OPTEREENOST UENIKA KOLSKIM OBAVEZAMA

Sadraj: Uvod...............................................................................................................................2I Teorijski deo 1. Pojam optereenosti i preoptereenosti uenika.............................................32. Aspekti optereenosti i njihovo merenje.........................................................5 3. Vremenska optereenost uenika....................................................................6 4. Optereenje obimom i teinom gradiva..........................................................8

5. Didaktiko metodika organizacija asa i optereenost uenika.................9 6. Fiziko i psihiko optereenje uenika..........................................................10 7. Nastavnik kao subjekt optereenja ................................................. .............12 8. Uzroci preoptereenja u samom ueniku......................................................13 9. Posledice neumerene optereenosti uenika.................................................14 10. Modernizacija nastave i racionalizacija obrazovanja....................................15 II Metodoloki deo 1. Problem istraivanja......................................................................................18 2. 3. 4. 5. Predmet istraivanja......................................................................................18 Cilj istraivanja..............................................................................................18 Zadaci istraivanja.........................................................................................18 Hipoteze istraivanja.....................................................................................19

6. Varijable u istraivanju...................................................................................19 7. Metode, tehnike i instrumenti.........................................................................19 8. Uzorak istraivanja.........................................................................................20

Literatura......................................................................................................................21

2

UvodDa li, i u kom stepenu, kola i kolske obaveze optereuju kolsko dete, odnosno uenika, problem je koji zaokuplja panju mnogih strunjaka. Neki od njih smatraju da su uenici preoptereeni kolskim obavezama,a drugi istiu da su deca manje optereena nego ranije, to je postignuto savrenom izradom nastavnog plana i programa, kao i modernizacijom nastave. Meutim,ovo je veoma znaajan problem, ija znaajnost proizilazi iz visokog stepena sloenosti ovog problema. U nekim istraivanjima se pokazalo da je prosena optereenost na dnevnom i nedeljnom nivou, ponekad vcea od radnog vremena zaposlenih ljudi. Pored toga, to u takvim situacijama dolazi do premora, pa se efekti uenja smanjuju, dolazi i do ugroavanja zdravlja uenika. Uenici, roditelji, a i veliki broj nastavnika istiu da je gradivo koje uenici treba da usvoje sloeno i obimno. To je neosporno, jer se napredak nauke i kulture odrazio i na kolske programe i udbenike. Nastavnici predaju obimno gradivo u malom broju asova, pa ne mogu da stignu da ga utvrde sa uenicima, to im, kao zadatak, ostaje da urade kod kue. Ovo je jedan od izvora optereenosti uenika. Dominacija frontalnog oblika rada i upotreba tradicionalnih metoda u nastavi dovodi do toga da uenici nisu aktivni uesnici ve pasivni izvrioci zahteva u nastavi. Treba naglasiti i ulogu nastavnika, koja je od velikog znaaja u organizaciji, realizaciji i postizanju uspenih efekata.Uz kolu i drutvene faktore, vrlo esto su i roditelji, zbog svojih ambicija, i uenici, zbog neplanskog i nesistematskog izvravana obaveza, sami uzrok optereenja. Ako uzmemo u obzir posledice velike optereenosti uenika, moemo rei da se radi o ozbiljnom i veoma kompleksnom pedagoko-psiholokom problemu koji zahteva temeljna istraivanja.

3

I Teorijski deo 1.Pojam optereenosti i preoptereenosti uenika

Kada govorimo o definiciji optereenosti uenika, u Pedagokom reniku pie da ona nastaje kada se ueniku postavljaju zahtevi koje on u odreenom roku ne moe da ispuni uz prevelike napore, koji ugroavaju njegov pravilni razvoj i njegovo zdravlje, ili koje on uopte nije u stanju da ispuni (Pedagoki renik, 1967). U Pedagokoj encilopediji, optereenost se razmatra s razliitih aspekata,npr koliko je trajanje nastave, vannastavnih aktivnosti, optereenje gradivom izvan kole u toku dana, nedelje, godine, koliko optereuje obim i dubina gradiva, domai zadaci i dodatna predmetna optereenja pojedinih nastavnika, zatim metode, sistemi i oblici rada (Pedagoka enciklopedija, 1989). Polazak u kolu sam po sebi zbog promene poloaja deteta i njegove uloge, ulaska u novu sredinu i postojanja novih zahteva optereenje i izazvati neeljene posledice. U kolskom radu, dete se polako ukljuuje u novi vid aktivnosti- intelektualni rad, u kome moe doi do pojave optereenja, zbog toga to u njemu potrebno da dete odreeno vreme kontrolie svoje ponaanje i panju. Da bi se dete to bolje prilagodilo na ovaj vid aktivnosti, potrebno je da promene tokom prelaska iz predkolsku u kolsku ustanovu budu postepene, ime bi se smanjio negativan efekat na dete i njegovo prilagoavanje bilo uspenije.Optereenje i zahtevi koji se u koli postavljaju uenicima moraju odgovarati njihovim mogunostima. Radno vreme dece, njihove kolske i druge obaveze, trebale bi biti manje nego kod odraslih ljudi. Uenik u toku godine provede u koli oko dvesta radnih dana. Nastavnim i vannastavnim aktivnostima planira se vreme rada u tim danima. Prouavajui ivot ljudi, njihove potrebe i obaveze u vremenu, dolo se do saznanja da odrasli u to vreme, u proseku treba da koriste: za odmor osam sati, za rad osam sati, za sve druge obaveze osam sati. - moe za dete znaiti novo

