je pak srušen dotemelja u nekom apokaliptičnom požaru kako to piše u ovojkataklizmičnoj hronici, kakva jc vaša Knjiga o ribi.“ Nastavio je dablebeće zaklanjajući se jedinom stvari u kojoj je bio superioran:rečima.Rekao je da bi Knjiga o ribi jednog dana mogla da pronađe svoje

mesto u neslavnoj, mada ne i šturoj, istoriji australijskih književnihfalsifikata. „U toj oblasti nacionalne književnosti“, smatrao je,„Australija se s pravom visoko kotira na globalnom planu.“„Ne moram da dodam“, dodao je on s lukavim osmehom, upola

skrivenim ćubom koja je visila preko njegovog lica poput pijanca komese povraća, „da ako biste izdali ovu knjigu kao roman, mogla bi dadobije značajne književne nagrade.“Možda je Knjiga o ribi imala svoje nedostatke – mada to nisam želeo

da priznam – ali nikad ne bih ni pomislio da je bila toliko dosadna ipompezna da bi je neko mogao smatrati nacionalnom književnošću.Primio sam profesorovu primedbu kao znak neuljudne šale na mojračun i završio sastanak jednim kratkim ’zbogom’, uzeo Knjigu o ribi iotišao.

VIU početku, argumenti koje sam čuo ubediše me da je knjiga samo

dobro urađena, ludačka podvala. Ali kao neko ko dobro poznajeumetnost podvale, ko zna da podvala nije u tome da govoriš laži većda potvrđuješ pretpostavke, knjiga, ako je bila podvala, nije imalanikakvog smisla, jer se ništa u njoj nije slagalo s mojimpretpostavkama o tome kakva je bila prošlost.Knjiga se pretvorila u zagonetku koju sam odlučno želeo da rešim.

Prekopao sam Državnu arhivu Tasmanije, čija je uredna, neupadljivaurbana fasada u suštoj suprotnosti sa kompletnim podacima o jednojtotalitamoj državi koji su u njoj pohranjeni. Zaključio sam da će mimalo šta od toga biti od pomoći, s izuzetkom mudrog idostojanstvenog arhivara, gospodina Kima Pirsa, s kojim sam počeoda pijančim.

Ali uz ono što je profesor de Silva nazvao „nesumnjiviinnelogičnostima" Knjige o ribi, stajao je još i problem identiteta samoghroničara (lacuna lacunae, kako je rekao profesor de Silva; izraz kojimi je bio isto toliko nerazumljiv koliko i on sam), Vilijama Bulou Gulda.U podacima o robijašima, gospodin Pirs je pronašao nekoliko Vilijama

Guldova, a upoznao me je i sa živim Bilijem Guldom kod Nade ilengera; bio je to slikar alkoholičar koji je slikao u akvarelu ptice sazečjom usnom (slikar, a ne ptice) kod Deteta okeana, kao i sa Pitom,zakupnikom male udobne točionice Kruna.Samo jedan od istorijskih Vilijama Guldova (tj. pokojnih) imao je

sličnosti sa autorom Knjige o ribi, bio je kriminalac sličneprovinijencije, a imao je i istu tetovažu iznad leve sise – crveni lenger splavim krilima oko koga je bilo ispisano LJUBAV I SLOBODA. Bio je toonaj Vilijam Bulou Guld, povratnik-osuđenik, umetnik, kome je podolasku u kažnjeničku koloniju na Sara Ajlendu 1828. godine hirurgdao u zadatak da slika ribu.Ali dok se to slagalo u detalje sa onim što je bilo opisano u Knjizi o

ribi, podaci o istorijskom Guldu bili su u suštoj suprotnosti s onimGuldom koji me je tako opčinio. Činilo se kao da je autor Knjige o ribi,pripovedač Vilijam Bulou Guld, rođen sa sećanjem, ali bez iskustva ibez prošlosti na koje se može osloniti i kao da je proveo vekizmišljajući nešto što nije postojalo, u čudnoj veri da će njegova maštapostati njegovo iskustvo i tako objasniti i izlečiti problem njegovogizgubljenog sećanja.Posle sveg tog zamešateljstva, možete da zamislite moje

iznenađenje kada sam u tišini biblioteke Olport pronašao drugu Knjiguo ribi u kojoj su se nalazile zanosne slike identične onima iz Knjige oribi iz Salamanke, osim u jednoj stvari: sličnost je bila tolika da samizgubio dah.Pozvao sam na stranu ljubaznog gospodina Pirsa, koji mi je bio od

velike pomoći, i objasnio mu zašto mi se oteo uzdah iznenađenja.Ispričao sam da definitivno ne postoji samo jedna, već dve knjige o

ribi; kako su ta dva dela koja su slična jedno drugom kao jaje jajetu,bila istovremeno sasvim ista, a ipak tako suštinski različita. Dok jedna(Knjiga o ribi iz Olportske biblioteke) nije sadržala ni jednu jedinu reč,

druga (Knjiga o ribi iz Salamanke) vrvela je od reči kao okean od ribe,a ova jata reči obrazovala su hroniku koja je objašnjavala genezuslika. Jedna knjiga zborila je autoritetom reči, druga autoritetom tišine ibilo je nemoguće reći koja je bila misterioznija.„Zaista“, reče gospodin Pirs, nudeći mi bez reči tablete protiv

gorušice, „njihova misterioznost se pojačava time što je svaka od njihiskrivljeni odraz one druge.“Odjurio sam kući, dograbio svoj primerak iz hladnjaka za meso sa

skrivenog mesta iza ogledala u kupatilu i otišao u obližnji hotel da seutopim u piću i ribi.I ovde, pre nego što nastavim dalje, moram da pomenem i drugu

neobičnu osobinu Knjige o ribi, uz njene samosvetleće korice,značajnu osobinu koja kao da je bila odraz samog života. Već sampomenuo kako je izgledalo da se knjiga zapravo i ne završava. Ali tonije cela istina. Pa i sada oklevam pre no što ću to napisati; ta jeosobina tako čudnovata da je neverovatna – ona odbija da se završi.Svaki put kada bih otvorio knjigu, iz nje bi ispao kakav komadić

papira s nekim novim otkrićem o kome još nisam čitao ili bih paknatrapao na neke zabeleške koje sam nekako propustio u prethodnomčitanju, ili bih pronašao dve zalepljene strane koje ranije nisamprimetio i koje bi, kada bi se pažljivo razdvojile, sadržale noveelemente priče što bi me primoralo da nanovo sagledam celinu ujednom sasvim novom svetlu. Tako bi se, kada god bih otvorio Knjiguo ribi, misteriozno pojavljivalo neko novo poglavlje. Ni te večeri doksam sedeo sam u Republici – bivšoj Imperiji – nije bilo drugačije,osim što sam znao, čak i u svojoj bezumnoj strasti, po samoj prirodisadržaja da je ono što sam čitao sa sve većim užasom, poslednjepoglavlje koje ću ikada čitati.Kako sam se primicao ovom zaključku tako su stranice pod mojim

prstima prvo postajale vlažne, zatim mokre, i napokon, dok mi je srcetuklo kao ludo, disanje se ubrzavalo, počeo sam da drhtim i da segušim od neobjašnjivog osećaja da sada čitam reči ispisane nasamom dnu okeana.U stanju krajnje neverice dospeo sam do onoga za šta sam znao da

je kraj. Znao sam da se više neće misteriozno pojavljivati raznobojnapoglavlja i zagledajući se u čudu u užasnu priču o Vilijamu BulouGuldu i njegovoj ribi, naručio sam jedan uzo da bih umirio drhtanje

ruku, sasuo ga u grlo i progutao u jednom nesigurnom gutljaju, a zatimspustio čašu na podmetač i još uvek omamljen, oteturao do toaleta.Kada sam se vratio, video sam da je površina bara počišćena.Osetio sam kako mi se grlo steže i kako gubim dah.

VIINa baru nije bilo podmetača.Nije bilo prazne čaše od uza.Nije bilo ... ni Knjige o ribi!Pokušao sam da progutam, ali usta su mi se osušila. Pokušao sam

da stojim uspravno, ali sam se zanosio obuzet strahom od koga me jehvatala vrtoglavica. Trudio sam se da ne dozvolim da me obuzmepanika, no moje je srce tuklo uz zaglušujuću buku; talas za talasomužasnog straha razbijao se o obale moje duše. Tamo gde sam ostavioGuldovu Knjigu o ribi nije bilo ničeg, u stvari, osim jedne prljave baricekoju je barmen obrisao sunđerom i iscedio u sudoperu.Tek sam tada shvatio da se Knjiga o ribi vratila onamo odakle je i

došla, da je, što je bilo paradoksalno, baš kao što se Knjiga o ribi zamene završila, za nekog drugog tek počinjala.I tek tada mi nije bilo ništa jasno. Što je još gore, niko ko je bio u

hotelu te noći, ni barmen ni nekolicina gostiju, nisu mogli da se sete dasu je ikada videli. Zahvatio me je užas, beskrajan i ogroman kaonapuštanje.Prošlo je nekoliko mučnih, obeshrabrujućih nedelja u kojima sam

bezuspešno vršio pritisak na policiju da istraži ovu očiglednu krađu.Otišao sam u starinarnicu u Salamanki u pustoj nadi, obmanjujući samsebe da je na neki volšeban način, putem osmoze, knjiga vraćena uprošlost. Neprestano sam se vraćao u Republiku i satima pretraživaoispod bara, kopao po kantama za smeće, u svojoj upornoj potrazirasterivao decu koja su skakutala na skejtbordima iza hotela,neprestano gnjavio goste i osoblje, dok me nisu izbacili i zabranili misvaki dalji ulazak. Satima sam piljio u prljavi ispust kanalizacije u nadida će knjiga tu vaskrsnuti.Ali posle nekoliko meseci, morao sam da se suočim sa strašnom

istinom.Knjiga o ribi, njena bezbrojna čudesa i njena grozna priča koja se

neprestano širila i razrastala, nepovratno je izgubljena. Izgubio samnešto jako važno, a za uzvrat. sam stekao jednu čudnu bolest: užasnubolest neuzvraćene ljubavi.

VIII„Putovanje? Nekakav hobi?“, pitao je doktor Bandi glasom mekim

poput pamuka koji sam za samo pet minuta otkako sam ušao unjegovu ordinaciju, omrzao isto koliko i sve ostalo u vezi doktoraBandija. Kada sam obukao košulju i ponovo seo ispred njega, rekaomi je da nije utvrdio ništa loše u vezi sa mojim zdravljem, da mi moždatreba nešto novo – nešto drugo za šta ću se zainteresovati.Neprestano je brbljao – da li sam možda razmišljao da se učlanim uneki sportski klub? Da se pridružim nekoj grupnoj terapiji zamuškarce?Osetio sam isti gubitak daha kao onaj što me je spopao u biblioteci

Olport, a nakon toga i u baru one sudbonosne večeri kada je nestalaKnjiga o ribi. Istrčao sam iz njegove ordinacije. Budući da je doktorBandi odbio da uvaži činjenicu da sam bolestan, nisam smatraonerazumnim da odbijem da uvažim njegov lek. A ionako nisam imaonovca za putovanja, nisam želeo da se bavim nekim hobijem, a imaosam i jaku averziju prema javnom ponižavanju učestvovanja utriatlonu, kao i zagrljajima sa zubarima Novog doba pod nekakvimšatorima gde oni veoma ozbiljno golicaju jedan drugog peruškama,neprestano blebećući o tome kako nikada nisu upoznali svoje očeve.Prejedao sam se do besvesti, provodio noći zagledan u beskrajni

mrak u koji nikad neću moći da prodrem, a trenuci buđenja, ti beskrajnitrenuci, bili su spunjeni košmarnim snovima o morskim bićima i mojaneobjašnjiva bolest potrajala je veoma dugo.I kako to obično biva, nadovezivale su se i druge nesreće. Baba-tetka

Mejzi umrla je od trovanja salmonelom. Satima sam sedeo porednjenog groba. Počeo sam da verujem da se knjiga nije mnogorazlikovala od zamrznutih pita s utisnutiin datumom od pre dvedecenije, koje je ona s takvim apetitom izvadila iz zamrzivačaočekujući da ih mikrotalasna pećnica na čudesan način vaskrsne.Knjiga je bila poput terena Severnog Hobarta kojem je bilo potrebnonekoliko kapi svete vodice iz Lurda i sećanja na staru ljubav.Poverovao sam da me knjiga negde čeka.Možda je to bio razlog što se moja bolest pretvorila u misiju. Ili možda

samo moje radovanje veličanstvenim čudesima koje je Guld opisao inaslikao, objašnjava moju odluku da ponovo napišem Knjigu o ribi;knjigu za koju neće biti širokog interesovanja, akademske

opravdanosti ili novčane nagrade, ničega osim ludosti jedne žalosnestrasti.Po sećanju, dobrom i lošem, pouzdanom i nepouzdanom, koristeći

loše prepise katkad i čitavih poglavlja i kratke beleške o podužimdelovima knjige koje sam svojevremeno napravio i uz izvanrednupomoć olportske Knjige o ribi bez reči, odakle sam preslikavao slike,bacio sam se u ovaj očajnički poduhvat.Možda je Mister Hang sa svojim svetilištem Viktoru Igou u pravu: da

bi napisali knjigu, čak i ovako nespretnu poput ove koju upravo čitate,morate da shvatite da je ono što treba da osećate prema likovima kojižive na njenim stranicama, samo i jedino ljubav. Može biti da je čitanjei pisanje knjiga poslednja odbrana ljudskog dostojanstva, jer nas nakraju podsećaju na ono na šta nas je Bog nekad davno podsećao. I toje isparilo u ovom dobu nemilosrdnog poniženja – da smo više odsamih tela, da imamo duše. To, i još mnogo više.Ili možda ne.Jer jasno je da je to za Boga predstavljalo i suviše veliki teret, taj

posao oko podsećanja ljudi na to da su nešto više od gladnog praha izaista, pravo je čudo da je On to izdržao tako dugo pre no što jeodustao. Ne da mu zameram – i sam ponekad osećam istu teškuodvratnost prema onome što sam stvorio – ali niti očekujem niti želimda knjiga uspe tamo gde On nije. Moja želja je bila samo da napravimbarku – mada nezgrapnu – u kome će se sve Guldove ribe vratiti umore.Ali moram da se prepustim narastajućem bolu u sebi, jer ovih dana

više ne znam šta je sećanje a šta otkrovenje. Koliko će knjiga kojućete pročitati biti verna originalu je okosnica svih mojih odnosa sanekolicinom ljudi koji su imali privilegiju da pročitaju originalnu Knjigu oribi. Konga – garantovano neodgovorno – tvrdi da nema razlike. Ili barne suštinske razlike. A istina je da je knjiga koju ćete čitati istovetna sknjigom kakve se ja sećam i da sam dao sve od sebe da i zanosnostčitanja i čudesnost Guldovog sveta ostanu verodostojni.Mada sam se nadao da bi mogao znati, Mister Hang nije znao. Tog

vlažnog popodneva kada smo seli ispred vatre u kaminu kod Nade ilengera i kada sam mu postavio ta mučna pitanja – jedinoj osobi zakoju sam bio siguran da nešto zna o knjigama – očekujući da će rećinešto što bi umirilo moje sve uznemirenije srce, Mister Hang jeponudio staromodno mišljenje da su autor i njegovo delo nerazdvojivi i

– na način koji mi se činio jako štur – ispričao (pijući perno, još jedančudan francuski običaj) kako je Flober, pošto su ga neprestano gnjavilida im kaže ko je zapravo gospođa Bovari, naposletku uzviknuo, kakoje Mister Hang tvrdio s nadahnućem i u očajanju,Madamme Bovary, c’est moi!Nakon ove nerazumljive anegdote Mister Hang je izgledao kao da

likuje, a ni ja ni Konga – koji nismo znali francuski, a nismo poznavalini literaturu – čak ni posle njegovog prevoda (’Madam Bovari, to samja!’) nismo postali ništa mudriji.„Možda je“, mudrovao sam, „de Silva u pravu. Možda je to samo

podvala.“’Ko jebe de Silvu’, rekla je Konga lica pocrvenelog od besa i alkohola,

’ko jebe sve!’„Sigurno“, rekoh, „sigurno.“A u stvari uopšte nisam bio siguran.Krenuo sam od utešnog zaključka da su knjige produženi jezik

božanske mudrosti, a završio s jedva nazirućim osećajem da su sveknjige velike budalaštine, osuđene na večno nerazumevanje.Mister Hang kaže da u početku, knjiga može da predstavlja novi

način poimanja života – čitav jedan novi univerzum – ali ubrzo nepostaje ništa više od fusnote u istoriji književnosti; ulizice joj se dive,savremenici je prezira, a niko je ne čita. Sudbina joj je teška, usudapsurdan. Ako je čitaoci ignorišu, ona umire, ako joj aplaudirajugeneracije koje dolaze osuđena je na večito pogrešno tumačenje; njenautor sc prvo proglašava bogom, a potom, sem ukoliko nije u pitanjuViktor Igo, samim đavolom.S tim zaključkom, Mister Hang ispija svoj perno i odlazi.Nakon toga Konga postaje mazna, primiče se, naslanja se na mene

pa se ljuljamo i posrćemo poput usamljenog čamca na podivljalommoru; skrivenim pokretom spušta raku ispod mojih prepona i povlačimoja jaja kao gajtan na klakson trabi.Bi – bi!Završavamo u njenom krevetu, lica i tela isprepletenih senkama koje

bacaju gomile neprodatog Šejker nameštaja, rakotvorina izbeglicc štoveruje da je Viktor Igo Bog, a Ema Bovari Gistav Flober, i u jednomtrenu njena strast se gasi.Pogled joj bludi.

Usne joj drhću.„Kо si ti?“, uzvikuje glasno. „Kо?“Uplašena je, tako strašno uplašena, ona vidi nekog drugog, ali ko je

to – nemam pojma. Jer njeno telo na mah postaje mrtvo i opstajesamo u najgorem stanju podavanja, a ja, podlo nastavljam još malo,dok osećaj sopstvenog užasa ne prevlada čak i moju nesavladivuživotinjsku želju i ja se povlačim.„Zašto odlaziš?“, uzvikuje Konga, ali drugačijim glasom i ja shvatam

da je došla sebi.„Ne odlazi, vrati se ovamo“, kaže Konga i širi ruke; laknulo mi je, pa

se ponovo penjem na nju. A njoj opet pogled bludi, telo se umrtvljuje iona neprestano uzvikuje: „Kо si ti? Ko si ti? Ko si ti?“ i plače i ovogputa zaista želim da se izvučem iz tog začaranog kruga; ustajem, nabrzinu se oblačim, dok Konga neprestano uzvikuje, mekim glasom,stvamo uznemirena „Ali zašto? Zašto ideš?“, a ja odlazim jer nemamnameštaja koji bih joj mogao dati da je utešim, nemam lažnih antiknihstolica i stolova da umire njenu tužnu savest, jer ne mogu odgovoriti nisebi ni njoj ko sam ja i ko je ona, a još manje o čemu je u Knjizi o ribireč.Kako sam joj mogao reći u tako poznom času kad melanholija pada

zajedno s večernjom rosom, da sam obuzet snažnom varkom da jeVilijam Bulou Guld bio rođen samo zbog mene: da je proveo sav svojživot za mene, da je naša sudbina zauvek sjedinjena?Jer, vidite, ponekad stvari izgledaju tako neuhvatljive kao ova knjiga,

kao niz velova i kad podignete jedan, iza njega je uvek još jedan dokna kraju ne dođete do praznine bez reči, do zvuka mora, velikogIndijskog okeana kroz koji vidim svojim duhovnim okom Gulda kako seprimiče Sara Ajlendu, a zatim sc gubi u daljini; taj zvuk, taj prizor,lagano pulsira u meni napred, nazad, napred, nazad.Srušio sam se u jednu staru žućkastu stolicu u Konginoj mračnoj

dnevnoj sobi, posramljen što sam pao na tako niske grane i, da togauopšte nisam bio svestan, čvrsto sam zaspao, s jednim jedinimupornim pitanjem koje se okretalo poput nekog beskrajnog krugaduboko u mojoj svesti.Ko sam ja ... ?, pitalo je uporno. Ko sam ja ... ?

IXTražio sam odgovor za ono što je za mene postajalo sve veća

zagonetka, nalazeći utočište na mestima rezervisanim samo za tupave

i one koje je pregazilo vreme, bolesne, stare i neželjene: u starimpabovima s trepćućim svetlima njihovih novih Blek Džek mašina stupim mucavim zvukom koji se dušama izgubljenim u njima činio takočudesan, zavrtao ih u neki spoljašni svemir koji nagoveštava smrt.U toku svojih putešestvija kroz treperavu svetlost ove zemlje nedođije

pozivao bih svakoga ko se tog trenutka nije kockao i čiji problemi nisuizgledali ništa veći od mojih, da popije piće sa mnom i kaže mi šta mislio mojoj priči i mojim slikama – fotografskim reprodukcijama slika izolportske Knjige o ribi, pohabanim od upotrebe – koje bih tada spustiona bar uz svoju priču. I postavljao im pitanja.Nekolicina je smatrala da su slike sirove ali da nisu loše, a da je priča

– parafraziram – potpuno luda. S obzirom da sam od akademika skojima sam se susretao u vreme istraživanja poprimio naviku da sebespotrebno sporim, pokušavao bih da ubedim svoje prijatelje u pićuda možda u ludilu leži istina, ili u istini ludost.„Kо je bila tvoja mati i kakve je tajne šaputala na tvoje detinje uvo?“,

zahtevao bih njihov odgovor. „Da li je bila riba?“, počinjao bih davičem. „Je l’ bila?“„Svet je bio glup od samog početka,“ rekao je neko, ne u odgovor,

već rugajući mi se, „а od tada je postao samo još gluplji.“„Putujte sa mnom kroz vreme,“ dovikivao bih takvima, „glupi buljavi

cipovi i zlatne morske zmajčice! Odjezdite sa mnom daleko od ovezemlje prljavih podmetača i omamljujuće zabave tamo gde možetepronaći svoje srce! Kojom to dalekom zemljom žele vaše duše dakrstare? Šta to kida vaše utrobe i pohodi vaše snove? Koje vas to seniiz prošlosti stavljaju na takve muke? Koja ste vi morska životinja?“Ali da budem iskren, nisu mi baš bili od neke pomoći. Nisu imali

odgovore na moje milion i jedno pitanje. Počinjali su da me izbegavajupre no što bih i zinuo, zujeći pored mene da potroše ostatak svojihotpremnina, invalidskih penzija i socijalne pomoći, puneći do vrhaplastične čaše za koka- kolu metalnim novčićima za automate, hitajućida sednu za kockarske mašine omamljeni savršenim odrazom svojihteških sudbina u okretanju njihovih točkova.Nekolicina onih što bi pokazali bilo kakvo zanimanje zavitlavali su me

i podsmevali mi se kada bih objašnjavao da su značenja GuldoveKnjige o ribi beskonačna, dok su mi ostali, koji su me poznavali,govorili da bi bilo bolje da se vratim svom poslu i varam bogateAmerikance umesto što zavaravam samog sebe. Neki nepoznat čovek

raspalio me je po gubici tako jako da sam pao sa stolice. Svi su sesmejali dok me je polivao pivom iz moje krigle i pevušio „Plivaj, ribice!Otplivaj nazad u more.“ Svi su se valjali od smeha, svi, osim MisterHanga, koji je upravo ušao u bar.Mister Hang me je uhvatio ispod miške i izvukao napolje. Dok sam

ležao ječeći na mokrom asfaltu pločnika, posegao je rukom uunutrašnji džep mog kaputa, pronašao i ispraznio moj novčanik. Ondase uspravio, obećao da će se vratiti, ako Viktor Igo dâ, s dovoljnonovca da započne novi posao s lažnim umetničkim slikama. Utopio seu štucavom neonskom svetlu.Onima koji su proplivavali pored mog prućenog tela i ulazili u bar da

bi se kockali, moje slike zvezdočataca i srebrnih Zevsovih riba bile subeskorisne isto koliko i red od dva limuna i jednog ananasa,razočaravajuće poput promašenog fleša. U njihovim očima, ono što jefalilo ribama bio je natpis koji trepćućim svetlima označava našuzajedničku sudbinu -Igri je kraj.

XKada je Mister Hang izgubio sav moj novac, vratio se, obećao je da

će mi vratiti pare i odveo me svojoj kući pri staroj kompaniji cinka uLutani. Ušli smo tiho, jer su mu žena i deca spavali. Nestao je u kuhinjida nam skuva supu i ostavio me u malenoj prostoriji koja je ujedno bilai dnevna soba i trpezarija.U uglu je bilo postavljeno svetilište Viktoru Igou. Na zelenoj plišanoj

tkanini stajao je crveni plastični ram i u njemu fotokopirana litografijaovog velikana, a okolo su bile poređane dve neupaljene sveće i četiriizgorela mirisna štapića, nekoliko romana u mekanim koricama inekoliko smežuranih kajsija.Uz ovaj oltar stajao je akvarijum u kome je Mister Hang držao velikog

trbušastog morskog konjića i jedno veoma slično stvorenje, dugačkočitavu stopu, prekriveno finim listolikim perajima, za koje mi je kasnijerekao da je vlatnoperi morski zmaj, a oba su bila poput slika koje samvideo u Knjizi o ribi. Zagledao sam se u čudna stvorenja koja suspokojno plutala u vodi.Opasan rožnastim obručima, usta izduženih u njuškicu, trbušasti

morski konjić mahao je svojim malim perajima tako energično kaokakva stidljiva debitantkinja lepezom. Grudna peraja, pomoću kojih jeupravljao svojim pokretima, nalazila su mu se na obrazima i ličila mi na

kombinaciju bakenbarda i elisa. U to se pojavio i Mister Hang s dvatanjira supe koja se pušila. Kada ih je spustio na sto, počeo je da mipriča o osobini morskog konjića da se transformiše, o tome kakomužjak rađa stotine majušnih morskih konjića koji se izležu iz jajasmeštenih u velikoj kesi na njegovom stomaku.I tada, kao poručeno, morski konjić poče da se porađa. Posmatrao

sam kao omađijan kako se pred mojim očima praćaka i uvija i svakogminuta izbacuje po jednog ili dva crna mališana iz otvora na srediniizbočenog stomaka i dok se on bolno napinje, mali crni štapići počinjuodmah da plivaju; prepoznatljive su im samo krupne oči i isturenenjuškice, roje se poput malih uvojaka. Ličili su mi na Guldoveizgubljene reči, pa se i sam osetih pomalo kao siroti morski konjić pozavršetku dugog porađanja sa izravnatim stomakom, iscrpljennapornim pokretima.Skrenuo sam pogled na vlatnoperog morskog zmaja, koji je, tu sam

se morao složiti s Mister Hangom, bio veličanstveno biće. Plivao jehorizontalno kao riba, a ne vertikalno kao morski konjić, ali su mupokreti, kao i u morskog konjića, bili prelepi: kretao se gore-dole,napred i postrance poput cepelina ukrštenog s helikopterom, kaoskakavac u bogato ukrašenom ruhu. Njegove blistave boje bile suzanosne – trup ružičasto crven s ljubičastocrnim i srebrnasto-plavimpegama osutim žutim tačkicama, a oko trupa na sve strane vijorile suse vlati njegovih peraja slezove boje. I pored toga, plivao je saspokojnom gracioznošću i neobičnom melanholijom. Uz čudovišnulepotu, isijavao je i tugu.Tada još nisam bio vlatnoperi morski zmaj, te nisam mogao da osetim

beskrajni užas njegovog zatočeništva. Zamišljao sam da sam shvationjegovu stravičnu hladnokrvnost, ali tek čitav životni vek kasnije zaistaću biti u stanju da razumem njen pravi razlog: osećanje da sve stvari, idobre i loše, jednako je nemoguće izbeći. A ipak, mada je sverazumeo, vlatnoperi morski zmaj kao da nije mario zbog ovognerazumevanja.Približio sam lice staklu, zagledao se izbliza, pokušavao da dokučim

tu novonastalu misteriju. Zaključio sam da lepota vlatnoperog morskogzmaja potiče iz kakve evolucione potrebe, da privuče suprotni pol ili sestopi sa šarenim koralnim grebenima. Ali tek sada shvatam da jelepota revolt života prema samom životu, da je morski zmaj bionajsavršeniji od svih stvari, sam po sebi pesma.

I nastupi iznenadni trenutak transformacije: prosvećenje je suvišeblaga reč za potres koji sam doživeo. Bio je to san, ali tek sam kasnijeshvatio da buđenja neće biti. Svojom izduženom njuškicom morskizmaj je s druge strane dodirivao staklo za koje sam bio priljubljen.Njegove radoznale oči pokretale su se nezavisno jedno od drugog, alisu oba oka bila uperena u mene pod različitim uglovima. Šta li je hteoda mi kaže? Ništa? Nešto? Osećao sam se kao da sam optužen, kriv.Počeh da šapućem kroz staklo, skoro šišteći od besa. Da li mi jepostavljao pitanja na koja nisam znao odgovore? Ili mi je morski zmajsaopštavao nekakvim nemuštim jezikom: ja ću se pretvoriti u tebe.A da li ću se ja, pitao sam se, pretvoriti u tebe?Osim što je slabašno pokretao listolika peraja, znao sam da se

morski zmaj nije pomerao dok sam ja mrmljao, samo me je fiksirao iprožimao znalačkim pogledom svojih neposlušnih očiju.Zaćutao sam.Možda ga suviše dugo posmatram.Bilo kako bilo, tek momentalno osetih istovremeni napad mučne

vrtoglavice i divlje slobode. Bio sam bez težine, tla, strukture, padaosam, prevrtao se, promicao kroz staklo i vodu pravo u oko morskogzmaja, a potom sam s one strane posmatrao odrpanca koji pilji umene, čoveka koji bi, duboko sam se nadao, napokon mogao daispriča moju priču.

PRVIH 40 STRANA GULDOVE KNJIGE 0 RIBI JE IZGUBLJENO,TE NJEGOV DNEVNIK POČINJE OD 41. STRANE.

MORSKI VILENJAKInvazija Australije – Nesrećni nesporazum – Bure crnih

bisera – Kralj & ja – Greška Žan-Babefa Odibona – Ptice uulozi buržuja – Kapetan Pinčbek & Francuzi – Rat crnih –Bandit Klukas – Njegova perfidnost – Gundelj – Tragična

smrt čoveka koji je zaustavio točak – Vatromet rečiI

Moja mala uloga u velikoj invaziji Van Dimenove zemlje, kako smo jetada zvali – ili Tasmanije, kako starosedeoci više vole da je zovu jer sestide priča kao što je ova koju ću upravo ispričati – do sada nije nigdezabeležena, ali verujem da je moja uloga takva da je vredi i zapisati ina nju se osvrnuti.Od onog trenutka 1803. godine kada sam kao sasvim mlad momak

iskočio s kitolovca, sa pištoljem gospodina Benksa zataknutim zaleđima, za slučaj da mi popusti odlučnost & zagnjurio se u uzburkanevode Rizdon Kouva i ja & ova zemlja našli smo se u nevolji.Pola sam plivao, pola se koprcao do obale s onim za šta sam

zamišljao da je zastava Unije koju sam čvrsto zabio u pesak na obali iobeležio teritoriju slavne nacije, čija se zastava vila iznad mene naogromnom prostranstvu koje se pružalo ispred mojih očiju. Ali kadasam salutirao & ponosno podigao pogled, ono što se zaista vijoriloiznad mene bio je jedan požuteli čaršav prekriven mutnim oblacimakoji su bili posledica dugih iscrpljujućih popodneva koje je poručnikBouen provodio sa samoanskom princezom Lalom-Ruk.Dobio sam sedam godina za krađu lične imovine, plus još četrnaest

za nepoštovanje starešinstva & još dvadeset osam godina zbogismevanja krune. Nisu mi odrezali, moram da priznam, doživotnurobiju, što bi predstavljalo svojevrsnu samilost, več večnozatočeništvo.A manje ili više kasnije se tako i pokazalo. Ali naredne godine uspeo

sam da zbrišem i dokopam se Amerike na nekom kitolovcu odaklesam se konačno vratio u Englesku – gde sam živeo kao pacov krijućise pod raznim imenima narednih dvadeset godina, a onda su meponovo uhvatili & opet transportovali ovamo. Jedina stvar zbog kojejoš uvek pokušavam da se održim nije nada da ću jednog dana biti

oslobođen, već pomisao da će oni jednog dana učiniti pravu stvar iubiti me, kao što je to trebalo da učine pre mnogo godina.Elem, onog davnog dana je poručnik Bouen, u svom besu, shvatio

dolazak nekoliko stotina Aboridžina koji su stigli zajedno s porodicamada love kengure kao objavu rata & naredio našim tobdžijama da otvorevatru na gomile ljudi koji su se tiskali na obali, ostavljajući na peskuleševe četrdeset petoro muškaraca, žena & dece & još ko zna kolikoranjenih koje su njihovi sunarodnici odvukli da umru u svojim udaljenimtaborima.Gospodin Benks je bio oduševljen kada je video da je većina crnih

tela ostala skoro netaknuta, kao i dobar deo artefakata – kopalja, finihogrlica od školjki, korpi od trske, koža i tome slično – i dok sam jačekao suđenje privezan za jedno drvo, ostali osuđenici dali su se naodsecanje & stavljanje crnih glava u salamuru. Gospodin Benks je biojako zadovoljan kada je dobio pola tuceta buradi u kojima su sebućkale crne glave; osećao je, kako je rekao, da će one umnogomerasvetliti naše znanje o ovim izrodima ljudske vrste.Kad morska voda počne da zapljuskuje moje ranjave nožne članke,

misli mi se vraćaju na one plutajuće crne glave s mlečno belim mrtvimočima zgusnutim u neverici, a ni one ni ja tada još nismo mogli davidimo u kolike će me nevolje crne glave jednog dana dovesti. Kadaponovo osetim oštro peckanje oko gnojnih krasta i rana koje se grozdeoko mojih nožnih članaka poput školjki ispod alki od mojih okova,znam da nadolazi plima. Tada se ova ćelija, sagrađena u podnožjulitica od peščanika ispod nivoa vode u vreme plime – jedna od onihprokaženih ribljih ćelija – o kojima ste bez sumnje čitali u lažljivimuličnim lecima o surovom utamničenju bušrejndžera Meta Brejdija injegovoj naknadnoj karijeri ustanika – napuni vodom preko mojeglave.Ne, neću se udaviti: i ja ću, kao i oni pre mene, držati glavu iznad

vode u onih jedva stopu vazduha koji ostaje pri vrhu ćelije kada plimadostigne najviši nivo. Ponekad se otpustim i prepustim plutanju posvom malenom carstvu, nadajući se da ću umreti. Ponekad razmišljamo prednostima ovog kupanja dva puta na dan: izgleda da me jeoslobodilo vašiju, a ćelija, mada vlažna i mada odiše oštrim mirisom namorsku travu, ne smrdi na govna i ustajalu mokraću, smrad koji običnovlada u zatvorskim ćelijama.

Dve prednosti: sasvim dovoljan izazov za moje moći mentalnearitmelike. A plutajući u hladnoj vodi, drhtureći i tresući se kao da samna probi za stari skakutavi ples ispod vešala koja me čekaju, ponekadse otkačim pa mi se čini da opet slikam ribe.Zovite me kako hoćete: i drugi to čine a mene nije briga; ja nisam ja.

Na ovaj život nema uticaja čovekova priča, taj beznačajni kofer kojivuče sa sobom, u kom odrasta i u kom umire. Ili bar tako kažebodljikava riba ježinka, a ona uvek gura svoj zatupasti nos tamo gdemu nije mesto.Ono što sledi možda hoće a možda i neće biti istinitapriča, ali nije važno. Međutim, sada kada je ježinka mrtva, a ni starogDanca više nema, jednostavno hoću da ispričam priču o svojimbednim slikama pre no što im se i sam pridružim.Ne stoga što mislim da je budućnost poput ove mračne, vlažne ćelije

na čijim mokrim zidovima od peščanika možete da urežete svoje imeuz imena svih onih koji su tu boravili pre vas, pre nego što nestanetekao poslednja plima, isparite; ne zbog taštine, puste vere da bi mojasećanja mogla da posluže bar kao dokaz, kao razbijena olupinaslobode, koja bi mogla da omili moje uspomene potomstvu. U svakomslučaju, daleko sam od toga da polažem bilo kakvu nadu u takve igre.Istina je da sam u početku imao čudnu želju da se ispovedim, kasnijeje to jednostavno postala loša navika, isto toliko neizbežna & jadnakao što je & da češem svoja vašljiva jaja.Nije da želim da dokažem da se sa mnom loše postupa. Daleko od

toga. Ponekad mi bace lonac kaše & šolju ili činiju užeglog prokislogmasla. Ponekad im se nasmešim & ako & kada se posebno dobroosećam, uzvratim im gađajući ih komadom govneta koje sam sačuvaoposebno za tu priliku. Ponekad me posle ovako uspešne razmenedobro ispraše, a ja sam im zbog toga zahvalan, jer vidim da im je ipakstalo do mene. Mnogo vam hvala, mili moji, kažem ja, hvala, hvala,hvala. I oni se tome od srca smeju, &, između batinanja i lansiranjagovneta, mogu vam reći da se odlično slažemo. „Оnо što je dobro uvezi kažnjeničke kolonije na ostrvu“, šapućem vratima svoje ćelije, „toje što smo svi u istim govnima & robijaši & tamničari & crveni mundiri &sam Komandant. Zar ne? Zar ne?“„Ne“, prodere se tamničar Pobdžoj s druge strane dok navlači zasun

na vrata, ali ja ga ne čujem jer on još ne ulazi u priču, a kada budeušao, obećavam vam da kao ni ja, ni on neće biti pošteđen.

Znam da treba da objasnim od samog početka zašto & kako sampočeo da slikam ribu & zašto su mi slike ribe postale tako važne, alizaista, ništa mi više nije jasno & čitavu stvar je teško pojmiti a kamoliobjasniti. Mogu vam reći da uopšte ne postoji nijedna slika ni jednogjedinog osuđenika & da je slikanje takvih slika težak prekršaj koji sekažnjava najstrožim kaznama.Čudna je činjenica, ako bolje razmislite, što nema nikakvih vizuelnih

zabeleški koje su preživele iz tog vremena & sa tog mesta, ni jednejedine slike osakaćenih & slomljenih ljudi, pa čak ni samogKomandanta. Istina, ima pisanih podataka o koloniji koji se nalaze uvelikoj Arhivi – misterioznom skladištu čija se lokacija čuva u tajnostiod robijaša da im ne bi palo na pamet da čeprkaju po svojimpodacima. U toj grobnici poput lavirinta, kako se priča, pohranjeni susvi podaci svakog pojedinog robijaša & svaki događaj na ostrvupodrobno je zabeležen; nijedan detalj nije dovoljno beznačajan da biizbegao katalogizaciju i bio unet u hronike.Ali ja ne pretendujem na to da su moje ribe nekakva alternativa,

nekakva Arhiva obrnuta naopačke, s naličja. Moje ambicije nisu nigargantuanske ni pojmljive.U najboljem slučaju, knjiga predstavlja samo otvorena vrata koja vas

pozivaju da zakoračite u praznu kuću, a kada ste ušli unutra na vamaje da smislite sve ostalo & to najbolje što možete. Sve što ja mogu davam pokažem makar s trunkom ubeđenja je nešto malo od onoga štomi se ovde dogodilo – a zašto i otkud, to su pitanja o kojima blebećusudije u crnim kapicama i napuderisanim vlasuljama, nadobudni &njima slični: krivica, greh, motivacija, inspiracija, šta je dobro, a šta jeloše – ko zna? Ko mari? Sve što vam mogu reći je da mi je u pauziizmeđu batinanja i visoke plime Pobdžoj doneo komad jeftinog papirakoji je ukrao iz Arhive, na kom mi je naredio da naslikam romantičnepastoralne scene sa stražarima: srećni žeteoci i rustikalni idioti kao štoje i sam Pobdžoj & zaprege koje prelaze preko potoka obasjanihsuncem, koje bi mogao da proda ili razmenjuje za nešto drugo.Nezgrapni Pobdžoj liči na mešavinu čoveka i žirafe; toliko je visok da

kada uđe u moju ćeliju mora da se presavije u struku, pa izgleda kaoda mi se klanja, mada bi u našoj situaciji trebalo da bude obrnuto. A jamoram da se spustim toliko nisko da bih se njemu naklonio, da svojimdahom uzburkavam zamuljene barice na kamenom podu pored naših

nogu & uznemiravam svoje drugare što se grozde u tami, rakove &puževe & školjke koji dele sa mnom ovaj polusvet.’Hvala, hvala, hvala’, govorim svima onima što uživaju u tome što

živim u morskom mulju & dajem se na posao hitro kao neko ko sesprema da napravi neku svinjariju pre no što se voda popne, jersvakog dana treba da završim ne samo jednu sliku, već imam trizadatka: prvo, da naslikam jednu ljupku pastorainu scenu zaPobdžoja; drugo, da naslikam ribu za sebe; & treće – nešto s čimneprestano kasnim & nikako da kažem sve što je potrebno & što želim– da ispišem zabeleške koje će propratiti moje ribe.

IIBudući da je čuvanje bilo kakvih privatnih podataka o ostrvu

osuđenicima najstrože zabranjeno i kažnjava se još oštrije negoslikanje, moram da budem izuzetno pažljiv. Pobdžoj svakog dana kadapokupi svoju sliku uzima boje & papir & proverava koliko je bojepotrošeno & da li količina papira koji je preostao odgovara onome štosam mu rekao da sam potrošio na grube skice, a potom da obrišemdupe – što je retka privilegija koju Pobdžoj u svojoj beskrajnojvelikodušnosti ponekad dopušta krivoguzom momku poput mene,smatrajući da osetljivi ispusti jednog Umetnika nisu svikli na poniženja.Svakog dana maznem po nekoliko listova papira za svoju knjigu o ribi

koje pažljivo skrivam & svakog dana pažljivo namestim u uglu ćelije,do koga dopire svetlo kada se otvore vrata; jedan te isti izgužvani listpapira koji čuvam specijalno za tu priliku, a koji sam obojio jarkozelenim i braon prugama. Tako vlažan & obojen služi kao potvrda mojepriče da koristim papir za ličnu higijenu i, verujem, slaže se & sa mojimnačinom ishrane & mojim pritužbama Pobdžoju da imam strašnegrčeve u stomaku. Hvala bogu, Pobdžoj se do sada nije upuštao udublja istraživanja po tom pitanju.Imam boje, ali nemam mastila, pa se snalazim koristeći bilo šta što mi

je pri ruci – danas sam, na primer, raščešao nekoliko krasta na laktu &umačem svoje pero načinjeno od ajkuline kosti u krv koja polaganocuri, da napišem ono što sada čitatc. Krv je gušća od vode, kako sekaže, ali zar nije i kaša & zato ne pridajem više simboličke važnostionome što činim no što bih pridavao zobenim pahuljicama. Kada bihimao bočicu dobrog indijskog mastila bio bih mnogo srećniji, a & malomanje bi me bolelo. A opet, daleko od toga da je moja priča crno-bela,pa možda zapisivanje u skerletnoj boji nije da ne odgovara. Molim vas,

nemojte da se gadite; u poređenju s drugim izlučevinama moga telaovih dana: zelenkastim balama, žutim gnojem & tečnim sranjem, mojaje krv izuzetno čista & prelepa & podseća me na to da uvek ima nečegšto je čisto & prelepo; ako vas ne mrzi da zavirite ispod krasta &otvorenih rana.Nema veze, boja je ionako samo jedna tragedija koju ne treba uzimati

ozbiljno: ’Dobro se vidi da je Bog oblio Njutna bojama’, pišeAkermanov dlakavi pajtaš Bili Blejk. A Bilija Blejka čak ni sopstvenažena nikad nije videla da se okupao, pa nije ni čudo što su njegoveideje isto toliko zrele kao & njegovo smrdljivo prisustvo. Što se menetiče, otkako je Njutn svojom prizmom razbio belu svetlost u spektarboja: rasuta svetlost duge za mene ne predstavlja ništa drugo do samovaj smešni pali svet.Kad mi se voda popne do stomaka, skrivam svoju ribu & te krvave

misli, a zatim vičem na vratima dok se Pobdžoj ne pojavi da uzmesvoju sliku robijaša-stražara. A kakvo tek sjajno mesto imam za svojuknjigu o ribi! Skrivam je u udubljenju u zidu pri vrhu ćelije koja se širiiza tanke pukotine u prvom redu blokova od peščanika, a prostor jeveličine tri vekne hleba. Ponekad dok plutam po svojoj ćeliji za vremevisoke plime & dok moja dugačka nosina samo što ne udara oplafonske grede, zamišljam da se & sam nalazim u udubljenju sasvojom knjigom o ribi, zamišljam da je to moj dom zaštićen od celogsveta, dom u koji sam se sklonio. Čini mi se da Pobdžoj zna ali sepravi lud: to mi je jedina nagrada za slike robijaša-tamničara koje ondobija od mene svakog dana. Ili se možda samo plaši da će razbitiglavu ako je podigne da pogleda gore.Ipak, Pobdžoj zna da slikam ribe, siguran sam u to.

IIIKralj, s kojim delim ćeliju, ništa ne odaje Pobdžoju. U stvari, Kralj ne

odaje skoro ništa nikome, ništa ne govori & sam je skoro ništa &posvećuje sve svoje vreme tihom opštenju s anđelima. Zbog toga sammu zahvalan.On je izuzetan čovek, taj Kralj. On je sveprisutan, neizbežan. Možeš

ga osetiti po površini čitavog svog tela. Ponekad mi se čini da je samosluz koja puže uza zidove. A ponekad opet osetim prema njemu nekučudnu ljubav, a moje divljenje prema njegovim značajnim dostignućimauopšte se ne dovodi u pitanje. Iz dana u dan on raste & to ne samo umojim očima već, mora se priznati, & u svom sopstvenom telu, postaje

sve korpulentniji, a ipak nežnih i poetičnih kretnji: Kralj se valja, Kraljse bućka, Kralj se ljulja na talasima. Kako to čini, to izrastanje, pa tadostojanstvenost, nemam reči. Mi ostali postajemo smežurani kaocrvljiva zrna od onog malo čime nas hrane, ali Kralj se rascvetava. Kaodruštvo, pravi je mudrac, zagonetan. Ponekad mi se čini da njegovenarastajuće, plutajuće dimenzije sve više ukazuju na prisustvo nečegmorsko-božanskog nego što sam to u početku primećivao.U raspravama Kralj ume da razvije izvanrednu taktiku, dozvoljava

svom protivniku – meni – da iznosi svoje mišljenje sve dotle dok se nezaplete & ne zamrsi do besmisla ili kontradiktornosti. Može mu seprigovoriti da ne govori ništa novo, ali to izlaže izuzetno dobro.Na primer: jednog dana, kao s čvrstim uverenjem, saopštio sam mu

da su škotski prezbiterijanci stvorili brojna dela od izuzetne teološkevažnosti. Tipično za njega, trebalo mu je vremena da odgovori, ali samznao da razmišlja. Nema ni jednog teološkog dela vrednog pomenakoje su stvorili ti nekonformistički žderači ovsa. Ja o svemu tomenisam imao pojma, ali igrom slučaja u jednom od Hirurgovih katalogakoje je dobijao od knjižara iz Londona primetio sam naslov Aberdin oSumerijancima. Naoružan ovim slabašnim, verovatno sasvimbeznačajnim znanjem, zabio sam mu pitanje kao nož: „Možda si čitaosjajno izlaganje Aberdina o Sumerijancima?“Nije ništa rekao, nije mi odgovorio. Bilo je to poput optužbe,

neizrečeno je govorilo više od reči. Osećao sam kako mi se uzlupalosrce & kako sam silno pocrveneo & sve je bilo golovo &, obojica smoto znali, bio sam raskrinkan kao varalica, a tipično za njega, nije nizucnuo, niti je to ikad pomenuo.Ima nečeg veličanstvenog u njemu što proizvodi utisak kraljevske

grandioznosti. Čak i Pobdžoj se skameni od samog osećaja Kraljevogprisustva, mada Pobdžoj, ne uočava sve ono što ja vidim; on ipak trljanos, krivi lice & siguran sam da stiska čmar kao što se to dešava uprisustvu velike moći ili užasnog smrada.Ja bih, istina, voleo da je Kralj otvoreniji, da lakše komunicira s

ljudima. Ali on se uopšte ne trudi oko Pobdžoja & mada muobjašnjavam kakve su sve koristi od društvenog života, on ne želi daučestvuje ni u mom bacanju govneta, ni u Pobdžojevom batinanju. Alito je njegov izbor & znam da za to ima jako dobre razloge. Hrast se nepovija poput vrbe. Ima & drugih stvari osim zdravo-prijatelju-divno-je-

što-smo-se-sreli, lažnog pretvaranja & te druge stvari obeležavajuKralja kao izuzetnog čoveka.Drugi primer: njegova boja kože. Mnogi od nas u ovim ćelijama bleđi

su od Hirurgovog belog povoca. Ali Kralj, kao da manifestuje nekakavnasledni kraljevski poremećaj, možda kakvu habzburšku pigmentaciju;svakog je dana sve tamniji, koža mu je crnja, a u poslednje vreme,postaje onespokojavajuće zelenkasta. Ali on ne pati od toga da pati: nireč žalbe ili neugodnosti ne prelazi preko njegovih usana.Dok plovim po našoj bednoj ćeliji, ponekad se osvrnem sa pa ’ajde da

priznam – zavišću na svoj život u vreme kada sam tek došao ovamo.Jer kada sam stigao, verovao sam da je čovekov životni put sve & svjau ovom životu, mada je moj životni put u to vreme bio poput putanjetopovskog đuleta ispaljenog u kanalizaciju koje se kotrlja kroz govna,ali se ipak kotrlja.Iz Pobdžojevih tupih psećih očiju čitam da on zna da mi je ovo drugi

pokušaj s ribom; vidi da slikam po sećanju na svoju prvu knjigu o ribikoju su mi tako okrutno oduzeli. Ali ono što Pobdžoj ne zna, to je zaštoih ponovo slikam. Ono što Pobdžoj ne zna, to je da ću početi da pišemanale svog života otisnute u krvi.

IVPre nego što sam počeo da pišem, upitao sam Kralja: ’Kako da

otpočnem jednu tako važnu hroniku? Opevanjem nekog novogpostanja? Pojanjem o ribi & o čoveku osuđenom na izgon što je udavno doba napustio zemlju Englesku & prispeo u zemlju VanDimenovu, u ovu ostrvsku tamnicu; koliko su teške bile njegove patnjedok je putovao kopnom & morem u vlasti bogova za koje je mislio dasu već odavno mrtvi jer njegov je zločin zahtevao zasluženu kaznu?’Ne. Video sam da Kralj misli da je bolje posrati se & to razmazati po

stranicama nego pisati takvo smeće. Ma ko bi ikad poželeo da iznovaopeva ovu zemlju?Kralj zna isto tako dobro kao & ja – u stvari & mnogo bolje – da će

ovo mesto & njegovi patetični stanovnici biti mnogo srećniji ako ihneprestano budu proždirale iste izanđale pesme & slike Starog sveta,ako im se nanovo & nanovo ponavlja ista ona priča koju neprestanoslušam još od onog dana kad sam pao u ruke Bristolskom sudu – krivsi & tvoja je greška & manje si vredan – & slušaćeš sve nove pojce &sva nova mazala kako ponavljaju istu tu glupost kao & sudije u crnim

kapicama & perikama. Dugo nakon što se ove zatvorske rešetke buduraspale, opet će ih ispevati & premazati bojom & držaće teutamničenog & zauvek tvoji, srećno će ti pevati & crtati: Manje sivredan! Manje vredan! Manje vredan!’Umetnici! Ha! Tamničari duše!’, grmeo sam na Kralja. ’Pesnici! Ha!

Cvileći psi srca! – ono što ja ovde pišem & slikam su Eksperiment &Proročanstvo – ne meri ni jedno ni drugo pomoću kratkog štapaLiterature & Umetnosti, tih bolesnih & pokvarenih merila.’Da bih što bolje razjasnio stvar, zapretio sam Kralju na onaj način koji

je imao tako sjajan efekat na Pobdžoja & kada je video šta imam u rucispreman da ga zavitlam, nije izustio ni reč kritike, nije bio lud ni dazucne. Ipak, kao i uvek, bio je u pravu, pa sam umesto opevanja novezemlje i nove rase koja se rađa, započeo da pišem samo ružnu istinu& to ovako:Ja sam Vilijam Bulou Guld – osuđeni ubica, slikar & još sijaset

nevažnih stvari. Primoran sam da vam saopštim da sam zbognedostatka svemogućih vrlina najnepouzdaniji vodič kome bi trebaloda verujete, čovek mrtav pre svog vremena, krivotvoritelj osuđen umračnom ćošku Bristolskog suda onog sparnog popodneva 10. jula1825. godine, kada je sudija primetio, ako ništa drugo, da moje imedobro pasuje uz imena ostalih osuđenika sa liste iz Njugejtskogzatvora, a potom, skinuo svoju kapicu & osudio me na smrt vešanjem.Sudnica je bila puna tamne drvenarije koja je trebalo da stvori

ozbiljnu atmosfem. Da bih osvetlio sve to žalosno, tamno drvo, trebaloje da mu ispričam priču koju sada pričam vama: o tome kako se životnajbolje shvata kao šala kada otkriješ da se sav Raj & sav Pakaosadrže u nečem sasvim beznačajnom: u musavom čaršavu, u lovu nakengure, u očima ribe. Ali ne rekoh ništa, uveliko precenjujući moććutanja. A sudija, verujući da sam ponizan, promeni svoju presudu uprogon u Van Dimenovu zemlju.Biliju Guldu, zbunjenom i bez nade, naređeno je da slika

veličanstveno morsko božanstvo Proteja koji na čudnovat način – našta me je Hirurg zajedno sa svojim psom Latinom neprestanopodsećao – može da uzme oblik bilo kog morskog bića. Trebalo je daslikam ribe, vidite, sve vrste morskih životinja: ajkule, rakove, sipe,lignje & pingvine. Ali kada sam završio svoje životno delo, odmakaosam se & pogledao & na svoj užas video da se sve te slike stapaju ujednu, u sliku mog sopstvenog lica.

Da li sam ja Protej ili je & Protej samo jedan klipan poput mene? Da lisam besmrtan ili samo nesposoban?Jer, vidite, nisam ja rođen kao rđav čovek, već samo kao plod strasti

jednog letnjeg dana, ludost, trik s tri naprstka poput mog sadašnjegimena & koji god naprstak da podigneš ispod njega je .... ništa!Čudna je sudba što tera jednog francuskog Jevrejina-tkača na irski

vašar, ali to beše Sudbina što je tkač – čini mi se da je ’otac’ prevećmablagonaklona reč – pao pogođen izlivom krvi u mozak na vrhuncusvoje grube strasti u onom ambaru, nadajući se da će jahati konjićacelog bogovetnog dana. Ali, vidite, eto njega iznenada mrtvog u sedlukako nestaje iz života kao & iz ove priče, a tek što je u nju kročio. Ženakoju je upoznao pre manje od pola sata što se smejala u kafani podšatrom, nagnuta nad kašu koju je slobodoumno zalivala rumom,odjednom se toliko uplašila da nije smela ni da vrisne, ni da opsuje, nida zaplače. Samo je odgurnula čoveka sa sebe & obrisala se njegovimfinim prslukom od porheta koji je ostavio tako dubok utisak na nju –čovek je izgledao kao pravi kicoš, pa njegova odeća, pa njegove dugetrepavice, pa francuski izgovor. Istrčala je napolje mrzovoljnotumarajući bez plana & naišla na ogromnu gomilu ljudi u polju.Bila je niska poput motičice za okopavanje korova (ili mi je bar tako

rečeno, a & sličnog ponašanja, a usta su joj bila poput točka napredilici), pa nije mogla da vidi šta je to privuklo pažnju gomile, a poštojoj se iznenada probudila radoznalost, može biti samo zato da jojskrene pažnju s onoga što je upravo doživela, gurala se & tiskala doknije izbila napred, ispred gomile & ugledala improvizovanu drvenupozornicu.Žamor gomile odjednom utihnu, a ona se okrenu da vidi o čemu se

radi – da li je to ona uticala na ljude da ućute. Videla je da pogledi ljudinisu usmereni na nju, već da gledaju u nešto preko njene glave,mnogo, mnogo više gore; koraknula je unazad & prateći njihovepoglede, shvatila da to nije pozornica, već sklepano gubilište.Istog trenutka začu se škripa drvenih vratnica u podu gubilišta & ona

ugleda mršavog čoveka u dugoj prljavoj haljini, s omčom oko vrata & smlitavom ribom u rukama, kako pada s neba pravo ispred nje. A kadase njegovo telo spustilo do najniže tačke, zategnuti konopac & težinatela koje je padalo udružili su snagu, lomeći čovekov vrat. Dobro ječula tiho krckanje kostiju. Posle je sanjala kako mršavi čovek u paduotvara usta, a ono što je izbilo iz njih nije bio jecaj, već sjajni zrak

plavičaste svetlosti. Posmatrala je kako plavičasti zrak lebdi iznadpolja & uvlači se u njena, u čuđenju otvorena, usta.Sirota žena je počela da veruje da ju je obuzeo zao duh obešenog

čoveka & odustala je od života, živeći dovoljno dugo tek da biisporučila mene na ovaj svet, a potom & u sirotište, verujući da, zatošto sam bio modar kada sam se rodio, mora da sam otelotvorenje zlogplavog duha.Odrastao sam u sirotinjskom domu među starim ženama; neke su

bile prave gadure, neke drage i ljubazne, a neke ni jedno ni drugo, alisve redom bile su pune priča o mrtvima & živima kao njihova odećavašima, jer to je bilo sve što su imale u tom mračnom, memljivomdomu – vaši & priče, a & od jednih & drugih sam dobijao strašan svrab& kraste koje su se pretvarale u gadne male ožiljke. Odrastao sam stim pričama (a njihove omiljene su bile one o tkaču koji umire navrhuncu svoje strasti & o čoveku sa vešala, o njegovoj mlitavoj ribi, ozraku plave svetlosti & o meni) & s malo ičega što bi moglo da mi pružipodršku u ovom životu.Stari pop sirotinjskog doma je neko vreme smatrao da sam sposoban

za nauk. Imao je običaj da mi čita priče iz Kalendara o svecima ukome je za svaki dan bila po jedna poučna priča o jednom svecu &njegovim patnjama, mučenju & neverovatno smišljenim kaznama; onevinim mučenicama čije su čiste dojke spopadali pohotljivi rimskinamesnici; o srednjovekovnim monasima čije levitiranje je tolikouznemiravalo bratstvo da su morali da ih privezuju kako bi mogli namiru da obeduju; o isposnicima koji su se proslavili zbog toga što su sesamokažnjavali šibajući se bičevima četrdeset dana & noći, najvišezbog toga da bi se dobro isprdeli. I zaista, ništa nije moglo biti boljapriprema za odlazak u Van Dimenovu zemlju.Pop me je podržavao svojim učenjem na isti način kao konopac

čoveka na vešalima. Naučio me je slovima azbuke & gnjavio me dačitam Bibliju & Molitvenik dok mi je izmivao tabane & mršave listove,neprestano šapućući: „Kaži mi kada tvoje seme bude spremno da seprospe, kaži mi, molim te.“Ja bih odgovarao recitujući ’A- B- V- G- D’ itd., itd., & zamišljao da su

sve božje reči sadržane u tih trideset slova azbuke & da On sam možeda ih poređa po svojoj želji tako da predstavljaju Molitvu ili Svetopismo. Samo kada bih mogao da Mu uputim sva ta slova svakoga

dana, A- B- V- G- D, itd., itd., a kad pop odjednom poče da zavlačisvoje ruke, ispucale poput starih pisaljki od krede u unutrašnjost mojihbutina, snažno sam ga šutnuo izmivenom nogom u krezavu gubicu.Stari pop je zaurlao od bola & prošištao, „Možda su tvoja slova u

vlasti Boga, ali ti je jezik u vlasti Đavola – nisi ti nikakav učenjak, većsam Belzebub!“ & više nikada nije posegao ni za mnom ni za mojimnogama.Jednu od starica je to toliko oduševilo & toliko je mrzela starog popa,

da mi je pokazala svoju biblioteku koja se sastojala od dvanaestakjeftinih knjižica, za čije držanje je imala posebnu dozvolu, & posle togami ih je stalno pozajmljivala.Počeo sam da brinem da će se slova u ovim raskupusanim knjigama,

svake noći dok budem spavao, prestrojavati u nove oblike & novaznačenja unutar plavih korica, jer u njima sam otkrio da Bog zaistaređa slova tako da dobijaju značenja kakva god On želi & da su zatosve knjige svete. I ako Bog zaista poseduje Tajnu, kao što je poptvrdio, mora da se ona nalazi u neprestanoj golicavosti svih ovih priča.Ovakve jeftine knjižice mogu se nabaviti na svakoj pijačnoj tezgi, ali

ih zato nisam voleo ništa manje, čak & više jer su bile pristupačnesvima. Sve, od Dečijih pesmica stare udovice Hikadrift do Ezopovihbasni, toliko su me oduševljavale, da su mi, pre nego što sam saznaoza Barda & Poupa & francusko prosvećenje, predstavljale svuLiteraturu & svu Umetnost ovoga sveta. Čak i sada su za mene stihovi:pomorandže & limunovi & zvona Svetog Klementa & điha-điha nadrvenom konjiću sve do Banburi Krosa prava pravcata poezija koja meje toliko opčinila, da joj se ne mogu odupreti.Nakon toga, pop se urotio s domskim namesnikom da me prodaju

nekom kamenorescu, a za taj težak posao moje bedno telo bilo jepreviše slabo & kada sam pobegao preko reke, kamenorezac mora daje bio srećan što se oslobodio jedne beskorisne bitange, jer nije nipokušao da me vrati.U Londonu sam preživljavao prodajući se onima za koje sam smatrao

da treba dobro da plate da bi mi izmivali tabane & dajući se onimaprema kojima sam osećao sažaljenje. Prilika da sam odlučujem otome ko mora, a ko ne mora da plati, davala mi je osećaj moći, ali ustvari nisam imao ništa, ništa sem strašnih, neutaživih napadagolicljivosti što su mi sve više & više stezali srce & ostavljali bezbroj

malih ožiljaka koji su se neprestano umnožavali, zaklanjajući mojneopisivi sram.Neko vreme sam skitao & pljačkao, što mi je pružalo osećaj da se

moji prljavi mali ožiljci prekrivaju mnogo jačim osećanjima –uzbuđenjem & strahom & zadovoljstvom. I tako sam postao Negativac,vidite, pravi opasni Zlikovac, & veoma sam se ponosio sobom.Tumarao sam tamo-amo, isprva tragajući za zlatom & slavom, & zatimza objašnjenjem, željan da prigrabim & jedno & drugo, jer bi mi, akobih se dočepao bilo čega, to dalo potvrdu da sam živ & da nisam samobezimeno biće koje je rodila bezimena žena u bezimenom gradu, čijasu jedina duševna hrana bile golicave priče koje su ispredale starekrezube žene & šugave pesmice iz jeftinih knjižica.Video sam sve & svašta & još mnogo toga u samo praskozorje svog

života & još mnogo zaprepašćujućih stvari, skoro kao iz bajke, ali upredvečerje nije bilo nikoga iz mog novootkrivenog sveta ispičutura &prosjaka & podvodača & kamenjarki & lopuža ko bi mogao da miodgovori na pitanje Zašto?, za koje sam vremenom shvatio dapredstavlja najgluplje & najbesmislenije & najrazornije od svih pitanja.Zaključio sam da čoveku ne može da koristi ništa što nije postigaosopstvenim trudom, pa sam odbacio svaku dalju potragu zaodgovorom na ovo besmisleno pitanje. Umorio sam se od Starogsveta & kasno jedne noći, u nekoj prodavnici pića gde sam izlagaovrline jeftinih knjižica nekim devojkama iz prihvatilišta, priznao sam –posle nekoliko vrućih šamara & pretnji da me čekaju još mnogo gorebatine od jednog voda obrazovanog za nasilno regrutovanje umornaricu, sam krem engleskog društva – da sam u stvari oduvekželeo da se pridružim misiji poručnika Bouena kao mali od palube & dapomognem u civilizovanju Van Dimenove zemlje.I tako su me nagovorili da se otisnem u Novi svet gde, kako kažu,

borave Progres & Budućnost.V

U početku, počeo sam da slikam sasvim slučajno & kasnije sepokazalo da je to jedina stvar koju umem da uradim bar upola dobro.Smatrao sam da je to lak posao, a kada sam shvatio da baš & nije,već je bilo prekasno da izučim neki drugi zanat. Bilo je to u Novomsvetu, na tajnom povratku s uspešne, mada pogrešno shvaćeneinvazije Australije, u močvarama Luizijane, gde sam sreo jednogkreolca koji je uticao na moju pasiju za ribu. Zvao se Žan-Babef

Odibon, čovek sasvim obična izgleda; na njemu su se najviše isticalečipkane manžetne koje je nosio svugde & svagda & koje su zato bileuvek ugužvane & prljave.Žan-Babef Odibon me je ubedio da sam, budući dvadesetogodišnjak,

u najboljem životnom dobu da obezbedim svoju budućnost, tako što ćuuložiti omanji kapital koji sam doneo sa sobom, u jedan poslovnipoduhvat koga se on latio zajedno sa nekim Englezom koji se zvaoDžordž Kits; naime, da kupimo parobrod u jednom mestašcetu uKentakiju. A kada je odmah pošto sam mu predao svoj novac, kupionovu, finu odeću, to nije uzdrmalo moje poverenje u snove ovezbrčkane prepelice od čoveka, jer poput svih zlikovaca ni ja nisammogao da poverujem u tako očigledan lopovluk.Mada smo svi mi želeli da budemo Kapitalisti, baš me je taj Odibon

naučio da slikam, jer njegov je posao bio isto tako neverovatan kao &njegove priče o ocu – navodno, poput mog oca, Francuzu – navodnoonom Dofenu što se borio uz Vašingtona kod Veli Fordža. Sami smosebe smatrali za praktične & trezvene osobe & slatko se smejaliKitsovim pričama o njegovom bratu Džonu koji je želeo da postanepesnik u Starom svetu & koji, za razliku od nas, nikada neće ništapostići. Ali ni naša trezvenost, ni Kapitalističke Želje nisu bile odpomoći kada je pukao kotao na našem parobrodu & farmeri iz okolineradije počeli da koriste staromodne skele koje su vukli konji negoOdibonovu & Kitsovu budalaštinu, a sezonski radnici-crnci & drvosečeviše voleli da pešače nego da plaćaju cenu koju smo morali darazrežemo da ne bismo potonuli.Prestanak interesovanja za parobrod, što je imalo za posledicu

prestanak njegovog rada, ostavljao nam je dovoljno slobodnogvremena za druge stvari, a najčešće su to bili odlasci u šumu gde smolovili ptice & donosili ih kući. Posmatrao bih Odibona kako povezuježicom njihova mrtva tela aranžirajući ih u spektakulamim pozama,savijajući žicu nagore, nadole, ovako ili onako, šireći im krila podraznim uglovima & zatim ih skicirao & slikao njihova jadna izmučenatela koja su na njegovim slikama ispadala poput prelepih ptica.Smatrao sam ga za izuzetnog slikara & to sam mu & kazao, ali on je

bio neosetljiv na komplimente, pa me je sa svojim teškim kreolskimakcentom dobro ispsovao. Mrzeo je umetnost. Rekao je da slike

postaju umetnost tek pošto bivaju ukradene & prodate. On je samoslikao ptice.Naučio sam & to – mada pre od ptica koje je Žan-Babef Odibon

promašio nego od samog Žan-Babef Odibona – koliko je važno uovom životu da neprestano budeš pokretna meta, jer ne postoji ništašto ljudi vole više od svojih suprotnosti. Tako sam naučio da je uAmerici važno biti Englez iz polusveta, dok sam u polusvetu uEngleskoj izigravao američkog pustolova, a ovde na Van Dimenovojzemlji prosto obožavaju umetnike od negde drugde – pod čim,naravno, podrazumevaju Evropu – čak & kada su sasvim osrednji. Aako se ikada budem vratio u Evropu, onda, pretpostavljam, da binajbolje bilo da počnem da izigravam kakvog zabludelog, začuđenogrustikalnog kolonijalca.Odibon je mnogo znao o pticama & njihovim običajima & društvenom

uređenju, & njegove slike o pticama bejahu vrlo pedantne & snažne &jasne & nimalo lake. Kao da su iskočile ispod mekih krila svojihmatera, Odibonove ptice su iskakale ispod njegovih prljavih čipkanihmanžetna potpuno formirane, prelepe, tužne, žive. Od Odibona samnaučio da tražim u životinji koju ću naslikati njenu suštinsku smešnost,ponos ili ozbiljnost ili divljaštvo, idiotizam ili ludost. Jer za njegajednostavno ništa nije predstavljalo samo primerak: sve što je bilo živonudilo mu je čitavu enciklopediju predstava & jedini problem bio je – apriznao mi je da to ponekad nije bilo nimalo lako – imati predstavu otome šta u stvari neka predstava predstavlja & zatim, da je naslika štopoštenije & što tačnije može. A da bi to uradio – da u jednoj jedinojslici sažme sav život – potrebne su mu priče & svojim potezom genija,nije tražio priče u drveću ili u šumama ili rečnim rukavcima, već unovim američkim gradovima & varošima koji su izbijali poputsmrtonosnih napada pelagre širom zemlje & snova & nada ljudi unjima.Odibon je slikao svadbe, veridbe & sve ostale lažne predstave

uglađenog društvenog života & sve u vidu ptica & sve su se njegoveptice prodavale & sve to što je on radio bila je jedna vrlo pametnastvar, jer je to predstavljalo istoriju nove buržoazije. Mogao bih & ja,mislim, da slikam ribu u nekoj sličnoj imitaciji, na primer, škole u kojimaslobodni doseljenici plivaju. Ali ribe dospevaju do mene u svomprirodnom stanju: usamljene, zastrašene, bez doma, nigde mesta dapobegnu ili se sakriju. I ako bih stavio dve ribe zajedno, da li bi to

predstavljalo školu? Da li bih mogao da postignem utisak okeanaispod talasa koji vide samo žene domorodaca što gnjure u potrazi zarakovima?Ne.Imao bih samo dve ribe: svaka za sebe, svaka beskrajno

prestravljena, ujedinjene samo u strahu od smrti koji se ogleda unjihovim očima. Odibon je slikao snove nove zemlje za koje je uvekpostojao potencijalni kupac; moje su ribe košmar prošlosti za kojenema tržišta. Ono što ja slikam nije mudro poput radova Žan-BabefOdibona, niti će ikada postati populamo: to je prirodna istorija mrtvih.Na kraju je parobrod izgoreo; mi smo tvrdili da su ga zapalili ljutiti

poverioci, a oni da smo mi: svejedno, bili smo potpuno uništeni &poslednji put sam video Žan-Babef Odibona kako maše čađavomčipkanom manžetnom iz zatvora u koji su ga bacili zbog duga. Ali ovogputa nije bilo magične pojave ptica. Kits, koji je sedeo ispred zatvora,čitao je Odibonu naglas delove iz knjige pesama svog brata Džona olažnim obećanjima Novog sveta – stihove za koje sam mislio da nećebaš mnogo razveseliti Žan-Babef Odibona koji je u svojoj ćelijidosađivao čuvarima, uzvikujući žalosnim glasom s jakim kreolskimnaglaskom: ’Jah sam engleskih karpitalist. Jehsam.’Ispred zatvora, Kits nije obraćao pažnju na ovu tvrdnju, nastavljajući

da deklamuje: ’Ne miriše tamo cveće, nit’ je sladak ptica poj.’’Čahstan čohvek’, urlao je Odibon, ’uhvek plaća ceh – pah dah je

prohklet.’’Veličanstvena nepogrešiva Priroda’, nastavljao je Kits, ’tamo je

grešku načinila.’VI

Prošlo je dvadeset godina.Trebalo bi da detaljno opišem svoj život & tokom tih dvadeset godina,

ali sam Kralju pročitao samo ono što dotad bejah napisao. Veomatipično, ostade ’ladan k’o led, ne reče ni reči. Njegova urođena učtivostne dozvoljava mu da kritikuje, ali sam uspeo da uhvatim brz poglednjegovog zamagljenog oka & u njemu jasno video prezir; njegovamudrost je – kao & uvek veoma konstruktivna.Uvideo sam da me je sprečio da napravim glupost & počnem da

pišem o nečemu o čemu ni ja ni vi uopšte ne želimo ništa da čujemo –šta se dešavalo Biliju Guldu tokom tih dvadeset godina. Vi moždapomišljate da svaki trenulak života Bilija Gulda nosi istu težinu, ali Kralj

zna da to nije tačno. Veći deo Guldovog života protekao je poputbednog sna koji se zaboravlja posle buđenja, jer je suvišeneupečatljivo da bi se pamtilo sve ono što se odigralo pre njegovoghapšenja u Bristolu 1825. godine zbog krivotvorenja.Ja nisam bio falsifikator & nije mi bilo ni malo drago što su me osudili

kao takvog. Ja sam bio Zlikovac u bekstvu koji je nekad slikao &vređalo me je što je neko mogao da pomisli da bih bio u stanju dapadnem tako nisko da bih krivotvorio novčanice Bristolske banke. Ipak,budući oduvek u ubeđenju da je najbolji način suprotstavljanjamoćnijima od sebe da se s njima složiš, pa sam zato, kada samosuđen na progon u Van Dimenovu zemlju zbog krivotvorenja, postaofalsifikator. Šta sam drugo mogao da uradim?Tvrdnja da sam Umetnik bila je u skladu sa mojom presudom &

pružala mi priliku za bolju poziciju od prinudnog rada u grupi robijašapovezanih lancima, što je činilo da izgledam malo drugačije odobičnog kriminalca kakav sam u stvari bio, a to je bilo & jedinokrivotvorenje za koje sam ikada bio kriv – krivotvorio sam sam sebekao Umetnika.Ali sam početak nije baš bio sjajan.Moj prvi pokušaj slikanja bio je portret kapetana Pinčbeka,

komandanta kažnjeničkog transporta koji je saznao da sam Umetnik, aza njega sam našao uzor u jednoj litografiji Robespjera na koju samnaišao u nekom starom ilustrovanom časopisu što je opisivao užaseterora tokom Francuske revolucije. Moj rad je toliko razljutio kapetana,da je naredio da me okuju u lance & tako ostave tokom svih šestmeseci putovanja do Australije. Pokušao sam da ispravim svojugrešku & naslikao ga kao nešto malo muževnijeg Dantona, ali se toučinilo kapetanu kao još jedna dodatna & neoprostiva uvreda.Dok su me izvodili iz smrdljive unutrašnjosti lađe, saznao sam od

jednog drugog kažnjenika, nažalost prekasno, da je kapetan već duževreme teško patio & bolovao od srama & stida što mu je jedanfrancuski lovac na kitove nabio rogove.Tada sam počeo da se ulagujem kapetanu Pinčbeku pripisujući mu

odlike nekih drugih rasa, ali mi je on rekao da se manem, & počeo dami nadugačko opisuje užase i terora tokom Francuske revolucije – sposebnim naglaskom na stravične поуades. To se dešavalo kada jeTeror bio na vrhuncu; u olupinama starih brodova za prevoz robovakoje su, napunjene pobunjenicima iz Vendea, svake večeri potapali u

luci u Nantu, da bi se brodovi svakog jutra ponovo pomaljali napovršini, a zatim bi iz njih praznili mrtva tela natopljena vodom, pa ihponovo punili pobunjenicima kojih je bilo u izobilju, jer, kako je kapetanPinčbek rekao, u svakoj tiraniji pobunjenici bujaju k'o trava posle kiše.Kada je napokon završio ovu beskrajnu priču, kapetan je naredio da

me strpaju u nešto što je on nazivao svojom petite поуade, u izbušenudrvenu škrinju koja je ličila na mrtvački sanduk, a u nju bi stavljaličoveka & vukli ga za brodom, da bih mogao lično da se uverim kako jeto biti Francuz.Mogao bih da kažem, kada su me potopili u Pacifik & to čitav jedan

minut u mokrom drvenom sanduku od sluzavog hrastovog drveta kojije na sve strane ispuštao mehuriće vazduha, da mi se jasno ukazalopred očima kakva će biti moja budućnost kao Umetnika. Ali to ne bibilo tačno. Ja sam jednostavno odlučio da tražim uzore u nečemsasvim drugom, umesto u tim francuskim smutljivcima koji su se borilida dođu do daha, & zadržavao sam vazduh sve dok skoro nisampukao.Kada su me izvukli iz vode, kapetan mi je saopštio da će me, ako mi

ikada bude palo na pamet da ga ponovo slikam, on lično baciti, kako ihje nazvao, morskim advokatima – ajkulama koje su pratile naš brod.Sklupčao sam se k’o lopta & tada mi je sinulo da kapetan Pinčbek imapogrešno mišljenje o tiraniji & da u stvari na svakog tiranina dolazi barhiljadu ljudi spremnih da mu robuju & ma ko da su bili oni pobunjeniciiz Vendea, zaslužili su da budu udavljeni jer nisu bili u stanju da uvideovu odliku ljudske prirode.Ne bih želeo da pomislite da je zbog toga moje ponovno pojavljivanje

kao slikara bila čista laž. Pa zar nisam posmatrao Žan-Babef Odibonakako slika & jednom sam čak dovršio jednu njegovu sliku na kojoj jebio par beloglavih orlova, koju je morao hitno da uradi da bi platio nekidug. A proveo sam & dosta vremena sa graverom ŠagijemAkermanom, ali to mi ne bi donelo bogzna kakvu korist, već samomogućnost da ponovo budem optužen za krivotvorenje. Mogao bih danavedem & moje polugodišnje iskustvo keramičara, ali o tome ne bihsada, jer me to silno podseća s kakvim sam zadovoljstvom nekadplesao onaj zanosni ples Starog prosvećenja, a sada mi je ostalasamo Udovica Palčica & njene četiri kćeri da se s njima ponekadpoigram.

Mora da negde postoje bolji izgledi & što se tiče posla & žena, & rukuna srce, iskreno bih im se obradovao. Ali morao sam da radim ono štami se nudi & da što bolje naučim pravila svoje umetnosti iz tog lošegiskustva.Kada sam stigao u kameni modemi svet Van Dimenove zemlje u

smrdljivoj vrelini jednog kasnog leta, sa svim onim groznim kamenimskladištima & carinskim zgradama & robijašima povezanim lancima &crvenim mundirima, dodelili su me Palmeru, graditelju kočija izLonsestona, mestašceta koje je trebalo da predstavlja prestonicusevernog dela ostrva. Za njega sam slikao sjajna porodična znamenjana vratima fijakera, izmišljao grbove za kopilad Novog sveta koja su sekrila iza sjajnih livreja Starog sveta. Goropadni lavovi & zimzelenihrastovi & crvene ruke & uzdignuti mačevi mešali su se bez ikakvogreda & smisla na vratima fijakera, a ispod njih latinski izrazi koje jeizmišljao jedan irski pop koji je bio prognan zbog sodomije: Quaefuerent vitia, mores sunt (Ono što su nekada bile mane, sada suvrline), Vedi Hobarti e poi muouri (Videti Hobart, pa umreti), Ver nonsemper viret (U proleće ne cveta uvek cveće). To je bila moja prvavelika lekcija iz umetnosti: kolonijalna umetnost je smešna veštinapretvaranja novog u staro, nepoznatog u poznato, antipodskog uevropsko, prezira vrednog u poštovano.

