prvi izveŠtaj: zdravlje zajednice – razvoj i …phs.etf.rs/dokumenti/izvestaji/phs-prvi...

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu Institut za socijalnu medicinu Dr Subotića 15 011-643-830, 659-533 11000 Beograd Fax: 011-659-533

Email: [email protected]

Projekat

ZDRAVLJE ZAJEDNICE – RAZVOJ I IMLEMENTACIJA LOKALNIH STRATEGIJA JAVNOG ZDRAVLJA

Prva faza

I Z V E Š T A J

Beograd Juni, 2004

mailto:[email protected]

Izveštaj prve faze projekta: Zdravlje zajednice – Razvoj i implementacija lokalnih strategija javnog zdravlja 1

U periodu od decembra 2003. godine do maja 2004. godine izvedena je prva faza projekta

»Zdravlje zajednice – Razvoj i implementacija lokalnih strategija javnog zdravlja«. Osnovni cilj

predloženog dvogodišnjeg projekta je da doprinese razvoju efikasnih praksi javnog zdravlja na

lokalnom nivou, uz prepoznavanje lokalnih zdravstvenih potreba stanovništva i participatorni

pristup, te je stoga ovo bio i osnovni cilj njegove prve faze. U okviru specifičnih ciljeva čije je

dostizanje predvidjeno u paralelnim i sukcesivnim fazama projekta, u prvoj fazi planirani su i

dostignuti sledeći:

• Selekcija četiri okruga u kojima će se sprovoditi projekat i formiranje lokalnih timova za

implementaciju projektnih aktivnosti;

• Razvoj prvog seminara za edukaciju lokalnih profesionalaca koji čine timove izabranih

okruga (iz oblasti novog javnog zdravlja, na dobrim principima kontinuirane edukacije,

postavljenim u Bolonjskoj deklaraciji);

• Započinjanje lokalnih aktivnosti, uz uključivanje zajednice u proces procene potreba u

javnom zdravlju i prepoznavanje značaja partnerstva za dostizanje ciljeva javno-zdravstvenih

strategija; i

• Edukacija lokalnih profesionalaca, članova okružnih timova, u oblasti novog javnog zdravlja

i sticanja veština razvoja strategija javnog zdravlja zasnovanih na lokalnim potrebama.

IZVEŠTAJ SA PRVOG SEMINARA "Javno zdravlje, politika za zdravlje i strategija javnog zdravlja"

Seminar je održan u Vršcu, u organizaciji projektnog tima, od 27. do 29 aprila 2004.

godine.

Cilj prvog seminara, medju planiranih pet, u okviru celog projekta, bio je da omogući

polaznicima:

• da razumeju smisao i značaj politike za zdravlje, kontekst u kome se politika

razvija kao i moguće oblike,

• da opišu razvojni proces u formulisanju politike,


• da razumeju ulogu građana i drugih značajnih u procesu kreiranja politike,

• da definiše ulogu stručnjaka javnog zdravlja u procesu formulisanja i

implementacije zdravstvene politike,

• da sagledaju instrumente za kreiranje strategija javnog zdravlja, i

• da sagledaju faze u razvoju strategije javnog zdravlja i steknu veštine za njeno

formulisanje.

Metode rada na seminaru

U skladu sa navedenim ciljevima formulisan je program seminara (Prilog 1), dizajnirane su

Power point prezentacije, kratki sažeci prezentacija, sadržaji radionica i dopunska literatura. Sve

vreme se vodilo računa o metodama rada na seminaru koje su podrazumevale i unapredjivanje

teoretskih znanja i sticanje veština, uz maksimalno angažovanje učesnika primenom aktivnih

metoda, kao što su to: diskusije u malim grupama, igranje uloga, nominalna grupna tehnika,

SWOT analiza. U prilogu ovog izveštaja nalazi se i posebna publikacija: «Prvi edukativni

seminar – Javno zdravlje, politika za zdravlje i strategija javnog zdravlja», u kojoj je predstavljen

projekat, sažeci svih izlaganja, uputstva za radionice, dopunska literatura pripremljena od strane

predavača i sve Power point prezentacije.

Predavači i vodje radionica na seminaru bili su ugledni stručnjaci i praktičari u oblasti

javnog zdravlja Srbije njih 11, kao i dva predavača – profesora (iz Nemačke i iz Makedonije)

(Prilog 2).

Polaznici seminara bili se članovi regionalnih timova iz Leskovca, Pančeva, Sombora i

Šabca, ukupno 31, premda je prvobitno planirano njih 30 (Prilog 2).

Prethodna evaluacija

Da bi se unapredilo znanje u oblasti javnog zdravlja i obezbedilo bolje razumevanje novog

javnog zdravlja i razvoj veština planiranja javno-zdravstvenih intervencija, na početku seminara,

urađena je procena aktivnosti u oblasti javnog zdravlja, kao i procena očekivanja od seminara –

23 učesnika je dalo odgovore na sedam pitanja. Većina ispitanika je zaposlena u oblasti

zdravstvenog sistema (12). U oblasti obrazovnog sistema zaposleno je njih četvoro, u nevladinim

organizacijama troje, u centru za socijalni rad dvoje i u opštinskim institucijama takođe dvoje.

Kao aktivnosti/oblasti svakodnevnog rada koje su najbolje razvijene, navodi se zdravstvena

zaštita određenih populacionih grupa (deca, hendikepitrani, ratni veterani) (4), menadžment (4),


zdravstveno vaspitni rad (4), zaštita životne sredine i edukacija u vezi s životnom sredinom (3),

edukacija (2), rad s medijima (2), prikupljanje podataka o hroničnim masovnim nezaraznim

bolestima (2), aktivnosti u oblasti ishrane (2), kontrola trošenja materijala u zdravstvenim

ustanovama (2) (Tabela 1).

