INTERNACIONALNI BIZNIS

1.Uvod - svet biznisa danas Internacionlni biznis se uvelike razlikuje od domaeg. Iako se kultura i ekonomski uvjeti razlikuju unutar odreenih delova jedne zemlje, te razlike su obino manje izraene nego one koje postoje izmeu zemalja. Takoer, iako postoje ogranienja u kretanju roba i usluga unutar zemlje, ta ogranienja su manja od onih izmeu razliitih zemalja. Unutarnje prilike variraju u veini zemalja, te su kompanije primorane prilagoavati svoje biznis prakse u skladu sa delom zemlje u kojoj posluju. Uzmimo za primer SAD gde se porezne i zakonske regulative razlikuju od drave do drave. Mnoge kompanije se zato odluuju na smetanje svojih sedita u dravu Delaware, koja je izuzetno naklonjena razvoju biznisa. Takoer u odreenim dravama postoji vea potranja za nekim proizvodima nego u nekim drugim zemljama SAD-a, primer za to je flairana voda, u Kaliforniji je potranja za flairanom vodom mnogo vea nego na Srednjem zapadu. No, neke zemlje imaju mnogo vee unutarnje razlike nego neke druge zemlje. Tako, geografske i ekonomske prepreke u nekim zemljama mogu sprijeiti kretanja stanovnika iz jedne regije u drugu, na taj nain ograniavajui njihovu meusobnu interakciju. Decentralizacija zakona i vladinih programa moe poveati razlike izmeu odreenih regiona. Obino jezine, verske i etnike razlike u zemlji iskljuuju homogenost drave, to znai da se se poslovanje ne moe provoditi na isti nain u celoj dravi. Iz navedenih razloga, mnogo je tee poslovati npr. u Indiji, nego u Danskoj. Unato svim razlikama meu regijama unutar pojedinih zemalja, ove raznolikosti su relativno minorne u odnosu na razlike meu zemljama. Da bi uspeno poslovale u inozemstvu, kompanije esto moraju da usvoje poslovne prakse koje se razlikuju od onih na koje su navikle u svojim matinim zemljama. Pravno politike, te ekonomske i kuturne razlike, mogu uvjetovati promene u poslovanju kompanije, od proizvodnje, marketinga pa sve do raunovodstva i financija. 1.1 Pravno politiko okruenje Unato nekim razlikama u regionalnim zakonima unutar zemlje, nacionalni zakoni povezuju celu zemlju sa pravno politikog stajalita. Razliite zemlje se pridravaju razliitih ugovora, ali ipak, svaka zemlja u svetu je suveren entitet sa vlastitim zakonima i politikim sistemima. Ti zakoni diktiraju koje vrste kompanija koje mogu poslovati u odreenoj zemlji, te kako one trebaju biti organizirane, kako podmiruju svoje porezne obaveze, kolike su minimalne plae zaposlenika, koliko se mogu suraivati sa konkurencijom i kako one formiraju cene svojih roba i usluga. Kompanije koje posluju u inozemstvu podleu zakonima zemlje u kojoj deluju. Kada se zakoni uvelike razlikuju od onih kod kue, kompanije moe naii na znaajne probleme. Politiki odnosi izmeu zemalja takoer utinu na poslovne aktivnosti kompanije u inostranstvu. Na primer Coca-Cola je morala da povue viemilijunsku reklamu za kinesko trite jer je u njoj koriten glas tajvanskog pevaa koji je javno podravao tajvansku nezavisnost. U nekim delovima sveta veina zakona je kodificirana. U drugima, kao to je Velika Britanija, postoji nasledstvo zajedinkog zakona, gde presedani odreuju pravila. U zemljama poput Saudijske Arabije dravna religija diktira to je legalno. Politiki sistemi kreu se od diktature do demokratije, a takoer i demokratski sustavi variraju od zemlje do zemlje. Na primer, vajcarska i Sjedinjene Drave se esto dre modelima demokracije. Meutim u vicarskoj celo stanovnitvo glasa o veini zakona, dok u Sjedinjenim Dravama, predstavnici usvajaju zakonske propise. Tako da kompanije koje posluju u SAD-u i ele da specifini zakoni budu izglasani, moraju da lobiraju kod javnih dunosnika, dok u vicarskoj moraju utjecati na iru javnost.

