VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: VEŠTINE PRODAJE

REVOLUCIJA U KOMPJUTERSKOJ TEHNOLOGIJI I KOMUNIKACIJAMA

Mentor: Student:Prof. Dr Goran Kvrgić Marko Jakovljević Broj indeksa

Čačak, februar, 2010. godina

S a d r ž a j

I UVOD 2

1. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE 3

1.1. Trendovi informacionih tehnologija 4

1.2. Primena kompjutera u poslovnim sistemima 6

2. ELEKTRONSKA TRGOVINA 9

2.1. Razvoj i značaj elektronske trgovine 9

2.2. Modeli elektronske trgovine 12

2.3. Sredstva za prenos informacija kod elektronske trgovine 14

3. INTERNET REVOLUCIJA I NJEN UTICAJ NA SEKTOR PRODAJE 16

3.1. Opšte o Internetu 16

3.2. Primena revolucije kompjuterske tehnologije i komunikacija u

sektoru prodaje 18

I I ZAKLJUČAK 20

I I I LITERATURA 22

1

I UVOD

Poslednjih nekoliko decenija privređivanje karakterišu značajne dinamičke

promene uslovljene eksponencijalnim rastom znanja. Posledica takvog razvoja ljudskog

društva je ubrzan i izražen naučno-tehnički i tehnološki progres. Funkcionisanje poslovnog

sistema usložnjava rastuća složenost poslovnih poduhvata i međusobna povezanost pojava

i zbivanja u samom poslovnom sistemu i u okruženju. Intenzitet promena i kvalitativno

izmenjeni uslovi poslovanja, ističu u prvi plan komuniciranje, kako bi se ostvarila

interakcija i povezivanje svih elemenata sistema i okruženja. Naglim razvojem

informacionih i komunikacionih tehnologija rešavaju se uočeni problemi u poslovanju.

Razvijene zemlje ulaze u tzv. informatičko društvo koje se značajno razlikuje od

industrijskog društva. Ovladavajući prostorom energetske i materijalne integracije čovek je

uočio da je neophodno sprovesti i informacionu integraciju. Pronalaskom kompjutera

čovekov misaoni proces se iskazuje preko informacionih sadržaja. Danas još uvek

postojeća softverska rešenja ne zadovoljavaju potrebe čoveka, tako da se problem

pokušava rešiti uvođenjem veštačke inteligencije. Potrebno je istaći da postoje različita

mišljenja o ulozi i značaju informacionih tehnologija u savremenim uslovima poslovanja.

Postoji mišljenje da jednostrano zagovaranje informatizacije odlaže sagledavanje

energetske krize i nedostatak sirovinskih resursa na dugoročnom, strategijskom planu.

Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, "know how" i

"show how" vrlo značajna komponenta razvoja privrede. Korišćenje informacione

tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje, povećava konkurentnost i naravno

profitabilnost preduzeća. Za uštede u energiji i sirovinama se može reći da su relativno

male u odnosu na uštede koje se postižu u domenu upravljanja, kontrole, evidencije,

računovodstva, nabavke, prodaje, marketinga i drugih poslova. Pored informatizacije

procesa proizvodnje sve više se i sama informacija koristi kao roba. Potrebno je

napomenuti da nije toliko reč o novim informacijama, već o radikalnom poboljšanju načina

na koji se informacija distribuira krajnim korisnicima. Radi se o selekcioniranim

informacijama, čija poruka ima značajnu upotrebnu vrednost, pri čemu je vreme potrebno

za pristup ovim informacijama veoma malo. Od svih informacionih sistema koji se danas

koriste u svim sferama društva, najznačajniji su informacioni sistemi koji služe za

upravljanje proizvodnjom u preduzećima. Važnost ovih informacionih sistema odgovara

značaju koji materijalna proizvodnja ima u sadašnjem stepenu razvoja ljudskog društva.

2

Iskustvo razvijenih zemalja nas uči da se na postojeće ciljeve uvek moraju dodavati novi

koji predstavljaju imperativ vremena. Najznačajnije mesto u hijerarhiji ciljeva svakako

pripada opštem zahtevu za bržim razvojem nauke i bržom primenom naučnih dostignuća u

privredi. U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja informacione

tehnologije. Najbrži rast zabeležen je u industriji mikrokompjutera i razvoju softverske

prodrške. Tome je značajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija

industrije na primenu računara u svom poslovanju. Rezultati istraživanja na polju

telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj računarske tehnologije.

1. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Novo doba karakteriše se brzim i velikim promenama u svim društvenim,

tehnološkim i naučnim aspektima. Za opstanak bilo kojeg sistema, kako prirodnog tako i

društvenog, u dinamičnoj i kompleksnoj sredini neophodno je svesno usmeravanje

aktivnosti, tj. upravljanje. Upravljanje je suština nove naučne discipline, menadžmenta,

koji se javlja nastankom čoveka, tj. njegovim odvajanjem od životinjskog sveta. Trenutak

kada je čovek počeo da prilagođava prirodu sebi može se označiti kao nastanak

menadžmenta, naravno prvo u obliku veštine, a znatno kasnije usled novih uslova formira

se kao nova naučna disciplina. Znači, za funkcionisanje, rast i razvoj neophodna je primena

menadžmenta: postavljanje ciljeva i njihovo dostizanje. U širem smislu reči, menadžment

predstavlja posebnu naučnu disciplinu, usmerenu na istraživanje problema upravljanja u

različitim društvenim i poslovnim sistemima. Razvoj savremene tehnologije omogućio je

visok stepen automatizacije menadžmenta u datim područjima, ali u velikoj meri kao

nezavisnih struktura industrijskog sistema. Oblikovanje delova i informacionog sistema u

celini je rezultat potrebe koja se javlja u praktičnim postupcima upravljanja, sa težnjom

uprošćavanja tokova, eleminisanja nepotrebnih povratnih sprega i minimiziranjem broja

podataka neophodnih za dobijanje kvalitetnih informacija i u olakšanoj kontroli procesa

rada.

Razvoj i projektovanje informacionog sistema u današnjim uslovima je nezamislivo

bez primene savremenih informacionih tehnologija (softver, hardever, komunikacione

mreže...). Dostignuća i stalni razvoj informacionih tehnologija znatno je podigao nivo

obavljanja poslova u poslovno-proizvodnim funkcijama preduzeća. Razvoj računarskih

komunikacionih mreža omogućio je automatizovanu integraciju poslovnog i proizvodnog

3

dela sistema, kao i prožimanje različitih računarskih tehnologija. Međutim, primena

računara je samo brži i efikasniji način za sprovođenje integracije (spoljašnje i unutrašnje),

ako je definisan model integrisanih poslovnih funkcija i procesa.

Pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju se različiti elementi i

veštine za stvaranje, čuvanje i prenošenje informacije. Najvažniju komponentu

informacionih tehnologija predstavljaju računari. U isto vreme, primenom i razvojem

digitalnih komunikacija omogućen je lak, brz, efikasan i jeftin način razmene informacija.

Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno društvo i zato se, ne bez

razloga, kaže da mi živimo u informatičkom dobu. Načini razmene i prenosa, kao i

količina najrazličitijih informacija danas su veći nego ikad pre u istoriji. Danas, poslovne

organizacije koriste informacione tehnologije za poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga,

povećanje produktivnosti rada, uštedu energije i novca i na kraju za povećanje profita.

1.1. Trendovi informacionih tehnologija

Opšti trendovi relevantni za svaki računarski sistem su:1 odnos trošak/perfomansa,

bjektno-orijentisano okruženje i menadžment dokumenata, umreženo računarstvo, mobilna

trgovina, mrežni računar, Internet, Intranetovi i ekstranetovi, korporativni portali,

umreženo preduzeće, optičke mreže. Odnos trošak/perfomansa: Za oko 10 godina, računar

će koštati isto koliko i danas ali će biti oko 50 puta jači (u terminima brzine obrade,

memorije, itd.). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostručiti, tako da će se

odnos trošak/perfomansa računara u odnosu na manuelni rad poboljšati za faktor 100. Ovo

znači da će se poboljšati komparativna prednost računara u odnosu na ljude. Vremenom,

sve više i više rutinskih zadataka će obavljati računar, a ne čovek.

Objektno-orijentisano okruženje je novi način programiranja i korišćenja računara

od koga se očekuje da znatno smanji troškove izgradnje i održavanja informacionih

sistema. Objektna tehnologija omogućava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu

biti zajednički korišćene, kupovane i/ili ponovo korišćene. Povećana upotreba multimedije

i objektno- orijentisano programiranje će učiniti elektronski menadžment dokumenata

jednom od najvažnijih tema informacionih tehnologija. Tehnologija umreženog

računarstva omogućava korisnicima da dođu do drugih korisnika i pristupe bazama

podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo

razvija. M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovođenje elektronske trgovine

1 Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003 (Hukić Hasan, Upravljanje informacionim sistemima,str. 65)

4

preko bežičnih aparata. To je komercijalna primena mobilnog računarstva, koje je

zasnovano na bežičnim mrežama. Za m-trgovinu postoji veliko interesovanje zato što je

predviđeno da broj mobilnih aparata dostigne broj od 1 milijarde do 2004. godine.

Trgovina zasnovana na lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja može ponuditi

potrošačima informaciju o mestu gde mogu da nađu bilo šta što žele da kupe.

Mrežni računar je uveden 1997. godine, i ovaj računar nema hard disk. Umesto

toga, opslužuje ga centralna računarska stanica, a na “glupom” (pasivnom) terminalu on

privremeno prima i može koristiti aplikacije i podatke uskladištene na drugom mestu na

mreži.

Integrisano kućno računarstvo: Kućno računarstvo, televizija, telefon, kućni sistemi

obezbeđenja i druga sredstva će uskoro biti integrisana i njima će se upravljati iz jedne

jedinice. Pametni aparati su kućni aparati koji su povezani sa Internetom.

Internet: Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude

oko 750 miliona do 2007. godine. Fiber-optička mreža i bežična infrastruktura, omogućiće

Internetu da stigne do svake kuće, radnog mesta i škole, što će izazvati promenu načina na

koji živimo, učimo i radimo.

Intranet: Intranet je koorporativna mreža koja funkcioniše sa tehnologijama za

Internet, poput pretraživača i mašina za pretraživanje, koristeći protokole Interneta. Sve

veći broj organizacija koristi intranet za internu komunikaciju.

Ekstranet: Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono što se zove ekstranet stvara

snažne sisteme za komunikaciju i saradnju između organizacija.

Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za

korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi,

tako i ljudi izvan firme, kao što su potrošači ili snabdevači.

Umreženo preduzeće: Različite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti

integrisane zajedno u mrežu cele firme, koja je proširena na sve poslovne partnere.

Umreženo preduzeće omogućava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje.

Optičke mreže su telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koje pretvaraju

signale u mreži u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optičkih vlakana. Koriste se

kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

Može se zaključiti da svi ovi trendovi informacionih tehnologija povećavaju

važnost informacionih tehnologija i na poslu, i kod kuće, zbog čega je važno učiti o njima.

1.2. Primena kompjutera u poslovnim sistemima

5

 

Savremen poslovni sistem zahteva da su prava i obaveze svih zaposlenih precizno

definisani dokumentima sa jasno izraženom ključnom ulogom rukovodstva preduzeća u

planiranju, praćenju realizacije i donošenju odluka o konkretnim merama(slika 1.)..

Informacione tehnologije u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen informacioni

sistem koji prati poslovanje i obezbeđuje potrebne informacije za donošenje odluka na

svim nivoima rukovođenja.

 Promene koje se dešavaju u svetu su ogromne, ali nema nikakve sumnje da

informacije, njihovo generisanje, obrada, prenošenje, proizvodnja i neposredna upotreba

danas predstavljaju jednu od najvažnijih karakteristika vremena u kojem živimo. Znanje

postaje danas najznačajniji strateški razvojni resurs. U razvijenim zemljama inaugurisana

je jedna potpuno nova privredna grana koju zovemo industrijom znanja. To je pre svega

industrija pretvaranja novih naučnih otkrića i spoznaje u nove tehnologije, tj. rodila se

"tehnologija za stvaranje novih tehnologija".2

Slika 1. Primena informacionih tehnologija u savremenom poslovanju

Izvor: Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara

 U preduzećima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje

podataka o narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaćanju, narudžbinama, budžetu i

drugim podacima neophodnim za odlučivanje. Sve veću primenu imaju i sistemi za

podršku nadzoru, kontroli, odlučivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks

mašine, mobilni telefoni, pejdžeri, elektronska pošta i video konferencije široko primenjuju

u poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina povećanjem broja personalnih

2 Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara, str. 78

6

računara, upotrebom i širenjem javne mreže Interneta, kao posledica u praksi pojavilo se

elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem",

odnosno putem računara. Važna osobina elektronske trgovine je to što pruža podjednake

šanse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzećima.

Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu

transakcija. Bar-kod čitač služi za unos podataka, pri čemu se naziv proizvoda, količina i

cena prikazuje na displeju registar kase kao i na računu. Takav sistem predstavlja osnovu

za uspešno praćenje i kontrolu zaliha.

Osnovni razvojni resurs u industrijskoj eri bio je kapital, a u informacionoj

ekonomiji jedini razvojni resurs jeste informacija, odnosno znanje. Informacija se u

ekonomskom smislu može posmatrati kao razvojni resurs. "Informacije učestvuju u

procesu stvaranja robnih vrednosti na isti način na koji učestvuje i energija, sirovine,

osnovna sredstva. Proces reprodukcije, bilo individualnog reproduktivnog subjekta ili

celokupnog društva, nezamisliv je bez informacija".3

 Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, "know- how" i

"show-how" vrlo značajna komponenta razvoja privrede. Korišćenje informacione

tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje, povećava konkurentnost i naravno

profitabilnost poslovnog sistema.

Za uštede u energiji i sirovinama se može reći da su relativno male u odnosu na

uštede koje se postižu u domenu upravljanja, kontrole, evidencije, računovodstva, nabavke,

prodaje, marketinga i drugih poslova.  Pored informatizacije procesa proizvodnje sve više

se i sama informacija koristi kao roba. Potrebno je napomenuti da nije toliko reč o novim

informacijama, već o radikalnom poboljšanju načina na koji se informacija distribuira

krajnim korisnicima. Radi se o selekcioniranim informacijama, čija poruka ima značajnu

upotrebnu vrednost, pri čemu je vreme potrebno za pristup ovim informacijama veoma

malo.

 Od svih informacionih sistema koji se danas koriste u svim sferama društva,

najznačajniji su informacioni sistemi koji služe za upravljanje proizvodnjom u poslovnim

sistemima. Važnost ovih informacionih sistema odgovara značaju koji materijalna

proizvodnja ima u sadašnjem stepenu razvoja ljudskog društva.  Uloga informacionih

sistema u procesu proizvodnje određena je sadašnjim načinom proizvodnje u kojem radni

predmet provodi u procesu transformacije prosečno 3-5% vremena od vremena

proizvodnog ciklusa.  Ostatak vremena radni predmet gubi na transport, čekanje, kontrolu,

3 Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara, str. 80

7

razne vrste zastoja, neusklađenost u procesu proizvodnje i slično. Primena kompjutera, i

uopšte informacione tehnologije, može u značajnoj meri da omogući usklađivanje

elemenata procesa rada.  "Centralno pitanje je, u stvari, da li su ti informacioni sistemi u

procesu rada poželjni. Ovo je centralno pitanje zbog toga što je reč o strukturi i distribuciji

moći u organizacijama. Postojeća distribucija moći u organizacijama je takva da su

poslovođe i šefovi proizvodnje oni učesnici u organizacijama koji raspolažu svim

relevantnim informacijama o tome kako se odvija tok proizvodnje".4

 Koncentracija moći često dovodi do toga da se najveći problemi javljaju u

proizvodnji. "Ono što je trenutno izvan vidokruga, ali takođe je sekundarna posledica

ovakve distribucije moći, jeste ostajanje na istom proizvodu. Nema razvoja proizvoda,

nema mesta za novu tehnologiju, nova znanja, nove procese rada u koje se postojeće

'poslovođe' ne razumeju – zato što novo traži prostor za nove ljude i za uspostavljanje nove

strukture i distribucije moći".

U situaciji kada bi se sa klasičnog dokumentacionog informacionog sistema (u

nekim situacijama i sa usmenog komunikacionog sistema), prešlo na automatsku obradu

podataka, pretpostavka je da bi došlo do velikih promena u distribuciji moći u

preduzećima. Verovatno bi na scenu došli kadrovi koji se u procesu proizvodnje pojavljuju

kao nosioci umnog, intelektualnog i naučnog rada.

 Analizom postojećeg stanja može se zaključiti da integralni informacioni sistemi

uz podršku kompjutera ne funkcionišu u našim poslovnim sistemima. Uvođenje

kompjutera u procese poslovanja i proizvodnje je neophodnost koja donosi brojne

probleme.

Za dosadašnja iskustva se može reći da su skupo plaćena i zato je od posebnog

značaja da preduzeća povedu računa o pozitivnim i negativnim aspektima ovog problema.

 Donošenje odluka na svim nivoima pored mnoštva informacija, uključuje iskustvo

i intuiciju. Razvoj informacionih sistema menja ulogu menadžera, tako što ih oslobađa

uloge operativaca i postavlja sve veće zahteve za inventivnošću. Savremeni informacioni

sistemi, kao što su sistemi za podršku odlučivanju i ekspertni sistemi, predstavljaju

neophodnu osnovu za unapređenje inovativnih aktivnosti.

2. ELEKTRONSKA TRGOVINA

4 Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara, str. 94

8

Jedna od najsveobuhvatnijih definicija elektronskog poslovanja (e-business) je da

ono predstavlja transformaciju ključnih poslovnih procesa, upotrebom Interneta i

elektronskih informacionih tehnologija, a u svrhu automatizacije poslovnih transakcija i

tokova poslovanja. Elektronska trgovina (e-commerce) je često korišćeni termin sličnog

imena koji se odnosi samo na neke načine elektronskog poslovanja. Prema nekim autorima

e-trgovina se nekad odnosila na obavljanje on-line transakcija s kupcima, dok danas

obuhvata sve transakcije sa kupcima, dobavljačima i partnerima.5 Elektronska trgovina se

može definisati kao skup tehnologija i procedura koje automatizuju poslovne transakcije

putem elektronskih sredstava.

2.1. Razvoj i značaj elektronske trgovine

Primene elektronske trgovine počele su ranih 1970-ih godina prošlog veka sa

uvođenjem elektronskih poslovnih aplikacija (poznate kao elektronski transfer fondova) u

velike korporacije i veoma mali broj poslovnih kompanija. Korišćenjem elektronske

razmene podataka (EDI) proširili su se tipovi kompanija, koje su učestvovale u ovim

poslovima, sa finansijskih institucija na poizvođače, prodavce na malo i usluge.