Tabela broj 1. Aktivnosti/oblasti svakodnevnog rada koje su najbolje razvijene Aktivnosti/oblasti svakodnevnog rada Učestalost Zdravstvenu zaštitu određenih populacionih grupa (deca, hendikepitrani, ratni veterani

4

Menadžment 4 Zdravstveno vaspitni rad 4 Zaštita životne sredine i edukacija u vezi s životnom sredinom 3 Edukacija 2 Rad s medijima 2 Prikupljanje podataka o hroničnim masovnim nezaraznim bolestima 2 Aktivnosti u oblasti ishrane 2 Kontrola trošenja materijala u zdravstvenim ustanovama 2 Ostale aktivnosti:

zaštita na radu; politika; komunikacije; nadzor nad zaraznim bolestima; prevencija, lečenje i rano otkrivanja malignih bolesti; kontrola kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama; kontrola prepisivanja lekova; prioriteti

8

Najvažnije oblasti u okviru javnog zdravlja za unapređenje zdravstvenog stanja

stanovništva u Srbiji su: prevencija (imunizacija, smanjenje faktora rizika, prevencija masovnih

nezaraznih oboljenja, malignih bolesti, bolesti zavisnosti, zaraznih bolesti, hiva) (21); edukacija,

zdravstveno vaspitni rad sa različitim grupacijama stanovništva i promocija zdravih stilova

života (19); kontrola vode i namirnica (4). Ostale oblasti koje se navode su rad s porodicom,

reproduktivno zdravlje, borba protiv stresa i finansiranje.

Najveći broj ispitanika smatra da unapređenje i razvoj ako se isključi nedostatak

finansijskih resursa zahteva prevencija (zaraznih bolesti i hiva, bolesti zavisnosti), promocija

zdravlja, zdravstveno vaspitanje i edukacija (svi oblici edukacije i edukacija u vezi ishrane) (17).

Zatim slede sve oblasti javnog zdravlja (8); razvoj multidisciplinarnosti (4); razvoj primarne

zdravstvene zaštite (3); menadžmenta (1), zdravstvenog informacionog sistema (1) i zaštita

životne sredine (1).


Zdravstveno – vaspitni rad i promocija zdravlja su najčešća aktivnost koje se sprovode u

poslednjih 6 meseci u ustanovama učesnika seminara (11) Takođe, zastupljene aktivnosti su i

prevencija šećerne bolesti, kardiovskularnih bolesti, alkoholizma i hiva (7) (Tabela 2).

Tabela 2. Aktivnosti koje se sprovode u poslednjih 6 meseci u institucijama učesnika seminara.

Aktivnosti koje se sprovode u poslednjih šest meseci Učestalost

Zdravstveno – vaspitni rad i promocija zdravlja 11 Prevencija šećerne bolesti, kardiovskularnih bolesti, alkoholizma i hiva

7

Razvoj programa prevencije bolesti zavisnosti i njihova primena 6 Bezbednost u saobraćaju 3 Saradnja sa medijima 3 Zaštita životne sredine 3 Rano otkrivanje malignih bolesti 2 Nadzor nad zaraznim bolestima 2 Zdravstveni informacioni sistem 2 Ostale aktivnosti:

reproduktivno zdravlje, rad sa decom ometenom u razvoju, kontrolni pregledi, zaštita zdravlja radnika, pomoć žrtvama nasilja

5

Ukoliko bi bila bolja finansijska situacija, učesnici seminara bi pre svega implementirali

projekte vezane za prevenciju bolesti zavisnosti (7) i tehnički osposobili ustanove u kojima rade i

razvili zdravsteni informacioni sistem (6). Takođe, bi i povećali rad na promociji zdravlja i

edukaciji (6) i poboljšali rad u savetovalištima za ishranu i zarazne bolesti (4). Bolja finansijska

situacija bi omogućila i aktivnosti na otkrivanju faktora rizika, kao i skrining za maligne bolesti

(ženskih reproduktivnih organa i digestivnog trakta) (4). Ostake aktivnosti bi bile usmerene na

štampanje edukativnog materijala, bolju organizaciju zdravstvene zaštite, multisektorsku

saradnju, kontrolu kvaliteta rada i borbu protiv nasilja u porodici (5).

Većina ispitanika nije imala druge komentare. Neki od komentara koji su navedeni su se

odnosili na zakonsku regulativu u vezi sa javnim zdravljem; zatim da nosioci reformi moraju biti

državne institucije; da istraživanja u oblasti zdravstvenog sitema treba da bude aktivnost Instituta

za zaštitu zdravlja u saradnji sa NVO i da je neophodna multisektorska saradnja u oblasti javnog

zdravlja.


Svi učesnici seminara su očekivali unapređenje znanja u oblasti javnog zdravlja i novog

janog zdravlja, mogućnost praktične primene znanja i sticanje novih kontakata.

Na samom početku seminara uradjeno je veliko predtavljanje timova koji su za ovu priliku

obezbedili i originalne nazive svojim timovima koje će zadržati do kraja projekta i posle

njegovog završetka u fazi samostalnog rada:

• Levit – okružni tim Leskovca, sa 8 polaznika,

• PaO2 – okružni tim Pančeva, sa 8 polaznika,

• ŠaTim – okružni tim Šabca, sa 8 polaznika, i

• Ravangrad – okružni tim Sombora, sa 7 polaznika.

Sadržaji prezentacija u velikom predstavljanju su u Prilogu 3.

Izuzetno značajan doprinos timskog rada tokom radionica na seminaru su sagledavanje

lokalne situacije (u radionici Slika lokalne zajednice), izdvajanje prioriteta putem tehnike

nominalne grupe i SWOT analiza okruženja za razvoj javnog zdravlja u izabranim okruzima.

Timovi su pruzeli obavezu da naknadno dostave u pismenoj formi tekstove na temu: »Slika

lokalne zajednice«, dok su rezultati preostale dve radionice prikazani u ovom izveštaju.

Radionica: Uspostavljanje prioriteta u javnom zdravlju Izveštaj sa ove radionice pripremila je Dr Milena Šantrić-Milićević, član projektnog tima.

Tim: Levit U radionici su prikupljeni upitnici od sedam članova tima Levit, od 34 do 48 godina

starosti (41±4,90) i dužine radnog staža u proseku oko sedamnaest godima (16,71±8,08),

različitih profesija i mesta zaposlenja.