4

Veoma je bitno da se ne mea pojam umora sa pojmom preoptereenosti. Preoptereenost dovodi do umora uenika, ali umor moe imati i mnoge druge uzroke: hronina oboljenja, psihofiziki poremeaji, socijalni uslovi u porodici i dr. Sigurno je i to da e aktivnosti koje su u sferi interesovanja uenika,i koje su mu primerene obimom i teinom a imati mnogo manje ansi da ga preptrerete. Nije lako odrediti tanu granicu, pedagoku normu iz koje bismo pouzdano rekli da nastaje preoptereenost uenika. Uenici se razlikuju po sposobnostima, mogunostima, izdrljivosti, pa tako, ono to je jednom ueniku lako, zanimljivo i bez problema obavlja, drugome je teko i dosadno. To znai da meu uenicima postoje znatne individualne razlike, ak i ako su istog uzrasta. Optereenost uenika se moe razmatrati sa vie strana. Prema Banoviu, optereenost se odnosi na preterane zahteve u pogledu kvantiteta gradiva, odnosno njegove preopirnosti, dok se zanemaruje optereenost uenika gradivom koje ne odgovara njihovom uzrastu, ili pak optereenost usled neadekvatnih metodikih reenja (Banovi prema Matijevi, 1994). Nain rada nastavnia, takoe, moe a ima uticaja na vee ili manje optereenje uenika. Optereenost uenika moe se dovesti u vezu i sa organizacijom i rasporedom kolskog rada. Ponekad uenike znatno optereuju i domai zadaci koje dobijaju, a takoe i obaveze koje imaju izvan kole. esto i roditelji ne procenjuju realno mogunosti svoga deteta zahtevajui od njega najbolje rezultate i oduzimajui mu pravo na igru i zabavu. A upravo prekomerna optereenost jedan je od bitnih razloga to uenici ne postiu bolje rezultate u koli. Uzrok optereenosti moe biti i u samim uenicima. U koliko oni ne umeju da ue, da se organizuju, planiraju svoje vreme, neredovno izvravaju obaveze, sami e doprineti sopstvenoj optereenosti. Dakle, postoji mnogo faktora utiu na neumerenu optereenost uenika. Vrlo je bitno je da se oni uoe, analiziraju, prate i odklone negativne pojave kako kola ne bi bila teret uenicima, ve i predstavlja radost i zadovoljstvo.

5

2. Aspekti optereenosti i njihovo merenje

Za to uspeniji rad kole, mora se teiti optimalnijem optereenju uenika. To znai da kolski rad ne sme uenicima biti ni prelagan, ali ni preteak. Ipak, u gotovo svim radovima koji razmatraju problem optereenosti uenika autori istiu optereenost uenika obavezama koje premauju njihove psihofizike mogunosti. Prema Furlanu, pojavu optereenosti moramo poznavati, pratiti i meriti, i nikako gledati na nju kao na neku neotklonjivu pojavu, pred kojom smo bespomoni. Ivan Ivi o problemu optereeosti govori sa sledea tri aspekta: 1. kvantitativno (vremensko) optzereenje uenika, 2. intelektualna optereenost (optereenost obimom i teinom gradiva, optereenost nainom prezentovanja gradiva i nastavnom metodom) 3. fizika i fizioloka optereenost organizma- optereenost razliitim tipovima aktivnosti i nemogunost da se u obrazovno-vaspitnom procesu smenjuju razliite aktivnosti uenika (Ivi, 1985).

