19Ekonomija i društvo | 15. MART 2012 | BR. 615/616

Profil naredne vlade: političari ili eksperti?

Stručnjaci u raljama politikeŠanse da se Srbiji posle izbora dogodi ekspertska vlada su male, iako ta opcija ima više zagovornika među privrednicima. Stručnjak na čelu vlade bi imao malo šansi da pokaže umeće u vladi sastavljenoj od velikog broja stranaka, a, osim toga, ekspertska vlada teško da bi imala nedvosmislenu podršku političke elite, potrebnu za sprovođenje reformi

Rade Repija (rade.repija@emg.rs) i Stevan Veljović (stevan.veljovic@emg.rs)

U učestalim licitira-njima o ličnosti i kvalitetu budućeg premijera, stav koji

provejava je da on, na prvom mestu, mora biti drugačiji od aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića. Od novog pre-mijera privrednici očekuju da bude ličnost s jakim autorite-tom, kako bi vlada mogla da se uhvati u koštac sa izazovi-ma koji čekaju novi kabinet. Jer, kriza će očigledno po-trajati, a mnoge teške refor-me tek treba sprovesti. Da bi se taj posao obavio, privred-nici bi u narednoj vladi radi-je videli više eksperata nego političara, čak i na mestu pr-vog čoveka, jer veruju da bi u tom slučaju vlada pre spro-vela reforme, nego kad je vo-de političari.Za sada, najbliže toj ideji bi-la je najava moguće kandida-ture Kori Udovički, bivše gu-vernerke NBS-a i ministarke za energetiku, za kandida-ta DS-a za premijera, ali je ta priča ostala na nivou medij-skog nagađanja.Realne šanse da se Srbiji po-sle izbora dogodi ekspertska vlada su male, iz više razloga. To priznaju i sami privredni-ci, a oko toga se uglavnom slažu i analitičari, koji bi radi-je videli jaku političku figuru na čelu vlade. Prvo, ekspert

bi imao malo šansi da poka-že umeće u vladi sastavlje-noj od velikog broja strana-ka, i drugo, ekspertska vlada teško da bi imala nedvosmi-slenu podršku političke elite koja je potrebna za sprovo-đenje reformi. Konačno, sa-dašnji raspored snaga na po-litičkoj sceni čini verovatnim uspostavljanje još jedne po-litičke vlade izrasle iz široke koalicije, u kojoj se eksperti ne bi mnogo pitali.

Puste željeIako su poslednjih mese-ci u Evropi ekspertske vla-de na lošem glasu (u Italiji i Grčkoj) jer su uspostavljane mimo izbora i kao produže-na ruka kreditora, Evropske unije i MMF-a, sve to kao da nije mnogo uticalo na mišlje-nje srpskih privrednika. Šta-više, neki od njih veruju da je Srbija upravo zbog prima-ta politike nad ekonomijom i neodlučnosti da se sprovedu reforme, na dobrom putu da je snađe sudbina Grčke.“U ovom trenutku podrška ekspertskoj vladi nije real-na, međutim ubrzo će pri-vredna realnost to učini-ti jedinim izborom za reše-nje nagomilanih ekonom-skih i finansijskih proble-ma, što pokazuju prime-ri Italije i Grčke”, kaže za

Ekonom:east Zoran Draku-lić, vlasnik kompanije Ist point. Sebični partijski in-teresi ne gledaju ka izlasku iz krize i sveopštim neop-hodnim reformama, već is-ključivo sopstvene intere-se. Zbog toga će nastaviti s praksom ’feuda’, s obzirom na to da će buduću vlast ve-rovatno činiti veći broj par-tija, a to neće dovesti do boljitka”, izričit je Drakulić.Sličnog mišljenja je i Brani-slav Grujić, predsednik PSP Farman, koji kaže da politi-čari još nisu shvatili da je si-tuacija takva da nisu u stanju da sopstvenim znanjem i re-sursima povuku privredu na-pred, da izađu iz krize i ute-melje reforme. “To će se, nažalost, dogoditi tek kada situacija bude kao u Grčkoj, a to je za godinu da-na, maksimum dve godine“, dodaje on.Njihov pesimizam deli i Mi-lan Knežević, vlasnik pre-duzeća Modus, koji kaže da sledeća vlada može biti ek-spertska samo ako stranke s koalicionim partnerima ne uspeju da formiraju vladu. “U suprotnom, vlastoljublje će pobediti razum i opšte in-terese“, kaže Knežević. On dodaje i da ekspertska vlada može funkcionisati sa-mo ako joj politički legitimi-