Kao prioritetne oblasti u javnom zdravlju definišu kao one za koje javnost ima interes da se

prvenstveno urede i regulišu a to su po njime usluge i programi zdravstvene zaštite koje treba

obezbediti pre svih kao i bolesti i potrebe koje treba tretirati. Konkretno, prioriteti u javnom

zdravlju, po mišljenju većine Levit tima su: promocija i prevencija zdravlja, a potom kvalitet

usluga i lečenje prioritetnih stanja i bolesti.


Partneri u donošenju odluka za javno zdravlje

Za odlučivanje o prioritetima u zdravlju pojedinca većina Levit tima je odgovornim

smatrala pojedince i porodicu, a podršku je prepoznala u institucijama sistema zdravstvene

zaštite, školstva i nevladinim organizacijma.

Odgovorne partnere za uspostavljenje prioriteta na nivou jedne institucije najčešće navode

tim te institicije, lokalne samouprave i zdravstvene radnike.

O prioritetima na nivou opštine smatraju da treba da odlučuju podjednako predstavnici

vlasti u opštinskim strukturama, u zdravstvu, u lokalnoj samoupravi i nevladine organizacije.

Izolovano mišljenje je bilo da ministarstvo zdravlja ima svoju ulogu u tom odlučivanju, kao i

obrazovne institucije.

Prioritete od regionalnog značaja, prema mišljenju Levit tima, odredjuju rukovodioci na

regionalnom nivou, nevladine organizacije, kao i referentne ustanove zdravstvene zaštite i

obrazovanja na tom regionu ili okrugu.

Na nacionalnom nivou pojedinačna mišljenja su bila da je odgovorna država odnosno o

ministarstvo zdravlja, odnosno, instituti i .istraživački centri. Dve osobe su navele da bi partneri

u ovom odlučivanju trebalo da budu, pored resornih ministarstva, i predstavnici zdravstvenih

ustanova i nevladinih organizacija.

Uključivanje javnosti u odabir prioriteta nije nigde naglašeno kao takvo mada postoji

verovatnoća da je predvidjeno na institucionalnom i opštinskom nivou u okviru uloge lokalne

samouprave.

Kriterijumi za uspostavljanje prioriteta

Da postoji različitost u individualnom mišljenju članova Levit tima o tome koji su faktori

ključni za prioritete u javnom zdravlju, uočava se po tome da su od 20 navedenih kriterijuma oni

odabrali 16. Različitost se ogleda kako u izboru skupa od 6 kriterijuma tako i u mišljenju o

njihovom značaju (rangiranje) i adekvatnosti za odredjen nivo.

Podudarnost u izboru kriterijuma je uočena za sledeće: urgentnost, individualnu

odgovornost, političku saglasnost i postojanje programa zdravstvene zaštite i iskustava. Manji

broj glasova dobili su sledeći kriterijumi: pokazatelji kvaliteta života, visina troškova za


preveniranje bolesti i socijalna prihvatljivost prioriteta. Prema mišljenju većine ovi kriterijumi su

adekvatni za sve nivoe uspostavlajnja prioriteta.

Dve osobe su smatrale da su drugačiji kriterijumi adekvatni za nivo opštine: urgentnost,

postojanje dokaza o mogućnosti preveniranja bolesti kao i postojanje programa zdravstvene

zaštite, akcija za unapredjenje zdravlja u zajednici, zatim, radna nesposobnost i troškovi.

Čini se da je uočena različitost osnova za nastavak aktivnosti i diskusije za postizanje

saglasnosti za prioritete u javnom zdravlju svoje zajednice, ali i dobra garancija da će problemi

biti sagledani iz više uglova, te time postići prihvatljivost i odgovornost u njihovom rešavanju.

Tim: Ravangrad U radionici su prikupljena tri upitnika članova tima Ravangrad, od 34 do 44 godina starosti

(39,67±5,13) i dužine radnog staža u proseku oko dvanaest godima (12,00±4,36), po profesiji

lekara i specijalista i socijalnog radnika.

Kao prioritetne oblasti u javnom zdravlju definišu one čijim se rešavanjem postiže

višestruka korist, zatim mere i aktivnosti unapredjenja koje treba primeniti pre svih kao i

najznačajniji zdravstveni problemi. Konkretno, prioriteti u javnom zdravlju su: masovna

edukacija za promociju zdravlja i za podizanje zdravstvene kulture, specifična prevencija za

bolesti zavisnosti i obezbedjivanje resursa za sprovodjenje akcija u zajednici i funkcionisanje

javnog zdravlja.


Za odlučivanje o prioritetima u zdravlju pojedinca tim Ravangrad smatra odgovornim

lokalnu zajednicu, a podršku je prepoznala u nevladinim organizacijma.

Kao partnere za uspostavljenje prioriteta na nivou jedne institucije navode ministarstvo

zdravlja i stručnjake iz raznih institucija (javnog zdravlja, obrazovanja, socijalnog razvoja,

političkih organa i organa vlasti).

O prioritetima na nivou opštine saglasni su da treba da odlučuju organi vlasti i lokalne

institucije te opštine.

Prioritete od regionalnog značaja, prema mišljenju Ravangrad tima, odredjuju društvene

institucije regiona i opštine sa svim partnerima u zajednici (nije navedeno na koje se konkretno

partnere misli).


O prioritetima nacionalnog značaja odluku bi trebalo da donose kako institucije

regionalnog i lokalnog nivoa, tako i Evropa.

Uključivanje javnosti u odabir prioriteta nije nigde naglašeno, mada postoji verovatnoća da

je predvidjeno pod pojmom partnera u zajednici za prioritete od regionalnog značaja.


