ŠTA SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE POSLE DATUMA zA PREGOVORE

Evri jače zveče tek od 2014. godineTada se donosi sedmogodišnji budžet gde će se jasno videti da li će za Srbiju biti planirana nešto veća sredstva, kažu u Evropskoj komisiji. Naša zemlja je dosad u proseku dobijala oko 200 miliona evra bespovratne pomoći godišnje

i hoće li to otvoriti vrata ka novim fon-dovima pomoći – pitali smo u Evrop-skoj komisiji. Kako sada stvari stoje, bar kada je o parama reč, do 2014. godine se za nas ništa neće promeniti. Tada se donosi sedmogodišnji budžet gde će se jasno videti da li će za Srbiju biti aloci-rana nešto veća sredstva, kažu u Evrop-skoj komisiji. Srbiji su, pojašnjavaju, sada dostupna samo dva stuba takozva-ne IPA pomoći koja se odnose na projek-

te iz oblasti prekogranične saradnje i iz-gradnje institucija. Dobijanje datuma za početak pregovora ne znači da će se Sr-biji automatski otvoriti preostala tri stu-ba pomoći koja se odnose na regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni napredak, dodaju. To je više vezano za razvoj institucija, decentralizaciju i us-postavljanje posebne vrste revizije, isti-ču u Evropskoj komisiji.

Ipak, prema oceni stručnjaka sa FEFA fakulteta, koristi od dobijanja datuma za početak pregovora za Srbiju bi bile brojne.

Ana Trbović, dekan FEFA, smatra da su pregovori sa EU kao polaganje is-pita. Srbija se, kaže, prilagođava prav-nim tekovinama EU, pa pregovorima,

Аko bi se naš interes od dosa-dašnjeg procesa pridruživanja Evropskoj uniji merio isključi-

vo novcem, onda je korist koju je Srbija izvukla „teška“ 2,4 milijarde evra. Toli-ko je, prema podacima Evropske komi-sije, od 2000. godine do danas u Srbiju stiglo bespovratne pomoći. To znači da smo godišnje od Evrope dobijali oko 200 miliona evra. U taj iznos nisu uključeni povoljni krediti Evropske investicione banke. Uz to, 80 odsto bankarske akti-ve poreklom je iz Evropske unije, 60 od-sto premija osiguranja isto tako, 80 od-sto investitora u Srbiju je došlo upravo iz EU, a polovina trgovinske razmene od-vija se sa zemljama unije.

Šta će nam onda doneti eventualno dobijanje datuma za početak pregovora

Dobijanje datuma za početak pregovora ne znači da će se Srbiji automatski otvoriti preostala tri stuba pomoći koja se odnose na regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni napredakAna Trbović

Magazin Biznis26

TEMA

ustvari, dokazuje da је na odgovaraju-ći način uvela pravnu normu EU u svoje zakonodavstvo.

– To je još jedan pozitivan signal za investitore da reforme idu u dobrom pravcu i da se uslovi poslovanja usagla-šavaju sa standardima koji važe u EU. Međutim, ono što je najveća dobit jeste povećan pritisak na resorna ministar-stva da rade više jer će sada stručnjaci EU da analiziraju stepen reformi i da mnogo preciznije ukažu gde su „rupe“ ili u pravom smislu ili u smislu primene propisa na delu. Građani Srbije će stoga imati najveće koristi, jer će javna upra-va bukvalno biti pod zacrtanim zadaci-ma i pritiskom vremenskih rokova, jer će članstvo Srbije u EU najneposrednije zavisiti od njihovog tempa rada – sma-tra Trbovićeva.

U teoriji, a i u praksi, biće veća volja da se finansijski podrže reforme kod nas i dodeljena sredstva iskoriste efikasnije, dodaje naša sagovornica koja se već godi-nama bavi pitanjem evropskih integracija.