VIIPosle šest meseci sam zbrisao. Uputio sam se na jug, prema gradu

Hobartu na mršavom konjiću, nadajući se da ću se tamo ukrcati nabrod & pobeći, kao što sam to uspeo pre dve decenije. Dug iscrpljujućirat s divljacima još nije bio ni blizu kraja, a domoroci su pokazivalitakvu lukavost u svojim napadima da su kolonisti, koji su živeli naobodima tamnih šuma gde strah prirodno izaziva sujeverje, počeli daveruju da su divljaci čarobnjaci. Unutrašnjost zemlje je bila njihovateritorija, ali nju su k’o kuga preplavili odbegli robijaši & bande šumskihrazbojnika koji su pucali na crvene mundire & patrole crvenih mundirakoje su pucale na razbojnike & članovi odbora za građansku zaštitukoji su pucali na divljake iz zadovoljstva, a ako ne bi naišli na njih,onda na bilo koga drugog.Mestimična naoružana utvrđenja, kamuflirana kao farme, ulivala su

još više straha. Primakao sam se jednoj od njih u nadi da ću tu pronaćiprenoćište & uspeo da se spasem od besnih pasa koje su nahuškali

na mene, samo zato što sam na vreme čuo pucnje iz musketa iz kojihsu me gađali kroz uske proreze na visokom spoljnjem zidu.Tada sam rešio da je mnogo bolje, umesto da nastavim dalje

kopnenim putem prateći liniju glavnog druma, da krenem dužim, alisigurnijim putem duž istočne obale. Stigao sam do mesta gde jemorsko zelenilo prelamalo svetlost u srebrne opiljke & razbacivalo ihpo blještavom belom pesku obale, na kojoj sam često nailazio naizbeljene kosti divljaka & razbijene lobanje onih koje su pobili lovci nafoke na svojim pohodima u kojima su otimali domorodačke žene. To mije predstavljalo čudovišnu utehu, jer sam pretpostavljao da divljacizbog toga izbegavaju obalu. Ipak, noću sam se plašio da bi me divljacimogli pronaći & ubiti, pa nisam palio vatru mada je još uvek bilo ranoproleće s jakim, oštrim mrazom.Četiri dana nakon što sam napustio Lonseston, beznadežno

izgubljen, natrapao sam na nekog čoveka koji je rekao da se zoveUrlikavac Tom Viver. Pokušao je da se spetlja sa mnom još prve noći,ali kao da se nije uvredio kada sam mu stavio do znanja da me ostavina miru, rekavši da ja ionako nisam onakav tip dečkića kakvi se njemusviđaju.Narednog dana na nas je pucala neka družina lovaca na kitove koji

su krenuli da traže vodu, pa smo se uputili ka unutrašnjosti. Pratili smozvezde, a onda se naoblačilo pa smo se zaustavili na jednoj kamenojlitici. Oko nas su se rojile muve, ali, em smo se izgubili, em smo bilipreviše umorni da bismo mogli da nastavimo. Spavali smo kao zaklani.Kada je izgrejalo sunce, videli smo da se muve u stvari roje okoraspadajućeg leša domorodačke žene koji se nalazio na manje od stojardi od mesta na kojem smo zanoćili.Žena je bila prikovana za zemlju, zlostavljana na najgori mogući

način, a potom ostavljena da umre. Pojedini delovi njenog tela belasalisu se zbog igre sunčeve svetlosti koja je padala na larve & crve kojimaje leš bio prekriven. Urlikavac Tom je počeo da urla & zavija. Bio jepoput divlje životinje & dugo mi je trebalo da ga nagovorim daprestane s tim užasnim zavijanjem.Te noći, jako uplašeni, založili smo sasvim tihu vatricu od najsitnijih

grančica & sedeli oko nje bez reči. Narednog dana smo se uputili kaotvorenom prostranstvu, predivnom predelu ispod neba koje jepredstavljalo pravo savršenstvo, plavo kao porcelan tako savršenonebo nikada nisam video u Starom svetu – da se činilo kao da je krto,

kao da će se svakog trena razbiti, otkrivajući nešto užasno iza svegtog veličanstvenog blještavila.Osetili smo smrad dima izgorele pastirske kolibe mnogo pre nego što

smo ugledali njene počađavele ostatke & ugljenisano telo njenogstanara koje je na dugom komadu kore od drveta, iz pepela izvukaonjegov drugar koji nije prestajao da plače. Uplakani čovek je biooslobođeni robijaš koji je imao imanje u susednoj dolini, a ponekad bidolazio ovamo da se vidi sa svojim susedom, jer su obojica bili izRoskomona. Ali stigao je prekasno; domoroci su nabili njegovog drugana kolac u kolibi, a potom je zapalili, ostavljajući ga unutra da živizgori. Kada je sused pripucao na divljake, oni su se razbežali.Slobodnjak nam je pokazao oboreno stablo iza koga je ležao divljakkoga je upucao. Pre toga nikada nije ubio čoveka & nije mi bilo jasnošta ga je više uznemirilo: smrt prijatelja ili to što je ubio divljaka.Sedam dana nakon mog odlaska iz Lonsestona, sreli smo Klukasa,

pravog varvarina, koji je bio zaposlen kod slobodnog naseljenikaBetmena da mu pomaže u obračunavanju s divljacima. Umeo je, takoje rekao, da govori njihov jezik koji je naučio još iz vremena kada jelovio foke & znao je ponešto o njihovim običajima. Klukas je imaopištolj & musketu pa je bio u odličnoj poziciji da s nama podeli mesovolabija & brašno, a znao je & put do Hobarta. Odevao se poputmnogih vandimenskih banditosa: u grubo iskrojeno kengurovo &tigrovo krzno, još grublje zašiveno jedno za drugo, s kapom odtigrovog krzna na glavi & dugom kosom. Veselo je pripovedao onapadima na divljake oko njihovih logorskih vatri po naređenjuBetmena, ubijajući na desetine & više divljaka, koje je zatim pekao nanjihovoj sopstvenoj vatri. Rekao nam je da on nije bio zver poput nekihlovaca na foke koje je upoznao na ostrvima u Bas Strejtu, kao što jena primer bio Manro, onaj što je odsekao uši & komad mesa sa butinesvoje devojke Džambo & naterao je da ih pojede za kaznu što jepokušala da pobegne. Kada smo mu ispričali za mrtvu ženu na kojusmo naišli, za trenutak se zamislio & onda se zasmejao & rekao da seneke ženske ponašaju kao prave Amazonke & same izazivaju nevolju.Ulogorili smo se malo južnije od proplanka Crnog Čarlija kada je

počela snažna oluja; grmelo je & sevalo & na jakoj svetlosti munjamogli smo jasno da vidimo ravnice Pitvotera & snežni vrh planineVelington koji se uzdizao iznad Hobarta. Skroz mokri & potišteni,krenuli smo dalje u cik zore. Samo što je izašlo sunce, naišli smo na

ostatke jednog ogromnog pepermint eukaliptusa. Ostaci drveta,pogođenog stravičnim udarom groma – njegov trup & sve njegovegrane – ležali su unaokolo rasuti u neredu u milion crno-belihkomadića, čak & do dvesta jardi od korena. Sve je bilo prekrivenokomadima polomljenog drveta, iverjem, opiljcima, grančicama, velikimgranama s lišćem & tankim cepkama. Teško bi bilo reći da je to što jesada ležalo pred nama, razbijeno u milion komadića, nekada bilojedno veličanstveno & prelepo drvo Van Dimenove zemlje.

VIIIKada smo stigli u Hobart pod okriljem jedne ledene noći, banditos

Klukas nam je obezbedio skrovište u nekoj ilegalnoj točionici pića napristaništu kod Veping Rana, koju je držao jedan crnja iz Liverpula,Kapoa Smrt. On je obećao da će nas obojicu ukrcati na neki kitolovackoji je trebalo da isplovi za oko mesec dana.Samo dva dana nakon toga, bili smo uhapšeni jer nas je Klukas

prijavio. Ispostavilo se da je Urlikavac Tom Viver odbegli robijaš,homoseksualac koji se prodavao na ulici, osuđen na četrnaest godinazatvora na Sara Ajlendu. Mene su uhvatili dok sam slikao jedan muralna zidu točionice – par beloglavih orlova uokvirenih girlandamavistarije – čime je trebalo da otplatim poveći račun za popijeni rum. Jasam dobio tri meseca prinudnog rada u grupi robijaša povezanihlancima na reci Dervent u Bridžvoteru. Odvlačili smo tucani kamen nadrvenim paletama za izgradnju nasipa preko reke Dervent. Nakonnedelju dana, poručnik Perišer koji je bio zadužen za izgradnju nasipa,oslobodio me okova & naredio mi da slikam portrete oficira & ženaslobodnih naseljenika & tek ubijenih životinja – kengura & emua, safazanima koje sam slikao po sećanju, prostrtih preko stolova kaodraperije.U to vreme, blatnjave ulice & smrdljiva gnezda Hobarta skoro da su

ličila na umetničku koloniju u kojoj je radio sasvim pristojan broj ljudipod patronažom vlade: tu je bio Bok, koji je nekada vršio abortuse takošto je prestravljenim mladim ženama davao živu, a sada je slikaoportrete samozadovoljnih vladalaca Kolonije, pa je onda tu bio Vejnrajt,ubica, koji je bio isto toliko spretan u slikanju mladih devica, kao što jebio & u trovanju svoje žene strihninom začinjenim laudanumom; &Sejveri, falsifikator, koji je pisao svakojako izveštačeno smeće okoloniji & koje je publika obožavala jer je to bio opis njihove sopstvene

gluposti. Jednog dana mogli ste videti nekog od tih umetnika kako ugrupi robijaša s lancima tucaju kamen u pristaništu u Salamanki, a većnarednog kako s blokom & bojicama izlaze iz jednog od mondenskihsalona u ulici Mekvori, jako se trudeći da izgledaju oh-od-sveg-srcakao Pravi Umetnici, ali – u poderanim starim pantalonama & otrcanimjaknama, s boginjavim licima – slabo su uspevali u tome.Nasuprot tome, ja sam igrao ulogu putnika namernika, držao se

povučeno & nikada se nisam pravio da se nalazim više od najdonjeprečage na lestvici Van Dimenove zemlje. Konkurencija nije bila jaka,nikome nisam predstavljao pretnju & ubrzo su mi se ukazale nekolikedobre prilike na tržištu umetnosti.

IXPostao sam tražen: da za ožalošćene porodice slikam portrete

blagorodnih očeva porodice na samrtničkoj postelji & male umrle dece,a tu sam bio na istom beznadežnom zadatku kao & pogrebnik, moraosam da uhvatim onaj blagi posmrtni osmeh na beskrvnim licima; zatim,nagradene trkaće konje & veprove & na brzinu rađene crteže golihžena u sladostrasnim ljubavnim pozama – kako sa strahom prihvatajumladog čoveka bikovskog izgleda, trudeći se da skica bude što višestilizovana, a ne sasvim realna.Pare koje sam dobijao nisu bile baš nešto posebno, jer je poručnik

Perišer uzimao za sebe devet desetina od svega što bi mi biloplaćeno. No ipak, bio je to lakši posao od prevlačenja tucanogkamena, bos & u lancima kroz ledeno blato & inje & magluBridžvotera. I, ma kakvi bili gresi poručnika Perišera, uvek bi zažmuriona jedno oko na moje noćne izlete.Sada se sećam vremena koje sam proveo u Hobartu samo kao

monotonog smenjivanja odlazaka u zatvor & izlazaka iz zatvora;ponekad bi me hapsila Kruna, ali sam najčešće bio hapšen zbognekog manjeg prekršaja, bacali su me u zatvor na zahtev nekogsrditog finansijskog službenika ili vlasnika ilegalnih točionica koji suuglavnom zahtevali da oslikam zidove njihovih rupa na ime otplatedugova za popijeno piće. Drugim rečima, bio je to mozaik sastavljenod napijanja, dugovanja, zatvaranja & zatočenja u podrumima iliostavama za burad gde sam morao da slikam u zamenu za svojuslobodu, ali pomagalo mi je u raščišćavanju dugova & bila odličnaprilika da se srećem s damama – finim ili manje finim, nikada nisambio izbirljiv – na koje bih nailazio u ovim ćumezima. Da li sam rekao da

je bilo monotono? Pa, moram priznati da jeste, ali..., ali imalo je nekisvoj ritam & pružalo je osećaj sigurnosti. A ipak, ličilo je na dečjuvrtešku, koja se pre ili kasnije pokvari.Kako sam svoju umetničku produktivnost morao da održavam u

skladu sa svojim napijanjem, moje su slike ubrzo postale obeležjehobartskih točionica isto toliko koliko & njihovi zidovi uprljaniduvanskim dimom & čađi svetiljki od kitovog ulja. Na primer, ne bi mepuštali iz drvene ostave Nade & lengera sve dok ne bih završio slikuneke mrtve prirode u holandskom stilu, da bih tako otplatio dug zapopijeni rum. Naslikao sam im sliku na kojoj su bili svi njihovi omiljeni,stari, rustični detalji – mrtav zec okačen o zadnje noge, nekolikofazana, puška ili dve, mrka opletena buteljka da doprinese utiskudomaće atmosfere & par beloglavih orlova na prečki.I, ako moja umetnost nije posebno uznapredovala tokom naredne

godine, barem je poprimila karakteristične odlike & umestosvaštarenja, određeni stil. Kod Pokaj se & pij, naslikao sam jedancvetni mural u grnčarskom stilu da bih odužio dug finansijskominspektoru Augustu Traversu zbog izdavanja jedne lažne novčanice.Cvetne girlande uvijale su se oko likova vlasnika bircuza, pa je sveskupa više ličilo na pastoralnu pohvalu Revolucionarnog komiteta zajavnu bezbednost – uz brojne elegantne, mudre, cvetne Marae &Robespjerove – negoli na stvarni prikaz razbarušenih, tupavihhobartskih pijanaca. Ipak, stare barabe – neka bog blagoslovi njihovezadrigle duše – bile su veoma polaskane & srećne.Moja kratka hobartska karijera dostigla je vrhunac kada sam naslikao

jednu spektakularnu sliku za Gvozdenog vojvodu s prikazimacirkuskog života & to baš nakon što je poštena inspektorova ženapobegla s Velikim Valerijem, Sicilijancem koji je hodao po žici &prodavao afrodizijake. Naslikao sam strašan mural, kako jedanužasan, ružni beloglavi orao odvlači nežnu nagu ženu u Pakao gde uplamenu bukte cirkuski akrobate & gimnastičari, a ispod slike je pisalo:Ех Australis semper aliquid novi (U Australiji uvek nešto novo).’Jedini hobartski bircuz u kojem nema Gulda na zidu’, primetio je

vlasnik jedne ilegalne točionice, Kapoa Smrt, kada je video ovo čudood slike kojem su se svi divili, ’je onaj u kome se Guld valja na podu’.Srdačno me je raspalio po leđima & budući da smo napokon izmirili

dugove, ponudio mi je da mi plati za jednu specijalnu narudžbinu. Zasamo jedno prepodne, oslikao sam mu firmu na tabli od borovog

drveta: jednu belu ženu (uzevši za model gospođu Artur, supruguguvernera kolonije, poručnika Džordža Artura), kako u očajanju svomsnagom riba jednu crnu bebu u drvenom koritu, a beba joj se smeši.Ispod slike je bilo ime točionice na kojem je pisalo – Uzaludni trud – afirma sa slikom je rađena u slavlje dobijanja dozvole za legalan rad.Tešio sam se mišlju da je pored toga što sam firmu napravio po

njegovim instrukcijama, Kapou ionako uvek bilo suđeno da doživipropast. Bio ga je glas da je nepouzdan čovek zbog njegovenaklonosti prema dečacima, štale u kojoj je držao žene za na brzaka &spore konje & čudnog ukusa njegove čuvene bećarske čorbe –kuvanog piva jakog k’o sam đavo začinjenog pelenom, sirotinjskimapsintom. Tada mi se činilo da mi se sudbina smeši uljuljkujući mepoput svežeg povetarca koji je duvao s mora & njihao znak koji je visioiznad Kapoine glave.Bila je to, ako mi dozvolite da sam sebe hvalim, strava od firme,

lagano se ljuljuškala tamo-amo, tako laka & tako smešna da jeizazivala osmehe na licima prolaznika u ulici Barakuta. A oni što susedeli nagnuti nad svojim bećarskim čorbama slatko bi se smejali dasu samo znali da smo ovom firmom u stvari objavljivali svoju sudbinu,a ne kako smo mi glupo verovali, dobru bećarsku čorbu, Teško jezamisliti kakvu je moć imala ova slika & kakav je uticaj izvršila na moj& Kapoin život; kao da nije predstavljala samo firmu na drvenoj tabli,već samu gospođu Giljotinu koja visi nad našim glavama. Ali pre negošto nam je došao glave, Uzaludni trud nas je zbližio.Mi, naravno, nismo primetili ništa posebno. Kapoa Smrt je & sam bio

čovek boje, crnja iz Liverpula & smatrao je da je slika & zabavna &poučna. Govorio je da sam tačno uhvatio duh ostrva. Ponovo mi jedozvolio da pijem u njegovom bircuzu, jer moj dug je bio otplaćen.Narednog dana gospodin Kapoa Smrt je ućorkiran po izričitom

naređenju guvernera Artura, a na osnovu subverzivne delatnosti. Našadivna firma je bila spaljena, a gospodin Smrt & ja osuđeni na četrnaestdana prinudnog rada na velikom drvenom točku koji su pokretalirobijaši, tako što su se po ceo bogovetni dan pentrali po lopaticamatočka. On je osuđen što je navodno nepažnjom izazvao trovanje nekogbrodskog lekara, a ja što sam pobegao od svog gazde Palmera koji jepravio kočije.I mada je to bilo nepodnošljivo, ipak se moglo preživeti, samo da u

grad nije iznebuha banuo kapetan Pinčbek. Sada je radio kao kapetan

na kitolovcu, nadajući se, bar se tako govorilo, da će jednog dana imatipriliku da harpunira svog suparnika Francuza. Ubrzo sam osetio nasvojoj koži koliko je njegova želja za osvetom bila jača & veća & odsamih levijatana koje je gonio po južnim morima. I dok je jedne noćibančio, idući od bircuza do bircuza, uključujući & Gvozdenog vojvodu& Pij i pokaj se, sinulo mi je da mu se svetim nizom šifrovanih slika nakojima se podsmevam njegovim rogovima & laganim mukama na kojega je stavio galski preljubnik. I to je bila moja draga lekcija izkolonijalne umetnosti: pravu prirodu predmeta koji si naslikao otkrivašistovremeno kada & svoju publiku, ali samo kao još jedno dodatnorazočarenje.Slučajno se desilo da je kapetan Pinčbek bio pozvan na večeru kod

guvernera Artura & njegove uvređene žene dan nakon što smo okačilifirmu na Uzaludnom trudu. Toliko znam – a šta se govorilo oko stolaosvetljenog svećama & uz paprikaš od vombatovog mesa, može sesamo naslutiti.Narednog jutra obavestili su me da je stiglo naređenje od guvemera

Artura lično, kojim smo ja & gospodin Smrt, a izgleda da je njegovosaučesništvo bilo samo u tome što mi je pravio društvo pri okretanjutočka, osuđeni na sedam godina zatvora na Sara Ajlendu. Njemu sudodali još nekoliko optužbi zbog trovanja, a meni – robijašu koji je biou bekstvu dvadeset godina – udruživanje u cilju izbegavanja pravde ikorišćenje lažnog imena.Navodilo se još & da je čovek na čije sam se ime nekada odazivao,

učestvovao u pobunama & ponašao se pobunjenički, blatio nacionalnuzastavu, i tako dalje i tako dalje, još u vreme osnivanja kolonije. Alisada, kada sam bio osuđen na zatvor na Sara Ajlendu, osetio sam daodgovaram samo sebi. A kada su me upitali da li imam nešto dakažem u vezi sa presudom, odgovorio sam:’Ja sam Vilijam Bulou Guld & moje ime opevaće se u pesmama.’Nakon toga, udvostručili su mi kaznu zbog drskosti & osudili me na

četrnaest godina.X

Gundelj je bio jedna monstruozna, surova mašina. Posle rada nanjemu čovek bi se osećao kao da mu je telo sastavljeno od čistog bolaumesto od kostiju i mišića. Nije to bilo samo zbog fizičke iscrpljenosti ilitrenja u preponama koje bi se tokom sati & sati koračanja gore-dole polopaticama pretvaralo u crveno živo meso, već zbog veličanstvene

zaludnosti, jer bi na kraju dana posle sveg tog užasnog surovog tradashvatio da je sva ta muka bila samo zarad zaludnog okretanja togmonstruoznog točka.Gundelj je bio jedan džinovski vodeni točak, malo izdignut od zemlje

& ličio je na neki groteskni klin koji se okreće odeven u ogrtač oddrvenih dasaka koje su predstavljale lopatice. Uzdizao se do dvostrukevisine čoveka & bio dugačak dve jarde, tako da je na njemu moglo dapodnosi svoju kaznu oko trideset ljudi istovremeno.Uspinjali bismo se uz kratke lestve do visine ramena, hvatali se za

drveni rakohvat izglačan od znoja & krvi koji se protezao celomdužinom točka na visini lakta, a zatim se penjali na lopatice & igraliulogu vode. Po deset sati koračali bismo u tom krugu Pakla, a nikadane bismo dospevali više od narednog stepenika – lopatice, koja bi sečim stanemo na nju spuštala, istovremeno, trudeći se da ne slušamoteško stenjanje onih oko nas, dobovanje vitla, tik-takanje naših lanaca.Na užasnoj letnjoj vrućini sa nas su lile reke znoja kvaseći lopatice, tesu postajale sluzave & klizave, a mi smo umirali od žedi.Pri kraju večeri drugog dana točak se pokvario zbog jednog robijaša

iz Glazgova. Spopali su ga strašni grčevi, pa je samo uz krajnjenapore uspevao da odiže noge. Uprkos njegovim molbama, čuvarinisu hteli da ga spuste s Gundelja. Ali on više nije imao snage dakorača, pao je & zaglavio se između točka & lestvica. Točak se & daljeokretao & pored njegovog zaglavljenog tela po nekim nezemaljskimzakonima, kotrljao se dalje, dok smo mi dovikivali čuvarima da namdozvole da zaustavimo točak. Ali čak & kada je stigla naredba dasiđemo s mašine, nije bilo moguće odmah zaustaviti strašan zamahtočka, pa se on & dalje kotrljao neprestano udarajući sirotog čoveka,sve dok se na kraju nije zaglavio & sam zaustavio.Neki od nas uopšte nisu marili šta je s čovekom, bili su srećni što su

zbog njegovih patnji mogli da predahnu, govoreći da će povređeni, akoima sreće, ubrzo preminuti. Drugi su se, pak, upinjali kao ludi daokrenu točak unazad & izvuku povređenog čoveka. Pokušali smo darazgovaramo s njim, a on je uspevao da nam ponešto odgovori. Jedvačujno, dok su mu na usta nadolazili mlazevi krvi, promumlao je da bimu bilo draže da je bio pravi Zlikovac. Mi smo se uglas složili &napokon uspeli da izvučemo njegovo zgnječeno telo, koje je načudnovat način izgledalo sasvim neozleđeno, u prašinu na utabanojzemlji pored točka.

’Moj otac je bio tkač’, nastavio je on, ’& žao mi je što sam gaosramotio, ali tkaštvo više nije unosan biznis, u stvari & nije nikakavbiznis.’ Onda je dugo ćutao, a mi smo se pitali da li samo razmišlja iliumire.Zatim smo opet začuli njegov glas, ali nekako udaljen & još zagušeniji

kao da mu je sav pamuk ovog sveta, istkan na parnim razbojima, bionaguran u krvava usta. ’Moj otac je bio tkač’, ponovio je on, ’ali u ovimvremenima bolje je krasti svilu nego tkati pamuk na parnim...’ Ali nijeuspeo da dovrši & izgovori reč ’mašinama’, samo je izbacio još jedanmlaz krvi na prljavi pod.Kasnije je počeo da se vajka kako morski vilenjak dolazi po njega.

Cvileo je, tankim & visokim glasom, poput nepodmazane pedale našivaćoj mašini. A jedan drugi Škot s točka nam je objasnio da je morskivilenjak mali morski duh koji se pojavljuje u obliku ribe-konja & utapaone koji odu daleko od kuće.Naredili su nam da se vratimo na točak & ostavili tkača da leži & čeka

dok ne pronađu doktora. Njegovo cvilenje se pretvorilo u neko čudnogrcanje, kao da pokušava da ispovrati sve žive parne razboje iz svojihusta, a nikako ne uspeva.Kapoa Smrt poče glasno da se obraća tkaču, što je na točku bilo

najstrože zabranjeno, ali čuvari su rešili da se ne mešaju jer se činiloda njegov govor smiruje tkača & da ovaj manje jauče. Kapoa Smrtpričao mu je priču koju je čuo od majke o njenoj zemlji & o mnogimfantastičnim stvarima koje je videla & znala pre nego što su u njenuzemlju došli trgovci robljem & plemenske poglavice je prodale u roblje.I ja sam ga slušao, dok je koračao gore-dole po Gundelju, razmišljajućio tome kako bi divno bilo leteti kao Kapoini preci; levitirati, a potomodleteti daleko, daleko od Van Dimenove zemlje & lanaca & Gundelja,hraneći se ribljim očima & razmazujući po rukama ptičju krv; skočiti svrha čarobne planine & zaroniti duboko, duboko u more & plivati skupas ribama kao jedno.Dok je pričao, Kapoa Smrt bi se povremeno okretao da pogleda

čoveka koji je zaustavio točak & koga je točak zauvek zaustavio,proveravajući da li je još živ, ali oči su mu bile bistre, užagrenije odusijanog ugljevlja & te oči su nas neprestano pratile, kao da nasoptužuju što smo dozvolili da postoje takve stvari kao što je Gundelj &što mu se pokoravamo, kao da smo krivi za neki veći zločin od onihšto su zapisani u našim zatvorskim dosijeima.

XINa dvonedeljnom putovanju naše male skupine oko nenaseljene

južne obale Van Dimenove zemlje do luke Mekvori na Sara Ajlendu,more je bilo toliko uzburkano da smo bili primorani da se ukotvimo uPort Dejviju.Otkrilo se da kapetanova ljubavnica iz Kejptauna, pod uticajem nekog

kabaliste u čije je ruke stavila svoju sudbinu, veruје da se istina sadržiu broju tri. U znak ljubavi, kapetan joj je bio poslao tri ogrlice načinjeneod zlatnih zuba koje su grubo iščupali iz usta nekolicine robijaša,negdašnjih bogataša; tri živa emua, koji su uginuli u transportu; i još tričeljusti bele ajkule, ali je ovaj poslednji poklon više govorio ozadovoljstvu koje mu je pružila, negoli što je trebalo da je obraduje. Aliod nje nije bilo glasa čitavih osamnaest meseci, pa je kapetan smatraoda njegovi pokloni treba da budu mnogo suptilniji & zagonetniji & zatoje na svoj brod ukrcao slikara čiji je rad, kao patron hotelijera izHobarta, upoznao u prolazu, zahtevajući od njega da naslika triptih nakome su prikazana neobična vandimenska stvorenja.Ukrcali su me na brod skupa s gospodinom Smrt, u čijem bircuzu je

kapetan nekad pio & koristio usluge njegovih žena. Kapetan je odmahodbacio moj predlog o tri beloglava orla, kao & o tri girlande vistarije.Upozorio me je da ne želi nikakve provokacije, kao ono s ženomguvernera Artura & tamnoputom bebom, već nešto nevino &originalno, a da ipak ima neko skriveno značenje. Kapoa Smrt jepredložio da na triptihu budu naslikane životinja, ptica & riba & kapetanje smatrao da je to odlična ideja. A kakvo je to značenje imalo zamene, da li je to predstavljalo opomenu ili ohrabrenje, nisam uspevaoda dokučim, ali nije na meni, pomislio sam, da tumačim tajna značenjasvojih dela. 'Ti si riba’, rekao je Kapoa Smrt, ’a ne mreža.’Sutradan me je pozvao kapetan & uručio mi kutiju vodenih boja,

zahtevajući da naslikam njegov jutrošnji ulov: narandžastog papagaja,pre nego što ga očerupaju & ubace u pitu za kapetanovu užinu &malog kengura, kakve u Van Dimenovoj zemlji nazivaju volabi, a kogaće skuvati kao paprikaš kada budem završio s njegovimportretisanjem.Slike nisu ispale baš verno. Narandžasti papagaj, malena, ljupka,

šarena ptičica, na papiru je ispala veća nego u prirodi. To je bilogotovo neizbežno jer joj je kapetanov hitac razneo skoro pola tela, aostatak je bio umrljan zgrušanom krvi. Uz pomoć iskustva ispunio sam

rupu koju je načinio kapetan & ptica je zadobila nekakav kraljevski sjaj& agresivno držanje poput kvočke na jajima, a kljun – e, pa da budemiskren – sve skupa je više ličilo na beloglavog orla nego navandimenskog papagaja. A s kengurom, bilo je još i gore: ova divnaživotinja je na papiru poprimila neki sumnjičav pacovski izraz umestosvoje ljupke fizionomije; što se tiče tela, tu je bilo ozbiljnih problema udržanju, a sve skupa završeno je predugim tankim repom koji bi višeodgovarao kakvom papirnatom zmaju.Moje se telo, možete zamisliti, posle svega što je doživljavalo od

kapetana Pinčbeka kada je bivao nezadovoljan mojim delom, kupalo uledenom znoju. Gutanje mi je bilo otežano, a jezik se motao po ustimak’o mlitavi dimljeni bakalar. Pokušavao sam da doteram slike,odustajao & počinjao sve iznova, ali sa svakim pokušajem sve jeispadalo još gore & gore – kengur je sve više ličio na jelena s klonulim& nemogućim držanjem tela, a papagaj – na ratnika vetra, nekogagresivnog sevemoameričkog duha odevenog u odeću nemogućihšarenih boja.Kada je kapetan, nešto pre mraka, došao da pregleda moje delo,

preplavila su me sećanja na petite noyade k’o što je voda plavila tajstravični sanduk. Zanemeo sam od straha, zagrcnuo se & pokornospustio slike na palubu ispred njega ne progovarajući ni reč. Ali zarazliku od kapetana Pinčbeka, ovaj kapetan je izgledao zadovoljanelementom nerealnog koji se slučajno ušunjao u slike. Smatrao je dapredstavljaju svet koji je istovremeno & fantastičan & na bizaran načinprepoznatljiv & sve skupa mislio je da će mu dobro poslužiti kodnjegove ljubavnice.Da bih mogao da završim triptih, narednog dana mi je doneo ribu

kakvu mornari pecaju na udicu među hridinama oko luke & a zatim ihnadime & jedu. Ova riba, morski vilenjak, imala je krupnu krljušt & lepeboje & možda je kapetan mislio da će se dopasti njegovoj ljubavnicibaš zarad tog šarenila. Rečeno mi je da je zbog njene omiljene hrane,ogromnih prostranstava morske trave koje okružuju obale VanDimenove zemlje & koju riba pase, robijaši zovu konj.

XIIAli riba uopšte nije ličila na konja. Ličila je na dobro parče od dve kile,

koje bi, ako si dovoljno gladan, vredelo nadimiti & pojesti. Ali zbog togami nije bilo nimalo lakše. Da li je morski vilenjak bio konj ili samo riba?

I da li je riba samo riba? A potom sam tu prokletu ribu pogledao u oči& mada to nisam želeo, u mislima se ponovo obreo, & to brže no štogospodin Benks može da skalpira crnju, na Gundelju & među ostalimrobijašima, kako sedimo oko njega one večeri & čekamo da čovek kojije zaustavio točak umre, pitajući se da li će preživeti noć &pokušavajući da se dosetimo kako da nagovorimo kuvara da nam danešto masti da namažemo svoje do krvi nažuljane prepone, kadaKapoa Smrt ponovo progovori.Imao je takav autoritet da je to nemoguće objasniti, a što je bilo u

suštoj suprotnosti s njegovim fizičkim izgledom. Njegov portretpokazao bi omalenog tamnoputog čoveka sa slabom bradom & čudnopovijenim desnim ramenom što mu je davalo neobičan izgled, kao daje istovremeno & uplašen & sumnjičav, jer uvek je izgledao kao da seosvrće zavrćući svoje telo poput čepa u boci da bi se okrenuo da vasčuje, a to je delovalo kao da se sprema da vas udari.Kapoa Smrt bio je poreklom iz San Dominga, a njegovo mršavo,

izborano lice isto toliko ćoškasto kao & njegova biografija. Poput nekihdrugih bivših robova koje sam sretao & on je svuda sa sobom nosioduhove u boci. Bio je to u stvari jedan neugledan & izgreban zemljanićup u kojem su se nalazila, tvrdio je on, njegova nezaboravna sećanjana lično izvojevanu slobodu, zaštićena tako što su bila potopljena unjegovu nekada slavnu bećarsku čorbu. Kada ga je njegov gospodarodveo sa Jamajke na Bermude da ga tamo proda, Kapoa je uspeo dapomoću felacija podmiti jednog vojnika da mu izda falsifikovanouverenje da je slobodan čovek & potom je pobegao u Englesku, gde jenašao prvi posao na severnom Atlantiku kao harpunista & kasnijedrugi, u Liverpulu, kao sluga. Ovo drugo zaposlenje je izgubio zajednosa svojom slobodom, kada ga je gazda uhvatio u krađi srebrnine.Njegova kriva usta neprestano su mlela & kada su nam uveče

naredili da se vratimo u zatvor & ponesemo sa sobom čoveka koji jezaustavio točak, jer lekar se još ne beše pojavio, dok smo ležali navlažnim slamaricama, otpočeo je priču – na tako epski način & takonaširoko, da smo mislili da se nikada neće završiti – o velikoj pobunirobova u San Domingu kada je pola miliona robova zbacilo s vlastidomaće bele robovlasnike & odbilo vojsku Francuske monarhije,invaziju Španije, kaznenu ekspediciju Engleza koja se sastojala od

šezdeset hiljada ljudi & francusku ekspediciju koju je predvodioBonapartin zet.A pričao nam je tako kao da je & sam bio jedan od vojnika: da puca,

puni pušku & ponovo ispaljuje, zaleđenog lica & bez prekida & bezličnog isticanja, a užas & slava & čudo svega toga nalazilo se u gomilinajsitnijih detalja u priči kako je kao dete prisustvovao strahotamapobune; o pokušaju Bonapartinog zeta da uguši pobunu; o tome da jesvojim očima video kako crnce bacaju psima & žive spaljuju, onjihovom vođi Tusenu Luvertim, crnom Napoleonu, koga je izdao beliNapoleon; o Luvertirovom kulturnom crnom generalu Morepau, koji jebio prisiljcn da posmatra svojim očima kako mu francuski vojnici daveženu & decu dok mu na gola ramena prikucavaju par drvenih epoleta& mučeći ga & smejući se govore Sada si pravi Bonaparta! Ali & ojednom drugom Francuzu, pomorskom kapetanu Mazaru, kome jedugovao život & koji je odbio da podavi sto pedeset robova koji su mupredati u tu svrhu, već ih je prevezao na Jamajku & tamo ih prodaoEnglezima, vlasnicima plantaža, zbog čega su ga proklinjali & belci &crnci: prvi, zato što su želeli da crnci budu kažnjeni smrću zbogustanka & drugi, zato što su više voleli da umru najstrašnijom smrćunego da nastave da žive kao robovi, jer umreti kao slobodan čovekznači da otporu nema kraja.Kapoa Smit ućuta. Za trenutak činilo se kao da smo opet na točku &

čuje se samo klepet naših bukagija dok koračamo, tik-tak-tik-tak &lagano brundanje točka, kao da iz svega toga uopšte nema izlaza,osim u bajkama. A čovek iz Glazgova koji je zaustavio točak ponovoprogovara – tužnim promuklim šapatom moli nas da ga ubijemo.Odbijali smo njegovu molbu, obećavajući mu da će pre ili kasnije

doktor ipak stići & da će ga izlečiti.Ali on je neprestano mumlao, kao da su ga osudili na neki novi točak

& samo je ritmički ponavljao:’Umirem!’

Umirem, umirem, umirem. Tik-tak-tik-tak.Kao da mi u to ne verujemo.

XIIIKapoa Smrt uze svoju slamaricu & priđe čoveku koji je zaustavio

točak. Čučnu pored njega & zagleda mu se u oči. Izgledalo je kao daposmatra njegovu crnu kosu, koju je lagano gladio rukom & sklanjao

mu je sa čela. Potom je nadlanicom pomilovao njegov obraz & zatrenutak ostao tako, s rukom na njegovom licu. A onda ustade, spustislamaricu preko čoveka koji je zaustavio točak; zatim kleče porednjega & opkorači njegovu glavu, razvlačeći slamaricu kolenima &čvrsto je pritiskajući preko njegovog lica.Čvrsto držeći slamaricu, poče tiho & nežno da peva neku pesmu koju

je naučio od majke. Čovek se trgao & ritnuo, ali se neverovatno brzopredao & sasvim umirio. Kapoa Smrt je ostao da sedi na njemu joščitav minut, a onda je prestao da peva & ustao & odvukao svojuslamaricu.Niko se ne maknu. Sve oči bile su uprte u čoveka koji je zaustavio

točak tražeći znake života. Nije ih bilo. Kapoa Smrt pretražio mu jedžepove, pronašao jedan prsten s crvenim kamenom & spustio ga usvoju bocu u kojoj je čuvao duhove. Potom je legao na slamaricu &zatvorio oči, a ja sam svoje otvorio na palubi kažnjeničkog broda kojise ljuljao na divljim talasima u luci Port Dejvi, svestan da je sve todaleko iza mene, a da je najstrašniji zadatak koji me čeka bio danaslikam ribu koju mi je kapetan zadao kao temu, za treći deo triptihanamenjen njegovoj ljubavnici.Morski vilenjak nije imao pojma o svojoj ulozi emisara u jednoj

ljubavnoj romansi. Šćućuren u kofi morske vode, bio je još živ & kaoda se pomalo stideo svoje nove uloge. Izvadio sam vilenjaka-konja izkofe na minut, isprobavajući kako da ga postavim na sto ispred sebe,a potom ga vratio nazad u kofu da može da diše & još malo poživi.Odjednom sam shvatio – ovaj suvi sto bio je njegova petite noyade, aja njegov kapetan Pinčbek. Kao & ja & on je bio kriv. I kao ni ja, ni onnije imao pojma zbog čega.Nije mi bilo teško da ga naslikam & to sasvim verno, ali vilenjakove

oči su me pratile kao da zna kakvi su bili naši stvarni gresi, sasvimpoput očiju čoveka koji je zaustavio točak koje su nas pratile sve doknije izdahnuo, ali nisam naslikao ribu tako – kao neko optužujuće,prestravljeno, umiruće oko. Ne, ohrabren kapetanovom čudnomocenom moje prve dve slike, moram priznati da sam slikao lice ribemnogo slobodnije, pa sam tako istovremeno naslikao & ribinosveznajuće oko & užasnuto oko čoveka koji je zaustavio točak, ispaloje & jedno i drugo & još mnogo toga. Na slici je bio & zamrznut pogledKapoa Smrti & njegovi stisnuti zubi & njegov poluužasnut -poluopčinjen pogled, zauvek zagledan unazad preko ramena u

njegovu sopstvenu prošlost dok se čovek koji je zaustavio točak, trzaoispod njega. A bilo je tu & toliko krvi – krv u oku ribe, krv pobunjenihrobova koje su žive rastrzali & krv koja je curila s Morepaovih golihramena dok su mu prikucavali epolete & krv u oku čoveka koji jezaustavio točak, koju smo ugledali kada je s njega uklonjena slamarica– a bilo je tu & mog sopstvenog straha od ovog napuklog sveta ukojem sam ja & oni & svi ostali bili zarobljeni. Bilo je zaista smešno, aipak & nije bilo baš toliko smešno kada samo pomislim da je sve toskupa postojalo u samo jednoj umirućoj ribi.Bile su to glupe misli & bio sam srećan kada je kapelan uzeo sliku za

svoju ljubavnicu, a konja dao mornarima da ga nadime & pojedu.XIV

Kako sam mogao tada – dok sam slikao svoju prvu ribu da znam dasam se upustio u avanturu koja je bila & donkihotovska &beskonačna? Čitao sam o životima umetnika, kao & o životimasvetaca, a odatle se dalo zaključiti da im je veličina urođena. Verovalose da su im prsti od samog rođenja bojadisali & šarali & samo čekalida im se u njih stavi četkica & da im se da platno da ga ispuneslikama, koje su rođene u njihovim glavama zajedno s njima, kao dasu bezgrešno začete.Ali umetnički talenat je kazna, a ne pravo po rođenju & u mojoj

mladosti nije bilo ničega što bi navodilo na umetničku obdarenost ilibarem interesovanje, moja razonoda & moje fascinacije mogle su sesmatrati – a & jesu bile – samo nepodopštine. I premda sam, naravno,ja sam junak ove moje priče, najviše zbog toga što ne vidim nikogadrugog ko bi to želeo da bude, moja priča nije rimejk mita o Orfeju, većsaga o pacovu iz kanalizacije.Ja sam Vilijam Bulou Guld, garave duše & zelenih očiju & krezavih

zuba & čupave kose, pravi cmizdravko & nameravam da slikam ribe &u njima uhvatim još po koju dušu poput moje, & mada će moje slikeuvek biti bednije od mog izgleda, jer im nedostaje veličajnost jednogGertina ili autoritet jednog Tarnera, verujte mi kad vam kažem da ćudati sve od sebe da vam prikažem sve, & mahnito & skršeno & trulo,onakvim kakvo zaista jeste.Ja ću slikati svojim sopstvenim stilom, dabogda crk’o ako ne budem

& znam da će me zbog toga zauvek pratiti prokletstvo, jer to neće bitini nalik jezerskoj poeziji ili Ovidiju ili onom zlobnom patuljku Poupu, alibiće to najbolje što mogu da uradim & onako kako niko do sada nije

radio. Sirov rad koji ima dušu uvek će bili pristupačan svima –uključujući & kritiku & pljuvanje – dok će uglađeno, ali prazno delouvek biti zaštićeno & skriveno plaćenim pohvalama. Kaže se da jedobar pripovedač onaj koji dozvoljava da fitilj njegovog života sagoriplamen njegove priče. Ali poput starog Trima Sendija ni ja se nećupredati u vlast bilo kog čoveka. A uz svoje slike, napraviću vatromet odreči & reći ću bilo šta, samo ako time mogu da rasvetlim onaj sićušnitrenutak istine na mojim bednim slikama.Ja sam Vilijam Bulou Guld & imam nameru da za vas slikam najbolje

što mogu, što ipak predstavlja samo jadnu, sirovu umetnost jednogčoveka, zvuk vode koja kaplje na stenu, san neke budale da sve što jeteško treba da ustupi pred onim što je lako & duboko se nadam daćete na mojim prozračnim akvarelima videti ne samo beli papir koji seispod njih pomalja, već & samu mračnost duše.A nije li to dovoljno od bednog pomoćnika na palubi čiji čamac

preplavljuju divlji morski talasi? Odgovorite – zar nije? Ili možda želitedokaze o suštini stvari? 0 moćnom Umetniku – koji je zaista navrhuncu svojih moći?Zaboga, od mene ne očekujte nikakve koještarije. Jer ja ovde nemam

nikakvu moć, što je & dovoljno loše, a & opasno & kada moja četkicakrene u napad na Pobdžojev papir u kratkim rafalima – dum-dum-dum,dum-dum-dum – to ja pucam za slobodu, gle, ništa manje nego za –slobodu, ali moja je namera neiskrena, a moje oružje je jedna bednakutija s bojama, nekoliko loših četkica & slab talenat za bilo šta drugoosim za čistu reprodukciju. Ali vid mi je dobar & ja ću to iskoristiti štobolje mogu.Šta?A gde su, čujem li ja to kritičare, finese u pristupu? Dokaz bilo čega

drugog, osim upornog delanja jednog bednog provincijskog uma?Ponižavaju me pokušavajući da me negde svrstaju, ali ja sam Vilijam

Bulou Guld, a ne kakav sitničav, zao čovek. Ne opterećuju me nikakveideje o tome šta ću postati. Nisam ja samo nešto što se nalazi izmeđunožnih prstiju & ćube na glavi, ja sam beskrajan kao pesak.Dođite ovamo, slušajte: ispričaću vam priču o tome zašto puzim po

zemlji: zato što tako hoću. Jer meni nije stalo da živim negde iznad,poput onih što smatraju da treba boraviti tamo gde & oni, u visokimtvrđavama & stražarskim kulama, odakle mogu da gledaju dole nazemlju & na nas & da nas ocenjuju kako im se prohte.

Ni na pamet mi ne pada da slikam one izveštačene pejzaže kojizamagljuju činjenice & vređaju život, one pejzaže koje tako vole razniPobdžojevi, one pejzaže koji izokreću istinu stremeći uvek naviše svedo samog neba, kao da poznajemo mesta & ljude samo izdaleka – toje presna laž, a istina je uvek negde blizu, u prašini, u gadosti, u glibu,u krljušti, u prljavštini, s đavolom, s anđelima & sve to skupazarobljeno je u zemlji & u nama samima, sve je sadržano u jednomjedinom otkucaju srca – mog, tvog, našeg – & svih mojih modela, doknišanim & oživljavam mrtve ribe.Kritičari će reći da sam samo jedno obično sitno mazalo & da su moje

slike isto toliko beznačajne kao & ja. Izazvaće džumbus u mojoj glavi &onda neću moći da držim korak s potezima svoje četkice. Probudićeme s vriskom iz mog nasušnog sna. Pokušaće da me svrstaju kao štoHirurg to čini sa svojim bednim primercima životinjskih & biljnih vrsta; tiprokleti Lineanci duše pokušavaju da me zarobe u nekom novomplemenu koje su sami izmislili & klasifikovali.Ali ja sam Vilijam Bulou Guld, pleme od jednog člana, koga je

nemoguće svrstati & moje ribe će me osloboditi & s njima ću umaći.A vi?– pogledajte samo šta kaže veliki Šeli –Povredili su te & to se urezuje u pamćenje.A & vi ćete morati da počnete kao ja: gledajući dugo, dugo u riblje

oko da biste videli ono što ću sada ispričati, da otpočnete onaj dubokizaron, dole u svet okeana gde jedine rešetke predstavljaju zraci svetlakoji se probijaju.Pst!Dolazi Pobdžoj, nadolazi plima, moja rana zarasta, zato samo sedite

& složite se sa ruskim zatočenikom, da je u knjigama uvek sve bolje,da se život bolje osmatra nego što se živi. Potvrđujte klimanjem glave,srećnici moji, poput plemenitih činovnika grada Hobarta koji doručkujuna gornjem spratu zgrade u kojoj su smeštene kancelarije Sekretaraza Koloniju & posmatraju javna pogubljenja u rano jutro, debelihguzica zavaljenih u mekane jastuke, uživajući u udobnosti & ukusuprženih bubrega sa slatkim mirisom pišaćke koji im se tope ugubicama, & u spektaklu koji se odvija tačno preko puta u ulici Mari, navešalima podignutim ispred ulaza u zatvor.U tom kratkom trenu pre no što zaškripe vratnice i vešala otvore

svoje razjapljene, nezasite čeljusti, dozvolite da nastavim – poput

svakog robijaša koji se ispoveda – o događajima koji su usledili & kojisu me doveli u ovako žalosno stanje.

Ž

JEŽINKASara Ajlend – Nekoliko načina mučenja – Komandant osnivanaciju – Gospodin Lemprijer – Zajedničko uživanje u Volteru

– Ples prosvećenja – Smrt & novo ime – Zastranjivanje –Krmak Kastelri – Doktor Bodler-Šarp na jajima – Kako sam

počeo da slikam drugu ribuI

Na kraju najčudnovatijeg od svih putovanja, u kasno veče jedne ranejeseni dok je more bilo tako mirno da je naš brod više puta zastajao jernije bilo ni daška vetra, lagano smo se primicali svojoj novoj tamnici. Uovom dobu užasa, u ovo vreme, kako nas često podsećaju, kada jesve što je sveto isprofanisano, ništa nije groznije, ništa više bezpresedana u analima poniženja, od ovog ostrva na kojem će mojapriča početi da se odvija. Širom nepoznatog, zapadnog dela VanDimenove zemlje, koja nije bila ubeležena ni na jednu geografskumapu, tumarali su samo Aboridžini; nigde ni jednog naselja belaca,osim tog strašnog kazamata.Ipak, na bledoj, mutnoj mesečini kada smo ga prvi put ugledali, Sara

Ajlend uopšte nije izgledao onako kako smo ga zamišljali. Kapetan jedozvolio nekolicini robijaša – uključujući & mene & Kapou Smrt – daizađemo iz vrele utrobe broda na palubu. Poput kakvog srebrnastogmorskog čudovišta iz bajke koje isteže vrat da bi uzdiglo svojustravičnu glavu, još uvek udaljeno, pomaljalo se ostrvo.Izgledalo je kao da je neka džinovska sipa legla preko ostrva,

progutavši & poslednji znak vegetacije, svako drvo & svaku travku &svaki list paprati, pružajući svuda po ostrvu svoje pipke u oblikupalisada visokih preko pedeset stopa. Nad njima su se nadnosilavelika zdanja ovog ostrva, poput glava koje su bljeskalefosforescentnim sjajem: Komandantova palata od ružičastog mermera,koja će nam, kada jednog dana budemo stajali ispod nje, ličiti na nekuljudskom rukom izgrađenu klisuru po kojoj vitlaju divlji vetrovi & čija sesenka nadnosi nad ostale građevine; veličanstvena kamena zgradaPrehrambenog komesarijata koja bi sasvim pristajala u kakvoj velikojluci; i, zatvor, u čijem centra se nalazio jedan kiklopski slavoluk nakome je bio istaknut grb s likom nasmejane maske.Skrenuh pogled s ostrva & pogledah dole, u vodu. Nikad još nisam

video nešto takvo, bilo je toliko neobično da mi je žao što nemam rečida ga opišem; ipak, znao sam da za nešto tako čudesno & nema reči:

zvezde su se ogledale u moru, sijale su tako jasno da se činilo daputujemo samim nebesima da bi stigli u zemlju čudesa; kao da ispodpovršine tamne vode gori po jedna sveća za dušu svakog robijašaumrlog & sahranjenog na tom ostrvcetu mrtvih s naše desne strane.Kada je nekoliko tih čudesnih sveća zgaslo pod plutajućom glavom, slicem okrenutim nadole, a potom & telom mrtvaca pored krme našegzaustavljenog broda, pitao sam se da li je barem čovek koji jezaustavio točak napokon uspeo da se sjedini sa svojim snom oslobodi.Kasnije su utvrdili da leš pripada odbeglom robijašu koji nije uspeo da

se dokopa kopna na splavu koji je napravio od nekih vrata. Ne znamda li je kapetan mislio na njegovu sudbinu ili na ostrvo kada je rekaoda se od toga može pobeći samo u smrt, dok je posmatrao kakorobijaševo telo izvlače čakljama od kojih me je podilazila jeza.

IIKako je kasnije te iste večeri napokon dunuo vetar & naš brod počeo

da se primiče pristaništu, mogli smo jasno da vidimo široke ulice kojesu uzduž & popreko presecale prirodne konture ostrva, dugačkenanose kamena na obali & nedovršene dokove & brojna skladištazidana od tesanog kamena u izgradnji duž obale kakvih bi se postideoi sam Liverpul – sve u svemu ličilo je na neko predskazanje o zemlji unastanku koje se može ostvariti mračnom voljom svog vode, čovekakoga ćemo, kada ga upoznamo, s pravom smatrati izuzetnim.I mogli biste s pravom reći: Oh, kakva sreća što je Kolonija imala

takvog čoveka!Ali jednom kada vidite njegova ogromna pristaništa – namemo kažem

’njegova’ – odmah vam postaje jasno da ste prešli iz jednog domena,koji je pripadao Englezima, u drugi, mnogo upečatljiviji, koji je pripadaoNjegovoj grandioznosti Napoleonu Sara Ajlenda, Velikom dužduJužnih mora: Komandantu lično. Čak & u ono vreme njegovabrodogradilišta bila su najzaposlenija od svih brodogradilišta u južnimkolonijama; a & mnogo, mnogo veća nego što su to znale kolonijalnevlasti, jer, na svaku škunu, na svaku korvetu sagrađenu od džinovskihborova koje su obarali & spuštali niz reku Gordon bosonogi robijašipovezani u grupu lancima, a koje su slali na poklon vandimenskomguverneru u Hobart, pravili su još po tuce istih takvih za narastajućutrgovačku flotu ostrva & uz njenu pomoć Komandant je uspeo da

uspostavi veze, prvo samo trgovačke, a kasnije & političke, strgovcima s Jave & nekoliko južnoameričkih država koje su nedavnodobile nezavisnost.Pod uticajem žive, koju je svakodnevno uzimao kao lek protiv sifilisa

& laudanuma, koji je u neizmernim količinama pio svake večeri da bimogao da zaspi, jer od svih stvari na ovome svetu, taj hrabri čovekbojao se samo svojih noćnih mora, užasnih košmara koji su bivali jošstrašniji pod uticajem droge & koji mu nisu davali mira & uvek sezavršavali vatrom, iz koje je ustajao ranom zorom kao feniks da binastavio da gradi iz pepela.Verovatno se pitate kako li je samo zamišljao da će se sve to završiti?Ali njegove ambicije & njegovi apetiti bili su ogronmi, a bio je &

probirljiv & pohlepan: ništa manje nego stvaranje nove nacije u srcukoje će biti grad-država za koju je upravo postavljao temelje, a nanjenom čelu će, kao Otac nacije, biti on.Verovatno se pitate kako je to bilo moguće?Ali bilo bi dovoljno čuti ga kako govori o svojim snovima & svojim

vizijama & grubo tesane daske pod vašim nogama počele bi da seuvijaju & pomeraju, kameni zidovi da se razmiču & svet tog ludačkog,očajničkog zatvora počeo bi da se transformiše pred vašim očima. Ipre no što bismo bili svesni ove transformacije, leteli bismo južnimnebom u daleku zemlju iz bajke, & možda to & jeste bila tiranija, alinas je tako opsenio svojim pričama o nadi & očaju, da nam je taj svetsa svakom njegovom reči, svakim njegovim gestom, postajao svestvarniji & stvarniji.Kada je naš brod pristao, naterali su nas da se skinemo & dok smo

goli drhtali na palubi, čuvari su nam gurali prste u dupe & potomdžarali po našim ustima tražeći duvan ili kakav dragi kamen. Na krajusu nam dozvolili da se odenemo & sačekamo Komandantov dolazak.Pred samo svitanje popeo se na palubu da nam se obrati. Izgledao je

sasvim neobično: ne da je bio nizak rastom, ali mu je slabašno teloodudaralo od prevelike glave, pa je izgledalo kao da uopšte nema vrat.Njegova crna kosa, gusta & kovrdžava, bila je ono što je najlepše nanjemu, ali je njena lepota samo još više isticala njegove fizičkenedostatke. Na svakoj drugoj osobi tako egzotična odeća – plavauniforma & zlatna maska – ostavljala bi najjači utisak. Ali tog jutranajjači utisak izazivao je način na koji je govorio: jednostavno,direktno, povremeno čak prelazeći na dementung, sleng kojim su

govorili crnčuge, ili pak na žargon robijaša & njegove strasne rečiprosto su nas opčinjavale.Pre no što smo toga bili svesni, naš brod se pretvorio u beli oblačak

što se brzo odmicao prema horizontu, gde se rumen sunca na izlaskupretapala u jasno plavetnilo ranog jutra, a Komandant nam jepripovedao o budućnosti dok smo zajedno s njim leteli nebesima: omalom ostrvu koje je postalo trgovački gigant, koga je svet oko njegajednako & poštovao & bojao ga se, radi njegova bogatstva, njegovemoći, lepote & veličanstvenosti & njegovog građanskog uređenja.Ukazivalo nam se pred očima kako trgovci & umetnici & svi njegovidrugi podanici stižu ovamo iz najudaljenijih krajeva sveta, ostavljajućiza sobom svoju prošlost & svoje narečje, odriču se svojih porodica,prijatelja & ljubavi, noseći sa sobom samo svoje vatrene želje &ambicije & divlje snove o usponu ovog južnog ostrvceta.Zamišljao je – a & mi skupa s njim – sebe u rimskoj togi, sebe kao

heroja epskih oda, sebe kako osniva dinastiju koja će ratovati u imenjegovog pomućenog pamćenja, sebe poštovanog sebe samog radi &nije uviđao nikakve prepreke između svojih despotskih & tiranskih želja& službenih dužnosti engleskog oficira zaduženog za kažnjeničkukoloniju Imperije, kao ni njegovog obožavanja renesansnih gradova-državica, Firence & Venecije, o kojima je stekao sasvim pogrešanutisak iz jeftinih plavih knjižica o Italiji. Te knjižice slala mu je jednažena, a uskoro ćemo saznati da je to bila njegova sestra, gospođicaAna – slikarka romantičarskih akvarela, koja nije bila čuvena po svojimslikama već po kratkoj avanturi s Tomasom De Kvinsijem u vreme dokje ovaj pisac pohađao jedan semestar, uživajući opijum, u tmurnom,oronulom zdanju Vuster koledža – uz svoja pisma iz Oksforda.Komandant je patio od čudnog oblika epilepsije, plesa Svetog

Vinsenta, pothranjivanog priviđenjima & utvarama novog doba; stogaje smatrao da se čovekovi najviši kreativni ciljevi mogu ostvariti krozgraditeljstvo. Opijala nas je njegova veličanstvena beskrajna bajka ograditeljstvu – njegovi planovi o izgradnji velike tržnice pod kolosalnimstaklenim svodovima; o grbavom, blatnjavom puteljku koji će postatiširoki, prav Bulevar sudbine, na čijem će se kraju nalaziti ogromangvozdeni slavoluk, niz koji će šetati ljubavnici kad je vreme lepo, a uzkoji će se peti vojnici, kada to već neće moći robijaši.Ipak nije shvatao šta nas je to tako opčinjavalo u vezi sa takvim

jednim gradom, a to su bile: njegove reči.

U njegovim rečima bilo je moguće sve & svašta & mada nam je bilojasno kakva je naša uloga u svemu tome & da od svih tih njegovihsnova mi nećemo imati nikakve koristi, već da će samo pretvoriti našeživote u cigle & malter, u prozorska stakla & kitnjasto kovano gvožđe,bili smo toliko povodljivi da smo osećali – barem dok je govorio, a to jebilo veoma dugo – da njegove reči daju našim životima nekakavsmisao, kao da nismo samo robijaši, već da nam se nudi nešto više odKolevke & Hranilice, a to je ono za čim smo svi mi žudeli. Poputnekakvog paralelnog života, nekakve parne mašine koja može daprepravi & nas & naš život, jer da bi prestali da budemo robijaši, moralibi da prestanemo da budemo ono što jesmo, morali bi da prepravimonašu prošlost & našu budućnost, tako jasno određenu KaznenimSistemom.Bio bi to život u kome bi realnost bila imitacija mašte & za to bismo

svi morali dobro da se potrudimo. Istog trenutka učini mi se da se zajednog falsifikatora pružaju beskrajne mogućnosti, a, iskreno govoreći,ko bi još tada mogao proreći moju fabuloznu budućnost & užasnusudbu koja će nas sve progutati? Jer na kraju, razume se, Komandantje morao da isuši more, a potom & da eksplodira od siline okeanskogponosa & umakne s ostrva, a nekolicina preživelih našla se ponovo upustoj usamljenosti. S vlastima se najlakše izlazi na kraj kada imbeskompromisno povlađuješ: koliko god oni bili glupi, ti moraš dabudeš još gluplji. I zato je bilo neizbežno, bar tako mislim, da na SaraAjlendu postanem ono što sam se uvek pretvarao da jesam –najpodlije od svih živih bića – Umetnik.

IIIKada smo se iskrcali, suočili smo se sa svom onom neizbežnom

brutalnošću & jadom & bedom, kakvi se samo mogu očekivati najednom takvom mestu. Ali pre no što smo se spustili s broda, pre nošto smo bilo šta mogli bolje da osmotrimo, naša čula mirisa behuzapahnuta zadahom smrti. Smrt je vonjala iz izmrcvarenih tela &gnojnih čireva duša. Smrt je lebdela u smrdljivim isparenjimagangrenoznih udova & krvavih krpa od pluća. Smrt se gnezdila uodvratnom smradežu surovog batinanja, u novim građevinama koje suveć počinjale da se raspadaju od vlage koja ih je osvajala, kapala je izrazvaljenih sfinktera koji su počeli da trule od učestalih silovanja.Kezila se iz ukislog smrada blata okamenjenog neprijateljstvom,čučala u vlažnim zidovima od cigle, u kužnim isparenjima živog mesa

s koga je otpadala koža, u smrdljivim uzdasima nečujnih jauka, uubistvima, u rasolu neizrecivog užasa; udružila se s vonjem znojaizazvanog strahom koji kvasi odeću & svojim zadahom impregniračitave prostore & kome ne može da naudi ni zub vremena & od togparfema prolivene krvi nikakvo pranje ni priznanje nikada me nećeosloboditi. A možda zato što je posvuda bila smrt, život mi se na čudnoizopačen način nikada nije činio tako mio kao kada sam stigao na SaraAjlend.Dok smo onako u lancima teturali uzbrdo ka Kaznionici, opasno

nakrivljenoj na jednoj oštroj litici koja se nadnosila iznad mora i dok sunaše oči nalazile na razne gadne prizore da bi ih spojile s onimužasnim mirisima, uvideli smo da je ostrvo & nešto mnogo više &nešto mnogo manje od fantastičnog čuda kakvo smo očekivali; bilo jeteško reći da li je u pitanju Komandantov lepi san ili robijaška noćnamora.Uz veličanstvene kamene građevine, od kojih su neke bile završene,

ali neuseljene, a neke tek do pola gotove, zbijale su se trošne kolibeod blata & razvaljene drvene šupe iskrivljene pod tako čudnimuglovima da je izgledalo kao da su pijane. Dok je deo oko pristaništa,kao & put koji je k njemu vodio, bio popločan kamenjem, ostalesaobraćajnice na ostrvu bile su samo staze od žitkog blata u koje simogao da potoneš do pojasa. Rojevi muva lebdeli su poput oblačićasvuda gde je bilo ljudi, a ostrvo je bilo preplavljeno bubama &pacovima koji su se čak & usred bela dana skupljali pred kućama.Sada, dok plutam po svojoj ćeliji & razmišljam o tom vremenu, čini mi

se da nas uopšte nisu začudili pogledi puni zlobe, mržnje &neprijateljstva koje su nam upućivale stravične gomile robijaša –prljavih malih bednika & poluizgladnelih nesrećnika s krmeljivim očima,koje su štrčale s njihovih krastavih lica poput loptica za golf & čijanesrećna leđa behu pogrbljena & neprirodno iskrivljena zbogneprestanih udaraca Biča; usahlih mišića & stomaka prilepljenih zakičmu bili su samo olupine od ljudi, prerano ostareli jadničci, a onaj zakoga sam mislio da je najstariji, imao je samo trideset dve godine.I uopšte nas nije iznenadilo to što je Priroda ovde bila izvrnuta

naopačke – sve, počev od feminiziranih momaka do grubihmuškarčina, a jedan od ovih ženskastih mladića hodao je okolo sajednom vunenom kapom skrivenom ispod svojih rita, zamotuljkomprljavih krpa za koji je tvrdio da je njegova beba koju je pokušavao da

podoji u međunožju svog momka; Prirode se ovde trebalo bojati – zalivje, bar tako su nam rekli, bio pun ajkula, a nepoznata divljina u zaleđuvrvela je od divljaka uvek spremnih da ubiju. Ipak, na čudan način, zanas je predstavljalo olakšanje što smo napokon mogli sve to da vidimo& da počnemo da učimo kako se to može izdržati & ako je ikakomoguće, izbeći.A u stvari, uopšte nije bilo moguće izbeći nekoliko načina mučenja

koji su postojali samo na ovom ostrvu. Možda se mogao podmititikovač da ti dâ lakše lance, ali se nije mogla izbeći agonija koju jeizazivalo nošenje bukagija teških trideset funti & to puna tri meseca,danju & noću, dok je unutrašnjost ovih strašnih gvožđa bila namernoizreckana tako da bude što rapavija da bi ti ogulila kožu.Čak & onda, pre nego što sam ih pobliže upoznao, znao sam da

nema šale s ćelijama u koje nadolazi slana morska voda & u kojimačovek provodi mesece, pa čak & godine plutajući gore-dole snadolaskom plime. A ni s Hranilicom – tim genijalnim učilom da nepustiš ni glaska jer kazna je bila stravična – bila je to u stvari cev,načinjena od tvrdog drveta, koju bi ti gurnuli u usta takvom silinom dabi ti najčešće isterali zube, a ličila je na veliki đem koji se stavlja konjuu gubicu. S obe strane nalazili su se kožni remeni koji su se vezivali napotiljku & pritezali dok iz cevi ne bi izišao tanušan zvižduk & kapljicakrvi, što bi ukazivalo da ovaj instrument dobro funkcionišc. A ni sOrlom raširenih krila, na kojem bi čoveku vezivali ruke za dve metalnekarike u razmaku od šest stopa & na isto tolikoj visini, dok bi mu nogepričvrstili za pod, licem ga okrenuli prema zidu, a u usta mu staviliHranilicu da ne bi puštao jauke dok ga tuku po glavi & telu.Bilo je još nekoliko veoma egzotičnih načina mučenja s naziviraa koji

su naznačavali najperverznije ponižavanje – Strvožderova kći, Veštičjametla, Ljubavničko šurenje. Ali svi su se najviše bojali najopasnije odsvih sprava za mučenje – Kolevke – gvozdenog madraca na koji biljude posle bičevanja spuštali na leđa & čvrsto privezivali tako da su senjihova izranjavljena leđa crvljavila ispod tela koja su im trulila, a umim se pretvarao u još strašniju močvaru.Jedno ili nekoliko kombinovanih mučenja određivali bi ljudima za tako

strašne zločine kao što je posedovanje duvana, malo masti,pripitomljene ptice, što bi s nekim podelili hranu, što bi pevali, što ne bidovoljno brzo hodali, što bi govorili (drskost), što ne bi govorili (najgora

drskost), smejali se, mrko gledali – mada je najveći zločin predstavljalosuprotstaviti se svora stražaru & milovati psa. Padao si & uzdizao sena Lestvicama Sara Ajlenda ne prema tome kako si se ponašao ilikakav je bio tvoj popravni put ili ponovljeni zločin, već na osnovu čistesreće, dobre ili loše.Na sve to bio sam spreman.Ali na bodljikavu ribu ježinku ništa me nije moglo pripremiti.

IVSve što sam vam ispričao o stvaranju novih država & bednom

kopiranju Evrope na ovom kržljavom ostrvcu pod južnim nebom tek jestajalo pred nama da ga otkrijemo, a preda mnom je, tog ledenog jutraposle iskrcavanja & zatvaranja u barake od naslagane cigle koje subile određene za novopristigle robijaše, stajao ogroman, ćelavi,zaduvani čovek-pihtija, istovremeno & brašnjav & lepljiv, koji će zauvekpromeniti moj život.’TOBAJAS AHIL LEMPRIJER – GOSPODIN', izgovorila je pihtija,

’HIRURG U NASELJU – ZAHTEVAN – TAKAV SAM’, njegov vreli dahkoji je mirisao na doručak, otpuštao je mutne oblačiće magle po mojojćeliji. Pa iako je njegov način izražavanja bio sasvim nerazumljiv,njegov ton bio je zloslutan & možda je zato govorio velikim slovima.Njegove reči su ličile na grudve u loše spravljenoj popari – nagrozdove zgusnute tame.Njegova pojava bila je tako stravična da sam se stresao kada sam ga

ugledao. Bio je tako okrugao da je izgledalo kao da ga je pravio bačvarumesto da je začet na prirodan način. Njegov crni frak, suviše tesan &pre pohaban nego elegantan, njegove tesne hlače & njegove majušnecipele sa srebrnim kopčama, navodili su na pomisao da se neveštomaskirao u kakvog kraljevskog raskalašnika iz prošlosti.Ono što je na njemu bilo najuočljivije bilo je istovremeno &

najstrašnije – neverovatna belina njegove ogromne ćelave glave, takozastrašujuća da mi se na mah učini da je duh čoveka koji je zaustaviotočak došao da me progoni. A od beline njegove glave & lica jako suodudarali nabori & preklopi sala, u čijim senovitim brazdama segnezdila tama. Kasnije sam shvatio da mu je lice bilo pre ovalno negookruglo & da ga je puderisao sjajnim belim olovnim prahom, pa jeizgledao kao da je neprestano sveže pobrašnjen. Možda je, kao što setvrdi za londonske lude šeširdžije, neprestana upotreba tog praha bilauzrok što je kasnije počeo tako čudno da se ponaša. Ipak, moj prvi

utisak o njegovoj grotesknoj neljudskoj figuri je ono što je ostaloutisnuto u moje pamćenje.Oči su mu bile krupne & vlažne &, ako mi dozvolite da upotrebim tu

reč, mesečarske, ali ono što bi kod nekog drugog navodilo na pomisaoda je u pitanju poetska ili čak mistična ličnost, kod njega je bila samototalna nezainteresovanost za drugc ljude. Ipak, na tom jezivom licušto je ličilo na pun mesec, oči su bile jedino što je nagoveštavalo život& uvlačile su te u sebe &, kao što ću kasnije otkriti, u opsednutostonim na šta su se nemilosrdno usmeravale.Kao kroz maglu shvatio sam da je gospodin Tobajas Lemprijer,

budući da je bio hirurg, imao znatnu moć nad nama, koji nismo, to mije već bilo jasno, bili ništa više do robovi. Gospodin Tobajas AhilLemprijer je bio taj koji je odlučivao o tome da li je neko od nas biosuviše bolestan da bi ga slali na kakav težak zadatak od koga pucajuleđa ili na rad u grupi robijaša povezanih lancima ili, pak, da li neko odnas zaslužuje kaznu bičevanja zbog foliranja. Gospodin Tobajas AhilLemprijer je bio taj koji odlučuje kada će se prestati sa bičevanjem &onaj koji kaže da li je udarac biča dovoljno jak & da li treba da bude jošjači & suroviji.Počeo sam da se dižem s vlažnog zemljanog poda da bih sebi dao

izgled ponosnog čoveka umesto bednog kriminalca kakav sam bio, alidok sam ustajao osetio sam kako me lanci vuku nadole, osetio samujede vašiju & grebanje grubih robijaških rita po koži. Ovako sputan,žudeo sam da se bacim nazad na pod, ali sam se uspravio & ispravio& stajao mirno što sam bolje mogao u tako jadnim okolnostima.I baš sam se spremao da budem što ljubazniji & umilniji, da se

ulizujem & da se pravim lud, kad na moje čuđenje gospodin TobajasAhil Lemprijer izvadi iza leđa stoličicu za obuvanje cipela, stavi je nasluzavi pod & potom spusti svoje korpulentno telo na nju, pa je odsvega na svetu, u svom tesnom crnom žaketu, ličio najviše na izgorelubuhtlu s džemom koju je neko natakao na vrh iskrivljene viljuške, kojaće svakog trena nestati u njegovoj debeloj masnoj guzici.’STUDIJA MORSKOG VILENJAKA – DOBRO URAĐENO – JAKO

DOBRO’, rekao je on, smeštajući se na stoličicu. ’KONCEPCIJA –IZVEDBA – SJAJNO – NAUČNO.’ Pomislio sam da želi da munaslikam portret; pomalo je ličio na Maraa koji se ugojio & upravorazmišljao da bih mogao da mu podmetnem jednu kopiju, kada Hirurgjoš jednom uzdahnu & nastavi. ’JAKO KORISNO – VEČERAO SINOĆ

– S DRAGIM KAPETANOM’, rekao je pomalo ljutito, jer je zato što munisam ništa odgovarao pomislio da sam toliko glup da ga ne razumem.’VIDEO LJUBAVNI TRIPTIH – RIBA SJAJNO URAĐENA – ORAO,

NE BAŠ – OBOGALJENI PACOV, NIMALO IPAK, MISLIM –SPOSOBNOST SLIKANJA, AKO NIŠTA DRUGO – RIBA – TI – JA –SUDBINA – MOJA ŽELJA DA SLUŽIM NAUCI.’ Potom je upitao – snečim što mi se učinilo poput poniznosti & neočekivanim izgovaranjemjedne cele rečenice – ’VI STE UMETNIK S ISKUSTVOM?’Na brzinu sam izmislio nekoliko priča koje bi mu se mogle svideti, a

svaka od njih je bila smišljena lako da zadovolji njegovo shvatanje otome šta umetnost treba & šta ne treba da predstavlja. A da bihpostigao svoj krajnji cilj, morao sam neprestano da balansiram izmeđuuobraženosli & snishodljivosti, da pokažem da sam nešto više odostalih kriminalaca, a nešto niže od gospodara kao što je bio on; bilo jeto poput akrobacije na razapetoj žici & samo što jednom ili dvarednisam pao, ali sam svaki put povratio ravnotežu & to uz pomoćpominjanja Čupavog Akermana – za koga on, naravno, nikad nije čuo– & koji je, na kraju krajeva, bio graver. Ja sam ga u svojim morskimpričama slavio & hvalio pridajući mu epitete kao što su bili:nenadmašni Akerman, Akerman genije, kralj londonskih gravera sjakim stranim akcentom poreklom iz Hanovera, kupajući se u njegovojslavi sve u nadi da će Pihtija naći nešto od njegove slave & u meni.’AKERMAN – DA? NE? DA’, gospodin Tobajas Ahil Lemprijer

napokon uzdahnu, znalački tapkajući nos svojim debelim kažiprstomskidajući beli prah & otkrivajući skerletno crvenu kožu. ’ALI ON JE BIOGRAVER.’Premda sam mu rekao da sam dugo vremena radio za Akermana –

što je bila istina – nisam mu rekao da je to vreme bilo provedeno usitnim prevarama & krađama više nego u graviranju & još više u pićukod dobrog starog Ratnika u Spitalfildsu,Nisam gnjavio Hirurga ni s bezveznim detaljima koji su preplavljivali

moja sećanja o nasilnom ponašanju poreskog službenika koji jeprogonio Akermana & mene, poput kakve troglave harpije uterujućinam dug, zamislite, baš on koji je se nakrao gomile para!Potom je službenik završio s prerezanim grkijanom, pare su isparile &

Akerman napokon doživeo trenutak slave, dok mu je perut padala naokovratnik nove jakne od svinjske kože & ne baš mnogo srećan kezotkrivao pokvarene zube potamnele od piva, njegovog omiljenog

obroka, širok sve od Vepinga do Tibuma & koji je pratio nesrećnogAkermana sve do onog cupkavog plesa ispod vešala, osuđenog zbogubistva.Moja prošlost, koje do tada nisam ni bio svestan, odjednom poče da

mi se rasprskava u svesti poput kakve petarde. Činilo se kao da mi jeneophodna istina u vezi sa svim tim uspomenama, koje, naravnonisam pominjao, dok sam prosipao sve moguće laži.Jer dok sam pričao Hirurgu o svom strasnom stremljenju da

postignem vrhunac u svojoj umetnosti, preplavljivao me je isti onakavužas kakav sam osećao kada su me progonili & tražili u tamnimsenkama mojih starih skrovišta; uhvatio me je užasan strah koji me ječupao iz korena & bacao u smrdljivo blato & mulj tajnih gnezda izaburadi u mračnim uličicama, strah da sam u stvari neko drugi, da sveoko mene postaje jedan strašan kovitlac, da je sav moj život samonečiji tuđi san, da je sve oko mene samo simulacija sveta & počeh dagrcam, izgubljen, & zaista postah neko drugi, neko drugi ko sve tosamo posmatra.