Ravangrad tim je od 20 ponudjenih kriterijuma odabrao 10, i smatra da su svi odabrani

kriterijumi primenljivi pri odlučivanju o prioritetima različitog administrativnog nivoa. To su

sledeći kriterijumi: postojanje aktivnost na unapredjenju zdravlja u zajednici, na promociji

zdravlja posebno vulnerabilnih grupa, potom, troškovi za preveniranje bolesti, stečena iskustva i

dokazi o mogućnosti preveniranja bolesti, kao i politička saglasnost. Manji broj glasova dobili su

sledeći kriterijumi: individualna odgvornost za zdravlje, pokazatelji korišćenja usluga

vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, i hroničnih nezaraznih bolesti, ipostojanje dokaza o

mogućnosti uspešnog lečenja i nadzora nad bolešću.

S obzirom da tim Ravangrad broji više članova, ovi podaci ukazuju na prilično usaglašeno

mišljenje pojedinaca, i dobra su osnova za nadogradnju koja je neophodna kao preduslov za

definisanje prioriteta i strategije javnog zdarvlja zajednice čiji su predstavnici članovi tima

Ravangrad.

Tim: Pa-02 U radionici su prikupljeni upitnici od šest članova tima PA-02, od 25 do 50 godina starosti

(38,67±9,58) i dužine radnog staža u proseku oko dvanaest godina (12,00±7,40), različitih

profesija i mesta zaposlenja.

Kao prioritetne oblasti u javnom zdravlju definišu kao: svaki oblik promocije zdravlja i

poboljšanja uslova života i rada, zatim, vid pomoći i unapredjenja u skladu sa potrebama,

preveniranje bolesti i stanja za poboljšanje kvaliteta života, i prioritetne aktivnosti sa

višestrukom koristi, kao i skup argumenata i procedura koje odredjuju redosled aktivnosti u

procesu unapredjenja i zaštite zdravlja stanovništva.

Konkretno, prioriteti u javnom zdravlju, po mišljenju većine PA-02 tima su: promocija

zdravlja i prevencija masovnih nezaraznih bolesti (malignih oboljenja), istraživanja i edukacija


za zdravlje a potom programi osnovne zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i

socijalno-ekonomski programi za razvoj zajednice.


Za odlučivanje o prioritetima u zdravlju pojedinca, većina PA-02 tima je odgovornim

smatrala same pojedince i porodicu, a podršku je prepoznala u zdravstvenom osiguranju,

školstvu i ekspertima i drugim institucijama javnosti.


tim te institicije, rukovodioce, upravni odbor, radnike i korisnike.

O prioritetima na nivou opštine smatraju da treba da odlučuju podjednako predstavnici

lokalnih vlasti i saveta, ministarstva zdravlja i drugih sektora. Individualni predlozi su bili da u

tome treba da učestvuju mediji, gradjani i nevladine organizacije.

Prioritete od regionalnog značaja, prema mišljenju PA-02 tima, odredjuju rukovodioci na

regionalnom i pokrajinskom nivou, predstavnici saveta, nevladine organizacije, kao i referentne

ustanove zdravstvene zaštite (ministarstvo) i osiguranja na tom regionu ili okrugu.

Na nacionalnom nivou pojedinačna mišljenja su bila da su odgovorni predstavnici vlasti,

skupština, strani konsultanti, i ministarstva zdravlja i prosvete. Uključivanje javnosti u odabir

prioriteta na regionalnom i nacionalnom nivou nije naglašeno kao takvo.


Šest članova Pa-02 tima je od ponudjenih 20 odabralo 13 kriterijuma za izbor prioriteta, a

po njihovom mišljenju skupovi argumenata se razlikuju kako po vrsti argumenata tako i u

zavisnosti za koji nivo uspostavljanja prioriteta će biti korišćeni.

Većina se složila da postojanje akcija za unapredjenje zdravlja u zajednici, kvaliteta života

kao i promocije zdravlja posebno vulnerabilnih grupacija, jesu najznačajniji argumenti za odabir

prioriteta na svim administrativnim nivoima, počev od individualnog i institucionalnog, preko

opštinskog i regionalnog do nacionalnog nivoa. Jako važnom se smatra politička saglasnost,

naročito za regionalni i nacionalni nivo prioritetizacije, dok se individualna odgovornost smatra

ključnim faktorom za individualno i institucionalno odlučivanje o prioritetima u zdravlju.

Troškovi za preveniranje bolesti i pokazatelji korišćenja usluga vanbolničke i bolničke

zdravstvene zaštite su značajni za institucionalni, opštinski i regionalni nivo, a unapredjenje


bolnica i hronične nezarazne bolesti smatraju ključnim argumentima za prioritete za svaki nivo

odlučivanja osim individualnog.

Manji broj glasova dobili su sledeći kriterijumi: urgentnost stanja i oboljenja,postojanje

dokaza o mogućnosti preveniranja oboljenja i socijalna prihvatljivost prioriteta.

Ozbiljnost i analitički pristup u odabiru i rangiranju skupova kriterijuma odslikava

profesionalan stav Pa-02 tima ali različitost skupova kjlučnih faktora može biti dovoljan povod

za preispitivanje i utvrdjivanje krajnjih stavova tima o prioritetima i nastavak formulisanja

strategija javnog zdravlja zajednice PA-02 tima.

Tim: Ša-Tim U radionici su prikupljeni upitnici od osam članova ŠA tima, od 32 do 61 godina starosti

(42,67±8,88) i dužine radnog staža u proseku oko sedamnaest godina (16,88±9,46), različitih

profesija i mesta zaposlenja.

Prioritete u javnom zdravlju članovi ŠA tima definišu kao: aktivnosti unapredjenja zdravlja

kojeje treba obezbediti pre svih, potrebe stanovništva za zdravim životom i kvalitetom života,

potom, kao način da se iskaže ugroženost vitalnost i značaj problema u populaciji, i kao bazično i

hitno i korisno za većinu ljudi.

Konkretno, prioriteti u javnom zdravlju, po mišljenju većine ŠA tima su: promocija

zdravlja i prevencija bolesti, potom, istraživanja, analize, informisanje i edukacija o faktorima

rizika, kao i zaštita životne sredine, zdravstvena zaštita za stanja i bolesti hroničnog karaktera i

bolesti zavisnosti, i na kraju, kvalitet života i kvalitet zdravstvenih usluga.