– Za većinu zemalja u procesu pristu-panja, glavna prekretnica je bila upravo dobijanje statusa zvaničnog kandida-ta i to je često bilo povezano sa dobija-njem datuma i tek kasnije više odvojeno

– iz političkih razloga. Nakon dobijanja ovog statusa svakako su povećana stra-na ulaganja, ali i finansiranje EU refor-mi koje su ove zemlje sprovodile. Po-sebno infrastrukture i razvoja moderne privrede što je kod nas izuzetno značaj-no. Iskustva drugih zemalja nisu pot-puno uporediva, ali su značajna za Sr-biju i treba pametno da ih iskoristimo i imamo spremne projekte, što zahteva i određene tehničke, administrativne ka-pacitete i na nivou države i lokalne sa-mouprave – kaže Trbovićeva.

Prema oceni Miroslava Prokopijevi-ća, direktora Centra za slobodno trži-šte, eventualno dobijanje datuma teš-ko da se može materijalizovati u nečem opipljivom.

– Možda je najveća dobit od toga što bi time bilo izbegnuto dalje ostajanje na slepom koloseku „kandidata bez da-tuma“, što može da traje jako dugo. To pokazuje slučaj Makedonije. Dobija-

nje datuma za današnje kandidate zna-či mnogo manje nego što je značilo za nekadašnje, kao na primer kod proši-renja 2007. i 2004. godine, a o ranijim proširenjima da i ne govorim – kaže Prokopijević.

Više je razloga za to, dodaje. Prvo, ogromna većina evropskih zema-lja je već u EU. Drugo, u međuvreme-nu se lepo vidi da privlačnost neke ze-mlje za ulaganja mnogo više zavisi od toga kakva pravila igre ima, nego da li je u uniji ili ne. Treće, sredstva pomoći unije se smanjuju sa protokom vreme-na. Četvrto, ekonomske prilike u EU

su poslednjih godina vrlo loše, navodi Prokopijević.

– Logika kojom se služi unija je slede-ća: sredstva pomoći se smanjuju od jedne do druge sedmogodišnje finansijske per-spektive. Time članice, kandidati i osta-li, sa protokom vremena dobijaju manje sredstava. Ali, ako neka zemlja poboljša-va status, recimo od potencijalnog kan-didata postaje kandidat ili od kandidata postaje članica, onda ona usled toga do-bija više sredstava pomoći. Srbija je pre-ma perspektivi 2007-2013. godine dobija-la oko 180 miliona evra godišnje, a prema perspektivi 2014-2020. to će biti nešto više, Ali, ne i mnogo više, sve do eventu-alnog članstva – objašnjava Prokopijević.

On upozorava da ova transferna sredstva nemaju samo pozitivne, nego i neke negativne efekte, u koje spadaju očekivanja da drugi rešavaju naše pro-bleme, nastanak sindroma zavisnosti, jačanje moći birokratije.

poGoršanje Stanja u eu

Činjenica je da se efekat član-stva neke zemlje menja u zavisno-sti od toga šta se u uniji dešava, ističe Prokopijević.

– Evropa je u dubokoj krizi i sasvim je izvesno da u ovom obliku neće preži-veti. Samo je pitanje da li će se raspasti u celini na potpuno nezavisne zemlje ili će ostati neka mala unija oko Nemačke. Naravno da to pogoršanje stanja u uniji utiče i na smisao budućih kandidatura i članstva. Zato je potrebno da vlast u Sr-biji više misli kako da uredi zemlju, u po-gledu vladavine prava i tržišne privrede,

nego na kandidaturu ili članstvo. Uosta-lom, zemlje sa više vladavine prava i pro-tržišnih rešenja, kao što su Baltičke ze-mlje, ili Slovačka, naprimer, ekonomski bolje stoje od zemalja koje su u tom po-gledu lošije poput Poljske, Mađarske, Bu-garske ili Slovenije. Članstvo u uniji nije nikakva garancija da će zemlje u pogledu ove dve ključne porodice ustanova kao što su vladavina prava i tržišna privreda biti dobro uređene. Ako u ova dva dome-na nema dobrih rešenja, loše će biti kako za lična prava i slobode, tako i za ula-ganja i razvoj – zaključuje Prokopijević.

