PEDAGOGIJA, 1/12 113

Dr Buba STOJANOVI Uiteljski fakultet, Vranje

RAZVOJ EMOCIONALNIH I ESTETSKIH KOMPETENCIJA UENIKA

KROZ UMETNOST REI

Rezime: U ovom radu bie rei o mogunostima za razvoj emocionalnih i estetskih kompetencija uenika mlaeg osnovnokolskog uzrasta na primeru bajke. Knjievna umetnost, a u okviru nje i bajka, umnogome doprinosi realizaciji vaspitnih ciljeva i zadataka nastave, kao i razvoju estetskog ukusa i emocionalnih kompetencija uenika. Bajka kao knjievna vrsta svo-jim poetskim svetom, pozitivnim junacima veitim borcima za dobro, lepo, uzvieno simboli-kom, metaforama, vieznanim porukama, uvek srenim krajem, znaajno doprinosi estetskom vaspitanju i emocionalnom razvoju mladog bia. Na taj nain formira se kompletna, estetski oblikovana, duhovno bogata, moralno jaka i emocionalno zrela linost sa optimistikim pogle-dom na svet. U prilog tome idu dobijeni podaci o uticaju koji bajka, adekvatno interpretirana, ima na emocije i estetski ukus uenika mlaih razreda osnovne kole.

Kljune rei: bajka, estetsko vaspitanje, emocionalni razvoj, kompetencije, uenik. Krupne drutvene promene, novi sistem vrednosti, prodor savremenih medi-

ja, vreme tehno i turbo generacija, namee potrebu da se zapitamo ta ini dana-njeg mladog oveka srenim? Koje to sadraje preferira? Ali i koliko se u koli vodi rauna o razvoju emocionalnih i estetskih kompetencija uenika? Da li je trenutno sta-nje u drutvu posledica nerazvijenosti ovih kompetencija? Detaljnijom analizom siste-ma vaspitanja i obrazovanja u prolosti primeujemo da je estetsko vaspitanje bilo sa-stavni deo ciljeva i zadataka nastave. Meutim, tradicionalna nastava nije imala dovolj-no sluha za estetsku dimenziju vaspitanja, a posebno ne za emocionalni razvoj uenika. Razmatrajui segmente nastave, Krneta, N. Potkonjak i M. Potkonjak istiu fiziko i zdravstveno vaspitanje, umno vaspitanje, estetsko i moralno vaspitanje.1 imlea sa sa-radnicima razlikuje: fiziko, intelektualno, moralno, estetsko, radno i tehniko vaspita-nje.2 Trnavac i orevi navode fiziko i zdravstveno vaspitanje, umno i radno vaspi-tanje, estetsko vaspitanje i moralno i drutveno vaspitanje (Trnavac, orevi 1995). 1 Krneta, Lj., Potkonjak, N. i Potkonjak, M. (1965). Pedagogija. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika SRS. 2 imlea, P. i saradnici (1971). Pedagogija. Zagreb: Pedagoko-knjievni zbor.

Izvorni nauni rad PEDAGOGIJA LXVII, 1, 2012.

UDK: 37.036-057.874 ; 159.942.5-057.874

PEDAGOGIJA, 1/12 114

Kao to se moe primetiti, u svim ovim podelama nema one veoma vane komponente vaspitanja, emocionalnog vaspitanja, a poznato je da ni estetskom vaspitanju nije po-klanjana dovoljna panja. Tradicionalna, ali i dananja kola, zanemaruje estetske i emocionalne kriterijume u tumaenju sadraja, pa samim tim ne moe da utie na raz-voj ovih kompetencija kod uenika. Dugi niz godina smatralo se, ak, da one nisu va-an segment nastave, ve da su pre faktori koji ometaju uspenu realizaciju obrazovnih ciljeva. Pod uticajem takvog stava danas imamo pojedince sa nerazvijenim estetskim ukusom, emocionalno i duhovno siromane, to produbljuje sukobe i doprinosi stvara-nju ruilakog okruenja. Analizirajui ponaanje veine uenika danas, naslove po no-vinama i u ostalim vrastama medija evidentno je da je nasilje u porastu, to je posledi-ca unutranjeg nezadovoljstva i nesree mladih ljudi, odnosno nedovoljno razvijenih emocionalnih i estetskih kompetencija. Nezadovoljni i duhovno neispunjeni pojedinci, sa nerazvijenim estetskim ukusom, potrebom da zapaaju lepo oko sebe i uivaju u nje-mu, emocionalno siromani, imaju ozbiljne probleme da razumeju svet oko sebe, a e-sto i sebe u tom svetu. S obzirom na to da je estetska kultura duhovna potreba pojedin-ca, ona bi trebalo da ini sastavni deo savremenog ivota zajedno sa emocionalnim sta-vom. Emocije su u tesnoj vezi sa motivacijom (Suzi, 2001: 17), vaan su pokreta ak-tivnosti i ukupnog razvoja linosti. S obzirom na to potreba i znaaj estetskog i emoci-onalnog vaspitanja postaju sve izraeniji, posebno danas. Na to upuuje i model Dva-deset osam kompetencija za XXI vek (Suzi, 2000) u kome su detaljno razraene kom-petencije koje savremeni uenici dvadeset prvog veka treba da imaju. Ovaj model ja-sno izdvaja etiri podruja (kognitivno, emocionalno, socijalno i radno-akciono), pri emu svako poiva na snanoj estetskoj i moralnoj dimenziji (Shema 1). Analizom ovog modela moe se primetiti da znaajno mesto pripada emocionalnom i socijalnom podruju, sa izraenom estetskom dimenzijom, koja pored moralne, treba da bude osnov celokupnog razvoja linosti.