Za odlučivanje o prioritetima u zdravlju pojedinca većina ŠA tima je odgovornim smatrala

same individue i porodicu, a podršku je prepoznala u zdravstvenom radniku, zakonodavstvu,

školstvu i drugim institucijama okoline.


menadžerski tim te institucije na čelu sa direktorom. Podršku sredine smatrao je značajnim jedan

član ŠA tima.

O prioritetima na nivou opštine smatraju da treba da odlučuju lokalne vlasti sa odborima u

zdravstvu i školstvu, socijalnoj zaštiti, stručnjaci, i predstavnici drugih institucija.


Prioritete od regionalnog značaja, prema mišljenju ŠA tima, odredjuju stručnjaci -

zdravstveni radnici i druge esnafske institucije, organi vlasti uz podršku ministarstva i opština.

Na nacionalnom nivou o prioritetima donose odluku ministarstva, instituti, regionalni

zavodi za zaštitu zdravlja i političari. Uključivanje javnosti u odabir prioriteta na regionalnom i

nacionalnom nivou nije naglašeno kao takvo.


Osam članova ŠA tima je od ponudjenih 20 odabralo čak 13 kriterijuma za izbor prioriteta,

a po njihovom mišljenju skupovi argumenata se razlikuju kako po vrsti argumenata tako i u

zavisnosti za koji nivo uspostavljanja prioriteta će biti korišćeni.

Većina se složila da hronične nezarazne bolesti jesu najvažniji argument za prioritetizaciju.

Postojanje akcija za unapredjenje zdravlja u zajednici, za promociju zdravlja posebno

vulnerabilnih grupacija, kao i kvalitet života, jesu značajniji kriterijumi u odnosu na ostale. U

trećoj grupi po važnosti za uspostavljanje prioriteta našli su se urgentnost, postojanje dokaza o

mogućnosti preveniranja bolesti i socijalna prihvatljivost prioriteta. U četvrtoj grupi nalaze se:

infektivnost bolesti, postojanje dokaza o mogućnosti uspešnog lečenja i nadzora nad bolešću,

korišćenje usluga u vanbolničkoj i bolničkoj zdravstvenoj zaštiti, troškovi za preveniranje

oboljenja, i individualna odgovornost za zdravlje. Politička saglasnost, radna nesposobnost i

hronicitet stanja kao i nivo značajnosti problema mogu biti kriterijumi od manje važnosti po

mišljenju većine Ša tima.

Pola Ša Tima je mišljenja da se isti kriterijumi mogu koristiti za sve administrativne nivoe

prioritetizacije, dok je druga polovina mišljenja da se kriterijumi za prioritete u zdravlju idividue

razlikuju od onih na ostalim nivoima. Medjutim, uočena je podudarnost mišljenja da se ipak tri

argumenta mogu smatrati ključnim za svaki nivo a to su: hronične nezarazne bolesti, akcije

unapredjenja zdravlja i kvalitet života. Uz njih na individualnom i institucionalnom nivou

pojavljuju se individualna odgovornost, promocija zdravlja posebno vulnerabilnih grupa i

postojanje dokaza o mogućnosti preveniranja, uspešnog lečenja i nadzora nad bolešću. Dok za

prioritete u zdravlju na državnom, opštinskom i individualnom nivou izdvajanja i troškovi imaju

značaja. Interesantno je da se politička saglasnost smatra vrlo važnom na opštinskom nivou.

Ša Tim je ukazao da različitost uglova sagledavanja problematike može ukazati na

postojanje sličnosti tako da bi predstojeća debata trebalo da doprinese učvršćivanju polazišta


(prioriteti i ciljevi, partneri i ciljne grupe, aktivnosti i pokazatelji razvoja) za razvoj strategije

javnog zdravlja u zajednici.

SWOT analiza lokalnih okruženja Rezultati timskog rada u radionici čiji je instrument bila SWOT analiza, a cilj sagledavanje

spoljašnjih mogućnosti i pretnji, unutrašnjih snaga i slabosti za razvoj intervencija javnog

zdravlja na lokalnom nivou prikazani su putem SWOT matrica koje su izradili okružni timovi, a

za potrebe ovog izveštaja pripremila Dr Zorica Terzć, član projektnog tima.

Leskovac – Tim Levit

Spoljašnje mogućnosti 1. Nacionalna strategija razvoja zdravlja 2. Intersektorska saradnja 3. Međunarodni programi i projekti (Nasilje u

porodici, Euroregion) 4. Unapređenje izvora finansiranja (prelazak

mesečnog uplaćivanja bez isplata zarada) 5. Evropski pokret

Unutrašnja snaga 1. Edukovani kadar – angažovanje postojećih

kadrovskih i fizičkih potencijala 2. Formalna organizacija 3. Saradnja sa medijima 4. Korišćenje resursa institucija (ZZZZ, Zavod –

RZZO, Centar za socijalni rad, škola, Dom zdravlja)

5. Saradnja sa NVO-ima 6. Visoka motivacija

Spoljašnje pretnje 1. Spora implementacija u lokalnoj samoupravi 2. Spora decentralizacija lokalne samouprave 3. Nepostojanje kontrolne f-je u filijali RZZO, a

posebno kod pojedinačnih uplata poslodavaca 4. Strah od posledica lokalnih inicijativa

(gubitak posla, smanjenje zarada, marginalizovanje misije lokalne inicijative)

5. Neadekvatan sistem plaćanja zdr. usluga 6. Netransparentnost u radu međunarodnih

organizacija na lokalnom nivou 7. Loša ekonomska situacija na lokalnom nivou i

uopšte

Unutrašnje slabosti 1. Nepoznavanje mogućnosti u okruženju 2. Velika geografska dislokacija 3. Nedovoljno razvijen informacioni sistem 4. Nedostatak finansija