1.2 Ekonomsko okruenje Ljudi u bogatim zemljama poput Sjedinjenih Drava, Kanade i vedske zarauju, u proseku 100 puta vie od ljudi u siromanim zemljama kao to su Burkina Faso, Bangalde, Demokratska Republika Kongo itd. U stvari, prosean dohodak stanovnika u veini zemalja je prilino nizak. Velik broj uslova korelira sa ekonomskom razinom razvoja zemlje. Generalno, siromane zemlje imaju manja trita, na per-capita osnovi, takoer stanovnitvo je manje obrazovano, vlada vea nezaposlenost, vei su problemi u opskrbi, vii je politiki rizik i jo mnogo toga. U nastavku emo navesti samo neke od primera razliitih ekonomskih okruenja. U smislu veliine trita na per capita osnovi, u Sjedinjenim Dravama ima gotovo 100 puta vie automobila nego u Indiji, iako Indija ima mnogo vei broj stanovnika od SAD-a. Tamo gde je velik deo nacije neobrazovan (npr. Chad, Etiopija, manje od 25% dece izmeu 6 i 17 godina ide u kolu) kompanije esto moraju da alju radnike na dodatnu edukaciju te da zapoljavaju vie supervizora i vie se oslanjaju na premetanje osoblja zaposlenog u menadmentu iz inozemstva. Takoer, u nekim situacijama e kompanije i simplificirati zaduenja vezana uz posao, a takoer e nekad i pojednostaviti uputstva za upotrebu proizvoda. Za neke proizvode e postojati vrlo malo trite, kao to je to sluaj sa knjigama i magazinima. Oekivani ivotni vek u bogatijim zemljama je vie od 70 godina, dok je u siromanim zemljama manje od 50. Meu razlozima za ovu razliku su neadekvatan pristup hrani, prehrambene navike, obrazovanje i zdravstvena skrb u siromanijim zemljama. Ovakva situacija takoer utie produktivnost kompanija jer zaposlenici ee izostaju s posla. Neadekvatna infrastruktura (kao to su ceste, luke, elektrina energija itd) u siromanim zemljama izazivaju probleme u snabdevanju zalihama. U siromanijim zemljama takoer, upravo zbog siromatva stanovnitva postoji vei rizik od graanskih nemira, koji mogu dodatno oteati poslovne operacije kompanija. Konano, prihodi siromanije zemlje vie zavise od izvoza primarne robe, kao to su sirovine i poljoprivredni proizvodi. Cene ovih primarnih proizvoda nisu se podizale tako brzo kao to je to sluaj sa uslugama i gotovim proizvodima. Dalje, cene ovih primarnih proizvoda imaju tendenciju variranja iz godine u godinu zbog klimatskih prilika i poslovnih ciklusa. Izvoznici u ove zemlje se tako suoavaju sa varijacijama na godinjoj razini u mogunosti da prodaju i prime uplatu za robu i usluge. 1.3 Kulturno okruenje Termin "kultura" odnosi se na specifine, nauene norme jednog drutva zasnovanog na stavovima, vrednostima, verovanjima i okvirima za obradu informacija i zadataka. Ove norme variraju od zemlje do zemlje i ogledaju se u stavovima prema odreenim proizvodima, reklamama, radu i meuljudskim odnosima. Na primer, razliite zemlje imaju razliite norme u pogledu stepena uea radnika u donoenju odluka unutar svojih organizacija. Kulturne razlike se takoer ogledaju u prihvatanju odreenih proizvoda. Tako proizvodi od svinjetine nisu adekvatni u preteno muslimanskim drutvima, niti mesni proizvodi bilo koje vrste u preteno hinduistikim drutvima. Zanimljivo je takoer pogledati meunarodnu trgovinu roba i usluga, sa uvrtenim glavnim uvoznicima i izvoznicima kako bi se stekao dojam o intenzitetu internacionalnog biznisa i transakcija meu zemljama (Tabela 1.)

Svetska trgovina robama i uslugama po regionima i odabranim ekonomijama od 2000 do 2009. godine(Annual percentage change)

Izvoz

Uvoz

2000-09

2008

2009 Robe

2000-09

2008

2009

8 3 3 2 10 12 12 7 7 9 13 12 12 11 9 11 11 11 15 9 19 2 9 6 6 4 9 13 10 10 10 10 16 18 15 ... 9 ... ... ... 4 11 17 7

15 11 12 9 21 23 -2 12 11 16 35 33 36 28 16 27 33 33 34 15 17 9 13 9 10 4 16 27 16 12 12 19 28 30 27 16 25 -8 ... ... 14 16 20 15

-23 -21 -18 -31 -24 -23 -19 -22 -23 -14 -36 -36 -41 -31 -23 -36 -33 -39 -27 -18 -16 -26 -12 -9 -9 -13 -8 -9 -9 -14 -15 -10 -17 -18 -23 -9 -14 -6 -4 2 -10 -12 -12 -14

Svet Severna Amerika Sjedinjene Drave Kanada Juna I Centralna Amerika Brazil ile Evropa Evropska Unija (27) vajcarska Commonwealth nezavisnih zemalja (CIS) Ruska federacija Ukrajna Afrika Juna Afrika Nigerija Srednji istok Saudijska Arabija UAE Azija Kina Japan Komercijane usluge Svet Severna Amerika Sjedinjene Drave Kanada Juna I Centralna Amerika Brazil Argentina Evropa Evuropska unija (27) vajcarska Commonwealth nezavisnih zemalja (CIS) Ruska federacija Ukrajna Afrika Egipat Juna Afrika Srednji istok Saudijska Arabija Izrael Azija Kina Japan

7 3 3 3 9 10 10 7 7 7 17 18 14 13 11 18 13 14 17 9 18 4 9 5 5 7 8 12 3 9 9 10 16 16 17 ... 7 ... ... ... 4 9 18 4

16 8 7 7 30 44 31 13 12 14 32 31 41 28 14 43 28 28 34 21 18 23 14 8 8 8 21 28 20 12 12 15 26 30 43 27 25 3 ... ... 13 15 22 10

-23 -25 -26 -21 -26 -27 -31 -25 -25 -15 -33 -34 -47 -15 -27 -22 -18 -17 -21 -20 -11 -28 -12 -10 -9 -12 -8 -1 -11 -13 -13 -2 -20 -19 -32 -16 -22 -13 -9 -8 -14 -9 0 -10

a Secretariat estimates.