6

3.Vremenska optereenost uenika

U ispitivanjima (koja su vrili Biondi, Rozmari, Furlan, Ivi, Peikan, Lazi, Krulj, Brki), dolo se do podatka da je vremenska optereenost uenika velika i da ona postepeno raste od I do VIII razreda. Kod nas se rad esto organizuje tako kao da izmeu prvaka i osmaka, u nizu svojstava, nema nikakvih razlika. Ipak, treba voditi rauna o radnim kapacitetima svih uenika. Meutim, kada kola to ne uvaava svojim dnevnim i nedeljnim rasporedom, uitelj mora sam da rei probleme, tako to,na primer uvodi manje odmore u toku asa, promenom aktivnosti, pa zi da zadavanjem domaih zadataka ne preoptereti uenike. Zbog toga su uenici u niim razredima manje optereeni nego uenici u starijim razredima (Furlan, 1977). Dobijeni podaci su pokazali i to da veliki procenat uenika spava znatno manje nego to predviaju norme zdravstvene slube za pojedine uzraste. U literaturi ne postoji potpuna saglasnost meu autorima kada je re o nainu merenja i vrednovanja kolskih obaveza. Ipak, kako navodi Ana Peikan, kada hoemo da utvrdimo vremensko optereenje uenika moemo to uiniti izraunavanjem empirijskog, realnog optereenja, pri emu bismo registrovali sve realne, dnevne, nedeljne i godinje kolske obaveze uenika. Duina tog vremena zavisie od razreda u kome je uenik, od dana i meseca, od uenikovih sposobnosti, interesovanja, ambicioznosti, kao i od uslova u kojima ivi i radi. Tako e vie biti optereeno dete koje je marljivo, ambiciozno, ali osrednjih sposobnosti, od visoko inteligentnog deteta koje je jo i paljivo na asu (Peikan, Meutim, veoma je vano utvrditi koliko je teorijsko vremensko optereenje uenika, tj. koliko bi uenici morali da rade da bi odgovorili svim zahtevima i obavezama u koli. Teorijsko vremensko optereenje uenika moemo izraunati sabiranjem vremena provedenog na asovima, obaveznim aktivnostima u koli, procenjeno vreme za izradu domaih zadataka i procenjo vreme za itanje obaveznih udbenika, navodi Peikan. Na preoptereenost uenika utie i godinji program rada kole kroz organizovanje dodatne, dopunske, izborne, pripremne nastave; rad u uenikim organizacijama i udruenjima, u razliitim sekcijama, takmienjima. Jedan uenik nije 7

istovremeno obuhvaen svim ovim aktivnostima, pa je teko precizno rei koliko je nedeljno vremensko angaovanje uenika u svim navedenim aktivnostima. Kada se pomenutim obavezama doda i uenje kod kuefakultativna nastava i razne privatne obaveze (muzika kola, sportski treninzi, strani jezici), jasno je da deca, ni vikendom, ni praznikom ne mogu da se opuste i predahnu ako ele sve to da postignu. Vremensko preoptereenje uenika kolskim obavezama smanjuje njihovo vreme za odmor, rekreaciju, slobodne interesovanja, to se moe odraziti negativno na psihofiziki razvoj deteta.

8

4.Optereenje obimom i teinom gradiva

esto moemo uti od uenika i njihovih roditelja da je nastavno gradivo previe obimno i da neki nastavni sadraji nisu prilagoeni uzrastu deteta. Kada se govori o optereenosti uenika obimom gradiva ne misli se samo na vreme koje je ueniku potrebno da bi to gradivo savladao ve se misli i na koliinu informacija koje dete treba da usvoji i koliko je to gradivo, odnosno u kolikoj je meri, primereno uzrastu deteta. Obim i nivo teine gradiva prilagoava se detetu na osnovu psiholokih saznanja o njegovom intelektualnom razvoju. Nastavni as na kome se uenici trude da zapamte to vie podataka koje im nastavnik saoptava, zamorniji je od asa na kome se uenicima omoguava da usvoje najosnovnije sadraje i to to samostalnije, aktivnije i kreativnije. Veliki broj asova u koli, a zatim i uenje velikog broja predmeta kod kue ini da kod ueniika doe do meanja gradiva iz razliitih predmeta, kao i do veeg zaboravljanja. Interferenciju izmeu predmeta, dodue, donekle umanjuje ba ta anksioznost predmeta, poto postoji vee ometanje izmeu slinih gradiva i predmeta. Ali, zbog velikog broja predmeta oni moraju da se ue u neprekidnom nizu, to ne daje dovoljno pauze izmeu pojedinih predmeta i to poveava retroaktivnu inhibiciju i interferenciju izmeu uenja uopte. Sama prenatrpanost asova, kao i neki drugi inioci (nemogunost pravilne raspodele uenja i temeljne obrade gradiva, vei umor itd.) stvaraju zbrku u kojoj se nepovezani, lutajui, otrgnuti delovi gradiva iz raznih oblasti uzajamno ometaju. Zato dolazi do brzog zaboravljanja i slabog pamenja onog to se ui, do pojave na koju se dananji nastavnici veoma esto ale (Vui, 2000). Postoje nastavnici koji smatraju da ako ueniku saopte to vie informacija da e on vie i usvojiti, kao i oni koji ele da impresioniraju uenike svojom obrazovanou. Ovakav pristup dovodi do toga da se kod uenika stalno gomilaju informacije koje on nije u stanju sve da obradi i usvoji pa zbog toga i dolazi do brzog zaboravljanja svega to je nauio.