Emocionalna svest, prepoznavanje svojih i tuih emocija, samokontrola, empa-tija i altruizam, istinoljubivost, izgradnja standarda asti i integriteta, fleksibilnost u prihvatanju promena koje su odlika vremena u kome ivimo, kao i otvorenost za nove ideje, tolerantnost i potovanje razliitosti, razumevanje drugih i tumaenje njihovih emocionalnih stanja samo su neke od kompetencija koje su preko potrebne za linu sreu i zadovoljstvo svakog pojedinca u drutvu danas, ali i za suivot sa drugima za-rad zajednikog opstanka i prosperiteta.

PEDAGOGIJA, 1/12 115

PEDAGOGIJA, 1/12 116

Analizom date eme vidimo da emocionalno podruje obuhvata sedam kompe-tencija, i to: 1) emocionalnu samosvest, 2) samopouzdanje, 3) samoregulaciju, 4) em-patiju i altruizam, 5) istinoljubivost, 6) adaptibilnost i 7) inovaciju (Suzi, 2005: 1). Po-jam emocionalne kompetencije moemo definisati kao sposobnost ili spremnost lino-sti uenika da razume vlastite emocije i emocije drugih, da vlada svojim emocijama i da ih nadgrauje ili usavrava te koristi u socijalnim i ivotnim situacijama (Suzi, 2005: 5).

Estetskim vaspitanjem razvija se sposobnost/kompetencija pojedinca za unoe-nje lepog u svakodnevni ivot, pa estetsko postaje ne samo sredstvo uivanja, ve i sredstvo preobraavanja stvarnosti.3 Estetsko vaspitanje ima opteobrazovni karakter, usmereno je na vaspitanje smisla za estetske vrednosti u prirodi, drutvu, ivotu i radu, za celokupno podruje estetske kulture. Na podruju estetskog vaspitanja radi se o to-me da se kod mladog bia putem svesnog i namernog, planski i sistematski organizo-vanog rada, kroz odreene sadraje, razvije i izgradi smisao za one vrednosti u prirodi, ivotu i radu koje imaju obeleje lepog, koje oplemenjuju, produhovljuju, ine sre-nim, a ivot sadrajnijim i vrednijim.

Da bi se razvile emocionalne i estetske kompetencije i time obezbedili uslovi za optimalan razvoj linosti, danas dehumanizovane, Herbart Rid kao klju uspeha na-vodi dobro odabran umetniki sadraj. Umetnost treba da bude fundamentalna osnova vaspitanja, jer nijedno drugo podruje nije u stanju da detetu prui ne samo svest, u ko-joj su slika i pojam, senzacija i misao, uzajamno povezani i sjedinjeni, ve istovremeno i instinktivno poznavanje zakona univerzuma i naviku ili ponaanje u harmoniji sa pri-rodom (navedeno prema Kamenov. 2002: 70), a time i sa drugima oko sebe. Za izgra-ivanje harmoninog, mentalno zdravog, duhovno i emocionalno bogatog, spontanog i prirodnog oveka (kao i odgovarajueg drutva) potrebna je vrsta integracija estet-skog, emocionalnog i intelektualnog doivljaja realnosti. Samo tako organizovano vas-pitanje moe da obezbedi ivot proivljen u svoj svojoj spontanosti, u ulnoj, emocio-nalnoj i intelektualnoj potpunosti, bez kojih dolazi do dezintegracije i neurotizacije li-nosti, ometanja njenog prirodnog razvoja (Kamenov 2002: 70), a time i dehumanizaci-je.