Tabela 1.11 Izvor: www.wto.org

2. Internacionalni biznis Meunarodni biznis podrazumeva sve komercijalne transakcije privatne i vladine izmeu dve ili vie zemalja. Privatne kompanije preduzimaju takve transakcije radi profita, dok vlade mogu ali i ne moraju. Ove transakcije obuhvataju prodaju, investicije i transport. Internacionalni biznis obuhvata velik i rastui deo ukupnog svetskog biznisa. Danas, globalni dogaaji i konkurencija utiu na gotovo sve kompanije male i velike jer veina njih prodaje svoju robu i nabavlja zalihe iz drugih zemalja. Mnoge kompanije e se takoer natjecati sa proizvodima i uslugama koje dolaze iz inostranstva. Kompanije koje posluju na meunarodnoj biznis sceni biti e angaovane u uvozu i izvozu, to nije sluaj sa kompanijama koje posluju isljuivo u domicilnoj zemlji. Druga definicija internacionalnog biznisa odnosi se na ostvarenu dobit vezanu uz poslovne aktivnosti koje se sprovode preko nacionalnih granica. Okruenje u kojem internacionalni menadment funkcionira oblikovano je glavnim zbivanjima i kretanjima u svetu. Takva kretanja ukljuuju globalizaciju, razne regionalne trgovake blokove kao to su Evropska Unija koja je uvela evro kao svoju valutu, Severno-ameriki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), Zajednica nezavisnih Drava (ZND), informacione tehnologije, raznolikost radne snage kao i nestabilna politika situacija u razliitim delovima sveta kao to su, Afganistan, Srednji istok, Severna Afrika itd. Pored toga, firma koja uestvuje u internacionalnom biznisu je svaka ona koja je ukljuena u meunarodnu trgovinu ili investicije. Firma ne mora nuno da bude multinacionalno preduzee, koje ulae direktno u poslovne operacije u drugim zemljama, da bi se ukljuila u internacionalni biznis. Sve to firma treba da uradi je da izvozi ili uvozi proizvode iz drugih zemalja. Kako se svet kree ka istinski integrisanoj globalnoj ekonomiji, sve vie firmi, velikih i malih postaju delom internacionalnoga biznisa. to pomak ka globalnoj ekonomiji znai za menadere? Kako se njihove kompanije sve vie angauju u meunarodnom poslovanju, menaderi se sve vie suoaavaju sa injenicom da se upravljanje meunarodnom kompanijom razlikuje od upravaljanja domaom kompanijom. Kao to je ve pomenuto zemlje se razlikuju po svojim politikim sistemima, ekonomskim i pravnim sistemima, kulturi i nivou ekonomskog razvoja. I uprkos nastajanju "globalnog sela" i globalizaciji trita i proizvodnje, te osnovne razlike meu zemljama i dalje su duboke i trajne. Razlike izmeu zemalja zahtevaju da prakse internacionalnog poslovanja variraju od zemlje do zemlje. Oglaavanje proizvoda u Velikoj Britaniji razlikovati e se od marketinga istog proizvoda u Kini. Dok na primer menadment italijanskih radnika zahteva razliit pristup od menadmenta japanskih radnika. Odravanje bliskih veza odreenim vladinim sektorima je vrlo vano u Grkoj dok u Nemakoj nema nikakav uticaj na poslovne operacije kompanije. Menaderi u internacionalnom biznisu moraju ne samo da budu osetljivi na ove razlike, ve moraju i da usvoje odgovarajue politike i strategije za uspeno noenje s njima. Jo jedan od aspekata u kojem se internacionalni biznis razlikuje od domaeg je i vea sloenost upravljanja internacionalnim poslovnim operacijama. Pored suoavanja sa problemima koji proizilaze iz razlika meu zemljama, menader u internacionalnom biznisu suoava se sa nizom pitanja s kojima se menader u domaem poslovanju nikada ne susree. Internacionalna kompanija mora da odlui gde u svetu e da smesti svoje poslovanje, kako bi minimalizirala trokove i poveala dodanu vrednost. Zatim mora odluiti na koji nain je najbolje da koordinira i kontrolie svoje globalne proizvodne aktivnosti. Kompanija, isto tako, mora da odlui na koja e inostrana trita ui, a na koja ne. Zatim treba donijeti i odluku koji je najbolji nain ulaska na trite odreene strane zemlje. Mnogo je pitanja o kojima kompanija koja ulazi na internacionalno trite

mora da odlui. Da li je najbolje da za kompaniju da izvozi svoje proizvode u inostranstvo? Da li odobriti lokalnoj kompaniji da proizvodi proizvode pod licencom? Da li e kompanija ui u zajedniko ulaganje i spojiti se sa lokalnom kompanijom? Ili bi firma trebala da otvori podrunicu potpuno u svome vlasnitvu? Oigledno, izbor naina ulaska na trite strane zemlje je izuzetno vana i kompleksna odluka koja uvelike odreuje budunost kompanije i njen daljnji razvoj. Voenje poslovanja van nacionalnih granica zahteva razumevanje pravila koja reguluu meunarodnu trgovinu i investicione sisteme. Menaderi u meunarodnom okruenju takoer moraju da se bave i sa propisanim ogranienjima od strane vlade odreene zemlje, a koja se tiu internacionalne trgovine i investicija. Oni moraju nai naina da vode poslovne operacije u okviru granica koje nameu odreene vladine intervencije. Osim toga, iako mnoge vlade nominalno podravaju slobodnu trgovinu, u nekim sluajevima interveniu regulirajui prekograninu trgovinu i investicije. Menaderi koji rade u internacionalnom okruenju moraju da razviju strategije za uspeno poslovanje u oviru tih intervencija. Internacionalne transakcije, takoer zahtevaju konverziju novca iz domae valute u stranu valutu i obrnuto. Kako teaj valuta varira u skladu sa promenama ekonomskih uslova zemalja, internacionalne kompanije moraju da razviju strategije i prakse za uspeno suoavanje sa ovim promenama. Firma koja usvoji pogrenu politiku moe da izgubi velike koliine novca na razlici u teaju, a firma ija je politka uspena na ovome polju moe da povea profitabilnost svojih meunarodnih transakcija. Ukratko, upravljanje u internacionalnom okruenju razlikuje se od upravljanja u domaim okvirima iz sledeih razloga: 1. 2. 3. 4. Zemlje imaju razliite kulturne, politike, ekonomske i pravne sisteme Problemi na nivou internacionalnog biznisa su sloeniji od onih na domaem nivou Meunarodne poslovne transakcije zahtevaju konvertovanje novca u razliite valute Internacionana kompanija mora nai naina da posluje u okviru ogranienja nametnutih od strane vlada tih zemalja.