9

5.Didaktiko metodika organizacija asa i optereenost uenikaDidaktiko metodiki organizovana nastava je nastava koja podstie razvoj uenika i koja je organizovana na taj naina da ne dovodi do optereenosti uenika odnosno ne dovodi do njegovog neuspeha. Praksa pokazuje da se u osnovnim kolama najee nailazi na frontalni, neto ree individualni, a najree na grupni oblik rada a razlog je jednostavan nain frontalnog izvoenja nastave. Meutim, frontalni oblik nastavnog rada podrazumeva potpunu jednakost uslova uenja za sve uenike to usporava proces usvajanja sticanja znanja i pasivizira uenike. U tradicionalnoj nastavni nastavnik vie vodi rauna o nastavnom gradivu jer ga na to obavezuje program a manje vodi rauna o ueniku koji to gradivo ui. Da bi kolski program izazvao interesovanje uenika on treba da bude to je vie mogue prilagoen interesovanjima koja uenici imaju. Nastavni program, takoe, mora biti prilagoen i individualnim sposobnostima i mogunostima uenika. Ono gradivo koje je praeno interesovanjima uenika lake se ui, bolje i due pamti. Kod uenika treba vie upotrebljivati one oblike nastavnog rada koji omoguavaju individualizaciju, samostalnost i aktivnost svih uenika (Vui, 2000). Osim organizacionih mera, koje treba preduzeti, znatne ,,rezerve se kriju u radikalnoj promeni naina uenja i stava nastavnika prema nastavnoj grai. Memorisanje injenica preko neophodnog minimuma mora ustupiti mesta stvaralakom uenju putem jaeg angaovanja misaonih sposobnosti, koje udrueno s uvebanim tehnikama selektivnog sluenja izvorima informacija i efikasnog uenja, kao i sa samostalnim radom omoguava postizanje boljih rezultata ak i sa manjim utrokom energije. Istina lei u jednostavnoj injenici da je ekonominije (i racionalnije) pojmovno uenje koje pojmovima obuhvata i osmiljava veliki broj pojedinanih sluajeva iste klase nego pamenje velikog broja pojedinanih dinaminih podataka, nepovezanih u pojmovne strukture. Uprkos prirodne tenje oveka da ui pojmovno, smisaono, ono to shvata i razume, preveliki informacioni ,,naboj sadanjih kolskih programa, udbenika i preirokih nastavnikovih tumaenja ini da se uenje u koli degradira na mehaniko uenje, uenje napamet, dakle na nie vrste uenja koje, osim pamenja, ne razvijaju vie mentalne sposobnosti (Prodanovi i Nikovi, 1976).

10

6.Fiziko i psihiko optereenje uenika

U procesu nastave i uenja nastavnik i uenik ulau odreenu energiju, shvaenu kao biohemijski i bioelektrini proces u nervnom i miinom sistemu. Ona je i fizikalna veliina jer predstavlja sposobnost za vrenje rada koji je u uenju preteno umni, psihiki. Energija je i didaktiki fenomen. Ona je odreeno naprezanje umnih i psihikih snaga radi ostvarivanja planiranih zadataka. Ukoliko ne premai dozvoljene granice i ne pree u patoloke oblike preoptereenosti, poveano naprezanje predstavlja u nastavi jedan od najpozitivnijih inilaca (Prodanovi i Nikovi, 1976). Nije, meutim, redak sluaj da mnogi uenici, naroito u viim razredima osnovne kole i u srednjim kolama, mesecima rade pod punim optereenjem kolskim svakodnevnim zadacima i, jo vie, neprekidnim strahom od ispitivanja koje nosi opasnost od slabe ocene. Znatan deo kolske omladine pati od raznih telesnih deformiteta i estih simptoma zamora i psihosomatskih oboljenja. Optereenost obiljem injeninih, esto nebitnih, informacija i radnim nalozima izvan nastave pemauju mogunost uenika koji eli da odgovori svim obavezama. U mnogim zemljama i kod nas istraivanja su pokazala da uenici viih razreda osnovne kole provode po 8 do 10 asova u radu i uenju, a veoma malo se kreu i borave na istom vazduhu (Prodanovi i Nikovi, 1976). Kod dece i adolescenata osnovna telesna karakteristika organizma je potreba za pokretom. Deca nisu sposobna za dugotrajan jednolian rad i statike napore. Do polaska u kolu deca su uglavnom bila stalno u pokretu a polaskom u kolu to se menja. Dete je u koli prinueno da due vreme sedi na jednom mestu i zadrava isti prinudni poloaj tela to radi i kod kue. Upravo taj sedei poloaj izaziva statiko optereenje organizma. Upravo dugotrajno mirovanje uz naporan intelektualni rad, najvie doprinosi pojava zamora kod uenika. Neumerna optereenost kolskim obavezama dovodi do toga da uenik ima manje vremena za slobodne aktivnosti, igru i slino. Dugotrajan sedei poloaj dovodi do optereenja i do deformiteta kimenog stuba, poremeaja u krvotoku. Takoe, brojne kolske obaveze, bojazan od nemogunosti njihovog izvravanja mogu biti uzrok napetosti, nesanice, to nepovoljno utie na zdravlje uenika.