Elektronska razmena podataka predstavlja ''razmenu strukturiranih komercijalnih

podataka između računara zasebnih firmi, izvršenu bez manuelene intervencije,

elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju trdicionalne

papirne komercijalne dokumente'' 6. EDI je omogućio proširenje eletronske trgovine od

finansijskih transakcija do drugih vidova obrade transakcija. Primena elektronske trgovine

se brzo širila sa komercijalizacijom Interneta ranih 1990-tih. Sada smo svedoci mnogih

novih primena elektronske trgovine od direktne trgovine do aukcija i elektronske nabavke.

Glavni faktori koji su uslovili razvoj elektronske trgovine su: dinamičan razvoj

informacionih tehnologija, usavršavanje telekomunikacija, integracija informacionih

tehnologija i telekomunikacija, svetski procesi globalizacije, svetski procesi integracije,

praksa međunarodnog poslovanja, viši kulturni nivo stanovništva, elektronsko poslovanje

malih i srednjih preduzeća, porast trgovine uslugama i upotreba engleskog jezika. Bez

obzira na recesiju u računarskoj industriji, elektronska trgovina ima eksponencijalni rast,

što se vidi na grafičkom prikazu (slika 2).5 Mnogi autori, umesto da koriste izraz elektronsko poslovanje, koriste širu definiciju elektronske trgovine koja uključuje u sebe ne samo prodaju i kupovinu, već takođe pružanje usluga kupcima, saradnju sa poslovnim partnerima i sprovođenje elektronskih transakcija unutar jedne organizacije (Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003).6 Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003 (Hukić Hasan, Upravljanje informacionim sistemima,str. 223)

9

Slika 2. Eksponencijalan rast elektronskog poslovanja od 1999. do 2005.

(milijarde US $)

 

 

               

               

               

Izvor: Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara

Na polju elektronske trgovine može se načiniti podela na dva dela:7

1. Elektronsko tržište ili mesto za elektronsku trgovinu, jeste mreža međudejstava i

veza gde se informacija, proizvodi, usluge i plaćanja razmenjuju. Internet povezuje

hiljade preduzeća u jedinstvenu mrežu formirajući široko elektronsko tržište.

Elektronsko tržište predstavlja informacioni sistem koji povezuje veliki broj

kupaca, prodavaca i dobavljača u cilju razmene informacija, proizvoda i usluga i

plaćanja pri čemu se sve transakcije obavljaju nezavisno od njihove lokacije.

2. Međuorganizacioni informacioni sistemi uključuju tok informacija između dve ili

više organizacija. Glavni cilj ovog informacionog sistema je da efikasno obrađuje

transakcije kao što su prenošenje narudžbina, računa i plaćanja. Međuorganizacioni

informacioni sistemi su rezultat potrebe za povezanošću poslovnih partnera u

maticu poslovnog procesa.

Neke od glavnih prednosti elektronske trgovine za organizaciju su:8

Elektronska trgovina dopušta prodavcu da sretne veliki broj kupaca bilo gde na

zemaljskoj kugli sa vrlo niskim kapitalnim izdvajanjima i operacionalnim

troškovima.

Kompanije mogu da koriste materijale i servise drugih kompanija brzo i mogu na

taj način da smanje troškove.

Marketinški distribucioni kanali obično mogu biti drastično smanjeni ili čak

eliminisani.

7 Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara, str. 1078 Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003 (Hukić Hasan, Upravljanje informacionim sistemima,str. 301)

10

Elektronska trgovina smanjuje troškove stvaranja, obrade, distribucije, skladištenja

i pregledanja informacija na papiru za čitavih 90%.

Servisi i veze sa kupcem su olakšani interaktivnošću i komunikacijom jedan prema

jedan, po niskim troškovima.

Neke od prednosti elektronske trgovine za korisnike su:

Elektronska trgovina često obezbeđuje kupcima jeftinije proizvode i usluge

dopuštajući im da kupuju na mnogim mestima.

Elektronska trgovina obezbeđuje kupcima više izbora.

Elektronska trgovina omogućuje kupcima da kupuju ili obavljaju druge transakcije

24 časa dnevno, čitave godine, iz gotovo svakog mesta na kome se nalaze.

Kupci mogu da prime značajne i detaljne informacije i druga obaveštenja u

trenutku.

Elektronska trgovina omogućava kupcima da prilagode proizvode i usluge.

Najveće prednosti elektronske trgovine za društvo su:9

Elektronska trgovina je najveći potpomagač digitalne ekonomije.

Elektronska trgovina omogućava većem broju pojedinaca da rade kod kuće i da

manje putuju, što dovodi do manjeg korišćenja saobraćaja, manje gužve na

putevima i manjeg zagađenja vazduha.

Elektronska trgovina omogućava da izvesna dobra budu prodata po nižim cenama,

tako da siromašni ljudi mogu da ih kupe, na taj način povećavajući njihov životni

standard.

Elektronska trgovina omogućava isporuku javnih usluga.

Ograničenja većoj primeni elektronske trgovine mogu se klasifikovati na tehnička i

netehnička. U najvažnija tehnička ograničenja spadaju: nedostatak opšteprihvaćenih

standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost; nedovoljna širina frekvencijskog opsega u

oblasti telekomunikacija; primena softverskih alata za razvoj; teškoće u integrisanju

Internet softvera i softvera za elektronsku trgovinu.

U glavna netehnička ograničenja spadaju: zakonska pitanja, nacionalna i

internacionalna zakonska regulacija, teškoće pri merenju nekih prednosti elektronske

trgovine, otpor kupaca i nedostatak kritične mase.

2.2. Modeli elektronske trgovine

9 Turban E., McLean E., Wetherbe J., 2003 (Hukić Hasan, Upravljanje informacionim sistemima,str.332)

11

Postoje različiti modeli elektronske trgovine:10

1. B2B (Business to Business) je po definiciji trgovina između firmi preko

Interneta, sa nizom pratećih aktivnosti. B2B tehnologija se koristi za transakcije robe i

novca, posredovanje u lancima nabavke, raspisivanje on-line tendera i sl. B2B aplikacije

omogućavaju organizacijama da izgrade nov način poslovanja i da stvaraju nove veze

između preduzeća.

2. B2C (Business to Consumer) je po definiciji svaka trgovina preko Interneta

između jedne firme i kupca za njegove lične potrebe. B2C podrazumeva direktno

poslovanje između preduzeća i potrošača. Najkarakterističnije je za kontakt između

maloprodaje i kupaca. Primer ovakvog poslovanja je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga.