Kada kompanija posluje na internacionalnoj sceni, pored suoavanja sa domaim uslovima poslovanja suoava se i sa stranim uslovima, to ini njeno okruenje vrlo raznovrsnim. Fiziki, drutveni i konkurentski trendovi u okruenju znaajno utiu na poslovanje firme. Internacionalne operacije utiu na profit kompanije, zapoljvanje i sigurnost zarade u okviru kompanije, formiranje cena za proizvod itd. 3. Zato se kompanije odluuju za internacionalno poslovanje? Prilikom rada u internacionalnom okruenju kompanije bi trebale da razmotre svoju misiju (to firma eli da postigne svojim poslovanjem, to je svrha firme?), svoje ciljeve (to firma pokuava ostvariti u skladu sa svojom misijom?) i strategiju (sredstva za ostvarenje svojih ciljeva) Kompanije se ukljuuju u meunarodno poslovanje u cilju: minimiziranja rizika od konkurencije sticanja resursa proirivanja prodaje diversifikacije prodaje i zaliha

Smanjivanje rizika od konkurencije Mnoge kompanije se ukljuuju u internacionalni biznis iz obrambenih razloga jer ele da se zatite od domaih kompanija koje mogu da steknu konkurentsku prednost na stranim tritima, a zatim steenu prednost iskoriste na domaem tritu. Na primer kompanija X moe da strahuje da e kompanija Y ostvariti znaajan profit na stranom tritu ukoliko jedino ona na njemu posluje. Kompanija Y zatim moe da iskoristi taj profit kako bi poboljala svoju konkurentnost na domaem tritu. Zato kompanije esto ulaze na strana trita upravo kako bi spreile konkurenciju u ostvarivanju prednosti. Sticanje resursa Proizvoai i distributeri trae proizvode i usluge proizvedene u inostranstvu. Oni takoer trae i kapital, tehnologije i informacije koje mogu koristiti kod kue. Ponekad to ine kako bi smanjili trokove, na primer Nike u svome poslovanju oslanja na niske trokove proizvodnje u jugoistonoj Aziji. Sticanje resursa omoguava kompaniji da pobolja kvalitetu proizvoda i diferencira se u odnosu na konkurenciju, a i da povea udeo u tritu i profit. Iako kompanija u poetku koristi domae resurse kako bi proirila svoje aktivnosti na inostrano trite, jednom kada je proizvodnja postavljenja u inostranstvu, zarada ostvarena na tom tritu slui kao resurs za domae operacije. McDonalds tako koristi jak finansijski uinak svojih inostranih poslovnih aktivnosti kako bi investirao u resurse potrebne za rast na domaem tritu. Proirivanje prodaje Ulaskom na internacionalna trita kompanije poveavaju svoju prodaju bre nego kada se fokusiraju na jedinstveno trite, ono domae. Prodaja zavisi od interesa potroaa za proizvod kao i njihove mogunosti da taj proizvod kupe. Obino, vea prodaja znai i vei profit i to je samo po sebi motiv kompanijama da se ukljue u meunarodno poslovanje. Mnoge od velikih svetskih kompanija ostvaruju vie od polovine svoje prodaje izvan svoje matine zemlje, neke od njih su BASF (Nemaka), Electrolux (vedska), Gillette i Coca-Cola (Sjedinjene Drave), Michelin (Francuska), Philips (Nizozemska), Sony (Japan), Nestle (vicarska). Diversifikacija izvora prodaje i zaliha Kako bi minimizirale fluktuacije u prodaji i profitu, mnoge kompanije izlaze na strana trita kako bi iskoristile razliitost ekonomskih ciklusa odreenih zemalja. Prodaja se poveava u zemlji koja se ekonomski iri, a opada u zemlji koja se nalazi u recesiji. Na ovaj nain kompanije mogu da izbegnu uticaj fluktuacija u ceni ili pak nestaice u bilo kojoj zemlji jer nabavljaju sirovine ili komponente za proizvodnju iz razliitih zemalja. Pored navedenih razloga postoje i dodatni faktori koji su doprineli poveanju meunarodne poslovne aktivnosti unazad nekoliko godina. Ovi faktori, koji su ponekad meusobno povezani su: (1) poveanje globalne konkurencije, (2) razvoj i irenje tehnologije (3) liberalizacija prekograninih kretanja, (4) razvoj prateih usluga Poveanje globalne konkurencije Mnoge kompanije se odlue na ulazak u internacionalnu utakmicu jer novi proizvodi vrlo brzo postaju globalno prepoznati, kompanije mogu da uspostave proizvodnju u razliitim zemljama, a dobavljai, konkurenti i potroai domaih kompanija su takoer postali internacionalni.