11

Psihiko optereenje uenika zavisi od pedagokih mera koje se primenjuju u toku nastave, reima izvoenja nastave, naina ocenjivanja, kanjavanja kao i meusobnih odnosa, kako izmeu samih uenika tako i izmeu nastavnika i uenika.

12

7.Nastavnik kao subjekt optereenja uenikaSavremeni planovi i programi, dobro ureeni udbenici, opremljeni kabineti, nee mnogo pomoi ako rad nastavnika nije u skladu sa pedagokim zahtevima, ako svoj posao ne obavlja kvalitetno i sa zadovoljstvom. Uloga nastavnika u organizaciji, realizaciji i postizanju uspenih efekata u nastavi je od velikog znaaja. Od nastavnika zavisi mnogo: od rada, do vrednovanja ostvarenja postavljenih ciljeva. Za utvrivanje mere optereenosti uenika od strane nastavnika posmatraju se sledee karakteristike: posredno i neposredno pripremanje nastavnika, profesionalna savesnost i odgovornost nastavnika, umenost u primenjivanju prihvaenih metoda i oblika rada, saradnja i koordinacija rada nastavnika istih ili srodnih nastavnih predmeta, saradnje izmeu nastavnih vea i strunih aktiva, primenjivanje obrazovne tehnologije itd. U niim razredima osnovne kole nastavu izvodi jedan nastavnik, uitelj. On ima pregled svih obaveza svojih uenika pa je te obaveze potrebno ograniavati i svoditi na razumnu meru. Zbog toga u razrednoj nastavi ima znatno manje odstupanja od optimalne optereenosti uenika. Meutim, u starijim razredima situacija je u tom pogledu drugaija. Tu svaki predmetni nastavnik postavlja uenicima zadatke za svoj nastavni predmet. Meu predmetnim nastavnicima, uglavnom nema dogovora kojim bi se postavljene obaveze ograniavale i usklaivale. Usled toga, obaveze uenika neretko proizilaze njihove psihofizike mogunosti. Konkretno, izradi domaih zadataka uenici esto moraju da posvete znatno vie vremena od predvienog. Uzrok tome je to ne postoji dovoljna saradnja izmeu nastavnika u pogledu zadavanja domaih zadataka. Uenici bivaju optereeni domaim zadacima i za vreme narednih dana. Ako nastavnik pone sa obradom gradiva, a ne stigne da ga u potpunosti obradi za vreme tog asa, to e naneti dosta tete ranije uenom gradivu (u toku tog asa). Ako nastavnika u toku jednog asa ostane jo desetak minuta do kraja asa, bolje je da to vreme posveti utvrivanju starog gradiva nego da pree na obradu novog, koje nee stii da obradi u toku tog asa, a negativno e uticati na pamenje starog gradiva (Vui, 2000).

13

8.Uzroci preoptereenja u samom uenikuZnatan broj uenika, zbog nesistematskog i kampanjskog rada, zbog ne izgraenih navika za rad dovode sebe u nepovoljnu situaciju. Kada se priblii vreme kontrolnih, pismenih zadataka ili usmenog odgovaranja za ocenu, oni nastoje za kratko vreme da postignu proputeno. Tom prilikom ulau znatno vie napora i vremena u radu, pritisnuti kratkim vremenskim rokom, to dovodi do preoptereenosti, a samim tim i umora. Tim putem steeno znanje je loije, povrno i manje produbljeno. Kod ovih uenika javljaju se i emocionalne reakcije kao: napetost, akcioznost, nesigurnost, poremeaji sna i ishrane. Ponekad, ako ne uspeju da savladaju predvieno, posustaju, pribegavaju raznovrsnim opravdanjima, obmanjuju nastavnike i drugo. Proputeno gradivo ometa dalje praenje nastave, tako da problem kasnije postaje jo vei (Banovi, 1957). Rezultati istraivanja pokazuju da uenici u nastavi i samostalnom radu kod kue utroe mnogo vremena. Sigurno je da su znaajni uzroci tekoa o kojima je re i u samim uenicima. Ono to veini naih uenika predstavlja problem, koga uglavnom nisu ni svesni, je neumee uenja tj. nepoznavanje odgovarajuih racionalnih metoda uenja i pristupa razliitom gradivu. Za ovo ipak nisu krivi samo uenici. U osnovnim kolama, najee, uenici se upuuje na to ta treba da ue, a veoma retko i kako neto treba da ue. Tako veina uenika tehnikama uenja ovladava samostalno, prema sopstvenom miljenju kako to treba da ine. Ako je tehnika pogrena, desie se da uenik, iako je motivisan i voljan, nekoliko asova ui jednu lekciju a da je ne naui. Dakle, utroeno je dosta vremena, a rezultat je izostao. Da bi uenje bilo uspeno i uloen napor u optimalnim granicama, potrebno je sastaviti plan uenja u predvienom vremenu i pridravati ga se. Ne manje vaan je i raspored dnevnih aktivnosti u kome se planira i vreme za uenje. Meutim, od dobro uraenog rasporeda dnevne aktivnosti nema nikakve koristi ako se ne potuje od strane uenika, zato treba stvarati naviku kod uenika od samog poetka kolovanja. Uenik doprinosi znatno sopstvenom preoptereenju ukoliko obavlja sledece aktivnosti: ne razume ono to ui i ne trai pomo, neredovno ui, nije dovoljno motivisan za rad, nije paljiv na asu, preceni svoje psihofizike mogunosti. Na veinu uzroka navedenih reagovanja uenika moemo i te kako da utiemo, mada ne na sve u potpunosti.