tet i kredibilitet daju najjače stranke.I Miroslav Miletić, direktor Bambi-Banata, kaže da bi kao građanin i aktivan uče-snik u poslovnim procesima već 30 godina voleo da vi-di veći broj eksperata u no-voj vladi. Međutim, budu-ći da sve političke partije imaju jake ekonomske pro-grame i nude svoje eksper-te za njihovu realizaciju, no-va vlada bi mogla da ima ve-ći broj članova nego sadaš-nja, što ne bi bilo prihvatlji-vo, primećuje Miletić. Zbog toga, sagovornik EM smatra da bi nova vlada morala da bude racionalno sastavljena, s manjim brojem objedinje-nih resora, po istom principu kako su sastavljeni menad-žmenti razvijenih i uspeš-nih kompanija, a da na čelu takve vlade bude čovek ko-ji spaja ekspertske i politič-ke sposobnosti, ali i organi-zatorske sposobnosti vrhun-skog menadžera. “Sigurno da je Zoran Đinđić u tom smislu bio jedinstve-na ličnost koja je i danas po-trebna Srbiji”, dodaje on.

Država u kandžama stranakaZa Dejana Erića, direktora Instituta ekonomskih nau-ka, podela na takozvanu ek-

20 Ekonomija i društvo BR. 615/616 | 15. MART 2012 |

spertsku ili političku vladu nema mnogo smisla, poseb-no pre nego što budu pozna-ti rezultati izbora. Za buduću vladu je, kaže, daleko važni-je da bude efikasna, da pod-stiče promene, a da njeni čla-novi budu primer za sve u zemlji. „U tom smislu, treba afirmi-sati princip ’najbolje i najja-če ljude na prava mesta’. Ako su u pojedinim područjima eksperti, ne treba imati suje-te ili bojazni od njih“, doda-je Erić.Dileme nema ni za Zorana Stojiljkovića, profesora Fa-kulteta političkih nauka, ba-rem kad je reč o premijeru. U okolnostima kakve Srbiji ni-su svojstvene, sa stabilnom partijskom scenom, a vla-dom koja je jednostranačka ili čvrsta koaliciona, ekspert bi možda i mogao da pokaže svoje sposobnosti. Tako ne-što u Srbiji bi, međutim, bi-lo teško prihvatljivo, između ostalog i zbog toga što smo, kako kaže, navikli da premi-jeri kao ključne ličnosti imaju veći kredibilitet. Pre Cvetko-vića, na poziciji premijera bi-li su Đinđić i Koštunica, kao nesporni politički autoriteti, a Stojiljković smatra da bi ta-kav neko bio potreban i po-sle ovih izbora. Dakle, ličnost s nespornim političkim kre-dibilitetom i imidžom dobrog menadžera.U sistemu u kom partije do-miniraju državom stručnost teško dolazi do izražaja, što obesmišljava čak i dobra ka-drovska rešenja. Da bi na-redna vlada mogla da odstu-pi od takve prakse, Stojiljko-vić smatra da je potrebno pr-vo, da polje politike bude vi-še ograničeno autoritetom ci-vilnog društva, profesional-nih udruženja, medija, aka-demske zajednice, čije mi-šljenje ministri ne bi mogli da ignorišu. Drugi preduslov je da ministri budu okruženi stručnjacima na mestima sa-vetnika ili pomoćnika, a tre-ći da sam ministar bude kom-petentan u oblasti koju vo-

di. “On ne mora biti najbolji stručnjak, ali svakako ne sme biti ličnost koja služi za pod-smeh u svojoj branši“, objaš-njava Stojiljković.Ana Trbović, direktorka Cen-tra za evropske integracije i javnu upravu Fakulteta za ekonomiju, finansije i admi-nistraciju, kaže da vlada mora da ima nedvosmislen politič-ki mandat da sprovede refor-me i da u tom smislu, ona tre-ba da bude politička na naj-višem nivou. To znači da, čak i kad je ministar nestranačka ličnost, on ili ona moraju ima-ti stranačku podršku vladaju-će koalicije. “Međutim, u na-šem je interesu da, ako ne mi-nistri, onda svakako državni sekretari, pomoćnici minista-ra i načelnici u ministarstvi-ma budu što stručniji za svo-ju oblast, da imamo što ja-či administrativni kapacitet za sprovođenje reformi“, ka-že Ana Trbović i podseća da

je profesionalizacija državne uprave u Srbiji deklarativno strateški cilj od 2004.Sagovornica EM, koja je bila pomoćnica ministra za eko-nomske odnose sa inostran-stvom u Vladi od 2002. do 2006, ističe da je u prvim go-dinama tranzicije posle 2000. bilo moguće steći autoritet na osnovu stručnosti jer su se rezultati mnogo više ce-nili. „Od 2004. umesto de-politizacije jača politizacija, a stranačka pripadnost i uti-caj u stranci postaju presud-ni za delovanje unutar držav-ne uprave, dok nestručnost i korupcija jačaju u simbiozi“, objašnjava ona.Zbog toga, verovatno, i po-jedini privrednici kao pozi-tivan primer izdvajaju vladu Zorana Đinđića. Tako Brani-slav Grujić kaže da je Đinđi-