Preduzeće može da ostvari znatnu uštedu ako umesto fizičke prodavnice otvori virtuelnu,

jer ne mora da plaća zaposlene, za troškove iznajmljenog prostora i dr. Naravno, to se

može uraditi u kombinaciji sa dostavom robe kući, ili preuzimanjem robe u prostorijama

velikoprodaje i dr. Za preduzeća koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji

proizvoda B2C nije efikasan model (slika 3).

B2B sistem je složeniji od B2C sistema: firme obično žele da pregovaraju o

cenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehničkoj i materijalnoj podršci.

Slika 3. B2C model

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Jovanović Zoran, Globalni informacioni sistemi zasnovani na Internetu

B2C trgovina zasniva se, najčešće, na izboru proizvoda iz kataloga sa

predefinisanim cenama od strane kupca. B2B sistemi zahtevaju integraciju informacionih

10 Jovanović Zoran, Globalni informacioni sistemi zasnovani na Internetu, str.51

12

sistema firmi koje međusobno posluju. B2C sistemi ne zahtevaju takvu integraciju

(arhitektura sistema “običnih kupaca” može se najčešće ignorisati).

C2C (Consumer to Consumer) po definiciji predstavlja direktan kontakt potrošača

sa drugim potrošačima. C2C je najnoviji oblik poslovanja. Kompanija koja podržava ove

transakcije mora naći neki netradicionalni način za naplatu usluge. Cena usluge je obično

mali procenat transakcije, članarina, reklamiranje ili neka kombinacija.

Intratrgovina podrazumeva kupovinu, prodaju i saradničku elektronsku trgovinu

koja se može odvijati unutar jedne kompanije, obično korišćenjem intraneta i

korporacijskih portala. Elektronsko poslovanje u javnoj upravi (e-vlada) je način

organizovanja državne uprave, poslovanje sa partnerima, građanima, zaposlenima i drugim

vladinim organizacijama. E-vlada je on-line pružanje usluga državnih organa i javnih

službi. Podrazumeva integraciju različitih procesa javne uprave i novi tehnološki pristup,

kao i preraspodelu nadležnosti.

G2B je saradnja vlade i poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica. Predstavlja

najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije. Postiže se skraćenje vremena

izvršenja složenih transakcija i stvara dobra podloga za kvalitetno odlučivanje.

G2C predstavlja saradnju vlade i građana. Servis građanima je dostupan 24 časa

dnevno. Elektronski transfer beneficija omogućava vladi da transferiše socijalno

osiguranje, penzije i druge prinadležnosti direktno na bankovni račun primaoca ili na račun

pametne kartice.

G2G omogućava državnim organima da efikasno koriste Internet servise na svim

nivoima upravljanja: između savezne i republičke vlade, između republičke vlade i

lokalnih organa samouprave, pri međuresornom upravljanju.

G2E je korišćenje informacione i komunikacione tehnologije u cilju saradnje i

koordinacije zaposlenih u vladinim organima. G2E omogućava: bolju komunikaciju

između zaposlenih, blagovremeno obaveštavanje i protok informacija, potrebe e-

obrazovanja u vladi i javnim službama i upravljanje znanjem.

Mobilna trgovina (m-trgovina) se odnosi na vođenje elektronske trgovine putem

bežičnih uređaja (celularni telefoni, PALM OS uređaji, Pocket PC...). Ekonomske

prednosti m-trgovine su: mobilnost, dostupnost, pogodnost i lokalizacija proizvoda i

servisa. Mobilnost je omogućena mobilnim uređajima koji klijentima nude informacije sa

bilo koje lokacije. Dostupnost je karakteristika koja označava mogućnost da ljude možete

kontaktirati u svako doba. Geografske i vremenske barijere u poslovanju ne postoje upravo

zahvaljujući mobilnosti i dostupnosti. Pogodnost je okarakterisana mobilnim uređajima,

13

koji su uvek pri ruci i izuzetno lako se koriste. Trgovina zasnovana na lokaciji šalje

informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti od toga gde se nalazi korisnik i njegov

mobilni uređaj. Ključ za pružanje odgovarajućeg servisa je saznanje gde se dati korisnik

fizički nalazi u svakom trenutku. Tako postoje sistemi za lokalizaciju koji na osnovu

saznanja gde se korisnik nalazi nude odgovarajuće reklame, kao što je npr. obaveštenje o

prodaji koje odgovara njegovom profilu kupovine i željama, najbližim restoranima i slično.

2.3. Sredstva za prenos informacija kod elektronske trgovine

Elektronska trgovina se odnosi na efikasno povezivanje ljudi i kompanija zbog

čega stvaranje efikasne mreže i kreiranje infrastrukture predstavljaju najvažnije elemente

uspešne elektronske trgovine. Kompanije koriste različita sredstva za prenos informacija.

Sredstva za prenos informacija obuhvataju: direktne linkove, VAN (mreže dodatih

vrednosti), ISP (provajdere Internet usluga), VPN (virtuelne privatne mreže), CSP

(provajdere trgovinskih usluga).Pored svih tehnologija komuniciranja između sistema

(direktni linkovi, VAN, VPN, ISP, CSP) potrebno je sagledati i sopstvene i potrebe

trgovinskih partnera. Izabrano rešenje treba da reši problem upravljanja velikim brojem

podataka koji se brzo i bezbedno moraju preneti preko javnih i privatnih mreža. Direktni

komunikacioni linkovi koriste:

direktne linije (kada je obim transakcija mali i kada podatke ne treba razmenjivati

interaktivno) ili

posebne zakupljene linije (kada je obim transakcija veći, a informacija više

vremenski osetljiva).

Korišćenjem direktnih linkova kompanija se mora pripremiti za sledeće faktore:

signale zauzeća, razlike u vremenskim zonama i dostupnost sistema trgovinskog partnera.

Veće kompanije preferiraju korišćenje direktnih linkova zbog manjih troškova u odnosu na

ostale modele. Kompanije se moraju spremiti za izazove tipa: obezbeđivanje konverzije

protokola i posedovanja dovoljnog broja komunikacionih linkova.

VAN obavljaju bazične funkcije poštanske službe ili elektronske usluge isporuke.

VAN omogućava razmenu dokumenata i poruka. Komunikacija sa VAN vrši se preko

telefonskih linija, a podaci se smeštaju u samom VAN sistemu i dostupni su u svakom

trenutku. VAN se koriste za čuvanje i isporuku EDI dokumenata i poseduju veliki broj

14

mogućnosti:11 prevođenje u EDI i obrnuto,arhiviranje, slanje EDI, faks, e-mail, konverzija

protokola, funkcionisanje kao bezbedonosna međuzona.