Razvoj i ekspanzija tehnologije Unazad nekoliko decenija nije bilo Interneta kakav je danas, nije bilo transatlantskih komercijalnih supersoninih letova, nije bilo ni faxeva ni e-maila, konferencijskih poziva ili ak direktne meukontinentalne telefonske usluge, nije bilo ni prodaje preko Interneta ( elektronska trgovina, etrgovina). Tehnoloki napredak omoguio je da sve vie kompanija uestvuju u internacionalnim poslovnim aktivnostima. Razvoj saobraaja i sredstava komunikacije pogoduje razvoju internacionalnog biznisa. Liberalizacija prekograninog kretanja Nie zakonske barijere za prekogranino kretanje roba, usluga i resursa (financijskih, ljudskih, informacionih) omoguavaju kompanijama da bolje iskoriste meunarodne prilike. Evropska unija, NAFTA i drgi regionalni ekonomski blokovi, pruaju manje ogranienja u prekograninom kretanju nego to je to bio sluaj pre nekoliko decenija. Razvoj prateih usluga Kompanije ,uglavnom u saradnji sa vladama razliitih zemalja, razvile su usluge koje olakavaju meunarodno poslovanje. Pota, na koju vlade imaju monopol, koristi avio usluge kako bi preko mnogih zemalja i kontinenata poiljka stigla na svoje odredite. Takoer, bankarske institucije su razvile efikasna i efektivna sredstva i sisteme kako bi omoguile kompanijama da primaju uplate od svojih inozemnih prodaja. Interesanto je primetiti kako je jedan uspean biznismen odgovorio na pitanje:"Zato ste se ukljuili u internacionalni biznis?" Njegov odgovor je bio izjava o misiji kompanije koja indirektno odgovara na pitanje zato se kompanije ukljuila u meunarodno poslovanje. Ovo je njegov odgovor: "Arriva Plc. Ima viziju da postane vodei davatelj usluga javnog prijevoza u Evropi jer evropsko trite je otvoreno za konkurenciju. Mi verujemo da moemo da potpomognemo ovaj proces i pruimo dodatnu vrednost provajderima usluga transporta koji se suoavaju sa izazovom konkurencije po prvi put. To moe da se postigne primenom najboljih praksi i izbegavanjem "najgorih greaka" to smo videli na primerima razliitih zemalja. Sve ovo prua mogunost za razvoj Evropskog trita na strrukturiran nain. Arriva takoer prepoznaje i u potpunosti potuje kulturalnu razliitost razliitih zemalja i raduje se internacionalnim izazovima stvaranja vrednosti za nae klijente i dioniare.2 Dr. Robert Moran, poznati svetski akademik na polju internacionalnoga menadmenta, profesor emeritus na Thunderbird fakultetu u Phoenixu, Arizona, USA, odgovorio na sljedei nain: "Kompanije se ukljuuju u internacionalno poslovanje kako bi prele svoje kulturalne granice i rasle u svim moguim aspektima. Naravno, tvrtke idu u inostranstvo da ostvare veu prodaju i profit, ali oni bi trebali biti spremni i dobro pripremljeni i na suovanje sa svim vrstama izazova, kao to su socio-kulturna pitanja. Za mene je to najvei izazov. Ako te internacionalne firme naue kako se nositi sa drugaijim kulturnim okruenjem na tom inozemnom tritu, vea je verovatnost njihova uspjeha. Takoer ove kompanije e uivati i potovanje u svetu.3 4. Tko su sudionici internacionalnog biznisa? U meunarodno poslovanje ukljuuju se firme svih vrsta i veliina, te iz svih vrsta industrija.2 Izvor: David Martin, generalni direktor, Arriva Meunarodni prijevoz putnika, Velika Britanija, Intervju, 4. travnja 2002. 3 Izvor: Dr. Robert Moran, profesor internacionalnog menadmenta, Thunderbird fakultet, Arizona, USA, Intervju, April 20, 2002

Proizvodne tvrtke, usluna preduzea te maloprodajne tvrtke, sve one trae kupce izvan svojih zemalja. Kao to je ranije spomenuto, meunarodno tvrtka je ona koja se izravno angaira u bilo kojem obliku u internacionalne poslovne aktivnosti, kao to su, izvoz, uvoz, proizvodnja. Bez obzira na prirodu internacionalnih aktivnosti kojima se bave postoje razliite vrste meunarodnoh kompanija. Male kompanije postaju sve aktivnije na polju meunarodne trgovine i investicija. Tome u prilog idu mnoga tehnoloka poboljanja (osobito distribucija proizvoda i informacja putem interneta) koja zbog svoje dostupnosti i jeftinoe pogoduje malim kompanija. Neke male tvrtke dopiru do svojih kupaca iskljuivo kroz World Wide web (WWW). No unato svim tehnolokim mogunostima mnoge male tvrtke koje su u poziciji da izvoze jo uvijek se nisu odluile na taj korak. Postoje neki mitovi zato je tomu tako, npr. da nije dostupno financiranje izvoza za male biznise, da mali biznisi ne mogu dobiti odgovarajue savjete vezane za izvoz, ostvarivanje prva na licenciranje koje je potrebno za izvoz je komplicirano, samo velike kompanije se mogu uspjeno baviti izvozom, male tvrtke nemaju odgovarajue osoblje koje bi se bavilo izvozom, za male biznise je teko instraivati i utvrditi mjesto na internacionalnom tritu itd. No unato tome male firme igraju veoma vanu ulogu u svojim nacionalnim ekonomijama putem zapoljavanja, otvaranja novih radnih mesta, razvoja novih proizvoda i usluga, te meunarodnih aktivnosti, obino izvoza. Iako su mali biznisi samo delomino pod uticajem globalizacije oni se ipak natjeu sa proizvodima koji dolaze iz inozemstva, a takoer i putem raznih sajmova i izvoznih inicijativa svojih zemalja dolaze u doticaj sa potencijalnim inostranim kupcima. Osim toga, etvrtina svih izvoznih firmi zapoljava manje od 100 ljudi. Kako se male tvrtke sve vie uljuuju u meunarodno poslovanje, vetine internacionalnog menadmenta postaju za njih iznimno vane. No problem je to male firme veinom ne mogu priutiti otvaranje internacionalnih odjela unutar firme, a takoer, mnogi mali poduzetnici su previe neovisni da bi prepustili deo upravljanja firmom nekom drugom. Takoer za poduzetnika je vrlo vremenski zahtevno da naui sve o trgovinskim propisima i poslovnim praksama drugih zemalja, kao i da uestalo putuje na poslovne sastanke u inostranstvo. Zato to su obino vrlo zauzeti s menadmentom domaeg poslovanja, mali poduzetnici se okreu izvoznim kompanijama koje za njih obavljaju detalje vezane uz izvozne poslove. Budui da mali biznisi nemaju dovoljno resursa za izvozne operacije, esto provode i drugaije strategije. Jedna od tih strategija je i franiza4, koji je idealan za male poduzetnike jer ne trai velika ulaganja u kapital i osoblje pri uspostavi franizig poslovnice. Multinacionalne kompanije variraju u veliini, mogu biti male kao npr. zatitarske firme ili velike kao to su proizvoai automobila. Jedinice velike meunarodne kompanije mogu funkcionirati prilino samostalno ili kao delovi vrsto integrirane globalne mree. Neovisne jedinice imaju tendenciju za dobro razumijevanje lokalne kulture i esto su u stanju brzo se prilagoditi na promjene na lokalnom tritu. S druge strane, poduzea koja djeluju kao globalna mrea esto mogu puno lake reagirati na promenjive uslove prebacivanjem proizvodnje, marketinga ili drugih aktivnosti izmeu nacionalnih jedinica. Ovisno o vrsti biznisa i jedna i druga struktura mogu biti prikladne. Ekonomska i politika snaga multinacionalnih kompanija ini ih vrlo vidljivima. Velike kompanije generiraju veliki broj radnih mjesta, vea ulaganja, a znaajna su i porezna davanja za podruja u kojima djeluju. Sa druge strane, smanjenje obima poslovanja multinacionalnih kompanija ili4 Franiza se pojavljuje kada kompanija (davatelj franize) licencira svoje trgovako ime (brand) i svoj nain rada (sustav poslovanja) odreenoj osobi ili grupi (korisniku franize) koji se slae da e poslovati u skladu s uvjetima ugovora (ugovor o franizi). Davatelj franize osigurava korisniku franize podrku i, u nekim sluajevima, ima odreenu kontrolu nad nainom poslovanja korisnika franize. Zauzvrat korisnik franize plaa davatelju franize poetnu pristojbu (nazvana franizna pristojba) i pristojbu za poslovanje (rojalti) za koritenje trgovakog imena i naina poslovanja.