Svako vredno knjievno-umetniko delo odlikuje se time to predstavlja jednu ematsku tvorevinu i u svome odreenju sadri karakteristina mesta neodreenosti koja nude mogunost recipijentu za nadograivanje, a time i svestrani razvoj. Umet-niko delo zahteva prisustvo aktivnog recipijenta koji to delo konkretizuje. Nastojei da delo proita time to dopunjuje njegovu ematsku strukturu odstranjujui delimi-no praznine u njegovom odreenju, aktuelizujui momente koji su u samom delu po-tencijalni, italac doprinosi konkretizaciji njegovog umetnikog sveta. Poimanje se de-ava ili u estetskom stavu, dok se razvija estetski i emocionalni doivljaj, ili u nekom vanestetskom stavu (u zavisnosti od pristupa i kriterijuma pri tumaenju). Estetska vrednost dela odreena je estetski valentnim kvalitetima na kojima se ono temelji. Kao merilo umetnike vrednosti knjievnog teksta uzimaju se: humanistika usmerenost, istinitost, dubina i lepota odreenog dela (Grandi, 2001: 164), a to sve ide u prilog razvoju estetskih i emocionalnih kompetencija uenika, pod uslovom da je nastavna in-terpretacija organizovana tako da estetski kriterijum bude na prvom mestu.

3 Pedagoka enciklopedija 1 (1989). Beograd: ZUNS, str. 189.

PEDAGOGIJA, 1/12 117

Uzrasne mogunosti uenika i estetske i emocionalne percepcije

Veoma vaan faktor koji uslovljava vaspitnu vrednost umetnikog dela jeste subjekat koji to delo prima i na koga ono deluje. Ukoliko elimo da delo pozitivno vas-pitno deluje na linost uenika, potrebno je da ga on snano doivi. Pobuujui estet-ska oseanja, emocije, matu, podstiemo celokupnu psihiku aktivnost uenika. Pita-nje izbora umetnikih dela treba da bude u skladu kako sa odreenim kriterijumima ta-ko i sa uzrasnim mogunostima recipijenata. Ne smemo izgubiti iz vida da razvoj li-nosti prolazi kroz nekoliko faza i da svaka od njih ima svoja obeleja. U svakoj od njih se izraavaju razliita interesovanja i potrebe linosti, ali i pokretake snage njihovih aktivnosti. Mogunosti za podsticanje i razvoj percepcija estetskih vrednosti i emocio-nalnih kompetencija uenika su razliite. Meutim, zahtevi koji se u oblasti estetskog vaspitanja i emocionalnog razvoja postavljaju zasnivaju se preteno na optem cilju vaspitanja, a manje se poklanja panja prouavanju estetske osetljivosti i emocija dece. Vrlo esto se kao posledica toga javljaju propusti i greke u vaspitanju uenika ije su posledice neprimereno i nepoeljno ponaanje. Smatra se da sposobnost za doivljajni put u estetskom i emocionalnom vaspitanju najvie odgovara periodu detinjstva, dok adolescenciji odgovara intelektualni pristup ovim fenomenima.

Po miljenju Pijaea, rana manifestacija estetskih aktivnosti uslovljena je unu-tranjim potrebama deteta da izrazi svoju individualnu stvarnost. Estetske aktivnosti, koje doprinose razvoju estetskih kompetencija, javljaju se kao tenja deteta da zadovo-lji svoje unutranje potrebe, svoj individualni ivot sa odreenim interesovanjima, e-ljama, radostima i uzbuenjima. Njegove ideje prihvata i Herbart Rid raspravljajui o umetnosti i estetskom vaspitanju.

Ako dete treba da naui da organizuje svoja iskustva posredstvom estetskih oseanja i emocija, onda ih treba jaati i razvijati putem vaspitanja. To je vano zato to obrazovanje koje je usmereno iskljuivo na logiko miljenje dovodi do rascepa u svesti, do pojmova odvojenih od ulnog doivljavanja, do logike odvojene od ivota, odnosno, do tipova ljudi koji su nesposobni za imaginativnu aktivnost i ulno doivlja-vanje (navedeno prema Kamenov, 2002: 71).

Estetske aktivnosti u osnovnoj koli dobijaju nove karakteristike po kojima se razlikuju od slinih aktivnosti dece u predkolskom uzrastu. To je doba prelaska sa igre na uenje, kada deca mnoge odgovore dobijaju ba u procesu uenja, tako da ni estet-sko vaspitanje u ovom periodu ne ostaje na nivou slobodnog, spontanog izraavanja. kola svojim uticajem prua ueniku znanja, ali treba da razvija i sposobnosti i vetine koje e mu omoguiti da uoava, doivljava, procenjuje i stvara lepo u prirodi, drutve-noj sredini, umetnosti. Dete u njoj dobija osnovnu estetsku kulturu, upoznaje estetske elemente (boju, harmoniju, ton, ritam...) kao izraajna sredstva. U tom pogledu veoma znaajnu ulogu imaju svi nastavni predmeti, posebno nastava jezika i knjievnosti, li-kovna i muzika kultura. Nastavom jezika i knjievnosti uenici savlauju pismenost, tehniku itanja koja predstavlja osnovu za sticanje literarne kulture i sposobnosti pi-smenog izraavanja. Zahvaljujui pisanoj rei uenik moe da izrazi svoj doivljaj, ras-poloenje i predstavu ne samo grafiki, ve i pismeno. Naroito oko dvanaeste godine javljaju se pismeni radovi u kojima deca bogatije i punije izraavaju svoja oseanja kao i estetski doivljaj sveta. Na ovom uzrastu estetske percepcije postaju jasnije, potpunije i odreenije izdiferencirane od ostalih. Sistematsko estetsko vaspitanje prua solidnu osnovu za razvoj estetskih kompetencija, sposobnosti procenjivanja i stvaranja lepog.