VAN su popularne, ali nisu najbolje rešenje za elektronsku trgovinu prvenstveno

zbog visokih troškova.

ISP predstavlja treće lice koje pruža usluge vezane za Internet. Internet je jeftin,

sveobuhvatan, lako primenljiv izbor, ali mnoge kompanije su još uvek zabrinute zbog

bezbednosti. Ogromna je upotreba Interneta kod elektronske trgovine, tako da veliki broj

kompanija koristi Internet za elektronsku trgovinu uz odgovarajući hardver i softver. ISP

sistemi moraju biti pouzdani i dostupni 24h. Bitne stavke u izboru ISP su: kapacitet, širina

opsega, broj aktivnih klijenata i transakciona opterećenja.

VPN su interno implementirane mreže ili ponuđene od strane trećeg lica, da bi

svojim potrošačima pružile bezbedan mehanizam za transportovanje transakcija i poruka

elektronske trgovine. U prošlosti kompanije su imale dva načina da omoguće korisnicima

pristup njihovim internim informacionim sistemima: putem realne privatne mreže, i

međugradskim telefonskim pozivom interne mreže kompanije.

Za VPN potreban je samo pristup Internetu i njegovim servisima kao i korišćenje

Web browser–a. VPN nije fizička mreža i pri tome se koriste Internet ruteri, asinhroni

transferni mod (ATM), digitalne ili analogne linije za uspostavljanje veze. VPN treba da

obezbede da su podaci šifrovani dok se prenose između strana i da podržavaju standardnu

kriptografiju. VPN je korisna solucija kod elektronskog poslovanja zbog smanjenih

troškova. VPN je korisna i po pitanju ljudskih resursa, jer je dovoljno osnovno poznavanje

Web browser-a i Web tehnologija (nije potrebna posebna obuka). U novije vreme ISP

garantuju bezbednost, isporuku i širinu opsega za VPN.

CSP su telekomunikacione kompanije ili ISP koji nude različite usluge upravljanja

sistemima elektronske trgovine: pristup Internetu velikom brzinom, obradu transakcija,

stalnu podršku i/ili konsalting. CSP nude neku kombinaciju sledećih usluga: održavanje

Web sajta, bezbednost servera, e-mail, upravljanje porudžbinama i plaćanjem, izvršenje i

isporuka porudžbina i servis potrošača.

Prilikom donošenja pravih odluka u izboru sredstva za prenos informacija (direktni

linkovi, VAN, VPN, ISP, CSP) treba obratiti pažnju na sledeće faktore: fleksibilnost,

kompatibilnost, bezbednost, izbor ljudskih resursa, brzinu, pouzdanost, cenu.

11 Jovanović Zoran, Globalni informacioni sistemi zasnovani na Internetu, str. 63

15

3. INTERNET REVOLUCIJA I NJEN UTICAJ NA SEKTOR

PRODAJE

Otvaranje Interneta za poslovnu upotrebu uslovilo je vrtoglav rast poslovne

aktivnosti na Internetu. Najvažnija delatnost na Internetu je trgovina koja se naziva Internet

trgovina. Ona je najznačajniji deo elektronske trgovine.

3.1. Opšte o Internetu

Poslovanje na Internetu je uslovilo pojavu nove “industrije”-delatnosti pružanja

Internet usluga od strane prvih kompanija radi ostvarivanja dobiti. Savremeno poslovanje

zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije između pojedinaca i preduzeća, a posebno

ljudi koji rade na istim poslovima a geografski su udaljeni. Pomoću komunikacije, ljudi

menjaju i dele informacije i na taj način se bolje razumeju i utiču jedni na druge. Pošiljalac

šalje poruku (glas, tekst, slika) kroz komunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira

(interpretira). Zbog velikog broja uticaja, primalac nije često u stanju da razume poruku, pa

je potrebna povratna sprega. Numeričke informacije i dokumenti razmenjuju se na

jednostavan način na mrežama, i mogu se koristiti pomoću računara velike heterogenosti.

Posledica toga je evidentna: marginalni troškovi obrade padaju na radikalan način, tako da

su do krajnosti pojednostavljene radne procedure oko informacija i manipulisanja njima.

Sve to vodi neizbežnim modifikacijama preduzeća i organizacija. Preduzeća koja se danas

opremaju u oblasti elektronskih mreža i koja sistematizuju korišćenje Interneta u svojim

sredinama, imaju izvesnu konkurentnu prednost:12

porast efikasnosti u svojoj sredini, stimulaciju grupnog rada i smanjenje troškova;

osvajanje novih tržišta, obnovljeni strategijski pristup;

ekonomsko inženjerstvo, upravljanje informacijama i povoljnije intervencije;

nova partnerstva itd.

 Treba menjati svoje načine organizacije, napustiti izvesne suvišne hijerarhijske i

piramidalne strukture, prihvatiti više spontanosti i mobilizacije kreativnosti svojih

zaposlenih i svojih ekipa, zaboraviti suviše zaštitničke granice. Treba investirati u pogodne

alate i opremu i naročito obučiti zaposlene za te nove pristupe. Jasno je da će se mnogo

tradicionalnih poslova koji proističu iz izvesnih zastarelih formi organizacije nestati,

12 Jovanović Zoran: Globalni informacioni sistemi zasnovani na Internetu, 1997., str 65

16

posebno tamo gde su danas operacije posredništva zamenjene informatikom i elektronskim

komunikacijama. U isto vreme vrši se specijalizacija pojedinaca i ekipa za nove poslove

bazirane na korišćenju Interneta. Ako postoji jedan domen aktivnosti koji ima koristi

sasvim posebno od Interneta, to je domen istraživanja i razvoja saznanja, jer Internet je

rođen u naučnim sredinama da bi se stimulisala saradnja u tom domenu. Istraživanje

napreduje zbog direktnog razloga intenziteta kontakata koji se uspostavljaju između ekipa

istraživača. Inovativni proces predstavlja osnovnu istraživačko-razvojnu delatnost. Prema

savremenom shvatanju procesa inovacije on se najčešće definiše kao kombinacija dva

podprocesa: invencije i eksploatacije. Inventivni proces je skup svih onih faza koje se

odvijaju u procesu stvaranja novih idejnih rešenja, dok eksploatacija predstavlja razradu

invencije, tj. njegova implementacija na tržištu (od prototipa do serijske proizvodnje). Sam

Internet predstavlja jedan inovativni roces, a sa druge strane sve više i više ulazi u sfere

samih naučnih istraživanja, kao neophodan izvor informacija i komunikacija. Inače,

osnovni zahtevi naučno-istraživačkog rada su:13

brzo pronalaženje i pribavljanje naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija,

laka i jednostavna komunikacija između istraživača, i

omogućavanje realizacije dela naučno-istraživačkog eksperimenta i istraživanja na

udaljenim destinacijama.