14

9.Posledice neumerene optereenosti uenikaSve posledice neumerene optereenosti uenika mogu se svrstati u nekoliko grupa: obrazovne, intelektualne, vaspitno-socijalne, fizike, emocionalne. Obrazovne posledice: steeno znanje je povrno, manje trajno, uenici nisu obueni za samoobrazovanje, nizak je nivo optih i strunih znanja i dr. Intelektualne posledice: optereena je funkcija pamenja, dominiraju verbalne aktivnosti, zanemarene su praktina znanja i umenja, uenici nemaju inicijative u radu; ne naue da uspeno obavljaju misaonu obradu injenica i pojmova, da uoe veze i odnose meu injenicama i pojmovima, jer je pretrpan gomilom vanih i nevanih informacija, nepovezanih injenica. Vaspitno-socijalne posledice su: loe osobine linosti kao: sebiluk, nekooperativnost, pasivnost; gubitak volje, interesovanja, motivacije za uenje i rad, selektivno, povrno izvravanje obaveza od strane uenika, pribegavanje raznovrsnim opravdanjima, otuenost uenja kao aktivnost od uenika, smanjenje saradnje, interakcije meu uenicima i drugo. Strunjaci ponekad dramatino upozoravaju na dalekosene posledice neumerenog optereenja za fiziko i mentalno zdravlje uenika. Javljaju se napetost, ankcioznost, poremeaji sna i ishrane, nesigurnost, manjak samopouzdanja. Uenici imaju malo vremena za slobodne aktivnosti, igru, rekreaciju, due vreme provode u sledeem poloaju u zatvorenom prostoru, to sve skupa moe dovesti do raznih poremeaja i deformiteta. Evidentne su i posledice preopsenih programa: dominira predavaka nastava, uenik je pasivan slualac, memorisanje znanja namee se kao osnovni oblik uenja. Svako optereenje koje pree granicu optimalnog, nepovoljno deluje na razvoj deteta i njegovo zdravlje i jedan je od bitnih razloga to uenici u koli ne postiu bolje rezultate.

15

10.Modernizacija nastave i racionalizacija obrazovanjaNeophodno je u osnovi menjati poziciju uenika i nastavnika u nastavnom procesu. Treba prevazilaziti nastavu u kojoj je uenik veinom samo slualac i posmatra bez dovoljne intelektualne angaovanosti i aktivnog uea u reavanju nastavnih zadataka. Treba poeti od nastavnih planova, udbenika, nastavnika, didaktiko-metodike organizacije asa i u tim okvirima traiti mogunost racionalne optereenosti uenika. Modernizacija nastave i uenja, podrazumeva unapreenje rada u obrazovanju, zasnovane na uklapanju u tehnoloko okruenje informatikog drutva. Normalno je traiti reenja za promene u obrazovanju koja su rezultat nauno tehnolokog procesa. Programirana nastava je jedan od najsavremenijih i vrlo specifinih oblika nastave. To je, u stvari, takva nastava u kojoj uenici samostalno obrauju programe kojim su podrobno utvreni i sadraji i nain uenja, ukljuujui i postupke obavetavanja o postignutim rezultatima. Ovo nam sve govori o sutinskim obelejima programirane nastave, na ono ime se ona razlikuje od drugih nastavnih oblika (Miladinovi, 2003). Za razliku od tradicionalnih nastavnih programa, svedenih na popis nastavnih tema, o ijim detaljima odluuju sami nastavnici, programi pomou kojih se realizuje programirana nastava sadresve to uenici treba da naue (tj. ne preputaju nastavnicima odluku o tome ta e se kojom nastavnom temom obuhvatiti). U tim programima se utvruju i postupci uenja (i kako e se, a ne samo ta e se uiti). Podrobnijim programiranjem nastavnog gradiva i proirivanjem programiranja i na nainenjegovog obraivanja omoguuje se potpunije i uspenije pedagoko upravljanje nastavnim procesom. Programe na kojima se zasniva programirana nastava uenici koriste (u vidu specijalnih programiranih udbenika ili posredstvom maina za uenje, ukljuujui i one kompjuterskog tipa) uglavnom samostalno. U tradicionalnoj nastavi izmeu programera i uenika obavezno posreduju nastavnici, koji su i najodgovorniji za ishode nastave, dok u programiranoj nastavi uspeh zavisi prvenstveno od programera koji svojim programima neposredno utie na nastavni proces. Naravno, to ne znai da nastavnici nemaju vanu ulogu u programiranoj nastavi koja se ostvaruje u koli i da nisu odgovorni zanjene rezultate. Programi programirane nastave obezbeuju i stalnu