PEDAGOGIJA, 1/12 118

Veliku ulogu u svemu tome ima itanje, istraivanje i rad na vrednim knjievnim ostvarenjima pod ijim uticajem estetski odnos postaje sadrajniji i bogatiji.

Uspeh u vaspitnom radu, pa samim tim i estetskom i emocionalnom vaspita-nju, zavisi od planskog i organizovanog delovanja. Za to bolju organizaciju estetskog vaspitanja i emocionalnog razvoja neophodna je primena odgovarajuih sadraja nasta-ve, kao i adekvatna nastavna metodologija. Treba istai da nastavnik ima veliku ulogu u intelektualnom, estetskom i emocionalnom sazrevanju deteta, formiranju njegovih navika, estetskog ukusa i emocionalnog reagovanja kao i istinskom smislu i ljubavi prema lepotama u umetnosti, prirodi, okruenju. Iskreno oduevljenje estetskim vred-nostima omoguava stvaranje atmosfere u kojoj se bude i razvijaju deji saznajni, estetski i emocionalni interesi, njihovo shvatanje i prihvatanje sistema pravih vredno-sti. Dobro organizovanom i osmiljenom nastavom knjievnosti, nastavnik stvara ak-tivnog, plemenitog, oseajnog i duhovno bogatog itaoca, koji kasnije, van kole i nje-nih uticaja, postaje oduevljeni italac/uivalac koji knjigu, dobru knjigu, OSEA kao svakodnevnu duhovnu potrebu, razvijajui time sposobnost za zapaanje i procenjiva-nje pravih estetskih vrednosti u drutvu, prirodi, drugoj osobi, ivotu.4 Bajka kao knjievna vrsta i mogunosti za razvoj estetskih i emocionalnih kompe-tencija uenika

Bajka svojim udesnim dogaajima, neobinim (pozitivnim) likovima, nesva-

kidanjim postupcima i esto neoekivanim ponaanjem, znaajno podstie imaginaci-ju dece/uenika i izaziva snane emocije, razvija estetski ukus. U Nastavnom programu mlaih razreda osnovne kole znaajno mesto zauzimaju knjievno vredne bajke brae Grim, Pukinove bajke, bajke najveeg svetskog bajkopisca Andersena, zatim bajke Desanke Maksimovi, Grozdane Oluji i nezaobilazne narodne bajke. Narodne bajke razliitih naroda imaju toliko optih zajednikih crta, aslinosti meu njima su toliko vanije nego razlike, da one zaista nisu izraz karaktera i duha samo jednog naroda, sa-mo jednog dela sveta, ve celog oveanstva. U njima ima neeg to odgovara dubokoj potrebi dece i ljudi uopte to je umetnost sa kojom su one ispriane. Njihove osnovne crte su: uivljavanje u prianje (mnogo dogaaja, najraznovrsniji zapleti, najneobinija zbivanja i nezadrivi tok radnje), mata (sve je mogue, i najneobiniji dogaaji su mogui; svojom smelou, sveinom i bujnou mata ne prestaje da pleni itaoca), jednostavno i nenametljivo iskazan moral (dobro uvek pobeuje zlo, siromani likuje nad bogatim, hrabar dobija svoju nagradu, a zao zasluenu kaznu). Dogaaji se zapliu da bi konana pobeda glavnog junaka bila utoliko znaajnija. Mata slui da se glav-nom junaku stave na put najfantastinije prepreke, ali mu u isti mah u ruke daje i a-robna orua kojim e te prepreke savladati.

U stvaralatvu za decu danas posebno mesto pripada Grozdani Oluji koja se naslanja, izmeu ostalog, i na motive iz bajki Andersena, Sent-Egziperija, Vajlda, Me-terlinka, Pukina. Bajka je za nju univerzalni model edukativne, estetske i etike nad-gradnje koja na posredan nain pomae detetu da pokrene latentnu snagu i kreativnost svoga duha, da uspostavi unutranji mir i ravnoteu i iskae humanistiki odnos prema svetu koji ga okruuje. Ona u bajkama traga za onim zlatnim mrvicama dobra koje su negde duboko sakrivene u svakom oveku, ne gubei nadu da e ih nai, ak i onda ka- 4 Dimitrijevi, R. (1977). Problemi nastave knjievnosti i maternjeg jezika. Beograd: Izdavako informa-tivni centar studenata, str. 13.