VAli već odavno sam isprašio iz Londona k’o tane iz puške ostavljajući

sve to za sobom, uključujući & svoje staro ime, sve svoje užasnestrahove, sve to kovitlanje & sav taj džumbus & sve ostale gluposti &idući na sever, uspeo da se ponovo saberem. Rekoh sam sebi, sadasam zaista Umetnik, poznati slikar-portretista, Bili Belou – zaista jedobro zvučalo – mada sam posle kraćeg razmišljanja shvatio da je isuviše obično te sam ga promenio u Bili Bulo – zvučalo je nekako višefrancuski & pomodno, zbližavalo me s ocem, kao da zaista vučemporeklo od nekoga & nečega – a opet, pomislih, ne, Francuzi nisuomiljeni kod Ljudi, i, kada sam našao privremeni posao kao Keramičar,počeo sam da se odazivam na ime Vilijam Bulou jer nisam mogao dasmislim ništa bolje.Imao sam sreću da naletim na izuzetnog umetnika keramičara, koji je

bio poznat samo pod imenom stari Guld. Uz neprestano blebetanje –mada kada bolje razmislim, možda upravo stoga – pratio ga je užasanstrah da će završiti pod točkovima kakvih kola ili kočije. Obuzimao gaje toliki užas na pomisao o tako stravičnoj & surovoj sudbini da bistajao po čitav sat na ivici trotoara, skupljajući hrabrost da pređe ulicu.Naš prvi susret bio je slučajan, ali & sudbinski. Upravo sam bioisteturao iz Ptice u ruci u Birmingemu, bez pare u džepu & naleteo

pravo na uzdrhtalog Gulda koji je stajao na uglu. Bio sam dobroraspoložen & želeći da učinim humano delo, pristao sam da gaprevedem preko ulice. A potom sam shvatio da će mu pomoć bitipotrebna sve do njegovog krajnjeg odredišta – jedne krčme u kojoj jenoćivao na milju & po izvan centra grada pa sam ga otpratio do onde,a već kod trećeg prelaska ulice njegova visoka figura, poput rode,nadvijala se nada mnom u iskrenoj zahvalnosti što mu spašavamživot, pa mi je ponudio da me zaposli u svojoj keramičarskoj radionici.Hirurg je prekinuo moje sanjaranje upitavši me na svoj telegrafski

način šta mislim o mrtvoj prirodi.Ispričao sam mu bez oklevanja, & to u visokom stilu, da je moja

umetnost pod jakim uticajem velikih holandskih majstora prošlogaveka – van Elsta, van der Hema & van Hujsuma – ali nisam pominjaoda je moje celokupno znanje o njima, uključujući & moje standardnoslikanje venaca visterije, poticalo od onih šest meseci koje sam proveokao keramičar, oslikavajući fini porcelan za starog Gulda, naizmeničnoslikajući dosadne cvetne motive & provodeći noći u točionicama, dokje stari Guld dosađivao beskrajno slaveći & hvaleći prepotopna glupaholandska mazala – znate, tako ih je silno obožavao. Kad, jedne noćinjegova jedinica reče: ’Dođi’, ona, s onom dugom, predivnom crvenomkosom & licem osutim zlatastim tačkicama ’Ajde sa mnom’ Iskrali smose napolje & tako se naljoskali da sam jedva uspeo da nađem put doGuldove mračne radionice gde smo se bacili na neko platnorasprostrto na podu, ispred svih onih njegovih slika koje je sakupio &otpočeli da se igramo stare holandske mrtve prirode, leškareći navoštanim kruškama & rasprskalim narovima, a povrh svega, ja u ulozimrtvog zeca.I tako mi je, a bilo je tu još koječega, stari Guld postao bolji učitelj no

što bi ikada mogao & da pomisli. Svuda unaokolo, između četki & alatabile su razbacane kopije Grocijusa & Kondorsea, a povremeno bitražio da njegova ćerka stane ispod male biste Voltera na polici uradionici, s onim njegovim zagonetnim osmehom & čita odlomke izdela ovog velikana, dok bismo mi slikali komplikovane šare naporcelanu.Moja lepotica & ja bili smo tako obuzeti Kandidom & doktorom

Panglosom da smo sasvim zaboravljali na holandsku mrtvu prirodu &počeli da plešemo Prosvećenje & ona je crpla silnu radost iz mudrostiVolterovog osmejka, koja je nadolazila & povlačila se poput laganog

talasa koji čeka da se razbije o obalu, neprestano razmišljajući kako jedivno gajiti svoj sopstveni vrt.Biće vam jasno kakva je to tragedija bila za mene kada je starog

Gulda, na povratku s pijace s punim cegerom luka, pregazila kočija zaLiverpul. Radionicu su prodali njegovi izvršitelji, njegova kći jeneočekivano dobila jednu malu svotu novca & velike pretenzije, pa je,naoružana & jednim & drugim i odbacujući radost racionalizma kojanam je oboma tako mnogo značila, našla prikladnog muža u jednomprodavcu gvožđa iz Solforda koji je imao lice poput nakovnja & dušupoput šljake, te nisam imao prilike da posmatram kako vremenomnjene pegice blede, njena rujna kosa gubi sjaj & nisam morao dagledam kako se naša ljubav pretvara u onu ne-boju – belu.U međuvremenu, ja sam ponovo bio prinuđen da se otisnem u svet

noseći sa sobom tri stvari koje su me tako dobro služile: saznanje oradosti koju Volter može da daruje, što je mnogo više od onoga što seRazumom može pojmiti; knjigu starog Gulda s gravirama njegovihomiljenih holandskih mrtvih priroda; &, njegovo prezime, jer ni on, a ninjegova kći, više ga nisu nosili.U prvoj gostionici u kojoj sam odseo naredne večeri, isprobao sam

kako mi paše moje novo ime uzviknuvši, ’Ja sam Vilijam Bulou Guld! ’Pomislio sam da zaista zvuči mnogo bolje nego pre – sjajne tri reči

koje su naizmenično pućile & uvlačile usne &, zadovoljan sasvimnovim sobom, namignuo sam ženi za koju sam kasnije saznao da jekrčmareva supruga. Nećete verovati – krčmareva žena mi je uzvratilaosmeh! I pre nego što je progovorila bilo mi je jasno da je pojebulja &da će se u noći iskrasti iz kreveta svog mužića & doći meni na vlažnuslamaricu koja je odavala buđavi miris štale, a koja nam je & te kakodobro poslužila te noći.’Moje je ime pesma’, šaputao sam joj na uvo, ’koja će se pevati.’’Znaš šta mi se sviđa kod tebe?’, reče ona. ’Drugačiji si od ostalih.’ A

potom mi je ispričala kako je prošle godine išla u London da posmatrasprovod Lorda Bajrona & zašto sada svako mora da bude pesnik &malo ih zaista i jesu & još više sam joj se dopao kada sam joj rekao dajoj sise liče na voćke od voska, što u stvari uopšte & nije biokompliment, ali mi je to prvo palo na pamet kada sam ih ugledao.Kada me je upitala ’Na šta ti još ličim?’, ja rekoh ’Pa, zavisi od toga štajoš imaš da mi pokažeš.’ Na to će ona ’E, baš si pravi vrag! Moždauopšte & nisi baš mnogo drugačiji od ostalih.’ A ja ću njoj 'Čеkај da

vidimo’, & tako smo se nadmudrivali dok nije osetila svu snaguflamanskog slikara, pa ipak reče da baš & nije bilo ništa drugačije & dani ja nisam ništa drugačiji, da smo u stvari svi mi muškarci isti & jakose naljutila ...I Hirurg opet prekida moje misli & opet sam bio primoran da se

složim, & to ovog puta s tvrdnjom da će se uloga Umetnosti smanjivatis napretkom Nauke. A zašto da ne? – jer u pitanju je bilo samoHirurgovo lično mišljenje & uostalom, ja mislim samo na ono štoumetnost znači meni, što, kao što se dalo videti, & nije nešto sveto &prečisto, ali je u svakom slučaju dražesno – prekrasna vizija divnihbelih slabina & butina krčmareve žene koje su se dizale & spuštaledok smo plesali stari ples Prosvećenja, a sve je to sada samo jednomaglovito sećanje, izgubljeno ...’NAUKA – NEIZBEŽAN USPON – UMETNOST – SAMO SLUGA – ’

& ponovo se isključuje. Sto se mene tiče, ja nemam neko posebnolično mišljenje po pitanju Nauke & Umetnosti, već samo nekolikoslatkih uspomena koje verno čuvam & primam svaki posao koji seponudi & završim ga onoliko dobro ili onoliko loše koliko je plaćen. Iznekog razloga setio sam se da mi je stari Guld pričao, a on se ponosiotakvim znanjem, da je francuski filozof Dekart smatrao da se svamaterija sastoji od vrtloga, ali nekako mi se činilo da Hirurg ne bi voleoda zna da se sve na svetu, počev od fetusa pa рrekо mamurluka svedo smrti, neprestano okreće, te zato ne rekoh ništa.Hirurg napokon ustade, pokupi svoju stolicu, okrete se, lupi stoličicom

dva puta o vrata ćelije & u moju mračnu, buđavu ćeliju nakratko hrupisvetlost & svež zrak, dok je stražar otvarao vrata da Hirurg izađe.Znao sam da je pravo vreme da se umešam.’Čovek poput vas, gospodine’, počeo sam kao nezainteresovano, ’koji

je, ako mi dozvolite, u svojim četrdesetim, očigledno čovek na svomvrhuncu, treba da se osigura, jer se ne zna šta nosi budućnost,pozivajući buduće naraštaje da deli njegova naučna dostignuća...’’TAČNO’, reče Hirurg. ’PREMDA – ŠTO SE TIČE GODINA –

LASKAVO – ČETRDESETE? – DA? NE? – DA MOŽE BITI’’Kao čovek takvog kova’, rekoh ja, puštajući jezik da mi klizi po dobro

utabanoj stazi, ’znate da se tako nešto ne može nabaviti lako ni zamale pare, već da se stvara na osnovu mišljenja savremenika.’’NARAVNO’, reče Hirurg gutajući & pomalo zbunjen, 'ZBOG

NAPRETKA NAUKE – NE ZBOG LIČNE ŽELJE.’ 'Nauci je’, rekoh,

glumeći & razumevanje & slaganje,’ potrebna samo nauka.’ Počeh daspuštam glavu. ’Ali da bi se to zabeležilo na platnu, potreban je &naučnik, da bi vas naslikao skupa s vašim dostignućima, ja...’ Hirurgopet proguta, kao da je njegovim snovima o besmrtnosti naučnikatrebalo više dokaza no što sam ja nudio. Osetih kako mi je jezikskliznuo sa staze. ’Ako biste mi učinili tu čast & dozvolili da naslikamvaš portret, ja...’Hirurg me prekide, strogo podižući svoje čupave obrve – & za

trenutak se uplaših da su se dva od onih mnogobrojnih miševa torbarakoji žive u mojoj ćeliji, uspuzala na njegovo lice misleći da je bundeva,viseći mu s čela iznad buijavih očiju.’RIBA, GULDE! – TO – OVA RIBA – OKO – TO JE NAUKA.’ Bio sam

lako obuzet njegovim obrvama da je pomislio da ga nisam dobro čuo.'KAPETANOVA RIBA’, nastavi on pomalo ljutito. Miševi se nadviše nadnjegov nos. ’ČOVEK MORA DA PRONAĐE SVOJ MÉTIER – VAŠ JEIZGLEDA – VI STE PRONAŠLI – EN UN MOT? – RIBU?’ Zaćutao je,pogleda u plafon, pa opet u mene. ’RIBU – DA? – NE? DA – IGOSPODINA TOBAJASA AHILA LEMPRIJERA, ČOVEKA KOJI CENIVAŠ TALENAT, NAUČNIKA – SVOG GAZDU, TO JE ONO ŠTO STEPRONAŠLI – ŽELIM VAM LAKU NOĆ, GOSPODINE.’I nestade & skupa s njim, činilo mi se, & svaka mogućnost da

izbegnem rad u grupi robijaša povezanih lancima.VI

Naš sledeći susret odigrao se odmah pošto sam sasvim nenadanopušten iz svoje ćelije, odnosno sproveden pravo u njegove odaje, tojest, mali trošni belo okrečeni zemljani kućerak. Usput smo prošlipored zbornog mesta gde se odvijalo bičevanje. Čovek koji je bičevaorobijaša zastajao je posle svakog udarca biča & provlačio kožni remenizmeđu prstiju da iscedi krv, a potom ga umakao u koficu peska koja jestajala uz njega, da bi svaki udarac bio što bolniji.Ubrzo stigosmo do nakrivljene kućice blizu pristaništa. Uveli su me

bez ikakvih ceremonija u mračnu, smrdljivu sobicu & uprkos mrakuvideh da je jako neuredna. Zamalo da previdim Hirurga koji se ispružiopoput kakvog morskog lava na jednom divanu.Počeše da mi padaju u oči njegove stvari koje je s puno ponosa

poređao oko sebe – prepečene, reš & tvrde na dodir, ali testaste &meke u sredini, bilo da se radilo o crvotočnom stolu ili portretima koji

su dremali na zidovima, a svi kao da su želeli da uzviknu ’I ja samLemprijer!’ Morao sam da budem uljudan pa nisam želeo da pokažemsvoje saosećanje. Bilo je tu toliko čudnih stvari poređanih poputsunčevih zraka oko egipatskih faraona u piramidama: više kostiju negokod kakvog strvodera – pune police lobanja raznih torbara, grudnihkoševa, butnih kostiju & celih skeleta raznih životinja – kao & zbirkeperja, školjki, suvog cveća, komada stena, uramljene zbirke leptirova,moljaca & buba & pune činije ptičjih jaja.Pre no što sam uspeo da sednem, Hirurg se upustio u raspravu o

predmetu koji me uopšte nije interesovao niti je izazivao mojuradoznalost.’KAO ŠTO ZNATE – BIĆE DA ZNATE – U NAUCI MALO KO

POZNATIII OD KARLA FON LINEA – DA? – NE? DA – VELIKIŠVEDSKI PRIRODNJAK.’Sav pometen, znalački sam klimao glavom. Gospodin Lemprijer mi

dade rukom znak da sednem na stolicu preko puta njega & pokaza nabokal francuskog ruma sa Martinika (a ne bengalskog ruma na kojisam navikao & koji je bio vodnjikav & smrdeo na izgoreli šećer &mokro drvo), pozivajući me da se poslužim. Potom je – da upotrebimjednu od njegovih omiljenih reči – otpočeo diskurs o revoluciji u istorijičovečanstva koju je pokrenuo Lineov sistem klasifikacije biljaka &životinja.Za svaku biljku – vrsta; za svaku vrstu – rod; za svaki rod – red.

Nema više upotrebe prostačkih imena biljaka iz priča o vešticama & izrecepata iskusnih starih baka, nema više oštriša & dana i noći &naprstka, već samo naučnih latinskih imena za sve živo, zasnovanihna naučnim studijama njihovih fizičkih osobina. Nema više ideje da susvetovi prirode & čovečanstva isprepletani, već samo naučne osnoveza razdvajanje ta dva sveta & ljudskog napretka zasnovanog nanaučnoj diferencijaciji, odsad pa za vjeki vjekov.Bio je sav obuzet klasifikacijom & sistemalizacijom, pa sam se pitao

da li je ikad pročitao knjigu u celini, kao što sam ja čitao drage starepriče o doktoru Panglosu iz Kandida. Kipeo je od mastiljavih reči pa ječak išao toliko daleko da je prodavnice pića nazivao zythepsaries, štomi se činilo kao da ima nekoliko slogova viška da bi bilo ko koga samsretao na tim mestima to mogao izgovoriti & nikada nije koristio običnureč kada bi mogao da ubaci na njeno mesto neku dugačku latinsku

tuđicu, te su zato njegove rečenice ličile na sobu u kojoj smo sedeli;bile su pretrpane & užasno konfuzne.Mada je svojim izgledom ukazivao na prošlost, želeo je da ga na

osnovu njegovih ideja & ambicija posmatraju kao čoveka budućnosti.Ali to uopšte nije ličilo na razgovor, ma koliko se ja trudio dapovremeno ponovim poslednju frazu koju bi izgovarao, kao da ću muodjekom njegovih reči skrenuti pažnju na to da u sobi ima još nekogaosim njega – već na kakav manifest u kojem je na spektakularan načinsmešao naučno & laičko mišljenje u jednu jedinu rečenicu koja uopštenije imala smisla.’ERAZMO DARVIN – MUDAR ČOVEK’, reče on u jednom trenutku,

’ALI ČEMU LIMUN U ZELENOM ČAJU?’I opet nisam shvatio šta je hteo da kaže, ali sam ponizno klimao

glavom & povremcno bih promrmljao ’Da’ ili ’Oh’, & skupljao svojarumom ovlažena usta da bih pokazao da shvatam smisao onoga našta je ciljao & da pokažem da aktivno učestvujem & da imam kritičkiodnos prema onome što mi je pokazivao, a to je bilo njegovo slavno –to reče bez zamuckivanja – deseto izdanje Lineovog Systema Naturaeza životinje.Hirurg je rastao od ponosa. ’ZBILJA’, nastavljao je on & da bi bio

siguran da ga dobro slušam, nasu mi još jednu čašu ruma s Martinika.’UBRZO ĆE DOĆI VREME – TAČNA KLASIFIKACIJA NE SAMOŽIVOTINJA – SVEGA ŽIVOG EN UN MOTl – LJUDI – DA? NE? DA.’Ja klimnuh glavom & ohrabren pružih svoju praznu čašu ovog puta &

pre no što sam bio ponuđen & Hirurg – divni, darežljivi gospodinLemprijer – ponovo je napuni.’NE VERUJETE – ZAR NE? – ALI VEROVAĆETE , DA, HOĆETE –

PRVO USPEŠNO KLASIFIKOVATl SVE ROBIJAŠE U KLASE OD 1DO 30 – POTOM, NA OSNOVU TOGA, USTANOVITI NOVIDRUŠTVENI SISTEM.’’Nauka?’, upitah ja.’PRIMENJENA’, potvrdi on.Zatim je skrenuo na nekoliko sporednih koloseka konverzacijc, kao

što je kako se gonoreja može uspešno lečiti živinom masti ’JEDNANOĆ S VENEROM – CEO ŽIVOT SA ŽIVOM’, rekao je teško uzdišući,’KUVANI RUM – MLADA DEVOJKA – STARI DOKTOR – SUROVO –SUROVO.’ Nastavio je da blebeće o francuskom botaničaru Lamarku,čiju je sedmotomnu Histoire naturelle des апiтaих sans vértebrés

opisao kao tour de force katalogizacije, ali & o beskrajnimmogućnostima usavršavanja svinja putem ukrštanja.Istovremeno je pokazao širokim pokretom svog debelog kažiprsta da

treba da iziđemo napolje. Pošto mi je pokazao svoj prozor saklizajućim oknima koji je gledao u zadnje dvorište, a koji je dao da muse donese iz Hobarta & bio jedini te vrste na ostrvu, gospodinLemprijer me je poveo do mesta gde je držao jednu svinju, velikogkrmka koga je nazvao Kastlri po Premijeru, jer, budući vigovac,gospodin Lemprijer je bio čovek naprednog mišljenja & nije podnosiouštogljene torijevce.Bilo je teško ustanoviti čemu sve to vodi, pa sam odustao & samo ga

sledio. Bilo je nemoguće odrediti kojoj rasi pripada krmak, a živeo je uoboru koji se naslanjao na kuću. Čak & u poređenju s bednimuslovima koji su vladali na ostrvu, Kastlrijev dom je bio smrdljiva,užasna rupa puna tečnog blata u koje je Hirurg svakog dana bacaootpatke od hrane & ostatke koje bi svaki robijaš rado pogrecao &pojeo. Činilo se da je krmak – svinjče posuto crno-belim pegama –jedini oblik života na ostrvu koji napreduje dostižući džinovskerazmere, nepodnošljiv smrad & užasnu ružnoću.Moglo bi se pomisliti da će se krmak, budući inteligentna životinja za

kakve svinje već važe, umiljavati Hirurgu koji ga je lično hranio da bibio siguran da će hranu zaista pojesti krmak, a ne neko od posluge.Naprotiv, Kastlrijev bes na ceo svet & na sve koji u njemu žive rastaoje skupa s razmerama njegovog tela & bio isto toliko spreman danapadne Hirurga kao & bilo koga drugog.Nikome nije bilo jasno zašto Hirurg gaji krmka. Ponekad bi govorio da

ga sprema za banket za sve oficire koji su tu službovali, drugi put,opet, za Božićnu večeru, ili dolazak novog pilota & ponekad, samozarad perverznog zadovoljstva da mu preseče grkljan, tako da bikrmkov kraj odrazio kraj kakav zaslužuje njegov prezreni imenjak.Ponekad je govorio da će ga prodati & zaraditi novac ili da će komadezaklanog Kastlrija menjati za druge vredne stvari, koje može dobiti oddrugih oficira za komade svežeg mesa, jer su se na ostrvu godinamahranili samo užeglim svinjskim mesom iz salamure.Čini mi se da ga je u stvari hranio samo zato što je tako mogao da

kontroliše gde idu ogromne količine hrane & da bi znao da niko nemože da ga pogleda bez zavisti što je imao jedan takav primerak, odkoga je mogao da spremi pravi pravcati banket – supu od graška i

svinjetine, sušenu slaninu, pečene krmenadle, pihtije, pečenje od butai svinjske nožice u aspiku. Pa je zato Kastlrijev sudnji dan neprestanoodlagan, a krmak je neprestano rastao u pravog džina & njegovanarav postajala još gora od njegovog zadaha.Ali tada nisam još ništa znao o svemu tome jer Hirurg nije prestajao

da blebeće, vodeći me nazad u kućicu. Nastavio je da priča o našojvažnoj ulozi u rastavljanju čitavog sveta u milione elemenata koji semogu klasifikovati, što će dovesti do sasvim novog društvenogsistema. Ništa nisam razumeo, ali se moje glumljeno interesovanje zaono što je govorio vraćalo s novom ponudom francuskog ruma sMartinika, za koji sam u početku mislio da je jako dobar, a kako jevreme odmicalo, da je izuzetan.’JA SAM’, reče on zavaljujući se unazad & uzdižući svoju belu glavu

poput kakvog obeliska & uvlačeći debele moržovske usne, ne bih li jabolje shvatio da će reči koje slede biti podvučene, ’U VEZI SAM –JAKO VAŽNO – KOZMO VILER? – ČUVENI KOZMO VILER –UVAŽENI ENGLESKI PRIRODNJAK.’ Ma mora da je bilo jako važno,ali nisam znao zbog čega.Jednostavno nisam.Ali nisam bio toliko glup da se odam da nisam imao pojma ko je

Kozmo Viler, jer pomenuti u to vreme još nije bio poznat širom sveta.’Slavan čovek’, rekoh.’TAČNO’, složi se on.Ko god bio, misteriozni gospodin Viler je snažno uticao na Hirurga da

istraje u svom slavnom & veličanstvenom radu na sakupljanju &katalogiziranju raznih biljnih & životinjskih vrsta koje je potom slaonjemu u Englesku. Ovaj posao, pisao je gospodin Viler, predstavljao jeHirurgovu ’Istorijsku Sudbinu’. Međutim, čitajući između redova,podvučeno ili ne, činilo mi se da ako je ovaj prirodnjak zaista zapažen,to je upravo stoga što je gradio svoju karijeru na primercima koje suskupljali Hirurg & drugi kolekcionari u kolonijama & slali mu brodom uEnglesku.Što se tiče Hirurga, činilo se da je potpuno slep & ne vidi kako ga

gospodin Viler iskorišćava, čak naprotiv, bio je patetičnо zahvalan štomože da sarađuje s jednom takvom eminencijom, za kakvu je smatraogospodina Kozma Vilera. Pokatkad je izgledalo da Hirurg veruje dasamo kada bi mogao da razbije misteriju sveta u dovoljno sitnihkomadića & pošalje ih gospoilinu Vileru da ih katalogizira, misterija će

nestati & sve će bi ti znano & kada je sve znano, sve će biti rešivo &unapredivo, sve dobro & zlo ovoga sveta objašnjivo & popravljivo nanekakvoj Lineovoj lestvici stvaranja sveta.Naša uloga u ovom gargantuanskom aktu vandalizma bila je da u

potpunosti & što jasnije zabeležimo ono što je Hirurg, navodeći rečiKozma Vilera opisao kao ’IHTIOLOGIJU MALOG SVETA ZALIVAMEKVORI’ & da potom pošaljemo svoje zabeleške gospodinu Vileru,da ih katalogizira & sistematizuje.Kao i uvek kada nisam razumeo ni reč od onoga što je govorio,

klimao sam glavom & odmah mi je dosipan rum u čašu, ali ne do vrha.Dobri stari Hirurg držao je nakrivljen bokal, fiksirao me svojimvodnjikavim pogledom da mi naznači da će mi njegov način mišljenjaupravo otkriti veličinu njegovog genija, u jednoj neizmerno dubokojmisli otkrovenja.’ONO ŠTO IMAM NA UMU, GULDE,’ reče Hirurg približavajući mi se

& spuštajući mi svoju punačku malu ruku na koleno & istovremeno mise ljubazno smešeći – učinivši tako dve stvari koje fizički nisampodnosio & na koje bih verovatno vrlo neprijateljski odreagovao danisam bio dobro zagrejan rumom s Martinika, koji je ponovo počeo dacuri u moju čašu – ’TO JE RIBA.’

VIIJoš tada mi je bilo jasno da je Hirurg potpuno lud. Trebalo je da

počnem da slikam & to ne paprat ili ptice, kengure ili kljunare, većsardine & štuke, sklatove & kljunčice ili već ono što su njimaodgovarajuće vrste. Ali s obzirom na to da je riba bila onakva kakvaveć JESTE, bilo je nemoguće sačuvati prirodne uzorke, štaviše,gospodin Kozmo Viler bio je jako precizan u svom pismu za Hirurgagde je rekao da se reputacija jednog naučnika ne ogleda samo uPreduzimljivosti & Genijalnosti, već kao šlo je slavni švedskiprirodnjak-kolekcionar grof Line pokazao na primeru svog života,naučnik mora da bude dobar strateg poput Velingtona, da bi napraviodobar izbor šta treba & šta ne treba sakupljati.Ali tada još nisam znao da će to ludilo, slikanje riba, a samo da bi

doprinelo reputaciji nepoznatog čoveka u nekoj dalekoj zemlji, potpunoobuzeti moj život do te mere da će postati moj život – da ću – kao štoto sada radim, žudeti da ispričam priču o ribi do kraja, do kosti ajkule &do mrkog mastila koje je ispustila jedna sipa & kojim pišem ove retke;sipa, koja me je zaprskala pre samo nekoliko sati.

Uplivala je u moju ćeliju sinoć, na talasu plime & kada je ujutronaslupila oseka, uspeo sam da je nabodem na svoj kist. Jadnostvorenje se napelo svom snagom u naporu da prevaziđe samo sebe& besno me zaprskalo mrkim mastilom. Mada me je pogodila u oko &u usta, ipak sam uspeo da uhvatim dobru trećinu mrke tečnosti u svojuporciju & tim mrkim mastilom koje, kada se osuši liči na izmet, bojuove usrane kolonije, zapisujem svoja sećanja.'Ribe su plakale da dođu na red da ih neko Sistematizuje & da u njih

Pronikne’, pisao je gospodin Kozmo Viler Hirurgu, '& ti si neko ko je uodličnoj poziciji da može da ih sakupi & opiše čitav jedan EgzotičniNovi Svet Ribe!’Sećam se da nisam osetio ukus ruma ni u ustima ni u grlu kada sam

u jednom gutljaju ispraznio svoju čašu, očiju uprtih u njegove mlečnobele beonjače, dok je Hirurg nastavljao da objašnjava detalje Vilerovogposlednjeg pisma.’A nije li’, postavljao je gospodin Kozmo Viler retoričko pitanje, ’samo

splet srećnih okolnosti, u ovom slučaju Mesto (zaliv Mekvori –Transilvanija – Van Dimenova zemlja) & Genije (Tobajas AhilLemprijer) ono od čega se stvara Istorija?’I zato što je visoko cenio svog saradnika, amatera-naučnika,

nastavljao je gospodin Kozmo Viler, rado će – ukoliko se uzorcipokažu kao do sada nepoznati, a slike odgovarajućeg standarda –uneti studije o ribi u svoju novu knjigu, pod naslovom Systema NaturaeAustralis.Hirurg je održao dug monolog ne zatvarajući usta ni za trenutak, ne

dajući mi priliku da govorim & možda izvalim nešto što bi otkrilo da jemoja priča da sam Umetnik čista laž. A on je tako uspešno ubediosamog sebe u moju visoku vrednost kao umetnika, da sam u jednomtrenutku podlegao sujeti & poverovao da mogu tačno da naslikam ribu& to na najvišem mogućem naučnom nivou.Nisam mu to rekao, nisam rekao ništa.Аl’ zarad cele istine, moram reći da nisam ni mogao da dođem do

reči. Hirurg je protumačio moju nesposobnost da ga prekinem kaoneophodnu & hvale vrednu servilnost koju mu dugujem kao svomnovom patronu, kao priznanje vladavini moći koja je bila neophodnajednom Umetniku isto toliko koliko & njegov talenat za crtanje. Bio jesve pijaniji & razgovor postajao sve intimniji & on sve spremniji da sepoverava.

’VIDI MENE’, poverio mi je u jednom trenutku, ’NAUČNIK PODSTARE DANE – TI, BOTIČELI!’Nasmeših se, ali primetih da se on nije smešio & da je njegov tupi

pogled nekako zgasnuo, da to nije bila šala; taj pogled govorio jemnogo više.’ALI NAŠ ZADATAK – MNOGO VAŽNIJI – SLIKANJE PRIRODE NE

ZA UKRAS – POTREBA DA SE KLASIFIKUJE – DA SE OBJASNIPRIRODA – OSTAJE SAMO JEDNA ZAGONETKA, BOG – AČOVEK? – DOMINACIJA ČOVEKA BIĆE RAZJAŠNJENA &POZNATA & ČOVEKOVA VLAST POTPUNA – ČOVEKOVOPOSLEDNJE CARSTVO PRIRODA – RAZUMEŠ? – DA? NE? DA –RAZUMEŠ?’ Nisam razumeo. Zvučalo je vrlo sumnjivo, kao pokušajda Hirurg & gospodin Kozmo Viler ponovo stvore svet u vidu jednekažnjeničke kolonije, sa ranom, zatvorenikom, u ulozi tamničara. Ipak,imao sam & gorih ponuda.’Hijerarhija?’, ponudio sam rešenje.’ELIZIJUM’, odgovori on.Kao što je govorio Bili Blejk sa jednog od Akermanovih porculanskih

tanjira, samo savladavajući prepreke možemo stići do cilja. Alipretpostavljam da Hirurg nije mislio na to, pa sam pokušavao dasmislim nešto drugo što bih mogao reći o Plemenitosti Nauke, kadame Hirurg spase odgovora ponovo mi dolivajući francuski rum sMartinika.Mašući bokalom ispred nosa kao kakvom bakljom, reče mi da će naš

posao otpočeti tako što ću slikati jednu po jednu ribu od onih koje semogu naći u moru oko zaliva Mekvori & sva otrovana, crknuta morskastvorenja koja plutaju rekama King & Gordon. Razgovarao je sKomandantom, te sam zato bio oslobođen svih drugih dužnosti da bihpostao njegov sluga.Moje dužnosti biće raspoređene tako što ću pola dana provoditi u

pranju & čišćenju u Hirurgovoj kući kao sluga, & drugu polovinu danabiću apsolutno slobodan da se posvetim samo ribi, ili, tačnije, slikanjuribe.Dobro podnapit, Hirurg ustade & teturajući se poput metronoma, koji

otkucava ritam između njegove potrebe da ostane dostojanstven &želje da mi uruči neki poklon. Zatetura & umalo mi ne pade u krilo,pružajući mi drvenu škrinjicu veličine kutije tompusa u kojoj su bilipoređani čančići s vodenim bojama; neke su već bile korišćene, a

neke sasvim nove – a sve su skupa imale boju izbledele duge – & šestizanđalih, prljavih kistova.Potom skliznu na pod & dalje brbljajući & sanjareći o novim imenima

& starim ljubavima. Kasnije te večeri shvatio sam da je spavao napodu bar pola sata, a da ja to nisam ni primelio.

VIIIU pohabanoj škrinji od marokanske kože koju je zagurao pod krevet,

Hirurg je držao nekoliko knjiga o istoriji prirodnjaštva, zajedno skratkim pismom koje je dobio od Džeremija Bentama u odgovor nasvoje dugo izlaganje koje je poslao ovom velikanu o tome kakoBentamov sistem panoptikuma – neprestanog nadgledanjazatvorenika u jednom model-zatvoru – može unosno da se primeni ucilju razvoja & napretka istorije prirode.To pismo bilo je njegova najsvetija imovina, talisman njegovog

budućeg uspešnog statusa člana Kraljevskog društva, koje je,uveravao me je on, bilo najviše zvanje koje se može dodelitiDžentlmenu & Naučniku & koje će ga obeležiti kao Istorijsku ličnost.Zarad cele istine, moram priznati da u početku Bili Guld nije gajio

nekakvo veliko interesovanje za ribe & da je ikako mogao da ihizbegne, sigurno je da bi to & uradio. Kopajući po Pihtijinoj škrinji,pronašao sam Lineov Systema Naturae kao i jedno skraćeno izdanjePlinijeve Istorije Prirode, koje je Hirurg odbacio kao sujevemoblebetanje koje je napisao jedan Rimljanin neznalica.Ali na stranicama te knjige pronašao sam mnogo više od mitskih

priča o aždajama & legendamim zmajevima. U Plinijevimopservacijama otkrio sam da je čovek, daleko od toga da je biocentralna figura u životu, živeo u opasnom svetu o kome nije ništaznao & u kome se verovalo da bremenita žena može da pobaci ako seu njenom prisustvu gasi lampa; u svetu u kome je čovek bio izgubljen& još mnogo gore nego izgubljen, a ponajmanje u divnom,fantastičnom univerzumu koji je bio ograničen samo & jedinonjegovom fantazijom.Knjiga o jajima doktora Bodler-Sarpa, s druge strane, koja se

gnezdila na dnu škrinje, bila je sasvim druga stvar; sve u svemu,mnogo više u duhu panoptikuma. U njoj je bilo sistematizovano 14917različitih tipova jaja od 620 raznih vrsta ptica. Stil doktora Bodler-Šarpabio je ekonomičan do te mere da je sve bilo brutalno očigledno.Na primer:

Jaja Orthonyx temmincki (Dugorepe trkačice) su eliptičnogoblika, umereno sjajna & obične bele boje. Jedno je veličine1,07 puta 0,76, drugo 1,13 puta 0,8, a treće 1,17 puta 0,8.

Počeo sam da shvatam da se Pihtijin ukus – ma koliko se ja trudio –nikada ne može poklopiti s mojim. On je predstavljao jedan napuklisistem kome je falio samo predmet proučavanja; bio je samo još jedandoktor Bodler-Šarp koji će izmeriti još jedno jaje. On je želeo dapostane ihtiolog, ja sam želeo da postanem riba. On je sanjao o ulovu,a ja o begu.Umesto da čitam gluposti iz knjige doktora Bodler-Šarpa, želeo sam

da posmatram drozda kako se u jeku hladne zime hrani puževima, štosam često činio dok sam bio dete. Da, mnogo radije bih posmatraodrozda kako razbija puževe, udarajući njima o kakav kamen oko kogasu rasute ljušture pojedenih puževa, sve dok se ne dočepa gologmesa koje se nalazi u puževoj kućici. Zar to nije mnogo bolje odilustrovanog inventara o tipovima drozdova, svrstanih po sličnostimanjihovih kandži i razlikama u kljunovima. Zar nije bolje slušati zloslutnizov uznemirenog slavuja & posmatrati njegove ptiće kako se pritaje naznak opasnosti, nego analizirati prečnik glave & razmak krila punjenihptica u zbirci smeštenoj u staklenu kutiju. Sve to sakupljanje &klasifikacija, sve u svemu, kako to jednom reče moj stari drugar Kler,samo su neka vrsta žudnje za slavom, a ne nešto vredno hvale.Moram da priznam da nikada nisam bio više indisponiran za neki

zadatak nego za slikanje Hirurgove ribe. Spopade me iznenadan &užasan napad panike. Imao sam, govorio sam sam sebi da umirimživce, iskustvo gravera & na to se mogu izvući. Ali jedino što samodatle mogao izvući bilo je sećanje na hapšenje pod mojim starimimenom &, bar za kratko – jedno sasvim novo ime. Imao sam iskustvoslikara u koloniji – oslikavanje točionica & firmi na barovima & ponekiportret – ali bio sam svestan svojih mogućnosti. Moje umeće crtanja,takvo kakvo je, bilo je ograničeno na grubo kopiranje novčanica ili nakarikature koje su ismevale mane siromaha & sujetu slobodnihnaseljenika, a sve je to bilo jednodimenzionalno & moglo se uraditi ukombinaciji: tako što bih nešto prekopirao, nešto docrtao pomoćusistema kvadrata, a ostalo bih uradio slobodnom rukom, pa kako bude.Ali kada je u pitanju riba, nije to nešto što se može lako krivotvoriti.Riba je klizavo & trodimenzionalno čudovište sastavljeno od bezbroj

krivina, čije boje & površina & fosforescentna peraja ukazuju na sam

razlog & zagonetku postojanja. Kada sam falsifikovao novac, uveksam nalazio opravdanje u ideji da samo produžavam laž trgovine.Ali u ribi je istina, a nemajući pojma kako da saopštim istinu, a kamoli

da počnem da je slikam, zagnjurio sam se u težak posao pospremanjaonoga što se nazivalo Hirurgovom kućom & okolo nje. Dok sam prao &ribao & potom popravljao istrulele & dotrajale delove Hirurgovogkućerka & usput sredivao & preslagao njegove mnogobrojne zbirke,fantazirao sam o tome kako bi divno bilo da opet budem slikar portretadruštvenog miljea u gradu Hobartu – bio sam svestankontradiktornosti; znam, čuo sam tu šalu mnogo puta pre nego štosam stigao ovamo ali toliko su mi se sviđala njihova gruba lica &njihova prljava prošlost – da sam ja tačno onakav slikar kakvog su talica zasluživala. Ne bi to bile slike za Akademiju, Prado ili Luvr, već zadruštveni otpad & idiotski nakot Starog sveta koji je smatrao da imapuno pravo da lopovlukom & strahovladom upravlja Novim svetom.A to su, moram da dodam, & činili.To & jeste jedini način na koji neko uspeva da zavlada, ali bar ovog

puta nisam se tome protivio, već sam samo potražio priliku daobezbedim svoj bedan život uz pomoć svojih deset prstiju. Jer kako jejednom rekao Kapoa Smrt, ako govna ikada postanu vredna poputzlata, siromasi će se rađati bez šupka. Bila je to naša sudbina & nećuse pretvarati kao da tu nešto mogu da promenim; samo želim dapreživim na najlakši mogući način & šta bih drugo & radio? Nisamželeo da postanem ni tesar ni pastir, niti pak pomoćnik na palubikakvog kitolovca. Nisam za to imao ni ruke ni leđa, a još manjepotrebne praktične kvalifikacije.U početku, jedino što sam želeo, bilo je da se ogrebem o čitav taj truli

sistem, a ako je to značilo da treba da pravim kopije bilo čega što ćemi pomoći da preguram dan za danom bilo da su u pitanju novčaniceili lica građana nalik na guzice a napravljeni tako da ne privuku previšeni njihove, ni moje pažnje – neka tako i bude.Moj trenutni problem bio je u tome što, mada su moje slikarske

veštine bile dovoljno dobre za slike izopačene gospode, nisu biledovoljno razvijene da bih bio ubeđen da mogu da proizvedemprihvatljivu sliku, na primer jednog vilenjaka-konja, & to takvogstandarda kakav se očigledno od mene očekuje & bio sam strašnozabrinut: jer šta ako se ne potvrdi da nisam onakav slikar kakvog me jeHirurg zamišljao? Mogao bih lako da završim na vešalima. A čak &

ako bih uspeo da se uzdignem do tog zadatka, nisam više bio siguranda to & želim. Sinoć sam bio zaveden sladostrasnim obećanjem da ćudobiti mesto Botičelija, a danas, na svetlu dana, počeo sam dasumnjam da ću morati da na svojim plećima nosim teret Bodler-Šarpa.Da sam mogao da pronađem kakvo udobnijc & manje opasno

uhlebljenje rado bih ga prigrabio. Ali nije se ništa drugo nudilo, panisam imao izbora do da napregnem mozak & smislim kako danapravim sliku ribe koja može da prođe.Kada bi Hirurg izišao da nadgleda neko bičevanje ili da zabrani

bolesnima & umirućima iz grupe robijaša povezanih lancima da seleče ili odu u bolnicu & kada sam bio siguran da me neće zateći,uzimao bih škrinju, iz nje vadio knjige & pažljivo proučavao stilove &metode ilustracija ptica & životinja. Najbolje od njih iskazivale suspontanost za koju sam bio siguran da je ne mogu dostići, a najgoresu bile isto tako tupe & mrtve kao & njihovi modeli u vreme kada suslikani & proučavani, pa sam sam sebi laskao da ni ja nisam ništa gori.Ponekad bih odlazio na ribarski mol & posmatrao ribe koje su bile

ulovljene toga dana zajedno s ponekim utopljenim robijašem, koji jepokušao da pobegne s ostrva & srce bi mi se nanovo zaledilo odstraha, jer su mi se gomile krljušti & peraja koje su pljuskale i pljeskale,činile daleko van mog domašaja.Jedini talenat koji sam posedovao što se tiče umetnosti – a to je da

uhvatim izvesne grube crte karaktera na licima ljudi čije sam karikaturecrtao – upotrebio sam jedne večeri da naslikam nešto na spoljnomzatvorskom zidu od peščanika. Tu, pored tog zida, duž ovog sumornogzdanja, okačili smo vašljive viseće ležaljke u kojima smo spavali.I tu, sedmog dana otkako sam postao Hirurgov sluga, kada sam na

zadovoljstvo svojih kolega razbojnika počeo da crtam grubu karikaturugolog Hirurga, desi se jako čudnovata stvar.Hirurgu je izraslo grudno peraje.Iznenađen, zastadoh u čudu.Neki su se pritvoreno smeškali.Kapoa Smrt se glasno zasmeja.Ali ja brzo nastavih dalje, pretvarajući njegove oči u velike zlokobne

lukove ispod kojih se obrazovaše škrge. A od očiju nadole izrastalo jenaduveno telo pokriveno krljušti; preko cele površine tog glomaznogtela iscrtao sam šiljke, a na jednom kraju iz ove bodljikave fudbalskelopte virio je kratak rep.

IXNarednog jutra uzeo sam od ribara jedan živi uzorak, na brzinu

očistio kuću & potom se namestio za okrugli sto od mahagonija, da bihuhvatio ono malo jutarnjeg svetla koje se probijalo kroz jedan jediniprozor, izvadio sam svoju kutiju s bojama & dao se na posao.Vreme je bilo promenljivo, sunce je jedno vreme visilo na nebu, a

popodne je počela da rominja nestalna zimska kiša, ali ja sam bio isuviše obuzet ribom da bih na to obraćao pažnju. Prvo sam napravionekoliko skica, sve na istom parčetu papira, a potom, jedan za drugim,upropastio dva sasvim nova lista prvi sasvim slučajno kada mi se ponjemu prosula bočica mastila, a drugi tako što nisam uspeo danaslikam rep u pravoj proporciji, trudeći se da riba izgleda što više kaoda je živa.Ali bio sam sasvim zadovoljan svojim trećim pokušajem oh, nije to bio

genijalan rad, verujte mi – ali od pomalo plašljivog, pomalo ratobornogpogleda razrogačenog oka osetih uzbuđenje, kao da sam ja lovac, aon se upecao na udicu. S prenaglašeno istaknutog čela na koje je biotako silno ponosan (rezervoar genijalnosti, poverio mi se onprethodnog dana, tapkajući prstom vrh svoje lobanje), pročitah da muse telo trza u želji da umakne s udice & ja lagano popustih najlon kojije nestajao u njegovim mesnatim ustima, koja kao da su govorila onekakvoj neshvatljivoj gorčini & senzualnosti što se pretvarala umrzovoljno, prisilno fizičko prisustvo. Potom povukoh najlon & oh! oh!– Oh! imam ga, da, sasvim sigurno bio je to on & oh, to naduvano telo& oh, te smešne nakostrešene bodlje & oh, taj smešno sićušan rep nakraju tog mesnatog balona koji sam ugledao kada je napokon izronioiz vode & postao sasvim vidljiv. Preplavio me je talas zadovoljstva jersad je bio moj, napokon ulovljen & za sve vidljiv.Te večeri, kada se Hirurg vratio kući, uručio sam mu svoju prvu sliku.

Hirurg ju je držao u ispruženoj ruci, posmatrao svojim apsurdnokrupnim smećim očima & niz svoj spljošteni nos & na način na kojisam sada već navikao, otpočeo dugo predavanje o odbrambenomponašanju ježinke: kako može da se naduva toliko da bude tri putaveća nego normalno, da nakostreši bodlje & preplaši ostale ribe. Svevreme dok je govorio, prevrtao je sliku, odmicao je od sebe, primicao,spuštao na sto, ponovo podizao & zagledao se iznova u nju držeći je urukama ispruženim ispred sebe.Na kraju je izjavio da može da prođe.

A potom su ga pozvali da prisustvuje nekom vešanju, a mene &ježinku ostavio je same u sumraku jedne kasne večeri.Skinuo sam nož s kuke pored kamina & prislonio vrh noža na

napregnuto telo ribe ježinke. A potom sam ga zabo.Meso se malo ulegnulo, a onda je iz njega naglo šiknuo vazduh, koža

se rascepila & riba se izduvala uz šištanje vazduha koji je izleteo izprobušenog mehura.Na stolu je sada bila riba koja je izgledala sasvim drugačija od

bodljikavog monstruma koji sam naslikao, poput majušnog gregorca sogromnim očima koje su me optuživale što nisam razumevao njenupotrebu za pozom, malenog gregorca mlitave kože probodene velikimnožem.Znao sam da mi neće tražiti da je ponovo slikam, a da čak ni robijaši

iz grupe povezane lancima ne mare za tako otrovnu ribu. Bacio sam jeu vatru, gde se obmotala oko jedne cepanice koja je lagano tinjala,poput još jedne pale duše.

Č

ZVEZDOČATACO gnoju iz bubuljica – Povratak ptica mesečarki – Predosećajzle kobi – Komandantov uspon – Komandant prigrablja vlast– Pitanje nacije – Gospođica Ana, njen neprimetan uticaj –Pronalazak Evrope Prodaja Australije – Rolo Palma, lečenje

govora s anđelima – Maša Pag – Njegova mržnja premahomoseksualcima – Železnička groznica

IZadovoljan poslednjom slikom zatvorskog stražara-robijaša koju sam

za njega napravio, Pobdžoj me je počastio s nekoliko morskih ježeva.Nije to bogzna kakva nagrada & nije baš neki obrok, ali to mi je bilovažnije nego što Pobdžoj može & da zamisli. Posisao sam mleč kojisam istresao u ruku, ali uistinu, nije me obrađovalo ono malo slanogmleča, već sjajne purpurne bodlje kojima je bila prekrivena njihovaljuštura, kao u kakve jezive vodene ehidne. Predveče, za vremeoseke, pokidao sam bodlje s ljušture, uzeo dva oblutka iz mnoštvakojima je prekriven pod moje ćelije & trljajući bodlje između oblutaka,samleo ih u crveni prah.Polom sam izmešao prah s pljuvačkom & malo masti, koju sam

sačuvao od retkih zalogaja užegle svinjetine iz salamure, u glatkomudubljenju školjke koja mi je služila umesto mastionice. Tako ja pravimmastilo. Posmatrajući kako se purpur razliva belinom školjke,razmišljao sam kako je purpur, boja careva, adekvatan za nastavakmoje priče o tome kako je moja sudbina postala nerazrešivo upletenasa sudbinom Cezara južnih mora, koga niko neće pamtiti & koga jemučio predosećaj da će zub vremena sažvakati sva njegovadostignuća.Čini mi se da se Kralj čudi što se spremam da utrošim nekoliko strana

pišući o Komandantu, ali njegova priča je & moja, a moja je & njegova,jer njegovi su snovi odlučili o mojoj sudbini. Rekoh Kralju da ne možeda razume izopačenost moje sudbine ako ne može da u potpunostishvati kako je Komandant stvorio ne jedan, već dva paralelna pakla.Taj drugi, a to ću otkriti tek kasnije – & kako se pokazalo prekasno –dovodio me je do užasa svojim aspiracijama ka besmrtnosti. Ali krajnjuizopačenost njegovih dostignuća mogu razumeti samo oni koji znaju

celu, istinitu & groznu priču Komandantovu. Naše će se sudbineuskoro stopiti, ma koliko ni jedan od nas nije to želeo.Mastilo kojim pokušavam da ispišem ovu priču nije, moram priznati,

veličanstveno tirensko purpurno koje je opevao stari Guld, boja koju suu antička vremena dobijali iz morskih rakova, istiskujući gnoj iz maleciste na glavi račića koja je na suncu blještala purpurnim sjajem; bojakoja je bila tako dragocena da su samo najbogatiji & najmoćniji moglisebi da priušte odeću bojenu purpurom, već samo purpur dobijen odbodlji morskih ježeva – & to mi se čini sasvim prikladno za nekoga koje daleko od toga da je bio rođen u purpuru, ko se borio & upinjao &ubijao trudeći se da pribavi boju koja tako brzo izbledi. I zato se neizvinjavam zbog onoga što se čini & očigledno & neminovno: da ćeproza koja sledi imati sličnu nijansu.

IINjegov životni put bio je isto tako mukao & mračan kao & njegov lik,

koji je kasnije skrio ispod zlatne maske, mada niko nikada nije saznaoda li zbog stida, skromnosti ili neugodnosti, a nije se znalo ništa više nio njegovoj porodici ili njegovoj vojnој karijeri. Bio je, poput razbojnikaMeta Brejdija koji se pojavio da ga zauvek progoni, prava enigma,mada na drugi način, jer dok je Brejdi bio nevidljiv, neuhvatljiv & u snu& na javi, Komandanta si mogao videti svuda & na svakom mestu. Alini jedan nije tražio ni intimnost ni razumevanje, jer bilo bi to poputprizivanja smrti.Pričalo se, šaputalo, a mnogo kasnije, posle njegove tobožnje smrti,

glasno govorilo da Komandant nikada nije bio omiljen već da su gasmatrali za pravog idiota. Njegova oštro razdeljena & nauljena kosa,njegov nos poput papagajskog kljuna koji je, začudo, puštao da muštrči iz rupe napravljene na njegovoj zlatnoj maski, njegove iskošeneoči & usta oko kojih se sijalo zlato & koja su izgledala slaba &iskrivljena, sve to skupa dok je bio na vlasti davalo mu je izgled moći,neosetljivosti & neprijateljstva, a kada je pao, svima je bio samosmešan.Najneverovatnija od svih priča bila je & najčešća: da je & to – poput

nas ostalih – bio osuđenik, da su ga transportovali zbog neopisivihzločina, da je radio sa lopovskom bandom u Palamati, da je uhvaćen &da su ga poslali na ostrvo Norfolk gde je postao takav nasilnik, koji senije bojao ni Boga ni ljudi.

Kada je to genijalno svetilište najužasnije torture napokon bilozatvoreno & njegovi bedni stanovnici upućeni u Van Dimenovu zemlju,njihov brod je upao u strašnu oluju & nasukao se u blizini jednogostrvca u moreuzu Bas. Preživeo je samo on & sada se predstavljaokao poručnik Horas, čije je telo – s belim licem nagrđenim stotinamarupa koje su izgrizle morske bube – izbacilo more na obalu zajedno snjim u jedno rano predvečerje. Njegove oči s užasom su posmatralekako se nebo iznad njega crni, ali ne zato što se spuštala noć, većzato što je nebom iznad njega proticala bučna reka mesečevih ptica.Na ostrvu nije bilo drveća, bilo kakvog zaklona ili prijatnog kutka. Uz

njega & mesečeve ptice, na ostrvu su živele još samo bube, muve,zmije, pacovi & pingvini čije je neumorno skičanje, u predvečerjepropraćeno ledenim kričanjem galebova, pretvaralo njegove noći uneopisiv užas.Preživeo je tako nekoliko meseci na masnom mesu mesečevih ptica

koje je imalo ukus ovčetine, uz utehu što mu je pružala jedna jedinaknjiga koju je more izbacilo na obalu skupa s njim, HantingtonovaIstorija Napoleonovih ratova, sve dok ga nisu spasila dva kvekerskamisionara koji su krstarili divljim udaljenim ostrvima ovog moreuza upotrazi za domorodačkim ženama, koje su bile ili otete ili prodatelovcima foka. Žene bi otkupljivali & potom ih ispitivali da bi načinili štoverodostojniji izveštaj o otmicama za Londonsko društvo prijateljstva,koje je sponzorisalo njihovu misiju. Do tada, kada su kvekeri pristali sasvojim malim kitolovcem uz stenovitu hrid šibanu vetrom koja je takodugo predstavljala njegov dom, on se već pretvorio u nešto sasvimdrugo, zadobivši masni miris kakve važne ličnosti & s licem & odećomna kojima je titralo paperje mesečevih ptica; već tada je počeo daubeđuje samog sebe u neminovnost izmišljotine.S kvekerima, jednom crnkinjom & troje dece neke druge domorotkinje

koja je umrla, a koje su kvekeri razmenili s jednim lovcem za nekolikosekira & nešto šećera, uputili su se na jugozapad. Plovili su nedeljudana moreuzom, a potom duž zapadne obale Van Dimenove zemljedok nisu stigli do čuvene prokažene kolonije na Sara Ajlendu, koja jepredstavljala predmet još jednog istraživanja kvekerske misije.Tu su se spasioci & spaseni rastali, potonji naoružan kreštavom

retorikom o penologiji koju je usvojio od ozbiljnih, misaonih kvekera &svojim, znatno starijim & prizemnijim poznavanjem animalnosti čoveka– s dve strune koje bi odavale moćan falš akord kada bi preko njih

prešao gudalom violine svojih narastajućih ambicija. Tadašnjikomandant, major de Grut, sa zadovoljstvom je prigrlio još jednogvojnika koji bi mogao da se pridruži vojnoj gardi kaznene kolonije, dokje poručnik Horas radosno prigrlio mogućnost da okiti svoju izmišljotinurealnošću vojne službe.Nakon sahrane majora de Gruta, Hirurg & komesar su se sukobili oko

toga ko od njih dvojice treba da preuzme starešinstvo. A kada sepokazalo da nisu u stanju da razreše ovaj sukob, priskočio je poručnikHoras. Tvrdio je da je jedini čovek sposoban da održi red međuvojnicima & disciplinu medu robijašima & proglasio sebe za novogKomandanta. Na način kojim je začudio & samoga sebe, iskoristio jesvoje nedostatke tako što je objavio da mada ne zna ništa ograđanskom pravu, veoma dobro poznaje zakone ljudi pod oružjem, aimao je & jednog pompeznog administrativnog službenika DancaJorgena Jorgensena (sve do njegove smrti nisam ga video a da se nijeneviđeno izmotavao & uvek nosio oko vrata ogrlicu od lapis lazulija, zakoju je tvrdio da ju je dobio na kocki od generala Blučera dok suzajedno boravili u Drezdenu) & uz njegovu pomoć prvo što je uradio,bilo je da donese zakon o prekom sudu, prvom od dugog & značajuogniza zakona koji su proistekli iz njihove saradnje.Čak i na osnovu bednih standarda ovog ružnog ostrva, Jorgen

Jorgensen – uprkos neprestanom afektiranju – bio je samo jednoobično pelikanovo govno – sav izdužen & uglast poput vešalice kojapokušava da se seti kaputa koji je skliznuo s tela pre mnogo godina.Neprestano je nosio jedan predugačak zarđali mač koji se vukao izanjega po prašini & blatu, a njegov nerazdvojni najbolji drug – šugavitronogi pas Elsinor, pratio ga je u stopu skakućući na tri noge & čuvaomu stražu. Dok je hodao često je mrmljao nešto sebi u bradu, aponekad je pevao svom psu, koji je umeo da stoji na dve zdravezadnje noge & na pevanje odgovara zviždukom. Poput svog psa,Jorgen Jorgensen je dobro naučio trik da zaigra kada njegov gospodarzasvira. Za tili čas ovaj beznačajni službenik doneo je odluku da ćenjegov gospodar, umesto majora de Gruta, od sada biti poručnikHoras.Niko se nije previše brinuo zbog toga što je poručnik Horas preuzeo

komandu, jer su svi smatrali da je to samo formalnost koju trebaispuniti dok guverner Artur iz dalekog Hobarta ne postavi nekogsposobnog & pravog čoveka za to mesto, a poručnik Horas nije bio ni

jedno ni drugo – on je samo nonšalantno slegao ramenima na svoječudno ponašanje, kao što je bilo to da je zadržao pod svojim okriljemdomorotkinju, čvrsto obećavši kvekerima da će je moralno & duhovnoprosvetiti. Robijaši su je zvali Bezvredna Seli, ali Komandant – kako jeuskoro zahtevao da ga zovu – kod koga je prvo radila kao sluškinja, apotom postala njegova ljubavnica, zahtevao je da je zovu Mulatkinja.Verovatno zato što mu se činilo da je mešanje rasa, kada je u pitanjuneko ko je mešanac, prikladnije nego kada se mešaš sa ženom koja jesasvim očigledno bila domorotkinja iz Van Dimenove zemlje. Na to,kao & na mnogo drugih stvari – kao što je bila njegova nesposobnostza mesto komandanta – u početku se samo smejao govoreći’Dodirnite me, vidite, ja sam isti kao & vi, slobodno me dodirnite.’ Alidok je govorio, s njegovog lica spadalo je paperje mesečevih ptica, aispod se ukazivalo njegovo pravo lice, tvrdo kao kamen.

IIIU početku, kao & na kraju, potvrdilo se ono u šta je Komandant već

dugo verovao: bio je besmrtan. Tako je govorila & ona nekolicina ljudikoja je znala gde se nalazila Arhiva kažnjeničke kolonije, tvrdeći dačak ni tamo nema nikakvih podataka o brodu na kojem je doplovioporučnik Horas, kao ni o njegovoj dotadašnjoj vojnoj karijeri, jer jeJorgen Jorgensen pre mnogo godina, a po naređenju majora de Grutaproverio sve brodske registre & nigde nije bilo ni pomena o poručnikuHorasu.Tek nakon što je major de Grut prerano napustio ovaj svet, a šuškalo

se da je to bila posledica trovanja, pronađena je neka službenadokumentacija (mada su to u stvari bili samo komadi papira umetnuti ude Grutovu knjigu prepiske), odnosno pisma koja je potpisao major deGrut u kojima imenuje poručnika Horasa za svog naslednika. Kasnije,a prema jednoj belešci na marginama, ta su pisma slučajno izgubljenau malom požaru koji je zahvatio Arhivu odmah pošto je poručnik Horaspreuzeo komandu.U početku se novi Komandant neviđeno ulizivao svojim šefovima u

dalekim gradovima. Terao je Jorgena Jorgensena da sastavljadugačke izveštaje o tome kako je usavršio mehanizme kažnjeničkeadministracije, o njegovim prehrambenim reformama tako da se trošilomnogo manje hrane ali taman dovoljno da se poboljša zdravlje &snaga robijaša, o specijalnim kavezima za spavanje koje je on izmislio,a koji su bile dužine čoveka & visine podlaktice tako da se sprečavao

neopisiv greh koji se odvijao među robijašima, kao & njegovpronalazak specijalnog nokšira na ljuljanje jer je imao eliptično dno &morao je da se pridržava obema rukama, pa je sasecao u korenuOnanov zločin beskorisnog rasipanja semena u pesak.Nikada nije stigao nikakav odgovor.Ni reči hvale, ohrabrenja, odobravanja ili bar pokude.Ton pisama koja je Jorgensen pisao po naređenju Komandanta

počeo je da se menja. Pisma su sada sadržala spiskove problema nakoje je nailazio, pokušavajući da upravlja kažnjeničkom kolonijom ukojoj su bili smešteni robijaši najgore vrste, koji su se upuštali uneopisiv greh sa vojnicima koji su bili skoro isto toliko gadnogkaraktera – a ovi potonji razlikovali su se od robijaša samo poizbledeloj crvenkastoj boji svojih uniformi; zatim, problemi da se ukoloniji obezbedi preživljavanje s tako malo sredstava koje je dobijao,bez kvalifikovanih radnika koji bi mogli da grade brodove, bez novca &bez rezervi hrane koje bi mogao da razmenjuje s trgovcima koji suplovili oko ostrva. Molio je da mu povećaju sledovanja. Još nekolicinuvojnika. Nekoliko dobrih oficira, a ne onakvih kakve su obično tu slali,uglavnom zbog pronevere novca u svojim regimentama ili zato što suspavali sa ženama svojih pretpostavljenih negde na Mauricijusu, ili, štoje još gore, sa svojim komandantima negde u Kejptaunu.Nije stizao nikakav odgovor, nije bilo novih sledovanja, nikakvih

pojačanja.Pisma su postajala džangrizava, a potom ljutita & napokon uvredljiva.

A onda je stigao kratak & oštar memorandum. Potpisao ga je nekakavpomoćnik Sekretara za Kolonije. Podsećali su ga na njegove dužnostioficira & na svetost njegove uloge dok guvemer ne bude odlučio kogaće naimenovati na mesto majora de Gruta.Komandantu je na koncu postalo jasno da koliko koristi ima od svojih

pisama, mogao je mirne duše & da ih baca u okean gde bi ih progutalidžinovski kitovi koji su se svakog sata pojavljivali u blizini obale, a čijidolazak su najavljivale male duge što su se formirale oko kapljicavode, koju su izbacivali sa svakim udahom. Tada je Komandant pao uočajanje koje je trajalo nekoliko meseci & za to vreme nije se ni brijaoni presvlačio.Kada se napokon trgao iz zimskog sna svog dubokog očajanja, lice

mu je bilo skriveno zlatnom maskom na kojoj je titrao večiti osmeh, ajoš jedan dokaz toga kakav je efekat na njegov um imala njegova

višemesečna izolacija na pustom ostrvu nakon brodoloma bila jeveličanstvena nova plava uniforma, slična onoj koju je nosio maršalNej u bici kod Vaterloa, okićena ogromnim pernatim epoletama uobliku raširenih krila mesečevih ptica. A da li je ispod maske krio svojepravo lice ili se štitio da ga neko ne prepozna, ili ju je pak nosio da bistvorio neko novo biće koje nije bilo ni poručnik Horas, ni ko god onsam bio pre brodoloma, već jedan sasvim novi lik – lik Komandanta –ne bih znao reći.Sve što mogu sa sigurnošću da kažem to je da se ubrzo nasmešena

maska pojavljivala svuda & na svakom mestu, sjajna & blistavaodražavala je sliku naše sopstvene pohlepe & naših žudnji; bila je takosveprisutna da niko nije ni primetio kada je brzo & bez mnogo bukeprigrabila simbol svoje maske da obeleži državno vlasništvo &utiskivala ga svuda – na buriće & alatke, a kasnije & na naše mišice &predstavljala je spektakularan spoj države & njega lično & skrivanjaistine, koje je bilo tako karakteristično za ovog velikog čoveka.Komandant je održao prvi od bezbrojnih sastanaka s Jorgenom

Jorgensenom nakon koga se Danac dao na pisanje umerenijihizveštaja Kancelariji za Kolonije, u kojima ih je obaveštavao oneprestanom, mada ne & spektakularnom napretku. Po tim izveštajimanapredak je bio otežan, mada nikada zaustavljen ili previše usporen,neizbežnim problemima zbog izolacije, lenjosti & nestručnosti robijaša,nedostatka stručnog kadra & alatki. Izveštaji su pružali sliku uvaženeustanove kojom se dobro upravlja & koja ostvaruje nekakav profit,unapređuje zemljište & popravlja duše kriminalaca. Ali samo je JorgenJorgensen primećivao da se pljuvačka koja se cakli u uglovima usanaispod Komandantove zlatne maske crni od žive kojom se Komandantlečio od sifflisa.Sledeći Komandantov korak bio je da otvori skladišta hrane &

otpočne s trgovinom. Naredio je da se celokupne zalihe svinjskogmesa u salamuri predaju nekom trgovcu kitovima iz Nantaketa uzamenu za dva stara kitolovca, a potom na njih postavio posadusastavljenu od robijaša & poslao ih u potragu za Joninom velikomribom. Jedan brod je potonuo & s njim celokupna posada kod Đavoljihvrata, a drugi se srećno vratio u izgladneli kazamat – u kome su ljudijedva preživljavali na bednim sledovanjima brašna & ribe – sa dvagrbava kita & Komandant je otpočeo trgovinu kitovim uljem.

Od prihoda koji je ostvario trgovinom, kupio je još nekoliko brodova &počeo da šalje ljude na ostrvo na kojem je boravio kao brodolommk,da love mesečeve ptice radi njihovog mesa & foke radi koža. Odrobijaša u koje je imao poverenja formirao je elitne jedinice & naredioim da poubijaju polovinu vojnika na ostrvu &, ne obaveštavajući o tomesvoje pretpostavljene, & dalje primao njihove plate. Udvostručio jeobaranje huonskih borova & prepolovio količinu borove građe koju jeslao kolonijalnim vlastima, a kada je trgovina uznapredovala,učetvorostručio je seču borova & slao vlastima u Hobart samočetvrtinu drveta, uz pisma u kojima ih je obaveštavao o skoronepremostivim problemima zbog izanđalih alatki, drvoseča koji nisuimali iskustva, prave epidemije neopisivog greha & tako užasnihvremenskih prilika da su reke svake godine bile zaleđene tokomčitavih šest meseci.Trgovina je procvetala & dobila tako egzotične razmere da je bure

kitovog ulja menjao za samo jednu prezrelu guavu, alatke brodskihdrvodelja za jaja iguane, čitav jedan kitolovac za tovar zelenih banana,a čuvene crvene uniforme za svilene turbane.Uprkos onome što su portugalski trgovci došaptavah brazilskim

mornarima dok su iz brodova praznili tovare molučkog perja &suprotno onome što su bosonogi robijaši mrmljali tokom surovog,beskrajnog argatovanja dok su vukli huonske borove kroz neprohodneprašume do zaleđenih obala reka, nije sva trgovina bila baš potpunobezumna.Za borove, za čije ulje je tvrdio da je afrodizijak & lek za triper, te je

tako imao dvostruko dejstvo jer je one koji ga upotrebljavajuistovremeno & hrabrio & štitio u jeku ljubavnih bura, dobijao je najfinijuindijsku svilu. Za jato kakadua sa žutim ćubama, koje je ofarbao takoda liče na mladunce makaoa & naučio da recituju stihove u stilu Poupa& nekoliko strasnih pesama na ovozemaljskijem žargonu njihovihučitelja robijaša, dobio je četrnaest karavela & sedam topova, koje jeodmah menjao za kneževinu u Saravaku koju je neki levantinskitrgovac dobio na taroku dok je putovao na jug ka fabuloznom carstvuSara Ajlenda; potom je prodao & kneževinu, a novac upotrebio zaizgradnju svoje nove palate & još jednog pristaništa za brodove.Za australijski kontinent nad kojim je odnedavno tvrdio da ima

suverenitet, to jest otkada je poslao Mašu Paga da odvesla do kopna& tamo na jednoj napuštenoj plaži pobode zastavu nove Kneževine

Sara Ajlenda, dobio je čitavu flotu mladih Sijamki. U početku suobavljale svoj zanat u šumarcima pod malim zaklonima od palminoglišća & paprati, ali kako bi padalo veče & zemlja postajala vlažna,sijamske devojke počele bi da se okupljaju oko severnog zidakaznionice, noseći sa sobom svoje lisnate zaklone. Mamile sumušterije & pozivale bednike da pokažu da su pravi muškarci & ispijalenjihovo seme, verujući da će ih tako izlečiti od bolesti opasne poputkuge, koja je zavladala među njima.Komandantov ugled je rastao; pročuo se nadaleko & naširoko, te

počeše da pristižu brodovi raznoraznih trgovaca, prodavaca, prosjaka& šarlatana. Komandant ih je sve oberučke prihvatao & ono što jepočelo kao tajna trgovina duž južnog zida, koja se odvijala svakesubote popodne & u kojoj su učestvovali robijaši, ali je nisu kontrolisali,ubrzo je preraslo u pijacu, pijaca u bazar, a bazar u ideju o stvaranjunacije. ’Jer šta je nacija?’, pitao je Komandant Hirurga do svojimvisokim kreštavim glasom hrapavim poput testere, ’samo ljudi kojiposeduju trgovačku flotu? Šta je jezik do samo dijalekt jedne vojske?Šta je književnost do samo reči koje se prodaju kao poreklo?’

IVPersonifikacija poručnika Horasa u Komandanta imala je & jednu

nepredviđenu posledicu: Komandantu je stizala pošta preminulog.Stizala je samo sporadično & u malim količinama, ako se izuzmenepresušna reka pisama od sestre mrtvog poručnika, gospodice Ane.Iz izvesnih nagoveštaja iz pisama, Komandant je zaključio da pre negošto su njenog pravog brata umorile morske bube, celog životabeskrajno su ga umarala njena pisma. Ako je uopšte ikada, onda jevrlo retko odgovarao na njena pisma. Ali surogat brata gospođice Ane,Komandant, pokazao se mnogo marljiviji u odgovaranju na njenupoštu. Pisao je redovno & s oduševljenjem, ponekad čak & dva pa & tripisma u odgovor na njeno jedno pismo.Možda je u početku nameravao da iskoristi prepisku za upoznavanje

važnih činjenica iz života brata gospođice Ane, jer je umesto da piše osebi, ispunjavao svoja pisma – čije kopije sam nakon mnogo vremenapronašao u njegovoj knjizi prepiske – pitanjima o pojedinostima onjenoj porodici, svetu u kojem je živela, njenim interesovanjima &pasijama & onome što ju je oduševljavalo.Ali korespondencija je ubrzo zaživela svojim sopstvenim životom. Da

li je to bila posledica njenog pisanja, ili ono što je Komandant

pronalazio u njenim rečima, tek počeo je da veruje da je njegovanovopronađena sestra jedno veoma izuzetno biće. Gospođica Ana jebila oduševljena novom zainteresovanošču & visokim mišljenjemnjenog brata o njoj, pa je pisala još češće & više o onome što joj ležina srcu. I njena pisma su toliko promenila ton, da se Komandantučinilo kao da ih piše neka sasvim druga osoba, u kojoj je počeo daprepoznaje svoju najrođeniju sestru. I kako su se njena pisma menjala,Komandant više nije u njima nalazio tako neophodan izvor informacija,već pravu strast koja je zahtevala adekvatan odgovor. Jer kako je raslonjegovo samopouzdanje da je neprikosnoveni vođa na ostrvu, zajednos njim rasla je & njegova potreba za izolacijom od drugih. Samo upismima gospođice Ane nalazio je potrebnu prisnost & inspiraciju kojuje trebalo, a to je sve više osećao, nekako nagraditi.Opisujući pisma gospođice Ane, koristio sam se poređenjem s

nepresušnom rekom, ali to baš & nije bilo sasvim tačno. Bilo je sigurnoda su njena pisma pisana na. taj način, dva, ponekad & tri putanedeljno, ali odašiljana su & zato & primana samo jedanput ili dvaputgodišnje – & zato njihov učinak na Komandantov um nije bio poputlagane erozije koju potok izaziva na svojim obalama, već je pre ličio nadžinovski plimski talas koji je u slanju da zbriše sve što mu se nađe naputu.Kada sam kasnije naišao na nekolicinu njenih pisama, video sam da

im je ton pun životne radosti; forma je osvajala, rečenice se sustizale,fraze prevazilazile ideje, a pisac kao da je umirao od želje da ispričaonome za koga je verovao da je njen mlađi brat sve o čudesima novogdoba, utoliko čudesnijim što je imala & lične veze – išla je kod nje načaj – sa sestrom Džordža Stivensona koji je smatrao njenu ideju danazove lokomotivu Parnim gromovnikom fantastičnom – & na jednoveselo veče gde je posmatrala draženje medveda u Fajv Kortsu & gdeje upoznala pesnika Džona Kitsa, sa kojim je počela da razmenjujepisamca, pisala je ona, o samovoljnoj braći izgubljenoj u Novom svetu.Pisma su postala prava tortura za Komandanta, koji je bio duboko

obuzet patosom udaljenosti. Iskrivljavala su njegovu sliku Starogsveta, umanjivala dosadu svakodnevice, banalnost, obmanu &osrednjost Evrope uveličavajući divotu, krasotu, uzvišenost &udivljenost za taj daleki svet na pola godine putovanja odavde.U Komandantovoj glavi, događaji koji su se odvijali u Evropi činili su

se epohalni & na neki neočekivani način povezani. Tako su se parna

lokomotiva & Bajronov Don Žuan & prelepi kamini barona Ramfordapravljeni na naučni način – svi nastali iz neke čudesne lične veze sagospođicom Anom – uvukli u Komandantovu maštu kao neštojedinstveno & nerazdvojivo, rađajući ideju o bezdimnom Romantičnomputovanju & telesnim zadovoljstvima, koje će on kasnije ludačkiforsirati.Jedne noći, kada su rnu se oči iza zlatne maske već umorile od

čitanja & ponovnog čitanja njenih čudesnih pisama & zatvorile se utupom očekivanju da se na njih spusti san, odjednom je shvatio da jesva nova tehnološka čuda Evrope izumela gospođica Ana lično ili supak nastala kao posledica njene dobre volje, mudrog saveta ililjubazne intervencije: bilo da je u pitanju parna lokomotiva, parobrod,parna presa ili proizvodnja natprirodne sile elektriciteta – sve je tostvorila gospodica Ana!A onda, posle nekog vremena, Komandant je morao sam sebi da

prizna da su ne samo tehnološki pronalasci, nego & samo čudomoderne Evrope devetnaestog veka bili direktna & jasna posledicabogate mašte njegove sestre. Snagom dubokog otkrovenja sinu mupred očima da je njegova sestra izmislila Evropu & telom mu prođejedan jedini snažan drhtaj nekakvog nagoveštaja.Narednog jutra, dok je stari Danac izračunavao uz pomoć računaljke

mesečnu sumu koja se troši na mast, počeo je da se pita ne bi li & onmogao da učini to isto. I dok su se crne & bele kuglice zbrajalekotrljajući se levo & desno, u njegovoj duši se zbrajalo nešto drugo, azbir toga je bila njegova odluka da & on stvori od kažnjeničke kolonijena Sara Ajlendu proizvod svoje mašte, isto tako kao što je gospodicaAna stvorila Evropu.Tako je glasno uzviknuo da je stari Danac u strahu ispustio iz ruku

računaljku, koja se razbila na kamenom podu Komandantove kelije. Idok su se crne & bele kuglice kotrljale u svim pravcima, a stari Danacpuzao za njima, Komandant je tresao glavom zbog iznenadnogotkrovenja. On će stvoriti svoju Evropu na Sara Ajlendu, ali će ona bitijoš neobičnija nego ona što ju je opisivala njegova sestra.I tog dana se pokazalo da računice starog Danca predstavljaju samo

toliko i toliko crnih & belih kuglica koje se kotrljaju u prašini, aKomandant je otkrio da su njegovi jednobojni snovi, uslovljenineizbežnim noćnim posetama mesečevih ptica, eksplodirali ukaleidoskop raznobojnih želja. Kroz more robijaške krvi, za koje je

kasnije tvrdio da je prolio samo za dobrobit sudbine svoga naroda,putokaz su mu predstavljala pisma gospođice Ane po kojem jeupravljao svoj brod na tom čudnom putovanju, s nama kao nevoljnimputnicima.

VU to vreme moj život je poprimio ustaljeni ritam koji je, iako nije bio

prijatan, kad se uporedi s većinom mojih kolega robijaša, bio barempodnošljiv. Mada sam nastavio da noćim sa ostalim robijašima uzatvoru, od jutra do večeri mogao sam da radim šta mi je volja & idemkud god mi se prohte na ostrvu. Dobijao sam veće obroke &sledovanje ruma & mogao sam da gajim mali povrtnjak za sopstvenepotrebe pored Kastlrijevog svinjca. Čak sam imao & ženu, što ukoloniji punoj muškaraca, nije bila mala stvar.Bila je to Komandantova ljubavnica, Bezvredna Seli. Moji sastanci s

njom bili su zato jako opasni & dobro skriveni od svačijeg pogleda, aobično smo se sastajali na mestu gde niko drugi nije zalazio, namalom prostoru obraslom grmljem između Kastlrijevog svinjca &strmog obronka koji se spuštao ka moru.Ovde, dobro skriveni u gustom rastinju čajnog žbunja & smrdljivim

isparenjima svinjskih govana, čuvali smo u zemljanim testijama svojetajne zalihe ljutog pića koje smo spravljali od ribizli & ukradenogšećera, s bojom & aromom dobijenom od lišća sasafrasa po sećanjuna bećarsku čorbu Kapoa Smrti. Mada sam tvrdio da sam negde gdemogu da radim na ribi, uvek sam bio u grmlju pokušavajući da senapecam što više užitaka koje je pružala Bezvredna Seli.Skriveni od sveta, ovde smo provodili dan za danom. Bio je početak

zime. I dok su iznad nas hujali ledeni severni vetrovi, ovde, u grmljučaja, mi smo imali svoju jazbinu, toplu & zaštićenu, ušuškanu & svetupoput noći. Ovde smo razmenjivali reči.Moja omiljena: Mojni.Njena omiljena: Ortak.Bezvrednu Seli su uzbuđivale priče o Londonu; istovremeno se

užasavala & oduševljavala opisima gomila ljudi većih od najvećeg krdakengura & zgrada, toliko visokih & gusto zbijenih da su stvaraleudoline & kanjone & pustopoljine bez drveta na vidiku. Ona bi mi zauzvrat pričala priču o postanku Van Dimenove zemlje, kako ju jestvorio bog Mojni brazdajući zemlju & praveći reke & kako je oduvaoprašinu, stvarajući od nje planine.

’A kako je stvoren zaliv Mekvori?’, upitah jednom. ’Je l’ i njega stvorioMojni?’’Zaliv Mekvori?’, reče ona. ’To ti je Mojnijev nokšir – or-tak!“Mirisala je na dimljenu haringu & ja bih joj dodavao svoju lulu & s

lulom stisnutom među zubima drhtala bi kao riba, a potom mirisala nanešto sasvim drugo & mnogo bolje & tada bi započinjali da se valjamo-plivamo-letimo-mazimo, ma zaista fantastično. Imala je male dojke &širok struk & uske kukove & u početku je vodila ljubav halapljivo.Dizala bi strašnu buku što je zvučalo kao nešto između kričanjatasmanijskog đavola u noći & stampeda; to je bilo & prijatno &zastrašujuće jer nas je neko mogao čuti, čak & uz Kastlrijevo terciranjeu pozadini. Ma koliko joj objašnjavao da treba da se predaje svojojstrasti u tišini, ona me ne bi poslušala. Nije imala pojma šta je to stid &kada bi je ophrvala strast, a to je u početku, k’o što rekoh, bilo jakočesto, ništa joj ne bi smetalo da se sjedini sa mnom & pred samimHirurgom ili Komandantom ili celom brigadom zarobljenika povezanihlancima.Ali ne bih bio iskren kada bih tvrdio da je sa mnom bilo sve u redu &

mojim načinom života koji se – a tada to još nisam znao – bližio kraju.Kada sada mislim o tome, istina je da su stvari već onda krenulenizbrdo. Posle nekog vremena Bezvredna Seli je stekla nekeneophodne osobine, ali tada je već izgubila svako interesovanje zamene & počela da provodi vreme s Mašom Pag, psetom od čovekakoji je za potkazivanje bio nagrađen mestom magacionera uskladištima hrane, te je predstavljao mnogo bolji izvor hrane & pića &duvana nego ja. A ja, koji sam je smatrao bogomdanu, tugovao samza njom mnogo više nego što sam ikada mislio da bi biio moguće.Moj stil slikanja ribe se, hvala bogu, popravljao & s njim & moji izgledi

na preživljavanje. Moje slike postajale su sve tačnije, korisne k’oudobna cipela & čvrste k’o glavni jarbol na Pihtijinom brodu, građenomu slavu Nauke.U svakom slučaju – ili tako nekako – Pihtija je bio zadovoljan,

ponekad toliko da je prosto blistao od sreće dok je zamišljao SlavniPovratak Velikog Prirodopisca & Uvaženog Ihtiologa Lemprijera uprestonicu London, kako bezglasno otvara usta pred velikim Damamana Veličanstvenim Večerima Nauke, a one mu padaju pred nogepitajući ga kako je uspeo da preživi u Džunglama, pored Divljaka &Gladnih Hotentota, a on ponizno odgovara:

’Tako što sam verovao u Nauku, draga gospođo & zbog mog malogudela u njenoj Svetoj Misiji.’