Pančevo – PaO2

Spoljašnje mogućnosti 1. Postojanje strategije javnog zdravlja 2. Postojanje određenih projekata javnog

zdravlja 3. Postojanje drugih NVO koje se bave sličnom

tematikom 4. Zainteresovani pojedinci 5. Dostupnost medija 6. Dobro razvijena mreža obrazovnih i

zdravstvenih institucija

Unutrašnje snage 1. samopouzdanje 2. upornost 3. znanje, stručnost 4. entuzijazam 5. doslednost 6. odgovornost 7. kooperabilnost 8. otvorenost (ka okruženju i međusobno) 9. kontakti 10. komunikativnost 11. pozicije pojedinaca (pogodna pozicija za

lobiranje) 12. iskustvo pojedinih članova

Spoljašnje pretnje 1. Nepovoljna politička klima 2. Nezainteresovanost lokalne zajednice za javno

zdravlje 3. Nizak nivo zdravstvene kulture 4. Loša baza podataka (u lokalnom sistemu

zdravstvene zaštite 5. Nedostatak finansijskih sredstava

Unutrašnje slabosti 1. Visok stepen individualizma 2. Nedostatak tehničkih i materijalnih resursa 3. Malobrojnost 4. Posvećenost (nedovoljan stepen saglosnosti

tima) 5. Nedostatak vešina za razvoj projekata

Šabac – Ša Tim

Spoljašnje mogućnosti 1. Prihvaćenost značaja koncepta javnog zdravlja

u lokalnoj sredini 2. Politička podrška 3. Postojanje nevladinih organizacija 4. Saradnja sa sponzorima 5. Otvorenost medija 6. Solidne finansijske mogućnosti lokalne

samouprave (iznad Republičkog proseka)

Unutrašnja snaga 1. Visokoobrazovan kadar 2. Motivisanost 3. Multidisciplinarnost 4. Pristup internetu 5. Lokacija – središte 6. Posedovanje veština i iskustva 7. Dobra kordinacija 8. Finansiranje iz više izvora (budžet, RZZO

fonda i tržište) 9. Multisektorska saradnja 10. Značajna pozicija (društvena) članova tima u

lokalnoj zajednici


Spoljašnje pretnje 1. Nedostatak projekata 2. Teško prihvatanje novih stvari 3. Neprepoznavanje značaja javnog zdravlja –

među lokalim stanovništvom 4. Nerazumevanje značaja preventive od strane

sekundarne zdravstvene zaštite

Unutrašnje slabosti 1. Nedovoljno znanja iz oblasti javnog zdravlja 2. Nedostatak opreme 3. Nedovoljon pristup savremenim

tehnologijama 4. Nedostatak edukacije – nedovoljnost 5. Nedostatak novca

Budući da su svi okružni timovi izuzetno aktivno učestvovali u svim radionicama, na kraju

seminara obavljen je izbor najboljeg tima uz glasanje i dodelu prigodne nagrade. Titulu

najaktivnijeg tima poneo je Ravangrad (Sombor).

Sa ciljem da se unaprede sledeći seminari i ispita satisfakcija polaznika, uradjena je i

završna evaluacija, u Prilogu 3 nalazi se fotodokumentacija seminara, a u Prilogu 4 – Power

Point prezentacije.

Završna evaluacija

Evaluacioni list dostavilo je 20 učesnika. Učesnici su veoma visokim ocenama (4 i 5)

ocenili relevantnost seminara za njihovu radnu poziciju, pruženu mogućnost za bolje

razumevanje javnog zdravlja i interesantnost sadržaja seminara na skali od jedan do pet

(Grafikon broj 1).

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

broj

ispi

tani

ka

jedan dva tri četiri pet

skala

Grafikon broj 1. Procena relevantnosti seminara, mogućnosti boljegrazumevanja javnog zdravlja i interesantnosti sadržaja seminara na skali od 1 do 5

relevantnost seminaramogućnost boljeg razumevanja javnog zdravljainteresantnost sadržaja skupa


Delovi seminara koji su bili posebno interesantni za učesnike su pre svega radionice i to za

većinu učesnika sve radionice. Kao posebno interesantne radionice izdvojile su se TV duel (etika

javnog zdravlja), zatim slika lokalne zajednice i donošenje odluka zasnovanih na dokazima. Kao

interesantna predavanja, učesnici su ocenili SWOT analizu, internet predavanje, povezivanje u

javnom zdravlju putem informacionih tehnologija i zastupanje zdravlja (Tabela 1).

Tabela 1. Delovi seminara koji su bili posebno interesantni

Rad Učestalostionice Učestalost Predavanja

Sve radio SWOTnice 10 4 TV duel 7 Internet predavanje 2 Slika lokalne zajednice 2 Povezivanje u javnom

zdravlju putem informacionih sistema

1

Donošenje odluka zasnovano 1 1 na dokazima

Zastupanje zdravlja

Kao manje interesantni delovi seminara izdvojila su se predavanja (6 mišljenja) i neke

radio

Tabela 2. Delovi seminara koji su bili manje interesantni

Radionice Učestalost

nice (5 mišljenja). Za 5 ispitanika sve je bilo interesantno i važno, dok takođe 5 ispitanika

nije odgovorilo na ovo pitanje (Tabela 2).

Učestalost Razlozi Predavanja

S Otiš Osnovni pravci reforme te

lika lokalne zajednice

2 lo se u krajnost sistema zdravstvene zašti

u Srbiji

1

Prioriteti 1 1 Povezivanje u javnom zdravlju putem informacionih sistema

Nije navedena 2 Radionice koje 4 tema nisu praktično

primenljive

Nije navedena tema

Učesnici su izrazili želju da su na seminaru mogle biti više zastupljenije radionice (7

odgovora), SWOT prezentacija (1), iskustva drugih zemalja kao i predavanja sa konkretnim

predlozima i akcijama (1). Delovi koji su mogli biti manje zastupljeni prema mišljenju učesnika


su predavanja (5) i radionice koje su bez praktičnog značaja kao što je TV duel ili slika lokalne

zajednice (1).