 Primenom multimedijalnih tehnologija integrišu se slika, zvuk i tekst, sve to u

digitalizovanom obliku što, dalje, pruža sve one mogućnosti koje nude savremene

računarsko-komunikacione tehnologije: čuvanje, obradu, prenos i korišćenje.

Informacione tehnologije su pružile, kroz multimediju, nove oblike formiranja i

saopštavanja naučnih i tehnoloških informacija, podižući komunikaciju, nauku i stručne

oblasti na novi, kvalitetno viši i bogatiji nivo. Tzv. “elektronske konferencije”, uz primenu

multimedijalnih tehnologija, omogućavaju komunikacije između učesnika koji su

prostorno razdvojeni. Pri tome, novi vidovi računarsko-komunikacione tehnologije stvaraju

“virtuelno prisustvo” koje ide toliko daleko da se i operativni zahvati mogu obavljati uz

savete i vođenje od strane stručnjaka koji su hiljade kilometara daleko od operacione sale.

Multiplikacija Web prezentacija i elektronskih foruma posvećenih naučnim aktivnostima

dovešće u skoroj budućnosti do značajnog napretka naših saznanja. To je nova vizija

naučnih i tehničkih komunikacija koja je u sprezi sa novim praksama publikovanja i

razmene podataka.

13 Vidas-Bubanja Marijana, Elektronska trgovina u svetu i kod nas, str. 41

17

3.2. Primena revolucije kompjuterske tehnologije i komunikacija u sektoru

prodaje

Revolucija kompjuterske tehnologije i komunikacija omogućava i pomaže

sektoru prodaje da iskoristi prednosti kritičnih informacija o klijentima, predvidi probleme,

odgovori na nove mogućnosti i više se usredsredi na klijente a manje na papirologiju.

Prodajni timovi mogu da se suoče sa pritiskom u preduzeću i izvan nje u složenom

ekonomskom okruženju - uključujući izuzetno zahtevne margine vrednosti prodaje i

profita. S obzirom na to da preduzeća smanjuju troškove i broj zaposlenih, možda će

morati da ostvari ove ciljeve sa manje zaposlenih i sa manjim budžetom. Istovremeno su

porasli zahtevi klijenata da dobiju kvalitetnu i dobru uslugu. Klijenti očekuju brzu isporuku

proizvoda i usluga koji će odgovarati njihovim određenim potrebama. A imajući u vidu da

klijenti imaju pristup detaljnim informacijama o cenama prozvoda neke kompanije i

cenama njene konkurencije, klijenti često očekuju da se njihove potrebe zadovolje uz cene

koje se mogu dogovarati. Revolucija kompjuterske tehnologije i komunikacija obezbeđuje

osnovu koja može omogućiti prodajnom timu da ostvari ciljeve vrednosti prodaje i

profitabilnosti kao i zahteve klijenata da dobiju kvalitetnu i dobru uslugu. Evo nekoliko

primera sveobuhvatnih rešenja stvorenih na osnovu sistema kompjuterske tehnologije i

komunikacija koja mogu pomoći da se pojednostave operacije sektora prodaje.

Integrisani skup proizvoda, usluga i komponenti, kompjuterske tehnologije i

komunikacija mogu pomoći da se brzo i povoljno reše određeni problemi u poslovanju.

Revolucija kompjuterske tehnologije i komunikacija omogućava sektoru prodaje da

analizira informacije o klijentima koje preduzeće prikuplja i iskoristi ih za donošenje

pravovremenih odluka. Kompjuterska tehnologija i komunikacija, na primer, pomaže da

se posveti pažnja kritičnim problemima klijenata tako što pojednostavljuje proces

kreiranja ponuda. Preduzeće verovatno prikuplja i skladišti mnogo podataka o klijentima,

ali sektor prodaje možda nema način da stavi te informacije u ponudu kako bi bila

prihvatljiva klijentima. Informacije mogu biti rasute u više nepovezanih baza podataka i na

pojedinačnim računarima, što im otežava pristup. Osim toga, alatke za analizu informacija

i otkrivanje trendova i mogućnosti mogu biti složene za korišćenje. Prikupljanje

informacija o klijentima iz čitavog preduzeća, a zatim korišćenje poznatih alatki za njihovu

analizu. Zaposleni u sektoru prodaje mogu ostvariti uvid u uobičajeni način kupovine

klijenata i otkriju više mogućnosti za prodaju. Oni će zatim moći da prikažu klijentima na

koji način preduzeće nudi prihvatljivu ponudu koja odgovara njihovim potrebama.

18

Kao i informacije o klijentima, podaci o prodaji se mogu prikupljati pomoću

širokog spektra sistema i programa. To ograničava mogućnosti rukovodioca prodaje da

pristupe informacijama u realnom vremenu. Zbog toga vaš sektor prodaje može da zasniva

odluke na zastarelim podacima koji nisu više bitni. Kompjuterska tehnologija mogućava

rukovodiocima prodaje lak i brz pristup najnovijim informacijama. Pogodnosti su bolje

predviđanje prodaje, efikasnije upravljanje zaposlenima u prodaji i mogućnost da se brzo i

pouzdano odgovori na promenu potreba klijenata. Prodavcima koji putuju su potrebne

alatke kako bi bilo gde i u bilo kom trenutku maksimalno uvećali produktivnost. Ali s

obzirom na to da pristup mreži preduzeća može biti otežan, prodavci možda ne mogu da

odgovore na pitanja klijenata kada nisu u kancelariji. Kada se vrate u kancelariju, zbog

rada na propuštenim administrativnim poslovima mogu da izgube dragoceno vreme

potrebno za prodaju. Omogućavanje značajnog napretka prodaje za prodavce korišćenjem

mogućnosti za mobilnu komunikaciju koja je ugrađena u Internet komunikaciju. S obzirom

na to da prodavci mogu lakše da pristupe mreži preduzeća kada nisu u kancelariji, Internet

omogućava zaposlenima da maksimalno uvećaju vrednost svakog poziva prilikom prodaje.