VIĐavo se ukazuje u raznim oblicima & nikada ga nije lako uhvatiti na

papiru. Moj me je posao sve više frustrirao, jer činilo mi se sasvimprirodnim da će jedno takvo ime kao što je ’zvezdočatac’, evokativno &svetlucavo, predočiti mom umu ribu sasvim drugačiju od one koju sumi jednog jutra dali ribari. Zamišljao sam ribu koja ima nekakvaeterična svojstva, neku čistu duhovnu vrlinu inkamiranu u ribljem telu.Takva riba, smatrao sam ja, bila bi idealan medijum za akvarel, kojimje teško postići gustinu, ali zato pruža mogućnost da boja izgleda kaoda propušta svetlost.Ali zvezdočaca, koga sam tog jutra dobio od ribara-robijaša, nije bilo

nimalo lako naslikati. Ne znam zašto mi se tako činilo, jer u njenommračnom biću, njenom surovom izgledu, u satanskim rožićima naužasnoj bikovskoj glavi, njenoj ljigavoj koži, u njenim pretećimvertikalno postavljenim ustima, neobičnim očima na vrh glave kao dauvek gleda gore, u nebesa – a otuda je & dobila to ljupko, nebeskoime – u svemu tome nalazio sam nešto što nije bilo nimalo strano, većjako, jako prisno. A ipak nisam mogao da dokučim u čemu se ogledalata prisnost & zašto me je to u početku toliko uznemirilo.Zvezdočatac je zastrašujuća riba koliko se samo može umom pojmiti,

ali sve do dana dok je nisam ugledao u njenom sopstvenom svetu,nisam mogao da proniknem u njenu pravu prirodu. Otišao sam doribarskog mola da se divim najnovijem ulovu ribara-robijaša –džinovskom bakalaru u čijem trbuhu je bila ogromna lopta. Podslojevima mlečnobelog mesa lako se moglo raspoznati da je lopta ustvari glava Dafija Proktora odnosno jedino što je od njega ostalo kadaje pokušao da pobegne s ostrva, privezan za jedno prazno bure ukojem se nekad kiselila svinjetina. Šef ribarske brigade, Vlah sLevanta po imenu Rolo Palma, pozvao me je pokretom ruke da mupriđem, a stajao je na kraju mola & gledao dole u vodu.Na neki način to je bilo isto toliko osobeno za zemlje u kojima je

boravio kao & za njega samog, jer Rolo Palmi bilo je suđeno da budezarobljen u stranim zemljama. A kada se napokon našao u Engleskojgde je ustanovio da se prijateljstvo Engleza manifestuje ćutanjem,Rolo Palma je – po uzoru na svog heroja Svedenborga – počeo darazgovara s anđelima. Imao je bujnu maštu & veoma ga je zanimao

prirodni svet & imao je dobre izglede, sem ukoliko ga ne bi sprečilonešto što je radio po nalogu anđela – a što ga je & doteralo u VanDimenovu zemlju, osuđenog zbog ubistva – da izmisli jedan novisistem prirodne istorije, čak mnogo luđi od onoga kojem se divioHirurg. Ipak, on je morao da se zadovolji samo špekulacijama opostojanju mitoloških bića u unutrašnjosti Van Dimenove zemlje, kaošto su minotaur & grifon. Pokazivao mi je nešto na oko pet metaraispod vode, od čega sam video samo dva đavolja oka koja su virila smorskog dna. Riba kojoj su pripadala ta dva oka zavukla se u pesak –a ogromna glava, satanski rogovi i žilavo telo cirkuskog snagatora –čekali su pritajeni, napregnuti, skriveni da iznad njih propliva mladunčeiverka.Odjedared, dođe do eksplozije peska iz koga je isplivalo

zvezdočačevo ogromno telo, kao da se rodilo iz tog velikog haosa kojije napravilo oko sebe. Ogromna usta kao da su se istovremeno &zatvarala & otvarala. Telo se skupljalo & opružalo, terajući zvezdočacanagore & potom zgrabilo nesretnog iverka koji se nije nadaoiznenadnom napadu, ostavljajući za sobom samo peskovitu vodu kojaje svojim kovitlanjem svedočila o prestanku jednog života & Vlaha, kojiga je veselo bodrio.Na prvoj slici potezi kista bili su suviše bledi & neuverljivi da bi mogli

da dočaraju užasnu zloću zvezdočačevu. Nisam uspeo da pogodimmonstruozne proporcije napasnika – preveliku glavu koja je dominiralanad vretenastim telom – a & boje su bile suviše bledunjave da bidočarale napregnutost mišića koja je karakteristična za sve ribe, a presvih za zvezdočaca.U trenucima kada bi riba postajala samo bedna naučna ilustracija,

poput nepozvanog gosta u misli bi mi dolazila tužna slika gospodinaKozma Vilera kako stvara Svet u vidu jedne Velike Parne Mašine,slične onoj koju je čovek koji je zaustavio točak pokušao da uništi –zupci lome & melju, a ja & sve ribe bivamo samleveni u kašu snažnimrskanjem stravičnih zuba taksacije & sistematizacije.Crtao sam & precrtavao skice & pokušavao da ih obojim sve dok

nisam ispunio papir gustim izukrštanim linijama & bojama, tako da samdobio mrežu u koju sam pokušavao da ulovim ribu, ali riba mi jeneprestano izmicala. Na kraju sam ipak uspeo da naslikam ribu, slikaje bila osrednja, ali sam verovao da može da prođe kod Hirurga. Dotada, riba je već uginula & mada su je ipak skuvali & pojeli u supi,

ribari uopšte nisu bili srećni kada sam zatražio da mi ulove još jednuribu; strahovali su da ću & tu narednu isto tako upropastiti.Ali kako su se stvari odvijale, prestala im je obaveza da me

snabdevaju ribom, jer mi je sreća okrenula leđa pre nego što je sveotišlo do đavola & Đavo došao ovamo donoseći Pakao.

VIIU knjizi nikada ne treba praviti digresije, ali ja se nikada nisam držao

tog pravila. A ne drži se ni dragi Bog, jer On pravi šta mu je volja odonih 28 ili 30 slova & kod Njega prolazi Q-E-D isto kao i A-B-C.Jedini ljudi koji veruju u prav put su generali & kočijaši poštanskih

kočija. Verujem da se Kralj po tom pitanju slaže sa mnom. On, nemasumnje, više naginje okukama & stranputicama & lepoti predela, što,mada predstavlja neprekidnu umetnost razočarenja, ipak činiputovanje nezaboravnim kakvo ono & treba da bude.Zagrejan za ovu ideju, predočio sam Kralju da pitanje puta

predstavlja fundamentalnu razliku između starogrčke & rimskecivilizacije. Napraviš prav put kako su to činili Rimljani & srećno završišs tri reči: Veni, vidi, vici. Napraviš krivudavu kozju stazu kakve su Grcipravili po Akropolju & šta dobiješ? Čitavu prokletu Odiseju & KraljaEdipa, eto šta. Kralj, koji je bio do izvesne mere klasičar, samo bulji uplafon, a misli su mu pune grifona & kentaura & naravno, Plinija.

Kako sam samo mogao da zaboravim na Plinija!I opet je pobedio mudri Kralj, dokazavši da samo idioti uopštavaju

stvari, jer mada je Plinije bio Rimljanin, načinio je knjigu tako uvrnutu &punu krivina kao što je bilo lice Kapoe Smrti, onog dana kada se vratiou moj život da me ponovo navuče na još jednu stranputicu. Oh, kako jesamo taj crni krčmar izranjao u redovnim intervalima da mi ispuni životbeskrajnom nadom & kako je iz njega nestajao, ostavljajući me unajcrnjem očaju. On je predstavljao Avanturu, ja Zavist, on je bioNevolja, a ja Oduševljenje, on je govorio & ja već više nisam ni slušao,samo sam sanjao-žudeo-verovao da je beg ipak nekako moguć.Kapoa Smrt je tako vedar & svež kao da su ga upravo pustili s

Gundelja, smeši se kao da mu je sam Brejdi najbolji drug, smeje sekao da je glavni dasa u gradu Hobartu. Kapoa Smrt se pojavljuje naHirurgovim vratima kao da je plejmejker, najbolji golgeter, glavna fora,prilazi mi & uzvikuje ’Jebeš ribu, Bili!’ & pre no što sam uspeo dakažem ’a’, on baca moju sliku zvezdočaca u vatru Lemprijerovogkamina & opet veselo uzvikuje ’lmamo mi pametnija posla.’

Čak & u državnoj uniformi izgleda krajnje elegantno, ili se bar menitako činilo. I, kao i uvek, uspeo je da se uspne na društvenoj lestvicičak & ovog ostrva. Sada je, kako reče, visoki službenik na NacionalnojŽeleznici Sara Ajlenda, Specijalni Komesar za putovanja.Pod uticajem priča gospođice Ane o parnim lokomotivama koje su

postale zadnji krik mode u Evropi, Komandant, nestrpljiv da se iskažekao čovek koji će izmeniti sudbinu čovečanstva, omamljen sestrinimbeskrajnim, oduševljenim opisima Novog doba koje je otpočeloizgradnjom železnice od Liverpula do Mančestera, pre tri godine jedoneo dekret da se izgradi železnička stanica.Bio je to veliki poduhvat, jer je kamen valjalo lomiti & dovlačiti čak s

drugog kraja ostrva, a trebalo je nabaviti, platiti & sastaviti svepotrebne alate & mašine za radionice, kovačnice & fabrike potrebne zajednu železničku stanicu. I sve to pred nevernim Tomama koji sustidljivo izražavali sumnju da će železnička stanica usred zemljenedođije, na jednom dalekom ostrvu, u takvoj divljini & pustoši da je namapama ubeleženo samo kao zloglasni kazamat, ikada postati bilopolazna ili krajnja stanica za bilo kog putnika. Komandant je ’ladnoodbijao svaki prigovor, čvrsto uveren da železničke pruge izrastaju izželezničkih stanica poput korenova vrbe iz jezera & da će zato ovoubrzo postati najprometnija stanica na južnoj hemisferi & uskoro ćeMančurijanci & Liverpudlijanci govoriti sa zavišću o Nacionalnojželezničkoj stanici Sara Ajlenda. I na taj način ćemo – a neki tvrde dasu videli kako se zlatna maska smeška – trampiti tešku muku izolacijeza slobodnu trgovinu.Postavili smo dvesta jardi železničke pruge oko okretnice u obliku

petlje, tako da lokomotive – kada jednog dana izađu pućkajući izdžungle – mogu da se okrenu ili na velikoj drvenoj rotacionoj ploči,koja se obrtala oko osovine koju su pokretala dva tuceta robijaša, kojesam prepoznao kao ljude s Gundelja ili da naprave krug preko petlje &vrate se na polazište. A kada ni posle nekoliko meseci nije bilo ni tragaod železničkih šina, koje se poput korenja vrbe probijaju iz divljineprema našoj stanici, ni traga od gvozdenih mostova koji se viju izmeđuostrvceta & kontinenta, Komandant je objavio da je naručio parnulokomotivu koja treba da stigne na nekom američkom kitolovcu & za topotrošio poslednje količine zlata koje je zaradio prodajom reke Gordon& australijskog Velikog koralnog grebena.

VIII

Ne bi se moglo reći da Bili Guld nije imao problema na Sara Ajlendu.Аl’ u poređenju s Kapoom Smrti, ipak je imao sreće. Čim je stigao naSara Ajlend, Kapoa Smrt je natrapao na Urlikavca Toma Vivera, koji jesvom starom prijatelju našao relativno lagan posao u brigadi robijašakoja je skupljala školjke. No, tu je Kapoa Smrt izazvao smrtnoneprijateljstvo zatvorskog čuvara & nadzomika Maše Paga, koga sutransportovali na Sara Ajlend zbog jedne neukusne epizode s ovcom.Na suđenju, gde je Pag bio optužen zbog bestijalnosti, ali je pogrešnoshvatio optužbu kao sodomiju; kada ga je sudija upitao šta ima dakaže u svoju odbranu, Pag je istakao da ga nisu uhvatili na delu sovnom nego s ovcom. I od tada je toliko omrzao homoseksualce – uuverenju da su mu oni nekako krivi & da je greškom osuđen kao jedanod njih – da je njegov jedini životni cilj bio grubo kažnjavanje istih, asrećom po njega Sara Ajlend mu je za to pružao beskrajne prilike.Maša Pag je potkazao Kapou da prodaje svilu za brodska jedra

mladim Sijamkama, pa je Kapoa bio osuđen na sto udaraca bičem &nedelju dana ležanja u Kolevci & potom bio poslat da radi kaodrvoseča na reci Gordon. Jedne večeri, dok su nа vatri igrale senkemirte koja je svijala grane iznad njihovih glava, Kapoa je svojimdrugarima ispričao tragičnu sudbinu čoveka iz Glazgova koji jezaustavio točak, a pričao je tako živo o ubistvenoj moći parnih mašina,da su oni poverovali da on ima neke veze s mehanikom.Kada su narednog meseca na Sara Ajlend pristigli džinovski drveni

sanduci na kojima je pisalo lokomotiva & u kojima su se nalaziligromadni delovi od kovanog gvožđa, priložena uputstva za sklapanjelokomotive zbunila su čak & najgenijalnije & najbolje brodske kovače.Komandant je pao u očajanje, a onda je Maša Pag, koji je uprkosširokom krugu špijuna bio pogrešno obavešten, ispričao Komandantuda se crnja koji radi na obaranju drveća na reci Gordon, puvaka kakoje nekada sastavljao parne mašine.Kada su ga pozvali, Kapoa je uverio Komandanta da je sposoban da

sastavi lokomotivu & krenuo da daje konfuzna uputstva brodskimkovačima po maglovitom sećanju o Stivensonovom novom čudu izjednog uličnog pamfleta. Ali tek nakon što je Kapetan zapretio Kapoida će naterati & njega & kovače da pojedu svoja sopstvena muda,koja će im prethodno odseći & ispeći na žaru napravljenom od njihovihbeskorisnih ruku, Kapoa je uspeo da ubedi kovače da napokondovedu u red čitav taj urnebes & iz haosa delova od kovanog gvožđa

sastave nešto što je ličilo na lokomotivu jedinstvenog dizajna, skratkim jarbolom od koga su se spuštali kablovi koji su pridržavalidimnjake što su horizontalno štrčali s obe strane parnog kotla, poputdobro navoštenih brkova.Kada je parna lokomotiva bila sklopljena, Komandant je otpočeo da

vrši pripreme za putovanje uz velike ceremonije & s dve sijamskedevojke, svake večeri je svirao orkestar, pucali su topovi & marširalagarda, a potom bi se Komandant ukrcavao u voz & putovao čitavihdvesta jardi oko okretnice. Voz bi cele noći vozio ukrug & ukrug svedok mašinovođa ne bi počeo da povraća & spoljni točkovi se tolikozagrejali od trenja koju je pojačavala centrifugalna sila zbog kruženja,da je lokomotiva vremenom počela da se naginje & krivi. A u njoj bimelanholični Komandant zakunjao s glavom u krilu jedne od Sijamki.Kada ni nakon dve godine nije bilo ni traga od nekakvog voza koji bi

pristigao na stanicu, Komandant je sastavio četiri grupe izviđača &poslao ih u potragu u onim pravcima iz kojih bi neizostavno moralepristići nove železničke pruge. Ni jedan jedini čovek nije se vratio.Komandant je svima koji su sudelovali u tim istraživačkim družinamasudio & presudio u odsustvu – uz istinito svedočenje jednog odbeglogrobijaša, a koje je iz njega iščupao uz prislanjanje usijanog gvožđa nanjegov trbuh – da su se svi skupa ukrcali na voz za Emblsajd uJejerskoj oblasti u Engleskoj na jednoj usputnoj stanici kod Francuskekape – gde se, sasvim slučajno pojavio Brejdi & njegova Armijasvetlosti – & jasno & glasno objavili da se više nikada neće vratiti.Kada su mu uz dužno poštovanje, ali vrlo odlučno saopštiii da ne

veruju da železnička stanica usred divljine na jednom usamljenomostrvu može da privuče bilo kakav saobraćaj, koji bi doneo kakavunosan posao & nadoknadio ogromnu cenu koštanja voza,Komandant se neočekivano & sasvim mirno složio. Potom im je otkrioda poslednjih nekoliko meseci uopšte nije spavao u vozu koji seneprestano vrti ukrug, već da je bio udubljen u pregovore sa jednimjapanskim trgovcem koji se zvao Magamasa Jamada, čovekom u čijojzemlji je bila velika potražnja za drvenom građom & s kojim je sklopiosporazum da trampi sve prašume u divljini Transilvanije za izvestanbroj vagona koje je ovaj pirat prigrabio na jednom putovanju za JužnuAmeriku. Ova mehanička vozila pomoći će Naciji da procveta &napravi privredni bum jer kada dođe do krčenja šuma, na raščišćenomzemljištu nići će naselja. Niko nije bio spreman da saopšti Njegovoj

Zlatnoj Maski da je beskrajno kruženje u vozu očigledno potpunopomutilo njegov već poremećen um & izazvalo pravo ludilo.Jedina osoba koja se uopšte nije iznenadila kada su narednog leta

pristigle japanske drvoseče, bio je sam Komandant. Posmatrao ih jekako istovaruju vagone. Kabine su bile crvljive & trule, ali kako seKomandant uvek vozio u adaptiranom vagonu za ugalj koji je nazivaoCarskom kabinom, to mu nije bilo nimalo važno.

IXDok sam netremice posmatrao kako moj zvezdočatac nestaje kroz

dimnjak u vidu komadića nagorelog papira, Kapoa Smrt, uz veselocerekanje, poče da mi priča o svom novom položaju; kako je posleuspešnog sastavljanja lokomotive, njegova uloga sada bila dapromoviše putovanja koja će doprineti unapređenju nacionalneželezničke stanice, lokomotive & vagona.Dobro sam znao kada treba da govorim, a kada samo da slušam, ali

sam ipak osećao potrebu da iznesem svoje mišljenje o tome da naostrvcetu površine jedva jedne kvadratne milje, nema se kudaputovati.’Tačno’, rekao je stari krčmar pokušavajući – osećao sam to – da u

svoje reči unese notu misterije, što me je na moju sramotu, morampriznati, zaintrigiralo, ’ali biće!'Rekao mi je da treba da se pojavim te večeri na stanici pred sam

polazak Sara Ajlend ekspresa. Te misteriozne večeri, dok se u kotlupovećavao pritisak pripremajući lokomotivu za polazak & dok sevazduh pretvarao u oblak varnica & pepela, stajao sam bos do članakau blatu uz voz & gledao gore u Komandanta koji je virio iza čađavezavese na prozoru svoje Carske kabine & naširoko mi pričao o svomuverenju da Ekonomija – koju je očigledno pomešao sa brzinomlokomotive koja beskrajno kruži – napokon otvara tržište ne samo zaTrgovinu već i za Umetnost. A potom mi je objasnio zašto smatra zaneophodno da me prikače napred na lokomotivu – da bih mogao daiskusim novu estetiku pokreta.Malo je povukao zavesu, ali s mesta na kome sam stajao mogao sam

da vidim samo delić njegove zlatne maske & dva sitna oka sneprijatnim žućkastim odsjajem. Mada sam se pobunio – učtivo –Komandant je insistirao – blago – & naredio Maši Pagu da me zgrabi.Bez mnogo priče, čvrsto su me privezali kanapom & kožnimremenovima za prednji odbojnik na lokomotivi.

Uz gromoglasno brektanje parne lokomotive & ritmično tandrkanjegvozdenih točkova po metalnim šinama, beskrajno sam se okretaoukrug. Posle nekoliko minuta počeo sam da povraćam, a nakon jošnekoliko minuta više nisam imao šta da povratim osim odvratne zelenesluzi, koja se lepila preko povraćke za moje odelo. Sve dalje & dalje,ukrug & ukrug, a svi moji pokušaji da zakunjam ili se malo opustimsanjareći o jelu ili o ženama, nisu pomagali. Jedino sam osećao da mije strašno muka & da su mi napadnuta sva čula, smrad ugljenog dimapunio mi je pluća, kao da mi je celo telo zgnjavljeno & obogaljeno, anajgore od svega bilo je saznanje da sam sasvim sam. Ako je tobudućnost, pomislio sam u jednom od retkih trenutaka lucidnosti teduge noći, zaista nije vredna svog imena.Kada je lokomotiva zaškripala & lagano ukočila, odvezali su me &

odneli bolnog & u nesvesti do jednog podijuma koji je bio specijalnonapravljen za tu priliku & s koga se pružao odličan pogled naokretnicu.Neko vreme samo sam se borio da se održim na nogama. Ceo svet

se ljuljao pred mojim očima; okretnica se dizala & spuštala poput šumemorske trave, pored mene su proplivavale mlade Sijamke, Maša Pag& njegovi sledbenici titrali su tamoamo poput jata nekih čudnih vodenihstvorenja. Još uvek nesiguran na nogama dograbio sam četkicu, mojeslabašno telo povijalo se u debelom blatu, a onda povratih ravnotežu &dadoh se na posao, čvrsto odlučivši da uprkos napadu teške mučninekoja me je sveg obuzimala, naslikam Komandantu sliku Otkrovenja &Duboke Spoznaje koja će stvoriti jedan novi svet u vidu Trgovine.Završio sam je.Bio sam svestan da je slika totalni promašaj.Bili Guld je dobro znao da ako je nešto vredno truda, onda to treba da

ispadne loše. Ako se suviše trudiš da napraviš nešto jako dobro,verovao je on, lako te može uništiti sopstvena ambicija. I ako ništadrugo, bar u tom pogledu, slika je uspela.Jer ono što sam naslikao nije bilo nešto toplo ili veselo, već ’ladno k’o

led, nešto stravično, zastrašujuće & prestrašeno. Od mene seočekivala uteha, a ovo je predstavljalo očaj. Prikriveno nasilje,manijačka vizija: ništa od toga. Želeli su Nadu & Progres, a ja, na svojužas, otkrih da je ono što je sa slike zlovoljno gledalo u mene, bio –zvezdočatac! Tražili su od mene Novog Boga, a ja sam im, onakosmeten, ponudio ribu!

Ovo ništa ne valja! Čeka me sudbina gora od petit noyade kapetanaPinčbeka, surovija od Gundelja guvernera Artura, čeka me Hranilica &Kolevka & Strvožderova kći sve u kompletu, a usred srede mojasopstvena smrt.Bivalo mi je sve gore; koraknuh unazad, gušeći se, teturajući,

prestravljen od pomisli šta sve može da me strefi zbog ovog strašnogpromašaja. Dok sam pokušavao da povratim ravnotežu, na svoj užas,videh da je Komandant, koga nisam ni primetio da mi sve vreme stojiiza leđa, zakoračio prema slici.Za razliku od Hirurga, koji bi mogao da provede čitav dan tražeći na

slici kakvu grešku, Komandant je posmatrao sliku samo par sekundi, aja sam posmalrao njega prvi put od onda kada nam se obratio, kadsmo tek kročili na ovo ostrvo. Gledajući ga otpozadi, shvatih šta zlatnamaska treba da skrije: njegovu ogromnu glavu, a ispod njeneproporcionalno malo telo; sve u svemu nadmoć duha nad telom.On se okrenu, ali sve što sam mogao da vidim bile su sitne žućkaste

okice, oivičene otvorima za oči na zlatnoj maski & iza nasmešenogotvora za usta, duboku crnu jamu koja se sve više širila & iz koje jeizbijalo nemušto, tiho mrmljanje. Komandant je bio zadovoljan slikomisto onoliko koliko sam ja bio užasnut! Kao da sam napravio nekisjajan portret jednog od Napoleonovih maršala kojima se on nekadtako divio, a ne sliku jedne smrdljive ribe.Preda mnom, shvatih u trenu, stajao je čovek na vrhuncu svoje slave.

Nasmeših se & setivši se Odibona, načinih dubok ceremonijalninaklon.

TRNOBODACКако se flamanski slikar odazvao Razumu – Veličanstvenemogućnosti modernog putovanja Velika dvorana za mah-džong – O ribinoj moći da zavlada – Isticanje Evrope –

Geteova strast prema gospođici Ani – Paganini – Kakadui –Kultura, sav taj ptičji izmet – San o usnulom gradu

Prezasićenost ljubavljuI

Narednog dana pozvali su me da dođem u Komandantovu keliju.Napolju je bilo tipično vandimensko vreme. Vetar je šibao kao lud.Kidao je šindru s krovova & silnom & nepredvidivom snagom vitlaonjome po vazduhu, povređujući nepažljive & ncsrećne prolaznike. Čulose kako škripe & stenju ograde načinjene od ogromnih balvanahuonskih borova koji stoje uspravno u neprestanoj agoniji, dok ih vetaršiba & šiba & šiba. A kiša pada & pada. Menza za vojnike nestala jepod gomilom mulja s klizišta. Pod udarcima vetra stvarala se pena &izmaglica od vodenih kapi & dizala se uvis po pedeset, pa čak & stojardi, da bi načas splasnula kada bi naleti vetra jenjavali, a potom bi sesve ponavljalo. Duboko dole urlalo je more & u svom belompenušavom besu udaralo u obalu. Deo novog pristaništa se ulegao, apotom ga je more zbrisalo. Nijedan brod nije isplovljavao već tri danaotkako je jedan brod, koji se vraćao s reke Gordon, pokušao da pređepreko zaliva & svi na njemu se podavili. Prešao sam put odLemprijerove kućice do Komandantovih odaja trčeći u kratkompredahu između dva pljuska. Oči su me pekle od uboda čestica soli &peska & pepela koje je vetar gonio pred sobom, poput sićušnihpuščanih zrna.Skroz mokar & prozebao čekao sam nekoliko sati u uskom tamnom

hodniku, u društvu crvenog mundira koji me je ovamo doveo.Predveče sam napokon bio primljen u neobično malu prostoriju jošneobičnijeg mirisa – nije bila šira od ispružene ruke & jedva neštoduža od prosečne visine čoveka.Na mutnom svetlu sveće koja je bila zataknuta za jednu kuku па zidu,

povremeno bih ugledao pacove kako trčkaraju tamo-amo – bili su isteveličine & isto tako neustrašivi kao & svuda po ostrvu, ali su izgledalimnogo veći zbog toga što je prostorija bila tako mala & zbog ogromnihsenki koje su bacali na zidove pod lelujavim plamenom sveće. Činilo

mi se nemogućim da dvoje ljudi mogu da se nađu u tako skučenomprostoru, a da se ne vide, ali je bilo upravo tako, jer se on skrivao izajedne zavese koja je delila keliju na pola, kao da je u pitanju nekapapska ispovedaonica.U sobici nije bilo nikakvih ukrasa osim jedne male staklene biste

Voltera, koja je bila dopola puna neke žućkaste tečnosti za koju sampomislio da je viski. Po obliku & veličini, ako ne & po vrsti materijala,bila je ista kao bista uz pomoć koje je Guldova kći spoznala blagoslovstarog Prosvećenja. Ali bar meni, ako nikom drugom, bilo je sasvimjasno koliko je potrebna čoveku koji želi da povrati ljubav BezvredneSeli.Tada još nisam znao – a & kako bi? – koliko je silno Komandant voleo

mirise. Bezvredna Seli nije mi pričala da ju je jednom molio da se nekupa bar mesec dana kako bi mogao da oseti pun buke njenihprirodnih mirisa. Nisam znao da je naručio da mu se pošalje iz Napuljanjegov omiljeni parfem; uopšte nisam imao pojma dok sam držao tustvarčicu u ruci & pustio je da mi lagano sklizne u džep da je u pitanjuKomandantov najomiljeniji parfem – koji je za njega specijalno spravioNapoleonov parfimar, Šarden – & da se pakuje u tako malim bočicama& to u obliku nasmejanog Voltera, koji upravo sada posmatra s policežalosni prizor flamanskog slikara koji je ostao bez posla.Komandant je progovorio glasom koji je bio prigušen zbog zavese &

saopštio mi da ću, zato što sam prethodne večeri naslikao tako sjajanportret Progresa, dobiti novi posao koji će ukoliko bude obavljenvredno & kreativno, ali & u diskreciji dočekati da mi se životni usloviznatno poboljšaju, a možda će mi čak & kazna biti ponovo razmotrena.Rekao je da shvata da radim nekakve ozbiljne ilustracije za Hirurga, alida je ovo što mi nudi samo privremeni posao, a ne potpuni prekid mognaučnog rada & da ću, kada završim svoj zadatak, moći da se vratimdužnostima koje sam obavljao za Hirurga.Olakšanje koje sam osetio tog kišnog dana kada mi je Komandant

saopštio kakva će biti moja nova misija, bilo je neizmemo. Moći ću –barem za kratko – da izbegnem užas koji je u meni izazivala riba, negubeći svoje dotadašnje privilegije. Komandant mi je ponudio iziaz izžalosnog stanja u kome je počela da mi trne duša & koje me je takostrašno pogađalo da noću nisam mogao da zaspim, a da se neprobudim u okeanu. Želeo sam da zacičim od sreće, da se smejem, dazagrlim Njegovu Grandioznost. Ali ne rekoh ništa & – nastavljajući da

ga slušam – ne učinih ništa, a Komandant je nastavio da izlaže svojuviziju železničke pruge u uslovima u kojima nije mogla da sc raširi &razgrana na sve strane.Tražio je da naslikam seriju pozorišnih kulisa na velikim panoima koji

se spuštaju, a koje je osmislio Kapoa Smrt, na kojima će biti naslikanirazni predeli & prizori & koji će predstavljati spoljni zid oko železničkepruge. To će, verovao je on, uspostaviti novi trend u istoriji putovanja,pri čemu ljudi neće morati da se udaljavaju a da bi videli razneegzotične pejzaže, jer dok se beskrajno vrte u krug, ako budu gledalikroz prozor pored njih će promicati Tinter opatija u Vindermiru ili pak,da bi bilo što poetičnije, novi kamenolom kod Solforda – sve u ciljupostizanja utiska da se kreću od Industrijskog do Prirodnog, odModernog do Pastoralnog, a tako će se dobiti & utisak kontrasta, jerKapoa Smrt – koji je pročitao nekoliko pesama jezerskih pesnika –rekao mu je da u njemu leži srž iskrenog divljenja Romantičarskompejzažu.Te slike koje je Komandant tražio od mene nisu nimalo ličile na slike

varljivih, ljigavih nevolja kakve su bile ribe. Naprotiv, činile su mi se kaofine slike na koje bi lako mogao da se naviknem. divni prizori u kojimase mogu videti beloglavi orlovi, a možda čak, pomislio sam pun nade,& po koja prelepa girlanda visterije.Dok sam odlazio iz Komandantove kelije dugim, turobnim, kamenim

hodnikom osvetljenim lampama s kitovim uljem & dok je Volterposkakivao u mom džepu, slušao sam dobovanje kiše & po prvi puttokom svog dugog boravka na ostrvu nije mi zvučalo poput beskrajnogpotmulog bubnjanja, koje izazivaju udarci lanaca po kamenom podu.Imalo je zvuk nade, spokojstva, kapljicu sigurnosti. Zvučalo je kao daje Biliju Guldu najzad krenulo nabolje.Možda se pitate kakvi su bili Komandantovi motivi? Zašto baš takve

slike? Zašto baš ja?Ali ja se nisam pitao. Nikada se nisam pitao o čudnim osobenostima

moći, samo sam želeo da im služim pa bilo da se radi o kapetanuPinčbeku ili Komandantu ili onom velikom ćuranu Pobdžoju. Ako birekli ’Poljubi me u dupe, Gulde’, ja bih samo odgovorio ’Koliko puta? Ada li možda želite & da ga poližem?’

IISlikanje kulisa nije predstavljalo neki veliki problem, ali neprestana

kiša spirala je sa njih boju & pretvarala ih u mutne izbledele prizore.

Doduše, Kapoa Smrt je & to preokrenuo u našu korist. Uveo jeraspored po kojem su se kulise menjale jednom nedeljno; nakonšvajcarskih Alpa, na red bi dolazile ruske tajge (a u stvari bile su tokulise istih tih Alpa koje je razvodnila kiša & pretopila planine u nebo),potom bi dolazili na red prekrasni predeli južnoafričkih pašnjaka (tajgajoš više raskvašena kišom), pa veličanstveni okrug Jezera (pašnjaci nakojima su doslikani narcisi) & tako dalje, ukrug & ukrug.Dok je Komandant beskrajno kružio u svojoj Carskoj kabini prolazeći

pored bolno ogolelih orijentalnih visoravni, tužnih, čađavih, satanskihfabrika Jorkšira & belog izazova Arktičkog kruga, japanske drvosečese ulogoriše uz rub močvare kod Rta Slobode. Isparcelisaše okolnešume & počeše sistematski da rade na obaranju stabala, pretvarajućiplavičasto-zeleni gusto pošumljeni predeo u neurednu šahovsku tablusastavljenu od iskrčenih, ogolelih mrkih kvadrata & još neposečenihzelenih površina. A kada je nastupila zima, Japanci odoše, počešekiše & dok je Komandant u čudu slušao o tome kako slava ostrvcaMenhetn polako bledi & ustupa pred tek otkrivenim američkimStenovitim planinama, kiša je sprala prvo zemlju, a potom & čitaveplanine & kada su se narednog leta Japanci vratili, na severu ostrva,zatekli su samo ogromnu & nepoznatu kamenu pustinju.Komandant je kružio & kružio, promicao pored bezbrojnih slika

beloglavih orlova na svakom poznatom mestu na kugli zemaljskoj &što je više bivao uveren da je sudbinski predodređen, to mu je višenazadovao razum. Počeo je da govori o nemogućim projektima – oizgradnji hrama mirisa, o podizanju zatvora u vazduh snagom misligde bi levitirao, tako da bi svaki beg postao nemoguć osim u balonu, ostvaranju odbrambenog oružja u vidu duhovnog štita, stvorenogmeditacijom jedne regimente spiritualista koja bi u toku velikih bitakastajala u prvim linijama fronta & usmeravala sve svoje želje u ciljuneprijateljevog poraza.Ali bez obzira na velike epske projekte za stvaranje nove nacije,

Komandant je bio potišten zbog naglog pada trgovine, bezobzirnoginsistiranja poverilaca da hitno izmiri potraživanja & sopstvene nemoćida pronađe rešenje za dug koji je sve više & više narastao.Ubrzo nakon što su Japanci, bez mnogo uzbuđenja, otplovili s

Francuske kape da se više nikada ne vrate, ali nešto malo pre no štose kamena pustinja pretvorila u močvaru obraslu šašom pred kojom sušume stale da se povlače, krenule su priče o tome kako je Komandant

osmislio jedan izuzetno značajan projekat, bez presedana na bilo komkontinentu. Doduše, glasine o Japancima koji su oboleii od nekenepoznate & neizlečive vrste depresije kružile su okolo još nekolikogodina, ali ono što je počelo da preovladava, bile su priče – osim oniho Metu Brejdiju – o Komandantovoj genijalnoj ideji da sagradi Velikudvoranu za mah-džong.

IIINakon kraha Nacionalne železničke stanice Sara Ajlenda, koja nije

uspela da privuče međunarodni železnički saobraćaj, Komandant jebio ubeđen da će jedna ovakva građevina privući kapital potreban dase postane jedna zaista moćna svetska sila. Ona će privući javanske &kineske trgovce, molučke gusare & holandske nakupce, engleskemoreplovce & francuske naučnike, u potrazi za mestom na Južnommoru gde mogu da prokockaju svoj teško stečeni imetak. Pisao jedugačka pisma gospođici Ani, tražeći joj odgovore na bezbrojnapitanja o oblicima stolova za kockanje koji su u modi u Evropi &poslednjim kricima u arhitekturi & unutrašnjem dizajnu,Potom je pozvao Kapou Smrt.Naredio mu je da projektuje zgradu koja će u sebi spajati čudesa

Versaja & ona malo grublja zadovoljstva Fajv Kortsa u kojem senalaze jame za draženje medveda. Ali Kapoa je dobijao inspiracijusamo od onoga što je mogao da vidi svojim očima – školjke & svilenajedra & zakrivljeni nebeski svod posut zvezdama koji mu je svetlucaopred očima u noćima koje je provodio sa Sijamkama, pod zaklonimaod paprati & palminog lišća – te se strašno plašio onih uobičajenihparazita koji su se okupljali oko Komandanta. Oni su uvek bili spremnida učine gospodaru uslugu & uvale svoje suparnike u nevolju, a sviskupa izražavali su ogromno divljenje prema Komandantovoj čvrstojnameri da nadmaši Evropu kopirajući je ovde na ovom ostrvu. Na svausta su hvalili gipsane biste Cicerona koje su počele da pristižu čak &pre nego što su planovi bili gotovi, pisali su sonete u stihu koji je bioveć odavno prevaziđen, uspevajući tako da stvore Umetnost koja jepredstavljala posmrtnu masku stilova koji su na svakom drugom mestuveć odavno izašli iz mode.Zato je Kapoa Smrt s teškom mukom uspevao da objasni da je svoj

prvi komplet planova napravio u neoegipatskom stilu s elementimarokokoa. Komandantu se, naprosto, činilo da su to samo šestzastakljenih kupola u gvozdenom ramu na koje je bila nataknuta

ogromna pozlaćena školjka, poduprta ukrašenim stubovima s kojih supadala svilena jedra, prikačena za jedan brodski kosnik.No sve Komandantove sumnje raspršio je gromki aplauz koji su

planovi dobili od njegovih podanika, kao & sopstveno ushićenje kadaje shvatio da će prema planovima, tu ogromnu, veličanstvenugrađevinu nadvisivati njegova statua koja će biti toliko visoka da će jojglava uvek biti u oblacima, toliko velika da će samo jedan njegov prst –koji će zauvek biti uprt ka severu, ka Evropi gospođice Ane – bitidugačak deset jardi. Ali nije čuo podrugljive komentare koji su seodnosili na školjku; on je prihvatao samo divljenje & podršku &pozajmice od javanskih trgovaca & kineskih prodavaca, koje su mudavali dok god je potpisivao menice.Komandant se opredelio za strogu simetriju s ukrasima, ali je to

opredeljenje bilo ugroženo njegovom željom da građevina predstavljautemeljenje njegovih sopstvenih želja. Ni jedan plan nije mogao dabude prihvaćen bez njegovog potpisa & kada mu je kasnije KapoaSmrt pokazao planove za tri drugačije verzije kupola, Komandant je utrenutku nepažnje stavio svoj potpis na sve tri verzije, što je imalo zaposledicu da su prestrašeni graditelji sagradili osamnaest kupola urazličitim oblicima & materijalima.Zbog tako neprikladne veličine građevina je bila nestabilna, a

građenje je predstavljalo pravu noćnu moru za sve koji su na njoj radili:na stotine ljudi su na njoj izgubili život, a hiljade ljudi bilo je osakaćenodok su kovali gvožđe, sekli & prenosili drvenu građu, iskopavali kamen& zidali visoke zidove. Ipak, bila je to noćna mora tako veličanstvenihrazmera, da je bilo nemoguće ne osećati zaprepašćenje što se takograndiozna građevina podiže usred divljine.Iako je već odavno zaboravio zašto mu je pisanije gospođice Ane bilo

tako dragoceno, ipak je pozvao Kapou.’Smislio sam’, rekao je Komandant starom krčmaru-arhitekti,

’najveličanstveniji ukras: rukopis gospođice Ane oslikan zlatnimslovima na zidovima Velike dvorane za mah-džong.’ Kapoa Smrt jeokrenuo glavu & upro pogled u plafon da ne bi morao da sretneKomandantov pogled. ’Preslikavanje ovih Svetih Reči’, nastavljao jeKomandant, dok mu je glas postajao tih poput šapata čime je želeo daistakne važnost svojih reči, ’najveća je Čast koja se može zamisliti jerzahteva posvećenost & veru u svetost Plemenite Misije ove Nacije.’

Komandantove snažne, a neupečatljive reči izgovorene u falsetu,podsetile su Kapoa na zvuk mlaza pišaćke koja pada u pesak. Spustioje pogled na Komandanta. Uverio ga je da ima pravog čoveka za takovažan posao.

IVMoja su creva sada otišla k vragu & potpuno su me izdala. A u ono

vreme creva su mi se normalno praznila; nije iz njih samo curilo, predamnom je bila svetla budućnost Nacionalnog Umetnika & iza sebe imaosam stolicu koja je mogla da mi posluži za samoodbranu. Sada mi secreva grče jače nego usta čoveka koji je zaustavio točak, bojim sesmrdljive ribe koju slikam, poslednja četiri dana kenjam kroz iglene uši& danas nisam imao ni komadić tvrdog govneta kojim bih mogao dagađam Pobdžoja kad se pojavi na vratima moje ćelije.Pobdžoj je neprekidno brbljao, sve o svojoj novoj strasti za

Umetnošću, u kojoj sam mu, po njemu, bio nekakav vodič, ali &suparnik, pa & uljez, a ja sam bio bez odbrane. A on, kao da je bioneosetljiv na užasan smrad u mojoj ćeliji, na moje stenjanje, čak & navodnjikav sadržaj koji sam radosno ispuštao iz svojih creva, sve u nadida će ga to naterati da ode.Pobdžoj mi je s uživanjem objašnjavao da definicija pripada onom ko

definiše, a ne onome što se definiše. Sada shvatam da bi se to moglouveliko odnositi na Kralja kad razgovara s Nebom, ali kada to saopštimKralju, samo se malo promeškolji izražavajući tako krajnji prezir zasvako drugo mišljenje osim svog sopstvenog.Pogledaj samo Lajseta, nastavlja Pobdžoj, napravio je sve one

litografije Van Dimenove zemlje, a da nije morao da prolazi krozgnjavažu & muke putovanja; ipak, doživele su takav sjajan uspeh uLondonu, što pokazuje da što manje posla Umetnost ima sastvarnošću, to će biti uspešnija.Nisam mu protivrečio – na kraju krajeva, ako ništa drugo, ipak je

Pobdžoj zakuvao čorbu zbog koje je mnome zavladala riba. Samosam pokušavao da ga nateram da što pre ode da bih mogao da sevratim svom poslu. Sa svojih nebeskih visina Pobdžoj je spustio predame mapu Van Dimenove zemlje da bi pružio još jedan dokaz za svojutvrdnju & upitao me na šta me podseća njen oblik.Pobdžoj je bio od onih ljudi koji ne mogu da pogledaju ni čvor na

drvetu, a da se ne uzbude, te sam poverovao da očekuje da kažem dame njen trouglasti oblik podseća na onu divnu žensku stvar, pa sam

tako & rekao. Pobdžoj je reagovao kao da sam mu dobacio komadgovneta, a ne obične reči, skočio je na mene & krenuo da me mlati. Iza to sam mu bio zahvalan, jer je to značilo da će uskoro otići.’ldiote!’, urlao je Pobdžoj dok me je obarao na pod udarcima poput

macole. 'Liči na masku, jebo te bog, na masku.’Sklupčao sam se na podu poput umiruće ribe pod udarcima njegovih

čizama, uspevajući da otrpim njegov napad dovoljno dugo da bihmogao da mu objasnim da sebe nikada nisam video drugačije no kaonjegovog najpokornijeg slugu & da nikada nisam poželeo da mu neudovoljim. Dodao sam & to da oni gore nikada ne treba da potcenjujuželju onih ispod sebe da učine pravu stvar. Za primer ispričao sam mukako je kada sam radio za Palmera, onog što je pravio kočije, stariPalmer svima stavio jasno do znanja – a taj je umeo da naredi – da unjegovoj kući nema & neće biti nikakvog petljanja s divljacima.Jedan od njegovih osuđenika-slugu od poverenja, uzimao bi

njegovog konja da ide u lov na kengure. Stari Palmer se žalio da ovajtroši previše baruta & zrna na lov. Sluga se pravdao da mu je tolikopotrebno zato što lovi crnje. Stari Palmer je prešao preko toga mislećida se sluga samo hvališe & puvaka. Ali nešto kasnije, samo što sesluga vratio iz lova, starom Palmeru je zatrebao konj. Jašući tako,zastao je kod potoka & mašio se rukom da izvuče čuturicu iz bisaga,ali je umesto čuturice izvukao glavu jednog crnog deteta & tri crneruke. Kada se stari Palmer vratio kući, pozvao je slugu & stao da gaispituje o svom jezivom otkriću. Sluga je odgovorio 'Ра, gazda, morateda shvatite da sam samo želeo da učinim po vašoj volji & da ja nikadane lažem.’Pobdžoj se skljokao u ćošak & tresući glavom u neverici, ličio je na

svetog Alojzija koji kada čuje čoveka kako pušta vetar, brizne u plač &traži utehu u molitvama.’Eto vidiš’, govorio sam Pobdžoju, ’slugama treba verovati da uvek

govore istinu.’Na to je Pobdžoj skočio na noge & tako me prebio kao još nikada u

životu. ’Jesi li ti totalni idiot, Gulde?’, vikao je on. ’Da, sigurno’,odgovorio sam, mada nije bilo lako to izgovoriti s Pobdžojevimpesnicama & čizmama koje su padale na moja usta & zube. ’Sdubokim poštovanjem, priznajem da jesam.’I dok sam klizio na pod, a glava mi letela napred-nazad od siline

njegovih udaraca – kao da se sve vreme nisam slagao s njim u želji da

mu kažem ono što je želeo da čuje – osećao sam kako mi se muti uglavi & misli se vraćaju na vreme kada sam tako spokojno oslikavaopriče gospođice Ane o Evropi, na zidovima Velike dvorane za mah-džong.

VU početku, u zamagljenoj, vlažnoj građevini koja je još uvek bila u

izgradnji, iscrtavao sam slova olovkom na već omalane zidove. Nakontoga, u prisustvu Komandantovog ađutanta, poručnika Letborga – kojimi je donosio pažljivo odabrane delove iz pisama gospođice Ane &nadzirao me da ne bih nešto ukrao – pozlaćivao sam njene rečinajfinijim zlatnim listićima.Kasnije, kada su usledili problemi s finansijama, slikao sam reči

gospođice Ane, sve te opise novih mehaničkih parnih čuda & slobodnepoezije, direktno na vlažan malter, bez nadzora & bez zlatnih listića.Činilo se kao da je Komandant želeo ne samo da veliča sva ta čuda,već & da dokaže da može da im izvrda zarobljavajući ih u Velikojdvorani za mah-džong, među Hanibalovim slonovima od papir-mašea& autentičnim pariskim gipsanim figurama Cicerona & Homera &Vergilija – kao da je ukazivanje časti istovremeno & najgrublji &najsuptilniji oblik ruganja..Kada se pokazalo da su priče gospođice Ane pomalo tanke, poručnik

Letborg je naredio Jorgenu Jorgensenu da počne da izmišlja malofantastičnije bajke. Prvi, ali ne & poslednji put, video sam na deluJorgensenovu moć izmišljanja. Izmišljao je razgovore koji su senavodno vodili između gospođice Ane & najvećih umova Evrope:Getea & Mickjeviča & Puškina, s tim što je ovaj poslednji kao napisaoodu u čast dostignućima brata gospođice Ane:

Evo nas predodređenih prirodomDa otvorimo prozor ka Evropi;I da zauzmemo uporište na moru.

To sam naslikao velikim crvenim slovima u sali za bankete, u slučajuda neko nije u stanju da shvati njegov značaj, jer za razliku od ribe,ovo mi se činilo kao da ga treba dobro istaći.Priča se da je Komandant, kada je ugledao ovaj natpis prilikom

jednog od svojih kontrolnih obilazaka, bio tako dirnut da je ispustiosuzu kroz otvor za oči svoje zlatne maske, koja se skotrljala niz sjajnu,žutu površinu maske poput blistave perlice ćilibara.

Geteove stihove, pak, navodno napisane na vrhuncu strasti koja ga jeobuzela prilikom jedne kratke posete Londonu, strasti za koju je znaoda nikada neće biti ostvarena s večito čednom gospođicom Anom,naslikao sam u kurzivu purpurnom bojom preko ogledala koje sepružalo od zida do zida, u toaletu za dame iznad dugačkog toaletnogstola od tikovine, koji je bio poklon javanskih trgovaca:

Sve prolazne stvariSamo su parabola;Nepristupačno,Ovde je dokučivoZabranjeno je dohvatljivo;Večito ŽenskoU sebe nas uvlači.

Nešto manje ezoterična osećanja & priče o tome kako je šaputanjegospođice Ane o moćima magle inspirisalo stvaranje Nasmitovogparnog čekića, naslikao sam na zidovima hodnika uz evropskeanegdote o violinisti Paganiniju koji je razmišljao o svojoj tehnicisviranja prstima, posle jedne božanstvene večeri provedene s njom,kao & kako je leteći u balonu iznad Strazbura s braćom Mongolfije,ovozemaljski Malus gledajući kroz svoj teleskop & ugledavši nju biokao gromom pogođen, jer je u tom trenu otkrio polarizaciju svetlosti.Bio je to težak rad, zahtevao je više fizičkog napora no što biste mogli

zamisliti, ali mi se dani nisu činili tako dugi kao ovi provedeni uzsmrdljivu ribu. Meseci su bili podeljeni na slova, dani na reči & duhBilija Gulda bio je slobodan, a ne kao s ribom koja je, osećao je to, nanjemu već ostavila traga. Trebalo je da bude onoliko srećan kolikoneko zatočen na ostrvu može biti. Ali misli su mu se neprestanovraćale na Bezvrednu Seli. Našao je & prijatelje & impresionirao sveoko sebe svojom dubokoumnom preduzimljivošću. U svoje slikanjereči uneo je sve svoje bivše iskustvo iz vremena kada je slikao natpisena Palmerovim kočijama & sve svoje skromno ali originalno kreativnoumeće: jedne je slikao velikim rimskim slovima, druge izuvijanimnakošenim kurzivom; velike misli bile su naslikane tako da su davaleutisak reljefnosti, dok su dvosmislene izreke bile naslikane s većimrazmacima izmedu reči, ostavljajući tako mesta da bi se pravoznačenje moglo samo ispisati. Pokazivao je & dužno poštovanje,

govoreći da je posao lak kada se uzme u obzir da je radio po takosjajnom uzoru kakav je rukopis gospodice Ane. A uistinu, kada biposebno lepo naslikao reč ili rečenicu, to nije bilo u čast gospodiceAne, već jedne druge žene.Kada su svi zidovi bili popunjeni, sav moj napor & ulagivanje dobro su

se isplatili. Komandant mi je poručio preko poručnika Letborga da jeoduševljen mojim radom & da želi da mu naslikam seriju portreta upozama raznih istorijskih ličnosti. A u međuvremenu, ako nemam ništaprotiv, treba da napravim nekoliko kopija iz knjige sa Rubensovimgrafikama.Za to vreme sreća na ostrvu se preokrenula. Beskrajna reka novca

koja je neštedimice priticala, presušila je. Komandant je bio primoranda proda sve što se moglo prodati, uključujući & kolekciju Rubensovihdela od neprocenjive vrednosti, a sve da bi isplatio kineskim gusarimadugove koji su sve više rasli zbog silnog novca kojim se finasiralaizgradnja Dvorane.Kada je napokon Velika dvorana za mah-džong bila završena, svi na

ostrvu su se beskrajno radovali. Ali niko nije došao da tu potroši svojnovac igrajući mah-džong. I mada niko na ostrvu nije mogao da shvatikako to da ljudi ne žele da putuju preko polovine zemljinog šara da biizgubili novac u tom čudu Novog sveta, ipak niko nije dolazio. Hladanvetar počeo je da duva kroz veličanstvene dvorane, salone & divnoukrašene kockarnice s toliko visokim plafonima da su se u njima mogliskupljati oblaci, a nigde nikoga da se divi & čudi zajedno s nama kakotako mnogo može da znači tako malo.Velika dvorana za mah-džong zvrjala je prazna. Crnpurasta dečica o

kojoj se starala Bezvredna Seli, jurcala su kroz balske dvorane & saleza bankete koje su odzvanjale od njihovih koraka, loveći ptice &igrajući žmurke u ovom sve više & više oronulom zdanju.U unutrašnjosti Dvorane počela je da se diže vlaga & izmaglica, pa

su slova gospođice Ane počela da blede & spiraju se sa zidova. Zakratko vreme sve one vlažne bajke u slavu Evrope kojima sam ukrasiotolike zidove, prvo su se razmrljale, a potom ih je pokrio sloj izmetašarenih rozeta & crnorepih kakadua koji su leteli u jatima kroz ovajogroman prazan prostor.Kiša je sada već počela da pada u unutrašnjost Dvorane, pa su

opservacije gospođice Ane o uvođenju plinskog svetla na Pal Mal &njenoj ključnoj ulozi u studiji grofa fon Rumforda o sirotinjskim

kuhinjama, počele da cure preko opisa parne prese & lečenja putemhipnoze, a sve skupa ubrzo su bile prekrivene debelom ljušturom odptičjeg izmeta. Iznad zdanja kružili su galebovi, a nad lirskim opisimagospođice Ane o makadamskim putevima gnezdili se papagaji. Dok sunjene izveštaje o pronalasku telegrafa zaklanjala jata slepih miševa,gomila kakadua sa žutom ćubom nameštala se na sedalo iznadushićenja Vordsvortovim najnovijim prepevom Preludijuma (naslikanonajboljim grasmerskim plavim) & u nadubrenom otpadu dole na podu,počela je da raste omanja džungla. U ovoj katastrofalnoj plodnoj truležisve se zbrkalo & jedno po jedno, a na kraju & sve skupa naselili susojevi smrdljive, tvrdokorne gamadi & gmižućih larvi.Niz sve te svete zapise o evropskoj genijalnosti, evropskoj misli &

evropskom genijalnom progresu, spuštali su se stalaktiti od belog &zelenog ptičjeg izmeta & svakog dana rasli sve više & više. A potom jeizmet koji se gomilao na podu počeo koja se nije mogla vezati za nekijasno određeni oblik, ali se o njenom telesnom ovaploćenju pričalosvuda & na svakom mestu.A ta senka zvala se Met Brejdi.’Mat Bradi’, urezala je ruka nekog nepoznatog osuđenika na

zatvorskom zidu od mekog krečnjaka – ’OSLOBODILAC!’ Premačuvenoj legendi šumski razbojnik, osuđenik Met Brejdi, pobegao je saSara Ajlenda s još četrnaest drugih robijaša na jednom ukradenomkitolovcu zajedno s lovcem Klukasom, gonjen naoružanim vojnicima &pod punim jedrima oplovio je polovinu Van Dimenove zemlje sve dograda Hobarta, gde se iskrcao & osnovao najozloglašeniju &najobožavaniju razbojničku bandu u zemlji.Kao ribe u vodi, razbojnici su plivali kroz nenaseljene pustare na

istoku. Bandu su popunjavali bivši robijaši & njihovi čuvari & pastiri &crni urođenici koji su im pružali zaklon & hranu & obaveštenja, te sutako postali najjači & najpopularniji tasmanijski banditosi.Do nas su stizali izveštaji o tome kako cela zemlja vri, kako sve više

& više robijaša beži da bi se pridružili bandi koja postaje sve veća &sve svirepija; jedni su zvučali beznadežno & uzaludno, druginepotrebno surovo. Ali je zbog njihovog delovanja došlo do propastiengleske vlasti & zakona.Van Dimenova zemlja – za koju su vlasti planirale da postane

transplant Engleske – mutirala je u izopačeni svet okrenut naglavačke,

a rastuće stanovništvo, sastavljeno od osuđenika & bivših robijaša ovenaopake zemlje, gledalo je u Brejdija kao u vođu tog novog sveta.Ostrvo je čekalo.Čekalo je krajnje sučeljavanje, krajnji obračun.Suočeni s Brejdijevom narastajućom moći, s nepokornom &.

neposlušnom prirodom robijaške populacije & neprestanim ratom scrnim urođenicima, naseljenici su ostavljali svoje farme & selili se ugradove.A Brejdi, čija je moć sve više rasla poput moći njegovog suparnika,

guvernera Artura, još jednog majstora javnog nastupa, progonio ih je.Nizak, gizdavo odeven čovek, ujahuje na prelepom čilašu u sam

centar grada Hobarta & lepi na zid plakat s raspisanom nagradom zaglavu guvernera Artura, s potpisom narednika Meta Brejdija, Kraljašume. Kicoš okreće svog čilaša, smeši se, skida šešir & duboko seklanja onima koji pritrčavaju & skupljaju se u gomilu oko njega. Sve seodigrava kao kad neko brzim pokretom istresa svoj teret u vrtlog naivici brzaka.A potom brzak nestaje.Vlasti lepe plakate koje obećavaju mnogo veće nagrade. Nude se

mnogo veće sume novca za informacije o Metu Brejdiju. Slobodasvakom osuđeniku koji oda Brejdija. Na sve strane рružaju se pipcišpijunske mreže guvernera Artura & od informacija koje im pristižu,Arturove pristalice uz pretnje & ucene grade paukovu mrežu iz koje seniko ne može iščupati. Blatnjavim ulicama Hobarta teku potoci krvi odArturovog terora. Po četrnaest pari nogu svakog dana igra onajskakutavi ples obešenih ljudi & usranih gaća koje skupa s njihovim,napokon smirenim vlasnicima, sahranjuju u neobeleženimgrobnicama.A u međuvremenu, Brejdi osvaja ženska srca jer su žene uvek

pošteđene; od njihovih muževa & očeva pravi još veće budale,pridobija njihovu naklonost svojim osmesima, uljudnošću &ljubaznošću & svojom gizdavom odećom – tamnomodrim prslukom,lepim brokatnim pantalonama, perom emua zataknutim za šešir &ostavlja ih s duboko skrivenim željama koje će poneti sa sobom ugrob, kao najživlje slike u svom životu. To što nikada nije nosio oružje& to u zemlji gde je svaki slobodan čovek naoružan & žudi za slavomda baš on bude taj koji je ubio Brejdija k’o psa – samo je pojačavalonjegovu auru nepovredivosti & sudbinske predodređenosti.

Kao da ispunjava prazninu između naših želja & svakodnevnog životaširio se glas da se Brejdi zakleo da će čim prođu zimske vejavice, većnarednog leta sa svojim snagama preći kroz neprohodne planine &prašume divljeg zapada, s namerom da oslobodi zatvor na SaraAjlendu u kojem je nekada bio zatočen, regrutovati oslobođenerobijaše & formirati svoju novu vojsku.Bilo je to tako neverovatno, tako neizvodljivo, da je bilo teško

poverovati. Glasinama su se dodavali razni detalji – da će osloboditibedno, pokoreno ostrvo uz savezništvo zaraćenih urođenika koji ćetakođe biti oslobođeni & čak da mu je jedna od njih, Crna Meri, bilaljubavnica; da će mu ona pokazati put preko planinskih lanaca koji nisubili ubeleženi ni na jednoj mapi; da on namerava da napravi od našegostrva bazu za svoju vojsku, da će proglasiti ostrvo za republiku, da ćese sve iz osnova promeniti & nijedan čovek više nikada neće biti rob.Komandant je pisao guverneru & molio ga da mu pošalje još jednu

četu vojnika da održavaju red na ostrvu & spreče sveopšti ustanak &da bi se odbranio od Brejdija kada ovaj bude napao.Jer Brejdi se pojavljivao u snovima drogiranog Komandanta isto tako

snažno & uporno kao & u našim grozničavim nadanjima; Brejdi kojimože jednim udarcem da smakne sto crvenih mundira; Brejdi koji jenasamario guvernera; večiti Brejdi naših najsvetijih snova; lascivniBrejdi naših najtajanstvenijih misii; snažni, besmrtni Brejdi koji likvidiravladine ljude, bogataše, običnu evropsku živinu & izrode – neustrašiviBrejdi, zadivljujući Brejdi, pijandura, lukava crna liska ravna desetoriciljudi; oh, taj Brejdi! I svi se nadamo njegovom trijumfalnom dolasku &proglašenju republike, jer svi dobro znamo da se dan oslobođenjabliži.I tada se budim & pre no što sam se sasvim razbudio sanjam, molim

se, slikam, pre prozivke, pre straha, pre razuma, nade, misli & napapiru se pojavljuje mali trnobodac, na njemu ne štrče oštre bodlje, alije uistinu predivan; riba koja ne živi od druge ribe već jede samomorsku travu & morske alge, radoznalih očiju, s kicoškim žutimperajima, nežnom mekanom kožom s purpurnim odsjajem ispod škrga.Jedan nežni trnobodac, prelepi trnobodac mojih snova o očekivanojslobodi, dodir takve nežnosti posle toliko mnogo užasa.

VIIIA kada sam završio sa slikanjem & bacio pogled na sirotog trnoboca

koji je ležao mrtav na stolu, počeo sam da se pitam da li svaki put

kada jedna riba ugine, svet biva umanjen za onoliku količinu ljubavikoliko oseća prema jednom takvom stvorenju. Možda svaki put kadaneka riba biva uhvaćena u mrežu, na svetu ostaje manje čudovitog &manje lepote. I ako nastavimo da otimamo & grabimo & ubijamo & akozato svet budc stalno osiromašivao u ljubavi & čudesima & lepoti, štaće na kraju ostati?Počeo sam da se brinem, vidite, ovo uništavanje ribe, ovo slepo

trošenje ljubavi koje smo prouzrokovali, teralo me je da zamišljam svetbudućnosti kao jalovu istovetnost u kojoj se svako dobro najeo ribekoja sada više ne postoji & u kojoj je Nauci poznata svaka vrsta, rod &red, ali niko ne zna šta je to ljubav jer je ona nestala skupa s ribom.Život je velika tajna, govorio je stari Guld, navodeći reči jednog

drugog flamanskog slikara, a ljubav je tajna u tajni.Ali kada ribe više ne bude, ko će nam veselim pljuskanjem &

praćakanjem ukazivati gde počinju ovi čarobni krugovi?IX

Zbog svih onih isparenja & vlažne zemlje koju je proizve]a Velikadvorana za mah-džong, Komandantova sušica – koju je zakačio odsijamskih devojaka ispod nadstrešnica od paprati & palminog lišća –pogoršala se do te mere da ni obilno puštanje krvi nije proizvelo ninajmanje poboljšanje.Komandant & Hirurg su se plašili da će njegova krv ispuniti ceo zaliv,

a da lečenje neće imati nikakvog efekta. Sušica se nije povlačila nipred ostalim lekovima koje je Hirurg inače uspešno primenjivao – nijepomagalo ni ispijanje jutrokleka koji je Hirurg spravljao od sopstvenemokraće, ni svakodnevno gutanje album nigruma, tj. izmeta pacova, aovog leka je barem bilo u izobilju na ostrvu; čak ni duvan, koji je Hirurgpočeo da koristi kao poslednje očajničko sredstvo lečenjauduvavanjem, pa se Hirurg tako našao u situaciji da Komandantuuduvava duvanski dim pravo u rektum, posle svakog pražnjenja creva.Da bi ubedio Komandanta da ipak čini nešto za njega osim toga što

mu pomaže da pušta dimne vetrove – Hirurg je predložio novi načinlečenja koji se navodno pokazao kao jako uspešan u Engleskoj. Buter!U početku, Komandant je odbijao da guta ogromne količine buteranekoliko puta na dan, pod glupim izgovorom da mu je od njega muka,ali je ovaj način lečenja imao naučnu osnovu & bio je neobjašnjiv, pa jeiz ova dva razloga bio neporeciv.

Komandantovo raspoloženje se & zbog loše ishrane & zbog sušicesvakog dana sve više pogoršavalo; bio je prek & još ga je teže biloobožavati kao cara nego pre. Mučile su ga noćne more u kojima sepojavljivao ne kao rimski car već kao romantičarski pesnik koji porubovima Grasmera sanja o Uzvišenom & Veličanstvenom, kao da sumu sopstveni snovi vraćali onaj strašan osećaj od kojeg se gušio, jerotac nacije treba da bude rođen za tu ulogu, a ne da se za nju borisvakog bogovetnog dana.Dobro je znao da on lično nije ništa postigao bez muke, čak ni

svirepost, & sve ga je više ljutilo što su čak & u ono pasje vreme kadabi mu dobro došlo malo razumevanja, svi mislili da mu je grubost uprirodi, jer je morao da se bori & za svoju zlu ćud & protiv nje.’Razumeš li, O’Rirdone?’, vikao je Komandant skačući na slamaricu

svog ađutanta, oduzimajući mu musketu & udarajući ga kundakom ulice, neprestano ponavljajući udarce, a za sve to vreme ađutant jeprotestovao da se ne zove O’Rirdon već Letborg. To je još više jediloKomandanta, jer je znao da su svi njegovi vojnici bedni, kukavni irskiseljaci & bilo je očigledno da je O’Rirdon još gori, jer on je bio bedan,kukavni, lažljivi irski seljak.Komandant je počeo da ga šutira u jaja & u glavu šišteći ’Brejdi,

brejdi, brejdi’ s takvim poletom da bi se moglo pomisliti da je u pitanjusamo vesela igra da & jednom & drugom nije curilo niz lice – ađutantukrv iz usta & nosa, a Komandanlu suze iz očiju skrivenih iza zlatnemaske, jer on je bio Komandant & imao je pravo na malo dostojanstva,jer je njegov put bio tako težak & uostalom, zašto on sad ne stvaraOpatiju Tintern na jezeru Rajdel?Zato što niko nema razumevanja za njegov bes, eto zašto je

Komandant naredio da se poručnik & čitav jedan vod perfidnih papinihpoklonika uhapse, vežu & podave & zato što Komandant više nijemogao da izdrži uzdisaje O’Rirdonovih rana, nije imao drugog izboraveć da sve vezane & podavljene zelene irske bednike baci u more dase pridruže ribama.Simptomi njegove bolesti se svakodnevno pogoršavaju, pisao jc

Hirurg ser Isaku Njutnu, istaknutom kolegi iz Liverpula s kojim jestudirao & od koga je sada tražio stručni savet kako da pomogne svomKomandantu, jer u njegovim grudima tako krči kao da je unutrazarobljen veliki leptir koji leprša krilima. Ali imajući u vidu razdaljinukoja je zjapila između njih, biće potrebni meseci pa & godine da stigne

odgovor & u međuvremenu zarobljeni leptir pretvorio se u blatnjavogcipla, uhvaćenog u Komandantov zgnječeni grudni koš.’Shvatite, Komandante’, mucao je Hirurg, ’za ovakve stvari treba

vremena.’’Vreme!’, grmeo je Komandant, ’Vreme! Dragi Hirurže, naša nacija

nema vremena!’ Sada je već u njegovoj glavi Njegova Sudbina bilanerazdvojivo povezana sa Sudbinom Nacije & zato Komandant nijemogao da podnese mrtvu tišinu koja je zavladala ostrvom, u žalostizbog katastrofalnog neuspeha Nacionalne Železnice & Velike dvoraneza mah-džong & još hiljadu & jednog veličanstvenog promašaja.Noćima nije mogao da spava očekujući kakav glas od svog naroda.

Ali sve što je dopiralo do njegovog uva bio je samo zvuk koji seprostirao preko napuštene tržnice što je trebalo da vri od trgovine, ljudi& sklapanja poslova; onaj šuplji zvuk talasa koji se razbijaju o obalu.Ležeći budan dok se u njemu gomilao strah, počeo je da se pita da li

je to zvuk mora ili njegovih sopstvenih pluća ili pak, sudbine koja gapoziva pljas-pljas-pljas, da li taj šapat ’brejdi, brejdi, brejdi’ izlazi iznjegovih usta, ili to šapuću podmukli robijaši neprestano prenosećiglasine o tome kako će ih Brejdi osloboditi, bez obzira što je teraoljude da stoje iza tezgi & prave se da trguju, kako će ih Brejdi osvetiti;bez obzira koliko novih građevina podizao kao branu od košmarnihnoćnih prikaza, bez obzira koliko Evropa podigao između sebe &tišine, uvek je to bila ona ista noćna mora mora koje nadolazi,nadolazi, nadolazi & Brejdija koji se primiče sve bliže & bliže, dok vatrePakla žežu sve žešće & žešće ...

ZMIJOLIKA JEGULJAPoglavlje kraće od ostalih – Hitne potrebe Stvaranje nacije –Uškopljenje gospodina Lemprijera – Kosnik patnje – Burad

crnih glava koje govore – Uspon Kozma Vilera & ostalenedaće – Tužna smrt gospodina Lemprijera – Ubica Kastlri

II eto ti Gulda, tog patetičnog krivotvoritelja & pijanca, kako čini sve

što je u njegovoj moći da se vrati u promet umesto da ga vrate u lance,na Trougao & u Kolevku. Ako baš hoćete – & kao što on zasigurno želi– on pokušava da se uspne na lestvici robijaškog društva & šta sedešava?Pošto su ga naterali da slika ribu & potom oslobodili od tih gubavih

gužvica sline & krljušti, pošto se tako dobro plasirao & naslikao sto &jedan portret onog drkadžije Komandanta u pozi sto & jedne istorijskeličnosti, šta mi to sada vidimo?Čoveka koji će iskoristiti svoj novi uticajni položaj uz Komandanta za

napredovanje?Ne.Hoće li se uspeti od lakeja, do savetnika, insajdera ili poverenika, uz

neizbežnu korist što takvi položaji donose?Ne, nećemo videti ništa od toga. Ovaj Guld garantovano će da izvuče

korist iz svog položaja, ali ga more Misli. Mada on želi izlaz iz svegatoga, sve više ga sputavaju narastajuće Predstave & Maštarije.Ono što vidimo – bojim se da ću morati da budem sasvim otvoren –

to je jedan idiot koji ima neodoljivu želju da ponovo slika ribu.A zašto? Zato što je to njegova strast?Ne.Zato što misli da mu je dodeljena uloga u unapređenju Nauke?Ne.A u Umetnosti?Bože sačuvaj, ne, ne & ne! Zato što, plakao je Isus, od svih stvari na

svetu on počinje da oseća neodoljivu želju za ribom!Ali pre no što pređem na to, moram da naoštrim svoje pero od

ajkuline kosti, da ga ponovo umočim u zeleni laudanum & krenemzaobilaznim putem ako želimo da stignemo do toga kako je došlo doslabljenja njegovog uma, do ove ćelije pune slane vode u kojoj je

potopljena njegova užasna sudbina, od koje ne može pobeći & da seosvrnem na jednu od Komandantovih noćnih pijanki kod gospodinaLemprijera.Gospodin Lemprijer je, kao što verovatno pogađate, bio više nego

malo besan što je njegova Velika Naučna Misija proučavanjatransilvanijske ribe bila privremeno, a možda & trajno zaustavljenaKomandantovom namerom da stavi Umetnost u službu Nacije umestojednostavno u službu Nauke. Zato, dozvolite mi da skrenem svoj let &da se stuštim dole na Sara Ajlend, da preletim preko Komandantovemolučke garde & skotrljam se kroz čađavi dimnjak u Lemprijerovuzadimljenu dnevnu sobu gde Komandant uveliko podleže napadimaambicije.’Stvaranje Nacije, tako mi Boga, nacija, to je ono što možemo &

moramo da postanemo’, govori on gospodinu Lemprijeru, ’ne, dragimoj, ne stidim se toga. Ne, dragi moj gospodine, kako bih se stideokada znam da mi je Sudbina odredila tu ulogu? Nacija & ja kao njenosnivač & to Nacija, a ne neki usrani zatvor na ostrvu koje je & bogzaboravio. Nacija, čiji ću otac biti ja, otac koga će poštovati & diviti muse & o kome će pisati epove & slikati ga na prekrasnom belom konjukoji se propinje u olujnoj noći. Čuješ li me, Lemprijere? I niko nećeznati koliko smo rada & truda uložili, koliko smo znoja prolili & kolikosmo se žrtvovali da bi pretvorili ovo ostrvo u Naciju.’’PIŠAM’, mrmljao je pijani Lemprijer, ’MORAM DA PIŠAM.’ Uz nešto

muke uspeo je da otvori prozor s klizajućim oknima & podižući krilonagore, nagao se kroz prozor uzdišući & mrmljajući na francuskom’PIŠ-PIŠ’ & počeo da prazni bešiku.Gospodin Lemprijer se odevao po modi od pre trideset godina: u

pantalone do kolena & cipele s velikim kopčama koje sam nekadamorao da glancam svake večeri. Kopče su bile napravljene od nekejeftine alpake, ali gospodin Lemprijer je tvrdio da su od srebra, madasu bile mutnije od vode u kojoj se pralo posuđe. U tim cipelama ljuljaose napred-nazad ne bi li bolje upravio mlaz kroz prozor.U trenutku kada je već bio skoro gotov, jedna od kopči popusti u

dugoj & neravnopravnoj borbi s proporcijama Lemprijerovog ogromnogtela. I puče. On se okliznu, izgubi oslonac, ruka mu skliznu sprozorskog okvira za koji se držao, prvo zatetura unazad, a potomnapred & pade na prozor. Uz snažan tresak prozorsko krilo pade dole

na prozorsku dasku & zalupi se preko Lemprijerovog penisa koji ještrčao iz njegove ogromne telesine, poput kakve zalutale gusenice.Verovatno mislite da je Hirurg zarikao kao bramanski bik, ili ispustio

neki stravičan vrisak koji je parao uši, ali ne, nije, samo mu je liceporumenelo poput najfinijeg crvenog korala ispod belog praha na licu& ništa drugo nije nagoveštavalo užas koji ga je spopao.Možda je u tom kratkom trenu stravične agonije bio svestan da

nikakva vika ili vriska neće izmeniti neporecivu činjenicu da mu je ovanezgoda potpuno spljeskala polni organ. Osetio je užas od kojeg muse vrtelo u glavi, što zbog užasnog bola & što zbog toga što je shvatiokakva ga budućnost čeka. Osetio je kako mu klecaju noge, kako gubitlo, kako pada & istog časa, sve mu se zacrnilo u glavi.

IIKad su ga povratili iz nesvesti pomoću mirišljavih soli, gospodin

Lemprijer je odlučno odbio da se na njemu primeni njegov načinlečenja, tvrdeći da bi puštanje krvi iz polnog organa nanelo težakudarac njegovom dostojanstvu. Citirao je reči ser Isaka Njutna, koji jepominjao nekoliko slučajeva kada se zakuvalo takvo zlo da jeoklembešenost ostala kao trajna posledica prenagljenih poteza &nenaučnog lečenja & umesto da seče, gutao je ogromne količinelaudanuma, koji je pozeleneo od bakarne posude u kojoj ga je Hirurgčuvao za Komandanta. Osim što mu se Komandant ukazivao predočima u liku slona u vreme parenja, opijum nije imao nikakvo dejstvona njegov polni organ, pa se ovaj od bednog crvenog crva pretvorio unarednih nekoliko nedelja u velikog crnog puža golaća, koji jeLemprijer držao na maloj paleti od huonskog bora koju je dao da muse napravi za tu namenu. Tablu je svakog dana privezivao za sebeplavom svilenom trakom, provlačeći je duž gornje ivice svoje otečeneaparature za vođenje ljubavi & vezivao je u veliku, napadnu mašnu naopuštenom, bubuljičavom & dlakavom dupetu.Tumarao je po naselju s raskopčanom košuljom čiji su krajevi lepršali

na vetru poput jedara iznad palete od borovine kosnika patnje nakojem je ležao njegov đoka koga je neprestano pregledavao kada bibio sam, posmatrajući njegovu moć transformacije dok su se modricepretvarale u gnoj, a crvenilo prelazilo u crnilo koje je potompozelenelo. Na kraju, njegov smrad je postao tako nepodnošljiv da jesmetao čak & Komandantu koji je bio opsednut mirisima, pa je naredioda vežu gospodina Lemprijera za krevet, da mu kroz levak sipaju u

usta par litara piska uprkos njegovim protestima & otimanju. I doklegod je trajala ova procedura, Kapetan je ljuljuškao u krilu glavu svogdragog prijatelja kao da ljulja novorođenče, neprestano blebećući daga na to tera samo zato što ga voli. Nakon četvrt sata Komandant sezamorio od sopstvene samilosti. Klimnuo je glavom robijašu-kuvarukoji je stajao u zamračenom ćošku & oštrio dugačak nož za meso,prevlačeći ga preko oštrača napred-nazad. Kuvar izađe iz senke & preno što je Lemprijer mogao da se pobuni bilo na francuskom ili naengleskom, jednim potezom odseče mu zagnojeni penis.Nakon žalosnog gubitka svog đokice, gospodin Lemprijer je postao

još ratoborniji & odbojniji nego što je bio pre. Ali je ubrzo njegovakolerična priroda pretrpela pravu jesenju promenu koja semanifestovala u tako dubokoj melanholiji, da se činilo da je izgubiosvaku volju za životom, pa čak & svoju strast skupljanja &katalogiziranja.Počeo je da se usamljuje & stekao čudnu naviku da satima priča s

Kastlrijem, jedan žalosni monolog nastavljao se na drugi, a sve oTeškoj Ruci Sudbine & o tome šta je sve moglo da bude samo da sesvojevremeno specijalizovao za lišajeve ili kopitare. Naviknut da usamoći uživa u paklenoj kaljuzi svoga svinjca, vepar se sve više ljutiošto ga Lemprijer uznemirava svojim monolozima pa je udarao glavomu ogradu svinjca čim bi ugledao Hirurga, tresući ogradu tako jako da jecelo ostrvo podrhtavalo od njegovih udaraca. Hirurg nije primećivaoantipatiju svog drugara & da što više priča, krmak postaje sve veći &sve ljući, te da je na kraju zaklonio sunce, a optuživali su ga da jeporemetio mesečeve mene & orijentaciju brodova koji su plovili u noći.Pobesnela životinja je ponekad tako skičala kao da ga neprekidnabujica reči davi; cičao je tako visokim glasom & grebao tako snažno dabi ljude daleko na pučini mora spopadala teška glavobolja, ali sve tesvinjske manifestacije samo su raspaljivale gospodina Lemprijera dagovori još više & još žešće o gubitništvu, promašenom životu & osamozaboravu.Tako izgubljenom, deprimiranom, uškopljenom & sa monstruoznim

krmkom kao jedinim prijateljem – ne treba ni pominjati da gospodinuLemprijeru nije bilo ni na kraj pameti da traži od Komandanta da mevrati njemu, da nastavim da slikam ribe.Pokušao sam da naslikam nekoliko riba uljanim bojama, kojima su

me obilato snabdevali iz skladišta da slikam portrete Komandanta. Ali

ulje je zemaljski medijum, suviše opterećen gravitacijom, suvišeneproziran da bi se njime mogla slikati riba. Bile su mi potrebneHirurgove vodene boje.Odlučio sam da posetim gospodina Lemprijera, u nadi da ću uspeti

da kod njega raspalim iskru interesovanja za naš projekat knjige o ribi.Nameravao sam da ga pitam da li bih mogao da pozajmim njegovkomplet akvarela & da nastavim da slikam ribu u kratkim predasimaizmeđu svakodnevnih obaveza.Govorio sam sebi da je u pitanju preživljavanje, da želim da utvrdim

da li ću, ako ikada prestanem da radim za Komandanta, biti ponovovraćen u brigadu robijaša povezanih lancima. Ali to je bila laž & madasam pokušavao da zaklonim svoje srce od svojih misli, istina je bila dase zato što više nisam morao da slikam za Nauku moja osećanjaprema ribi po drugi put menjaju & ono što sam prethodno mrzeo, sadami je silno nedostajalo. Otkrio sam da mi je iz neobjašnjivih razlogariba neophodna.U početku mi je riba bila samo posao, ali da bih dobro obavio taj

posao & sačuvao nesumnjivu korist koja je iz toga proisticala, moraosam da naučim nešto o njoj. Morao sam da proučim čudesnoizrastanje peraja iz neprozirnog carstva mesa do veličanstveneprozračnosti, čvrstinu vižljastih tela, odnos usta prema ogromnimglavama, glava prema izduženim telima, način na koji se pločicekrljušti preklapaju preko drugih pločica krljušti stvarajući razigranoblještavilo boja. Na jednoj ribi trudio sam se da do perfekcije naslikamnjena senzualna usta, na drugoj prozračnost njenih peraja. I moram dapriznam da je sve to slikanje & preslikavanje jako uticalo na mene.Možda zato što sam uz njih provodio toliko mnogo vremena & jer sam

morao da ih dobro proučim, zainteresovao sam se za njih, a onda, štoje još gore, ljutilo me je što su počele da ulaze u mene & nisam bio nisvestan da su me naselile isto tako izvesno kao što je poručnik Bouennaselio Van Dimenovu zemlju pre mnogo godina.Dosađivale su mi uvlačeći se u moje telo putem nekakve užasne

osmoze. A u meni, isijavale su nekakvo neočekivano, zastrašujućesaznanje, da su počele da preuzimaju moje dnevne misli & mojenoćne snove; počeo sam da se plašim & čeznuo da ih isteram iz sebe,da se oduprem kao što su to činili crnje. Ali kako napasti umirućegmorskog zmaja? Ubiti cipla usred smrtne agonije?