zatvaranje tvornica irom sveta takoer utie na ekonomiju regiona u kojima se nalaze, pa ak moemo rei u nekim sluajevima i na globalnu ekonomju. Nadalje, poslovne transakcije multinacionalnih kompanija ukljuuju velike novane iznose. Na primer, 1998. godine DaimlerBenz (Nemaka) najavio je spajanje sa Chrysler-om (SAD) u vrijednosti 40 milijardi dolara, iste godine Exxon i Mobil, dvije globalne naftne kompanije, ostvarili su spajanje vrijedno 86 milijardi dolara. irom sveta multinacionalne kompanije su divovi koji nastavljaju rasti. Ove velike, tradicionalno proizvodne kompanije, su pokretai globalizacije. Takoer, sve vie kompanije koje se bave prodajom usluga ire svoje operacije na globalnoj razini, takve su kompanije kao to je Citigroup, trgovci kao to je Wal-Mart, telekomunikacijske tvrtke kao to je MCI WordCom. Vodstvo u globalnim trendovima ovim kompanijama pre svega omoguavaju prekogranine veze sa dobavljaima, kupcima i ulagaima. Konglomerati kao to su Chraroen Pokphand (Tajland), s prihodima od 7,6 milijarde dolara, odluili su ukljuiti se u globalnu utakmicu kroz partnerstva sa globalnim igraima kao to su Nynex, na tritu telekomunikacija i Wal-Mart u maloprodaji. Neke amerike multinacionalne kompanije veinu svoje prodaje ostvaruju izvan granica Sjedinjenih Drava. Neke kao Daimler-Chrysler, IBM, Coca-Cola ostvare i vie od polovice svoje zarade izvan svoje matine zemlje. Osim toga, mnoge neprofitne organizacije, pod nazivom multinacionalnih poduzea -kao to je Crveni kri u vicarskoj i Rimokatolika crkva u Italiji djeluje globalno. Obzirom da su mnoge multinacionalne kompanije postale kompleksni konglomerati nekada je tesko identificirati koja je firma roditeljska ili koje kompanije posjeduju razne druge kompanije diljem svijeta. Iako amerike multinacionalne kompanije posjeduju mnoge strane firme, znaajan broj amerikih kompanije je u vlasnitvu stranih mutlinacionalnih kompanija. Mnoge od tih firmi imaju poznata amerika imena, pa se tako pretpostavlja da su to amerike firme, neke od njih su RCA koja je u vlasnitvu Thompson SA (Francuska), Vaseline koj je u vlasnitvu Unilevera-a, BritanskoHolandske firme, Tropicana Orange Juice je u vlasntvu kanadske firme Seagram, a Green Giant-u je vlasnik Grand Metropolitan iz Velike Britanije. Tablica 2.prikazuje 100 od ukupno 500 multinacionalnih kompanija sa Fortune Global liste za 2010. godinu. Meu ovim multinacionalnim kompanijama su proizvoai, davatelji usluga, i/ili distributeri iz SAD-a, Nemake, Velike Britanije, Holandije, Francuske, Italije, Kine itd. Nalaze se svugdje u svijetu, a veina od njih je globalne prirode. Prihod u milionima $ 408,214 285,129 284,650 246,138 204,106 202,196 187,518 184,496 175,257 165,496 163,527 163,204 156,779 Profit u milionima $ 14,335 12,518 19,280 16,578 2,256 4,849 5,756 -343 5,012 10,272 10,483 -1,300 11,025

Pozicija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Kompanija Wal-Mart Stores Royal Dutch Shell Exxon Mobil BP Toyota Motor Japan Post Holdings Sinopec State Grid AXA China National Petroleum Chevron ING Group General Electric