Trgovački putnici mogu biti bolje povezani sa glavnom kancelarijom i upravljati

svakodnevnim zadacima čak i kada su na putu.

19

I I ZAKLJUČAK

Od svih pronalazaka u dvadesetom veku automobil i računar su najčešće u

upotrebi. Međutim, vladajuće statistike tvrde da se čak 90% stanovništva deklariše kao

dobri poznavaoci automobila (što je pokazao i protekli sajam), dok se samo 5%

stanovništva može smatrati dobrim poznavaocima računara. U svakom slučaju, naša

veština u pisanju tekstova, pravljenju tabela ili pronalaženju “fajlova” u našem kompjuteru,

teško se može poistovetiti sa našom pripremljenošću i osposobljenošću za “Informatičko

doba”. Najnoviji izveštaji renomiranih konsultantskih kuća ukazuju na dve šokantne

činjenice:

Previše direktora veruje u to da će se odgovarajući tokovi informacija uspostaviti

onog časa kada se implementira najmodernija informaciona tehnologija

Većina direktora ne donosi odluke na osnovu informacija koje pružaju njihovi

računari.

Računari su samo alatke. Oni nisu neograničena dobrobit. Identične računarske

konfiguracije s identičnim softverom perfektno će raditi u jednoj organizaciji, ali će

pogoršati stanje preduzeća koje ima slabije rukovodstvo. Računari poboljšavaju razumnu

poslovnu praksu. Oni isto tako pogoršavaju neefikasnosti gde god su ljudi koji ih

upotrebljavaju neorganizovani i neosetljivi na potrebe korisnika. Najbolje računarske

tehnologije sigurno će uvek dodati nepotrebne troškove loše upravljanoj organizaciji.

Problem nije u inherentnim mogućnostima tehnologija, koje su ogromne, nego u

upravljačkoj nemogućnosti da se ove tehnologije efektivno upotrebljavaju.

Posredstvom Interneta naglo se širi okvir komunikacija, pa granice preduzeća,

gradova, regiona, država nemaju više smisla. Komunicira se sa celim svetom, isto tako

jednostavno kao sa komšijom u zgradi ili kolegom na poslu. Otkrivaju se novi horizonti u

svim pravcima komunikacija. Šire se marketinške akcije na nivou planete. Internet

omogućava da se ostvari sopstveni krug kontakata, koji ponekad može da dovede do

razočarenja u trenutku kada se dobro ne proceni ko je na vezi. Najzad (ali to ne zatvara

listu prednosti aktivnog korišćenja Interneta), može se zamisliti moćni međunarodni

mehanizam koga čine “mreža” i njenih milion Web prezentacija, višestruki elektronski

forumi i liste za difuziju podataka, vrlo brojne prezentacije – pružaoci informacionih

datoteka. Nikada nismo bili suočeni sa takvim informacionim bogatstvom, čak i sa takvim

prebogatstvom podataka i dokumenata. U današnje vreme, vreme široke primene računara,

20

većina preduzeća ima računare koji mogu doprineti njihovom poslovanju. Računari na 

poslu se mogu koristiti na različite načine, ali osnovna namena im je da povećaju

produktivnost radnika kroz lakšu međusobnu saradnju, komunikaciju i razmenu ideja.

Skoro da nema oblasti u kojoj računari nemaju primene: vojna primena - izračunavanje

putanje kretanja projektila, dešifrovanje komunikacije između neprijateljskih trupa,

naučno-tehnička primena - razne vrste proračuna, simulacije fizičkih procesa,

projektovanje uz pomoć računara (CAD – Computer-Aided Design), poslovna primena -

obrada podataka u računovnodstvu, bankama, osiguravajućim kompanijama,...), obrada

teksta, crtanje i obrada crteža, obrada slike, obrada zvuka, animacija, obrada video zapisa,

komunikacije, baze podataka, multimedijalne primene, naučno-tehnički proračuni, zabava i

razonoda.

Možemo da zaključimo da postoji veliki broj situacija u kojima su računari

prikladniji za obavljanje poslova. Sve one situacije i aktivnosti (intelektualne ili ručne)

koje mogu da budu izvršene praćenjem eksplicitnih pravila, to jest, u kojima se obavljaju

neki rutinski poslovi (ispunjavanje formulara, kalkulacije, biranje ili sortiranje, skup

poslova koji se ponavljaju) idealne su za angažovanje računara. Na taj način smanjuje se

potreba za radnicima koji obavljaju ove rutinske zadatke. U ekonomskom žargonu,

računari i radnici koji izvršavaju rutinske zadatke su “zamene”, sa tom razlikom što će ove

rutinske zadatke računar obaviti višestruko brže i preciznije od čoveka. Pored toga,

računari povećavaju produktivnost radnika tako što ih oslobađaju za obavljanje nerutinskih

zadataka koje računari ne mogu da obavljaju.. U ekonomskim terminima, računari koji

obavljaju rutinske poslove i ljudi koji obavljaju nerutinske poslove se međusobno

dopunjuju.

21

I I I LITERATURA

1. Bračika Nikola, Poslovna informatika, VPŠ, Čačak, 2006

2. Grupa autora: B. Lazić, D. Živković, Ž. Tošić, M. Stojčev, D. Obradović, V.

Kovačević, 50 godina računarstva, Zbornik 39. Konf. ETRAN-95, tom 3, str. 7-

20, Zlatibor, 6. jun 1995. god.

3. Jovanović Zoran, Globalni informacioni sistemi zasnovani na Internetu,

Prometej, Beograd, 1997

4. Hukić Hasan, Upravljanje informacionim sistemima, MIPA,Beograd, 2005

5. Pantić Srđan: Internet izdavaštvo, Kompjuter biblioteka 1997

6. Paunović Vladislav, Hristović Dušan, Prikaz i analiza računara, Zbornik 44.

Konf. ETRAN-2000, tom 3, str. 79-82, Sokobanja, 26. juni 2000. god.

7. Whitten, J.L. and L.D. Bentley, Systems analysis and design methods, Irwin

McGraw-Hill, New York, 1998, adaptirano.

8. Vidas-Bubanja Marijana, Elektronska trgovina u svetu i kod nas, Poslovna

politika, decembar 2006. godine

9. Internet adrese:

http://www.laptop.org/en/laptop/start/ (Preuzeto dana 09.05.2009. godine)

http://www. wikipedia.com (Preuzeto dana 09.05.2009. godine)

22