Činilo se kao da je nemoguće provoditi tako mnogo vremena uz ribu,a da nešto od njenog hladnog oka & drhtavog mesa ne pređe krozvazduh u tvoju dušu.Namemo kažem pređe.Činilo se da njena duša traži neki drugi vodeni medijum & da u

nekom trenu, kada smrt postaje neizbežna, njena duša nalazi siguranput da pređe kroz vazduh u jednom iznenadnom, brzom skokunevidljivom golom oku. Na isti način na koji je plavi plamičak izleteo izusta obešenog čoveka na vašaru & uleleo u moju mater, pa se pitamda li sve duše traže neko oko u koje će ući u svom smrtnom času da biizbegle da se nađu u nekoj nedođiji, zemlji izgubljenih seni.U pitanju je bila samo moja glupost, kao kada sam se vratuo kćeri

starog Gulda nakon što je objavila veridbu s gvožđarom iz Solforda &molio je da pobegne sa mnom, a ona mi se nasmejala u lice, isto takome je nešto teralo ribi, a zašto? – jer dok god budem imao zadatak daslikam te okrutne osvajače moje duše, na šta me je prvo nateraoHirurg, a kasnije, što je još luđe, terao sam samog sebe, nisam mogaoda izbegnem njihovu prepredenu invaziju: uplivavale su bez predaha udubinu mog srca & mojih misli, preuzimajući nada mnom svoju vlast.A kako sam mogao da znam, onoga dana kada sam krenuo kod

Lemprijera, da se u njegovoj velikoj glavi rađala njegova poslednjakitnjasta pasija, da krivotvorenjem ribu & mene spoji u jedno.

IIINa putu do Lemprijerove kuće tog tihog, plavičastog zimskog jutra

sreo .sam dva robijaša u prljavim zatvoreničkim bluzama koji su,znojeći se & psujući, vukli taljige na kojima se kotrljalo nekoliko punihteških vreća.’Evo još mrtvih crnčuga’, reče jedan od njih osvrćući se, ali ne znam

da li na mene ili na vreće.Jednog hladnog, neprijatnog dana prošle nedelje u naselje su stigli

divljaci, a doveo ih je belac Gaster Robinson, pomirilac. Bila je tošarena gomila mršavih tamnoputih ljudi, neki su bili zaogrnutinekakvim kožnim ritama, mnogi od njih su kašljali & hripali; komadimastakla od razbijenih boca & oštrim kamenjem zasecali su kožu nasvojim bolnim grudima & vratovima. A kada je bolest uznapredovala &prerasla u groznicu, zasecali su & čela, pa im se krv slivala niz lice dabi im, kako su sami govorili, sprala bol. I samo što su stigli, počeli suda umiru.

A ipak ti prokleti divljaci smatrali su da smo mi, robijaši, niži od njih.Po njihovom mišljenju oni su bili slobodni & dostojanstveni ljudi koji suustupili svoju zemlju & prihvatili egzil, a zauzvrat vlada će se starati onjima, te neće morati da dirinče kao mi. Te noći, nekoliko robijašapišalo je kroz daske na podu zatvora na divljake, koji su bili smeštenina goloj zemlji ispod nas, da bi dokazali superiornost belog robijašanad crnčugama u egzilu.Svom donkihotskom poduhvatu koji je sponzorisala vlada u čijoj

službi je proputovao mračne, divlje šume Transilvanije uzduž &popreko – Robinson je nadenuo ime Pomirenje: zadatak belaca daokupe sve divljake koji su tako dugo ratovali protiv njih & koji su jošuvek bili na slobodi u divljini.Na slikama koje sam nekad davno video u Hobartu ogromnim

platnima koja su bezuspešno pokušavala da predoče tragičnu istorijuspasilaca & prokletnika južne hemisfere – Gasler Robinson je prikazankao duševan čovek mekog srca, naslikan svetlim bojama u oštromkontrastu prema tamnoj pozadini na kojoj su bili poređani urođenici, sispruženim kažiprstom u neku nevidljivu budućnost, poput kakvogrenesansnog proroka u raskošnoj carskoj odori, sav sjajan u jasnimplavim & belim tonovima, poput kakvog Bo Bramela u ulozineprikladno & kicoški odevenog Mojsija Južnih mora.Ali kada su me pozvali da se upoznam s Gasterom Robinsonom,

uopšte mi nije ostavljao takav utisak.Divljaci su ga zvali svojim imenom za jegulju, koga sada ne mogu

tačno da se setim. Bio je, to se mora priznati, nizak & žilav čovek, jošviše propao od svojih crnih štićenika. Povijen, u prljavim & vašljivimritama baš kao & mi, ličio je na izgubljeni apostrof koji traži reč kojojpripada; u njemu je bilo malo ičeg drugog osim osećaja superiornostikoji je sam sebi pridavao, zbog tako važnog posla koji je smatraosvetim.Robinson se ponašao prema divljacima kao da su njegova počasna

pratnja & divljaci su se ophodili prema njemu kao premа jednom odmnogih pasa lutalica koje su pokupili negde usput. Izgledalo je kao danijedna strana ne shvata kolika se provalija širi među njima.Robinson je smatrao da su robijaši najobičnije đubre & bio je od one

vrste ljudi koji bi se slobodno šetali pred vama goli, toliko je malopolagao na prisustvo onih za koje je smatrao da su niži od njega; kaoda ste pas koga treba šutnuti ili nokšir u koji se treba ispišati. Kad sam

stigao, on je razgovarao s Mašom Pag – koga je s obzirom da je biozatvorski čuvar verovatno smatrao za nešto više od obične ništarije –pa kada sam došao nije ni primetio moje prisustvo već je nastavio dapriča Maši o tome kako crnačke žene, koje su kidnapovali lovci na foke& odveli na ostrva, tvrde da im dok love dolazi đavo & pari se s njima,da često ostaju bremenite s njegovom decom & zato ubijaju đavolskoseme negde u bušu. Tvrdile su da pevaju da bi se umilile đavolu & daim je đavo rekao da treba neprestano da pevaju.Komandantova služavka, Mulatkinja, govorio je on, na ostrvima je

poznata pod iraenom Kleopatra. Pre no što su je neki kvekeri priveli uhrišćansko prosvećenje, bila je ozloglašena po tome što je izmislilaĐavolji ples. A Đavolji ples, govorio je on, bio je najopsceniji ples kojise može zamisliti & znale su da ga plešu samo žene lovaca na foke naostrvima, ali one na kopnu ne.Nju je oteo lovac Klukas, poznat širom moreuza koji se protezao duž

obale Australije. Klukas je u društvu još nekolicine lovaca bio u lovu nadivljake. Napali su grupu crnaca na jednoj plaži, ali su uspeli da uhvatesamo jednu bebu, muškarčića, pre nego što su divljaci odbili njihovnapad & potisnuli ih nazad na brod. Lovci su rekli da je beba sada unjihovim rukama & ako ga njegova majka želi, mora da krene s njima.Ta majka je bila Bezvredna Seli.Ona je došla na brod & ponudila sebe u zamenu za svog malog sina

koji bi trebalo da bude vraćen njihovom plemenu. Ali su je lovcizgrabili. Klukas je uhvatio malog dečaka za noge, zavitlao ga premastenama & prosuo mu mozak. A potom su odveslali s BezvrednomSeli na brodu. Jedan crni muškarac je zaplivao za brodom & uspeo dase uhvati za pramac. Klukas mu je odsekao ruku sekirom. Priča se daje na Klukasovom ostrvu, gde je bila osuđena da živi kao rob,Bezvredna Seli rodila dvoje Klukasove dece & oboje ugušila gurajućiim travu u usta.Kada je završio sa svojom pričom, Robinson se okrenuo k meni &

obavestio me da se Komandant složio da naslikam nekoliko slika’njegove crne braće’ & to da počnem od jednog crnje koga je zvaoRomeo.Romeo je bio lep, visok čovek, elegantnog držanja, ličio je pomalo na

hasidskog Jevrejina, a na svom jeziku zvao se Tautereh. Otkrio samda je Tautereh poglavica aboridžinskog naroda iz Port Dejvija &, kakose ispostavilo, otac Bezvredne Seli. Prisustvovao sam njihovom

ponovnom susretu, Oboje su mnogo plakali & bili duboko dirnuti što suse opet našli.Kroz razgovore s Tauterehom, počeo sam da menjam svoje mišljenje

o divljacima & više nisam gledao na njih kao nekad. Tautereh je imaofini smisao za humor & voleo je da pravi šale uz pomoć igre rečimešajući jezike crnih & belih ljudi. A bio jc & pravi patriota, čija jeistinska duboka ljubav za njegovu zemlju bila neosporna. Naslikaosam Tautereha kao čoveka punog dostojanstva, a njegov portret izočiglednih razloga, nije uvršten u knjigu o ribi.Među crnim ljudima s kojima me je Tautereh upoznao bio je & zgodan

muškarac poznat kao Tragač Marks. Za razliku od nas robijaša, Marksse oblačio poput kakvog londonskog dendija. Bio je besprekomo čist &pored sve one prljavštine koja je vladala u naselju, uporno je praosvoju odeću svakoga dana. Nosiо je belu košulju s dugom kragnomčije je krajeve prebacivao preko, a ne, poput svih ostalih, ispodokovratnika & uštirkanu kapicu koja je ličila na nešto između fesa &čarape, a bila je u stilu kapa kakve nose američki lovci na foke skojima je nekad plovio Južnim morem. Bio je miran dok ga neko ne biizazvao, ali njegove usplamtele oči & ljutito stisnute usne jasno sugovorile da ne bi bilo mudro kačiti se s njim.Tragač Marks bio je domorodac s australijskog kopna koji je neko

vreme radio za vojsku Van Dimenove zemlje kao tragač u potrazi zašumskim razbojnicima & tada je, bez nekog jasnog razloga, pristao uzRobinsonovu ideju da izvede zaraćena plemena iz divljine. Nije sečinilo da se pomirio s tim zadatkom, ali nije delovao ni neprijateljski. Ponjegovim rečima, Robinsonova grupa bila je samo grupa ljudi s kojomje putovao, ali zemlja kroz koju je putovao nije bila njegova zemlja &mada je & sam bio crn, oni nisu bili njegov narod. Za razliku odBarabasa, jednog drugog crnje iz Novog Južnog Velsa, on se nijepodsmevao divljacima iz Van Dimenove zemlje da su čovekolikimajmuni, kao da će se, oslobadajući ih od crne boje kože, & sampopeti malo više na evropskoj lestvici evolucije. Činilo se da ne osećaništa ni za koga, već da je samo beskrajno umoran od onoga što jeznao.Neko vreme Tragača Marksa često smo viđali u društvu Kapoe Smrti.

Neprestano su brbljali na nekom čudnom, nervoznom žargonu koji susami izmislili: mešavini engleskog s primesama kreolskog &aboridžinskog s primesama engleskog. Tragač Marks pričao je Kapoi o

svom narodu & o njegovom svetu, o zemlji svojih saplemenika & onjihovom mestu u njoj. Kapoa Smrt kome je, što se tiče njegovihpredaka & njegovog nasleđa, bilo poznato samo zanesenjaštvo,pažljivo ga je slušao. Kao da je svaki od njih dvojice tražio u onomdmgom ono što pre nisu znali: Kapoa o tome odakle je došao crničovek & kuda ide & šta to sve znači, ali ipak nije mogao da prevaziđesopstveni osećaj, utisnut u njemu još na plantažama San Dominga, daje način života belog čoveka, ako već ne sam beli čovek, mnogo boljiod života crnca. Jer Kapoa Smrt je mrzeo belce, ali je voleo njihovucivilizaciju.Tragač Marks je imao drugačije mišljenje. Mada je izgledao više beo

od svakog belca, nije imao vremena da se bakće njihovim načinomživota. Za njega, njegovo odelo nije se razlikovalo od stajanja niz vetaru senci nekog drveta dok loviš, pretapajući se u svet onih koje loviš,što je bolje nego da se ističeš. Jednom se istakao u plesu emua &plesu kengura, a potom ga je talenat naveo na ples belaca, samo sadanema više nikoga iz njegovog plemena da sedi oko vatre & da sesmeje & divi njegovom talentu opažanja & imitiranja.Belci nemaju zakon, rekao je on Kapoi, nemaju driming. Njihov način

života nema nikakvog smisla. Ipak, on ih nije ni mrzeo niti prezirao.Neverovatno su glupi, ali imaju moć & na neki način njihova glupost &njihova moć, po mišljenju Tragača Marksa, neraskidivo su povezani.Ali kako?, pitao je on Kapou. Kako moć & neznanje mogu da idu rukupod ruku? Bilo je to pitanje na koje Kapoa Smrt nije znao odgovor.A onda je sve više crnja počelo da kašlje & hripa & iz njihovih noseva

teklo je toliko slina da si mogao da napuniš zaliv, isteklo je toliko krvi izrasečene kože na njihovim glavama da je celo ostrvo moglo da seoboji u crveno, & u naredna dva dana umrlo ih je još sedmoro.Ubrzo potom, Tragač Marks je nestao sa Sara Ajlenda. Možda ga je

brinulo koliko dugo će još moći da podnosi Robinsonovo neprestanoisticanje dubokog poštovanja & ljubavi za svoju crnu braću. Njegoveposlednje reči upućene Kapoi pre nego što je otišao bile su potpunoneshvatljive za bivšeg roba iz San Dominga, koji je neprestano pričaoo svom životu u uverenju da će to nešto objasniti & imati nekakavznačaj.’Sakrij svoj život’, rekao je Tragač Marks Kapoi. ’Do kraja’Kada sam tog jutra krenuo kod Lemprijera video sam dva robijaša

kako prazne vreće u veliki jarak pored puta & bio sam šokiran kada

sam shvatio da crnačka tela nemaju glave. Robijaši su brzo prekriliobezglavljena tela tankim slojem zemlje, ostavljajući ostatak jarkaprazan & spreman, pretpostavljao sam, za još mrtvih tela.’Tako je’, čuo sam jednog robijaša kako govori, ne gledajući ni u

njega ni u jarak dok sam žurio nizbrdo ka Lemprijerovoj kući, ’mrtvecrnje. Jedan od njih je Romeo, ali ne verujem da je neko od njih Julija.’

IVU kućici gospodina Lemprijera nije bilo nikoga, ali sam čuo prigušene

zvuke koji su dopirali iz dvorišta iza kuće koji su ličili na istezanje &pucketanje drveta, kao kada džinovski eukaliptus odbacuje koru.Uputio sam se stazom pored kuće & onda ugledao ogromnu beluLemprijerovu glavu iz profila, koja se jasno isticala na mrkoj pozadiniblatnjavog dvorišta koje je okruživalo Kastlrijev svinjac.Na svoj jedinstven način, kako je to obično bilo zimi u Van Dimenovoj

zemlji, sunce je sijalo, jarko žuto poput žumanceta na jasnomultramarinskom plavetnilu, ali dan je ipak bio hladan. Doduše,gospodinu Lemprijeru nije trebalo mnogo napora da s njegovoggojaznog tela počne da lije znoj u potocima, no bilo je jasno da ovogjutra ima mnogo posla jer mu je čelo bilo orošeno kapljicama znoja,koje su se kotrljale poput sitnih bisera niz njegovo nabeljeno lice.Stajao je u centru kruga koji je sačinjavalo šest drvenih buradi. Najedno od njih robijaš-bačvar je prikucavao poklopac, a Lemprijer jeudarao pesnicom po strani drugog bureta, uzvikujući strašne psovke isvađajući se s nekim koga nisam mogao da vidim.Kada me je primetio, podigao je ruku & mahnuo ispred svog nosa,

kao da želi da kaže da je ova svađa bezveze.’NE OBRAĆAJ PAŽNJU – STALNO SE DOGAĐA’, uveravao me je

on, ’ALI – BURE ZAPEČAĆENO – ODMAH SE UMIRE.’Prišao sam & zavirio u bure oko kojeg je gospodin Lemprijer baratao.Učini mi se da je bure puno rasola – mada ne bih mogao da se

zakunem šta se u njemu kiselilo. Video sam neki tamni odsjaj & prvosam pomislio da u turšiju stavlja jegulje kojih je te godine u luci bilo uizobilju. A onda pomislih, ne, varaju me oči, mora da pod uticajemjužnog svetla svuda vidim ljude u obliku riba.Potom tako lagano & na moj silan užas da sam se posle nekoliko

dana zbog toga osećao kao prava budala, sinu mi da se u buretubućkaju & kotrljaju poput jabuka na vašaru, poput glavica kupusa, nejegulje, već one odrubljene glave umrlih crnja. Pomnoženo sa šest,

koliko buradi je tu bilo, mora da se sve skupa, tog lepog zimskog jutrau Lemprijerovom dvorištu, kiselilo negde između četrdeset &sedamdeset crnih glava.U istom trenu shvatio sam da gospodin Lemprijer veruje da mu se

crne glave rugaju & da viču na njega. Pokušavao je da se pravi kao damu te zamišljene uvrede nimalo ne smetaju, ali bi svakih par minutapukao & uzvraćao vikom. A potom bi sebi davao izgled čovekaumornog od svih tih veličanstvenih zahteva koje mu je naukapostavljala & bacao nežne, skoro koketne poglede na svinjac u čijemje najblatnjavijem ćošku spavao Kastlri. Dozvolio je sebi da sezadovoljno osmehne na tu blažcnu pastoralnu scenu – a njegovsmešak je ličio na iskrivljenu pukotinu na velikoj beloj lopti – gucnuo jekapljicu ruma iz okrnjenog zemljanog bokala & obrisao nabeljeno čelougužvanom svilenom maramicom.Gospodin Lemprijer mi je objasnio da je ljut na glave jer nikаkо neće

da potonu, već neprestano iskaču na površinu rasola & viču na njega.Plašio se da će se lica raspasti ako dugo budu izložena vazduhu nadugom putu preko mora do Britanije. Ali & mrtve, kao & dok su biležive, crnačke glave su predstavljale silu s kojom je trebalo računati &njihove otvorene oči neprestano su pratile gospodina Lemprijera kudgod se mak’o, što mu je bilo veoma neprijatno. Pitao je bačvara da lise glave mogu pritisnuti kamenom. Bačvar je uzdahnuo & otišao dapotraži parče kanapa.Gospodin Lemprijer je imao puno dobrih osobina, a naročito onoga

što je on zvao zdravim razumom. Divio sam se & čudio kako može daveruje da odsečene glave govore kao da su još žive & povezane uztela, kao da to nije nešto nenormalno ili paranormalno, već samo jednavelika gnjavaža. U tome je bilo nečeg tako odvažnog & strahovitoengleskog da sam istog trena počeo da čeznem za Starim svetom kojirađa takve divove kao što je ovaj sluga Nauke, lica punog kao mesec,koji je nekoliko puta viknuo na mrtve glave da umuknu dok su on &bačvar pokušavali da pronađu rešenje kako da pričvrste glave za dnoda ne isplivavaju na površinu.Usred sve te muke s glavama za koje je verovao da se rugaju &

njemu & njegovom radu, obradovao mi se kao davno izgubljenomprijatelju. Naslonio se na jedno poklopljeno bure & počeo s očajanjemda mi priča o čoveku o kome je ranije govorio samo s dubokimpoštovanjem & opisivao ga kao mudraca: o Kozmu Vilera.

’ISPRVA – SKUPLJAO – CVEĆE – LIŠĆE – TE STVARI’, počeo jesvoju priču gospodin Lemprijer, tapkajući čelo ugužvanom, prljavommaramicom skidajući puder ispod koga se videla jadna crvena koža,koja se sijala kao da je lakirana. ’TAJ POSAO – REKAO JE VILER –DOPRINEĆE DA POSTANEM ČLAN DRUŠTVA – KRALJEVSKOG –A ONDA – PISMO – TO JE SVE – ZVANIČNO – ZAHVALNICA ODZNAČAJNE INSTITUCIJE – DIRLJIVO, PRIZNAJEM – POSEBNONAGLAŠENO – ČUVANJE & PAKOVANJE ZA PRIMER –OBEZBEDIO UZORKE ZA NAUČNO ISTRAŽIVANJE – I TO JE SVE –TO! PISMO!’I ONDA GOSPODIN KOZMO POSTAJE SER KOZMO VILER –

DOBIJA PRIZNANJE ZA SVOJ RAD O FLORI JUŽNE HEMISFERE –EN UN MOT – ŠKOLJKE I MEKUŠCI – NA KRATKO SKUPLJAOŠKOLJKE? NE! DUGO, DUGO – SVAKOG DANA PRETURAO POONOJ GADNOJ OBALI – PO NAJGOREM VREMENU – GODINETEŠKOG RADA – DRUGO PISMO OD PRIRODNJAČKOG DRUŠTVA– JOŠ POHVALNIJE OD PRVOG – A ŠTA S MOJIM ČLANSTVOM UDRUŠTVU?’’Ne, nije moguće’, rekoh ja.'DA’, reče, ’NIŠTA!’I tu zastade & okrenu se da ućutka glave u buretu za koje mu se učini

da prave neke neumesne komentare, pa nastavi.’ETO VIDIŠ – JA POKRENUO – S POŠTOVANJEM – A SADA SER

KOZMO SEKRETAR DRUŠTVA ZBOG SVOG PIONIRSKOGISTRAŽIVAČKOG RADA O BESKIČMENJACIMA JUŽNIH MORA, SAPOSEBNIM NAGLASKOM NA ŠKOLJKAMA.SER KOZMO ME UVERAVA U POSEBNOM, PRIVATNOM PISMU

DA ĆE MOJ STRAH DA ĆU BITI IZOSTAVLJEN – NISAM SEUSUĐIVAO NI DA POMISLIM A KAMOLI DA PIŠEM U SVOJIMPISMIMA! – ISKORIŠĆEN IZGUBLJENO – ALI ON ČVRSTO DRŽISTVAR U RUCI UVERAVA ME – VIDE ME – ON I DRUŠTVO KAONAJEMINENTNIJEG & NAJZASLUŽNIJEG NAUČNIKA UKOLONIJAMA – NAJPRAKTIČNIJEG NAUČNIKA – TAKVAREPUTACIJA, SAMO TREBA KRUNISATI NEKIM VELIKIM,ZNAČAJNIM DELOM – ONDA MOGU TRIJUMFALNO DA SEVRATIM U ENGLESKU.

I TAKO – CELA TA STVAR S RIBOM – ŠTO JE TREBALO DA BUDEMOJE NAJZNAČAJNIJE DELO – MOJA KARTA ZA ULAZAK UDRUŠTVO, SARDINE & SIPE, ZA KRALJEVSKO DRUŠTVO – ALISADA MI PIŠE:„Ne, ribe je uradio Huker, među nama, uradio je to jako loše, ali ipak

ribe su završene i gotovo & nemoj više da mi šalješ slike, sada jesuviše kasno.“SADA NA REDU NOVA OBLAST – PIŠE ON – NOVA NAUKA –

NOVO DRUŠTVO – FRENOLOGIJA – POSEBNO O IŠČEZLIM &NIŽIM RASAMA – NAUKA SPREMNA DA NAČINI VELIKINAPREDAK U ODGONETANJU LJUDSKE RASE KROZ NJENE VIŠE& NIŽE OBLIKE KROZ PROUČAVANJE LOBANJA – ALI –POTREBNI DOBRI UZORCI.’A onda sam shvatio – ako je ikako moguće nešto shvatiti iz ove

bujice nepovezanih reči da se ser Henri Huker – mada ga je KozmoViler opisao kao šarlatana & mediokriteta, ipak je bio njegovnajopasniji rival – dočepao čitavog bureta punog crnih glava koje jenjegov prijatelj ser Džozef Benks još odavno prikupio u Van Dimenovojzemlji. Huker je od toga napravio monografiju – opisujući čistotu iplemenitost crnačkih fizionomija, za razliku od belaca – koja jeizazvala buru interesovanja.’KAKVA RUSOOVSKA BESMISLICA’ – nastavljao je Hirurg, 'DAME

PADALE U NESVEST – HA! – ALI SER KOZMO VERUJE –HUKEROVA STUDIJA ZASNOVANA NA FUNDAMENTALNIMGREŠKAMA – MODERNO FRANCUSKO SMEĆE –INTELEKTUALNA ONANIJA.KADA BI ON IMAO, SER KOZMO, DOVOLJNO NOVIH GLAVA

CRNACA – JEDNOM & ZASVAGDA BI DOKAZAO DA HUKEROVASTUDIJA – NIJE NAUČNA – SAMO HVALISAVO NAGVAŽDANJE.SADA UMESTO CVEĆA & ŠKOLJKI & RIBA – CRNAČKE GLAVE! –

AKO HOĆU DA ME PRIME U KRALJEVSKO DRUŠTVO – CRNAČKEGLAVE! – ALI NIJE TAKO LAKO – GDE? – KAKO? – CRNAČKEGLAVE NE MOŽEŠ ULOVITI U MREŽU – NE MOŽEŠ DA IH GULIŠSA STENA NA OBALI – NE! – NE MOŽEŠ DA UBEREŠ GLAVU KAODIVLJI CVET – NE MOŽEŠ DA IH OSUŠIŠ & PRESUJEŠ – NEMOŽEŠ DA IH USTRELIŠ KAO ŠLJUKU, MADA NEKI TO RADE –ŠTA SAM MOGAO?

BIO PRIMORAN NA NAJODVRATNIJU TRGOVINU NAJNIŽEVRSTE – ROBIJAŠI KOPAČI GROBOVA – MRTVOZORNICI –SIDNEJSKI ADVOKATI – A REZULTAT? – KAO ŠTO SAM MISLIO:IZGUBIO NAJVEĆI DEO SVOJE UŠTEĐEVINE – DOBIO GOMILULJIGAVIH, SMRDLJIVIH GLAVA – SVAŠTA, ALI NI JEDNUCRNAČKU GLAVU GLAVE ROBIJAŠA PREMAZANE CRNIM LAKOM– GLAVE SELJAKA ISTRULELE NA VAZDUHU – SVAKAKVEDRUGE GLAVE NA RAZNE ODVRATNE NAČINE PRETVORENE UCRNAČKE – U NAJGOREM MOGUĆEM STANJU – PRODALI BI TISVAŠTA – LOVAC NA KITOVE POKUŠAO DA POTURI DVEMAORSKE GLAVE KOJE NOSIO U KESI OKO PASA KAO GLAVEVANDIMENSKIH UROĐENIKA – NIŠTA BOLJE OD TRULIH JABUKAOBOJENIH U CRNO – A ONDA...’’Gaster Robinson?’, pitao sam ja.'VOYEZ-VOUS’ reče.’Oh, kako žalosno!’, uzviknuh ja.'EN UN MOT – ALI GDE DRUGI VIDE TRAGEDIJU JA VIDIM –

ŠTA? – REŠENJE.’ Celim telom nagao se napred na onaj meni većdobro poznat način kada želi da saopšti nešto posebno značajno.'Nauka?’, pokušah da pogodim.’CRNAČKE GLAVE’, mudro je klimao glavom.Prcvukao sam rukom preko vlažnog drveta buradi.’POSMRTNO ISKUPLJENJE’, reče on – ’ZBOG ŽALOSNOG

NEHRIŠĆANSKOG ŽIVOTA.’’Spasenje', mudrovao sam ja.’NADAM SE’, uzdahnu gospodin Lemprijer, ’ I NE SAMO ZA NJIH.’Gospodin Lemprijer je opet obrisao lice maramicom, rekao bačvaru

da donese iz kuće čaj & još jedan bokal ruma. Seli smo. ’NEOBRAĆAJ PAŽNJU NA NJIH’, rekao je gospodin Lemprijer tiho, kaoda opet čuje prigušene proteste iz buradi, ali se na njih nije obazirao.’NIKAD NE ODGOVARAJ NEZAHVALNICIMA.’ Bačvar se vratio &stavio čajnik & rum na poklopljeno bure.Bačvar je nastavio da prikucava poklopce na burad, ne obraćajući

pažnju da li su glave potonule ili plivaju na vrhu, da li ćute ili govore.Možda tada uopšte & nije bio pravi trenutak da se kaže ono što sam jarekao, pa ipak, počeo sam da pričam kako je riba još uvek projekat odnajveće naučne važnosti & ako ser Kozmo Viler nije zainteresovan,

onda možda gospodin Lemprijer može da pokuša da ga sam objavipreko nekog izdavača u Hobartu.Ali ime londonskog izdavača uz ime ser Kozma Vilera donelo bi

slavu, priznanje, put u svet koji je gospodin Lemprijer tako dugo želeo& očekivao, ključ za ono što je gospodin Lemprijer želeo više odsvega: članstvo u Kraljevskom društvu. Ali knjiga objavljena uHobartu...’EST-CE QUE JE SUIS SI MALADE?, riknu Hirurg, ’KNJIGA

ŠTAMPANA U HOBARTU – STRAŠNA GREŠKA, GOSPODINE MOJ!– UVREDA ZA NAUKU – ZA KULTURU!’Potom otpi još malo čaja s još malo ruma & poče da hoda oko buradi

nasumice udarajući po njima čekićem, vičući na crnačke glave daprestanu & da treba da budu zahvalni što će napokon biti od nekepraktične koristi za Civilizaciju.Potom se vrati, sede & reče mi da su najpovoljniji klimatski uslovi

između 40. i 50. stepena geografske dužine & da su baš iz takve klimepotekle ideje o istinskoj boji kože čovečanstva & o raznim stepenimalepote koji odatle potiču.’JER NIGDE DRUGDE NIJE BILO TAKO CIVILIZOVANOG NARODA

– SASVIM BELOG – TAKVE GENIJALNE RADINOSTI – TAKVEUMETNOSTII NAUKE – GDE DRUGDE? – TAKO USPRAVNOGHODA & PLEMENITOG DRŽANJA KAO U BELACA! – A GDEDRUGDE OSIM NA PRSIMA EVROPSKIH DEVA? – GDE SE JOŠMOGU NAĆI DVE TAKVE? – I TO KAKVE! – PUNE & OBLE &MLEČN0 BELE POLULOPTE – KOJE SE VRHUNE CINOBEROM?’Moj siroti um preplavi parada belih polulopti koje nisu bile punačke,

polulopti koje nisu bile baš sasvim poluloptaste & mrkih polulopti sraskošnim tamno plavo-ljubičastim vrhovima & nijedan par u toj veselojpovorci koje sam imao sreću da kadtad sretnem u manje ili višebliskom susretu, nije mi se učinio manje lepim ili manje privlačnim oddrugih.Mora da su moji pokušaji da sakrijem koliko sam bio šokiran zbog

svega toga – zbog nadmoćnosti snežno belih polulopti; zbog crnačkihglava za koje je gospodin Lemprijer tvrdio da neprestano govore &koje još nisu shvatile da su njihove polulopte na pogrešnoj stranizemljine lopte; zbog žalosnog nedostatka dobre volje na svetu &njegovih još tužnijih posledica; zbog svoje sopstvene sudbine bez

nade & budućnosti bez udobnog posla na slikanju riba – bili sasvimprovidni.’OPREDELIO SAM SE ZA NAUKU, GULDE – NE ZA ŠARENI

CIRKUS.’Na to se gospodin Lemprijer besno okrenu, kao da je čuo neko

podsmevanje & podrugivanje. Okrenut meni leđima, urlao jc na burad.’NEĆU VALJDA ZBOG VAS DA SE UVIJEM U CRNO JA SAM

PRIRODNJAK I PATRIOTA & KAO I JA, I VI ĆETE MORATI DA SEŽRTVUJETE ZA NAUKU – ZA NACIJU.’Mora da mu se činilo da je opšta galama iz buradi postajala sve

glasnija jer je dohvatio jednu podeblju motku s gomile drva za potpalu& počeo njome nasumice da udara po poklopcima, neprestanoblebećuči kako niko nikada nije uradio ništa više za njih. Vikao je kakoje prošlost prošlost & da njega interesuje samo budućnost & kakotreba da budu srećni što će raditi zajedno s njim na jednom takomoćnom naučnom projektu & konačno biti od neke koristi zaCivilizaciju. Na ovu poslednju reč, Kastlri se u strahu trže iz sna &poče da skiči & trči po svinjcu. Dođe do prave kakofonije zvukova:Lemprijer je udarao štapom po buradima & izvikivao najprostačkijepsovke dok je trčao od jednog bureta do drugog, a njegov vepar jecvileo & skičao k’o da ga neko kolje.’VOLIM VAS, ZAR VAM TO NIJE JASNO? – TERAM VAS NA TO

SAMO ZATO ŠTO VAS VOLIM – SAMO IZ LJUBAVI’.Napokon je gospodin Lemprijer prestao, izgledao je kao da je

potučen, zavitlao je motku tako jako da je odletela čak naKomandantov nedovršen Bulevar sudbine. Duboko je uzdahnuo, prolionekoliko suza & povijenih ramena stao pored ograde svinjca,pokušavajući da uvuče u razgovor svinju koja je još uvek skičala.’ONI’, & u to, tako da krmak može dobro da vidi, optužujućim gestom

uperi prst na neposlušnu burad – ’ONI NE UMEJU DA CENE – OBLIK– VELIČINU – ODNOS IZMEĐU DELOVA MOZGA – A TU LEŽEJASNE OZNAKE KARAKTERA & INTELEKTA – & – JA RADIMJEDNU STUDIJU BAŠ O TOME – O SAMOJ DUŠI – STUDIJU OLOBANJAMA KOJA ĆE OTKRITI OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU –PRAVU PRIRODU – EGZAKTNE RAZLOGE ZA HIJERARHIJUUNUTAR RASA.’Okrete se, zatrese glavom & došeta ponovo do k mene.

’VIDIŠ’, nastavi gospodin Lemprijer puneći svoju čašu čajem srumom, ’NAUKA JE – OVDE – NAJVEĆI IZAZOV VILER JEODLUČIO DA DOKAŽE – DA NAŠA CRNA BRAĆA POPUT PASA – IBUVA – NE POTIČU OD ADAMA – BOG IH JE STVORIO – KAOZASEBNE NIŽE VRSTE, KAO ŠTO JE STVORIO SKUŠCE ILIVRAPCE KAO POSEBNE NIŽE VRSTE – NADMOĆNI ENGLEZI – MITO SHVATAMO – NAŠ IZRAZITI ZDRAV RAZUM – ALI BEZ NAUČNEKLASIFIKACIJE & KATEGORIZACIJE NIJE DOKAZANO NANAUČNOJ OSNOVI – JOŠ NIJE.SER KOZMO VILER IMA RIZNICU LOBANJA – NEUPOREDIVU S

ANATOMSKE TAČKE GLEDIŠTA – ALI TO SU BELE LOBANJE.’Gospodin Lemprijer se naže napred ljuljuškajući se tamoamo & saže

svoju ćelavu lobanju tako da je ličila na svinjsku glavu na ražnju &kada se uverio da nema nikoga u blizini, oslušnu & nastavi poverljivimtonom.’U TOM GRMU LEŽI ZEC – DA BI DOVRŠIO TAJ VELIKI NAUČNI

RAD & SVE TO NAUČNO DOKAZAO – VILERU SU POTREBNE –NEOPHODNE SU MI! – CRNAČKE LOBANJE – DA IH PREMERI &PROUČI.’Gospodin Lemprijer se zavali unazad kotrljajući glavom poput

kuvanog jajeta na klimavom postolju & prošišta 'ON NE MOŽE BEZMENE'

VNekoliko dana nakon što sam napustio gospodina Lemprijera,

njegovu burad & komplet vodenih boja, dobio sam poruku da moramda mu se javim rano izjutra da porazgovaramo o mojoj ulozi njemudodeljenog sluge. Zabrinuo sam se da je & ribi & meni došao kraj.Odlučio sam da učinim sve što je u mojoj moći da ga ubedim da vredinastaviti sa projektom & dok sam išao ka njegovom kućerku bilo jetako hladno da sam pljeskao rukama da ih zagrejem & sve vremerazmišljao o naučnim razlozima koje bih mogao da izmislim, jer to subili jedini razlozi koji su mogli da dopru do Lemprijerovog mozga.Tih nedelju dana, otkad sam ga poslednji put video, bavio se svojim

crnim glavama. Napustio je ideju da ih pošalje sve skupa u buradima &odlučio je da oguli glave do kosti – a izvođač radova bio je jedanmutavi robijaš – & tako ih pripremi za katalogizaciju & transport doEngleske.

Začudo, u kućici nije bilo nikoga. I još čudnije, iz svinjca nije dopiraloni treskanje ni skičanje. Krenuo sam oko kućice da vidim da li je Hirurgtamo iza, udubljen u nekakvo izuzetno tiho meditiranje s Kastlrijem.Našao sam krmka, koji je izgledao kao da je napokon sit, kako ležipostrance & čvrsto spava dubokim & blaženim snom. Ali ni traga odnjegovog gospodara & ispovednika, gospodina Lemprijcra.Tek kasnije primetio sam nekakvu izdajničku belu senku, poput

staračkih čekinja, oko krmkove njuške. U prvom trenutku bio samomamljen velikim oblakom pare – tako guste da je zaklanjala najvećideo svinjca iz kojeg se dizala – & lepljivim, kiselim mirisom koji se širioiz te magle. Zatvorio sam oči poput deteta kad ne želi da veruje da senešto stvamo događa. Ali smrad je postajao sve jači & počeo da mepritiska tako teško kao da mi je na glavi teg, & tako vlažan da samosetio kako se lepi za moje lice u vidu sićušnih kiselih kapljica, takožestok da mi se činilo da će mi izgoreti nozdrve.A kada sam konačno otvorio oči & video da se taj smrdljivi oblak

razmiče poput zavesa u pozorištu, nije bilo šanse da ne prepoznamono što se dizalo iz zamućenog mulja strave & užasa na pozorniciispred mene.

VIBilo je to govno.Jedno džinovsko govno.Moglo je to biti, tvrdim sa strahopoštovanjem, najveće govno na

vascelom svetu. I možda najveće ikad. Bilo je tako zapanjujuće, da ganije bilo lako odmah povezati sa svinjskim govnetom. Neopisivo jekako je na onom rumenom svetlu ranog zimskog jutra taj obelisk odizmeta blistao. Lako bi ga mogli smatrati za kakav veličanstven &neprocenjivo vredan grumen zlata da nije bilo pohabane, već jednomlepljene kopče od jeftine alpake koja je virila iz osnova ove zlatnepiramide.Popeo sam se na ogradu & izbliza se zagledao u svinjac. U gustom

blatu oko brda svinjskog govneta, kao odbačene nakon nekebahanalije, ugledao sam iscepane komade košulje (krvave), komadcrnog fraka (iskidan), plavi svileni rukav (u fronclama) & pola svilenemaramice (slinave).A onda sam primetio nešto što je neprijatno ličilo na ljudsku butnu

kost. Pa još kostiju uvaljanih u blato. Rebra. Nadlaktice. Pa onda još &još – potkolenice, podlaktice, kičmene pršljenove. Potom sam ugledao

i NJU, ogromnu krvavu lobanju koja je ležala postrance poput kakvogpalog idola Pacifičkih ostrva.Kastlri prdnu, šireći žestok & oštar slatkasto-gorak smrad koji je

nadjačavao sve ostale & istog trena ja, koji sam stajao niz vetar,shvatih da taj tako poznati smrad ne može predstavljati ništa drugo doprisustvo gospodina Lemprijera, rastavljenog u atome.Primetio sam & neku razbijenu grnčariju u kojoj sam prepoznao

komade zemljanih vrčeva, u kojima smo Bezvredna Seli & ja spravljalisvoju bećarsku ćorbu. Kastlri je nekako uspeo da ih svojim prednjimpapcima dovuče ispod ograde u svinjac, da ih razbije & popije njihovsadržaj od jakog alkohola. Pogledao sam krmka. Krmak je otvorio oči& uzvratio mi pogled.Kunem se Bogom da mi je namignuo.Zgađen, zateturao sam unatrag, s rukom na ustima.U mašti, pred očima mi se odvijao Lemprijerov kraj kao san. Dok je

sedeo na ogradi pijan & pio & pričao s Kastlrijem & besni vepar bionjegova poslednja publika, neprestano je blebetao o Nauci, Civilizaciji,Kabalističkim traktatima & snežno belim poluloptama koje supredstavljale samo malo varljivija & kvarljivija sečanja. Pred oči mi jeizišao Kastlri, pijan od našeg domaćeg ruma, sve bešnji, kako trupkagore-dole po svinjcu, pitajući se, onoliko koliko pijane svinje mogu davladaju mišlju, kad će ovaj ludački žamor prestati. Video sam Kastlrijakako ispušta stravičan vrisak & navaljuje svom snagom na ogradu.I tada, gubeći & ono malo ravnoteže koju je imao, gospodin Lemprijer

nije mogao da izbegne pad.Usput, mora da je video mnoge stvari koje je izbegavao da vidi već

jako dugo vremena. Mora da je čuo zvuk papaka vepra koji sepribližavao u trku. A onda, pretpostavljam, u onom izvesnom času,mora da je postao svestan da više ništa ne može izbeći.

Č

AJKULA TESTERAČAHrist, kabalisti & svinjska govna – Šta se dogodilo s matorimpohotljivcem – Istorijske halucinacije – Umakao u poslednjičas – Klasifikacija lobanja – Jorgen Jorgensen – Kako jepostao kralj Islanda – Izveštaji s Vaterloa – Nova misija

Jorgena Jorgensena – Otkriće Volterove glave – Montiraneoptužbe protiv Gulda – Druga Knjiga o ribi

IUmesto Lemprijerove detinjaste vere u savršenost svinjskog roda,

radije sam se sećao njegove snažne – mada kratkog veka – pasije zaribom, koja je bila toliko jaka da je u njegovoj glavi preuzela jednunesrećnu religioznu dimenziju. A sasvim je poverovao u tu obmanukada je dobio od Jorgena Jorgensena jedan stari kabalistički traktat ukojem je otkrio da su početna slova grčkih reči Isus Hrist, Sin Božji &Spasilac – ich-th-ys – ista kao & grčka reč za ribe – ichthys.’SVE ŠTO JE ŽIVO, SVETO JE, GULDE, ALI SU RIBE NAJSVETIJE

OD SVIH’, rekao mi je jednom pre nego što je njegova nepouzdanastrast za ribom postala moje vjeruju, ’ZATO JE RIBA SIMBOL STARIHHRIŠĆANA ZA HRISTA.’ Ali avaj, Hrist je ostao na svom Nebu, a velikinaučnik u piramidi svinjskog govneta & oblaku smrdljivog metana, aribe su ostale u meni – ali ja nisam bio ni Otac ni Sin ni Sveti Duh &nisam imao pojma šta mi je činiti s ribom ili sa zemnim ostacimagospodina Lemprijera & šta će one na kraju učiniti meni.Trudio sam se da posmatram ovaj fijasko kao blagoslov kao

božansku intervenciju od strane starog Ichthysa. Knjiga o ribi nikadaneće biti objavljena, potpisana & lažno pripisana ser Kozmu Vileru.Činilo se kao da je Hirurgova smrt stavila ribu u moje ruke,neopterećenu zahtevima nauke & ambicijama gospodina Lemprijera,što se svodilo na isto. Moć ribe, koja je ranije bila tako ograničena,sada se činila beskrajna. Trebalo je da osetim ushićenje, ali pitanje štami valja činiti hitno se nametalo, a ja sam bio paralisan od straha. Jersvi su znali da sam danas išao u posetu gospodinu Lemprijeru, jer ćeubrzo otkriti njegovu smrt & jer se svaka smrt na ostrvu osuđenikauvek smatra ubistvom, te sam znao da ako ja nešto ne učinim snjegovim kostima, one će nešto učiniti meni.

Ne tvrdim da je ono što sam tada učinio najpametnija stvar koju samikad uradio, a što se toga tiče ni najmudrija. Ali je rešavala problemnjegovih ostataka barem za neko vreme. Pokupio sam sve što jeostalo od mog ljutog pića & bacio u svinjac kod ubice Kastlrija koga jeprobudilo iz sna ovo krasno posluženje. Krmak je laptao & srkao rum stakvim poletom da je za četvrt sata bio mrtav pijan. Kastlri se prevrnuona stranu & čvrsto zaspao, sa sva četiri papka podignuta uvis poputpraznih boca.Kada sam se uverio da je krmkov san dovoljno čvrst, gađajući ga

kamenjem & gledajući kako kamenice odskaču od njegove debelekože a da se on & ne trzne, spustio sam se preko ograde u svinjac &započeo užasan posao kopanja po govnima & prikupljanja ostatakagospodina Lemprijera. U magnovenju bacio sam njegovu odeću uvatru u kućici, njegov opasač & kopče za cipele zakopao sam u blizini,a njegove kosti sam bacio u jedno staro bure za vodu iza kuće. A ondasam se uspravio, duboko udahnuo & pitao se kako – & gde na takomalom ostrvu – da sakrijem bure puno ljudskih kostiju.

IINi Bezvredna Seli nije znala ništa bolje od Bilija Gulda šta učiniti s

kostima. Njenu majušnu & mračnu sobicu – nešto malo bolju odzatvorske ćelije, sa niskim plafonom, vlažnim zidovima, krevetom ukojem se gužvala slamarica & u kojoj je jedini drugi nameštaj bio jednaslomljena pletena stolica – Bili Guld je ispunio svojim problemima.Počeo je s dilemom o skrivanju tajni iz prošlosti & završio na iviciProsvetljenja, kada se vrata spavaće sobe otvoriše uz škripu.Bili Guld je imao taman toliko vremena da zavuče svoje golo telo pod

Selin krevet, kada začu teško, prepoznatljivo brektanje & krckanjekada se Komandant sruči na pletenu stolicu, koja je bila isto tolikoneudobna & neugodna kao & panično stanje svesti Bilija Gulda u tomtrenutku. I tek tada, ali prekasno, shvatio sam da deo mog tela viriispod kreveta.Zbog mraka & njegove tuposti & uspavanosti, Komandantu se učini

da su dve polovice, koje su se širile poput cveta ispod Selinog kreveta,samo jedan stari jastuk za noge. Petom svoje čizme udari nekolikoputa po jastuku da rastrese njegovu poleglu površinu & namesti ga štoudobnije, a zatim poče da povlači noge u čizmama napred & nazadtačno duž proreza na mom dupetu. Vrlo je teško čoveku da ostane tih& miran dok ga golog & na kolenima matori pohotni nasrtljivac grebe

nogama napred-nazad. To je bilo strašno mučenje, a povrh svegaKomandant je otpočeo jedan dug monolog – kasnije sam shvatio & to– tek pošto je progutao nekoliko kapi laudanuma.U delirijumu u koji je sve više zapadao govorio je o tome kako je

istorija – daleko od toga da je prošlost – sveprisutna. Verovao je da svioni koji su u prošlim vekovima namerno ili slučajno otkrivali VanDimenovu zemlju sada uplovljavaju u spavaću sobu Bezvredne Seli.Video je arapske trgovce iz dvanaestog veka u doovima s trouglastimjedrima, japanske pirate iz četrnaestog veka bolesne & iscrpljenenakon dugog putovanja kako umiru od neobjašnjive depresije, anjihova tela s ćelavim glavama tako su laka da lebde u vazduhu, te semoraju pritisnuti teškim kamenjem da bi ostali u svojim grobovima.Video je portugalske avanturiste iz petnaestog veka obolele odskorbuta kako stižu u tri karavele u potrazi za zlatom & onima koje ćepreobratiti u hrišćanstvo, pokušavajući da dovedu u sklad svojeptolomejske mape na kojima se dole, pri dnu nalazi prazan prostor nakome piše Terra Incognita – nepoznata zemlja – sa stvarnim golimcrnim stanovnicima koji su bili toliko nezainteresovani za trgovinu dasu bacali na Portugalce sve poklone koje su im ovi nudili, a zadržavalisamo crvene marame koje su obavijali oko svojih čupavih glava.Komandant je tresao glavom dirnut takvom nevinošću. Portugalci su

otplovili iz sobe okrećući svoje karavele na jug, tamo, gde na plovećimplaninama leda, kako je čuo njihov vođa Amado Bezobzirni, živi jednarasa koja je naklonjenija trgovini, a ta rasa čudnih bića nema noseveveć samo uske proreze poput zmija & živi samo od mirisa za koje suuvek spremni da plate u zlatu.Osetio sam kako me je ujela buva, pa sam mrdnuo dupetom.

Komandant me je besno šutnuo pokušavajući da ispravi klimavi jastukza noge & nastavio da priča o ljudima za koje je bio ubeđen da suovde, s nama, u spavaćoj sobi pretrpanoj istorijom.Odjednom, Komandant poče da urla na Holanđane – trljajući nogama

od uzbuđenja – koji su plovili preko uzglavlja Selinog kreveta u svojimglomaznira brodovima tražeći priliku da trguju, a za njima Javanci usvojim dugim, uskim proama koje je iz njihovih mirnih voda gde suribarili, vetar oduvao čak na daleki severozapad, pa francuskeekspedicije prirodnjaka, astronoma, umetnika, filozofa, enciklopedista,pa naučnici koje je predvodio galantni monsinjor Peron koji je, kada jeizišao na obalu onoga za šta je mislio da je Van Dimenova zemlja

šeste godine republike, a u stvari bilo je to sada & ovde, svukao svojurukavicu dok se klanjao pred jednom Aboridžinkom, na šta je onastrašno vrisnula jer je pomislila da on skida svoju kožu. I niko nijemogao da je razuveri, dok on nije zapevao Marseljezu & dok joj nisudozvolili da mu skine pantalone & uveri se da je on samo čovek.Potom je Komandanta počeo da opseda užasan strah:'A šta ako vreme uopšte ne prolazi?’, cvileo je on. Činilo se kao da su

Arapi, Japanci, Portugalci, Holanđani, Javanci & Francuzi neprestanotu & otkrivaju Van Dimenovu zemlju u Selinoj spavaćoj sobi, tu, skupas majorom De Grutom, koji se smeši & govori uprkos otrovu, skupa sasvima onima koji su umrli u Kolevci & čiji je duh bio još ucrvljaniji odnjihovih sirotih leđa, svi još življi & još hiljadu i jedan od onih ostalih, asvi su u nepreglednoj povorci ulazili na Selina vrata, s poručnikomLetborgom & njegovim vodom na kraju & ispranih lica & izmrcvarenihtela marširali su poput balona koji pokušavaju da održe vojni poredak.Iznenada, Komandant podiže noge s mog tura, ustade & bez rečiotetura napolje.Kasnije mi je Kapoa Smrt pričao da su Komandantove halucinacije

pod uticajem opijuma, uvek imale takav tok. Ipak, pre mnogo godina,kada je Komandant tek počeo da uzima laudanum, govorilo se da nanjega vrši dubok duhovni efekat. Ali u Selinoj tesnoj sobici, kao & svidogađaji od duhovnog značaja kada se svedu na prisnost &ponavljanje, degradiraju se na žalosno smanjeno carstvo umetnosti iličak zabave.Danas bi samo pustio glasan poklič na nestanak Javanaca, izviždao

bi Francuze & smejao bi se umirućim Japancima. Ali u ono vremeistorija je postala poput košmarnog sna iz koga Komandant nije mogaoda se probudi. Od brige, njegovo lice ispod zlatne maske osulo sečirevima. Svuda je nalazio neosporne dokaze da Prošlost predstavljaisti takav Haos kao & Sadašnjost, da ne postoje prave linije već samobeskrajni krugovi, kao krugovi koji se prostiru na vodi Sadašnjice kadau nju baciš kamen. Uzimao je sve više & više zelenog laudanuma.Udvostručio je & potom ponovo udvostručio dozu žive kojom je lečiosifilis, a koja je izjedala & njegovo telo & njegov um. Više od svegaplašio se da je poludeo & to se čvrsto ugnezdilo u njegovoj uobrazilji.Robijaši mogu da zbrišu, da se jedan od njih sakrije u nekom gustišu

& odatle ga vreba & to mu nije davalo mira. Jednom je potražioMulatkinju da mu ona potvrdi njegovo stvamo postojanje, da se

oslobodi smisla svog života & pomogne sebi da zaboravi konfuzijukoja ga je svakodnevno sve više & više opsedala. Ali to mu uopšte nijepošlo za rukom. Jer Mulatkinja se samo previla u struku & zadiglasuknju otkrivajući prelepu zadnjicu koja ga je tako uzbuđivala &zatražila od njega da bude brz, jer ima puno posla. Komandant jezaorao jednu usamljenu brazdu psujući je & povukao se glumećivrhunac, za koji su oboje znali da je samo iluzija.Možda se pitate kako & zašto Bezvredna Seli – a zbog očiglednih

razloga & Bili Guld – nisu dobili sifilis koji je razarao Komandanta. AliKomandant ga je dobio veoma davno & kako to već biva sa tombolesti, ona je prerasla u samo njegovo sopstveno prokletstvo; isto kaošto ni svoje misli više nije mogao da prenosi drugima.Tog dana pre mnogo godina, kada je prvi put uvideo sav užas

prošlosti, Komandant je dugo ispitivao Jorgena Jorgensena, a potomje izdao strogu naredbu dok je mokrio u uglu svoje kelije.’Zadužujem te’, rekao je Komandant, ’da vodiš arhivu ovog ostrva.’Komandant se okrenuo starom Dancu, gurajući bez srama & stida

svoj penis osut gnojnim bubuljicama u pantalone, ali uz jedva vidljividrhtaj izazvan bolom.’Ako sada ne mogu da kontrolišem prošlost’, nastavio je brišući

vlažne prste o pernate epolete, dok mu je maska tako blještala da jestari Danac morao da zakloni oči, ’barem ću je kontrolisati ubudućnosti.’U poređenju s ambicijama da se uspostavi tiranija nad vremenom,

problemi Bilija Gulda bili su zaista ništavni. Bez sumnje, ljudi će ubudućnosti smatrati njegove potonje akcije nekakvim unutrašnjimustankom ili vatrenom deklaracijom o čovečanstvu. Ali Kralj & jaznamo da nije bilo tako. Jer Bili Guld je bio u većim govnima negoLemprijerove kosti & morao je da se izvadi što je pre mogao.

IIIObukao sam se & otišao iz Seline straćare. Njen jedini predlog nije mi

se činio baš najbolji, ali je bar nosio u sebi nekakvu ideju, za razliku odparalize užasnog straha da ću biti uhvaćen, jedino što se neprestanovrzmalo po mojoj prestravljenoj glavi poput usamljenog komada mesau robijaševoj čorbi.Natovario sam bure s Lemprijerovim kostima na leđa & poneo ga

Bulevarom sudbine, glumeći pred svima koje sam sretao da vraćam uskladište Hirurgovo bure užegle usoljene svinjetine, a kada sam

stigao, uputio sam se u prostoriju u kojoj su bile smešteneaboridžinske lobanje koje je prikupio gospodin Lemprijer.U toj mračnoj prostoriji bez prozora u kojoj su gorele samo tri lampe

na kilovo ulje & osećao se smrad tužnih jauka umirućih cetacean-a,gospodin Lemprijer je strpljivo, a ponekad, bogami & uz upotrebu sileobučio mutavog robijaša Heslopa da čisti, katalogizira & pravilnopakuje lobanje & tako ih pripremi za slanje ser Kozmu Vileru uEnglesku.’POZIV’, govorio je on mutavom robijašu, ’SLAVAN & SVET – ŠTO

SAM TI DAO – ŠTA KAŽEŠ, A, HESLOP?’, na šta mutavko, naravno,nije mogao da odgovori ništa.Kad sam predao Heslopu ovaj poslednji komplet kostiju za

katalogiziranje, bio je ljut. Jednim gestom pokazao mi je da je mislio daje završio s kostima mrtvih crnčuga & da je vreme da se okrenekatalogiziranju prijatnijih uzoraka kao što su biljke & cveće. Zavirio je uunutrašnjost starog bureta koje sam s mukom dovukao na leđima – &iz kojeg se iz neobjašnjivih razloga širio smradež svinje – & u njemu, uzamućenoj gomili blata otkrio još jednu ljudsku glavu na kojoj su sevidele posledice teških povreda od nekih posebno gadnih udaraca.Zatresao je glavom, ljutito mrmljajući.Mutavko je, bez sumnje, bio besan na gospodina Lemprijera što mu

je natovario na vrat još kostiju. Saosećao sam s njim. Trebalo je dajedan kuter krene nazad za Hobart te noći & gospodin Lemprijer jestrogo naredio da sve aboridžinske kosti budu na njemu, adresovaneza London.To je moralo biti urađeno & da bi izmakao gnevu gospodina

Lemprijera, Heslop se istog časa dao na čišćenje, pripremu &katalogiziranje lobanje koja je bila tako strašno oštećena kao da ju ježvakala neka divlja zver. Heslop je uzeo ružičastu glavu ispresecanumrkim prugama & svladavajući ljutnju izjavio gestikulirajući da mu jelaknulo što ova glava, za razliku od ostalih ne šapuće tihe optužbe, paje počeo da je iskuvava, guli & čisti. Pomagao sam mu što sam boljemogao, pažljivo unoseći mere lobanje u katalog o crnačkim glavama.U svemu tome bilo je nekе simetrije & lepote koja nije izmakla mome

oku – a to je način na koji je Veliki Naučnik posle smrti postao deosvog velikog Sistema Besmrtnosti. Osetio sam kako mi se vlaže očidok sam na mokroj stranici upisivao identifikacioni broj lobanje, koji jeistovremeno trebalo da predstavlja Lemprijerov epitaf – veoma

prikladan & koncizan – podsećao je na izduvanu ježinku. Ovajeksponat je uveden pod rednim brojem trideset šest u Mekvorikolekciju lobanja & po sistemu samog gospodina Lemprijera dobionaziv МН-36. Podigao sam pero s papira & sipao pesak preko slova.Posmatrao sam kako se ispod peska ova četiri mokra slova pretvarajuu suvu realnost.Kada su te večeri specijaino napravljeni sanduci, sa posebnim

odeljcima za svaku aboridžinsku lobanju obloženu strugotinom odmirisnog huonskog bora, utovareni na kuter & svaki sanduk bioadresovan -

Ajkula testeračaser Kozmo Viler,Kraljevsko društvo,London

– kao što je gospodin Lemprijer naredio, začudo, za lobanjuobeleženu kao MH-36 u registru s opisima nije bilo nikakvih komentarapoznatog kolonijalnog hirurga-kolekcionara. Bilo je to veoma neobično,pomislio je mutavko, ali nije želeo da dere kožu na šiljak raspitujući sezašto je bilo tako.Potapšao sam Heslopa po ramenu & zahvalio mu za odlično obavljen

posao, ali trebalo je da znam da nestanak gospodina Lemprijera nećetek tako lako proći.Prošlo je nekoliko dana. Kiša je padala bez prestanka & ja sam u

jednoj odaji u Komandantovoj palati slikao Komandanta kako pliva uzalivu okruženom bezbrojnim lepotama. Zbog dobovanja kiše nisamga čuo kada je ušao, ali osetivši njegov miris, znao sam da stoji izamene. Kad sam se okrenuo, ugledao sam tronogog psa & mokru,zgurenu priliku koju sam odmah prepoznao po ogrlici od lapis lazulija,koja se bljeskala na prigušenom svetlu kasnog popodneva.'Kо duže voli?’, prošištao je Jorgen Jorgensen, 'žena ili muškarac?’Progutao sam knedlu,Šugavi pas se uspravio na zadnje noge & zazviždao. Jorgen

Jorgensen ga srdačno udari nogom. On od svoje publike nije tražioaplauz, već saučesništvo u izmišljanju priče. I jer je Elsinor bio takodarovit, njegova ograničenost ga je ponekad silno ljutila.U ispruženoj ruci držao je bočicu parfema u obliku Volterove glave,

dopola punu, otpola praznu & po prvi put primetih da je tirkizne boje.

IVSamo ime tirkiz podseća na nešto egzotično, nešto oksidentalno.

Izvedeno je, kako mi je Hirurg jednom objasnio – bez sumnje netačno– od francuske reči pierre turqueise što znači turski kamen. Obavijenmirisom misterije poput zelenog mastila kojim ispisujem ovu rečenicubio je & onaj koga ću uvek povezivati s tom bojom, onaj koji je uispruženoj ruci držao izdajničku Volterovu glavu: Jorgen Jorgensen.I dok je stajao ispred mene tog mokrog, kišnog popodneva, čitajući mi

smrtnu presudu za ubistvo koje nisam počinio, spoznao sam strašnuistinu o Sara Ajlendu: da ovo uopšte nije kolonija ljudi, već kolonija ribamaskiranih u ljude. I kada je počeo da govori o mojoj budućnosti sbezobzimom surovošću, spoznao sam da ispred mene ne stoji JorgenJorgensen već ajkula testerača, koja me bacaka tamo-amo & kida usvojoj izduženoj čeljusti.Ako bih morao da analiziram šta je bila motivacija Jorgena

Jorgensena za ono što mi je radio – recimo da je bila u pitanju njegovaljubomora na uticaj za koji je mislio da mogu da imam na Komandantaili njegova činovnička želja za očiglednim uzrokom & posledicom – bilabi to književnost, a ne život u kome nema objašnjenja za ljudskepostupke. Jednostavno, takva mu je bila ćud, poput prirode ajkuletesterače.Kasnije sam otkrio – ali prekasno – da je kao & Komandant & Jorgen

Jorgensen patio od osećanja sveopšteg posrnuća. Pročitao je & suvišemnogo knjiga & u šesnaestoj godini, inspirisan romantičnim &avanturističkim bajkama, jednog dana leta gospodnjeg 1798. napustiorodni grad Kopenhagen & otkrio da svet nije onakav kakav jepredstavljen u knjigama.U stvarnom svetu sve stvari su bile razvrgnute & ništa se nije držalo

na okupu. Knjige su bile čvrste, ali vreme je teklo. Knjige su biledosledne, ali ljudi nisu. Knjige su se bavile uzrocima & posledicama,ali je život bio u neobjašnjivom haosu. Otkrio je da ništa nije bilo onakokao u knjigama zbog čega je poprimio osećanje neprestaneozlojeđenosti, koja se kasnije pretvorila u osvetoljubivost.Ništa se nije držalo ni na engleskom brodiću za ugalj što ga je oluja

besno bacala po ustalasanom moru & na kome se zaposlio podugovorom & gde je delio jedan vašljivi viseći ležaj s jednim mornarom,za koga je u jeku vrele strasti & kotrljanja u mraku niskog pretrpanogpotpalublja u kom su spavali, pod drhtećim dodirom svoje ruke otkrio

da je žensko. Ništa se nije držalo ni u kartama koje su mu delili uretkim prilikama kada je izlazio na obalu, a što ga je ostavljalo & beznovca & s ncutaživom željom za novcem koju su mogle da utale samo& jcdino izmišljotine: priče – ili laži ako vam se tako više sviđa – koje jeproturao za novac kojim se kockao naredne večeri. Počeo je odogovaranja, to ga je zaintrigiralo & završilo se tako što je postao špijunkoji je obaveštavao tajne agente raznih vlada o onome od čega sunajviše strahovale.Otkrio je da moć izmišljanja sveta može da se takmiči samo sa moći

sveta za samouništenjem. Stajao je, tako je izjavljivao, na stanovištuErazma Roterdamskog. ’Suština stvari', govorio je on citirajući ovogHolanđanina lutalicu, 'zavisi samo od tačke gledišta' Ova maksima,verovao je on, obilato je korišćena na primeru njegovog života. Kada jesvet izgubio veru u njega, sreća mu je okrenula leđa, pretukli su ga,ućorkirali & oterali na sud zbog neplaćenih dugova. ’Postoje reči',rekao je on stojeći na mestu optuženog u nadi da će pridobiti sud akoveć ne svojom životnom istorijom, ono bar filozofijom svog života, '&stvari, a da se to dvoje nikad ne sretnu' Ali to nije bilo tačno & on je toznao. On je od reči pravio stvari – to je bio njegov dar, a to jepredstavljalo & njegov pad.Teško je patio od nostalgije za realizmom & zadojen velikom

Romansom ovog Doba, izveo je svoju sopstvenu revoluciju kako jenajbolje znao & umeo, zbacivši s vlasti u svojoj dvadeset šestoj godinidanskog guvernera na Islandu uz pomoć engleskih gusara, tako što jeposlao šestoricu na sporedni ulaz iza njegove nebranjene kuće uRejkjaviku & još šestoricu spreda, a zatim je umarširao u kuću,probudio sirotog čoveka iz dremeža na sofi u dnevnoj sobi & uhapsioga. Potom je istakao jednu staru zastavu slobodnog naroda Islanda,kome je već bilo muka da se povija pod danskim jarmom & zatražio odnjih da jedinstveno podrže svoju novu vladu. Otada pa zauvek tražio jeda ga zovu Kraljem Islanda, mada su Englezi uzurpirali njegovu vlastsamo nedelju dana kasnije.Stigao je u Vaterlo samo dan posle velike bitke jer budućnost počinje

tamo gde prestaje prošlost, a on je bio genijalan u kašnjenju napogrešno mesto, što mu je, verovao je on, davalo puno pravo dapostane novinar, mada njegov izveštaj sa poprišta bitke (uglavnomprepisan iz novina) nije doživeo veliki uspeh kod uličnih prodavacanovina & pamfleta u Londonu, te gladne zime godine 1816. U svakom

slučaju, u Londonu su ga odmah uhapsili kao prerušenog odbeglogfrancuskog vojnika & uspeo je da umakne samo tako što je podmitiodežurnog stražara uz pomoć dvogleda, koji je pokupio s leša jednogengleskog vojnika.Jorgen Jorgensen bio je čovek predan pričanju priča – istinitih ili

neistinitih, to ga nije bilo briga, a drugima nije bilo važno – jer one subile njegov zanat, a on je bio putujući pripovedač, putnik kroz republikufikcije. U pričama je obično opisivao sebe & svoje avanture poputnaratora u nekom pikarskom romanu, koji su u prošlom veku bili tako umodi sa mladim praljama & slugama koji ih vrebaju, a koje je & samtako rado čitao & to do te mere da ga je gospodin Lemprijer iza leđazvao Džozef Džozefson.Bio je bledunjav, raščupane svetle kose, dugog & špicastog nosa &

obešenih brka od one vrste koji vise preko usana & na čije vrške selepi masnoća iz supe poput sićušnih perlica.Mnogo godina pre nego što je na ostrvo stigao poručnik Horas, u

kažnjeničku koloniju je stigao Jorgen Jorgensen & navodno biopostavljen na mesto glavnog komesara vladinih skladišta, ali u stvari usvojstvu tajnog agenta guverenera Artura, spreman da izveštava & onajmanjim spletkama koje se pletu na jednom tako udaljenom delutadašnjeg Van Dimenovog malog despotskog carstva. Ali kada jeupoznao poručnika Horasa, sagledao je neograničenost svojesopstvene perfidnosti.Kasnije, kada je zajedničko delovanje preraslo u čvrstu vezu tako

svetu kako samo ubistvo može da proizvede, govorilo se da ga jeKomandantu privuklo njegovo konspiratorno saučesništvo & njegovamoć da izmisli onakvu priču kakvu je mislio da Komandant želi da čuje.Lako može biti da je Jorgen Jorgensen video potrebu da uvuče novogKomandanta u svoju mrežu, ali možda je – onog davnog dana kada jeod Komandanta dobio zadatak da vodi ostrvsku arhivu – uKomandantu našao ogledalo svojih sopstvenih, dugo potiskivanih željada izda svet na jedan mnogo važniji način, jer mu se činilo da je svetjednom izdao njega, budući da se nije pokazao kao knjiga. UKomandantu je prepoznao onu kreativnu maniju verne publikeapsolutnu želju da veruje po svaku cenu.Držeći Volterovu glavu ispred sebe poput Jorikove lobanje, Jorgen

Jorgensen izjavi svojim neobičnim glasom – isto tako afektiranim, a tosam kasnije otkrio, kao što je bio & njegov iskošeni krasopis – kako se

smrt gospodina Lemprijera sada više ne može smatrati nesrećnimslučajem. Okolnosti su zahtevale da animalnost čoveka ponekadpokaže svoje pravo lice, a kada ga pokaže da bude propisnokažnjena. Hirurgovu porodicu neće zadovoljiti ništa drugo, aKomandant nema potrebe da pokrene istragu u Hobartu, kada seuzmu u obzir uspesi njegovih trgovinskih transakcija & političkeambicije. Komandant bi me ubio na najsporiji & najvarvarskiji načinkada bi mu bilo rečeno da sam ukrao njegov najomiljeniji parfem. A sdruge strane, on, Jorgen Jorgensen spreman je da mi da priliku daučinim poslednje dobro delo & za Naciju i za sebe. I tu je zastao,sladostrasno prelazeći jezikom preko bednih zubaca svoje testere odbrkova, a potom nastavio. On će mi, tako reče, olakšati prelazak nadrugu stranu na relativno brz način na vešalima ako budem potpisaopriznanje da sam ubio gospodina Lemprijera.S onoliko samopouzdanja koliko sam mogao da prikupim, rekao sam

mu da mi je bočicu s parfemom prodao Maša Pag dok je bio pomoćniku radnji u skladištu – a hvalio se da ju je ukrao da bi pridobioMulatkinju, Komandantovu služavku – & da zato nikako ne mogu dapotpišem.

VPotpisao sam. Narednog jutra. Kiša je još uvek padala & Jorgen

Jorgensen mi je poturio jednu kitnjastu pisanu izjavu da sam se,navodno, razmetao pred nekim ljudima jezivim detaljima o tome kakosam udavio gospodina Lemprijera, a zatim njime nahranio ajkule uzalivu. A sve to gorepomenuto uz poduže pisano & potpisanosvedočanstvo Komandantove crne služavke.U zalivu Mekvori nije bilo ajkula. Ali nije vredelo pozivati se ni na to, ni

na činjenicu da je Bezvredna Seli bila nepismena. Da budem iskren,činilo mi se nerazumnim da ne potpišem, jer sam uzgred čuo da suMašu Paga probudili usred noći & spljeskali mu mošnice čekićem, paje završio s jajima velikim poput vreća šećera u kojoj su, kao u nekojčorbi viseće strave & užasa plivali smrskani ostaci njegove muškosti.Kada su me kroz pošteno suđenje osudili na smrt zbog ubistva

gospodina Lemprijera – zajedno s Urlikavcem Tomom Viverom koji jeosuđen zato što je nosio ženske podsuknje – dok smo nas dvojicasedeli na osuđeničkoj klupi pored nas su posadili, po ugledu na starusudsku praksu, poput psa & mačke, dva mrtvačka sanduka.

Urlikavac Tom Viver smejao se dok se peo na gubilište narednogdana & s očaravajućim osmehom razvezao mašnu kojom mu je bilapokupljena kosa, pa mu je skliznula niz leđa u dve bogate zlatnepletenice, sagao se & izuo cipele bez pertli, a potom ih zavitlao kaBobu Mafu koji je prvi počeo da se stara o njemu kada je stigao naSara Ajlend pun planova o begu & slobodi. 'Ajde sa mnom, Bobe!’,povikao je Tom, a potom počeo da urliče & zavija po čemu je bio takodobro poznat. Bilo je jasno da je pijan, pun k’o bluza debele devojke &mi smo mu klicali & smejali se, a on je sve jače urlikao & zavijao, &njegovi urlici odjekivali su u nama & preko nas.Dželat, poludeo od besa što se izvrgava. ruglu jedna tako svečana

predstava kao što je izvršenje smrtne kazne, požurio je da završi sasvojim poslom. Začuo se tup udarac otvaranja vratnica u podugubilišta, Urlikavac Tom je propao dole, tresao se & trzao, još jednomurliknuo & postalo je očigledno da je dželat pogrešno vezao omču &nije uspeo da momentalno slomi vrat Toma Vivera. I umesto da umre utrenu, Tom Viver se cimao na konopcu & polagano se gušio, a njegoviurlici pretvorili se u tiho piskavo krkljanje. Dželat je došao & stao isprednjega tresući glavom, poskočio, zgrabio Toma Vivera za noge & staoda se ljulja skupa s njim, u nadi da će njegova težina doprinetiTomovom bržem kraju. Bio je to krajnji užas, čak je & Kapoa Smrt, namoje iznenađenje, prigušeno vrisnuo.Narednog jutra u apsani, zatvorenici su ustajali za jutamju prozivku.

Skupljali su svoje slamarice, uredno ih slagali & kačili na kuke na zidu,kad utvrdiše da s jedne od njih visi Bob Maf. Kuke su bilc postavljene uvisini lakta, ali da bi se neko obesio nije bila potrebna visina, dovoljanje bio konopac & jaka volja. Plašili su se da ću & ja tako postupiti &izigrati vešala & zato su me strpali u ovu ćeliju ispunjenu slanomvodom & predali Pobdžoju na staranje.Na sudu su od mene tražili objašnjenje – ali šta sam imao da kažem?

Da sam u početku video u ribama ljude? A da je potom, što sam dužeposmatrao ova tužna stvorenja dok umiru uz poslednji pljesak repa &očajnički udah škrga, koji su ukazivali da njihov bezglasni užasumiranja još nije prošao, & da što sam duže gledao u beskrajne otvorenjihovih očiju, nešto od njih je počelo da prelazi u mene?I zato, kako mogu da priznam nešto još čudnije, još šokantnije: kako

je u poslednje vreme jedan moj mali deo, bez učešća moje volje,krenuo na dug, nezaustavljiv put prelaženja u njih! Prvo jedan moj mali

deo, pa sve više & više kotrljao sam se dole & upadao kroz njihoveoptužujuće oči u zavojiti tunel, koji se završava s iznenadnom svestida više ne padam već da se sve polaganije ljuljuškam u talasimamora, ne znajući da li sam napokon na sigurnom ili napokon mrtav, a ujednom trenutku dok sam padao pogledao sam gore & video ajkulutesteraču koja se pretvarala da je Jorgen Jorgensen & shvatio da uljudima vidim ribe!Sav bih se oznojio & osuo samo od pomisli na ovakve stvari, a kamoli

da ih iznosim javno, jer sam znao: da bi preživeo & postigao uspehvažno je da čovek ne oseća ništa ni za šta & ni za koga, a ja sam znaoda želim da preživim & da budem uspešan. Ali zbog iznenadnebliskosti s onim što je donedavno za mene predstavljalo samo smrdljivismotuljak sluzave krljušti, počeo sam da sanjarim o tome da u svemtom fantastičnom univerzumu koji se otvara preda mnom, nema ničoveka ni žene, ni biljke ni drveta, ni ptice ni ribe prema kojima imampravo da budem ravnodušan.Navodni zločin zbog kojeg sam optužen, suđen & proglašen krivim

bio je ubistvo. Ali moj stvarni zločin .... ?Moj stvarni zločin bio je što sam video svet onakvim kakav zaista

jeste & slikao ga u vidu ribe. Samo zbog toga bio sam spreman dapotpišem priznanje o krivici bez primene Kolevke ili Hranilice, ma kakonetačni bili dokazi o mom zločinu.Već više od godinu & po dana nalazim se u ovoj ćeliji ispunjenoj

slanom morskom vodom očekujući da se nada mnom izvrši smrtnakazna, koju Pobdžoj uz raznorazne zavrzlame neprestano odgađa. Upočetku mi je to sasvim odgovaralo. Moje prve slike ribe su bilepovezane u knjigu pa ih je Pobdžoj prodao nekom doktoru u Hobartu.Nije mi bilo žao, jer ionako nisam bio zadovoljan ni jednom od slikakoje sam naslikao za Lemprijerovu knjigu o ribi.Pobdžoj je uvideo da na slikama može da zaradi više nego na

duvanu ili rumu kada ih odnese na pravo mesto. Ali da bih slikao, da biPobdžoj mogao da zaradi na slikama, bio mi je potreban materijal,kojim me je on, izdašno, kako to on već ume, snabdevao.Rešio sam da u svojoj ćeliji s morskom vodom, pod maskom slika

stražara-robijaša, ponovo naslikam slike ribe po sećanju. Naslikaćusve ribe po sećanju, ali ću im ovoga puta dodati & ove beleške.Pobdžoj me je snabdeo uljanim bojama & platnom za slike stražara, ali

& papirom za koji sam tvrdio da mi je potreban za skiciranje. Ipak, dabih naslikao drugu knjigu o ribi, bile su mi potrebne & vodene boje.Poslednji put sam video Bezvrednu Seli kada je došla u moju ćeliju

da mi, navodno, donese nešto hrane. Život u ćeliji bio je beskrajnomonoton & osim s Pobdžojem, uz milost božiju, bio sam oslobođenmuke da se viđam s drugim ljudima. Nebeski je viđati druge ljude,recimo starog sveštenika koji bi mi trljao stopala zamišljajući da trljanešto drugo, hoću reći trljao ih je, a onda opet, pretpostavljam, to jetakođe & pravi pakao. Zato nisam želeo da vidim Bezvrednu Seli – &da budem iskren, nisam želeo više nikada da je vidim. Ali eto ti nje,odevene poput sobarice, jer se ponekad pretvarala da to zaista &jeste.Stomak joj je bio do zuba & bilo je jasno da je u poodmakloj trudnoći.

Nismo pričali o tome, &, kad smo već kod priče, ni o smrti njenog oca.Nije mi ništa rekla, ali sam znao da će uskoro pobeći u šumu & ostavitiKomandanta slomljenog srca, a mene s Lemprijerovim vodenimbojama koje je prošvercovala u ćeliju, ali & Lemprijerovim loncemzelenog laudanuma u kojem sam, moram da priznam, nakon što jeotišla, nalazio utehu.Zelena – boja plodnosti, rođenja, besmrtnosti, vaskrsenja

pravednosti. U umetnosti – nada i radost. Kod Grka & Maora, pobeda.U crkvi, božja darežljivost, mirta, vaskrsenje. Među planetama –Venera. Ali smrad svinjskog izmeta, zlokobna moć ljubomore &halucinantne vizije, za mene će uvek biti tirkizne boje.Gledao sam u njen stomak & pitao se koji li je bedni đavo za to

odgovoran & kada je krenula k vratima, izgovorio sam samo jednu reč.’Mojni?’, upitao sam.'Ortak’, reče ona.