16

samokontrolu uspenosti uenja, tj.permanentno uenikovo obavetavanje o sopstvenim radnim rezultatima (Miladinovi, 2003). Informaciona tehnologija je omoguila uvoenje efikasnijih metoda za upravljanje procesima prenoenja i usvajanja znanja. Elektronska komunikacija dala je obeleje informatikoj epohi, pa je normalno razmatrati promene u nastavi i uenju pod uticajem te nove kulture komunikacija. Kompjuter simbolizuje informatiku eru i elektronsku kulturu komunikacija. Danas se moe govoriti o svestranoj primeni kompjutera u obrazovanju u svim njegovim delovima. Strunjaci u svojim radovima opravdano ukazuju na potrebu prevazilaenja tradicionalne nastave. To se postie modernizacijom i racionalizacijom obrazovanja. Kao posledicu preobimnog nastavnog gradiva imamo optereenost uenika mnotvom informacija, to opet vodi primeni veinom frontalnog oblika rada i verbalnih nastavnih metoda. Takva nastava zamara uenike, jer je monotono, oni moraju da sluaju i to vie memoriu. Tako, umesto da razvijamo ueniku aktivnost, krutom organizacijom kod uenika izazivamo dosadu, pasivnost i odbojnost prema nastavi. U osnovnoj koli uenici bi trebalo da steknu znanja i sposobnosti koji e predstavljati osnovu za dalji nastavak kolovanja i profesionalno obrazovanje. Vano je pri tom ne zapostaviti ni uenike koji imaju tekoe u razvoju niti darovite uenike. Meutim, u uslovima programske optereenosti ove dve navedene grupe kao tzv. proseni uenici stiu znanja slabijeg kvaliteta. Zato treba teiti saimanju, diferenciranju ali i uvoenju novih predmeta i predmetnih podruja. Na kvalitetnim sadrajima opteg obrazovanja treba razvijati sposobnosti uenika koje trai savremena civilizacija: sposobnosti komunikacije, kritikog miljenja, etike sposobnosti (Milainovi, 2003). Vano je prihvatiti stav da se uenje ui i znanje usvaja. Zato od prvog dana dete u koli treba uiti o tome kako se uspeno ui tj. da savlada tehnike racionalnog i efikasnog uenja. Takoe, stvarati to je vie mogue situacija koje omoguavaju da uenik bude u aktivnoj poziciji, da slobodno govori, zapaa, izlae i brani svoje ideje, primenjuje steena znanja ispoljava svoju kreativnost. asovi koji ovo pruaju ueniku su prijatni, interesantni jer ga svestrano angauju i pruaju mogunost za samopotvrivanje i napredak u skladu sa sopstvenim sposobnostima. Osavremenjavanje i unapreivanje nastave postavlja kao zahtev, pored ostalog, i potovanje individualnih razlika meu uenicima. Tako uenici jednog odeljenja, ije se

17

sposobnosti za uenje razlikuju, nee moi da pod jednakim uslovima podjednako uspeno prate nastavu i postignu odgovarajue rezultate. Sve ovo ukazuje na neophodnost diferencijacije nastave i individualizacije vaspitno-obrazovnog rad. Dosadanje reforme obrazovanja bavile su se rastereenjem uenika, meutim, problem optereenosti uenika je i dalje aktuelan (Banovi, 1957).