PEDAGOGIJA, 1/12 119

da ovekovim oseanjima i postupcima ovladaju sile zla. Sadrina njenih bajki u veini sluajeva predstavlja traganje za ljudskim u oveku ili iskonsku borbu dobra protiv zla, ali nikako uzmicanje pred surovom realnou i tegobama ivota. Zato je njihova sim-bolika viestruka i vieznana. Svoje poruke esto saoptava u nagovetajima i simbo-lima, nikada ne zauzimajui eksplicitan stav. U njenim bajkama pred silama zla i ne-pravde ovek biva samo povremeno pokoleban, ali nikada pobeen, jer su snovi o do-broti, ljubavi, lepoti i nenosti jai od mrnje, lukavstva i smrti. Umesto neprohodnih uma i starih, visokih kula u kojima izgubljeni junaci ili zatoene princeze oekuju po-mo, u njenim bajkama sreemo moderne gradove, visoka zdanja i usamljenu decu ko-ja ive u njima, izolovana od sveta, u stalnom strahu i samoi, liena igre, druenja i zabave, mogunosti da upoznauju sve lepote ovoga sveta. Ti mali zatoenici, iako na prvi pogled bespomoni i beznadeni, ne oajavaju u trenucima beznaa, nego se okre-u sebi i svojim sposobnostima. Sami otkrivaju skrivenu energiju koja im pomae da istraju u borbi za egzistenciju, odole izazovima urbanog sveta koji ih pritiska i okruu-je, otuuje, otisnu se put prirode, uspostave pokidanu nit sa njom kako bi osetili sve a-ri i blagodeti sveta oko nas. Zahvaljujui svemu tome njene bajke predstavljaju pogo-dan umetniki sadraj za podsticanje i razvoj estetskih i emocionalnih kompetencija uenika. Valjanom nastavnom interpretacijom, uz veto nastavnikovo navoenje da za-paaju estetske vrednosti i raznovrsna emocionalna stanja likova uenici uspeno mogu razviti svih sedam emocionalnih kompetencija kao i estetske kompetencije. To potvr-uju podaci dobijeni interpretacijom odabranih bajki, pri emu je estetski kriterijum bio na prvom mestu, uz snanan emocionalni doivljaj uenika. Metodoloki okvir istraivanja Predmet istraivanja je bio pokazati kako bajka, svojim poetskim lepotama i umetnikim vrednostima, primenom estetskog kriterijuma u analizi, utie na estetsko vaspitanje i emocije uenika mlaih razreda osnovne kole. Cilj je istraiti koliko se stvaralakim pristupom bajci (primenom metode dijaloga i metode recepcije) moe uti-cati na razvoj estetskih percepcija uenika, prijatnih emocija i poeljnog ponaanja. Dakle, trebalo je podstai, odnosno daljim radom na bajkama u okviru eksperimental-nog programa, razvijati estetske i emocionalne kompetencije uenika. U skladu sa po-stavljenim ciljem, zadatak je bio ispitati da li postoje statistiki znaajne razlike u po-gledu postignua na testovima kod pitanja koja se tiu estetskih elemenata bajki (opisa, lepih rei, udesnih slika, neobinih izraza), kao i zapaenih oseanja (raspoloenja) li-kova u bajkama. Polazna hipoteza je da se primenom metode dijaloga i metode recep-cije, uz adekvatno formulisane istraivake zadatke za samostalan rad uenika kod ku-e i specifine varijante retorskih pitanja na asu, moe znaajno uticati na zapaanje estetskih elemenata i dublji emocionalni doivljaj bajke. Ovakvom analizom i osposo-bljavanjem uenika za percepcije ovakve vrste znaajno doprinosimo razvoju njihovih estetskih i emocionalnih kompetencija. Koriene su eksperimentalna i deskriptivna metoda. Uzorak je inilo 234 uenika etvrtog razreda osnovnih kola u Vranju.