VIMislite da sam bio samo utamničen? Kada je otišla želeo sam da

zavrištim & počeo sam da udaram o vrata dozivajući Pobdžoja da miotvori – jer & sam sam bio tamničar. Mislite da nikada nisam lagao dabih sačuvao svoju kožu? Nikada nisam ukrao od prijatelja? Slab samna blu džin, stare žene, beli rum, mlade devojke, crno pivo, pisko,društvo drugih ljudi & Komandantov laudanum. Strašno se plašimbola. Nemam stida ni srama. Mislite da nikada nisam ocinkario druga?Bio sam & veran drug & cinkaroš, voleo sam ih & plakao dok bi ihšibali zbog mog lažnog cinkarenja. Preživljavao sam. Varao sam &

grešio, bio sam poput sedmostrukog biča koji skida коru po koru snjihovih leda, trampio sam duše za mrvice hrane & trunku boje.Razdao sam sve imanje svoje. Bio sam samo komad smrdljivoggovneta. Omirisao sam dah svojih drugara. Osetio opor ukus njihovihbednih života. Bio sam smrdljiva bubašvaba. Bio sam odvratna vaškoja neprestano ujeda. Bio sam Australija. Umro sam pre no što samrođen. Bio sam pacov koji proždire svoje mlade. Bio sam MarijaMagdalena. Bio sam Isus. Bio sam grešnik. Bio sam svetac. Bio samkrv & meso & pohota & telesno sjedinjavanje & smrt & ljubav & sve mije bilo jednako važno & sve je bilo jednako lepo u mojim očima. Ljuljaosam njihova bedna tela u svom naručju dok su umirali. Ljubio njihovegnojne rane. Izmivao mršave noge osute čirevima, trle kratere gnoja;bio sam sam taj gnoj & duh & Bog & nerazumljiv & neprepoznatljivsam sebi. Kako sam samo mrzeo sebe zbog toga. Kako sam samoželeo da okusim svemir koji sam tako silno voleo, a & sam sam bio on& kako sam samo želeo da u snu letim okeanima & zašto sam doksam se budio bio zemlja koja je mirisala na sveže uzoranu brazdu?Nema čoveka koji može da mi da odgovor na moje gorke žalopojke, nida sluša moje glupe šale o tome zašto moram da podnosim ovaj život.Bio sam Bog & bio sam gnoj & sve što sam bio ja bili ste & Vi & Vi stebili Sveti, Vaše noge, Vaša utroba, Vaše zlatne jabuke, Vaš pazuh, Vašmiris & Vaš zvuk & ukus & Vaša zgasla lepota, bio sam Božanstvo sVašim likom & bio sam Vi & nisam više bio od ovoga sveta & zaštonema reči da opišem koliko sam bolan & prebolan od rastanka?

PRUGASTA MORSKA KRAVICAOreoli gospođe Gotlibsen – Priče o drugim neobičnim

fenomenima – Bezvredna Seli & njeni krugovi – Zašto jemorska kravica zadrhtala – Misteriozni džumbus – OtkrivanjeArhive – Iz.mišljotina starog Danca – Fatalno sučeljavanje –Literatura ubistva – Hirurgova glava se neprestano umnožava

– Odmotavanje čaureI

Vidim da sam, pričajući vam ovu priču, upregao konja ispred rude, aza sve to vreme gospođa Gotlibsen je čekala spremna & upregnuta dame što brže otpremi na moje sudbonosno odredište.Čitaoci koji bi očekivali da je Bili Guld – pre no što je proglašen

Ubicom Prosvećenja & dok je još uvek bio slikar koji slika ribu zaHirurga – u vreme dok je bio sa Bezvrednom Seli bio apsolutno veran,bili bi u isto vreme & u pravu & u krivu. Ona je bila u vezi s MašomPag, a Bilija Gulda su upoznali s gospođom Gotlibsen, ženom pastoraGotlibsena, kada su ovo dvoje na putu za Sidnej zastali u luci SaraAjlenda.Morali su da otrpe gostoprimstvo gospodina Lemprijera, koji im je dao

na raspolaganje svoj kućerak dok je on bio na putu, obilazeći naseljana gornjem toku reke Gordon. Meni je naredio da izigravam njihovogbatlera & ostavim se slikanja sve do njihovog odlaska.Pastor Gotlibsen je bio suvonjav & uobražen tip. Imao je ono

posebno samopouzdanje koje se nesmetano rađa kroz potrebu zarazmišljanjem & samo zbog toga bio mi je odvratan. Imao je tako uzakum poput grlića karafindla za sirće & mislio je da je nekakav esteta,pravi jezerski pesnik & jako ga je kopkala ideja o umetniku-robijašu.Kopkalo ga je, rekao mi je jedne večeri dok sam služio večerz, što tedve krajnosti koegzistiraju možda su prinuđene da koegzistiraju? – podkišobranom jedne duše.Ako mene pitate, mora da je to neki prilično ofucani kišobran pun

rupa & samo neka budala može da zatraži zaklon ispod njega. Alipastor Gotlibsen nije me pitao & ja sam ćutao, uveravajući ga tako dačovek koji je očigledno u najboljim godinama svog života može danapravi & gori izbor od Umetnosti.’Zašto slikaš?’, pitao je on & pre nego što sam mogao da mu

objasnim da je to nešto što te kucka iznutra poput crva u stablu crnog

bagrema, & to mi je bilo na vrh jezika, kada on sam odgovori na svojepitanje: ’Zato što moraš da otkrivaš lepotu u ovom najneprijateljskijemod svih svetova. Zato što čak & u srcima onih najobespravljenijih’,otezao je on očekujući da potvrdim ovu otrcanu frazu, ’ima nade zaBožansko Iskupljenje kroz Prirodu, što Umetnost & predstavlja.’’Da nemate svitak crnačkog duvana?’, upitao sam.Pastor Gotlibsen zastade & nakrivi glavu u čudu zbog svoje

sopstvene pronicljivosti ravne kakvom otkrovenju. Tresao je glavomegzaltiran čovekovom uzvišenošću & njegovom nepresušnom željomda se uzdigne u carstvo duhovnosti.’Treba mi za lulu’, nastavio sam, ’gospodin Lemprijer neće imati ništa

protiv.’Ali on kao da nije čuo, posle nekog vremena dođe k sebi & ponudi mi

malo burmuta, koji sam prihvatio kao zamenu, uz njegovu mudruopasku da kriminal proističe iz nesklada u telesnim tečnostima kojimože da se izleči tako što bi, u detinjstvu, slučajeve poput mog okačilinaglavačke svakog dana po nekoliko sati tokom nekoliko godina.Možda bih, da su me kačili naglavačke dok sam bio dete, izrastao u

sasvim drugačijeg čoveka, možda bih bio bolji. Ali u ono vreme,iskusio sam gomilu raznih poniženja & zbog toga nisam postao nimalobolji & verujte mi na reč, ono što sam tada iskusio bilo je mnogo,mnogo gore od kačenja za noge s glavom koja visi nadole.Druge večeri, kada sam izneo bokal najfinijeg ruma s Martinika –

razvodnjenog po uputstvu gospodina Lemprijera – gospođa Gotlibsenje spustila svoju ruku na moju. Rekla mi je da je njen muž video nekeod mojih radova & smatra da sam senzualista, bez sumnje zbogporemećaja mojih telesnih tečnosti. Prinela je moju ruku usnama &poljubila je, milovala me po ruci & potom upitala da li bi hteo da jeuzmem, a da pastor Gotlibsen posmatra s diskretne daljine. Ponudilami je šest unci najfinijeg crnačkog duvana. Za šest unci, rekao sam joj,pastor Gotlibsen može da priđe blizu koliko mu volja, ali gospođiGotlibsen se ta ideja baš nije svidela.Zatražila je da joj stavim povez preko očiju & vežem ruke konopcem

za uzglavlje kreveta. Činilo mi se da za šest unci moram da dam sveod sebe, pa smo plesali staru holandsku mrtvu prirodu & poskakivaliuz Prosvećenje & ona je podvriskivala slepa & zaslepljenazadovoljstvom & jako joj je dobro išlo, ali meni nije. Bio sam

beznadežan slučaj, flamanski slikar u koga se s njegove palete nijeučitavalo ništa.Jadna gospođa Gotlibsen! Bila je odvažna žena, a njeno telo

bestidno: bedra bela kao alabaster & okrugao stomačić & teške dojkesa neobično velikim oreolima. Lica porumenelog od napora uzvikivalaje: ’Siluj me! Siluj me!’ Ali sve što sam mogao da učinim bilo je daspustim nos na njena bedra, pređem prstima preko njenih bradavica,obližem one sjajne izdašne oreole & počnem još više da očajavam, jersve skupa nije vredelo ništa.Jadni Bili Guld! Samo jednom u životu pruža se prilika da prevariš

vratanca na mišolovki. I gde su sada njegove poremećene telesnetečnosti kada su mu najviše potrebne? Bio sam zbunjen. Nazivala meje izopačenim monstrumom. Praćakala se gore nego riba trubačulovljena u mrežu. ’Zveri jedna’, uzvikivala je ona. U odgovor, riknuosam. ’Oh, ti strašna zveri!’, uzviknula je opet oduševljeno. Počeo samda njačem. Gospođa Gotlibsen zaječa. Bilo je užasno. Ja sam rzao &frktao & mukao & blejao. Predstavljao sam pravu menažeriju bučnepohote. Ali bez obzira na količinu tupavih zvukova koje samproizvodio, a koji bi mogli da podrže moju glumljenu strast bar maloduže, bio sam samo eho koji je tražio svoj izgubljeni glas. Ni životinjskikrici gospođe Gotlibsen, ni moji unutrašnji napori, ni spoljni efekti nisuostavljali nikakav utisak na moje mlitave prepone. Gotlibsenovi su odmene očekivali pravog levijatana & ja sam bio obična sardina.Teško je poverovati, kada sada o tome mislim, da je Biliju Guldu

pružena šansa da mu se nudi takav komad mesa, a da ga to uopštene uzbudi. Ne bih želeo da uvredim gospođu Gotlibsen, koja je umnogom pogledu bila jedna divna žena & izuzetno privlačna, osimnjenog lica, ali ko gleda kako je ukrašen kamin dok u njemu pali vatru?Ali ja nisam mogao da upalim ni sveću, a kamoli da potpalim vatru &da je nateram da plamti. Pomislio sam da je možda u pitanju povezpreko očiju, pa sam pokušavao da zamislim njene oči, ali nisammogao da se setim kako izgledaju & potom je počeo da medekoncentriše pastor Gotlibsen, jer nema reči kojima se može opisatikako se ponašao na sofi iza mene, pa sam pokušavao da zamislim dauopšte nije tu.Zatim sam se razljutio što od mene pokušavaju da naprave

sveštenika s prstima poput pisaljki od krede. Pokušavao sam dazamislim sve moguće skarednosti na svetu & po glavi su mi se motale

slike kakve je teško zamisliti, ali & dalje sam bio pred njom kao malodete. Prestrašen, počeo sam da se molim svetom Genjolu, zaštitnikuimpotentnih, u nadi da ću poprimiti nešto od obličja njegove slavnestatue u Brestu, čuvene po veličanstvenoj erekciji – & mada su muočajni ljubavnici neprestano otkidali komad po komad – on je uvekzadržavao svoju fantastičnu veličinu & usmerenje.Tužna istina je da mi se u misli nekako uvukla Bezvredna Seli & ma

koliko se molio, ma koliko se trudio, ma koliko želeo, ona nijenapuštala moje misli & nije mi dozvoljavala da se uzdignem. GospođaGotlibsen pružala se ispred mene veća & belja od cele Evrope & svešto je trebalo da uradim bilo je da je osvojim kao Aleksandar, a potomda se rasplačem. Ali su mi pred očima bile mrke napregnute sajleSelinih bicepsa & podlaktica, rebra koja su obuhvatala nežni grudnikoš ispod njenih malih, pomalo opuštenih dojki, zategnuti blesaknjenog jedrog stomaka, usne vlažne poput školjki koje me pozivajuunutra...Nije to bilo zbog osećanja da treba da budem veran Bezvrednoj Seli

– na kraju krajeva, ona nije bila nekakva vestalska devica – ali ononešto neopipljivo među nama uvlačilo se izmedu mene & gospođeGotlibsen, koja se neprestano uvijala & nazivala me divljom zveri. Kadbih samo imao toliko sreće! A onda sam se razljutio jer to nije imalonikakvog smisla; ta želeo sam da zadovoljim sebe isto toliko koliko &gospođu Gotlibsen, a znao sam da se to jednostavno neće dogoditii &gde je tu Rezon? I tada sam se setio velikog filozofa.Zgrabio sam Voltera & hitro ga uposlio & gospođa Gotlibsen počela je

da ciči glasnije nego Kastlri, a pastor Gotlibsen da rokće & koluta &prevrće očima & pitam se da li su, uz sve ono stenjanje, uopšte shvatilio čemu se zapravo radi, jer narednog dana dok sam se s njimaopraštao na doku, hvatao sam poglede koje su bacali u predeo mojihprepona koje su očigledno smatrali dolinom u kojoj se skrivaju džinovi,umesto, kao što sam samo ja to dobro znao, bednom, jalovompustinjom.Izračunao sam da će mi šest unci svitaka crnačkog duvana trajati

četiri meseca ako ih budem pažljivo rasporedio. Popušio sam pola uprva dva dana & potom poslao poruku Bezvrednoj Seli, pitajući da li jezainteresovana za malo duvana. Odgovor sam dobio narednog dana.Bila je zainteresovana.

II

Seli mi je pokazala dva kruga urezana u zategnutu kožu njenih crnihlistova. Konture ožiljaka bile su ispupčene & čelično plave boje &neobično meke na dodir. Dodirnula je jedan krug i rekla ’Sunce’, apotom drugi, koji je bio prekinut na sredini, ali ne & presečen linijom,dodirnula ga & rekla, opet na engleskom, ’Mesec.’Onda je pronašla jedan račvasti štap na gomili Hirurgovih drva za

potpalu & kada mu je kuhinjskim nožem zaoštrila vrhove, naterala meje da podignem košulju & legnem na stomak. Osetio sam da mi zabijaračve u kožu na krstima &, koristeći ih kao šestar, urezuje kragove sobe strane moje kičme. Zadrhtao sam od bola kada su oštrice račvizasekle moju kožu & počeo sam da se vrpoljim kada je započela surezivanjem drugog kruga s jednom crtom preko sredine.Dok je utrljavala pepeo s Lemprijerovog ognjišta da ožiljku da

konačan oblik & boju, dodirnula je prvi krug & rekla, ’Palava’, reč kojana jeziku njenog naroda znači čovek, pripadnik njenog plemena, zatimmi je utrljala pepeo u drugi, prepolovljeni krug, neprestano ponavljajućijednu reč, ’Numiner’, & kao da sam neko glupo dete, ponavljala je,smejući se ’Numiner, numiner.’’Nisam ja nikakav numiner’, rekoh posle nekog vremena & prevrnuh

se na leđa, a znao sam da je numiner njihova reč za duhove, ali & zabelce, jer oni su verovali da njihove duše posle smrti odlaze uEnglesku da bi se ponovo rodile kao Englezi & Engleskinje. Verovalisu da su belci njihovi preci koji su se vratili iz mrtvih.A da bih to dokazao prevrnuo sam & nju na leđa & pažljivo proučavao

okruglastu ribicu & poluloptasto platno pred svojim očima. Proučavaosam ispupčene konture raznih ožiljaka na Selinom telu. Sunce, mesec.Crna žena, beli muškarac. Ali je za mene najinteresantniji bio onajkrug koji počeh da oslikavam.Raznolikost ženskih dojki je nepresušna & svaki par za sebe pruža

sliku koja je u isto vreme & komična & zanosno lepa; dojke koje odsebe daju tek nagoveštaj: sasvim malo nabubrele & sazdane skorosamo od oreola & bradavica kao da koncentrišu svu svoju lepotu u tojkupolikoj samobitnosti; velike dojke koje žude za nekom rukom da ihmesi & skupi u svoj dlan; dojke kao u keruše & dojke nalik na kravljevime, a tako pune erotskog naboja; dojke kao stvorene da preko njihprelaziš jezikom & dojke koje se nude da između njih smestiš svogđoku; dojke koje su skrenule pogled u stranu poput bračnog para kojise mrzi, koji se nikada neće rastaviti, ali više nikada neće razgovarati

između sebe; dojke majke-dojilje prošarane plavičastim venama & skiselkastim mirisom mleka; naprčene dojkc & dojke ravne k’o daska;dojke s bradavicama napetim poput oroza na revolveru & dojke suvučenim bradavicama koje moraš da sisaš sve dok u tvojim ustimane iskoče, kao da stoje u stavu mirno. Ali Seline dojke, tog dana dok jeležala na prašnjavom Lemprijerovom podu, bile su slika & prilikaokruglastih ribica koje vrludaju među stenjem poput radoznalihrotirajućih tanjira, raskošno ukrašenih mekim somotastim prugama.Prislonio sam vrh svoje četkice na njen jezik, povlačeći ga potom

lagano preko njenog lica & preko crvenog okera kojim je narumenilaobraze. Za pripremu, jezikom sam pokvasio njene mrke dojke & počeoda nanosim crveni oker s četkice kao podlogu. Počeo sam s četkicom,ali ona joj je nabirala kožu & grebla njenu put, pa sam prešao naslikanje prstima, lagano ih prevlačeći preko njene dojke sve ukrug &ukrug, ostavljajući donji polumesec njenih dojki neobojen.Desno od njene bradavice naneo sam plavu boju od nekog

ultramarinskog pigmenta. Male bele roščiće naslikao samLemprijerovim belim olovnim puderom, a za ribicine karakterističnežute irise koristio sam zlatne listiće, koje sam još odavno maznuo izVelike dvorane za mah-džong. Blago sam protrljao među prstimanjene nagaravljene trepavice, pa sam na paleti koju sam improvizovaona njenom stomaku, rastvorio ovo crnilo s trepavica s malo pljuvačke.S tim crnim talogom iscrtao sam pruge na njenim dojkama. Konačno,preko njene bradavice koja je malo skretala u stranu, dugačka & mrka& čudesna, lagano sam izvukao četkicom linije samo u tragovima dabih joj dao izgled ribicinog živahnog grudnog peraja. Na kraju, morskakravica nije ispala stoprocentno zadovoljavajuće, ali je ipak izgledalakao da je živa. Bezvredna Seli se podiže na laktove, ali ja nisam videoništa osim prugaste morske kravice koja se lagano pokrenula.Odložio sam četkicu.I dok se spuštala u ležeći položaj, lagano sam dodirnuo vrhom jezika

grudno peraje prugaste morske kravice, a ona je zadrhtala kao daočekuje novi život.Nadao sam se da joj nisam odvratan, ali nisam imao nikakve iluzije

da bi ikada mogla za mene da gaji neka nežnija osećanja, to jest, akobi se uopšte setila da postojim. Ja sam bio samo jedan u dugačkomnizu; ja sam pribavljao hranu & piće & tog dana & nešto duvana, aizvan toga ja za nju prosto nisam postojao. Kada sam pomislio na

novac & prljavštinu & pomamnu ljudsku želju & gorak ukus koji ti poslesvega ostaje kada kupiš ženu na bilo koji način, osetio sam vrtoglavicukao da piljim u neku beskrajnu crnu rupu & gubim ravnotežu. Pomislih:to nije nepošteno; to je najpošteniji izraz čitave te beskonačne tugesvih nas skupa. Svojevremeno, svesno sam prolazio poput kapljicežive kroz ruke mnogih žena, ali u tome jeste bilo računice. Tada nijebio potreban oprost zbog ljubavi; nisam tražio opravdanje u ideji da sečitav svet sveo na samo dve osobe. Pa ipak, bio sam svestan da samtoga dana u njoj bio samo jedno veliko ništa.Pogledao sam uvis & pogled mi prikovaše komplikovane arabeske

koje su veliki pauci-lovci napravili pletući svoje mreže nalik na svilenapleća, koja na sebi nose trošne zidove Lemprijerovog bednog kućerka.Kada sam spustio pogled učini mi se da u njenim očima vidim izrazodsutnosti; mora da joj je to –barem u mojim očima – davalo izglednekakve spokojne zadubljenosti u misli. Oči su joj bile tako punemudrosti, ali kada je progovorila, bilo je to samo da zatraži još malopiska, a potom je počela da igra.Tog jesenjeg dana u kućerku gospodina Lemprijera, dok se napolju

hladan vetar pretvarao u oluju, tog jednog & jedinog dana kada mi sevratila, primamljena, kako sam mislio, mojim obećanjima da će bitiduvana & piska, stajala je tamo naga, iza leđa joj je plamtela &pucketala vatra od vlažnih panjeva mirte & ona odjednom zaplesa,uvijajući se kao da izmiče puščanim zrnima: povijala se kao da će najednu stranu, a zatim se naglo okretala & bacala na drugu. U njenomplesu nije bilo ničeg ženstvenog; ništa što bi & najmanje ličilo na rečžena & žensko, onako kako ih mi razumemo. Ples je naizmeničnopoprimao izraze nečeg gnevnog, besramnog, bez trunke gracioznosti,kao da ne teži lepoti već samo da ispriča priču za koju sam, u svojojtaštini, pomislio da je namenjena meni. Činilo se kao da pokušava dase izdigne u bestežinsko, da pobedi gravitaciju. Prugasta morskakravica je poskakivala & praćakala se & letela u okeanu njenog plesa.Kada se završio ples, Seli je bila znojava & hladna k’o led. Ja se

nisam usuđivao, a ona nije želela da vodimo ljubav na Lemprijerovombuđavom krevetu pa smo se, umesto na krevet, spustili na prljavi pod.Ljubio sam joj leđa, a onda se ona prevrnula & ja se bacih na sisanje &lickanje. Kada otpočesmo da plešemo staro Prosvećenje & kadaVolterov racionalistički osmeh izazva u njoj talas koji se polako dizao,

spreman da se rasprši, videh ovo: na jednom ručnom zglobu velikusrebmu grivnu, na drugom veliki neprosečen čir. Zuri morska kravica.Pužu vaši uz njenu ruku sve do njene dojke pretvorene u prugastumorsku kravicu; prizor tela jednog stvorenja koje osvajaju tela drugihstvorenja podseti me na neizbežnu smrt & istovremeni prelazak u noviživot & učini mi se & jeziv & prekrasan. Ništa se nije mirilo sasudbinom: sve je bilo prelepo.Imala je ukus s čudnom primesom gorčine, malo soli, malo voća,

malo nečeg kiselkastog, malo cimeta & sve skupa stvaralo jeveličanstven, snažan sladostrasan ugođaj. Ležao sam s njom naLemprijerovom prljavom podu & posmatrao njene tamne ruke & bedra& njen torzo kako se valjaju u prašini & smeću, među mrtvim muvama,a plavi ožiljci & mrka vlažnost njenog tela činili su mi se još sjajnijim,još lepšim u svem tom kalu.I toga dana, što sam je više voleo, postajala mi je sve tajanstvenija.

Krenuo sam sa sigurne pozicije; bila je crna, za mene je predstavljalasamo zadovoljstvo & zato mogu da vodim ljubav s njom bez ikakvihposledica. Završio sam ša sumnjom u to ko ona zapravo jeste & što jebilo još šokantnije, ko sam zapravo bio ja.Uzeo sam njenu glavu među ruke & zaranjao prste u njene zamršene

kovrdže, tako sam joj jako cimao glavu vukući je za kosu da sam seuplašio da joj nanosim bol, ali što sam je čvršće stezao, njenazahtevna bedra odgovarala su sa zadovoljstvom sve jačim dizanjem &spuštanjem, nagonili moje napregnute slabine & tražili još & još & štosam duže piljio u njeno lice, bivalo mi je sve jasnije da sve to skupanema nikakve veze ni sa njenim licem, ni mojom sopstvenom praznom& pustom uobraziljom o tome šta je lepota & mestom na kom sam dosada tako glupo verovao da ona boravi; & što sam duže tražio njeneoči, bila je sve udaljenija, daleko, daleko & neprestano se još višeudaljavala od mene, tražeći samo da nastavim da joj stcžem glavu &da joj mrsim kosu & odgovaram svom svojom preostalom snagom nauspinjuće njihanje njenih somotnih slabina, muteći mi um poputsnažne oluje koja će od mene zauvek načiniti olupinu, a za to vreme,ispod nas, prugasta morska kravica lagano se topila u mutne bariceizbledelih, prašnjavih boja.

IIIPotrošio sam skoro sve vodene boje. Bezvredne Seli više nije bilo.

Hirurg se pretvorio u samo jedan smdrljivi oblačak. Moj lonac

laudanuma se ispraznio. Pobdžoj je sve više rastao u visinu. KapoaSmrt je nestao – neki su govorili da je pobegao, drugi da je ubijen & topo striktnom naređenju Komandantovom nakon iznenadnog rušenjazamrznutih pustara Severozapadnog prolaza, kada se kulisa zapalilaod varnice iz dimnjaka parne lokomotive & izgorela u plamenu usredKomandantovog noćnog putovanja vozom. A u to vreme nije bilo niKralja, s kojim bih mogao da porazgovaram o nevolji u koju sam sveviše zapadao, jer ono o čemu ću govoriti dogodilo se pre nego što mise pridružio u ovoj ćeliji.Ukratko, nije bilo ničega što bi stalo na put & isprečilo se mojoj

hronici. Moj rad & moj život, počeli su da poprimaju nekakav tok na kojinisam bio sasvim slep, jer ono prvo se završavalo, a ni ovo drugo nijebilo daleko od toga.Znam da je bilo Badnje veče, jer kako mi se smrtni čas ubrzano

približavao, postajao sam jako svestan protoka vremena. Dan je bioneobično vreo & kada poče da se podiže plima, blagosiljao sam blagidodir vode na svojoj koži. Voda se podizala izdižući me na površinu,sve dok se nisam našao kako udaram nosom o sam plafon ćelije, ukojoj je bilo mračno k’o u rogu. Bez nekog posebnog razloga, počeosam da čačkam po jednom od ogromnih komada peščanika iznadsvog nosa, koji su, poduprti debelim gredama, činili plafon moje ćelije.Rasejano sam se igrao s tom kamenom pločom na plafonu ni sam ne

znam koliko dugo vremena, slušajući lagano dobovanje mora koje jezapljuskivalo spoljni zid moje ćelije & taj zvuk pružao mi jeneobjašnjivu utehu. Prevlačio sam nadlanicama naboranim &raskvašenim od vode preko mekog, neravnog kamena na plafonu,čačkajući & cimajući ga bez nekog cilja ili neke posebne namere &tada se desi najstrašnija stvar na svetu!Osetih kako me nešto baca duboko dole na dno ćelije u hladnu vodu,

crnu poput najcrnje noći. Mada sam se borio & praćakao, tonuo samsve dublje. Misli su mi odlutale daleko pretvarajući se u mehuriće kojisu ogromnom brzinom hitali gore, ka površini; bilo je tu toliko pitanjana koje nikada neću dobiti odgovor. Da li je Armija svetlosti MetaBrejdija osvajala zatvor rušeći topovskim hicima zgradu u kojoj sambio zatočen? Ili je možda jedan od Pobdžojevih klijenata pod okriljemnoći došao da me udavi jer je postao obožavalac Ticijana & mojizatvorski čuvari mu se sada činili samo kao bedne bezvrednežvrljotine?

I baš kad sam počeo da se pitam koliko će još vremena biti potrebnoda se bol u mojim grudima, ludačko lupanje srca & stezanje grlapretvori u konačnu smrt, osetih kako ogromna težina koja mi jepritiskala grudi & gurala me nadole klizi s mog tela, parajući mi kožu.Prestao sam da tonem & počeo da isplivavam.Tek kada sam isplivao na površinu & proveo nekoliko minuta kašljući,

pljujući & boreći se da uhvatim vazduh kao što pregladneli čovek grabihleb, puneći usta ali ne uspevajući da utaži glad, sinulo mi je šta sezapravo dogodilo. Pružio sam ruku uvis & otkrio da se nalazim nesamo pri vrhu svoje ćelije, već u nekom mnogo većem šupljemprostoru od onoga u kojem sam do malopre bio. Oprezno podigohruku još jedared & pod njom osetih komade odlomljenog kamenapeščanika iznad mene, pa su stvari počele da mi bivaju jasnije.Pesak, vlaga & so mrvili su se & otpadali gde god bih dirnuo rukom,

padali su mi na lice & u poluotvorena usta. A onda sam shvatio –ovdašnji kamen peščanik, najčešće jako mek, podlegao jesvakodnevnom izlaganju slanoj vodi. Od mog cimanja & čačkanjapočeo je da se raspada, a jedan poveći komad pao je na mene &odgurao me na dno preplavljene ćelije.Mogućnosti koje sam dugo, veoma dugo potiskivao u sebi, počele su

da izlaze na površinu. Ispunilo me je oduševljenje & vratilo mom telusnagu za koju još pre samo par minuta nisam verovao da ću ikadapovratiti, pipao sam okolo poput slepca, a komadići peščanika skupljalisu se na mome licu dok sam se batrgao u mraku. Tražio sam nekoudubljenje u koje bih mogao da zavučem ruku & iskoristim je kaopolugu da se izvučem gore. Kao u groznici gurao sam & kopao dokkoža omekšala od vode nije počela da mi se guli s ruku & tako samspoznao peščanik kao neobično oštru & hrapavu površinu koja kao daje sastavljena od hiljada oštrih iglica.Nisam imao nikakav plan, nikakve jasne misli o tome šta bih mogao

da uradim. Čak nisam ni znao šta je mračan prazan prostor iznadmene predstavljao, da li je bio otvoren ili samo još jedna ćelija. Pružiosam ruku što sam više mogao u mrak, konačno pronašao oslonac &čvrsto se držeči, počeo da se izvlačim.

IVUz silan napor, što izvlačeći se na snagu, što pentrajući se preko

rasklimanih polomljenih greda & oštrih ivica kamenja, penjao sam segore u nepoznati svet koji se otvarao iznad mene. Za čoveka koji se

uvek ponosio nedostatkom fizičke snage & koji je, štaviše, dugo biozatvoren u ćeliji širokoj kao kada se rašire ruke, koji je, da bi preživeo,mesecima jeo pomije koje mu je Pobdžoj bacao, to nije bio nimalo lakpoduhvat.Našao sam se kako ležim na vlažnom kamenom podu, dahćući &

hvatajući vazduh zasićen raznim jakim mirisima: prašine, sušenoghmelja, vlažne kože, sušenog duvana & onaj preovlađujući,karakteristični miris pergamenta kombinovan s neminovnošću smrti.Počeo sam da se uspravljam & udarih glavom u nešto za šta sam

shvatio da je neka vrsta stola, odbih se & padoh unazad, puzao sam &zainativši se opet ustao, da bih otkrio da sam u velikoj odaji koja sekupala u jasnoj, hladnoj mesečini koja je u prostoriji stvarala nekakvutajanstvenu atmosferu ultramarinske boje. Izgledalo je da je prostorijasasvim prazna – osim – što su se u njoj nalazile knjige.Knjiga je bilo svuda. Gde god sam pogledao – bile su knjige & sve su

bile uredno složene – poređane na grubo tesanim, teškim policama odtamnog drveta & u velikim drvenim ormanima za knjige koji su se dizaliod poda do tavanice, raspoređeni poput zraka, nalik paocima točkakoji se protežu iz glavčine, središta u kome je bio veliki okrugli sto,ispod koga sam izronio kao noćni leptir iz svoje čaure, krut &nezgrapan. Oko mene su se okretale tolike knjige da mi se zavrtelo uglavi od pomisli, ne da na svetu ima toliko knjiga, već da samo u ovojjednoj jedinoj prostoriji može biti toliko knjiga. Iznad mene nalazili suse debeli tomovi u mekanom povezu & još veći prašnjavi tomovi ispodmene. Iza mene bili su grubo povezani rukopisi raznih veličina, aispred mene noviji, manji, kitnjasti registri povezani u marokanskukožu.Želeo bih da mogu da kažem da je na svetlosti punog meseca koja je

sijala s prozora visoko gore iznad mehe, soba poprimila boju tamnogmeda, onu ćilibarsku čaroliju starih biblioteka. Ali to bi bila laž. Bila bito ona vrsta budalaštine koju bi Pobdžoj želeo da naslikam, ili onakvegluposti o kakvima je pisala gospođica Ana. A istina je da je to biopravi lavirint sivih & plavih senki, ružan & zloslutan.Na okruglom stolu ležala je otvorena jedna obična knjiga povezana u

meku kožu još nerođenog teleta. Bacio sam pogled na kolone ispisaneplavim mastilom onim uskim iskošenim rukopisom s kitnjastimstarinskim zavijucima & kukicama, koji su bacali duge senke poput

kakvih monstruoznih okova, pa se činilo kao da su sve reči okovane &pokorene.A ono što sam tu pročitao sasvim me je pomelo: to je trebalo da bude

spisak osuđeničkih aktivnosti u poslednjih šest meseci, ali sve je bilopogrešno do najsitnijeg detalja. Ipak je razotkrilo jednu zagonetku: zašta u stvari služi ova soba. Bila je to, shvatih u trenu, misterioznazatvorska Arhiva, a ormani s knjigama, riznica svih podataka o ostrvu;okrugli sto u centru sobe mesto na kome je stari danski ćata, JorgenJorgensen, nestajao svakog dana dajući se na posao da sačuva jedinotrajno sećanje na naš čudnovati svet, trajnije od bilo čijeg individualnogsećanja.Svanulo je & postalo svetlije. Nisam više morao da naprežem svoje

radoznale oči; nevoljno sam zatvorio knjigu koju sam tek ovlašpročitao & još nevoljnije počeo da se spremam za donji svet.Koncentrisao sam se na to da zataškam svoje prisustvo ovde što

sam bolje mogao. Srećom po mene, mesto na kome sam izronio ispodvelikog okruglog stola bilo je u mraku & tami & bilo je malo verovatnoda će iko u njega zavirivati. Uzeo sam veliku &, kako se činilo, retkokorišćenu knjigu s vrha jedne od polica & prekrio rupu. Bilo je toprilično loše rešenje, doneto na brzinu, ali nisam mogao da smislimništa bolje.Zatim, kada sam namestio ove primitivne podne vratnice, krenuo sam

dole u svoju ćeliju. Što sam bolje mogao ispravio sam iskrivljenegrede, nadajući se da niko neće primetiti & pokrio komade peščanikakoji su otpali s plafona morskim oblucima & šljunkom kojima je bioprekriven pod moje ćelije, tako da Pobdžoj ne bi mogao ni u šta daposumnja. A mogućnost da on pogleda gore & vidi da nešto niје uredu s plafonom, nije me toliko brinula jer s obzirom da je on uvek biopognut, to nije bilo verovatno, a & inače, plafon je uvek bio u dubokojsenci.Verovatno se pitate zašto Bili Guld nije odmah zbrisao kroz otključana

vrata Arhive, na koja je nešto ranije slučajno nabasao. On je –iskazujući onu jedinstvenu hrabrost svojstvenu njegovom karakteru –odlučio da odloži svoj beg dok se dobro ne pripremi. U stvari, mislimda je bio poput ptice koju kada pustiš iz kaveza – prvo oseti strah, paželju za onim što joj je blisko, pa joj je prva misao da se vrati nazad usvet koji dobro poznaje, u svoju ćeliju punu slane morske vode.

A onda, bilo je tu još nečega, ono što je one prve noći pročitao u onojotvorenoj knjizi – tako neobjašnjive stvari & tako šokantne & drske, aipak tako obavezujuće u svom lucidnom ludilu, da su zahtevale daljuistragu kako bi mogao bolje da pronikne u njihovu dubinu &, bar setako nadao, u njihovu božansku tajnu.

VU narednih sedam noći nisam mogao da dočekam da nadođe plima;

činilo mi se da mi voda tako sporo obliva članke obrasle školjkama,slabine po kojima su gmizale vaši & šugavi stomak, poput jednog odbeskrajno dugih pisama gospođice Ane, dok najzad ne bih zapiovio &voda me izdigla gore, te bih konačno mogao da dodirnem grubi otvor upeščaniku & da se izvučem u Arhivu iznad moje ćelije.Sedam noći, u nadi da svetlost neće odati moje prisustvo, proveo

sam sedeći na podu pored okruglog stola u maloj barici svetla koje jebacala jedna sveća & malo većoj od mutnog svetla blage mesečine &listao & čitao debele knjige koje su bile toliko teške, da sam morao danapregnem svu svoju snagu samo da bih jednu po jednu skidao sapoiice.A ono što sam otkrio između korica knjiga nije bila hronika

kažnjeničke kolonije kakvu sam poznavao – Komandantova NovaVenecija & njena nacija. Listao sam registre s memorandumima, knjigukorespondencije, ukoričene spiskove robijaša, tražio kopije planova zaVeliku dvoranu za mah-džong.Jednostavno, nije ih bilo.Sedam noći preturao sam sve moguće knjige & registre tražeći

račune, fakture & priznanice za kupovinu lokomotive iz Južne Amerike;tražio pismene dokaze za prodaju Transilvanije & Komandantovučuvenu trampu Australijskog kontinenta, pa kupovinu molučkog nakita,kineskih lekova, morskih krastavaca, javanskog nameštaja & tovarasijamskih devojaka.Nije ih bilo.Sedam noći prebirao sam po privatnim pismima & dnevnicima tražeći

& najsitnije detalje koji bi ukazali na Komandantove košmarne snove oprošlosti koja ga nije ostavljala na miru, na arapske trgovce, besmrtnejavanske pirate & gole francuske racionaliste.Nije ih bilo.Dok sam čitao pisanije starog Danea moje krajnje zaprepašćenje

prerastalo je u čuđenje & zapitanost zašto je napisao toliko toga s tako

malo uporišta u stvarnom životu.Potreba da se laže guverner Artur u Hobartu & Kancelarija za kolonije

u Londonu bila mi je razumljiva: natrapao sam na neka pismaKancelarije za kolonije od pre nekoliko godina u kojima zahtevaju daim se dostave završni računi, finansijski izveštaji, inventari & revizijasvih transakcija, a to je svakako zahtevalo lažan odgovor, slikukažnjeničke kolonije kakvu su oni zamišljali, a ne onakvu kakva jezaista bila.A u kom trenutku – & zašto – je ova neophodna birokratska

izmišljotina prerasla u jedan kolosalniji projekat o izmišljanju jednenepostojeće kolonije, ja to ne bih znao. Bilo je očigledno jedino to da jeKomandant odabrao starog Danca da radi na svim zabeleškama &hronikama za Arhivu kažnjeničke kolonije & to onakvima kakvi seočekuju da budu, a ne kakvi su u stvarnosti.Ali u izvesnom trenutku Jorgen Jorgensen počeo je da nadmašuje

čak & ambicije poremećenog uma svoga gospodara. U početku jedozvoljavao da njegov rad vode želje Komandanta, zadovoljavajućitako nečiji tuđi hir & izmišljotine, ali je lagano otplovio u svoj sopstvenifantastični koncept jednog alternativnog sveta.Dok sam iz noći u noć listao & čitao, grandioznost njegove drskosti &

bezočnosti toliko me je zapanjila da je moje čuđenje preraslo ustrahopoštovanje.Svet, kakvim ga je opisao Jorgen Jorgensen na stranicama ispisanim

plavim mastilom, ratovao je sa stvarnošću sveta u kojem smo živeli.Loša vest je bila da stvarnost gubi. Bila je neprepoznatljiva. To je bilonepodnošljivo. A na koncu konca, bilo je to neljudski. A, istovremeno,bilo je nemoguće prestati s čitanjem.Pokušavao sam da zamislim starog Danca primoranog da premašta

sav onaj varvarizam & strahote naše kažnjeničke kolonije u jednuuređenu instituciju materijalnog, moralnog & duhovnog progresa & dasve to zabeleži, uz drhtavo svetlo lampi s kitovim uljem, svojimelegantnim nakrivljenim rukopisom u zvanične knjige kolonije. Zanjega je to predstavljalo, pretpostavljao sam, neophodan teret, jer upočetku je verovatno smatrao da mora da trampi svoj život za jednuneverovatnu & u potpunosti neistinitu priču, baš kao što je nekaddavno trampio svoje laži da bi plaćao dugove za kockarskim stolovimaEvrope.

A posle nekog vremena – godinu dana? nekoliko godina? možda jedošlo do trenutka koji ga je tako poneo da je ostao zauvek zarobljen uoslobađanju svoga ludila; trenutak kada je prvi put nadmašio svojusopstvenu svest & zamočio pero u mastilo demonskog da bi na svojužas & zaprepašćenje otkrio da se u njemu sadrže svi muškarci & svežene: sve dobro & zlo, sva ljubav & mržnja & sve vreme u tom jednomjedinom trenu kada mu je duša eksplodirala u milion blistavih kapljicapare kroz koje je proticala svetlost njegovih izmišljotina, rasipajući se uraznobojnu dugu bajki koje je proturao kao konkretne izveštaje,naredbe, dosijee robijaša, knjige prepiske & memorandume.Jer prema hronikama starog Danca sve je izgledalo drugačije. Svaki

oblik života, svaka akcija, svaki motiv, svaka posledica. Vreme, odkojeg je Komandant mislio da smo svi neumoljivo sazdani, najbitnijasupstanca od koje smo stvoreni & mi sami & naša životna energija, uJorgensenovim izveštajima bilo je nešto sasvim odvojeno od nas – kaotoliko & toliko cigala jednake težine, nazidane u zid sadašnjosti kojinas strogo razdvaja od prošlosti & od svakog saznanja o namasamima.Tamo gde su po Komandantu hod & snovi & košmari bili jedno, kod

starog Danca postajali su beznadežno razdvojeni & u suštojsuprotnosti. Košmari su bili zabranjeni, zabranjen je bio svaki dosluhizmeđu stvarnog života & snova. Bila je to najveća nameštena partijakarata u istoriji & sve se nešto mislim kako bi dragi stari maršal Blučerbio ponosan na svog nekadašnjeg partnera u skatu.

VII ja sam, dozvolite mi da dodam, osećao ogromno divljenje za

Jorgensena, koje se još više uvećalo kada sam sedme noći, ispodgomile formulara za platne naloge, otkrio bocu danskog šnapsa. Doksam ispod okruglog stola čitao na letnjoj mesečini koja je sijalamutnom svetlošću poput žute voštane sveće, zastajući samo da bihzgnječio ponekog komarca, dolio još koji prst šnapsa ili se na brzinuispišao u rupu koja se otvarala dole u moju ćeliju, počeo sam da cenimDančevu izmišljotinu jer je bila isto toliko suptilna koliko & beskonačna:morao je da provede godine & godine stvarajući za svog gospodaranovi univerzum u kome je svaki detalj – ma koliko trivijalan bio –morao da dobije na značaju, da bude okvalifikovan & unet u tabele.Mogao sam samo da se divim svemu što je Jorgensen stvorio: na

primer, duge, uredne kolone u koje je uneo statistiku koja pokazuje

pad kažnjavanja bičevanjem tokom nekoliko godina, knjige s rukompisanim propovedima, planove novih ćelija, i tako dalje, i tako dalje, saciljem da se neophodnost telesne kazne, a da bi se suzbila urođenabrutalnost robijaša, svede na prosvećenije mere, kao što je primenasamica & propovedi misionara.To je, bez sumnje, bio spor & često iscrpljujući posao za Jorgensena,

ali poštujući zakon uzorka & nasleđa, uzroka & posledice – koji nikadane karakterišu život ali su neophodni za reči napisane na papiru –stvorio je sliku kolonije koja će ubediti potomstvo & u animalnostosuđenika & u mudrost zatvorske uprave, u model sile primenjen ucilju neprestane, umerene discipline da bi se džeparoši transformisali uobućare & grešni homoseksualci u hrišćane.U tim tomovima bile su pohranjene – isprepletane poput

mnogobrojnih, fibroznih korenova bola – individualne priče koje semogu iščupati iz konteksta, uglavnom robijaša ali & njihovih tamničara,kao što je ovozemaljska, ali uspešna karijera poručnika Horasa,kasnije Komandanta, isto tako neverovatna kao što su životi svetaca.Bio je više nego skromnog porekla, rođen u kolibici koju je sagradiosopstvenim rukama, odgajan je u vojsci uzdižući se od zastavnika u91. regimenti, pokazujući hrabrost & junaštvo na raznimadministrativnim poslovima, bio je izuzetno uspešan na mestu štabnogoficira u Hondurasu, gde se ophodio veoma ljudski & prosvećeno sdomorocima Indijancima pre nego što su masovno pogubljeni, anjegov premeštaj na Sara Ajlend predstavljao je opis čiste humanosti,poduprte kopijama nekoliko pisama koje je pisao svom dragomprijatelju Vilijamu Vilberforsu o strahotama robovlasničkog sistema.Podigao sam čašu & nazdravio tom humanom zatvoru tako divnom

da bi čovek rado platio da ode iz Engleske & dođe da živi ovde; popiosam u to ime što je čak & nama, robijašima pružena takva retka prilika.Dizao sam čašu za svaki umetnički falsifikat onih umrljanih pisamakoje su pisali robijaši, a koja su potvrđivala službene izveštaje & trajnanaređenja, i po kojima su prestupnici bacali alate & odbijali da radedok im se ne ispune određeni uslovi & ne iziđe u susret na žalbe. Najednoj velikoj polici nalazile su se tegle u kojima su čuvani delovi kožeobešenih robijaša na kojima su bile tetovaže, oznake života sazločinom & kaznom opisanim u pismima ukoričenim u bezbrojnetomove, tako da se, po rečima starog Danca, ovim stvarnim komadimamrtvog mesa mogu pripisati ta pisma, čak & sam dah života, a ja sam

nazdravljao & nazdravljao svakom palom lengeru & anđelu & izreciispisanoj plavim mastilom.Sve dalje & dalje, ukrug & ukrug nizale su se priče, a sve više & više

čašica šnapsa slivalo se niz moje grlo. Opet & opet nazdravljao samJorgenu Jorgensenu & svaki put kada bi se Jorgensenova čašaispraznila, kako mi se samo činilo ispravno & pravedno da je opetnapunim & nazdravim prekrasnom svetu koji je stvorio JorgenJorgensen: kaznenom sistemu koji je ličio na nekakvu šemuprosvećene masovne emigracije koju je stvorio savet mudrih staraca,u kojoj su strahote bile zaista retke, ali uvek zaslužene & gde su ljudiviše voleli da čine dobro nego zlo. Taj svet nije bio čin stvaranja,dobrog ili lošeg, u kojem ljudi uvek nanovo izmišljaju svoje postojanje,već sistem u kojem je svakome bila namenjena njegova mala, alivažna uloga, poput remena ili zaliska na glavi parne mašine koju ješkotski tkač jednom davno zaustavio, uzalud.Tamanio sam šnaps sve u čast & slavu mašina & sistema & onda je

počelo da mi se vrti u glavi od drskosti & bezočnosti svih tihisfabrikovanih izveštaja & pisama & neopozivih naređenja koji susvedočili da se ništa od ovih užasa, ništa od monstruznog ludila kojemi je postalo tako blisko – kojih sam & sam bio deo – nije dogodilo.Nazdravljao sam što nije bilo ni traga takvim stvarima & nazdravljao

svim tim božanstvenim lažima. A onda više nisam imao čemu danazdravljam, pa sam nastavio da pijem iz boce & kada sam je ispiosmučilo mi se, & osetio sam krivicu & zabrinuo se da bi svet JorgenaJorgensena mogao biti sam Pakao koji se ogledao u oku čoveka koji jezaustavio točak & ispunio njegova usta, pre nego što je Kapoa Smrtseo na njega.I onda – a toliko se stidim da mogu da govorim o sebi samo u trećem

licu – Bili Guld je osetio da mora da povraća. Bili Guld nije mislio da jepovraćanje neka strašna stvar, jer mu je Hirurg govorio da to čistiorganizam od neželjenih tečnosti & osećanja & sprečava neprijatnemuke mamurluka & naduvenosti stomaka koji se javljaju poslepijanstva.Štaviše, da bi pripomogao ovom terapeutskom čišćenju, a siguran

sam da bi to pastor Gotlibsen odobrio, Bili Guld je gurnuo dva prstaduboko u grlo & pomerao ih napred-nazad sve dok nije osetio da muse nešto diže u grudima, ispunjava grlo & zatim se izliva iz usta poputnabujalog potoka koji plavi paradajz & šargarepu koje nikada nije jeo,

užasno svestan da je sve što je pročitao bila Komandantova ideja otome kako treba da izgleda jedno racionalno društvo u vidu zatvora, okakvom se čak ni gospođica Ana nije usuđivala da sanja & ta konačnakreacija je na mnoge načine bila možda njegovo najmonstruoznije –iako nenameravano – dostignuće koje je nadmašivalo čak & Velikudvoranu za mah-džong & Nacionalnu železnicu u svom nepoznatom &tako grotesknom slavljenju Starog sveta.Trebalo je mnogo toga svariti & dozvoliti da ti se izmivaju noge &

istovremeno zapljuskuju bokovi – ako baš hoćemo da budemo iskreni,i suviše toga – & Bili Guld bio bi počeo da raščišćava sav taj haospolusvarene Evrope tamo & tada, da mu se nije dogodilo drugorazumevanje još gore od ovog prvog.A ono ga je zapljusnulo kao najteži, najnepodnošljiviji talas užasa koji

je gruvao u njegovoj glavi dok je nadlanicom brisao usta: kroz ovuuniverzalnu istoriju, sve što je video & znao, sve o čemu je svedočio &sve što je iskusio, sve je sada bilo izgubljeno & obesmišljeno kao sankoji se rasprši pri buđenju. Ako sloboda, poput duhova potopljemh uvrču piva koju sa sobom nosi Kapoa Smrt, postoji samo u prostorusećanja, onda su on & svi koje je poznavao osuđeni na večni zatvor.

VIIOsetio sam strah od koga mi je pripala muka & koji se ne može

rečima opisati. Činilo mi se da visoko gore na prozorima treperegroteskni ljudski likovi & mole za nešto što će smiriti njihove beskrajnepatnje kojih se niko nije sećao, koje niko nije zabeležio. Činilo mi se dase ove grozne odrane lobanje približavaju & udaljavaju – provirivale sukosti crvene kao da su ih grizli psi – kao da traže da ispravim prošlost,a to je bilo potpuno izvan mojih moći.Čitao sam & čitao & prošlost je ipak prolazila neosvećena &

neshvaćena & kako bih mogao da je prepravim u nešto drugo? Izočnih šupljina škotskog tkača & Urlikavca Toma Vivera koje suoptužujući gledale u mene, iz ukradene Tauterehove lobanje &razmrskane lobanje njegovog unuka gmizale su bubašvabe. Iz njihovihiskrzanih nosnih šupljina izletale su muve. Iz lobanja su tekle suzegnoja & krvi koje su curile kroz staklo & razlivale se preko mene.Užasnut, počeh da trljam ramena, ruke, glavu kao da ih tako moguotrti; Ne!, povikao sam, & Ne! Molim vas, ostavite me na miru! Ali testrašne glave nisu odlazile & tražile su od mene nemoguće. Ja, kojisam bio pokriven odvratnim trulim mesom, osetio sam sve one ogavne

bube koje su nekada gmizale po telu mrtve razapete crne žene kakomile preko mene, ja koji sam smrdeo na svu trulež & na sve bolesti &na sve podlosti, video sam kako pored mene prolazi inkarnacija svetau svem svom užasu & svoj svojoj lepoti & kako im sada reći da se nijedno, ni drugo, nije inoglo izbeći?Ja sam samo čitalac, pokušavao sam da se opravdam. Ali oni nisu

hteli da čuju, nisu mogli da čuju, nikada više neće čuti & činilo mi se dasamo nameravaju da od mene načine instrument svoje osvete.I tada Bili Guld shvati da mu nije samo malo muka, već da se silno,

teško razboleo.Jer svet više nije postojao da bi od njega nastala knjiga. Sada je

postojala knjiga koja je imala skarednu nameru da od nje postanesvet.

VIIIStropoštao sam se na pod. Ležao sam tako neko vreme kao ugašena

kineska svetiljka, sklupčan & skrhan & tonuo u nevericu & upitanost.Da li je ovo ono što će ljudi jednoga dana pamtiti kao svoju prošlost?Odjednom začuh čudan oštar zvižduk. Uplašeno sam se trgao,

okrenuo se & pokrio glavu rukama.Ispred mene, na mesečini, stajao je na svoje zadnje dve noge mali,

šugavi pas & zviždao. A onda je prestao, spustio se na svoju jedinuprednju nogu & pogledao preko mog ramena. I pre nego što sammogao da se okrenem & da ga vidim, pre nego što je progovorio, znaosam ko to stoji iza mene.’Ha, falsifikator Guld', rekao je on, a reči su klizile & poklizivale se

poput njegovog iskošenog rukopisa.Lagano sam se okrenuo & video kako se na mene smeši, niko drugi,

već sam Jorgen Jorgensen. Za trenutak učini mi se da stoji na stolici ilipolici za knjige, toliko mi je izgledao visok. Nagnuo se nada mnom,bacajući na mene senku, poput police za knjige koja samo što nijepala. Veoma polako, ne skidajući pogled s njegovih očiju, ustadoh.Jorgen Jorgensen je, kao & sve drugo što se nalazilo u Arhivi, bio

jednobojan & hladan. Preko njegove sivkaste kože pružala se mrežaizukrštanih linija stvarajući razne oblike: linija bele pene uokvirivala jenjegova iskrivljena usta, dugi pramenovi njegove retke bele kose visilisu pod čudnim uglovima preko lica & glave poput iskidane paukovemreže.'Osuđen’, nastavljao je on, ’na večne patnje.’

Jorgen Jorgensen nije bio valjan Bog: jer kao prvo, nije imao braduveć samo one bedne brke sa kojih su u kapljicama visili ostacisinoćnjeg paprikaša. A kao drugo, smrdeo je na trule iznutrice, a Bogkoji je sveprisutan, ne smrdi, jer inače bi On širio po svetu jakoneprijatan miris, a isto tako & Narcisi, Ljubav, Sunčev izlazak & takodalje, & tako dalje. Ali ipak se činilo da Jorgen Jorgensen želi daizigrava Boga, jer pošto je iznova stvorio ovaj svet, izgledao je odlučanu nameri da objavi nešto sudbinski & skandalozno, a kao prvo, da jamoram da umrem.Još otkada mi je stari pop iz sirotišta rekao da je u pitanju samo Božja

Ljubav to što ga nagoni da trlja moje noge, mislio sam da čak & akoprihvatiš da je nešto Volja Božija, to ne znači da s tim moraš da sesložiš. Možeš, na primer, da prihvatiš da je to što pada kiša VoljaBožija, ali to ipak ne znači da moraš da stojiš na kiši. I tako dalje. Imada sam prihvatio mišljenje Jorgena Jorgensena da moja bednakoža ne zaslužuje ništa više od još bednije smrti, nisam se slagao snjim da treba da umrem tamo & tada. Zato, kada je nasrnuo na menes takvom snagom & agilnošću, sasvim neprirodnom za njegove godine& njegovu telesnu građu, s isukanim zarđalim mačem uperenim umoje grudi, skočio sam & uklonio mu se s puta, obarajući sveću napod.Sveća se ugasila, a ja sam potrčao da se sakrijem iza jednog ormara

za knjige, ali je stari Danac bolje poznavao ovaj knjiški lavirint negopacov svoje gnezdo. I pre nego što sam osetio onaj karakterističnimiris raspadnute džigerice, osetio sam dodir hladnog sečiva njegovogmača na svome vratu.'Poput Danteovog Adama de Breše koji je falsifikovao firentinski

florin', šištao je on, ’tvoje će se telo naduti kao mandolina & u teškimmukama vodene bolesti vekovati u mračnoj, smrdljivoj jamiMalebolškog kruga Hada!’Kako mu je jezik postajao sve sočniji, njegova krezava usta sve više

su se punila zapenušanom pljuvačkom kao da je njegovim pridevimabilo potrebno da se hrane onom penom koja se skupljala na njegovimusnama. Pojačao je pritisak oštrice svog mača na mom vratu & ja sampočeo da se gušim. Tako sam nekontrolisano drhtao da je polica nakoju sam bio naslonjen počela da se trese. Na neravnom podu policapoče strašno da se ljulja & njena ravnoteža, osećao sam to kroz svojetelo, postade, u najmanju ruku, poljuljana.

Stari Danac nasrnu na mene, prenoseći mi buduću viziju Pakla nakoji sam osuđen & to ne samo rečima već & penušavom pljuvačkomkoja ih je pratila & lepila se za moje lice.’Umiraćeš od žeđi & najstrašnijih bolesti', prskao me je on, 'bićeš

samo jedan u beskrajnoj povorci grešnih mrtvaca, još jednaosakaćena sen osuđena da živi u užasnom smradu raspadajućegmesa, svi vi bedni, šugavi falsifikatori trunućete u zajedničkom smradu& truleži'Govoreći to, jače pritisnu oštricu mača. Njena zarđala ivica zaseče

tanku, krvavu brazdu na mome vratu. I dok je pritiskao mač sve jače &jače, iskliznu mi noga prekrivena sluzavom povraćkom. Nisam uspeoda održim ravnotežu, & klizeći unazad, udarih svom snagom donjimdelom leđa u nestabilnu policu, a njena mrtvačka težina sva spade najednu tačku oslonca. Pomislio sam na krugove Bezvredne Seli, nauzdizanje njene zadnjice, ali ono što sam tada uradio nije imalonikakve veze – & vređalo bi njeno dostojanstvo – sa rečju ideja.Svom preostalom snagom, jako k'o u ljubavnom činu, odupr’o sam se

o klimavu policu dupetom.Mora da je stari knjiški moljac nešto čuo – možda oštru škripu drveta

ili tupi udarac jedne knjige koja je padajući izazvala efekat domina – jerodjednom pogleda gore. Ne mogu da tvrdim da je video kako se policaljulja, ali stvari su se odvijale takvom brzinom da ne znam da li se sveto dešavalo u jednom ili u tri poteza, tek on pogleda gore, zakoračiunazad & saplete se o svoju sopstvenu nogu. Izgubi ravnotežu & padebaš kada je prva knjiga počela da pikira ka zemlji.Poslednje što sam video od njega bilo je kako mačem pokušava da

se odbrani od ogromnih tomova, teških poput panjeva, ubitačnih poputkiše, užasnih poput lavine, koje su padale po njemu. I dok su se teškeknjige stropoštavale na njega, čuo sam ga kako govori da se ništa višene drži pa čak ni knjige.Zatim sve utihnu & ništa više nisam čuo jer sam se nalazio ispod

gomile knjiga sa dupetom izdignutim gore & glavom spuštenom dole,koncentrišući svu svoju snagu da izdržim pritisak police na dupetu &pomerim je više gore na svoja leđa. Pošto je na mojim leđima bilaoslonjena sama osnova police, mora da su sve knjige & drvenepregrade samo skliznule na mene & nisu mogle da izazovu jačepovrede. A onda se pregrada s vrha police poče ludački ljuljati &naginjati prema meni.

Nisam ni osetio kad me je zviznula.Samo sam se svom snagom odupirao, nisam uspevao & padao sam,

ne znajući da li ću preživeti pod ogromnom težinom svih ovih reči.IX

Začuo sam uobičajenu jutarnju buku: zov na prozivku, kokodakanjekokošaka, udaljeno, srećno skičanje Kastlrija. Ali sam se & daljenalazio u mrklom mraku. Nisam imao pojma koliko dugo sam bio u tommraku. Misli su mi bile zamagljene & tako teške da sam u jednomtrenutku počeo da paničim, misleći da mi se glava – odsečena ali dajoš uvek u njoj ima svesti bućka u buretu adresovanom za Englesku.Kada sam osetio da mi je na licu knjiga & da me ćoškovi nekih drugih

knjiga bodu u rebra & stomak, da mi se grudi nadimaju pod onomdivnom težinom neotvorenih knjiga, bio sam siguran da su mi glava &ostatak tela još uvek zajedno. Osetio sam miris pergamenta, finogpapira, kiselkastog znoja & smrad raspadajućih bubrega & shvatio daje tu & Jorgen Jorgensen. Tištalo me je u donjem delu leđa kojim sampodupirao tešku policu. A odnekud, s one strane, čula se prozivkaimena & odgovori robijaša. Čuo sam zveket lanaca robijaške brigadekoja je kretala na posao. Psovke drvoseča, lavež zatvorskih čuvara.Ali kao da mene niko nije ni čuo ni primećivao kada sam nekoliko

puta kinuo, zbog nepodnošljive količine prašine iz knjiga koje su mesveg prekrivale.Počeo sam da razmatram situaciju u kojoj sam se našao.Mogao sam da čujem. Mogao sam da osetim miris. Ali nisam ništa

video.Ta ogromna težina nežive materije koja se činila tako važnom

Jorgenu Jorgensenu, za mene je predstavljala samo zaslepljujućipovez preko očiju kojeg sam morao da se oslobodim. Strašno sam seplašio & da pomislim na koji će me način ubiti ako ne nađem načina daga se oslobodim. Osećao sam da ću svakog trenutka početinekontrolisano da vrištim od užasne blizine svega toga.Gore nego nazubljene bukagije, ove su knjige pratile svaki moj

pokret, izazivale me, pokušavale da me uguše dok sam se batrgaotamo-amo. I, gle, sasvim lako, gurkajući & uvijajući se uspeo sam dase izvučem iz te teške tame.Bilo mi je muka, mutilo mi se u glavi. Preko popadalih knjiga širio se

onaj čudni sladak miris ulja crnog bagrema, iz svih onih polomljenih &smrskanih drvenih polica. Uspeo sam da se uspravim.

I tada, s druge strane police ugledah jednu crnu baricu. Oteturah sedo onde, pentrajući se preko knjiga & polomljenog drveta. Barica je ustvari bila krv koja je počela da se gruša, pokrivena skramicom prašine& izbrazdana pramenovima kose, koja je otpala pod težinom jedneogromne knjige.Pomerio sam knjigu.Ugledao sam oko koje je iskočilo iz glave starog Danca, od udarca

oštrog ćoška teške knjige ili ivice drvene police. Na njegovom mačubila je nataknuta raskupusana stara knjiga koja je, kada sam boljepogledao, bila Plinijeva Istorija Prirode. Pitao sam se da li smo zaistamrtvi, ili samo u stanju milosti božije poput svete Kristine Čudesne kojaje, pošto je doživela napad, izgledala mrtva, da bi kasnije uzletela izsvog mrtvačkog kovčega usred održavanja rekvijema. Ali u onome štosam mogao da vidim oko sebe nije bilo nikakve milosti božije. Munuosam telo starog Danca, šutnuo ga u glavu nekoliko puta, ali več jepočeo da se koči.Dugo sam ga posmatrao.Ni sam ne znam koliko dugo.Posle dugog ili kratkog vremena, čitave večnosti ili par minuta,

pretražio sam mu džepove. Ono što se u prvi mah činilo kao čistosmeće, pokazalo se kao nekoliko korisnih stvari – dva polomljenapera, jedan džepni nožić, nešto crnog hleba dobrog kvaliteta kakav sesprema za oficire & zato u njemu nije bilo grumenja strugotine &zemlje, jedne naočare (s jednim razbijenim staklom) & zlatan prsten. Aušivene u okovratnik njegove jakne, pronašao sam tuce bengalskihdolara koji su se kasnije pokazali nevažećim.Jaka plava svetlost pulsirala je u naborima njegovog vrata. Stari Guld

me je učio da je plavo boja ženstvenosti, najskuplji od svih pigmenatakojim su veliki majstori Renesanse slikali ogrtač Deve Marije & kako jeultramarin tako nazvan jer se uvozio s Bliskog istoka – sa samogmorskog dna.Ali ja nisam morao da putujem toliko daleko. Trebalo je samo da

ispružim ruku, zgrabim ogrlicu od lapis lazulija s nabora njegovog vrata& da istog tog dana sameljem to sjajno plavo kamenje & napravimprašak za mastilo ultramarin boje kojim pišem ove retke o hladnojsmrti. Plavo je boja jutra, neba & mora. A ipak, kako me je naučila ribasa svojim prepletajima raznih boja, u svakoj boji se sadrži & njenasuprotnost, pa je plava & boja tuge & bola, a & razvratnosti. Ali pred

mojim očima u vrelini letnjeg jutra, lagano poprimajući tu prokletu boju,pokriven rojevima muva, nalazio se jedan leš koji će me, ako nebudem nešto hitno učinio s njim, umešati u još jedno ubistvo.Smrt je tako jednostavna stvar, ali kao što sam naučio od Kastlrijevog

govneta, može da ima nesagledive posledice, a njih sam zaista želeoda izbegnem. Odvukao sam telo onoga koji je nekada bio Kralj Islandado okruglog stola, odgurnuo nogom praznu bocu šnapsa, otvorioimprovizovana vrata u podu, prevukao telo kroz baricu ispovraćaneEvrope & pustio ga da padne dole u moj svet.To je bilo jako glupo, ali pošto sam to već uradio, više se nije moglo

popraviti. Sada, pri niskoj plimi, skrivam leš iza vrata svoje ćelije,skupa s razbijenim drvetom & šutom koji je otpao s plafona. A privisokoj plimi, jednostavno plutamo zajedno na površini.U mnogom pogledu leš je negativ živog čoveka; otkrio sam da je

utoliko bolje za čoveka koji je nekada nastanjivao onaj bedni komadmesa. Tamo gde je Jorgen Jorgensen pokušavao da stvori ovaj svet uskladu sa svojim željama, njegov leš, Kralj – oslobođen pokoravanjažigu Komandantove maske koja je otpala s njega zajedno s ostatkomkože – pravi je uzor Oksidentalne prihvatljivosti. Dok je JorgenJorgensen želeo da saopšti potomstvu ono o čemu je razmišljao, Kraljse sasvim zadovoljavao da razmišlja o retkoj supi mojih preopširnihrazglabanja.Ima tu mnogo toga u vezi sa Kraljem koji mi je otada pravio društvo,

& kao što sam detaljno opisao, došao je ovamo da popuni mojuprazninu, čemu sam vremenom. počeo da se divim. Bez njega &ohrabrenja koje mi je pružao, na primer, ne bih nikada tolikonapredovao u pisanju ove Knjige o ribi. Nikada nije kritikovao mojenapore, umanjivao moje ambicije, napadao siromaštvo mog stila.Zauzeo je stav dobronamernog nehaja & ja sam čvrsto verovao da jezbog toga moje pisanje tako dobro napredovalo.Ali u početku, sa svojim mlečno belim očima & uvučenim obrazima &

bradom & noktima koji su & dalje rasli, leš Jorgena Jorgensena –moram da priznam – uznemiravao me je. Kasnije, kad se naduo odposmrtnih gasova, kada mu je telo pocrnelo, a potom pozelenelo &postalo sluzavo, kada je meso počelo da otpada s njegovogslonovskog tela poput masnih, trulih krpa, njegovo smrdljivo naduvenotelo sudaralo bi se sa mnom dok smo plutali okolo.

S odvratnošću, pokušavao sam da ga odgurnem svojim drhtavimrukama, ali poput neke magije, moje ruke bi prolazile kroz njegovostrašno naduveno, trulo meso dok ne bi udarile u jedino što je u Kraljujoš ostalo čvrsto – kosti ruku & nogu, grudnog koša & lobanje. Pamtiosam Kraljeve poslednje reči upućene meni one poslednje noći u Arhivi,kada je govorio o beskrajnim patnjama naduvenosti od vodene bolestikoje ću, kao falsifikator, trpeti u Danteovom paklu; sada je, tu okomene, plutalo od vode naduveno telo pravog falsifikatora, a njegovoposlednje carstvo bila je moja ćelija, koja je predstavijala njegov krugPakla.

XNaredne noći vratio sam se u Arhivu. Prethodni dan je bio neobično

vreo, pa je čak & uveče prostorija bila zagušljiva, vazduh je bio gust &zasićen vlagom. Sve je bilo isto kako sam ostavio: srušena polica zaknjige, polomljene polične pregrade, knjige rasute okolo, popadale podčudnim uglovima & u neurednim gomilama. U Arhivu – budući da jepredstavljala carstvo starog Danca – niko nije dolazio, niko se nijeusuđivao da tu uđe u toku dana, a & neće, shvatio sam, sve dok se nebude primetilo da je nestao, što može da potraje nekoliko dana.Podigao sam knjigu koja je ležala na licu starog Danca – umrljanukrvlju na ćošku kojim mu je izbila očnu jabučicu – da bih video ima li tubilo čega što bi govorilo o ubistvu bez predumišljaja.To je bio jedan veliki & elegantan folio, nedavno objavljen. Na

koricama, utisnut zlatnim gotičkim slovima, nalazio se naslov -CRANIA TASMANIAE Ser Kozmo Viler

Otvorio sam knjigu & počeo da čitam posvetu:Tobiju Lernprijeru Od njegovog kolege pionira u nauci Kozmo Viler

K.C.B.U knjizi je bilo nekoliko isečaka iz naučnih časopisa sa prikazima

knjige; svi su bili pohvalni – jedan je isticao Crania Tasmaniae kaoVilerov magnum opus, drugi je slavio Vilera kao britanskogBlumenbaha, navodeći -

... dok je veliki pruski kraniometrista, Johan FridrihBlumenbah, van svake sumnje utvrdio postojanje evropskerase koju je nazvao ’kavkaskom’, a koja je po njemu sasvimzasebna od druge četiri ljudske rase, njegova teorija osuperiornosti kavkaske rase nad ostalim rasama je – sve do

objavljivanja Crania Tasmaniae – bila samo hrabra tevtonskapretpostavka, a ne i dokazana naučna činjenica.Suprotnost Blumenbahovoj lobanji iz. regiona Kavkaza, zakoju on tvrdi da po svom obliku i formi predstavlja najfinijecrte ljudske rase, nagnala ga je da evropskoj rasi nadenenaziv ’kavkaska’ u njenu čast, je negroidna lobanja KozmaVilera iz Van Dimenove zemlje, poznata pod šifrom MH-36, ukojoj degenerisana i...

Zapanjen, pustio sam da mi isečak isklizne iz oznojene ruke na pod.A na njegovom mestu ostao je drugi prikaz koji je tvrdio -

Sklonost ka neprikladnim i preteranim životinjskim strastima ivarijacijama seksualnih aktivnosti, a ove sklonosti su sasvimjasno uočljive kroz način na koji se ova dekadentna energijatokom života prazni u prostor mnogo veći od normalnog,smešten sa obe strane lobanje (što je uzrokovalo retardacijusvih ostalih moždanih aktivnosti) izmedu mastoida, uz uvo ubazi oksipitalne kosti. Ser Kozmo Viler s pravom opisujeMH36 kao posednika ’Velike Južne zemlje ljubavnih otvora,mračne greške monumentalnih proporcija koje očekuje daljenaučno istraživanje’.

To mi se činilo kao veoma okrutna ironija, kada se uzme u obziržalosna sudbina Hirurgovog penisa. Poslednji prikaz koji sam pročitaopre nego što sam ostale pobacao, iznosio je čvrsto mišljenje da -

... samo treba pogledati odvratne nepravilnosti, jajasti iopšteregresivni oblik lobanje MH-36 da bi se razumelo zaštoje Crania Tasmaniae jedan od velikih naučnih dostignućanašeg doba.

Viler dokazuje, i to van svake sumnje, da negroid saTasmanije pripada jednoj sasvim drugačijoj vrsti, moždačak još varvarskijoj od Novih Holanđana, približavajući seobičnoj životinji.Obeležja mentalne inferiornosti i rasne degeneracijejasno su uočljiva kroz. iskrivljeni oblik lobanje, što semože videti na sjajnim ilustracijama u knjizi, i u opštemsmislu donosi određenu težinu naučnom saznanju dajedna tako inferiorna, iako fascinantna vrsta mora da je

bila stvorena zasebno od evropskog čoveka. Zatonjegovo poreklo ne vodi iz Rajskog vrta, već izvan njega,sa svim duhovnim, moralnim i utilitarističkim posledicamakoje uvodi u moderne humanističke nauke.

Listao sam knjigu, razdvajajući sastavljene listove na koje sampovremeno nailazio kažiprstom. Bilo je bezbroj interesantnih crtežalobanja vandimenskih urođenika, doista sjajno urađenih. Ali nijedannije bio tako dobro urađen kao crteži koji su zauzimali nekoliko stranaknjige, posvećeni isključivo izgledu lobanje MH-36 iz različitih uglova,na kojima se lobanja neprestano umnožavala u pravim & obrnutimpoložajima, vertikalnim, horizontalnim presecima & iz profila. Ovakopobožna predanost podsetila me je na svetog Agapitusa, čijihnajmanje pet savršeno očuvanih lobanja cirkuliše Apeninskimpoluostrvom.U knjizi su bila & dva pisma, oba adresovana na gospodina

Lemprijera. Na prvom je bio pečat Kraljevskog društva & obaveštavaioje gospodina Lemprijera da je u znak priznanja za njegovu prilježnost& istrajnost na prikupljanju uzoraka u oblasti istorije prirode, Društvoodlučilo da mu dodeli Zahvalnicu.Drugo pismo je bilo od ser Kozma Vilera, u kojem veliki frenolog

našeg doba uverava svog dragog prijatelja da se predano borio daLemprijera prime u članstvo Društva. On je ispričao svojim kolegamaod kolike je ogromne važnosti bila kolekcija lobanja njegovogsledbenika, a posebno lobanja MH-36 koja je konačno potvrdila ono ušta je ser Kozmo Viler odavno verovao. Više & jasnije od svih drugihlobanja koje je ser Kozmo Viler do sada pomno proučavao, ovajcranium je pokazao više moralnih ncdostataka, smanjeni moždanikapacitet & regresivnu prirodu tasmanijske rase, koja će nesumnjivodokazati da je ova rasa osuđena na propast, bez obzira na prisustvonaprednih & civilizovanih Evropljana.A ipak, sa žaljenjem, mora da ga izvesti da sjajan rad & lepe reči, ne

čine uvek dobitnu kombinaciju, pa je njegov predlog da primeLemprijera u Društvo nadglasala volja većine u Društvu. Pa ipak,nastavljao je ser Kozmo Viler, ne treba potcenjivati Zahvalnicu odjedne tako važne institucije, a ona će, bez sumnje, poslužiti kao važankamen temeljac za njegov krajnji cilj, da postane član Društva.U međuvremenu, da li je možda razmišljao o skupljanju jaja? Bodler-

Šarp je beznadežno neadekvatan & ser Kozmo Viler razmišlja o jednoj

uporednoj studiji o jajima Starog & Novog sveta & pita se da li bi Tobibio zainteresovan da učestvuje u ovom njegovom velikom poduhvatu?

XIOsećao sam se kao da me nešto guši, kao da su stranice velike

poput kuća padale na mene, pritiskaju me kao da sam neki cvet kojitreba osušiti & sačuvati tehnikom presovanja; kao da se knjiga,beskrajna kao nebo, obmotava oko mog sklupčanog tela, da bi seuskoro zauvek zatvorila.Ljudski životi nisu neprekidna nit, kao što se konvencionalno

predstavlja na istorijskim slikama, a ni serije činjenica koje se moguobeležiti brojevima & razumeti po određenom pravilnom poretku. Onisu pre serija promena; jedne se odvijaju u trenutku & zaista sušokantne, a druge se odvijaju tako polagano da su gotovo neprimetne,a ipak su tako potpune & zastrašujuće, da na kraju svog života čovekmože da se nađe u situaciji da kopa po svom sećanju, uzalud tražećitrenutak u kome bi mogao da pronađe neku vezu između sebe samog,u svojoj staračkoj iznemoglosti & sebe u mladosti.Ne bih mogao reći kada sam prvi put shvatio da je sve ono dugo

vreme provedeno na Sara Ajlendu u stvari bio jedan dug & veomaspor proces metamorfoze. I dok sam pokušavao da se izvučem izmraka Crania Tasmaniae & onih pisama u njoj, kako sam mogao & dapretpostavim da ću se uskoro ponovo roditi u drugačijem obliku? Da jeproces slikanja ribe bio tako bolan & naporan ne zato što su ribeumirale & ja bio nesrazmeran njihovom obliku, već zato što da bihmogao da počnem da se menjam, prvo moram da umrem? Kako sammogao da znam da su tokom sveg onog dugog vremena moje slikeizazivale moju transformaciju; da svojom četkicom nisam stvarao slike,već da sam od bezbroja svojih slika ispredao nebrojene konce zajednu jedinu čauru.I kako sam mogao da znam dok sam bacao pismo na pod, napokon

spreman da napustim oblik bića tek izmilelog iz Čaure, da mojaočajnička misija bekstva samo što nije počela?

Š

SKUŠAC S KRUNICOMU kojoj se govori o najhrabrijem & najodvažnijem bekstvu –Pune taljige zatomljenih sećanja – Brejdi, anđeo osvete –

Povratak Kapoe Smrti – Napad urođenika – Ubistvo –Pogrebna lomača

INa početku beše Reč & Reč beše od Boga & Reč beše Bog. Na

početku beše isto tako sa starim Dancem kao & s Bogom; & on jestvorio sve stvari na svetu & bez njega ništa što je stvoreno nije bilostvoreno.A onda od Reči nastade telo & življaše kao deo naše tame & ne

shvataše našu tamu; jer njegovo meso bejaše trulo & muljavo &zeleno & raspadaše se u trule dronjke, koji plovljaše poput ostatakakakve olupine po mojoj ćeliji. I dok sam se te noći trudio da držimglavu iznad ove truleži koja je svake noći plutala oko mene,izbegavajući osećaj da zauvek tonem u primalnu Reč, moja svetaživotna želja bila je da razotkrijem da Reč & Svet više nisu ono štonam se činilo da jesu, da više nisu Jedno.Na Novogodišnju noć 1831. doneo sam čvrstu odluku da se držim

svoje namere da odem odavde – ali s ambicijama mnogo većim negošto je obično bekstvo: namera mi je bila da jednom & zauvek uništimosuđenički sistem. A oružje kojim ću postići ovaj cilj je ogromnakoličina pisanog materijala koji sam ukrao iz Arhive.Ribolovačka brigada Rolo Palme je pristala da sve to skupa sa mnom

preveze preko zaliva pod okriljem noći. A za uzvrat sam im obećao dani oni sami, a ni vlasti neće više nikada videti osuđeničke dosijee &dao im pride šest bengalskih dolara & primerak neobično cenjenog,mada pomalo ofucanog & delimično oštećenog prvog izdanja IstorijePrirode od Plinija starijeg, štampanog u Roterdamu 1628. godine uprevodu na engleski koji je uradio Filemon Holand, a u njoj su bile sveone priče o čudesnim rasama – o Tibijancima s dve zenice u jednomoku & slikom konja u drugom; o Monokolima koji su se kretali na svojojjednoj jedinoj nozi, skačući neverovatnom brzinom & koji bi, da bi sezaštitili od sunca kada je jako toplo, legli na zemlju & podigli nogu u vispoput suncobrana; o Astomima, koji nisu imali ni usta ni nos, već samonozdrve poput dva zmijska otvora & hranili su se mirisima.