Kada je u pitanju opšte mišljenje o prdavačima na seminaru, svi učesnici su se izrazili

pozitivno i ocenili predavače od solidnih do odličnih i istakli njihovu profesionalnost, jasnoću,

dinamičnost i pristupačnost.. Svi učesnici su ocenili metode predavanja kao veoma dobre i bez

primedbi, da su primerene učesnicima, i da ih ne treba menjati.

Učesnici su veoma visoko ocenili sam seminar, prosečnom ocenom 4.80, kao i korisnost

materijala koji je distribuiran na seminaru, prosečnom ocenom 4.85.

Kada je u pitanju mišljenje učesnika seminara o stečenom znanju i mogućnosti da primene

znanje u praksi iz pojedinih oblasti, prosečne ocene su veoma visoke i kreću se od 4.30 do 4.50

(Grafikon broj 2).

Grafikon broj 2. M išljenje o stecenom znanju i mogucnostima primene

3.8 3.9 4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6

sada mogu da objasnim konceptjavnog zdrav lja

sada mogu da procenimprobleme javnog zdravlja

sada znam koje su informacijepotrebne za razvoj javnogzdrav lja na lokalnom nivou

sada razumem kako daprimenim eticke princ ipe javnog

zdrav lja

sada mogu da objasnim politikuza zdrav lje

sada mogu da zastupamzdrav lje i pronalaz im

odgovarajuce partnere

mogu da primenim stecenoznanje u razvoju s trategija

javnog zdravlja

mogu da primenim proces iprincipe SWOT analize

obla

sti

prose cn e oce n e


Prilog 1 JAVNO ZDRAVLJE, POLITIKA ZA ZDRAVLJE I STRATEGIJA JAVNOG ZDRAVLJA

Vršac, 27 – 29. Aprila 2004

Program PRVI DAN

18:00 –18:30

Dobrodošlica Uvod u seminar (Osnovni ciljevi i metode rada na seminaru)

Predstavnik FOS, MF i MZ Organizatori

18:30 – 19:00

Upoznavanje učesnika, očekivanja i razmišljanja o seminaru (Upitnik)

19:00 – 19:30

Uvodno izlaganje:

Osnovni pravci reforme sistema zdravstvene zaštite u Srbiji

Prof.dr S. Simić

19:30 – 20:00

Koktel

DRUGI DAN

9:00 –9:30

Predavanje: Od javnog zdravlja do novog javnog zdravlja

Prof.dr U.Laaser

9:30 – 10:00

Predavanje: Značaj lokalne politike i strategije javnog zdravlja

Prof.dr D.Donev

10:00– 11:00 Radionica (u dve grupe): Dostignuća lokalnih aktivnosti javnog zdravlja u našoj sredini

11:00– 11:30

Pauza

11:30 – 12:00

Predavanje: Od informacija do znanja u javnom zdravlju

Prof.dr Jelena Marinković

12:00 – 13:00 Radionica: 13:00 14:30

Pauza za ručak

14:30 – 15:00

Predavanje: Vrednosti i etika javnog zdravlja

Ass.dr Aleksandra Jović

15:00 – 15:30

Studija slučaj u dve grupe sa prezentacijama:

15:30 – 16:00

Pauza


16:00 – 16:30 Predavanje: Povećane potrebe i zahtevi za javnim zdravljem

Doc.dr Vuk Stambolović

16:30 – 18.00

Zadatak (u četiri grupe): Slika lokalne zajednice. Javna prezentacija

18.00 – 18.30

Predavanje: Partnerstvo za zdravlje i zastupanje zdravlja na lokalnom nivou

Dr. Dragana Grbić

18:30 – 19.00

Predavanje: Povezivanja u javnom zdravlju putem informaciono-komunikacionih tehnologija

Mr.sci Nikola Kocev

TREĆI DAN

9:30 – 09:30

Predavanje: Politika za zdravlje – razvojni procesi u našoj zemlji i EU

Prof.dr Vesna Bjegović

09:30 – 10.00 Predavanje: Faze u razvoju strategije javnog zdravlja

Doc.dr Dejana Vuković

10.00 – 10.30

Pauza

10.30 – 11.30

Studija slučaja(u četiri grupe): Planiranje promena

11.30 – 12.00

Predavanje: Uspostavljanje prioriteta u javnom zdravlju

Ass.dr Milena Šantrić

12.00 – 13.00

Radionica: Prioriteti u lokalnoj sredini

13.00 – 14.00

Pauza za ručak

14.00 – 14.30

Predavanje: Metode brze procene kao instrument analize lokalne situacije

Ass.dr Zorica Terzić

14.30 – 16.00

Radionica (u četiri grupe): SWOT analiza lokalne situacije

16.00 – 16.30

Završna razmatranja Evaluacija seminara

Organizatori


Prilog 2

LISTA PARTICIPANATA Prvog edukativnog seminara "Javno zdravlje, politika za zdravlje i strategija javnog zdralja"

Vršac, 27.- 29. aprila, 2004.

IME I PREZIME ZVANJE ADRESE Vesna Bjegović • Profesor Medicinskog

fakulteta Univerziteta u Beogradu

Institut za socijalnu medicinu, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu Dr Subotića 15 11 000 Beograd [email protected]

Zorica Terzić • Asistent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Snežana Simić • Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Vuk Stambolović • Docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Dejana Vuković • Docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu








Milena Šantrić Milićević

• Asistent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Aleksandra Jović Vraneš

• Asistent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Radmila Vukić • Sekretar Instituta za socijalnu medicinu

Institut za statistiku, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu Dr Subotića 15 11 000 Beograd [email protected]

Jelena Marinković • Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Institut za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu Dr Subotića 15 11 000 Beograd [email protected]

Nikola Kocev • Dipl. ing. elektrotehnike • Stručni saradnik

Institut za medicinsku statistiku i informatiku, Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu Dr Subotića 15 11 000 Beograd [email protected]

Ulrich Laaser • Profesor međunarodnog zdravlja i epidemiologije Univerziteta u Bilefeldu

Institute of Population Research and Social Policy (IBS), University of Bielefeld PO Box 10 01 31, D – 33501 Bielefeld [email protected]

Doncho Donev • Profesor socijalne medicine Medicinski fakultet Skopje

[email protected]