ćeva vlada bila po karakteru potpuno drugačija od nared-nih jer su, osim nekoliko „po-litičkih ministarstava“, osta-li ključni ministri imali samo jednog šefa, a to je bio pre-mijer. “On je na sebe preu-zeo političku koordinaciju, a ministri su bili poput izvrš-nih direktora u korporativ-nom svetu, zaduženi za svoje oblasti, dok je rad sa ’uprav-nim odborom’ bio u rukama premijera i tu se prelama-la politika. Toga više nema, a pitanje je da li se takav funk-cionalan model može uspo-staviti”, kaže Grujić.

Malo dobrih kandidataSve i da u narednom perio-du bude više političke volje da se izvršna vlast otvori za stručnjake, otvoreno je pita-nje koliko bi se njih odazvalo pozivu i da li ih, uopšte, ima u svim oblastima gde su po-trebni. Sagovornici EM su,

u ovom pogledu, uglavnom optimisti.Miroslav Miletić, direktor kompanije Bambi-Banat ve-ruje da Srbija ima i u zem-lji i u inostranstvu dovoljan broj kvalitetnih eksperata koji mogu povesti zemlju na put izlaska iz krize. On, me-đutim, kaže da ne treba be-žati od potrebe da određe-ne strategije budu donete u skladu sa svetskim standar-dima i iskustvima i da se an-gažuju strani konsultanti da pomognu u definisanju odre-đenih oblasti i strategija, jer, pored ostalog, mnogo objek-tivnije gledaju na naše vrline i mane.Milan Knežević veruje da Srbija ima mnogo stručnih ljudi, ali podseća da u Srbi-ji ne važi pravilo kao u ure-đenim zemljama da ne mo-

žeš biti neko u vlasti ako ni-si bio javno potvrđen u ži-votu. „Kod nas je moguć čak i ministar-pripravnik, pa i da takav posle funkcije ne nađe posao“, kaže Kneže-vić. Na pitanje koga bi ra-do video na čelu vlade, bila ona politička ili ekspertska, Knežević navodi imena Du-šana Vujovića, Nebojše Ka-tića i Miodraga Zeca. “Sa ovakvim stručnjacima bih radio besplatno na unapre-đenju privrednog ambijen-ta i razvoju malih i sred-njih preduzeća“, dodaje on. U zavisnosti od sastava i predsednika vlade, i Zo-ran Drakulić kaže da bi bio spreman da razmisli o uče-šću u Vladi, a smatra, ina-če, da bi ekspertska vlada na čelu trebalo da ima jakog privrednika koji neće ima-ti obaveza prema bilo ko-joj partiji i partijskim inte-resima. Drakulić kaže da ima više kandidata koji bi mogli da stanu na čelo ekspertske vlade ali, s druge strane, ne vidi kandidata koji bi mogao da ispred političke vlade us-pešno sprovede neophodne reforme. Za Branislava Gru-jića, izbor premijera bi u obe varijante bio vrlo ograničen, ali naglašava da je želja lju-di iz privrede da to budu oni koji su se dokazali na pret-hodnim funkcijama i koji su ostavili za sobom rezulta-te. “Srbija je umorna od pri-pravnika na mestima gde se vlada”, ističe i ovaj sagovor-nik EM i napominje da nje-govo eventualno učešće u vladi nije tema za danas i ne zavisi od pojedinca. Prema njegovim rečima, lju-di iz privrede, koji nisu par-tijski pripadnici, mogu da se uključe u vladu samo ako se atmosfera sukoba pretvori u atmosferu zajedništva i po-verenja. “Sve dok se potpiru-je lažni sukob privrede i na-roda nema lečenja, samo će biti gore“, kaže Grujić i do-daje da realnost, ipak, krei-ramo sami i da ona nije una-pred zadata.

U sistemu u kome partije dominiraju državom stručnost teško dolazi do izražaja, što obesmišljava čak i dobra kadrovska rešenja