U naselju je vladala opšta zbrka: neobjašnjiv nestanak starog Danca,glasine o neposrednom dolasku Meta Brejdija & njegove Armijesvetlosti, Komandantovo osamljivanje – sve je to uticalo da ljudi kaobez glave jure na sve strane bez nekog određenog razloga. U takvomopštem haosu, bekstvo nije bilo teško izvesti & neću vas gnjavitidosadnom pričom o samom bekstvu. To bi zahtevalo opisivanje gomiledetalja – kako sam se prvi put sastao s Rolo Palmom u noći, mesečevsrp koji je bacao dovoljno, ali ne previše svetla, pogodnu plimu &brašno & usoljenu svinjetinu, sekiru & lonac, čizme & taljige & kakosam sve to kupio, zajedno sa svojom slobodom – a detalji me nikadanisu posebno interesovali. U svakom slučaju, u pitanju nije bilasmelost & hrabrost, nego – kako to već biva – podmićivanje & dobroproračunato vreme.Sećajući se kako su me poslednji put videli, kao ludaka s gomilom

papira, pripadnici ribolovačke brigade su kasnije pričali o registrima saubeleženim imenima robijaša, knjigama korespondencije, raznimdosijeima ukoričenim u mramoraste korice, dokumentima & rukopisimakoji su svi skupa na sivom jutarnjem svetlu izgledali kao neka kuća nataljigama od sasafrasa.Ljudi Rolo Palme su zaronili u more svoja grubo tesana vesla & osetili

kako se mali kitolovac ispod njih polagano kreće u ritmu njihovogveslanja. Isprva samo kao jedan slab trzaj & potom klizeći po vodi,crnoj & mirnoj, vraćali su se na Sara Ajlend.Dok su ljudi u svežini letnjeg jutra pokušavali da se zagreju

veslanjem, čuo sam odjek njihovih glasova kako se razleže preko tihevode s mesta na kome sam pokušavao da odvučem taljige u divljinu,još uvek tamnu & vlažnu od rose; ja, odrpanac koji vuče svoj teretupregnut u taljige, pomoću remenja od kengurove kože.’Neverovatno liči’, čuo sam kako kaže Rolo Palma, ’na bogomoljku

koja pokušava da pomeri ciglu.’A onda je izgrejalo sunce & mora da im je bilo jasno da se kuća na

taljigama, poput njihovog kitolovca pokrenula & nestala – čuo samnjihove uzvike čuđenja – u nepreglednom zelenom gustišu koji seprostirao stotinama milja na istok, u kome su živeli samo divljaci &divlje životinje & tekle divlje reke & bog će ga znati kakve svemonstruozne rase & stvorenja – a s njima & jedan odbegli ludak,osuđen na zaborav.

II

Svima mora biti jasno da je Bili Guld pridavao ovom arhivskommaterijalu moć, koju samo oni koji su se u njega dugo udubljivali,mogu da shvate, pa čak ni onda u potpunosti. Strašno me je plašilo,ako nešto ozbiljno ne učinim, da će sve te laži koje sam vukao zasobom predstavljati jedino što je ostalo od kažnjeničke kolonije &potomstvo će suditi o svojim prethodnicima – Kapou Smrt, gospodinuLemprijeru, Komandantu, pa. čak & sirotom Kastlriju, sudiće o njima,sudiće o meni – sudiće o svima nama na osnovu Komandantovemonstruozne mašinerije fikcije! Kao da je sve to čista istina! Kao da suistorija & pisana reč bliski prijatelji, a ne oštri protivnici!Postojao je, znao sam to, samo jedan čovek koji bi znao šta mi valja

činiti.Met Brejdi je za sve nas bio prava enigma, ali u tami svoje smrdljive

ćelije, dok se stari danski pisar lagano raspadao tu pored mene, Brejdije postao moja kula svetilja. Niko od ljudi koje sam znao nije ga nikadavideo: priče o njegovom fizičkom izgledu su zato bile jako različite. Aipak, bio sam ubeđen da ću ga, u trenutku kada se sretnemo,prepoznati. Neki su govorili da je visok & crnomanjast s maorskomtetovažom na jednom obrazu; drugi da je polu-Samoanac & da toobjašnjava zašto je tako dobar ratnik; a neki opet da je nizak, pegav &da svoju crvenu kosu nosi vezanu u dva konjska repa. Za Škote, on jebio Vilijam Volas, za Irce Ku Kakulain, a za sve zajedno – prosto,heroj.Ali samo za mene, Brejdi je bio jedini čovek koji može da osveti

istoriju.Moje želje, do sada ste verovatno shvatili, bile su mnogostruke; a

trebalo je da znam da su & neispunjive. Nameravao sam da parališemkažnjeničku koloniju tako što ću joj prvo ukloniti oslonac uadministraciji, to jest, pisane zabeleške o njenoj izmišljenoj istoriji,neophodnu fikciju kojom je ovaj zatvor-ostrvo održavan. Odlučio samda potom pronađem Brejdija & predam mu ovu dokumentaciju. A svesam to radio u iluziji koja je bila monstruoznija čak & od mojih taljigaod sasafrasa prepunih grubo tesanom nadom – u veri, da kada Brejdibude imao službenu, falsifikovanu dokumentaciju & moje svedočenje otome šta je u stvari bila istina, šumski razbojnik će moći da organizujeodmazdu kada bude došao da oslobodi Sara Ajlend.Brejdi će izvesti pred lice božanske pravde sve dvolične pacove, sve

robijaše-čuvare koji su prodali svoje sapatnike za lagodniji život, a koji

su svi odreda opisani u analima starog Danca kao heroji, kao vredni &poštovani osuđenici. Brejdi će osloboditi sve ostale & svaki osuđenikbez dosijea postaće slobodan čovek, jer bilo mi je jasno da su nas onelažne reči činile robovima. A bez njih, ko može da kaže ko je slobodančovek, a ko nije? Kada budu oslobođeni, robijaši će moći da odu gdegod žele & moći će da kažu da su slobodni & bez dosijea, neće višeživeti u papirnatom zatvoru & niko neće moći da dokaže da nisuslobodni. Posle toga, Brejdi će proneti glas istine o svim užasima kojisu se odvijali na ostrvu-zatvoru, razotkriti sve laži zvaničnog arhivskogmaterijala & na taj način će uzduž & popreko Van Dimenove zemljerasprosrti duh revolta.I onda, napokon kao instrument jednog veličanstvenog cilja, nastavio

sam da se probijam kroz nepoznati predeo sa svojim neobičnimteretom, a moja zvezda vodilja bila je vizija Brejdija, mog osvetnika.Ali bez taljiga punih nečuvenih ambicija, moje bi putovanje bilo

sasvim besmisleno. Ovaj divlji predeo nije bio ubeležen ni na jednojmapi, a prostor gde se Brejdi mogao nalaziti u toj divljni bio je isto takovelik & nepoznat kao Engleska. Teren je bio gusto obrastao, aponekad čak & neprohodan, prastarim drvećem & paprati. Poputpodivljalih talasa, dizale su se visoke planine, a onda se naglosurvavale u duboke provalije, blistave beline poput, granita.Putovanje je bilo tako mučno da se ne može ni zamisliti. Ali dok sam

vukao svoje taljige pune zatomljenih sećanja kroz sneg, kroz lapavicu,preko još jednog jarka & još jedne ravnice obrasle šiljatom, oštromtravom, preko nekoliko planinskih venaca & preko bezbroj nabujalihreka & nikad, ni u trenucima najvećeg očaja, ni dok je moje telo bilo unajvećoj agoniji, nikad, baš nikad nisam posumnjao da ću pronaćiBrejdija, jer će Brejdi, kad ga pronađem, sve to razumeti. Brejdi ćeznati šta je to što ja nisam znao. Brejdi će mi objasniti da je svetverovatno okrenut naopačke & da će ga on ispraviti, učiniti ga onakvimkakav je nekada bio & kakav treba da bude.

IIIUšetao je u krug osvetljen vatrom pored koje sam sedeo u

predvečerje. Njegovo šugavo, ugruvano telo, jadno, bedno &izranjavljeno, bilo je skoro golo, osim šešira od pletene trave na glavi,a u desnoj ruci nosio je svoj izgrebani zemljani vrč & veliki žig ’S’ prekodupeta koji je ličio na dve ukrštene potkovice.

Ugnežđen ispod jedne stenovite litice, bio sam zapanjen njegovomočajničkom odvažnošću isto koliko & njegovom mističnom pojavom.Posegnuo sam rukom za sekirom. Ali kada je hrabro prišao & izneosvoj predlog, više nije bilo sumnje ko bi to mogao da bude, ko je ustanju da s takvom lakoćom preokrene svoju slabost u svoju korist.’Ako si spreman da podeliš sa mnom svoju hranu’, rekao je Kapoa

Smrt, ’ja ću s tobom podeliti tvoj teret.’Dao sam mu malo usoljene svinjetine. Posmatrao sam ga kako žvaće

na jednoj strani usta, mora da su mu s druge strane poispadali zubi.Pitao sam ga zašto je pobegao – jer život mu je bio lagodan sa svimonim privilegijama & mnogo bolji nego što je bio većine ljudi na ostrvu.Još uvek žvaćući, Kapoa Smrt skide svoj travnati šešir & iz njega

izvadi prljavi & pohaban komadić papira. Papirić je toliko puta biosavijan & preslagan da je već bio pocepan na mestima presavijanja,tako da je činio četiri skoro posebna parčenceta papira.

’Dragi kapetane', pisalo je u pisamcetu:uvek si bio moj jedan & jedini bio si mi sve tako mio i tako

dobar da te nikada neću zaboraviti o koliko sam samo voleotvoj iskrivljeni osmeh tvoju čupavu kosu koliko sam te samo voleozauvek tvoj voljeni dragan

TomiVratio sam pismo Kapoi.Nakon vešanja Urlikavca Toma Vivera prošle zime, rekao mi je

Kapoa, bilo mu je slomljeno srce. Prvo je nameravao da se ubije, akasnije je odlučio da narednog leta pobegne. Pre nekoliko nedelja je to& učinio s još šestoricom ljudi, a rastali su se kada im je ponestalohrane. Jedan se udavio prelazeći reku, a drugi se vratio u taborbrigade za gašenje kreča & predao. Kapoa Smrt se borio k’o sam vragoko lešine jednog vombata pre jedno nedelju dana & otada – ništa.’Da,’ reče on u odgovor na nešto što nisam ni pitao & izvadi čep iz

vrča koji je uvek nosio sa sobom, koji je bio pun neke tečnosti koja jeličila na pišaćku, a nekada je predstavljala njegovu bećarsku čorbu &istoriju, kako reče – a misli su mu tada bile već dobro pomućene –njegovu istoriju. Izvukao je iz vrča ljigavu vlat trave & počeo da pričakako je nedugo po dolasku na Sara Ajlend, prisustvovao ispitivanjuodbeglog robijaša.

Robijaš – kolačar iz Birmingema – proveo je nekoliko dana u bekstvus trojicom begunaca koji još nisu bili uhvaćeni. Zbog nedostatka hraneu toj surovoj zemlji, verovalo se da je pojeo svu trojicu bezuspešnotragajući za prelazom preko divljih planina, koje su se protezale dokleoko dopire od istoka na zapad da bi se na kraju, iznemogao od gladivratio da se preda.Izjavio je da je sit života & priznao svoj kanibalizam, ali niko mu nije

poverovao sve dok ni je skinuo & pokazao im svoje mokasinenapravljene od ljudske kože. Više zainteresovan za to šta je kolačarsaznao o nepoznatoj Transilvaniji, nego za njegovo užasno neljudskodelo, Maša Pag je vršio pritisak na njega da mu opiše pravu prirodupredela kroz koji je putovao.Na ivici nerava, kolačar je zatražio dozvolu od Komandanta, a onda

zgrabio list papira na kome je Jorgen Jorgensen vodio beleške oistrazi. Besno je zgužvao papir u loptu.’Ser’, rekao je, ’ovako izgleda Transilvanija’, – & ’ladno bacio gužvu

papira Komandantu pred noge.Radi ono malo hrane što mi je preostalo, Kapoa se pridružio mojim

putešestvijima kroz taj zgužvani lavirint, sačinjen od vodopada &prašuma & provalija & krečnjačkih litica koji se otkrivao pred mojimočima, a koji je nemoguće opisati rečima.Naumili smo da stignemo do Francuske kape, velikog planinskog

masiva u Transilvaniji. Koliko se moglo videti, protezao se oko sto miljana sve strane, a njegov vrh u obliku okrnjenog polumeseca, kada suga iz daljine posmatrali zatočenici na Sara Ajlendu, veoma je živo – aza nas robijaše & veoma ironično – nagoveštavao Francusku kapuslobode, a imao sam sijaset razloga da poverujem (na osnovuneprestanih glasina & nekih tajnih pisama koje sam pronašao, a kojeje Guverner pisao Komandantu), da je tu Brejdijev tabor.Uputili smo se ka Francuskoj kapi & ubrzo shvatili da nismo bili prvi

koji su to pokušali. Naišli smo na ostatke logorskih vatri oko kojih binalazili poneku kost nadlaktice ili kolenice. Naišli smo & na korenjemirte koje je raslo isprepletano kroz kostur nekog bezimenog begunca.Stajali smo mimo & nešto osluškivali, a šta, ni sam nisam znao.’Šta nameravaš da uradiš?’, pitao je Kapoa Smrt, češkajući veliku,

ljutu krastu koja se stvorila oko utisnutog žiga nasmejane maske nanjegovoj mišici.

Šepesali smo dalje. Nestalo nam je usoljene svinjetine. Knjige suupile vlagu, po njima je počela da raste mahovina, da izbija lišaj,naselili se insekti & počele da rastu biljčice. Krasta na Kapoinoj mišicise zagnojila, sporo se kretao, a misli su mu bile grozničave. Izgubilismo sekiru, mada mislim da ju je možda Kapoa Smrt bacio, da jedanod nas dvojice ne bi došao u iskušenje nalik kolačarevom. Potrošilismo & brašno. U jednoj dubokoj rečnoj dolini naišli smo na deblojednog belog eukaliptusa koji je bio širok kao čovek oko struka. Nadeblu je bilo nešto crno poređano u nizu i što je izdaleka ličilo nakomade kore nekog drveta. Kapoa Smrt je, onako grozničav, pomislioda su to oči čoveka koji je zaustavio točak u nekakvoj umnoženojverziji & da pilje u njega spremajući osvetu, & nije hteo da im priđe. Alinisu to bile nikakve oči: kada sam bolje pogledao video sam da je onošto je ličilo na komade kore od drveta, u stvari dvanaest pari osušenihcrnačkih ušiju.Kasnije, kada smo se hramljući spustili s jedne visoke kamenite litice,

našli smo se u dolini obrasloj šiljatom travom, visokom do struka,osutom raznobojnim cvećem & zelenim mladicama trave. Kroz travuse bljeskalo nešto neobično & kretalo se prema nama, a posle nekogvremena shvatili smo da su to dva crna momka.Nisu se nimalo uplašili kada smo počeli da glumimo, da skupljamo

štapove sa zemlje, prinosimo ih ramenu & ciljamo u njih kao da se radio puškama. Da bežimo, nije imalo nikakvog smisla, pa smo se čakponadali da će se ponašati prijateljski, možda čak s nama podelitikengura koji je visio preko ramena jednog od njih dvojice.Ali kada su nam prišli, bilo je jasno da im ni na pamet ne pada da bilo

šta dele sa nama. Jedan od njih je bio visok čovek s krastama po telu.Drugi je bio niži & znatno stameniji. Bilo je jasno da su besni. A nismouočili ni koplja koja su vukli za sobom po zemlji, zaglavljena izmeđunožnih prstiju.’Numiner? Numiner?’, raspitivali su se oni & ja, glupi belac koji je

mislio da pod numiner podrazumevaju belca, koji je učestvovao u svimstrahotama koje su belci vršili nad crnjama, rekoh ’Ne, ja nisamnuminer.’ Kapoa Smrt, pametni crnac, misleći da pod numinerpodrazumevaju duha & da će pred tim prostim dušama moći da odigraulogu kakve utvare, isprsio se & svom snagom pokušavao da zadržistrašno drhtanje, da oni ne bi videli koliko je zapravo bolestan &slab.

Najglasnije što je mogao, izgovorio je:’Da, ja sam numiner, prokleti, veliki numiner.’

IVPoslednje što je Kapoa Smrt video, pre svoje žalosne pogibije, bila je

njegova celokupna tužna istorija koja se odvijala unatrag. Svi obrtinjegove sudbine na Sara Ajlendu: čovek koji je zaustavio točak,Gundelj, uspešan posao krčmara u Hobartu, vreme provedeno uLiverpulu, sve je to on video kako se odvija unazad u mlazu koji jecurio iz razbijenog zemljanog vrča s pivom.Pogledao je gore & video sebe kako pliva natrag na brod s robovima

& predaje se, posle onog ponižavajućeg čina s onim belcem, sa svevećom tugom posmatrao je kako postepeno odbacuje svoju žarkuželju za slobodom, dok Francuzi uz smeh otkivaju eksere iz drvenihepoleta, koje su na tako čudan način prikačene na ramena generalaMorepaa.Morepa je posmatrao vesele Francuze s drhtavicom i

nerazumevanjem, dok su njegova žena & deca izranjali iz mora, psipovraćali delove ljudskog mesa od kojih su se ponovo formirali ljudi,dok se brutalna represija robovskog ustanka pretvarala ponovo ukratki period slobode, da bi opet zapali u ropstvo.Kapoa Smrt je osetio neutoljiv gnev, ali njegova odluka da ne ostane

porobljen, gasila se kao slabašni plamen sveće dok je gubio snaguodraslog muškarca & pretvarao se u dete & jednostavno je prihvataoživot ispunjen neprestanim argatovanjem, beskrajnom brutalnošću &bespotrebnim nasiljem koji su nad njim vršili & njegovi gospodari &njegovi sapatnici, onako kako se već život odvija tu & tamo & svuda.Samo je ukus guave ukradene iz njegovih usta & vraćene na drvomogao da ublaži sve te dugotrajne patnje, dok se napokon nije završiotako što je crni nadzomik izvukao napolje uplakanu mladu crnkinju.Bela žena je svom snagom gurala Kapou Smrt, sada u stanju

novorođenčeta, u ruke mlade crnkinje koja je vrištala, a onda jeodjednom ućutala kada je privila još mokru & krvavu bebu na svojegrudi, a potom ustala sa stoličice & čučnula pod krošnju drveta guaveu prašnjavom dvorištu & dozvolila Kapoi da se konačno vrati jedinomvremenu & mestu gde je vladao spokoj kakav nigde drugde nijeupoznao & on uđe s nogama napred u njenu udobnu prostranumatericu kroz njenu iskidanu, krvavu jamu.

I onog poslednjeg trena, pre nego što ga je zauvek oblila tama,Kapoa Smrt se okrenu & vide sebe u odrazu iz ogledala vrča, iz kogaje isticala njegova bećarska čorba & u kojoj su se svi točkovi vremenaokretali unazad, a sad su odjednom ponovo počeli da se okrećuunapred, ali nije ga se više ticala njegova budućnost, bio jenezainteresovan da otkrije svoju sudbinu koja ga je napokonoslobađala, dok sam se ja isprezao iz taljiga & trčao svom snagom dapobegnem od divljaka & njihovih kopalja, kojima su bile probodeneKapoine grozničave grudi.Kapoa Smrt je okrenuo glavu, duboko udahnuo, polagano se

uspravio & napravio tek tri koračića dalje od vrča koji se kotrljaonapred & nazad kroz vreme, kada je osetio kako ga je pogodilo prvokoplje kao udarac čekića; osetio je kako posrće, a potom & udaracdrugog koplja, još jači od prethodnog. Zavrteo se kao ptica na ražnju &pao na kolena. I dok je pokušavao da pobegne puzeći, osetio je kakona njega padaju udarci njihovih tojaga & osetio kako se govor rastače

re čisevezujuj ednasd rugom iniš tavišen emasmis la & mi risiukusguave & tomipri čaišetasam nom & ta modalekod aleko &tomitomitomi & hla dnohl adno &

& Dok sam bežao, osvrnuo sam se & video kako crnje mlate Kapou

Smrt svojim tojagama & izgledalo je kao da žele da mu polome svekosti u telu. Video sam kako pokušava da polagano podigne ruku, naneki čudan način, & nije imao snage. Možda je nekome ili nečemuželeo da mahne u pozdrav. Tukli su ga po glavi, obrušavajući se nanjega svom snagom. Kroz gusti zaklon šumarka čajnog drveta, prvosam ih posmatrao, a onda ga ostavio da umre.Kada sam se narednog dana vratio uz stroge mere opreza da uzmem

taljige, bile su nedirnute, za razliku od Kapoinog tela, na kome su seveć nakotili crvi, gmižući poput debele bele kobasice preko njegovogupalog stomaka; ispala mu je drob & videla se usirena krv na mestimagde su mu tasmanijski đavoli & tigrovi preko noći otkidali komademesa.Pored njegove glave, ležao je, a njegove oči preko kojih se već

navukla ona mlečno bela posmrtna skrama još uvek su bile uperenena njega, njegov prazan, polomljeni vrč u kojem su nekad, u bećarskojčorbi, plivali duhovi. A oko njega bile su rasute razne stvarčice koje su

pričale svaka svoju priču: prsten s poludragim kamenom, nekolikooblutaka & povele travke & jedna školjkica & slomljena ljuštura raka.Sada je on bio bećarska čorba kojoj su pokradeni začini. On je bioptičja krv bez tela koje bi mogao da namaže tom krvi & poleti. Bio jeprošlost.Svojim nesviklim slikarskim rukama & suvim, krtim granama koje su

se neprestano lomile, počeo sam da kopam grob u pustari pokrivenojoštrim vlažnim šljunkom, iz koga je rasla šiljata trava. Posle nekogvremena, sav iserpljen odustao sam od daljeg kopanja, a iskopao samsamo jedno plitko ulegnuće. Odvukao sam & stavio Kapoino telo uplitki grob & potom otišao, ne okrećući se, bežeći, želeći, tražeći, daživot bude nešto drugo.Vreme je prolazilo.Pao sam u delirijum.Vreme nije prolazilo. Moj vid & moje vizije stopili su se u jedno. Za

sobom sam vukao taljige pune laži koje sa nazivaju istorijom. Vrememi se smejalo. Očekivao sam smrt koja me neće zateći u ćeliji na SaraAjlendu. Vreme mi se rugalo! Vređalo me! Povredivalo me! Lomilo me!Pisao sam knjigu u nekom drugom vremenu, pokušavajući da shvatimzašlo nema reči da se opiše ono što se upravo dogodilo.Ni jedne jedine.Baš ni jedne.Polugo & jako omršaveo, krenuo sam ka krajnjem cilju svog puta

strmim usponom na Francusku kapu. Svakoga dana skidao sam pojedan kaiš sa svog ama od kengurove kože & žvakao ga da bihizvukao nešto hranljivo iz njega. Izračunao sam da u amu imam imajoš dvadeset kaiševa, & njihovo postepeno nestajanje služilo mi je kaokalendar, dok su mi se zubi klatili & izazivali bolove u upaljenimdesnima & potom počeli da ispadaju.Posle dugo vremena naišao sam na jednu granitnu ploču, relativno

zaklonjenu od vetra, na pola puta do zapadnog grebena & tamo,boreći se protiv kiše, skupljene oko vatre, ugledao grupu poznatih lica.Pre dva dana sam pojeo poslednji kožni remen.

VTri male devojčice & jedan dečačič, svi skoro goli; nekoliko mršavih

šugavih pasa; & žena u cipelama bez pertli u kojoj sam prepoznao onukoju je Komandant nazivao Mulatkinjom, Robinson Kleopatrom &robijaši & ja je znali pod imenom Bezvredna Seli. Žena & deca su

kidali granje & bacali ga na vatru. Za neke – ne, za većinu ljudi – to nebi predstavljalo neki poseban prizor, ali za mene koji nisam videodrugo ljudsko biće već čitavu večnost, bili su toliko lepi da se ne možeopisati.Bezvredna Seli je na sebi imala crnu pamučnu suknju, robijaški

džemper od grube pletene žute vune & na glavi crvenu kapu-čarapu.Na leđima, u nosiljci od kože volabija, nosila je mršavu bebu, koja je,koliko sam shvatio, bila blizanka deteta čiju je majušnu lobanjuBezvredna Seli nosila okačenu oko struka, na način kako to radi njennarod kada je u žalosti. Devojčica u nosiljci bila je mnogo svetlije putiod ostale dece, a oči su joj bile plave. Vrlo lako je mogla da bude mojakći. A možda bi ga, da je rodila moje dete, Bezvredna Seli ubila. Nekicrni muškarac, koji mi je bio okrenut leđima, pekao je na vatri tripotarua. Isprva me uopšte nije ni pogledao kad sam ga pozvao poimenu.A onda, kada je Tragač Marks napokon okrenuo glavu, bio sam

sasvim šokiran. Više nije bilo ni traga od elegantnog, snažnog čovekakoga sam upoznao pre nekoliko meseci na Sara Ajlendu. Strašno jeoslabio & bio je sav smežuran: njegov nekad elegantni smeđi prslukpretvorio se u masnu crnu krpu, koja je landarala oko njega kao što suteške gvozdene bukagije nekad landarale oko mojih nožnih članaka,njegova fina plava prugasta košulja bila je izbledela & pocepana, anjegove kožne pantalone visile su u dronjcima oko mršavih nogu.Izgledao je groteskno. Lice mu je bilo osakaćeno & kada mi je prišao

bliže, shvatio sam da su mu odsečeni nos & uši & na njihovom mestuostalo je sirovo meso, crveno & upaljeno. Preko njegovog unakaženoglica, poput buba mesoždera, izbijale su boginje. Tragač Marks kogasam uvek želeo da naslikam u vidu jednog kicoškog skušca skrunicom, sada je ličio samo na jedan izduvan, usahli komad mesa,kao riba posle nekoliko dana provedenih u kućici gospodinaLempnjera.Nisam mogao da skinem pogled s njega. A onda Tragač Marks učini

jednu stvar zbog koje sam putovao hiljadama milja, kroz stotine divljihpredela da bih pronašao ovo mesto, ali to ipak nisam očekivao.Ispružio je ruku.Dodirnuo me je.Nežno je prelazio nadlanicom svoje ruke preko mog obraza & mojih

usana.

VIRuka mu je pala s mog lica & ja sam seo među njih na zemlju pored

vatre. Kada je krzno potarua počelo da nagoreva & šišti, TragačMarks, znacima & vandimenskim žargonom koji se naziva dementung,dijalektom sastavljenim od izmešanih reči belog & crnog čoveka,saopšti mi da su me očekivali već danima, jer su videli & pratili dimmojih vatri dok sam se lagano peo uz litice planine.Bezvredna Seli upali lulu & povuče nekoliko dimova, pa je ponudi

meni. U luli je bio neki domorodački duvan, jak & mastan &osvežavajući. Dodao sam lulu Tragaču Marksu, koji je povukao jedandim, kinuo & zakašljao se – kašalj je zvučao kao duboko & opasnohripanje – a potom mi je ispričao kako je rešio da napusti Sara Ajlend& krene u lov na kengure. Posle nekoliko dana stigao je do ušća reke,koje belci nazivaju Kolačareve glave. Tamo je naleteo na grupucrvenih mundira koji su krenulu u potragu za njim & koji su ga zamolilida im pomogne da pronađu čuvenog Meta Brejdija.I tu je Tragač Marks na trenutak prekinuo svoju priču da skine s vatre

upola pečene potarue & očistio im iznutricu oštrim kamenom. Vratio ihje na vatru, još malo kašljao, a onda nastavio svoju priču.Crveni mundiri su ponudili da mu plate u zlatu, pride & komad zemlje

u blizini Jerihona gde bi Tragač mogao da osnuje farmu. U narednihnekoliko nedelja prokrstarili su Transilvaniju uzduž & popreko. Tragačim je pokazao stene koje su bile Brejdi, ribe koje su bile Brejdi, terao ihje da preplivavaju opasne brzake u dubokim rekama koji su bili Brejdi,da stoje na hladnom vetru koji je bio Brejdi; a onda su ga oni išutirali,odsekli mu nos & uši, a s jednim uvetom & komad obraza, zatim gadobro isprašili & rekli mu da ako ga ikada ponovo sretnu, ubiće ga,uobraženog crnju, što ih je tako dugo odvlačio od njihovog cilja.Osetio sam kako me preliva talas ushićenja pošto sam saslušao

njegovu priču. Bilo mi je toplo oko srca u njegovom društvu & misli sumi bile kristalno jasne od popušenog duvana. Kao neko otkrovenje,ukazalo mi se znamenje da sam stigao na kraj svog fabuloznog puta.Naravno, mada je Tragač znao gde je Brejdijev tabor, on je spretnoizbegao da do njega odvede crvene mundire. A sada će tamo odvestimene.

VII

Nadvili su se ogromni, crni oblaci koji su zaklonili & najmanji tragsvetlosti, požurujući dolazak noći. Odjedared, sasvim naopako, kako toveć biva u toku tasmanijskog leta, počela je da pada susnežica.Mokar sneg je šištao na vatri, Tragač Marks je skinuo s vatre reš

pečene potarue & isekavši ih na komade, podelio svima oko sebe. Onsam nije ništa jeo, čak ni kada je Bezvredna Seli polomila butnu kostjednog potarua & prinela je blizu njegovim ustima, nagovarajući ga daposiše srž koja će mu dati snagu, a kada je & to odbio, namazala inuje srž na čelo & obraze kao da će mu to na neki čudan način povratitisnagu.Kada sam posle jela pitao Tragača Marksa gde je Brejdi, on mi je

odgovorio da su visoravni Brejdi, da su stene Brejdi, da su ribe Brejdi...Trebalo je da žalim za umom Tragača Marksa, a ne samo za

njegovim osakaćenim telom. Ali, da budem iskren, nisam osećao ništasem strašnog umora pojačanog iznenadnim & neočekivanim obrokomod mesa torbara; bilo mi je malo muka, ali sam bio savršeno sit.Primakao sam se bliže vatri & sedeo pored nje, dok me BezvrednaSeli nije pozvala da im se pridružim u jednom udubljenju u steni, u kojesu se svi skupa povukli.Tragač Marks me je pozvao da spavam s njima: ispred nas je gorela

vatra, psi su se sklupčali iznad naših glava & kod nogu, njegova decasu se pribila uz mene s moje leve strane, Bezvredna Seli s desne, aTragač Marks je legao sa Seline druge strane.Nisam očekivao ovakvu bliskost, & – da budem iskren – činilo mi se

to pomalo neprikladnim, ali niko drugi nije nalazio ništa čudno u tome,pa sam se prevrnuo na stranu & našao se s nosom pribijenim uz leđaone koju je Komandant zvao Mulatkinja, Robinson Kleopatra & robijašiBezvredna Seli, a koje je bilo njeno pravo aboridžinsko ime, zbog čegame je oblio užasan stid, nisam je nikada pitao.Osećao sam se kao dete & s blagim osećanjem da je to što znam

tako malo, nejasan ali veliki greh, grozan & neporeciv, a ipak većoprošten, zaspao sam. Kroz san sam osetio kako mi se meso & kostipolagano zagrevaju & opuštaju & posle mnogo, mnogo dana, prvi putsam osetio da sam na sigurnom.

VIIIProbudio sam se usred noći, sve je bilo mračno osim vatre – za koju

mi se ranije činilo da će se ugasiti od hladnoće & vlage – a koja je

sada buktala & plamtela & lizala & do tri jarde u visinu, ali je bila istogpromera u osnovi – & osvetljavala je žutim nemirnim svetlomunutrašnjost našeg udubljenja u steni.Tragač Marks, Bezvredna Seli & deca su nestali. U nozdrvama sam

osetio poznat buđavi miris, koji sam osetio onog prvog dana kada samušao u Arhivu.Na drugoj strani lomače ugledao sam Bezvrednu Seli sa decom.

Skinula je svoju evropsku odeću & osim ogrlice od kosti obojenecrvenim okerom & trake od kengurovog krzna, koja je bila nekolikoputa omotana oko njenog struka, & za koju je bila prikačena majušnalobanjica, na sebi nije imala ništa. Lice & telo, sve do njenih stidnihdlačica, bili su premazani crveniin okerom, dlačice su izgledale poputzarđalih opiljaka gvožđa privučenih magnetom njenog venerinogbrežuljka. Kosu je zagladila pomadom načinjenom od masti & crvenogokera nalik na krljušt koja se preklapa kao u ribe. Deca su bila istotako gola & tela su im bila ukrašena na sličan način.Kada sam počeo da im se približavam obilazeći oko vatre, osetio sam

kako mi je nešto palo na rame, a zatim skliznulo na zemlju. Stao sam,okrenuo se & pogledao dole. Pored mene na zemlji ležala jeogaravljena crna ruka s nagorelim patrljkom podlaktice.

SLATKOVODNI RAKKralj Knut – Antipodski autodafe – Odlazak Bezvredne Seli– Metamorfoza – Hrpa lobanja na ognjištu – Solomonova

Pesma nad pesmama Košnice – Nadnica za čitanje –Jedenje Brejdijevog dnevnika – Ceo svemir užasa,

beskonačnost ljubavi Klukas u prednosti – Njegova perfidnostje nagrađena

S osećanjem jeze & užasa, zastao sam, okrenuo se & pogledao uvis.Isprva sam odbijao da prihvatim ono što sam video. Kao da je sve tosamo obmana oka & uma, kao da mi se od beskrajnih jezika vatre, kojisu lizali u nebo, pričinja nešto drugo. Ali što sam duže posmatrao, sveviše bivalo mi je jasno da to nije samo privid.Jer visoko gore, usred vatre, na oko sedam stopa iznad zemlje,

sedeo je neki crni nagoreli trupac poduprt sa svih strana gorućimgranjem. A taj crni trupac bio je Kralj Knut: sedeo je srećno &zadovoljno na svom tronu dok ga je zapljuskivala plima žutih & plavihvisokih plamenih talasa. Trepnuo sam – jedanput, dvaput – ali greškenije moglo biti: Kralj Knut je u stvari bio Tragač Marks, bio je mrtav, aovo je bila njegova kremacija.Crni kicoš, čiji je kašalj sada zauvek utihnuo u srcu vatre koja je igrala

oko njega, sagorevao je u nešto sasvim neprepoznatljivo. Crveniplamenovi su ga obavijali poput ruku oko pasa, milovali ga po grudima,posezali za njegovom bradom. Jedna ruka dosezala mu je samo dolakta sa kog su frcale užarene varnice. Iz otvora gde mu je nekad bilouho, pomaljao se blagi žuti plamen, kao u lampi lojanici.Čuo sam neko režanje, spustio sam pogled & ugledao šugavog psa

kako pokušava da zgrabi ruku koja je pala s Tragačevog tela na mene,a s mene na zemlju. Odjednom, na ruku je pala noga, a ta noga, hvalabogu, bila je živa & zdrava jer bila je to noga Bezvredne Seli koja sesagla, otela nagorelu ruku iz psećih čeljusti, šutnula psa & mirno bacilaruku nazad na vatru.Ako čitalac misli da je u tom času Bili Guld uzviknuo ili vrisnuo, ljuto

se vara. Ako misli da je Bili Guld hrabro nasrnuo & oslobodioTragačevo telo iz plamena, a potom ga sahranio kao dobroghrišćanina, vara se još više.

Jer kao prvo, nisam mogao da se maknem s mesta & sve što sammogao da uradim bilo je da samo mirno stojim & posmatram. Kaodrugo, ja nikada nisam bio čovek koji bi govorio drugima kako da vodesvoj život &, kada se uzme u obzir moje iskustvo, činiio mi se sasvimumesnim da primenim isti princip & kada je u pitanju smrt. Već sam sepačao s dva leša, pa se jedan pretvorio od govneta u naučni sistem, adrugi u slinavog mudraca. Bilo mi je jasno da se iz pačanja s mrtvimane može izroditi ništa dobro, naučno ili duhovno. A uz to, činilo mi seda je Tragač Marks sasvim srećan što sedi na vrhu svoje lomače & sijapoput zvezde vitlejemske na vrhu božićnog drvceta. To nije bilo lepo, anije bilo ni ružno. Nije bilo ispravno, a nije bilo ni pogrešno. A jeste daje mirisalo onako kako sam se nadao da će jednog dana mirisatiKastlri.Osetio sam pogled Bezvredne Seli na svome licu. Osećao sam

vrelinu vatre & video kako plamenovi bacaju senku & kao da oslikavajurazigranim crvenim & crnim listićima njeno telo, njeno lice & njene crneoči mokre od suza. Iz male torbice od kengurove kože, kоја je visila onjenom struku, izvadila je grumen crvenog okera koji je izmrvila u prahna dlanu moje ruke, zatim ga pomešala s pljuvačkom, neprestanoizgovarajući reči, Balevini – Balevini – Balevini & sve vreme plačući, alice joj se grčilo & treslo na lelujavom svetlu & nije skidala pogled smene, a ja sam samo povremeno bacao pogled na ono što ona radi scrvenim okerom rastopljenim u pijuvački & bio suviše zbunjen da bihreagovao na bilo koji način, čak & kada je prinela prst umočen u okermome licu & počela da po njemu slika razne znake.Dok je utrljavala oker pogled joj je bio piikovan za moje lice, kao da

sam joj neki bliski davno zaboravljeni prijatelj, kao da sam njen čovek,brat, otac, sin & svi drugi ljudi koji su prethodili Tragaču Marksu, zbogkojih je ukrašavala svoje lice okerom & mazala svoje telo ugljenomkada bi za njima žalila, dok su jedan po jedan nestajali, pokošenigripom & boginjama & sifilisom ili od puščanih zrna, kao da je izmeđunas bilo nečega što je prožimalo oba naša tela & kao da će mi,obeležavajući me crvenim okerom, pomoći da sve to bolje shvatim.Ali u igri svetlosti & senke koju je bacala vatra sa svojim premazima

smrti & života & tajanstvenim misterijama, o kojima su samo onemogle da govore, osećao sam da ne shvatam ništa od svega toga.A onda se ova crna žena okrenula od mene, duboko se poklonila,

uzela jednu debelu granu & počela njome da udara po gorućoj lobanji

Tragača Marksa; lobanja se otvorila & izložila njegov mozak plamenu.I onda je počela da kruži oko njegovog tela & da džara, podstiče,gurka, da bi bila sigurna da će telo Tragača Marksa sagoreti u pepeodo poslednje koščice.Nakon toga počela je da peva & deca su joj se pridružila u pesmi,

pevali su svi uglas, a ona je pevala za jednu oktavu više od njih,stvarajući tako perfektan sklad, da sam ja, mada nisam razumeo nijednu reč, bio duboko dirnut. I u tom trenu, kada sam pokušao da seoslobodim svoje frustriranosti zbog toga što ne razumem ni jednu rečnjene pesme, obuzela me je duboka sumnja da ja u stvari sve to isuviše dobro razumem & da je ova žena s mnogo imena, a koju višenisam znao kako da zovem, počela da cepa listove iz knjige & da ihbaca u vatru.Pogledao sam uvis & video da je Tragačevu glavu, koja je gledala na

sever, prekrio pokrov od listova papira iz robijaških dosijea, knjigaprepiske, registratora s izveštajima, strogim naređenjima & uredbama& sve je to sada bilo u službi potpaljivanja pogrebne lomače,rasplamsavalo se & lizalo u vis & proletalo pored Tragačevognagorelog lica & na trenutak bljesnuvši od odsjaja žutog plamena izTragačevog uva, pre nego što zauvek nestane u noći, u vidu najsitnijihčestica raščlanjenog ugljenika.Kada je prišla bliže meslu na kom sam stajao, shvatio sam da je sve

vreme dok je plesala oko vatre, bacala u plamen listove koje je cepalaiz dosijea kao da je poludela.Dosijei!Dosijei & knjige koje sam tako dugo vukao sa sobom uz tolike žrtve!

Dosijei & knjige uz čiju pomoć bi nas Brejdi oslobodio! Dosijei & knjigekoji su ubili Jorgena Jorgensena, zbog kojih sam rizikovao život & zakoje je Kapoa Smrt dao svoj život ...Pritrčao sam & počeo da joj otimam iz ruke knjigu iz koje je cepala

listove & bacala ih u plamen, čvrsto odlučivši da spasem bar jedan tomod njenog manijačkog antipodskog autodafea, ali na moje iznenađenjeona nije pružila otpor mom iznenadnom napadu & prepustila mi jeknjigu.Dok sam pokušavao da ugasim zažarene, plamteće korice knjige, na

svetlu plamena ugledao sam neke reči. Pročitao sam nekolikorečenica koje nisu imale nikakvog smisla, o kupovini nekakvih stolica suzaludnim ciljem pokajanja zbog nekog neopisanog, ali veoma

stvarnog greha. A potom je plamen počeo da liže uz stranicu knjige &da dohvata moje prste & stranica je pala u vatru. Digao sam pogled &pogledao Seli, ali ona nije dizala oči sa knjige, pa sam nastavio dačitam s početka stranice koja je bila dopola pocepana & prve čitljivereči počinjale su ovako:’... Ja sam Vilijam Bulou Guld, garave duše & zelenih očiju & krezavih

zuba & čupave kose, pravi cmizdravko & nameravam da slikam ribe &u njima uhvatim još po koju dušu poput moje...’Osetivši blagi osećaj iskrivljenog prepoznavanja, listao sam dalje,

prelazio preko slika ribe & proze koju sam na nekoliko mestaprepoznao kao svoju, a na drugim mestima kao nesuvislo trućanje aline bez čudne & ponekad uznemirujuće veze sa stvarnim događajimana Sara Ajlendu.Ali tek kada sam pred očima ugledao retke ispisane na dnu jedne

stranice na početku knjige, osetih nešto poput panike.’Vilijam Bulou Guld’, čitao sam dalje, ’rođen je sa sećanjem, ali bez

iskustva & bez prošlosti na koje se može osloniti & kao da je proveovek izmišljajući nešto što nije postojalo, u čudnoj veri da će njegovamašta postati njegovo iskustvo & tako objasniti & izlečiti problem svogizgubljenog sećanja.’Rešio sam da ne čitam dalje te gluposti, pa sam iščupao tu uvredljivu

stranicu iz knjige & bacio je u vatru, ali poče da mi se skraćuje dah &ponestaje vazduha &, leđa mi se obliše peckavim znojem straha kojime je sve više obuzimao & osetih kako mi se prevrće utroba.Bezvredna Seli je brisala suze s obraza & pokazivala mi da je s druge

strane vatre potrebno dodati još goriva. Bio sam besan zbog njenogpotpunog odsustva bilo kakvog interesovanja za moja osećanja &čvrsto sam odlučio da ne pročitam više ni jednu jedinu reč & da tamo& tada zauvek izbrišem ovaj trenutak iz svog pamćenja.Nastaviću potragu za Brejdijem, a kada ga nađem, znam da će mi

reći da sam sve ono čemu sam lično svedočio, video samo u bunilukao čovek izgubljen & mučen glađu u šumama Transilvanije. Ali ništanije vredelo – Bili Guld nije mogao da izbegne narastajućoj sumnji kojase u njemu rađala, da je zarobljen u knjizi, da je samo lik u toj priči čijaje sudbina kao & njegova prošlost već napisana, odlučena, prorečena& nepromenljiva isto toliko koliko je bila nepodnošljiva. I kakvog jedrugog izbora imao do da uništi tu knjigu?

Žustro sam iskinuo još dvanaestak strana & bacio ih u plamen, ali ihje cug vatre poneo u vis & vratio ih nazad, pravo meni u lice. Dok samskidao jednu delimično nagorelu stranicu s nosa, nisam mogao daodolim, a da ne bacim pogled:'Pored mene na zemlji ležala je ogaravljena crna ruka s nagorelim

patrljkom podlaktice...’Besno & s žestinom zgužvao sam stranicu & zavitlao je u vatru, a sa

sledeće stranice pred oči mi je iskočio slatkovodni rak. Izgledao je kaoda ga je neko naslikao, savršeno imitirajući moj stil. Očajnički sampokušavao da izbegnem zaključak da ako je ovo knjiga o istorijikažnjeničke kolonije, onda je ona & proročanstvo o njenoj sudbini, apotom, shvatio sam da ona još uvek nije završena, da mora u njoj dabude još nekoliko poglavlja & s narastajućim užasom pročitao sam nanarednoj strani sledeće: ’shvatio sam da ona još uvek nije završena,da mora u njoj da bude bar još nekoliko poglavlja & s narastajućimužasom pročitao sam na narednoj strani sledeće...’

IIČudnovato, ali meni ne više & neobjašnjivo, poslao sam celu Knjigu o

ribi u vatru pakla & pridružio se uplakanoj crnoj ženi, kidajući straniceostalih knjiga & hraneći njima razbuktali plamen.Na toj lomači bili su opisi toliko mnogo ljudskih sudbina & njihovih

jasnih ideja o budućnosti, a kako su samo ti gladni plamenovi cičali odushićenja! Kao što mi je Pobdžoj još davno rekao, definicije pripadajuonima koji definišu, a ne onome što se definiše, a ja više nisam želeoda moj život & smrt predskazuju drugi. Izdržao sam previše toga dabih želeo da budem sveden samo na jednu ideju. Na tu lomaču sampobacao tolike silne reči – svu onu lažnu literaturu o prošlosti koja meje okovala & pokorila poput gvozdenih okovratnika s šiljcima &gvozdenih okova na nogama & nazubljenih bukagija & teškihgvozdenih kugli & lanaca & brijanja glave – & tako dugo mi uskraćivalaslobodu glasa & pričanja priča koje sam morao da ispričam.Nisam više želeo da čitam laži o tome ko sam bio & zašto sam to bio.

Znao sam ko sam: ja sam prošlost šibana trostrukim bičem, ali sada jaumačem svoj bič u kofu peska da bi šibanje bilo što bolnije; ja samprošlost koja je propala uz trzaj & gušeći se kroz zelene vratnice upodu gubilišta, ali sam & dželat koji se ljulja uhvativši za noge čovekakoji umire na vešalima; ja sam prošlost koju su kupili & okovali &

silovali lovci na foke, ali sam & lovac na foke koji je nateraoaboridžinsku devojku da pojede komad sopstvenog mesa & svoje uši.Bacao sam na vatru knjige u kojima se govorilo o izdaji, o

fantastičnim glasinama, o pričama pomalo istinitim, ali uglavnomlažnim, prepunim izdajničke veličine & nevažnim u biti, koje skrivaju odnas naš sram & stid zbog toga što smo stvoreni da budemo &tamničari & utamničeni. Ni mi, ni naša deca, ni beskrajni niz njihovihpotomaka nećemo mkada zaboraviti taj sram, pa čak & kada sećanjena uzrok tog srama bude odavno zaboravljeno. Bacio sam u plamenCrania Tasmaniae sve one prelepe litografije pokradenih lobanja, pasu & one počele da plešu oko ugljenisanog leša. U središte vatre & unjeno gladno srce pobacali smo sve, sve te laži koje su skrivale tajne& tragove & pitanja & odgovore, da bi se oslobodili tog zatvorakonačno & potpuno & zauvek – bacili smo u vatru & poslednji dosije,svaki list papira & oni su goreli & goreli & goreli.U početku ta ogromna količina vlažnog papira samo što nije ugasila

vatru, ali vrlo brzo plamenovi ponovo suknuše & vatra se ukaza kaoneko biće u obliku velike lopte, kao da je Sistem nekakav zmaj komeje upravo odsečena glava, ali je njegov dah na izdisaju apokaliptičan,kao da je oslobođeno na hiljade besnih aveti. Vatra je siktala &pucketala & bacala gejzire varnica put noćnog neba, a buš oko nje bioje obasjan razigranim crvenim bljeskom.Vatra je podivljala & svojim Banši-dahom zapalila buš & noćno nebo

stade da odzvanja njenom moćnom Banši-jadikovkom. Vatra se sveviše širila hvatajući & okolne vitke borove, a zatim & čitavu prašumu &sve dokle je oko dopiralo, sve je bilo u plamenu & bez ikakve namere& predumišljaja, uhvatih sebe kako plešem s crnom ženom okupansvetlošću boje crvenog okera, koja je stizala direktno iz pakla.Vukao sam svoje jadne umome noge pune čireva, imitirajući njene

korake & nagle skokove & skupa s njom & njenom decom plesao samtolike stvari koje su ležale tako duboko u mojoj duši, da se ples činiopoput same vatre koja pročišćava. Plesao sam & radost & tugu, zaistaje bilo neopisivo. Plesao sam ples tkača & moje jadne matere &Odibona & svih ptica koje je on poubijao, starog Gulda & njegovekćeri, Voltera & gospođe Gotlibsen, Hirurga & ribe, Komandanta &Tautereha, Kapoe Smrti & njegovog voljenog Tomija, potarua &Tragača. Taj ples je bio mnogo više od reči. Moje telo je poprimalotako divlje oblike, bez učešća moje volje, da sam se uplašio da će

popucati moje jadne, stare kosti & sasuti se u one večite, čudovišnepukotine u zemlji.Prošlo je dugo vremena nakon što su se plamenovi razmileli po

planinskim vencima & zaravnima daleko na horizontu; oko nas je ležaojoš samo vreo pepeo, a s visokih dalekih grebena vio se dim nasvetlosti koja je najavljivala svitanje zore, a ja sam posmatrao kakocrna žena skuplja pepeo mrtvog Tragača Marksa & meša ga s vodomda napravi grudvu, sivu & nabijenu, da bi je potom razmazala po svomtelu & telima svoje dece. I tako ukrašeni u noći svoje duboke tuge bilisu spremni da se otisnu u jutro, a činilo mi se da ona nije bila spremnada se preda.’Ne brini, Tragač on ode u Eneglesku’, rekla mi je, ’Tragač on sada

numiner Pikanini.’’On je mrtav’, rekao sam ja, ’kad umreš ne rađaš se ponovo kao

Englez.’'Numiner!’, kriknula je ona, ’Tragač numiner! Guld numiner, ali pre

mnogo vremena ti bio Palava.’ I ispruženom rukom ona opisa ogromanluk na jutarnjem nebu, uperivši prst prvo na mene & završavajući nadrugoj strani sveta, pokazujući njime oprljenu zemlju.’Pre mnogo vremena’, reče, ’ti si bio mi.’Pogledao sam je & više nisam mogao da je gledam & pa sam spustio

pogled na zemlju prekrivenu pepelom & utabanu od našeg plesa.’Guld, ti pođeš’, rekla je.Zabadao sam vrhove svojih cipela u prašinu, osećao kako se tresem

& teško gutam.A ona reče: ’Vrati se, ortak.’

IIIAli ja, opsednut prošlošću & hronikama, ne imadoh ni želje ni snage

da pratim Bezvrednu Seli u njenu budućnost.Posmatrao sam kako odlaze – žena, za čije ime nikada nisam pitao &

njena musava deca od kojih je jedno možda bilo moje – put nagorelešume u kojoj je još uvek ponegde tinjala vatra. Ubrzo su se njihovagola tela izgubila među počađavelim stablima & mladicama koje suizbijale u ovoj prekrasnoj ogaravljenoj zemlji.Ja sam krenuo uz istočni vetar, idući u smeru suprotnom od onog

kojim je otišla ona, a vatra & dugački stubovi dima ostajali su izamene. Uspinjao sam se planinskim predelom obraslim vresom &

niskim grmljem, još uvek ne odustajući od Francuske kape.Neopterećen taljigama & knjigama, čak & u ovako bednom stanju,mnogo sam brže napredovao.Sredinom popodneva naišao sam na jedan duboki potok sa strmim

obalama. Izvirao je nekoliko stotina jardi dalje iz jednog planinskogjezerceta koje se caklilo u skupljenom dlanu male udoline. Leti je njimetekao samo tanušni mlaz vode veselo poskakujući preko rečnogkamenja & stenja, a na jednoj steni ugledao sam neko biće blistavihzelenih & narandžastih boja, koje se izvlačilo iz velike ljušture dugačkečitavu jardu.Za trenutak nisam bio sasvim siguran o čemu se zapravo radi, dok u

njemu nisam prepoznao slatkovodnog raka od one vrste kakve surobijaši ponekad lovili u rekama. Rak je odbacivao svoj oklop &pojavljivao se kao neko novo biće, mnogo veće, a ipak sasvim isto.Posmatrao sam njegovu skoro providnu ljušturu & divio se njegovojmetamorfozi, magičnoj moći da se pojavi kao jedno & postane neštosasvim drugo, ostavljajući za sobom svoj lik koji više nije bio on.Pomislio sam da ga uhvatim jer mu je meso veoma ukusno. Ali istog

trena kada sam na njega bacio jednu kamenicu veličine ljudskepesnice, rak je natraške otpuzao u vodu. Kamenica je s tupimudarcem tresnula na mesto na kojem je do malopre čučao rak, a zanjim je ostalo svedočanstvo onoga što se maločas dogodilo: ljuštura ukojoj je živeo, vlažna fleka na steni gde je stajao & penušavi vrtlog uvodi u kojoj je nestao.Odustao sam & krenuo dalje. Kada sam prošao pored jezerceta &

zašao u šumarak vitih borova, naišao sam na malu čistinu na kojojsam ugledao tuce ili nešto više zaobljenih kolibica poređanih u krug. Azbog njihovog oblika poput pčelinjih košnica & pažljivo isprepletenihgrančica čajnog drveta & trave, shvatio sam da se radi o kolibamaAboridžina, a da je predeo oko jezerceta jedno od njihovih boravišta.Ali crnja nigde nije bilo.Naišao sam na ugašeno ognjište logorske vatre u centm sela, čiji je

pepeo već počeo da obrasta lišajem, iznad koga su bile naslaganegomile kostiju & mnoštvo lobanja, sa kojih su divlje životinje & ptice &insekti odavno ogulili sve meso. Na jednima sam nalazio ostatkeženskog nakita, na drugima ukrase muškaraca. Na lobanjama su sevidele jedna ili najviše dve rupice, najverovatnije od puščanih zrna.Bilo je tu & lobanja smrskanih na potiljku odakle su tasmanijski tigrovi

isisali mozak. Neke lobanje su izbelele na suncu, a na nekima seuhvatila mahovina. Bilo je tu velikih lobanja, malih lobanja, krezubih &skoro providnih poput pergamenta.

IVLežao sam na zemlji & ubrzanog daha tresao se od straha. Oko

mene se svijala planinska zemlja odišući slatkim mirisom smrti. Telo mije bivalo sve teže & teže, glava kao vodenični kamen, a u meni, jedanglas, koji me je vukao nadole, upomo je pozivao spavaj – spavaj –spavaj, mali moj Bili. Kroz zamagljene oči jedva sam primetio ulaz ujednu od većih kolibica-košnica, uski otvor koji nije bio širi od jednestope & dva puta toliki u visinu.Krenuo sam puzeći dalje od ognjišta s hrpom ljudskih kostiju ka onom

uskom otvoru, na težak, surov & mučan put preko zemlje prekriveneperjem emua & polomljenim kostima ove ponosne ptice, & kostimakengura & oposuma. Vukao sam se preko torbi ispletenih od trave,gnječeći svojim telom nežne biljčice, počele da rastu iz prepletaja kojisu počeli da trule.Zastao sam u svom beskrajno dugom puzanju da predahnem & pred

očima su mi iskrsle sve molitve iz mog detinjstva & pojavljivale seispisane na zemlji, u vidu listova iskinutih iz Biblije umrljanih crvenimokerom. Kada sam ih bolje pogledao, video sam na njima ispisanerazne odlomke iz Biblije, kao što su ’Crna sam, ali lijepa, kćeriJerusalimske’ & 'Рирак ti je kao čaša okrugla, koja nije nikad bez pića,trbuh ti je kao stog pšenice ograđen ljiljanima'1 i takve koještarijekojima možeš da osvojiš razne lake ženske poput krčmareve žene. Aliučini mi se tako čudovišno neprimereno meni da nisam mogao da seuzdržim a da ne bogohulim & zato što to nije bilo primereno mojojsituaciji, na taj list sam istresao nos. Kada se uzme u obzir da samBogu slao onih svojih trideset slova u nebrojenim okolnostima – amoram da priznam da je to bilo jako davno – pomislio sam da je Bogmogao to da obavi & bolje. Poslednja stranica ležala je na samomulazu u kolibu. A ono što je na njoj pisalo bilo je još više bez veze.'Rekoh od smijeha’, pisalo je tamo, 'Ludost: i od veselja je & kaka jekorist čovjeku od toga?'Jebo sve to. I bacio sam stranicu. Kada sam konačno upuzao u

kolibicu, zapahnuo me je konglomerat raznih mirisa smrdljivi ljudski &životinjski vonj, dim & kuvano meso, raspadanje & rast, ali najviše odsvega raspadanje – od čega mi se zgrčio stomak. Mislio sam da ću

povratiti, ali se Tragačevi potarui nisu dali isterati napolje, pa mi jeposle svega ostao samo ukus gorčine u grlu. Teško sam svalio olupinuod svog tela na pod. Dugo sam ležao nedaleko od uskog ulaza,iscrpljen, malaksao, pokušavajući da izbacim misli iz glave & priviknemoči na tamu.Nalazio sam se u prostranoj odaji, neverovatno udobnoj, prilično

toploj & suvoj, dovoljno velikoj da se u nju smesti dvadesetak ljudi,mada je sada predstavljala dom samo dvojici potarua & jednoj tigrastojdivljoj mački koja je zbrisala napolje kad sam ušao.Osećao sam se kao da se nalazim u gnezdu morskog orla okrenutom

naopačke, jer su se zidovi svijali iznad mene, obloženi perjem kakaduazamočenim u sumpor & perjem zlopogleđa kuravonga, crnim poputgavranovog krila. Tu & tamo na zidu su bila okačena krzna raznihživotinja. Oko mene bile su rasute gomilice oštrog kamenja kakvecrnje koriste kao alat, poleđina jednog ogledala & nešto što je ličilo nakremenjaču a što je prepravljeno u mali oštar alat poput noža. Kao &moje oči & moj nos je lagano počeo da se privikava, pa mi se čak &onaj jaki vonj koji mi je u početku bio nepodnošljiv, činio smirujućim,nešto između mirisa mesa kada se hladi & povratka kući.Izdigao sam se u sedeći položaj. Dugo sam piljio u ugašeno ognjište

usred kolibe, izgubljen u očaju, jer šta mi je sada činiti? Zar je trebaloda putujem toliko daleko samo zato da bi sva moja arhiva izgorela? Dabih shvatio da mi nema dalje. Da bi mi postalo svejedno da li ću živetiili umreti, a ponajmanje da li ću pronaći Brejdija. Moje zalihe, mojasnaga, pa & sam život moj potrošeni su u jednoj donkihotovskoj misijikoja se svela ni na šta drugo do pustog razočarenja.Bolela su me leđa, kao da su mi mišići zapetljani u čvrste čvorove

koje neko sve više zateže. Kosti u zglobovima mojih nogu trle su sejedna o drugu poput mlinskih kamenova. Hvatala me je groznica odkoje mi se mutilo u glavi. Smrznut, star, usamljen u zemlji koju nijedanbelac nikada nije ni upoznao ni video na mapi, a kamoli u svom srcu,bez spasa, u aboridžinskoj pernatoj kući. Mada je unutra bilo toplo,obuzimala me je silna & strašna zima, lagano puzeći po mome telu.Osećao sam da sam nepokretan, a ipak, vrteo sam se u krug u &izvan svog tela. Iznenada spoznadoh da umirem & ako odmah neučinim nešto, uskoro me više neće ni biti briga. Borio sam se sa smrću&, što je još gore, protiv svoje želje da umrem.Bio sam strašno uplašen.

Reših da se molim Bogu.Reših da mu priznam sve svoje grehe.Pročistio sam grlo & nakašljao se. Namestio sam se u pozu koja mi

se činila dostojanstvenom & klekao. Pustiću da sve teče iz mene, sveod Kastlrijeve zavisnosti od alkohola do Akermanovih strašnih zuba &sto & jedne druge stvari, zaista bi bilo dobro sve to na kraju izgovoriti &ne držati više sve u sebi.’Bože’, počeh da se molim, a moja ispovest tekla je ovako:

VA-B-V-G-D-Đ-E-Ž-Z-I-J-K-L-LJ-M-N-NJ-O-P-R-S-T-Ć-U-F-H-C-Č-DŽ-

ŠVI

I beše to čudesna barka, ta ispovest, & u nju sam strpao sve što mi jebilo poznato na zemlji da bi nastavilo da živi: biljke & ptice & ribe &životinje koje sam voleo, a da & ne pominjem Komandantov zadah izusta & prekrasne oreole gospođe Gotlibsen & ples Bezvredne Seli &sve to skupa stalo je u ovih 30 slova.Ali od toga ne beše nikake koristi pod Suncem – a kake je ikada

koristi čovjeku bilo od molitve? A budući da više nisam raogao daklečim na šljunkovitom podu ove erkve, ljuljao sam se padao sanjaogrlio zemlju.

VIIVerovatno bih ubrzo & umro da moj pad nije zaustavila jedna gomilica

kamenja poprskana crvenim okerom. Prevrnuo sam se u stranu,kukajući od bola & novih bubotki & primetio da iz porušene gomilicekamenja viri neka knjiga.U tom trenu ništa me nije moglo više oneraspoložiti od neprijatne

pomisli na čitanje, jer je čitanje & bilo izvor svih mojih razočarenja &osujećenosti, & to u tolikoj meri da je sav moj život okrenulo naopačke,neopisivo me uznemirilo & onespokojilo & nateralo me da verujem daje sav ovaj svet, koji sam do tada primao zdravo za gotovo, u stvarisamo jedna žvrljotina & greška.Razumeo sam kako bi se mogla osećati gospođa Gotlibsen da u

poslednjem trenutku nisam pronašao Voltera. Osećala bi se isto kao &ja u vezi sa knjigama. Prevarenom.Na kraju krajeva, samo je čitanje svih onih ljubavnih & avanturističkih

romana u ranoj mladosti tako izopačilo Jorgena Jorgensena da je

mislio da može da izmisli čitav ovaj svet u obliku knjige. Samo ječitanje onih idiotskih pisama gospođice Ane oteralo Komandanta uludilo; a čitanje dela Linea & Lamarka nagnalo je ribu ježinku dapomisli da je njena sveta uloga da utera svet u red, koji će za uzvratnju zauvek staviti u red antropoloških uzoraka, kao najjači dokazdegenerisanosti crnačkih lobanja.Besmisao sveg tog njihovog čitanja & moje glupo guranje nosa u

knjige u Arhivi u koje nije trebalo, dovelo me je u ovo žalosno stanje ukome ću umreti sasvim sam usred ove bezimene šume.Pomislih: samo bi je budala dotakla.Moji su prsti milovali korice ovog prašnjavog izazova. Povukao sam

ruku, pogledao u plafon, što dalje od te proklete knjige koja je izvirivalaispod kamenja, stavljajući me na teške muke poput krčmarove ženesvih onih godina dok je stajala iza bara, upućujući mi one strašnebezglasne pozive. Okrenuo sam se na drugu stranu, ispružio ruku,razgrnuo kamenje & odatle izvukao knjigu.Nije to bila neka velika & bogato opremljena knjiga poput onih u

kojima je Jorgen Jorgensen stvorio izmišljeni Sara Ajlend, već mala &primitivno ukoričena knjižica. Stranice su bile grubo povezanestrunama od životinjskog creva, istegljenim & omekšalim žvakanjem,na način kako to čine Aboridžini. Korice – od kože volabija – poputostatka knjige – bile su umazane crvenim okerom, istim kao onaj kojisam, dodirnuvši obraz, shvatio da još nosim na licu tamo gde ga jecrna žena utrljala.Pomislih: samo bi je ludak otvorio.Knjiga se sama otvorila u mojoj ispruženoj ruci & na početku, pisalo

je, kako sam pomislio, čudnovato detinjastim rakopisom jedno ime...Met Brejdi.Pomislih: neću moći da podnesem čitanje onoga što sledi.Kada sam završio s čitanjem, neko vreme samo sam duboko disao.

Peckala me je koža & disanje postade otežano. A potom jecaji, kojesam pokušao da ugušim gurnuvši stisnutu pesnicu u usta, grunušepoput sitnih, oštrih mehurića iz zagorelog lonca. Pokušavao sam dazaustavim drhtavicu.Osećao sam samo strašnu prazninu. Veliko razočarenje. Vreme ....

pa, šta me sada briga za vreme! Možda je stalo ili tek počelo ili jeplesalo ili zaspalo ili otišlo u neki pab na nekoliko čašica bećarske

čorbe. Malo mi se smirila mučnina. Glad – nezasita, neutaživa –ponovo me je obuzela. Otkinuo sam kožu s korica knjige, strpao je uusta & pokušao da pojedem knjigu, koliko da je se otarasim, toliko &da napunim svoj stomak.Ali to nije imalo nikakvog smisla, jer knjiga je bila isto toliko nejestiva,

koliko & nerazumljiva. Kako da opišem sav besmisao onoga što sampročitao? Mislim da bih tu knjigu najbolje opisao kada bih rekao da jeto bila neka vrsta dnevnika, napisana, kako je to autor tvrdio,kengurovom krvlju, a na gomili kamenja odakle sam izvukao dnevnik,zaista se nalazila jedna majušna keramička mastionica.Knjiga je bila prava svaštara. Opisi načina života & običaja crnja. Bilo

je tu & prostačkih viceva, pisanih tako nadugačko & naširoko da seizgubilo & ono malo smisla za humor koji su možda sadržali u sebi. Paonda odlomci s onim što bi trebalo da predstavlja lične filozofskestavove: razna opšta mesta na temu prijateljstva, kao što je na primer'Ljubav ne može da opstane bez. praštanja', & takve gluposti. Zatimrecepti za obloge od kaše & razni drugi postupci lečenja. Opisi ptica &životinja. Kuravonga. Kvola. Morskog orla. Tasmanijskog tigra. Pa zarnije imao pušku? Zar nije mogao, poput Odibona, da ubije jedan ili dvaprimerka & napravi loše slike? Ne. Njegov stil nema ni trunkeumetničkog u sebi. ’Svračkov umilni zov zvuči kao da je izgubio starogdrugara: Džo Viti! Džo Viti!’ Ne, on nema nikakve ambicije. Kad god biga obuzela neka misao ili neki opis, on ne bi izveo nekakav zaključak,već bi samo napisao ’sve dalje & dalje, ukrug & ukrug’, kao da je zadonošenje zaključka potreban idiotizam.Uzalud sam tražio na tim stranicama, ponegde krutim & debelim, a

ponegde tako tanušnim & lakim poput presovanog cveta, nekakvanaređenja za dizanje žakerije; nigde ni pomena od pobune, nikakvihplanova za dizanje revolucije, ili bar nešto što bi navodilo na nekakavorganizovani ustanak, nekakva deklaracija o nezavisnosti, o republici –bilo šta što bi moglo iz osnova da potrese Sistem. Nije bilo baš ničega.Od stranice do stranice bilo je sve više patetičnih opisa ljubavi

između belog muškarca & crne žene, od čega mi se prevrtao stomak.A na jednom mestu čak & tipično došaptavanje pozorišnog šaptača:’Nije bezbedno voleti.’A šta je to značilo?Nisam imao pojma.

Mastilo se osušilo, a snovi su predstavljali samo Brejdijevu ljubavprema crnoj ženi; sanjao je kako da sagradi dom za belog muškarca &crnu ženu, sasvim dmgačiji od onih koji imaju ostali parovi, kućicuukrašenu perjem mesečevih ptica & crnih labudova, s prostranimpovrtnjakom, mesto gde će on & ona dugo & srećno živeti jedno sdmgim & svojom porodicom & dočekati duboku starost.Nije bezbedno voleti. Pun krug, crni muškarac. Presečem krug, beli

muškarac. Zaista liči na Dekarta ili je Dekart bio baš poput njih,njegovo razmišljanje teklo je u vrtlozima, njihovo u krugovima & tomesličnim besmislicama. Ljubav. Praštanje. Ljubav, ljubav, ljubav – da li jeto sve? Da li je?Osim recepta za pitu od kengurovine, to je bilo sve.Zatvorio sam knjigu.Ma, ko je bio taj Brejdi?Palo mi je na pamet da je to možda bio Tragač Marks. Ili Rene

Dekart. Ili možda sama crna žena čije ime nikada nisam saznao. Čaksam se pitao da, na kraju krajeva, nije možda bio samo ideja, ali ondabi njegova priča pripadala carstvu literature, a ne ovom istinitomzapisu koji se bavi stvarnim ribama.I šta se zapravo desilo?Da li je on pobio crnje koji su živeli u ovoj & ostalim košnicama-

kolibicama? Ili je možda & on ubijen zajedno s njima? Da li je njegovduh osuđen da luta nekom zemljom nedođijom poput onih kakve jePlinije Stariji opisao u knjizi koju sam pronašao nataknutu na mačstarog Danca, da li živi s Monokolima, Astomima & ostalim bićima izbajke?Prevrnuo sam se na leđa, iscrpljen preko svake mere, a sva nada u

meni je zgasla.VIII

Pripremao sam se da umrem.Ležao sam & nekoliko sati samo lutao pogledom po unutrašnjosti

kolibe, posmatrao teksturu prepletaja od grana čajnog drveta, obloguod perja, tako grubu, a tako nežnu & celu kolibu zamišljao kao nekečvornovate staračke rake što su se pretvorile u ogromna krila koja sume uzela u svoj zagrljaj, a sva je odisala onom mutnom bojom lošeosušenog duvana koju mora da je poprimila od dima s vatre, koja jenekada veselo pucketala iz ovog sada mrtvog, pocrnelog ugljevlja naognjištu.

Kože volabija & oposuma & kvola visile su sa zidova pod čudnovatimuglovima, kao da će se svakog trenutka ponovo pretvoriti u svoježivotinjske oblike & poskakati sa zidova. Posmatrao sam slikenaslikane na kožama mastima pomešanim s ugljenom & crvenimokerom, slike tasmanijskih đavola & tasmanijskih tigrova & kengura &slike iz lova & slike žena kako plešu, slike meseca u svim njegovimmenama, a sve skupa, moram da priznam, imalo je nekakvuhipnotičku moć.Poskidao sam kože sa zida & namestio ih ispod & preko sebe.

Sklupčao sam se u loptu oko koje su se svijali kenguri & vombati &đavoli & plesačice & lovci & mesec & ispredali svoje priče koje su zamene bile neshvatljive. U spokoju ove tame u košnici od perja, oblivennepojmljivim bajkama & s Brejdijevim dnevnikom nesvarljive ljubavipored sebe, konačno sam zaspao.Poput raka koji je natraške otpuzao u vodu pošto je odbacio svoju

ljušturu & ja sam se pripremao da odbacim ljušturu onoga što sam bio& ko sam bio & da se transformišem u nešto sasvim drugo. Svojimtrećim okom video sam drhtavi luk plavog plamička, osetio mirisoprljene tkanine koje su iz mojih nozdrva izvlačile razigrane životinje &potom osetio da sam naglo izbačen iz kolibe, da bih napokon započeosvoj let.Pisanje priče je pravolinijsko, rečenica mora da se nadovezuje na

rečenicu poput cigle na ciglu, ali lepota ovoga života leži u njegovojbeskrajnoj misteriji kruženja. Sunce & mesec, sfere koje beskrajnokruže. Crni muškarac – pun krug; beli muškarac – presečeni krug;život – neki treći krug & sve dalje & dalje, ukrug & ukrug.Sanjao sam da pljujem u Brejdijevu mastionicu sa smeđom,

osušenom kengurovom krvi, čineći da ona postane crvena kao skerlet,boja olujne zore. I u tu bočicu u kojoj je čučao taj tamni, vlažni demon,zamočih svoje staro pero kojim zapisah u Brejdijev dnevnik presvučenkožom volabija, tamo gde su se završavali Brejdijevi snovi & počinjaličisti, prazni listovi:Orbis tertius,svoje prve reči koje su se odnosile na treći krug, na latinskom.I tada, konačno, skidajući paučinu beskrajnog pamćenja u koju sam

se bio upetljao, sanjao sam o čoveku koji sam u stvari bio – robijašu,falsifikatoru koji je sebe nazivao Vilijam Bulou Guld & koji je, otkrivšisuštu istinu da se u jednom jedinom morskom konjiću nalazi čitav

univerzum, da svako može da bude neko ili nešto drugo, da jeNuminer Palava, a Palava Numiner, naslikao nekoliko čudnih slika ribe& onda umro.

IXPokradoh Bogu pesme.

XNastavio sam da spavam pitajući se da li je sve to samo san & ja onaj

što sanja, da li su svi ti čudni oblici u mom snu, samo ja sam. Da li jemoguće, mada je Komandant vladao mnome, da sam & jaKomandant? Može li biti moguće da, mada mi je gospodin Lemprijernaredio da slikam ribu, da sam & ja sam gospodin Lemprijer? I da,mada sam slikao ribu, & ja sam...?Ali nastaviti tako bilo je nemoguće.Začuše se uzvici, psovke, zvuci teških koraka, oštar amonijačni miris

straha, škljocanje kremenjača. Otvorio sam oči & ugledao cevi kakoštrče iz moje glave, kao da sam morski jež, a uperene puške mojebodlje. A u stvari, oružje su mi prislonili na glavu neki vašljivi dupeglavivojnici, veliki nezgrapni klipani, naduvenih obraza – crvenijih negonjihovi ofucani mundiri – & izbuljenih očiju. Činilo mi se da su me samou deliću sekunde zgrabili, izvukli iz mog mekog ležaja u krznima &izbacili napolje. Stenjao sam, pljuvao đubre kojim su mi se napunilausta kada sam aterirao na zemlju & krenuh da podižem glavu.Pored mene je ležala kapa od šugavog tigrovog krzna & mrtve oči &

užasno okrvavljena glava čiji mi se vlasnik učini poznat, a malo daljeležalo je ružno & golo telo sa kog je bila odsečena, a u kom samnapokon prepoznao banditosa, izdajnika, deceubicu, silovatelja &lovca na foke, Klukasa. Ali tada još nisam znao, da su mu, kada jeispunio svoj deo dogovora & predao im nekoliko tuceta buradi baruta,isplatu izvršili u njegovoj valuti – ubistvom. Kada sam upravio pogledmalo dalje, tačno sam znao, a da mu i ne vidim lice, ko je njegovubica. Jer nedaleko odatle, zaklanjajući sunce, ocrtavala se, bez svakesumnje, monstruozna sisolika prilika, nalik na kravlje vime onogvelikog mudonje Maše Paga.

AUSTRALIJSKI ZEVSO složenosti vremena – Kako je izgorela Nova Venecija –

Izdaja uživaoca opijuma – Prisnost s besmrtnošću –Vađenje utrobe – Pobuna – Eksplozija australijskog zevsa –

S neba padaju snovi & nade & železnički vagoni – Bajke oljubavi plaćene smrću – Osvrti na Rembranta van Rijna &

razne druge teme – Riba kuje osvetuI

Bili Guld probudio se u strahu. Tresući glavom, prešao je rukompreko čekinjaste brade & počeo da se češe na svim onim odvratnimmestima na kojima su ga ujedale gnusne vaši. Osetivši naglu želju dase pomeri, makar samo da se otrese tog nesnosnog svraba & drskostisvojih snova, Bili Guld se uspravi & hvatajući se za zatvorske rešetke,izvuče se do uskih proreza koji su služili kao prozori & pogledanapolje. Oh, kakvo sam olakšanje osetio kada sam ugledao sav onajbedni sjaj Komandantove Nove Venecije svuda oko sebe & srce mi senadimalo od zahvalnosti Maši Pagu što me je vratio ovamo.Trebalo je da znam zašto sam tu, ali nisam imao pojma. Da budem

iskren, mada sam naslikao sve što znam, jasno je da sve ono štoznam samo dva dela od jebo-sve. A sve što ja ne znam, s drugestrane, veoma je impresivno & čak bi & Aleksandrijska biblioteka bilapreviše mala da se u nju smesti sve moje neznanje. Nemam pojma, naprimer, zašto treba da visim zbog dva ubistva koja nisam počinio, aniko nije kriv za hrpu lobanja na ognjištu. Nemam pojma ni zašto seubistvo one Pihtije Jorgensena smatra zločinom, a istrebljenje celogjednog naroda je u najboljem slučaju samo jedno pitanje, a u najgoremsamo naučni imperativ. Ima još toliko toga o čemu nemam pojma. Naprimer: zašto ljudi čitaju Bodler-Šarpa, a odbacuju bajke kaobesmislice. Kako to da svet sadrži azbuku, a azbuka ne može da usebi sadrži svet. Te stvari & još sijaset drugih zauvek će za meneostati misterija. Kako plove brodovi. Zašto uređujemo svoje životepoput merdevina, kada se oko nas zemlja okreće. Kako radi malter.Zašto čovek zadrhti kao riba kada pored njega prođe žena. Kako to dase zgrade ne sruše. Zašto možemo da hodamo, a ne & da letimo.Zašto sam sanjao da sam se pretvorio u šumu, a da bih se našao kakoorem zemlju sve dok nisam udario o panj – čizme Maše Paga.

Kakve god da su bile njihove tajne namere, Pagova družina,zvanično, krenula je u patrolu da prikupi obaveštenja o Brejdijevomkretanju & za trenutak su poverovali, kada su me našli kako spavam,da su napokon ulovili samog velikog Brejdija. Rekao sam im da samzaista sreo onoga koga traže & pokazao im u suprotnom smeru odonoga u kome se uputila Bezvredna Seli.’Mislio si da Brejdi može da te spasi?, podsmevao mi se Maša Pag,

udarajući me nogom u glavu.’Naravno’, odgovorio sam ja, jer to je bilo ono što je očekivao od

mene, ali sam tek sada bio svestan da je istina bila drugačija.Čak da ima sve istorije ovoga sveta & sve njegove patnje otvorene

pred sobom, Met Brejdi, ko god & šta god da je bio, ne bi mogao danas spasi. Ništa nas nije moglo spasti. Ni Hirurgova Nauka. NiKomandantova Kultura. Ni Bog, koji je beskonačno vreme. Niti smomogli da spasimo sami sebe. Nije bilo utehe u prošlosti. Nije bilo uteheu budućnosli. Nije bilo utehe čak ni u ideji o spasenju. Postojale susamo čizme Maše Paga & kada su spustile još jedan udarac na mojobraz vukući se preko mojih usana, poljubio sam ih. Poljubio sam ih jersu one bile jedino što mi je još ostalo da volim.