PANČEVO – Tim PaO2

Dragana Grbić Koordinator

• Specijalista socijalne medicine

• Direktor Zavoda za zaštitu zdravlja Pančevo

Zavod za zaštitu zdravlja Pančevo Pasterova 2 26 000 Pančevo [email protected]

Miroslava Subotin • Diplomirani biolog Mašinska škola Pančevo Vojvođanski bulevar 16/4 26 000 Pančevo

Marijana Jović • Asistent koordinatora za fizičke aktivnosti

ISPOD "Velikimali" Vojvode Mišića 6 26 000 Pančevo [email protected]

Mirjana Manasić • Doktor medicine Dom zdravlja Pančevo, dispanzer za dijabet Paje Mmarganovića 4 26 000 Pančevo [email protected]

Ljiljana Konevski • Nastavnik biologije Onovna škola "Isidora Sekulić" Prosek Proleterskih brigada 7 26 000 Pančevo [email protected]

Ivanka Barašević • Diplomirani pravnik • Direktor Fonda za

zdravstveno osiguranje Pančevo

Fond za zdravstveno osiguranje Pančevo26 000 Pančevo

Snežana Baralić Bošnjak

• VD Direktor RTV Pančevo Supština opštine Pančevo 26 000 Pančevo [email protected]

Milan Kovijanić • Specijalista interne medicine, endokrinolog

• Zamenik upravnika Opšte bolnice u Pančevu

Opta bolnica Pančevo 26 000 Pančevo [email protected]

ŠABAC – Ša Tim Nebojša Sofranić • Doktor medicine, specijalista

epidemiologije • Direktor Zavoda za zaštitu

zdravlja

Zavod za zaštitu zdravlja »Vera Blagojević« Jovana Cijića 1 15 000 Šabac [email protected]









Svetlana Karić Koordinator

• Doktor nauka iz socijalne medicine

• Šef Odseka za zdravstveno vaspitanje


Olivera Stojanović • Doktor medicine, specijalista socijalne medicine

• Šef Odseka za socijalnu medicinu


Olivera Đorđević Špegar

• Diplomirani pravnik Zavod za zaštitu zdravlja »Vera Blagojević« Jovana Cijića 1 15 000 Šabac [email protected]

Vesna Đurić • Doktor medicine • Direktor Doma zdravlja Šabac

Dom zdravlja »Dr Laza K. Lazarević« Popa Karana 2-4 15 000 Šabac [email protected]

Gordana Mandić • Profesor engleskog jezika i književnosti

NVO »Seoski prag 98« Cerska 17/4 15 000 Šabac

Ana Kresoja Okanović • Diplomirani pravnik • Načelnik za društvene

delatnosti Skupštine opštine Šabac

Skupština opština Šabac Gospodar Jevremova 6 15 000 Šabac

Mladen Đerić • Doktor medicine, specijalista neuropshijatrije

• Podpresednik Skupštine opštine Šabac

Skupština opština Šabac Gospodar Jevremova 6 15 000 Šabac






LESKOVAC - Levit Miroslava Dimitrijević Koordinator

• Specijalista epidemiologije • Direktor Zavoda za zaštitu

zdravlja

Zavod za zaštitu zdravlja Maksima Kovačevića 11 16 000 Leskovac [email protected]

Tatjana Veličković • Diplomirani inženjer tehnologije

NVO »Ekspertska mreža« Masarikov Trg 3/40 16 000 Leskovac [email protected].

Verica Batorović • Novninar

• Direktor i glavni i odgovorni urednik ”Naše reči”

NIP »Naša reč« Mlinska 16 000 Leskovac [email protected]

Suzana Dimitrijević • Profesor filozofije

Gimnazija Leskovac Koste Stamenkovića 15 16 000 Leskovac [email protected]

Snežana Milojković • Diplomirani pravnik Centar za socijalni rad Norvežanska 48 16 000 Leskovac

Vesna Karanfilović • Psiholog Zdravstvenog centra, medicina rada

• NVO Evropski pokret

Zdravstveni centar Svetozara žMarkovića 16 000 Leskovac

Goran Savić • Diplomirani ekonomista • Načelnik odeljenja za

ugovaranje i kontrolu

Republički Zavod za zdravstveno osiguranje, filijala za jablanički okrug u Leskovcu 11. oktobra 25 [email protected]

Nenad Miljković • Specijalista urgentne medicine

• Upravnik Doma zdravlja Leskovac

Zdravstveni centar Leskovac Ilije Strele 16/29







SOMBOR – Ravangrad Srđan Merei • Specijalista epidemiologije

• Direktor Zavoda za zaštitu zdravlja Sombor

Zavod za zaštitu zdravlja Sombor Vojvođanska 47 25 000 Sombor [email protected]

Dragomir Cimeša • Specijalista epidemiologije • Direktor filijale

Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Sombor

Republiči zavod za zdravstveno osiguranje, filijala Sombor Venac Stepe Stepanovića 18 25 000 Sombor [email protected]

Goran Bulajić • Diplomirani pravnik • Direktor pošte Sombor • Narodni poslanik

PTT Sombor Venac Stepe Stepanovića 25 000 Sombor

Dragana Mrđenov • Specijalista opšte medicine • Načelnik službe opšte

prakse

Zdravstveni centar "Dr R. Simonović sombor", Dom zdravlja Vojvođanska 75 25 000 Sombor

Sonja Trifunov • Profesor statistike, marketinga i ekonomike poslovanja

Srednja ekonomska škola Sombor Apatinski put bb 25 000 Sombor

Nataša Drča • Specijalista socijalne medicine

Zavod za zaštitu zdravlja Sombor Vojvođanska 47 25 000 Sombor [email protected]

Silvija Kranjc • Diplomirani socijalni radnik • Direktor Centra za socijalni

rad

Centar za socijalni rad Karađorđeva 25 000 Sombor




prvi izveŠtaj: zdravlje zajednice – razvoj i …phs.etf.rs/dokumenti/izvestaji/phs-prvi...

Documents