Pozicija 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63

Kompanija Total Bank of America Corp. Volkswagen ConocoPhillips BNP Paribas Assicurazioni Generali Allianz AT&T Carrefour Ford Motor ENI J.P. Morgan Chase & Co. Hewlett-Packard E.ON Berkshire Hathaway GDF Suez Daimler Nippon Telegraph & Telephone Samsung Electronics Citigroup McKesson Verizon Communications Crdit Agricole Banco Santander General Motors HSBC Holdings Siemens American International Group Lloyds Banking Group Cardinal Health Nestl CVS Caremark Wells Fargo Hitachi International Business Machines Dexia Group Gazprom Honda Motor lectricit de France Aviva Petrobras Royal Bank of Scotland PDVSA Metro Tesco Deutsche Telekom Enel UnitedHealth Group Socit Gnrale Nissan Motor

Prihod u milionima $ 155,887 150,450 146,205 139,515 130,708 126,012 125,999 123,018 121,452 118,308 117,235 115,632 114,552 113,849 112,493 111,069 109,700 109,656 108,927 108,785 108,702 107,808 106,538 106,345 104,589 103,736 103,605 103,189 102,967 99,613 99,114 98,729 98,636 96,593 95,758 95,144 94,472 92,400 92,204 92,140 91,869 91,767 91,182 91,152 90,234 89,794 89,329 87,138 84,157 80,963

Profit u milionima $ 11,741 6,276 1,334 4,858 8,106 1,820 5,973 12,535 454 2,717 6,070 11,728 7,660 11,670 8,055 6,223 -3,670 5,302 7,562 -1,606 1,263 3,651 1,564 12,430 -5,834 3,097 -10,949 4,409 1,152 9,604 3,696 12,275 -1,152 13,425 1,404 24,556 2,891 5,428 1,692 15,504 -4,167 1,608 532 3,690 491 7,499 3,822 942 456

Pozicija 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100

Kompanija Pemex Panasonic Procter & Gamble LG Telefnica Sony Kroger Groupe BPCE Prudential Munich Re Group Statoil Nippon Life Insurance AmerisourceBergen China Mobile Communications Hyundai Motor Costco Wholesale Vodafone BASF BMW Zurich Financial Services Valero Energy Fiat Deutsche Post Industrial & Commercial Bank of China Archer Daniels Midland Toshiba Legal & General Group Boeing U.S. Postal Service Lukoil Peugeot CNP Assurances Barclays Home Depot Target ArcelorMittal WellPoint

Prihod u milionima $ 80,722 79,893 79,697 78,892 78,853 77,696 76,733 76,464 75,010 74,764 74,000 72,051 71,789 71,749 71,678 71,422 70,899 70,461 70,444 70,272 70,035 69,639 69,427 69,295 69,207 68,731 68,290 68,281 68,090 68,025 67,297 66,556 66,533 66,176 65,357 65,110 65,028 Tablica 2.5

Profit u milionima $ -7,011 -1,114 13,436 1,206 10,808 -439 70 746 1,054 3,504 2,912 2,624 503 11,656 2,330 1,086 13,782 1,960 284 3,215 -1,982 -1,165 895 18,832 1,707 -213 1,346 1,312 -3,794 7,011 -1,614 1,396 14,648 2,661 2,488 118 4,746

5. Globalna perspektiva internacionalnog biznisa Ljudi irom sveta su povezani jedni sa drugima kao nikada prije. Protok informacija i tokovi novca su bri nego ikada, a roba i usluge proizvedeni u jednom dijelu svijeta dostupni su i u drugim dijelovima svijeta. Takoer meunarodna komunikacija je uobiajena pojava. Sve nabrojano je fenomen koji se naziva globalizacija. "Era globalizacije" je postao termin kojim se najee opisuje trenutno vreme.5 Izvor: http://money.cnn.com/magazines/fortune/global500/2010/full_list/

Globalizaciju moemo definirati kao dinamino ekonomski, politiki i kulturni proces koji je omoguen brzim razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je esto voen eljom velikih korporacija za osvajanjem novih trita. Globalizacija je istovremeno kontroverzan proces. Ekonomska globalizacija oznaava u prvom redu stvaranje i utvrivanje pravila jedinstvenog svjetskog trita sa slobodnim podstie konkurenciju i razvoj. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste ve zaraeni kapital da onemogue stvaranje konkurenata sa kojima bi morali dijeliti trite. Politika globalizacija je tijesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje jedinstvenog svjetskog trita smanjuje mogunost nacionalnih drava da direktno podstiu razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama. Mjesto donoenja odluka se prenosi iz dravnih u meunarodne institucije ime se smanjuje mogunost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiu na vlastiti razvoj. Kulturna globalizacija je susret razliitih svjetskih kultura i obiaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko dravnih granica nosi sa sobom i protok navika, obiaja i kultura. Ovaj proces kod razliitih ljudi esto izaziva razliite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogauje postojeu kulturu dok drugi u novoj kulturi vide prijetnju utvrenim vrijednostima i pravilima.