Istraivanjem smo nastojali da utvrdimo da li postoje statistiki znaajne razli-ke u postignuima E i K grupe u odnosu na pitanja koja se odnose na osobine likova, percepcije uenika u vezi sa estetskim elementima i emocijama likova bajke. Obradom bajki Meseev cvet, Nebeska reka, Vrapev dar, Princ oblaka, arobna metla i Masla-ak nastojali smo da istraimo razlike u recepciji, estetskim percepcijama i emocional-

PEDAGOGIJA, 1/12 120

nom doivljaju bajke. Na poetku ujednaene grupe kasnije su pokazale statistiki zna-ajne razlike u postignuu koje nisu bile uslovljene polom i kolskim uspehom, ve drugaijim pristupom bajci. Polazna hipoteza bila je da e obrada bajke inovativnim pristupom, uz naglae-ni estetski kriterijum u tumaenju i isticanje i zapaanje emocija likova pozitivno utica-ti na estetsku percepciju uenika i snaan emocionalni doivljaj, to e indirektno do-vesti do razvoja ovih kompetencija kod uenika. U cilju testiranja postavljene hipoteze pripremili smo dva testa, za inicijalno i finalno merenje. Inicijalnim testom ispitali smo postojee stanje u pogledu mogunosti uenika za percepciju estetskih momenata u do-sad obraivanim bajkama, a finalnim testom, posle uvoenja eksperimentalnog faktora, ispitali smo da li je dolo do statistiki znaajnih razlika posle primene ekperimental-nog programa. S obzirom na to da je ustanovljena statistiki znaajna razlika kod ispi-tanika E i K grupe izmeu finalnog i inicijalnog merenja, zanimalo nas je kako se ona ispoljava kod svake grupe pitanja pojedinano. Prva grupa pitanja u testu odnosila se na zapaanje osobine likova bajki, druga grupa ticala se opisa, lepih rei i reenica, trea grupa pitanja bila je u vezi sa oseanjima likova, postupcima i ponaanjem, a e-tvrta grupa izraavala je lini stav uenika u vezi sa obraenim bajkama. Analiza dobijenih podataka

S obzirom na to da nismo u mogunosti da prikaemo sve dobijene podatke za-draemo se na prvoj, drugoj i treoj grupi pitanja koja se tiu estetskih percepcija i emocija uenika.

Osobine likova obraenih bajki Likovi kao nosioci radnje primarni su pri obradi bajke, a njihova analiza je ne-

zaobilazna na asu. Obino se posle uoavanja glavnih i sporednih likova, govori o nji-hovim osobinama, one se izdvajaju i klasifikuju kao dobre ili loe. Uenici najee karakteriu likove ne navodei konkretne delove bajke odakle se ta osobina vidi. Ob-radu likova inovirali smo time to smo zahtevali od uenika da najpre samostalnim is-traivanjem u okviru istraivakih zadataka, a onda i na asu, skretanjem panje na opise i potkrepljivanjem odgovora delovima teksta, okarakteriu likove i to dublje ih doive. Kako su se snali ispitanici kod ove grupe pitanja moe se videti iz tabele koja sledi.

Tabela 1: Uspenost E i K grupe na inicijalnom i finalnom merenju kod prve grupe pitanja

Grupa Reeno Inicijalno merenje (4 pitanja) Finalno merenje

(4 pitanja) 2 p Uspeno

Neuspeno 315 153

67,31% 32,69%

376 92

80,34% 19,66%

Eksperimentalna 20,57

PEDAGOGIJA, 1/12 121

(p

PEDAGOGIJA, 1/12 122

Pitanja koja su zahtevala da se lepi opisi pronau i ispiu na linijama kod ispi-tanika K grupe ostala su uglavnom bez odgovora, dok su ispitanici E grupe bili vrlo us-peni. Ovakav postupak obrade bajke primenom estetskog kriterijuma znaajno podsti-e njihovo zapaanje u radu na drugim knjievnim delima, kao i u ivotu uopte. Raz-vijanjem estetskih percepcija i knjievnog ukusa, estetski senzibilitet se kroz knjievnu umetnost prenosi na linost u celini, razvijajui tako njenu potrebu da uiva u lepim i vrednim umetnikim delima (knjievnim, likovnim, muzikim...), ali i prirodnim lepo-tama i vrednostima koje je okruuju, a kojih esto nije svesna. Razvijajui i vaspitava-jui ovakave potrebe kod uenika istovremeno razvijamo i njihove estetske kompeten-cije i inimo da budu estete u punom smislu, linosti koje e moi da grade jedan lepi svet budunosti.

Oseanja likova iz bajke

Tabela 3: Uspenost E i K grupe na inicijalnom i finalnom merenju kod tree grupe pitanja