IIProzor-prorez na koji sam okačio pružao je pogled istovremeno

krasan & poučan: na molu ribarske robijaške brigade načinjenom odgrubo tesanih dasaka podizali su vešala, pozivajući nas, dušeosuđene na smrt, da usredsredimo svoje misli na pokajanje pre negošto budemo konačno izgubljeni. Ispod mola, pri oseki, isprane lobanjeporučnika Letborga & njegovog voda belasale su se & pomaljale izpeska. Smestili su me u ovu novu ćeliju – ćeliju smrti – posle bekstva,da sačekam pogubljenje koje je trebalo da se izvrši za osam dana.Ovaj moj novi dom nije bio bez vrlina. More ga nije plavilo svakoga

dana & plafon nije izgledao kao da će pasti. Bila je to jedna od tri neštoveće ćelije, na drugoj strani ostrva, preko puta glavnog naselja & čakbih mogao da budem srećan zbog svog skorog kraja da nije biloPobdžoja, koji se pojavio da poremeti moju božanstvenu samoću.Tradio sam se da nastavim da visim poput Hrista, ali zaista me nije

zanimalo da podnosim patnje ni zbog samog sebe, a još manje začitav svet kao što me je učio stari sveštenik. Moje jadne rake nisu višemogle da izdrže čak ni bednu težinu mog izmršavelog tela & padohdole u tamu svoje ćelije, kada je Pobdžoj, kao & uvek saginjući se do

novih niskosti, zatražio da mu vratim uljane boje. Do tog momenta,verovao sam da će se Pobdžojev lični interes & njegova potreba zaslikama novih stražara-robijaša podudariti s mojom željom da još malopoživim. Ali sasvim suprotno: on je ’ladno izjavio da ga moje skoropogubljenje više uopšte ne pogađa.’Osećam...’, reče, odlučno stupajući u ćeliju & grabeći kutiju s uljanim

bojama & moju najnoviju sliku stražara-robijaša & potom se ispravi:’Znam da sam više nego sposoban da nastavim tamo gde si ti stao.’Po prvi put sam ga pogledao u lice. Mada je bio visok, lice mu je bilo

crveno & okruglo poput brojčanika zidnog sata s iskrivljenimkazaljkama, što je možda moglo da objasni njegove slično uvrnuteiluzije. Donja usna bila mu je isturena & skupa s njegovom grubomvilicom, pocrvenelom od nepažljivog brijanja, predstavljala je sliku &priliku ružne gubice zevsove & mada ne mogu da vam kažem tačnozašto, te ribe, zevsovi, nikada mi se nisu sviđali. Prava su napast.Trebalo je da pogodim po prostačkom načinu na koji je nosio

raskopčan svoj crveni mundir da su ga ophrvali Strašni Nagoni. A željesu mu bile fantastične: ’Želim’, tako reče, zabacujući glavu pokretomkoji je istovremeno odavao & nadmenost & nervozu, kao da govori onekoj zabranjenoj strasti koja ga može uništiti, ’da postanem Umetnik.’Rekoh mu da postoje & gore ambicije, ali tog trenutka nisam mogaoda se setim nijedne.Što je više govorio, lice mu je postajalo sve crvenije, a glava se sve

brže klatila napred-nazad. I što je više klimao glavom & što mu je licebivalo crvenije, to je više isturao usne kao da pokušava da savladaneku govornu manu iz detinjstva. A što su mu se više usne isturalenapred poput beskrajno rastegljivih usta zevsovih, sve više sam sepitao da li mi on to nešto govori ili pokušava da iz mene isisa svojomogromnom gubicom, nešto esencijalno čime bi mogao da nahranineizmernu ludost svojih estetskih aspiracija.Potom, možda ophrvan nostalgijom za srećnijim vremenima, dobro

me ispraši. Posle toga sam ga ubeđivao da ima sve kvalitete potrebneza uspešnu umetničku karijeru, mada su mi, nažalost, usta bila isuviše otečena da bih ponaosob pobrojao sve ono što ide uPobdžojevu korist: mediokritetstvo; nasilnost bez premca; želju nesamo da postigne uspeh već & da svi drugi propadnu; neverovatnuneiskrenost; & spremnost na izdaju. Sreća je naklonjena glupima,

pokušah da kažem, ali sam samo uspeo da ispljunem nešto krvi &zuba.I tada se Pobdžoj rasplaka, govoreći da mu sreća nikada nije bila

naklonjena; bio je loše sreće kada su ga naterali u vojsku, još goresreće kada su ga prognali u ovu bestragiju, a sreća mu je pokazalasvoje najgore lice kada su ga primorali da bude čuvar idiotima poputmene. Uspeo sam da ponovo pokrenem svoje usne & počeo da mupričam jednu priču pokušavajući da ga utešim zbog njegove lošesreće, ali to ga još više ražesti & reče mi da umuknem.’Narediću da te rastrgnu, raščereče’, dreknu on, ’svojeručno ću te

bičevati dok od tebe ne ostanu samo froncle & sve dok remeni biča neprođu kroz tvoje telo & ne izrone s tvoje druge strane golicajući te posisama. ’Hraknuo je & s one svoje ogromne visine pljunuo mi u lice.’Zar si baš toliki idiot, Gulde?’Znao sam da mi je bolje da ne izrazim neslaganje s Autoritetom, &

dok sam brisao lice nadlakticom, ponizno sam priznao da jesam.’Kuš! Umukni glupavi drkadžijo, zar ne vidiš da sam te sit dovde &

tebe & tvojih idiotskih priča? Ako pisneš samo još jednu jedinu reč,opet ću te premlatiti.’I tako sam počeo da mu pričam kako sam nekad poznavao nekog

Neda Henesija poreklom iz okoline Voterforda, koji je bio neviđenglupak & njegovi prijatelji su rešili da se našale na njegov račun.Pretvarali su se da je jedan od njih umro, polegli su ga u sanduk &zatražili od Neda Henesija da bdi nad njim celu noć s pištoljem u ruci,za slučaj da se neki drugi mrtvac ne povampiri & ne ukrade pokojnika.A onda, usred noći, njegov drugar se uspravi u sanduku & reče’Zdravo Nede’, a Ned se toliko uplaši, poteže pištolj & upuca svogprijatelja – beng! – namrtvo, pravo u čelo.’Kušuj!’, rekao je Pobdžoj muklo.’Ned Henesi’, nastavljao sam ja, ’bio je pravi glupan.’Pobdžoj me je sve to vreme makljao, rukama, glavom & čak me je

nekoliko puta opaučio kutijom za boje, ali me nije šutirao nogama, pasam znao da mu srce više nije toliko puno besa, siroti Pobdžoj!’Čovek poput tebe’, počeo sam ponovo, ali sam frfljao & jedva

prevaljivao reči preko usana, a bilo je teško videti bilo šta ležeći napodu, ’na vrhuncu svog života...’ I u to se zalupiše vrata na ćeliji,zaškripaše zasuni na vratima & dok sam pljuvao ostatak svojih zuba,

morao sam da priznam da to nije bio baš prijatan sastanak; izgubiosam svoje boje & mora da je svemu došao kraj.

IIINarednog jutra, opet sam visio na prozoru & zurio napolje,

izbegavajući pogled na vešala & fokusirajući se na udaljenepramenove dima koji su se približavali iz pravca Francuske kape &svakog dana bili sve bliže & bliže nama. U početku, svi ostali u naseljunisu obraćali mnogo pažnje na požar koji se sve više širio & obuhvataona mapi još neubeležene šume mirte & borova koje Komandant nijeprodao Japancima & koje Japanci nisu odneli sa sobom.Niko mi ne bi poverovao da sam im rekao kako je započeo požar &

ko sam, molim vas, ja da o tome govorim? Ko sam ja da govorim otome kako je požar izazvan poetskom kreativnošću samog Sistema?U početku smo smatrali požar samo kao neki poseban produžetak

naše sopstvene uobrazilje. Za neke robijaše prah & pepeo koji seskupljao u vazduhu bio je samo još jedan vid ugnjetavanja od stranesame Prirode koja je postojala samo kao tamničar, dok je Komandantkroz svoj pozlaćeni vidokrug video u toj katastrofi samo još jednupriliku za trgovinu & odmah je razaslao svoje predstavnike u nekolikoportugalskih kolonija da im ponudi ugljen koji se u mešavini sa živomkoristio za topljenje zlata u udaljenim prašumama Novog sveta; a vatraje napredovala & mi & on smo je smatrali samo produžetkom svojihrazličitih svetova, a ne kao što se ispostavilo, njihovim krajem.Pet dana pre dana određenog za moje vešanje, s neba su počeli da

padaju komadići pepela. A kada je dunuo vetar, počela je da pada kišaosmuđenih hrskavih listova mirte & paprati, savršenog oblika & forme,ali sasvim crne boje, koji su nam poput vesnika sudbine lepršali nakosi & nosevima & ramenima, kao odgovori s nekog drugog mesta & izdrugog vremena koje nismo razumeli, te smo ih nepovratno zagubili.Tri dana pre mog vešanja, napadalo je toliko mnogo pepela, a na

nekim mestima vetar je pravio tako visoke nanose, da bi čovek mogaoda upadne u njih sve do kuka, a već narednog jutra videli su se samokrovovi, viši spratovi većih zgrada & uski prolazi koje su družinerobijaša povezanih lancima prokopavali uz veliki trud, kaosvedočanstva da je nekad postojalo nekakvo naselje na ovom ostrvu.Kad se pojačao severozapadni vetar, požar se širio sve više & više &

sve se više primicao & svi robijaši – bilo da su se nalazili u ćelijama ililancima ili pak imali kakve povlašćene poslove – počinjali su da

predosećaju koliko je velika njegova snaga & bivali sve svesniji kolikoje ogromna njegova moć & svi su odreda poverovali da mora da je tobilo Brejdijevo delo, genijalna zamisao u njegovoj veličanstvenojnameri da nas sve oslobodi – o, taj genije od čoveka! A ko bi mogao &da pomisli da će koristiti samu Prirodu koja nas je zarobila da bi nasoslobodio & da će istovremeno uništiti tu istu Prirodu! I čekali su da on& Mekejb & ostatak te veličanstvene bande, poput onih slavnih jahačaApokalipse, navale iz pakla vršeći presude svojim musketamagromovnicama & kremenjačama pravednosti.Zato što oni znaju da sudske presude nisu budućnost kakvu robijaši

žele crvenim mundirima & robijaškim izdajicama.Dan pre mog vešanja, čuo sam stražare kako šapuću da je Ben

Džošua odbio da pretesteriše jedno veliko drvo pri samom korenu,rekavši Maši Pagu ’Brejdi će doći & po tebe, Mašo, privezaće te za tatvoja muda velika k’o fudbalska lopta & razbiće tu tvoju prljavu gubicu& držaće te pod vodom dok ti oči ne postanu k’o staklenci, ostaviće teda se družiš s crvima & ležiš ispružen na dubini od pet hvati.’Maša Pag ga je raspalio, ali ženski, a ne muški, nadlanicom, a ne

pesnicom & potom se okrenuo & odgegao na svoje tri noge & svi sudobro videli da je to bio samo šamar, a ne udarac pesnicom. Svi suvideli Mašu Paga kako odlazi & svi su znali zašto ga je samo pljusnuo,a nije raspalio pesnicom. Posle toga robijaši u brigadama povezanilancima počeli su da ismevaju svoje čuvare-robijaše kada su imnaređivali da rade & nakon toga čuvari-robijaši su odbijali naređenjaoficira da upotrebe silu kako bi sačuvali red & mir. Umesto dabezrazložno tuku robijaše, čuvari-robijaši su se ili sklanjali u svoješupe što dalje od robijaša ili pokušavali da im se umile nudeći imduvan & šaleći se s njima & pokušavali da doznaju gde & kako & ukolikom broju će stići Brejdijeva banda.Brigada koja je obarala borove odbila je da napusti ostrvo & uputi se

uz reku. Brodograditelji su se izležavali u trupu kutera koji su do tadagradili, bačvari su otišli ostavljajući za sobom poluzavršenu burad bezobruča, pa su burići ličili na propupele ili sasvim rascvetale cvetove &nikakve pretnje, nikakve molbe nisu mogle da ih nateraju ni da mrdnu& uskoro je ostrvo postalo mirno poput mrtvaje & svi – & stražari &robijaši – samo su čekali.Onda Maša Pag otvori bure ruma, a potom & drugo & poče da deli

piće robijašima-drvodeljama & robijašima-brodograditeljima &

robijašima-bačvarima, dole u brodogradilištu, neprestano ponavljajućida su svi osuđenici k’o braća rođena & robijaši & njihovi čuvari. Malokasnije su se pojavili & crveni mundiri, ali samo da bi konfiskovalijedno burence, a potom se vratili u svoju kasamu gde su mrzovoljnosedeli & pili da bi skupili hrabrost ili se utopili u zaboravu. Do sunčevogzalaska, celo ostrvo je bilo pod gasom, a svaki razgovor se svodiosamo na puste snove o novoj budućnosti ove zemlje & sve oči su bilečvrsto uprte u planine, tamo ka istoku, u očekivanju bilo kakvog znakakoji će se pojaviti usred dima & koji će ukazati na Brejdijev skoridolazak & čak ni ja, koji sam sedeo u skoro potpunoj tami ćelije,očekujući izvršenje smrtne kazne narednog dana, nisam mogao dautulim jedan mali plamičak nade.

IVNiko od one šačice preživelih nije kasnije mogao tačno da opiše svu

čudovišnost tog dana, tolike prizore užasa svuda oko nas koje jeizazvala vatra iz Pakla & koji su lepršali poput Komandantovih epoletaod perja mesečevih ptica.Pokušajte da zamislite sav taj užas, kao što sam ja pokušavao onog

jutra, osmog dana otkako je požar bio primećen – samo nekoliko satipre svog pogubljenja – dok sam stajao go u zadimljenoj rerni od ćelije& prinosio usta mračnoj ivici vrata gde bi mogao da se oseti makarnajslabiji dašak smrdljive promaje koji je za mene predstavljao svežpovetarac, maestral koji donosi slike užasa s one druge strane u svomtromom letu.Pokušajte da zamislite ptice koje su se ugušile od dima domaće čope

& papagaje travarce koje niko nije uhvatio & naslikao & sojke koje nikonije ulovio & pojeo, sve one morske orlove & crne kakadue & lepezane& plave cariće – kako padaju mrtvi s neba u uzavrelo more. Plimanjihovih tela stvorila je prsten oko ostrva, hrpu mrtvih ptica od koje sunaše nade odzvanjale uzaludnošću jer je već celo ostrvo počelo datinja, a nigde mesta da se skloniš, samo su mrtve, nagorele pticepadale u vatru koja je sada već izbila po celom ostrvu.Zamislite kako se celo ostrvo pretvara u jednu ogromnu furunu, a

svaki pojedinačni stub plamena beskrajan je poput Pakla, u večnostpatnje u kojoj nije postojalo ništa drugo osim onoga što je još višeraspaljivalo požar & potom kako vatra pronalazi put do samog srcanaselja.

Svuda & šireći se na sve strane samo je vatra & vetar & dim, dimsmrdljiv k’o greh, gust k’o zemlja, žestoka jara pali kožu, prlji kosu &sveprisutno crvenilo liže na sve strane.Zamislite ljude kako se pojavljuju poput senki koje pretrčavaju iz

plamena u plamen, svi kao jedno & sasvim isti u ovom vrtlogu užasa.Žalite vojnike & robijaše koji su prestali da se bore protiv navalevatrene stihije odustajući od neravnopravne borbe & svom snagomkoju još mogu da prikupe beže ka pristaništu: pčelinji roj prestravljenihvojnika u crvenim mundirima & jato žutih kanarinaca ogrnutih uneuredne bluze, pokretnu šarenu gomilu užasa, koja traži zaklon podpristanišnim dokovima, u vodi, bežeći u more od paklene vrućine & svikoji još nisu mrtvi žele što bržu smrt.Trče preko oprljene zemlje, protrčavaju pored kola, buradi,

polusagrađenih brodova, kejova; pa ljudi koji plamte poput buktinja &eksplodiraju u obliku vatrenih lopti, a vatra im isisava dah pre nego štostignu & da vrisnu u poslednjoj agoniji; protrčavaju pored stubovaplamena koji se uvijaju & ližu na stotine jardi visoko u nebo; psuju &mrze & trče što dalje od plamena koji lije s neba u žutim & plavim &crvenim kovitlacima samo s jednom misli na umu: pobeći!

VAli ako se usudite da za trenutak zastanete da biste uhvatili vazduh,

pomislite & na Bilija Gulda u njegovoj bednoj ćeliji. On nije mogao dabeži. Možda mislite da su svi zatvorenici zaključani u samicama bilipušteni da bi se sklonili od te strašne vatrene pošasti. E, tu uopšteniste u pravu. Naš čuvar se sklonio pod dokove pristaništa, odbijajućida otvori vrata ćelija bez Pobdžojevog naređenja, a Pobdžoj je – izrazloga koje nameravam da vam objasnim – bio pozvan u naseljemalo pre nego što se pretvorilo u pravi pakao, da se, mada to niko odnas tada još nije znao, više nikada ne vrati.Ostavljen da se pržim u svojoj ćeliji – grizao sam dim koji je bio toliko

gust da se lepio poput užegle masti za moje grlo, a oči su mi tolikosuzile, da sam kojim slučajem u tom času slikao, mogao sam daumačem svoju četkicu u suze – tešio sam se jedino mišlju da imasudbina gorih od moje, poput sudbine one jedine osobe na ostrvu kojakao ni ja nije bežala, ali ne zato što, poput mene, nije mogla, već zatošto nije htela.Komandant je sedeo na sofi na kojoj je običavao da prilegne kada je

napustio ruševine svoje kelije izgorele u požaru & sklonio se u svoju

palatu, jednu od poslednjih zgrada koje su još opstale na ostrvu.Osećao je kako se vlažna skrama mirisnog ulja huonskih borova guli snjegove maske & nastavio da posmatra s nepresušnim zadovoljstvomveličansteni spektakl palate koju je gutala vatra. Zakašljao se.Nekoliko potočića krvi slilo se preko njegovih crnih usana & razlilopreko umrljane maske.Nekolicina onih koji su ostali uz njega nudili su mu sve moguće vrste

podrške & utehe, donoseći mu lažne vesti o uspesima u obuzdavanjupožara & poslužujući ga šoljama hladnog čaja od sasafrasa da ispereusne & ovlaži grlo izgrebano bolnim kašljem, što mu je samo služilokao dokaz koliko su bili daleko od istine & kako su malo poznavalinjega & njegovu pravu prirodu.Jer zapravo ništa mu nije pružilo veći užitak još od vremena kada je

prvi put ugledao Mulatkinju. Osećao je ogromno ushićenje kada sukrovovi počeli da se obrušavaju u plamenu, beskrajno je uživao uvodopadima vatre. A potom, kada je sve za šta se borio & za šta jeubijao progutao plamen pred njegovim očima, osećao je kako seushićenje pretvara u veličanstveni spokoj; kao da se u vatri istopilanepodnošljiva težina svih onih neživih predmeta koji su ga tako dugovezivali lancima za jednu osobu – Komandanta – koja više nije želeoda bude; za jedno mesto – Sara Ajlend – na kojem je izdržao samozato što nije bilo ni jednog drugog mesta pod kapom nebeskom gde bimogao da bude bezbedan & slobodan; za život – njegov sopstveni –koji mu se napokon ukazao kao krajnje apsurdan.Salon u kojem je primao strane velikodostojnike, balska dvorana gde

je održavao sjajne prijeme & u kojoj su se odvijale bahanalije, u kojojse krio iza dugih zelenih zavesa od japanske svile čekajući da zgrabiMulatkinju & uzme je tu & tada, Velika dvorana nacionalne istorije sasvim onim portretima u prirodnoj veličini koje sam za njega naslikao –on kao Plemeniti mudrac, Nacionalni heroj, Antički filozof, Modernispasilac, Rimski car & Napolenov Oslobodilac na belom pastuvu kojise propinje, svi su sada pucketali & potklobučavali se & plamteli u vatri& dok su se platna nadimala od strahovite žege, likovi su se pretvaraliu naduvane balone koji kao da su oživeli & napokon bivali oslobođeniod izgnanstva na onim udaljenim zidovima & sposobni da umaknusvojim ludačkim sujetama & ambicijama, pretvarajući se u dim.U plamenu je nestalo & jedno pismo koje je pre osam meseci primio

od Tomasa De Kvinsija. Pisac mu je javljao skrhan od bola: gospođica

Ana je nestala & jako je brinuo za njenu bezbednost.Sanjao je jedan san inspirisan uživanjem opijuma: ’U daljini’, pisao je

on, ’poput kakve mrlje na horizontu pomaljale su se kupole i kubetanekog velikog grada – nekakva bledunjava apstrakcija, možda slikaJerusalima uhvaćena u detinjstvu. A na puškomet od mene, na steni, uhladu judejskih palmi, sedela je žena; pogledah bolje; i gle – bila je togospođica Ana! Izgledala je tako spokojna, ali tako odsutnog izrazalica; i dok sam gledao u nju pun strahopoštovanja, njen lik odjednomizblede i stopi se s planinama, a ja osetih nekakav zračak kako sekreće od nje ka meni; i u trenutku sve nestade; nastupi gusta tama idok trepneš okom, našao sam se daleko, daleko...’Koliko god se trudio, Komandant, koji je dobro razumeo prokletstvo

želje da se udovolji publici, osećao je da De Kvinsi nije u stanju dapiše bez aplauza uljudne publike, u kakvom salonu gde čita svojaumetnička dela dok londonski književni krugovi odzvanjaju sve šire &šire, a javljao mu je da ne može da je pronađe, da su za njom ostalesamo glasine – da je umrla, ili još gore, da nije nikada ni postojala većda je bila samo lik u nekakvom modernom romanu od kojeg seromanopisac umorio & odaslao ga u kolonije. Da li ju je možda on,njen voljeni brat, možda video tamo?Ali Komandantove suze nisu mogle da skriju od njegovog pomućenog

pogleda ono što je bilo tako očigledno: da je rukopis De Kvinsija &gospodice Ane sasvim identičan.Pokazalo se da je njegova sestra ista takva izmišljotina kao & njen

brat, a njegova nacija bila je u pepelu & Komandant odbaci svojnamirisani vlažni peškir & udahnu tako duboko onaj gusti smrdljivi dim,da mu se povraćalo. Predstava zlatnog doba, skrivenog pada,obeščašćene utopije, pakla koji se može zaboraviti samo odlučnomamnezijom, sve se to sada istopilo u dimu njegove palate, u plamenu,kao ludost onih koji nisu u stanju da prihvate život.Obuzeo ga je osećaj da se budi, ne iz svog sna već iz neke naopake,

užasne, zastrašujuće suprotnosti svog sna, da se budi iz stvarnostishvatajući da je celi život, ako se dobro shvati, samo strašan san ukome te bacaju plime & vetrovi & znanje - uz stalnu opasnost da ćešse izgubiti – & samo si svedok ispunjen strahopoštovanjem premasvakodnevnim čudesima.Pomislio je u sebi – nemojte da me zamarate pitanjima kako je Bili

Guld znao šta on misli, jer ako vam do sada već nije postalo jasno da

je on znao mnogo više nego što vam je otkrio, nikada vam & neće biti– elem, pomislio je na nekoliko banalnih stvari, koje navodim beznekog posebnog reda:– Ne postoji Evropa koja se može replicirati, nema nikakve mudrosti

izvan ove vatre koja guta moju palatu. Postoji samo ovaj život kojipoznajemo sa svom njegovom čudesnom prljavštinom & smećem &sjajem.– Ideja o prošlosti je isto toliko beskorisna kao & ideja o budućnosti.

Svako može da ih priziva za svakakvu upotrebu. Nikada & nigde nemaviše lepote osim ovde i sada. Nigde nema više radosti ili tuge iličudesa nego ovde & sada, ni savršenstva, ni dobra, ni zla, nego što jeovde & sada.– Živeo sam ceo jedan život pun besmisla za ovaj jedan trenutak

spoznaje & ovo što sada znam, & ta spoznaja će iščiliti iz mojih misli &moga srca isto tako brzo kao što je u njih ušla.Pitao se da li bi čak i parfimar Šarden bio u stanju da napuni

Volterovu glavu aromom tako oporog prosvećenja?I činilo mu se da sve to zna u potpunosti & do kraja & oseti silnu

milinu, kao da doživljava život koji bi inače bio sasvim promašen. Aonda shvati da je njegovo razmišljanje samo poslednja beskorisnataština & da se poput njegove palate & njegove misli rasplinjavaju udimu & ostade tako, držeći u ruci šolju čaja od sasafrasa koji jepostajao sablasno vreo.Kada se zapaljeni krov palate srušio uz tresak užarenih drvenih greda

koje su pucketale u podivljalom plamenu, nebo zaklonjeno dimom jepocrnelo pred Komandantovim zabezeknutim očima od hiljada &hiljada mesečevih ptica, koje su se vraćale u svoja gnezda napeščanim dinama. Komandanta obuze snažan predosećaj da će gaprogutati noć.Mislio je:Bio sam sve samo da bih otkrio da je sve ništa.Pogađao je:Sve ostalo je samo mukla tišina.Sa šoljom čaja od sasafrasa, koji je počeo da ključa u njegovoj ruci &

pre nego što ju je ispustio od bola, oseti kako se njegova zlatna maskasve više zagreva & počinje da curi u potočićima niz lice & oseti mirisizgorelog mesa, oseti kako mu prži kožu & odjednom zavrišta od

užasa jer je shvatio da mu se maska lepi za lice, zauvek na njemuostavljajući lik nekoga ko nije bio on, ali je sada napokon postao.Bio je sasvim sam u svojoj palati znajući da je Njegova Sudbina &

sudbina Njegove Nacije jedno te isto, šištanje vatre bio je jedini zvukkoji je odjekivao napuštenim hodnicima prekrivenim debelim slojempepela & da li su to bila njegova pluća ili ova vatra ili sudbina koja ječak & sada. dozivala pljus-pljus-pljus, da li je to bio njegov sopstvenihrapavi dah što šapuće brejdi-brejdi-brejdi ili je to bilo samo siktanjevatre što je besno plamsala, plesala, letela, primicala se sve bliže &bliže, da li je to bio onaj isti košmar u kojem se more dizalo & dizalo &dizalo sve više & brejdi, brejdi, brejdi stizao sve brže & brže, a vatrePakla žežu sve žešće...

VINa kraju mu se povratila lucidnost. Dok je ležao krvareći na srednjoj

palubi crne lađe, Komandant se uverio da je ono čega se već dugoplašio tačno: bio je besmrtan. Neće se pretvoriti u kita kao što su nekiod ubica, pod čiju komandu su ga stavili, kasnije tvrdili, već će sevratiti u more iz koga je & došao.A pre toga, uvezanog u prljavu ludačku košulju, sprovela ga je četa

pažljivo odabranih vojnika kroz vatru koja je bila na izdisaju & poredjoš uvek zažarenih stubova onoga što je nekad bila njegova palata, asvi koji su ga videli kroz oblake dima koji se kovitlao sa zgarišta, znalisu da se ovaj patuljak koji se otimao & blebetao gluposti ne smedovoditi u vezu sa našim tiraninom vizionarom, koji nam je tokomdugog vremena bio vođa.Ne, ni slučajno nije bilo moguće da se ova budala koja vrišti & cvili –

u isflekanim pantalonama u koje se upiš’o & usr’o, kome iz usta curipljuvačka, penušava & crna od žive, a glava se klati na ramenima; čijeje lice crveno kao sirovi biftek & užasno izranjavljeno jer su vojnici snjega kleštima otkidali zlato s istopljene maske – pobrka s našimstrašnim & slavnim patrijarhom, koji je nekada pretvarao brodove uoblake pred našim očima & pozivao nas da letimo s njim & koji jepretvorio, u šta nas je neprestano ubeđivao, našu kaznenu koloniju uNovu Veneciju.Ali mnogo ranije, pre državnog udara koji je predvodio Maša Pag, već

su se videli upozoravajući znaci raspadanja. Gljive su izbijale krozkaldrmu na ulicama, paprat je rasla iz zidova, seme crnog bagremapuštalo je izdanke u odvodima; ali, u početku, samo je nekolicina ljudi

bila spremna da prizna privid neprestanih trgovinskih aktivnosti. Tajslavni karneval trgovine, bio je samo iluzija, pozorište u kome jetrijumfovala trgovina da bi se skrio očaj koji je vladao ostrvom međunjegovim bednim stanovnicima.U mesecima koji su prethodiii državnom udaru putem kojeg je Maša

Šag prigrabio vlast – dok su mu se viseće mošnice ljuljale napred-nazad – on je odbijao da sve to vidi, Mogao se videti kako skakućeokolo, poput kakvog tronogog čudovišta, pojavljivao se svuda & nasvakom mestu, šaputao o zaveri & odmazdi, davao dvostrukaobećanja o podeli buduće vlasti, a istovremeno je na drugom spratuvetrenjače opremao tajno skladište municije, s modernim američkimoružjem & nekoliko tuceta buradi kineskog baruta, pored dve stotine &četrdeset kompleta za mah-džong, koji su tu bili uskladišteni odranije.Ali sve za čim je Maša Pag žudeo već tada je počelo da se raspada &

mrvi. Onog leta pre no što je izbio požar, potvrdila se sudbina kojanam se učinila neizbežnom, dok su tasmanijski đavoli & divlje svinjepočeli da lutaju praznim skladištima, oposumi su naseljavali tavaneiznad prostorija u kojima su radili pisari & statističari & grizli njihovecrvene brokatne zavese sa zlatnom šarom. Dok su dole, na praznimdokovima rđale britve jer nije bilo konopa koji bi se vezivali oko njih &glačali ih dok bi se brodovi ljuljali na pristaništu, svuda se gazilo posluzavim laticama geranijuma čija. se rozikasta boja pretvarala u mrku,jer se sve kamalno pretvaralo u fekalno.Sranje, pomisli Komandant kad su ga okružili izdajice & pobunjenici &

naredili mu pod pretnjom smrti da se preda. Sve je otišlo... do đavola.Ali nije rekao ništa, samo je podigao ruke uvis shvatajući da je tišinanepokolebljiv znak usamljenosti, koja se vraćala da ga oprhva zauvek.Naterali su Komandanta da sedne & pod pretnjom bajonetom potpiše

nekoliko priznanja, a sva su bila neistinita & nijedno od njih nije bilo niblizu bilo kom iz dugog niza kriminalnih dela koja je Komandant zaistapočinio, ali on je razumeo potrebu vlasti da se poštuje red & potpisaoje, jer zapisnici su ionako bili božja šala s pamćenjem, jedinosvedočanstvo o današnjici koje će ostati za budućnost.’lstorija, najokrutnija od svih boginja’, rekao je Komandant vraćajući

pero nakon što je osudio sam sebe za nekoliko lažnih nedelaiznenađen njihovom banalnošću’, jezdi u svojim kočijama preko leševapoklanih.’

’Lagano’, odgovorio je stražar na Komandantovo pitanje na koji ćenačin umreti na ovom crnom brodu, koji je isplovio kroz Đavolja vratana otvoreno more s namerom da ga tamo bace u morske dubine, zatošto su morali; nisu imali izbora. Priča je bila tako luda, zločin takoogroman, a & mnogi drugi su imali udela u krivici, jer su mu verovali &podržavali ga & svi su bili krivi & bolje je bilo da umre prorok nego danjegovi sledbenici budu kažnjeni. ’Ne samo zato što moramo’, rekao jejedan mornar smešeći se, a imao je tako nežna & lepa usta, ’već zatošto je zadovoljstvo učestvovati u tome.’Na kraju se ispostavilo ono u šta je Komandant dugo sumnjao: da ne

bio pogrešno shvatio kako funkcioniše sistem uzroka & posledice & dabi shvatio da život teče u glupoj, pravoj liniji, a ne misterioznim kružnimtokovima, po strogom naređenju Maršala-Maše (kako se sadapredstavljao bivši zatvorski čuvar-robijaš), uškopili su ga & naterali dasmrska svoje sopstvene mošnice jednom macolom & potom, poštonisu uspeli iz prve da mu raspore grudi nožem, poslužili su setesterom da bi završili posao & iščupali mu srce, kojim su mahaliokolo, uzvikujući s ushićenjem:’Odvratni skote, ti nemaš srca! – & ko ti je sve ovo pružio?’ & niko nije

primetio da je na njegovom srcu ispisano ime Mulatkinje jasno &velikim slovima tako da svi mogu da vide, ali niko nije video da tomasno srce pripada njoj & da će ostati njeno za vjeki vjekov, već su sesamo smejali & smejali. U toj karnevalskoj atmosferi bilo je & nekih kojisu ćutali, ne iz sažaljenja ili zbog straha, već su se pitali, jer on je biosamo čovek & mada su njegovi zločini bili monstruozni, šta ga je toučinilo takvim & šta je to bilo u njemu što ga je razlikovalo od ostalih?Želeo je da im kaže da je napokon saznao odgovor na pitanje koje ga

je tako dugo mučilo. Žeđ za vlašću, zaključio je on u svojim poslednjimtrenucima lucidnosti, najtužnije je osećanje na svetu, tu nema mestaza ljubav, & što je još gore, u njemu nema sposobnosti da se voli.Želeo je da uzvikne: Zarobljen sam u usamljenosti svoje ljubavi!: dazavrišti, Vidite, vidite, to je sve, a ja nisam bio svestan toga! I da vidite,nije bio sasvim siguran da nije uzviknuo, jer su njegovi mučitelji prvoodskočili unazad kad se iz njegovih usta začuo prigušen zvuk, a potomsu ushićeno klicali & govorili da je to bio samo zaostali vazduh koji jeizišao iz njegovih pluća, isteran delimičnim vađenjem njegove utrobe,koje se nastavljalo na sirćetom posutoj palubu još nekoliko minuta.

VII

U istom trenutku u kojem se Komandant pretvarao u legendu o kitu,Pobdžoj, crven u licu ne samo od vrućine, stajao je ispred vetrenjače –jer je tu bio štab prevratnika, budući da je bio jedna od retkih zgradakoja se još uvek branila od vatre obuzet užasom. Pre nekoliko danaprodao je Maršalu Maši jcdnog autentičnog Stražara – moj poslednjirad – za prilično veliku svotu bengalskih dolara. A dok su kačili sliku nazid, na njenoj poleđini su pronašli sliku zevsa & Maršal Maša je odmahpogodio njeno značenje & poreklo ove podvale.Unutar mlina, ohrabren lakoćom s kojom je preuzeo vlast, bez

značajne primene vatrene moći koju je usklađištio na gornjem spratu,Maršal Maša je proveo poslednji sat vremena ljutito urlajući na svojenove poslušnike, govoreći da je suviše zauzet državnim poslovima dabi imao vremena za razgovor, dok je sastavljao listu novih titula zasebe.Titula Maršal Maša govorila je o bliskosti s ljudima iz kasarne & to mu

se u prvi mah dopadalo, ali sada ga je brinulo. Komandantova ludostse sastojala u tome što je mislio da može da pretvori kažnjeničkukoloniju u naciju, ali Maši Pagu bilo je jasno kao dan da bi bio mnogouspešniji kada bi je pretvorio u kompaniju. Precrtao je reči Vrhovni,Prvi konzul, Njegova milosti (a s tim se prilično namučio jer nije znaokako se tačno piše) i zaokružio Predsednik kompanije, kada jePobdžoj banuo na vrata.U želji da ostavi utisak na sve prisutne govoreći vreme je novac,

Maršal Maša ustade, odgega do zida na kojem je visio Stražar-robijaš& pred tamničarevim očima iščupa platno iz rama & zgužva ga u loptu.A loptu je bacio Pobdžoju pred noge & zahtevao da mu plati dvostrukusumu od one koju je naplatio do sutradan ujutro ili će Pobdžoj doživetimnogo goru sudbinu od one koja će uskoro zadesiti nesrećnog slikaraGulda. I s tim rečima, razgovor bi završen.Kada je Pobdžoj otišao, Maršal Maša je naredio da četa stražara

požuri na drugu stranu ostrva & zaustavi pogubljenje Vilijama BuloaGulda. Jer koliko god koštala slika Stražara-robijaša na ostrvu, morada je vredela mnogo više u Londonu. Komandantov zločin se sastojaou tome što je previše sanjao, pomisli Maršal Maša, a Pobdžojev je štone ume da sanja. On je, međutim, čvrsto odlučio da istraje u svojojideji o trgovini uz umereno iznuđivanje, što se pokazalo veomauspešnim na Klukasovom & njemu sličnim primerima.

Kada je izašao napolje Pobdžoj je bacio zgužvano platno u pepeokoji je prekrivao sve oko njega. Jedna neugašena žarka progorela je uzgužvanom platnu zažarenu rupu. Razmišljajući o tome kako je, madaje izgubio sliku, barem stekao svinju, Pobdžoj stenjući dograbi račketaljiga na kojima je bio privezan Kastlri. I dok je s naporom podizaoručke taljiga, razmišljao je o svojoj uspešnoj krađi Kastlrija iz njegovogsvinjca pre jedno pola sata u svem onom haosu izazvanom požarom &pobunom & nije ni primetio kako je vihor besnog vrućeg vetra podigaogužvu platna koje je ležalo pored njegovih nogu & poneo je u vazduh.U mislima vidim ribu, krmka, & Pobdžoja: jednom rečju, sav taj

džumbus. I eno ga, kako ide &, oh, Bože, samo ga pogledajte kako seuputio ka Bulevaru sudbine što dalje od vetrenjače, poguren & znojećise, zaduvan & pozeleneo nenaviknut na napor, ta povenula stabljikašpargle od čoveka koja gura čvrsto, ali ne baš spretno uvezanogmonstruma od svinje u taljigama neadekvatnim za njegovu težinu &oboje, & svinja & Pobdžoj sasvim nesvesni šta se dešava iza njih – daje nalet vazduha na zgužvano platno pretvorio onu užarenu crvenurupu u plamen.Molim vas, nemojte da me pitate kako sve to znam, molim vas: kada

su ribe u pitanju, ja znam sve – & pored toga, neučtivo je prekidati meusred priče o tome kako je onaj siroti zgužvani zevs planuo,pretvarajući se u veliku vatrenu loptu & kako je ta, sve veća vatrenalopta, skakala okolo po vetrenjači u svom punom vatrenom sjaju,odskakujući čak do drugog sprata & kroz prozor u tajnu oružnicuPredsednika kompanije, da bi na kraju upala usred nekoliko tucetaburadi s barutom.

VIIIZačuh snažnu eksploziju.Osetih kako se nebo & zemlja tresu poput kakve oživele zanjihane

fantazije.Nakon onoga što mi se činilo poput čitavog veka, a u stvari nije trajalo

duže od sekundu ili dve, do mene doprešc zabezeknuti uzvici onih kojisu, za razliku od mene, mogli da posmatraju taj prizor kada se ceostatični svet iznenada pretvoriou veličanstveno kretanje – tu Komandantova lokomotiva leti u nebo &

uz gromoglasnu buku rasprskava se u paramparčad; tamo tri vagonašibaju put zvezda kao štapovi bačeni psu; posvuda lete ogromni čeličnitočkovi k’o spljeskana topovska đulad; ovamo lete gipsane biste

Cicerona & komadi polica za knjige iz Arhive; onamo opet otvoreneknjige mašu stranicama kao umiruće ptice krilima; lete čak & zidovi – ana njima još uvek slike & ogledala – talasaju se u vazduhu poputlistova papira koji lepršaju na vetru; lete iskrivljena osakaćena telanabijena na žarače, šiljke od ograde, noge od stolica & izvaljene daskeiz poda poput čudno uvrnutog jesenjeg lišća ka besnom užarenomsuncu; hiljade papirića od poderanih pisama gospođice Ane kojaopevaju Evropu eksplodira u hiljade kupona za iskupljenje greha,Maršal Mašin poslednji krik rasprskava se u bezbroj sićušnih atoma,isto tako kao & njegove naduvene mošnice.Sunce je postajalo sve veće & sve crvenije, dok nije dostiglo veličinu

monstruozne krvave lopte čiji se tačni obrisi izgubiše u onoj mračnojkatastrofi pamćenja, u kojoj se zauvek izgubio & Brejdi & njegovaoslobodilačka vojska, zalozi naše obmane, Plinijeva čudesa, našenade, Komandantova vizija Nacije, ljubavna pisma, delovi kompleta zamah-džong, republika iz snova & delovi Pobdžoja.Ali zatvoren u svojoj ćeliji, kako sam mogao da znam da će one koji

su preživeli ponovo izgraditi ostrvo, ponovo ispisati istoriju & sve nasjoš jednom osuditi. Jer sve što sam mogao da osetim kada bihprovukao ruku kroz rešetke, bila je najblaža od onih teških crnih kišakoje su padale na zemlju, a sve što sam mogao da vidim bile su našezajedničke obmane koje su nam se sada vraćale u vidu ogromnekoličine pepela, a ono što nisam mogao da vidim je ono ljeskanje krozdim na površini mora, eksplozijom raznetu sliku onoga ko je bioodgovoran za ovu konačnu apokalipsu: ugljenisane ostatke zevsa.

IXKragne od livenog gvožđa, lanci & okovi s šiljcima, miris umirućih

ljudskih duša & živih tela, zajedno sa istinskom šalom patnje,čudovišnom istinom prezira, slavnom slobodom nemara, neobjašnjivimstrahom od mnogo ribe & mojom neuzvraćenom ljubavi prema svemutome: to je sve što sam znao & svega toga više nikada neće bitii. Ovajme je svet povredio, načinivši moju dušu providnom tako da su svimogli da me pročitaju u mojim rečima ili mojim slikama, ali mi je bilodozvoljeno da sve to činim bez uzdržavanja & nezaslepljen bilo čimedrugim osim onom istom golom uzdrhtalom dušom.Da sam znao da će me moje slike učiniti slavnim, ne bih tako

postupio: tražio bih da mi se udvaraju, da mi laskaju, da me lažu, dasmatraju moja nebulozna opažanja značajnim, moje beznačajno

prisustvo božjim blagoslovom, moje ružno lice lepim. Licemerje časti,dvoličnost ozbiljnog uspeha, tamnica reputacije; ljudi koji žele da stavepovez preko mojih očiju sipajući kišu zlata & žene koje žele da podelesa mnom postelju; svi žude za mojim društvom ili bar najmanjimznakom mog poštovanja, crtežom, pisamcetom, nekakvim signalom dasam ih primetio. Svi bi bili moji. Svi moji & još više nego moji & mojeime prevazišlo bi moje delo. A moje delo bi značilo sve manje &manje, posebno meni. I tada bih poželeo da umrem.Slikao sam ribe godinama & tačno je da sam im u poslednje vreme

bio neveran. Odbacivao sam ih & spaljivao, ali nikad nisam prestao daih volim poput Voltera, koji je voleo gospođu de Šatele, što ga nijesprečavalo da odbegne s čitavim buljukom drugih žena, dok napokonnije & ona prevarila njega & ostala trudna. A Volter je shvatio, i suvišekasno, šta je izgubio & vratio se da prisustvuje kraju svoje ljubavi kadaje umrla na porođaju – eto zašto je, nakon što je izazvao takav bol &patnju, bilo sasvim pravo da završi kao poluprazna boca parfema &donosi sreću ženama od sada pa zanavek.Svet napolju obliva rumen. Unutra, mrkim mastilom koje sam

napravio u poslednjem, očajničkom pokušaju – mešavinom pljuvačke& onoga što je bilo rezervisano za Pobdžoja – provodim poslednjesate kazamata & svoje sopstvene, pišući pravim robijaškim mastilom,umbrom siromaha koju koristi da istakne svoj protest, svoj bes & svojumržnju & strah od ovog usranog sveta, usranim rukama govnjivombojom na zidovima ćelije u nadi da nada neće biti izgubljena – da ćemu ljubav bar na ovu poslednju molbu biti uzvraćena samo ako budebio u stanju da kopa dovoljno duboko u svoj sopstveni trulež.Bili Guld, radije bi se izrazio rečima na ostatku Pobdžojevog papira,

ali dođe mu na isto: čitajte njegove žvrljotine kako vam volja – kao jošjedan izgovor za skrivanje, kako bi to Pobdžoj video; kao duvanje uvetar, kako bi se učinilo nekom kritičaru; kao verski zavet, ako vam jedrago; ili, kako bi se njemu samom više dopalo, kao priznanjeneuspeha.Godinama sam slikao ribu & moram da kažem da ono što je nekad

predstavljalo namet – što je započelo naređenjem, a postalo prijatnopregnuće, a potom & zločinački čin – sada je moja velika ljubav. Isprvasam pokušavao, uprkos nedostatku umetničkog talenta, da stvorimzapis o ovom mestu, istoriju njegovih stanovnika & njihove priče, & sveje trebalo da bude u liku ribe. U početku sam planirao da ih naslikam

sve do poslednjeg čoveka, sve te bezlične ljude koji nisu imali svojihportreta, koji postoje samo van svojih tela u vidu presude naprogonstvo, u robijaškim dosijeima, u listama za bičevanje, uinicijalima istetoviranim na prijateljevim grudima ili mišicama, plavimpoput baruta & u šumama dlaka; u sićušnom zalogu ljubavi koji visioko debelog naboranog vrata & podseća na jedro, slatko telo mladežene; u sećanju koje bledi brže od nade.Maštao sam da ću slikati ribu bolje od bilo koga u istoriji; da

Rembrant van Rijn ili Rubens ili bilo koji renesansni slikar neće moratida drže sveću Biliju Guldu, da će moje ribe visiti u najotmenijimkućama, a detalji krljušti & škrga biti hvaljeni kroz generacije &generacije profesora s perikama.Napunio bih veliku londonsku galeriju ovim transmutiranim likovima,

tako da bi se ljudi koji bi došli da gledaju slike ubrzo našli kako plivajuu nekom čudnom okeanu koji ne mogu da prepoznaju & osećali biVeliku Tugu zbog onoga što su bili & Veliku Ljubav prema onome štonisu bili & sve skupa bi bilo zbunjujuće & sasvim jasno u isto vreme &nikada ne bi mogli da objasne bilo kome bilo šta od svega toga.A onda sam shvatio da je u pitanju taština. Daleko od pomisli od toga

da li će moje slike negde visiti, više me nije bilo briga da li su mojeslike tačne & verodostojne na način na koji su Hirurgove & Lineoveknjige naučnih opisa zahtevale tačnost slika o ribi. Ja sam samo hteoda ispričam priču o ljubavi, a ispalo je o ribi & o meni & o svemu. Alikako ne mogu da naslikam sve & budući da mogu da naslikam samoribu & svoju ljubav, a kako ni to nije dovoljno dobro, možda vam se &neće učiniti baš neka priča.Ostario sam. Moj gazda se pretvorio u krmka. Bio sam osuđen na

smrt. Zapalili smo svet. Shvatio sam da ono što želim da ulovim umrežu nije riba, već voda, samo more, ali mreža ne drži vodu, pa zatonisam mogao da naslikam more.Ipak, nameravam da napišem ovu Knjigu o ribi jer ne mogu da je

odsmejem ili odigram kao Bezvredna Seli, jer ne mogu da je otplivamili odživim kao moji modeli, zato što ovaj najneadekvatniji načinkomunikacije – jer ovi likovi & reči padaju mrtvi s moje četkice & mogpera – jedino je za šta sam sposoban.A ipak, moje slike su – kako me je Hirurg podučio onog prvog dana –

o Životu, a ne o Smrti. Morao sam da razumem način kretanja njihovihperaja & tela & škrga da bih napravio što verodostojnije studije & svaki

put kada bi počele da umiru na stolu, morao sam da ih vraćam u kofuslane vode da bih ih oživeo & da bi & one, poput mene, mogle barmalo da produže svoj životni vek.Želeo sam da ispričam priču o ljubavi dok sam lagano ubijao sve te

ribe & činilo rai se da nije u redu da lagano ubijam ribe da bih ispričaoovu priču & uhvatio sam sebe kako razgovaram s umirućim ribamadok su njihovi pokreti postajali tromi & dok su njihovi mozgovi prestajalida funkcionišu zbog nedostatka kiseonika.Ispričao sam im sve o sebi, o tome kako sam odvratni gad koji je

krivotvorio samog sebe u lik još goreg slikara, ali u svakom slučajuslikara. Želeo sam da ispričam priču o ljubavi dok sam lagano ubijaoribe & pričao im kako moje slike nisu namenjene Nauci ili Umetnosti,već ljudima, da bi se ljudi osmehnuli & da bi stekli nadu & da bi sesetili onih koje vole & onih koji još uvek vole njih uprkos beskrajnomokeanu, uprkos smrti & kako mi se činilo važnim dok sam slikao, daslikam na taj način.Ali takve stvari nisu ono što ljudi traže u slikama, oni hoće svoje

mrtve životinje & svoje mrtve žene, oni žele nešto što im može pomoćida klasifikuju & ocene & sačuvaju mrtve životinje & upokojene žene &decu na samrti u svojoj kući u zatvoru rama & to krivotvorenje nademože ih naterati da se zapitaju, može biti sekira koja je probilazamrznuto more iznutra, može da probudi mrtve da slobodno plivaju. Ato bi bila slika koja ne vredi ni cvonjka, već nešto što predstavlja većikriminal od krađe.Tešio sam sebe nadom da je smrt kojom sam umorio svaku ribu koju

sam naslikao možda za nju predstavljalo oslobođenje, nešto čemu seraduju isto tako kao što ja sada vidim u vešalima blagoslov &oslobođenje.Ali istina je da su ribe osetile da & ja umirem, da svakog dana sve

teže udišem vazduh tog smrdljivog kazamata, te guste, dimne kopreneugnjetavanja & degradacije & potčinjavanja. I moji pokreti postaju tromi& mene peče koža & zamagljuje mi se vid & svi dobro znamo da ćeriba, koja je tako dugo bila objekat mog zanosa, uskoro izvršiti osvetu.

VLATNOPERI MORSKI ZMAJKoja govori o Brejdijevoj tragičnoj smrti Kratka bitka –Dramatično bekstvo s vešala – O druženju s ribom –

Izgubljen na pučini – Ostrvo zaborava – Razmišljanja o jeresi– Povratak Mister Hanga – Brzo ponovno zarobljavanje

IMoja je tragedija što sam postao riba. A Brejdijeva što nije. Jer ja sam

još uvek živ, a Brejdi je mrtav, a & sam sam se počastio njegovimobezglavljenim telom (njegova glava, za razliku od njegovog života zaguvernera je bila veoma vredna) kada su ga bacili s Doka ustavnosti ureku Dervent. Za mene to nije predstavljalo neku magičnutransformaciju: kada mi je pootpadala sva dlaka & koža polaganoogrubela & pretvorila se u bezbrojne pločice krljušti, kada su mi seudovi skratili & zgrčili & postali poluprovidni & oštri poput peraja, nisamimao osećaj da mi je sinulo poput nekog čuda kada sam počeo daosećam da imam moć da se krećem na mlazni pogon & kontrolišemsvoj dugi rep koji se protezao iz moje guzice, nikakvo osećanje panikekada su mi se iza usta pojavile škrge & kada je moja potreba zavodom postala neizdržljiva & tako duboka da se nikako ne možeobjasniti, ni opisati onom običnom & podrugljivom reči žeđ.Jednostavno, proveo sam suviše dugo vremena u njihovom društvu,posmatrao ih, čineći skoro neoprostivu, kriminalnu grešku misleći da unjima ima nečeg osobito ljudskog, kada je u stvari istina da u svimljudima ima ponešto od ribe, nešto što smrdi. U jednom trenutku biosam osuđeni falsifikator, Zlikovac koji se prerušio u Umetnika, koji stojina gubilištu ispod vešala, a već narednog trenutka znao sam da imamjoš samo trunku snage koju moram nekako da prikupim. S jednimsvemogućim nožem skakavcem presekao sam omču, bacio brz pogledna stubove mola & skliznuo u more.Ali moram da budem precizniji.Od katastrofalnih događaja koji su začuđujućom brzinom zahvatili

ostrvo, mi, osuđenici na smrt & naših sveukupno dvanaest stražara,ostali smo izolovani. Vatra je besnela po grebenu uz same zidovećelija; pobunjenici nisu tražili poverenje & podršku vojnika u postajama& tako smo bili pošteđeni vatre & nesvesni značajnog događaja koji seodvijao na drugoj strani ostrva. Ali stizale su naizmenične glasine da je

samo pre jednog sata otpočela invazija Engleske KraljevskeMornarice, da je izvršen državni udar, da je Komandant ubijen, kao & onjegovom čudesnom vaskrsnuću & velikoj eksploziji koja se, popričama onih ranjenih & osakaćenih koji su preživeli, širila ka našemdelu ostrva, da Komandantova osveta samo što nije počela, a sve toskupa počelo je da izaziva nervozu kod stražara. Narednik je održaozbor & objasnio vojnicima da moraju da se ponašaju isto kao & dosadili će ih Komandant streljati, & da je prva stvar njihovog dnevnog redada izvrše planirano pogubljenje.Izveli su me na pristanište: popeo sam se na gubilište, čežnjivo

podigao pogled u dimom zamagljeno nebo & mada sam imao povezpreko očiju, osećao sam da nebo nije prazno već da njime plove mrtveduše, mašući mi & pozivajući me da im se pridružim. Nisam obraćaopažnju na sveštenikove molitve, mahao sam u pravcu u kom seskupljala omanja gomila robijaša, jer su bili obavezni da posmatrajupogubljenjc. Smejao sam se & kupao u njihovom divljenju prema mombelom stiharu, dugim rukavima koji su padali preko mojih šaka, skrasnim vezom ribe na grudima & s prekrasnim ukrasima od dugačkilivlati morske trave koju su stražari s podsmehom bacili na menc ’Ej,Kralju Neptune!, – & mnogo pre nego što su svi ostali to primetili, jasam znao da sam osuđen na mnogo goru sudbinu.Obliven tamom, osećao sam da dolaze, osećao sam podrhtavanje tla

pod njihovim teškim korakom & u mislima sam počeo da pišem knjigu,svoju sopstvenu petparačku knjigu, koja počinje onako kako počinjusve dobre ispovesti: Moja mati je riba; & koja se završava – điha-điha,tatara-ta, šašavi Bili Guld jaše morskog konjića sve do Banburi Krosa.Ova knjiga o ribi koju sam napisao u mislima, od reči do reči & oslikaou mislima od poteza do poteza četkice, u jednom trenu, u onommeđuvremenu dok sam još bio od ovoga sveta & kad već više nisam &koji se završio sasvim neočekivano sa...Ali baš tada začu se neki krik. Nisam se okrenuo & pobegao, već

sam se suočio s opasnošću, koncentrišući sva svoja čula na svojusudbu.Kad ugledaše crvene mundire kako se približavaju s uperenim

puškama & isukanim bajonetima, nekolicina stražara koji su imali daizvrše moje pogubljenje, koji su do maločas osećali tek blagu zebnju,sada se prestraviše & obuze ih panika. Pripucaše na vojnike koji se seprimicali, a ovi se baciše na kolena iza jednog nasukanog kitolovca &

borba otpoče. Hici nisu bili namenjeni meni, naravno, tek sada mi jejasno – vojnici su dolazili da me spasu & oslobode, zar ne?Ali moji čuvari zauzeše poziciju koristeći gubilište kao barikadu,

muskete, čak & u najboljem slučaju, beznadežno su neprecizne, a sglavom još uvek provučenom kroz labavu omču, jedino sam ja biopotpuno izložen vatri. Ja sam bio taj koji je prvi osetio smrad barutnogdima pre nego što su ostali mogli & da vide kako njihovi protivnici dižupuške k ramenu, ciljaju & okidaju; jedino sam ja mogao da osetimlagani dašak vetrića koji je stvaralo puščano zrno krećući se krozvazduh od kitolovca do gubilišta, a ja sam ’ladno čekao čitav jedanljudski vek da mi zrno raznese grudi.I eto, vidite, bila je to moja sudbina koju sam istovremeno & prigrlio &

protiv koje sam ustao, usud je hteo da dobrovoljno primim kuršum &iskoristim njegovu inerciju da se bacim unazad & izvučem glavu izlabavo vezane omče, da se uz pomoć svog noža skakavca oslobodimropstva & vešala & dočekam se na molu. Znao sam da mi se telonaginje unazad, poput jedra koje se lagano naduvava prema spolja naprvi udar vetra & počinje put u nepoznato. Raširenih jedara & navelikim talasima skotrljah se s mola u more crvenog okera & tada mispade povez s očiju & moje zamagljene oči ponovo progledaše & bihsvestan da se tu moja ispovest završava & da moje ispaštanje upravootpočinje.Telo mi je gorelo, kazna je bila neopisivo bolna. Ravnoteža mi je bila

teško poremećena jer sam tako dugo bio izvan vode da sam u prvomtrenutku plutao postrance & dok nisam nekoliko puta duboko udahnuovodu, nisam uopšte imao snage da se pomerim.Čuo sam kako vođa čete vojnika iza kitolovca uzvikuje:’Hoćemo samo njega, nikog drugog. To je slikar Guld koga moramo

da odvedemo gazdi’.Čuo sam korake crvenih mundira & beskičmenjaka koji su trčali po

molu da vide & poreknu čudo koje se upravo desilo.Čuo sam galamu, pucnjeve, ali samo kao slabe vibracije na površini

vode, a ne kao oštre uzvike neverice. Osećao sam prepirku onih kojisu videli s onima koji nikad neće videti, koja je delovala kao mlakabesmislena buka & tutnjava. Svojim povraćenim vidom gledao sampuščana zrna kako polako promiču, izgubivši snagu u dodiru s vodom,pa ih je samo sila gravitacije vukla nadole, poput crnih, sitnih zrnagrada, praćenih pljuskanjem vesala po površini vode jer su verovatno

želeli da me krunišu, udarajući me veslom po glavi, a onda, lukaviji nodotad, baciše mrežu tik pored mene.A potom ugledah ribarsku čaklju kako se spušta prema meni &

shvatih da njome pokušavaju da me zakače & vrate u ropstvo. Utakvoj agoniji kakvu ni jedno ljudsko biće ne bi moglo da shvati,naterao sam svoje telo da zaroni duboko dole, dole, daleko, daleko,što dalje od svetla.

IIPlutao sam, disao vodu, padao, uzdizao se, moja težina nije bila ništa

u poređenju s onom od ranije; leteo sam kroz vodu, lebdeo & jedriokroz šume morske trave, dodirivao morsku salatu, korale, sve ljudekoje sam poznavao, trbušaste morske konjiće, morske vilenjake,ježinke, zvezdočace, trnoboce, zmijolike jegulje, ajkule testerače,krunaste skušce, zevsove, a more je bilo beskonačna ljubav koja je usebi sadržala ne samo one koje sam voleo, nego & one koje nisam –Komandanta isto kao & Kapou Smrt, crnje koji su ubili Kapou Smrt istotoliko koliko & Tragača Marksa, Hirurga isto koliko & čoveka koji jezaustavio točak & svi su mi uzvraćali dodir kao što je Tragač Marks,pre čitavog jednog životnog veka, ispružio ruku & pomilovao me poobrazu.Ko bi se mogao plašiti sve ove nežnosti?U bizini grebena naiđoh na prugastu morsku kravicu & ona mi reče

svoje pravo ime, a ja razmakoh preklop između njene guze & butina &počeh da je ližem, u potrazi za obećanjima koja je upućivao njen miris.Lizao sam njene butine & mišiće njenih listova, predivni luk njenihstopala & okrugline nožnih prstiju, osećajući hiljade sastojaka njenogmirisa koji se još nisu razvili u miris & sav se predavao jeziku s njenimimenom na njemu & sve je bila voda; liznuh osušenu so na njenimleđima & ona se lagano, lagano prevrnu na leđa & skrenu pogled, a jasam imao oči samo za njene prekrasne nabubrele dojke & osećaosam njihovu težinu na svojim usnama & lickao sam joj ramena, zarivaonos u božanstveno udubljenje njenog pazuha & njeni pokreti koji su upočetku bili voljni ali kruti, postajali su dugi & opušteni & ona mepogleda & zatvori oči, a njeni se udovi rascvetaše & raširiše & ja počehda lickam nešto malo slano, malo kiselkasto & sve u svemu neštosasvim drugo & njen dah pretvori se u duboke, vrele uzdahe & počeda uvija bedrima & meni zaplamtaše nozdrve & počeh da osećamispunjenje obećanja njenog mirisa & pade mi na pamet priča o

Astomima koji su živeli samo od mirisa & kako sam mogao da znamda sam & ja skoro dvesta godina živeo na taj način? – kao što jePlinije odavno opisao & za čim je Amado Bezobzirni uzaludnogodinama tragao po južnim morima preživljavajući samo na mirisužene & onda sam prestao da je lickam, gledam & mirišem već uzjahahnjen miris & ona moj & postadoh njen miris & podigosmo se iznadmoći njenog mirisa & dizasmo svoju pobunu na svoj način & japomislih:O, mila moja koliko dugo sam živeo samo za ovaj trenutak!& još pomislihKako da umrem sada kada sam spoznao sve ovo?– sve ono što je izvan naših moći, sve što se događa & teče sve dalje

& dalje, uvek ka spolja, svet bez kraja, ovo, naš treći krug.III

To je bilo jako, jako davno.Sada živim u savršenoj samoći. Mi, ribe se družimo, to je tačno, ali

svoje misli ne poveravamo nikome. Naše se misli produbljuju & mi sesasvim & duboko razumemo na onaj način koji mogu da razumejusamo oni koji su neopterećcni govorom & komplikacijama koje iz njegaproističu. Zato nije istina da mi ne mislimo & ne osećamo. Verujte mi,osim jela & plivanja, to je jedino čime možemo da zaokupimo svojemisli.Ja volim svoje riblje društvo. Ribe ne gunđaju zbog nevažnih gluposti,

ne pokazuju osećaj krivice zbog onog što čine, ne prenose bolestklečanja pred drugima, ne pokazuju znakc bolesti za isticanjem, iliposedovanjem. Od njih mi nije muka jer ne pričaju o svojimdužnostima prema društvu ili nauci ili bilo kom Bogu. Njihovo nasiljeprema drugima – ubijanje & kanibalizam – pošteni su & bez zadnjenamere.Davno pre nego što sam postao riba, jedino što mi je bilo važno to je

da moje slike mogu da govore drugima, da mogu da izraze osećanja &posle smrti. Za one kojima je potrebna uteha. Za one koji suprestravljeni.Ponekad, doduše, čeznem da imam moć ljudskog govora, bar za

nekoliko trenutaka, da bih mogao da objasnim kako sam nekad davnoželeo da budem duga u eksploziji boja dok se sunce rastače na blagojkišici, ali sam morao da se zadovoljim praveći žvrljotine na jeftinompapiru. Hteo bih da kažem kako sam nekad davno želeo da se vinem

u plavetnilo & prodrmam nebesa, da zaronim u more & pomerimzemlju; da spoznam lepotu & čudesa ovoga sveta, lepotu & čudesakoji su, sada to mogu da spoznam, isto tako beskonačni kao & njihovesuprotnosti & kako sam samo želeo da & drugi spoznaju to isto & kakoje to sve sada uzaludno.Želeo sam da moje slike govore, ali da li je iko slušao? Zbog toga

sam izgubio život, vidite, moj razum se pomutio zbog toga. To je uredu, ne žalim se – ali kakva je korist od toga? Moja osećanja nikadanisu završila svoj put sa značenjem kakvo za ljude ima hleb koji moguda prelome & podele između sebe. Moje su slike bile neme.Bio sam otvoren prema svemu. Što sam više osećao & što sam više

prelivao ta osećanja u svoje ribe, bilo je više osećanja svuda okomene. Sav onaj bol & sva ona tuga & sva ona beznadežna ljubav usvakom napuklom životu & skrivena u svakom srcu & onda, jednogdana, više nisam mogao da podnesem da gledam sva ta osećanja &bol & ljubav, pa sam spalio svoju knjigu o ribi, poželeo joj zbogom &srećno oslobođenje hejhaj-tra-la-la-la! Tako sam se prerušio daizgledam isto kao & ostali, pustio sam da mi izraste vlatnasto lišćepreko grudnog koša & vrata tako da budem nevidljiv dok plivam krozšume morske trave & lišća, u kojima me često traže ronioci.Poneki nose & mreže & pokušavaju da me u njih ulove & prodaju

kineskim apotekarima, koji bi me, poput svojih prethodnika s kojima jenekad davno Komandant vodio tako uspešnu trgovinsku razmenu,bacili u malter, potom. sve skupa sa mnom izmleli u sitan prah kome bipripisaii one moći iz bajke da moj prah fantastično podiže libido, uzodgovorajuću visoku cenu. Kaže se da je divno biti tražen, ali nisambaš siguran u to. Svaka ambicija, rekao mi je jednom Kapoa Smrt,dobra je dok god je ostvarljiva, ali moje aspiracije su ipak bile dastvorim nešto više od prolazne erekcije.Imaju & podvodne kamere. Snimaju me & fotografišu, jer me kao

vlatnoperog morskog zmaja smatraju za jedan primitivni atavističkioblik čija je vrsta na ivici istrebljenja, & ja, koji sam bio Umetnik, sadasam postao model; mene, čija uloga je bila da pomaže u klasifikaciji,sada su klasifikovali. Moja providna perajca lepršaju k'o u vile & jagledam u njih, a oni u mene, kao hipnotisani mojim fantastičnimbojama, mojim spokojnim pokretima, a ja se pitam.Pitam se jer, dok me love & dok ja lovim račiće & vrludam duž

koralnog grebena bogatog ribom pored Bruni Ajlenda koji je postao

moj dom, progoni me ovo pitanje: da li je čoveku lakše da živi svojživot poput ribe, nego da prigrli to prekrasno čudo što je ljudsko biće?Tako sam, tako uplašen, tako željan onoga čemu se plašimo da

nadenemo ime. Između mrtvih & živih – šta?I u lelujavim vertikalnim stubovima svetlosti & tame koji šaraju

prugama moj podvodni svet, hteo sam da postavim ova pitanja & jošmnoga druga svim tim roniocima: Zašto me obuzimaju dva sasvimsuprotna osećanja? Objasnite mi! Znam da je to nemoguće objasniti,ali ipak želim da znam zašto – zašto kad svi dokazi iz mog sopstvenogživota govore da ovaj svet smrdi gore od raspadajućeg leša starogDanca, zašto ne mogu da prestanem da verujem da je svet dobar & dasam bez ljubavi ništa?Ponekad poželim da svojom izduženom njuškicom pokucam na

podvodne maske ovih ronilaca i kažem: Da li želite da znate šta ćepostati od ove zemlje? Pitajte me – na kraju krajeva, ako ne možete daverujete jednom lažovu & falsifikatoru, kurvi & potkazivaču, osuđenomubici & lopovu, nikada nećete razumeti ovu zemlju. Jer svi se miprilagođavamo sili & većina nas prodala bi svog brata ili sestru za malomira & tišine. Istrenirali su nas da živimo život moralnih kukavica, svevreme se tešeći da smo pobunjenici po prirodi. Ali. u suštini nikad sepreviše ne uznemiravamo & ne uzbuđujemo oko bilo čega; mi smo kaoovce zbog kojih smo pobili Aboridžine, da bi napravili mesta stadimakoja poslušno čekaju svoj red za klanje.Sve što je pogrešno u ovoj zemlji počinje u mojoj priči: svi su je gradili

kao izmišljenu zemlju, počev od Komandanta koji je pokušavao daizmisli Sara Ajlend kao Novu Veneciju, kao ostrvo zaborava, jer sve jelakše od pamćenja. Zaboraviće se šta se dešavalo u njoj tokom stogodina ili još duže, a potom će je ponovo izmisliti isto kao što je točinio stari Danac, jer bilo koja priča bolja je od istinite priče da namnisu Englezi radili sve one razne strašne stvari, već da smo to radili misami, da su robijaši šibali robijaše & pišali na crnje & špijunirali &potkazivali jedan drugog, da su crnje prodavale svoje žene za pse &kopljima probadale odbegle robijaše, da su beli lovci na foke ubijali &silovali crne žene, a crne žene ubijale svoju decu koja su se nakontoga rađala.I, evo vam: dve stvari: & nisam u stanju da ih spojim & jer me razdiru.

Ova dva osećanja, ova spoznaja o svetu tako stravičnom & ovoosećanje života kao nečeg prelepog – kako da to razrešim? Da li

čovek može da postane riba? Svi vi koji ronite u dubine da pronikneteu moju patnju & bol, u ova pitanja, u ovu muku, u ovo dobro & ovo zlo,u ovu ljubav & ovu mržnju, u ovaj život, rešite ih za mene, dajte smisaomojoj priči, ujedinite me s ovim životom, recite mi da to nije samonerazmrsiv deo moje ljudske prirode – preklinjem vas ...Jer ne mirim se s ovakvim svetom.Nije da nisam želeo, a, onda opet & nisam & zato sam pokušao da

napišem svet u vidu knjige o ribi & dovedem stvari u red na jedininačin na koji sam znao.Ali moj način je bez značenja, moji krici se ne čuju, na moje slike se

pljuvalo pre nego što su zauvek izgubljene. I sada samo posmatram &razmišljam o nečem smešnom & neverovatnom: svet je dobar, mislimja, & svet je dobar & svet je dobar.No ništa od toga ne menja stvar, znam ja to.U najboljem slučaju, to je jedna jeretička misao za koju neizostavno

sledi odavno zaslužena kazna. Knjiga Meta Brejdija o snovima je upravu: voleti nije bezbedno.Iza podvodne maske ronioca koji mi se primiče s mrežom

prepoznajem lik Mister Hanga, koji je zaronio da ulovi još koji primerakza svoj akvarijum & znam da je samo pitanje vremena kada ću piljiti sunutrašnje strane staklenog zida, osvetljenog neonskim svetlom, kaošto sam nekad piljio unutra; dok Konga & Mister Hang budu kovali jošjednu podvalu, u kojoj će falsifikovati dnevnik nekog robijaša koji ježiveo pre dvesta godina & pokušati da ga nekom uvale kao autentičanistorijski spis, povremeno zureći u mene u akvarijumu & pitajući semožda kako je to biti riba, a ja ću piljiti u njih pitajući se kako je to bitipoput njih, znajući da je podvala samo san & da je san veoma opasnastvar ako u njega previše verujete.Jer tamo negde, izvan našeg vidokruga, sve nas čeka mreža, uvek

spremna da nas zarobi & podigne se s nama zaglavljenim u njoj,mlateći perajima, praćakajući se. Ko zna kakva nas haotična sudbinačeka. Ljubav & voda. Sid Hamet suviše dugo pilji u mene. Ja se neplašim, ne bojim se, nikada se nisam bojao. Ja ću postati ti. Izlazim iznoći, uzdižem se, praćakam, prelazim kroz staklo & vazduh u tvojetužne oči. Ko sam ja? On više ne može da se pita & ja – čija je kaznasavršena za nekoga ko je uzeo jedan život, ali nije dobio u zamenudrugi – samo želim tačan odgovor. Ja sam Vilijam Bulou Guld & moje

je ime pesma koja će se pevati – điha-điha, rata-ta-ta, dinar slika,šašavi Bili Guld jaše na morskom konjiću sve do Banburi Krosa...

PogovorIz dosijea za korespondenciju Sekretara za

Kolonije, 5. april 1831.(Tasmanijska arhiva)

GULD, Vilijam Bulou, zatvorenik broj 873645; poznat i kao SidHamet, ‘Hirurg’, Jorgen Jorgensen, Kapoa Smrt, Pobdžoj.‘Komandant’; znaci raspoznavanja: tetovaža iznad desne sise, crveniLenger s plavim krilima i natpisom ‘Ljubav & sloboda’; pobegao saSara Ajlenda 29. februara 1831. Utopio se u toku bekstva.

Beleška o deluGuldova knjiga o ribi

roman u dvanaest ribaSid Hamet, lažni umetnik i falsifikator koji se bavi unosnim poslom

krivotvorenja starina i prodaje ih gramzivim američkim turistima,pronalazi Guldovu knjigu o ribi. Knjiga volšebno nestaje i Hamet seodlučuje da je ponovo napiše po sećanju. Vilijam Bulou Guld je robijašosuđen na progonstvo u najozloglašeniju kažnjeničku koloniju uBritanskoj imperiji s početka devetnaestog veka, „ostrvo mrtvih”,ostrvce Sara Ajlend u Tihom okeanu pored obala Tasmanije (velikoostrvo na jugu Australijskog kontinenta u sastavu Australije). U ovomstrašnom kazamatu naređeno mu je da slika nepoznate ribe Južnihmora. Uporedo sa slikanjem riba, Guld tajno piše istoriju ostrvceta –kazamata, koje švercom, korupcijom i svakojakim prevarama uspevada postane bogata trgovačka državica. No Guld ubrzo spoznaje staruistinu da istoriju pišu samo pobednici, odnosno samo oni koji imajumoć.Iz opisa svih mogućih dogodovština koje prate junaka ove knjige,

moglo bi se zaključiti da se radi o još jednom avanturističkom romanus Južnih mora. Međutim, ovaj izuzetni roman australijskog piscaRičarda Flenegana je, mada suptilna, ipak veoma oštra sociološko-političko-filozofska satira društvenih odnosa, kolonijalizma, novog istarog imperijalizma, lažnog građanskog i političkog morala, umetnosti,ljubavi, čovekove giuposti, gramzivosti, bezosećajnosti i surovosti, ali ičovekove otuđenosti. Čovek je primoran da poput ribe neprestanopliva beskrajnim hladnim vodama okeana života, sam, nem i izložensvakojakim opasnostima. Čak je i ljubav opasna, jer kada voli, čovekpostaje ranjiv.Ovaj roman u dvanaest riba, dvanaest glava, od kojih svaka nosi ime

jedne ribe čija mitološka značenja ili njihov strašan izgled sudbinskiodređuju ličnosti i događaje u određenoj glavi, vrvi od fantastike ifantazmagorije. I šta god da čovek u ovoj knjizi takne, ispod skorosvake reči, ispod svake rečenice, otkrivaju se čudesni svetoviznačenja. Flenegan pravi česte digresije i nagle skokove kroz vreme,pa će nekim čitaocima možda biti malo teže da prate tok radnje. U svojroman Flenegan uvodi stvarne, istorijske ličnosti pretvarajući ih uknjiževne likove. Tako je Vilijam Bulou Guld (1803-1853), slikar i

falsifikator koji je bio prognan u Van Dimenovu zemlju (današnjaTasmanija), zaista za sobom ostavio Knjigu o ribi (samo u slici, bezreči, ali i seriju portreta i mrtvih priroda) koju je slikao po naređenjuhirurga kažnjeničke kolonije; Kapoa Smrt (Francois Capois ili Capoisla-Mort) bio je poznati haićanski junak iz bitke za oslobađanje odfrancuskog ropstva koja se zbila 1803; Lemprijer je bio slavni britanskinaučnik i kraljevski namesnik na „ostrvu mrtvih” u XIX veku, a JorgenJorgensen (1780-1841) ili Kralj, zaista je nakratko upravljao Islandom istvarno se tokom svoje kratke vladavine proglasio za kralja Islanda.Elitna svetska kiritika ovu izuzetnu knjigu naziva remek delom i prvim

romanom dvadeset prvog veka i poredi Flenegana s Džojsom,Foknerom, Melvilom, Markesom i Borhesom. To poređenje nastajemožda i otuda što ovaj roman vrvi od citata (Stari zavet), svesnih inamernih, direktnih i manje ili više jasnih, a ponekad i jedvaprepoznatljivih aluzija i asocijacija na Melvila, Volta Vitmena, Foknera,Dostojevskog, Šekspira, Hesea, Džojsa, Markesa, Konrada, Rablea,Hemingveja, Toma Kolinsa (pseudonim australijskog pisca DžozefaFerfija, jednog od rodonačelnika australijske nacionalne književnosti),Tomasa de Kvinsija (opijumski snovi kao zapadnjačka verzijasuprotstavljena „drimingu” australijskih Aboridžina), francuskeracionaliste ... i naravno, Ovidija i njegove Metamorfoze, a čitaoci ćeverovatno pronaći još i neke druge. A možda ovaj roman jeste nekavrsta odgovora Piteru Keriju čiji se junak Ned Keli pita šta li su to učinilinjegovom ocu dok je bio zatočen na Van Dimenovoj zemlji, pa zato, a izbog same forme romana, neki kritičari tvrde da je roman „delomRable, delom Markes, delom Piter Keri” (kao na primer DžejmsKembel).Ovaj roman je ipak pre svega originalna i potresna priča o istrebljenju

čitavog jednog naroda, australijskih Aboridžina na Tasmaniji, strašnetorture sprovođene nad robijašima, najčešće osuđenim na progon ilirobiju iz političkih razloga ili sitnih krađa u vreme Velike gladi u Irskoj,ali i o tiraniji i rađanju nacionalizma i svim strahotama i besmislu kojioni sobom donose, a kao direktnu posledicu za sobom povlačefalsifikovanje istorije, prepravljanje kolektivnog pamćenja, poricanje inesposobnost suočavanja s istinom. Jer kako Sid Hamet kaže: „Nekaddavno dešavale su se užasne stvari, ali to je bilo davno, negde dalekoi svi znamo da to nije bilo ovde i sada i da se ne radi o nama.”

M.A.

Beleška o piscu Ričard Flenegan, kontroverzni australijski pisac, filmski reditelj i borac

za ljudska prava i istinitost političkog i istorijskog iskaza, rođen je 1961.godine u rudarskom gradu Rozberi na Tasmaniji, kao šesto dete uporodici koja potiče od irskih prognanika na Van Dimenovu zemlju(današnju Tasmaniju, ostrvo u sastavu Australije) tokom velike gladi uIrskoj. Napustio je školu u šesnaestoj godini i zaposlio se kao radnik utasmanijskom bušu. Kasnije je pohađao Oksford kao stipendistaRhodes-a.Sva tri Fleneganova romana bili su u najužem izboru za prestižnu

nagradu Miles Franklin Award, a GULDOVA KNJIGA 0 RIBI osvojila jejoš prestižniju Commonwealth Writers’ Prize 2002. Po jednoj odnjegovih knjiga, THE SOUND OF ONE HAND CLAPPING, snimljen jefilm, a režirao ga je sam Flenegan (1998).Njegov prvi roman DEATH OF A RIVER GUIDE (1994) osvojio je

mnoge značajne australijske književne nagrade uključujući i NationalFiction Award (1996) i bio proglašen za jedan od najuspešnijihdebitantskih romana u australijskoj književnosti. Njegov drugi romanTHE SOUND OF ONE HAND CLAPPING (1997) kritika je isto takodobro dočekala. Prodat je u preko 150.000 primeraka, što jepredstavljalo presedan u Australiji. Ovaj roman osvojio je TheAustralian Booksellers Book of the Year Award i The Vance PalmerPrize for Fiction. Fleneganova prva dva romana, prema KirkusReviews, „svrstavaju se u najbolju prozu u Australiji još od slavnihdana Petrika Vajta” (australijskog nobelovca). GULDOVA KNJIGA ORIBI, njegov treći roman, osvojio je The Best Book for the 2002Commonwealth Writers Prize in the South East Asia & South PacificRegion.Osim ova tri romana, Flenegan je pisao i o nekim drugim,

neknjiževnim temama i tu spadaju Student Accommodaton Crisis1984, A Terrible Beauty: History of the Gordon River Country 1985,The Rest of the World is Watching 1990 i Codename Iago: The Storyof John Friedrich 1991.Pored Australije i Amerike, njegovi romani objavljeni su i u Španiji,

Portugaliji, Italiji, Švedskoj, Britaniji, Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj isada kod nas. Film prema njegovom romanu THE SOUND OF ONE

HAND CLAPPING koji je sam režirao, premijerno je prikazan naFilmskom festivalu u Berlinu gde je bio nominovan za Zlatnogmedveda.Ričard Flenegan živi na Tasmaniji sa ženom i troje dece.

Ričard Flenegan GULDOVA KNJIGA 0 RIBI 2005.Izdaje NARODNA KNJIGA ALFA Beograd, Safarikova

11Za izdavača Snežana MijovićLektor-korektor Marija Nikolić

Tiraž 1000 primerakaŠtampa ALFA – Beograd

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,Beograd

821.111(94)-31FLENEGAN, Ričard

Guldova knjiga o ribi : roman u dvanaest riba / RičardFlenegan ; [prevela Mirjana Adamović], – Beograd : Narodna

knjiga-Alfa, 2005 (Beograd : Alfa). – 372 str. ; 21 cm. (BibliotekaMegahit ; knj. br. 553)

Prevod dela: Gould’s Book of Fish / Richard Flanagan. – Tiraž1.000. – Beleška o piscu: str. 371-372.

ISBN 86-331-2350-9COBISS.SR-ID 125351180

BELEŠKE[←1]

Citati iz Biblije su u prevodu Đure Daničića