Sredstva EU nemaju samo pozitivne, nego i neke negativne efekte: očekivanja da drugi rešavaju naše probleme, nastanak sindroma zavisnosti, jačanje moći birokratije

Miroslav Prokopijević

Maj 2013. 27

TEMA

Nekada je, kaže Prokopijević, dobija-nje datuma možda imalo neki vidljiviji uticaj. Danas je on minijaturan.

– Pogledajte Hrvatsku. Ona za me-sec dana postaje članica, ali iako je to jasno već više od godinu i po dana, nije bilo nikakvog rasta stranih ula-ganja u tom periodu u Hrvatskoj. A članstvo znači mnogo više od kandi-dature. Vreme je da se manemo man-tri o kandidaturama i članstvima i da pogledamo šta mi radimo na tome da nam kuća bude urednija – smatra naš sagovornik.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, izračunao je, sa dru-ge strane, da prosečno godišnje u Srbi-ju stigne oko 234 miliona evra, što je oko 1,5 odsto ukupne javne potrošnje u Srbi-ji. Ustvari, tolika je bila neto pomoć, jer i naša zemlja pomaže drugima, objašnja-va Nikolić. Dakle, bruto iznos donaci-ja nešto je viši, imajući u vidu da prose-čan godišnji odliv sredstava iz zemlje po osnovu donacija iznosi 26 miliona evra u poslednjih šest godina. Od donacija još treba odvojiti takozvane ”meke” kredite, jer se radi o parama koje se moraju vra-

titi, smatra naš sagovornik. Kamate su zaista vrlo niske, ali glavnica se u pot-punosti mora servisirati, dodaje. ”Meki” krediti u početku su bili tek mali deo po-drške Srbiji, a poslednjih godina oni čine preko dve trećine sredstava, napominje.

– Ipak, bez sumnje najveći donator Sr-bije u proteklih 12 tranzicionih godi-na bila je Evropska unija, odnosno nje-ne najveće zemlje. Glavni donatori, pored EU, su sedam zapadnoevropskih zema-lja: Nemačka, Italija, Švedska, Norveška, Švajcarska, Holandija i Britanija. Tu su i SAD i Japan. Gro pomoći otišao je u pro-jekte za reformu državne uprave i pomoć lokalnoj upravi, kao i u poboljšanje tran-sporta i energetike. Treba reći da znatan deo tih sredstava odlazi nevladinim or-ganizacijama, kao i stranim ekspertima, koji nas uče kako da te pare utrošimo, kao i kako da popunimo formulare koji su ne-ophodni da bi se ta pomoć dobila. Jedno od veoma traženih zanimanja, kojima se sve više bave državljani Srbije koji dobro znaju engleski jezik i složene birokratske procedure EU, jeste i popunjavanje apli-kacija za projekte, koji su neretko svrha sami sebi. Značajan deo tih para vraća se plaćanjem konsultantskih usluga u ze-mlje odakle su došle – napominje Nikolić.

lazović: Bolji uslovi Poslovanja

Približavanje Srbije Evropskoj uni-ji obezbediće bolji poslovni okvir koji će stvoriti uslove za povećanje zaposle-nosti i standarda građana, kao i bolji si-stem socijalne zaštite, izjavio je Tanju-gu član Upravnog odbora Saveta stranih investitora Srđan Lazović.

„I za građane i za investitore od zna-čaja je da pristupanje Srbije EU bude proces sa jasnim početkom i krajem. Jer, ako čitav taj proces predugo traje gubi se interesovanje, i to onda može da postane priča bez završetka, kao što je to slučaj sa Makedonijom“, ukazao je Lazović.