Grupa Reeno Inicijalno merenje (4 pitanja) Finalno merenje

(8 pitanja) 2 p Uspeno

Neuspeno 290 178

61,97% 38,03%

746 190

79,70% 20,30%

Eksperimentalna 50,74

PEDAGOGIJA, 1/12 123

67,31% 69,33%61,97%

65,98%

80,34%72,27%

79,70% 79,73%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

I grupa pitanja II grupa pitanja III grupa pitanja IV grupa pitanja

Inicijalno merenjeFiinalno merenje

Grafikon 1: Procentualno izraena uspenost reavanja grupa pitanja na inicijalnom i

finalnom merenju u E grupi

74,79%69,42% 67,09% 69,40%69,23%

59,92%66,24%

73,26%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

I grupa pitanja II grupa pitanja III grupa pitanja IV grupa pitanja

Inicijalno merenjeFiinalno merenje

Grafikon 2: Procentualno izraena uspenost reavanja grupa pitanja

na inicijalnom i finalnom merenju u K grupi

Rezultati pokazuju da adekvatna nastavna interpretacija, primenom estetskog kriterijuma i snanom motivacijom za doivljaj, doprinosi potpunijoj recepciji dela, afirmie tenju ka originalnosti i osetljivosti za razotkrivanje estetskih pojedinosti umetnikog sveta, kao i emocija likova. Budui da je dejoj prirodi svojstven smisao za istraivanje, zagonetanje, odgonetanje i otkrivanje novog, nepoznatog, tajanstvenog to im ovakav pristup nudi iroke mogunosti. Aktivna komunikacija sa bajkom podra-zumeva aktivnu uenikovu linost. U tumaenju bajke ostvaruju se razliiti nivoi sa-znanja. Uenik samostalno otkriva svet bajke, saznaje dogaaj koji je opisan, zapaa ono to je umetniki vredno, upoznaje likove, uoava njihove postupke, otkriva pozi-

PEDAGOGIJA, 1/12 124

tivne i negativne osobine i sve to duboko deluje na njegovu linost. Samo tako doi-vljena bajka emocionalno deluje na linost uenika i njegov estetski senzibilitet ime dovodi do promena u njegovom ponaanju, estetskom ukusu, miljenju i delanju. Sa-vremena nastava knjievnosti treba da tei nastavnoj metodologiji koja maksimalno emocionalno, estetski i duhovno, a onda i misaono, motivie uenike da saznavanju umetniki svet knjievnog dela, ime se uenici osposobljavaju da zapaaju lepote i oseaju prave vrednosti u svetu koji ih okruuje. Zakljuak

Emocionalno i estetski vaspitati pojedinca znai uiniti ga emocionalno osetlji-

vim i nauiti ga da stvari oko sebe posmatra na estetski nain, razvijati kod njega sposobnost uoavanja i doivljavanja estetskih svojstava, razvijati estetsku uzbuenost, produbljivati i bogatiti krug estetskih emocija, razvijati sposobnost prosuivanja ta je lepo u ivotu i radu, u prirodi i umetnosti. Estetska oseanja, ako su zaista estetska, ve-oma su poeljna za pojedinca, jer spadaju u red razvijenih pozitivnih emocija, koje su vaan faktor strukture linosti i njen snaan motivacioni sistem koji vodi konstruktiv-nom i humanom ponaanju, plemenitom postupanju. Znaajan doprinos svemu tome, kao to smo videli, daje bajka.

Bajka je, kako istie Isidora Sekuli, kao orahova ljuska to je pria, pa u prii pesma, pa u pesmi zrno dinamita, a usred dinamita ljubav, ljubav koja sve pobe-uje. To je riznica pravih ivotnih vrednosti, vievekovnih mudrosti, poetskih lepota, koje ukoliko se otkriju i na pravi nain emocionalno doive, umnogome doprinose raz-voju estetskog ukusa i emocija pojedinca. itajui je, istraujui njen umetniki svet i zapaajui lepote u njemu, najmlai italac komunicira sa njom; za trenutak se seli u njen udesan svet. Psihika struktura deijeg miljenja na mlaem osnovnokolskom uzrastu svojom slikovitou odgovara udesnom svetu bajke. Brojna neodreena mesta pozivaju na matu, punu misaonu aktivnost, pruaju mogunost za kreativnost i stva-ralatvo. udesne slike uzbuuju, podstiu da uenici budu deo tog sveta, i time sna-no utiu na njihove emocije. Matajui, stalno joj se vraaju, zapaaju lepe opise, ui-vaju u udesnim slikama, upoznaju neobine i nesebine junake, emocionalno doivlja-vaju i proivljavaju njihova psihika stanja i raspoloenja. Vaspitni znaaj afektivne veze izmeu deteta i bajke ogleda se u tome to u pojedinim likovima dete nalazi sli-nost sa sobom i svojim odnosom prema svetu. Onno proivljava onaj deo ivota koji, kao nedoraslo bie, ne moe da doivi u stvarnosti. Fantastini i udesni sadraji bude intenzivan doivljaj u kome je estetsko najtenje povezano sa emocionalnim, ali i eti-kim. Zahvaljujui preterivanjima i velikim suprotnostima u opisivanju likova uenici lako uoavaju pozitivne i negativne osobine, zapaaju oseanja, opredeljuju se za do-bro, istinsko, ispravno, moralno to podsticajno deluje na formiranje moralne svesti, razvoj moralnih oseanja, izgraivanje vrstog karaktera. Istovremeno, lepim opisima, udesnim slikama koje se gradacijski reaju, bajka podstie uenike da zapaaju lepo, neobino, posebno, originalno, plemenito, humano.