18

II Metodoloki pristup1.Problem istraivanja: Od shvatanja uloge nastave za kognitivni razvoj uenika u mnogome zavisi izbor i redosled sadraja u nastavnom programu, kao i nain njihovog usvajanja. Postavlja se pitanje da li sadraji, koji su dati u programu i udbeniku, mogu imati znaaja za kognitivni razvoj uenika, ili predstavljaju faktore optereenosti uenika? 2.Predmet istraivanja: Iz teorijskog dela ovog rada se moe zakljuiti da je problem optereenosti uenika nastavnim gradivom veoma aktuelan problem, o kome se u poslednje vreme dosta pie i raspravlja. Ovaj problem se sagledava i istrauje iz razliitih uglova, kako bi se pronalo najadekvatnije reenje za uklanjanje ili ublaavanje uzroka koji dovode do ovog problema. Naim istraivanjima elimo da utvrdimo stavpve roditelja o ovom problemu, pa je predmet istraivanja stavovi roditelja o optereenosti uenika kolskim obavezama. 3.Cilj istraivanja: Na osnovu formulisanog predmeta istraivanja, moemo utvrditi cilj istraivanja, a to je : stavovi roditelja o optereenosti uenika nastavnim gradivom.

4. Zadaci istraivanja: Na osnovu formulisanog predmeta i cilja istraiavnja, proizilaze sledei zadaci: 1. Utvrditi da li su roditelji upoznati sa problemom optereenosti uenika nastavnim gradivom; 2. Utvrditi stavove roditelja o optereenosti uenika obimom gradiva; 3. Utvrditi stavove roditelja o neadekvatnim udbenicima kao faktor optereenja uenika; 4. Utvrditi stavove roditelja o redosledu usvajanja nastavnih sadraja kao moguem faktoru optereenja uenika;

19

5. Uvrditi stavove roditelja o nainu usvajanja pojmova kao moguem faktoru optereenja uenika; 6. Analizirati stavove roditelja i posledicama optereenosti uenika;

5.Hipoteze istraivanja U skladu sa postavljenim ciljem, opta hipoteza je: predpostavlja se da roditelji smatraju da nastavno gradivo moe biti faktor optereenja uenika. Na osnovu zadataka, postavljamo posebne hipoteze istraivanja:1. Predpostavlja se da su roditelji upoznati sa problemom

optereenosti uenika nastavnim gradivom;2. Predpostavlja se da roditelji smatraju a obim gradiva moe

da utie na optereenost uenika;3. Predpostavlja se da roditelji smatraju da udbenici nisu

uzrok optereenosti uenika;4. Predpostavlja se da roditelji smatraju da nepravilan

redosled usvajanja nastavnog sadraja moe biti faktor optereenosti uenika;5. Predpostavlja se da roditelji smatraju a nain usvajanja

pojmova moe dovesti do optereenosti uenika;6. Predpostavlja se da su roditelji upoznati sa posledicama do

kojih moe dovesti optereenost uenika.

6.Varijable istraivanja: Nezavisna: pol, godine starosti i struna sprema roditelja. Zavisna: stavovi roditelja o optereenosti njihove dece. 7.Metode, tehnike i instrumenti: Metode , tehnike i instrumenti koji e biti primenjeni u ovom istraivanju problema, u skladu su sa predmetom, ciljem i zadacima istraivanja, kao i sa postavljenim hipotezama. U istraivanju je koriena deskriptivna metoda.

20

Koriena je tehnika anketiranja i instrument upitnik za nastavnike sa skalom procene, koji je posebno konstruisan za potrebe ovog istraivanja. Upitnik je anoniman i sastoji se od 12 pitanja. 8. Uzorak istraivanja: Ispitivani su roditelji uenika petog razreda osnovne kole Branko Radievi u Vladiinom Hanu. Uzorak sainjavaju ukupno 65 roditelja.

21

Literatura1. Banovi, A. (1957) Problem optereenosti naih uenika. Beograd: Nolit 2. Furlan, I. (1977): Optereenost uenika osnovne kole. ivot i kola, 9-10. Osjek 3. Ivi, I.(1985): Optereenost ueika osnovne kole. Nastava i vaspitanje br. 5 4. Matejevi, M. (1994): Nastavni program kao faktor optereenosti uenika osnovne kole. Beograd: Institut za andragogiju i pedagogiju Filozofskog fakulteta 5. Miladinovi, M.(2003): Integracija informacione tehnologije sa predmetima u osnovnoj koli. Beograd: XIX Specijalizovani republiki seminar za nastavnike raunarstva i informatike u osnovnim isrednjim kolama. 6. Pedagoki renik 2 (1967): Beograd: ZUNS 7. Pedagoka enciklopedija knjiga I i II ( 1989). Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 8. Prodanovi T. i Nikovi R.(1976): Didaktika. Beograd: Zavod za ubenike i nastavna sredstva. 9. Vui, L (1991). Pedagoka psihologija. Beograd:Centar za primenjenu psihologiju Drutava psihologa Srbije. 10. Peikan, A. (1990): Jo jednom o optereenosti uenika, Nastava i vaspitanje br.1,2

22

23