Dobijanje datuma za početak pre-govora će svakako biti pozitivan signal kako investitorima koji već posluju na ovom tržištu, tako i onima koji planiraju ulaganje u Srbiju.

„Tek kada Srbija dobije datum za po-četak pregovora, biće jasno u kom se

pravcu i kojim tempom kreće, i šta se može očekivati“, naveo je Lazović.

Datum znači jedan sasvim drugačiji nivo obaveza iz razloga što sam proces pregovora uključuje i procenu ispunje-nja ekonomskih kriterijuma EU, jer ze-

mlja treba da pokaže da ima funkcional-nu tržišnu ekonomiju koja podrazumeva makroekonomsku stabilnost, pravni si-stem usaglašen sa EU i konzistentnu pri-menu zakonske regulative, objasnio je sagovornik Tanjuga.

Goran Nikolić

Srđan Lazović

Magazin Biznis28

TEMA

Kao ilustraciju on navodi da će samo po osnovu doznaka naših iseljenika i penzija iz inostranstva ove godine u ze-mlju ući nešto preko 2,5 milijardi evra. Što znači, da je neto bespovratna po-moć iz inostranstva tokom protekle de-cenije nešto niža nego godišnji priliv po osnovu doznaka i penzija od rođaka iz inostranstva, upoređuje Nikolić. Istina, poklonu se u zube ne gleda, konstatu-je. On navodi primer članice Evropske unije – Bugarske koja trenutno prima u neto iznosu oko 650 miliona evra od strane EU.

Inače, ovo nije prvi put da se Srbija nalazi na pragu Evropske unije. Svoju šansu zemlja je propustila 1990. godine, kada je bila toliko ispred socijalističkih zemalja da su Jugoslaviju u to vreme zvali „Zapad“. Iz već poznatih razloga, tu šansu je naša zemlja propustila, a kao epilog danas imamo da većina građana živi lošije od Mađara, Poljaka ili Čeha.

Zato profesori sa FEFA fakulteta u jednoj od svojih studija ističu kako je najveća korist od integracije u EU to što je bitno doprinela dosadašnjem ra-stu. Pritom se misli na period pre kri-ze kada je BDP godišnje u proseku ra-stao 5,5 odsto.

– Integracija u EU je sertifikat rastu-ćeg kvaliteta naše privrede. Ona sa so-bom donosi i niz drugih vrlo značajnih ekonomskih koristi kao što su povla-šćen pristup najvećem tržištu na sve-

tu jer ne plaćamo carine na najveći broj robe koju u EU izvozimo, mogućnost korišćenja povoljnih dugoročnih kre-dita Evropske investicione banke ne-ophodnih za izgradnju infrastrukture, povećanje konkurencije na domaćem tr-žištu, ograničavanje moći lokalnih mo-nopola, što vodi ka nižim cenama robe i usluga – kažu autori ove studije.

Sužava se i prostor korupciji delom zbog bržeg ekonomskog rasta, ali i zbog snažne i efikasne antikorupcijske politi-ke EU, ali se otvaraju i bolje mogućnosti obrazovanja mladih i njihovog zapošlja-vanja u tehnološki naprednim sektorima.

– Konačno, integracija u EU daje mo-gućnost za još brži rast i razvoj i brže približavanje ekonomskom standardu zapadne Evrope. Irska je, zahvaljujući EU, od najnerazvijenije postala jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope – zaklju-čuje se u studiji FEFA.

Ekipa Magazina Biznis

Jedno od veoma traženih zanimanja, kojima se sve više bave državljani Srbije koji dobro znaju engleski i složene birokratske procedure EU, jeste i popunjavanje aplikacija za projekte, koji su neretko svrha sami sebi. Zato se značajan deo EU para vraća u zemlje odakle su došle, upravo plaćanjem konsultantskih usluga

Maj 2013. 29

TEMA