Knjievna analiza bajke, primenom estetskog kriterijuma, nudi brojne mogu-nosti za uspean razvoj svih sedam napred navedenih emocionalnih kompetencija. Analizirajui je, uenici postaju emocionalno zrele, duhovno bogate, moralno jake li-nosti, sposobne da uspeno reaguju u sloenim ivotnim situacijama. Proivljavajui lik i dramu pozitivnog junaka, ali i tekoe kroz koje on prolazi i iz kojih uvek izlazi

PEDAGOGIJA, 1/12 125

kao pobednik, stiu samopouzdanje, jaaju oseaj vlastitih moi, razvijaju sposobnost samokontrole, procenjuju svoje, ali i postupke drugih. Saivljavajui se sa pozitivnim likovima koji su izloeni brojim iskuenjima i opasnostima, razvijaju empatiju, altrui-zam, neguju plemenitost, tolerantnost, postaju adaptibilni u razliitim ivotnim situaci-jama, u okruenju kakvo je dananje. Time bajka znaajno doprinosi da budu duhovno ispunjeni, istinski sreni, optimistiki usmereni, sa jakom verom i nadom u bolje sutra.

Literatura

1. Grandi, R. (2001). Prilozi estetskom vaspitanju, Novi Sad. 2. Kamenov, E. (2002). Predkolska pedagogija. 3. Krulj, S. R., Kaapor, R. S. i Kuli, R. (2003). Pedagogija. Beograd: Svet knjige. 4. Krulj, R., Stojanovi, S., Krulj-Drakovi J. (2007). Uvod u metodologiju pedagokih istraiva-

nja sa statitstiko. Vranje: Uiteljski fakultet. 5. Popovi, Bogdan (1995). O vaspitanju ukusa. U V. Cvetanovia, V. Milatovia i A. Jovanovia,

Metodika nastave srpskog jezika. Beograd: Uiteljski fakultet. 6. Stojanovi, B. (2011). Knjievna umetnost i kompetencije budueg uitelja. Godinjak srpske

akademije obrazovanja za 2010. Beograd: Srpska akademija obrazovanja, str. 611624. 7. Stojanovi, B. (2011). Likovi u knjievnim delima i nenasilno ponaanje uenika. kola u prirodi

kao faktor socijalizacije i mogunosti suzbijanja nasilja u koli. Vranje: Uiteljski fakultet. str. 353-362.

8. Stojanovi, B. (2007). Interpretacija bajke u mlaim razredima osnovne kole teorijski i istra-ivaki pristup. Vranje: Uiteljski fakultet.

9. Suzi, N. (2000). Dvadeset osam kompetencija za XXI. Banja Luka: Republiki pedagoki za-vod.

10. Suzi, N. (2001). Emocionalna dimenzija motivacije u nastavi, Pedagogija, br. 1-2, str. 13-28. 11. Suzi, N. (2005). Emocionalne kompetencije uenika, preuzeto sa

http://www.suzicnenad.com/Emocionalne-kompetencije-ucenika, 16.12.2011.godine. 12. Trnavac, N. i orevi, J. (1995). Pedagogija. Beograd: Nauna knjiga.

* * *

DEVELOPMENT OF EMOTIONAL AND AESTHETICAL COMPETENCIPES OF STUDENTS THROUGH THE ART OF WORDS

Summary: This paper is on the possibilities of development emotional and aesthetical competencies of students of lower grades of the primary school on the example of a fairy tale. The art of litrature, and within in the fairytake, contributes a lor to the realisation of pedagogi-cal aims and tasks of education, as well as development of the aesthetic taste and emotional competencies of students. Fairy tale, as the litarerary, by its poetical world, positive heroes peramanent fighters for the good, the beutiful and the sophisticated by symbols, metaphors, multi meaning messages, always the happy end, significantly contribute to aesthetical upbrin-ging and emotional development of the young human being. In this way complete, aesthetically formed, spirtiually rich, morally strong and emotionally mature perosnality is formed, who has an optimisitc view on the world. The contribution to this are the given data on the inluence which tales have, if adequately interpreted, on the emotions and aesthetical taste on the stu-dents of the lower grades of the priamry school. Key words: fairytale, aesthetical pedgogical work, emotiaonal development, compe-tencies, student.

PEDAGOGIJA, 1/12 126

* * *

RAZVITIE >MOCIONALXNWH I >STETI^ESKIH KOMPETENCIJ U U^A|IHS} ^EREZ ISKUSSTVO SLOVA

Rezyme: V statxe, na primere analiza skazki, obsu`dayts] vozmo`nosti razviti]