Globalizacija se karakterise kroz: Intenziviranje drutvenih veza irom svijeta, i to tako da veoma udaljena mjesta bivaju povezana u toj mjeri da dogaaji u jednom mjestu mogu biti uzrokom ili posljedicom dogaaja u nekom drugom, koje je stotinama kilometara udaljeno, i obrnuto. Najvea ekonomska i drutvena promjena jo od industrijske revolucije. Proces porasta veza izmeu drutava i problema. Proces kojim se intenzivira konkurentnost na tritu. Pokretanje snaga svjetskog trita i ekonomsko slabljenje drava. Globalizacija moe biti neverovatno osnaujua, ali moe biti i izvor prisile. Moe demokratizirati mogunosti, ali i izazvati paniku. Iako globalizacija homogenizira kulture, istovremeno omoguava ljudima da dijele svoje jedinstvene individualnosti. Globalizacija, iako ima svoju tamnu stranu, stvara mnoge mogunosti i pogodnosti. Ba kao to kapitalizam zahtijeva upravne sisteme koji spreavaju propast nekih drutava, tako globalizacija zahtijeva budnost i vladavinu zakona. Pojam "globalizacija" je skovan 1980. godine, ali se koncept protee unatrag nekoliko desetljea, ak i stoljea ako se broje trgovaka carstva koja su sagradile panija, Portugal, Velika Britanija i Holandija. Globalizacija je uzela zamah pre 100 godina uz pomo internacionalne trgovine i migracija, meutim velika depresija iz 30ih godina prolog veka je taj nagli trend donekle zaustavila. Drave su se povukle unutar svojih matinih ekonomija shvativi da internacionalna trita mogu dovesti i do siromatva i nezaposlenosti. Zapadne drave su nakon Drugog svetskog rata, gradei i jaajui internacionalne veze, postavile temelje za suvremenu globalizaciju. To je dovelo do spajanja pojedinih trita i opadanja uloge meudravnih granica. Pad protekcionistikih barijera potaknuo je slobodno kretanje kapitala i otvorio put kompanijama da uspostavljaju svoje baze u irom sveta. Razvoj Interneta i nedavni napredak u oblasti telekomunikacija jo vie su doprineli procesu globalizacije. Za potroae i oitovane kapitaliste to je u velikoj mjeri dobra stvar. Intenzivna

trgovina je poveala potronju, podigao se ivotni standard stanovnika, a takoer i meunarodna putovanja su doivela porast. Pristae globalizacije kau da ona promovira razmjenu informacija, dovodi do razumijevanja izmeu razliitih kultura i razvija demokraciju. Sa druge strane, kritiari kau da je dobitak Zapada iao na tetu zemalja u razvoju. Ve ionako malen, udio globalnog prihoda prihoda najsiromanijih u svetu pao je sa 2,3 % na 1,4 % u poslednjih 10-15 godina. Ali i u razvijenom svetu nije svatko bio na dobitku. Sloboda koju globalizacija promovira dovela je i do vee nesigurnosti radnih mjesta. Osobito su na udaru manualni radnici jer kompanije prebacuju svoje proizvodne linije u inozemstvo, u manje ili nerazvijene zemlje, gdje su plae radnika za te poslove nie. Nacionalne kulture i identitet su takoer pod prijetnjom i to zahvaljujui irenju satelitske televizije, meunarodnih televizijskih mrea, i poveanju privatnih meunarodnih putovanja. U francuska kina oko 70% gledatelja dolazi na projekcije amerikih filmova. A ono to najvie brine je to da transnacionalne kompanije postaju moniji i uticajniji od demokratski izavranih vlada. Ekoloki aktivisti kau da korporacije ne vode brigu o okoliu u svome pohodu na megaprofite i trinu prevlast. Organizacije za borbu za ljudska prava kau da korporativna mo ograniava slobodu pojedinaca. ak se i mali poduzetnici ukljuuju u globalizacijske trendove uglavnom iz straha da e ih ekonomija globalnih razmjera ostaviti bez posla. Ali sama ta injenica da se ova rasprava moe odvijati istovremeno u razliitim zemljama i na razliitim kontinentima pokazuje da je "globalno selo" ve tu. Kao to se termini Velika depresija, Era hladnog rata, ili Doba putovanja u svemir koriste kako bi se opisali pojedina razdoblja istorije, tako globalizacija opisuje politiko, ekonomsko i kulturno okruenje danas. Iako neki ljudi misle da je globalizacija prvenstveno sinonim za globalno poslovanje, ona je puno vie od toga. Iste sile koje omoguuju firmama da posluju preko nacionalnih granica takoer omoguuju drutvenim aktivistima, novinarima, akademicima i mnogim drugima da rade na globalnoj sceni. Globalizacija se odnosi na pomak ka integriranoj i meuovisnoj svetskoj ekonomiji. Globalizacija kao takva ima dvije glavne komponenete: globalizaciju trita i globalizaciju proizvodnje. Ono to je bitno razumeti je da globalizacija nije fenomen ili prolazan trend. Danas je to krovni internacionalni sistem koji oblikuje unutarnju politiku i vanjske odnose gotovo svih zemalja u svetu. Globalizacija trita odnosi se na spajanje povijesno razliitih i odvojenih trita u jedno, veliko globalno trite. Ve neko vreme se raspravlja o tome da su se ukusi i preferencije potroaa razliitih nacija poeli pribliavati nekoj globalnoj normi, to naravno pomae u stvaranju globalnog trita. Globalno prihvaanje potroakih proizvoda kao to su Citicorp kreditne kartice, Coca-Cola pia, Levi's traperice, Nintendo video igrice, McDonald's hamburgeri, smatra se prototipskim.primerom ovog trenda. Nudei standardizovan proizvod irom sveta ovi proizvoai pomogli su stvoriti globalno trite. Na globalnom tritu kompanije se esto konfrontiraju u nastojanjima da pridobiju to vei broj potroaa iz svih zemalja. Rivalsto Coca-Cole i Pepsija je globalno, isto kao i rivalstvo izmeu Forda i Toyote, Boeinga i Airbusa. Obzirom da rivali slijede jedni druge na tritima, multinacionalne kompanije se javljaju kao vaan pokreta konvergencije razliitih nacionalnih trita u jedno, homogeno globalno trite. Globalizacija proizvodnje odnosi se na tendenciju meu kompanijama da trae izvore robe i usluga irom sveta kako bi iskoristile nacionalne razlike u ceni i kvaliteti faktora proizvodnje (kao to su radna snaga, energija, zemljite i kapital) Na taj nain tvrtke ele da smanje sveukupne trokove i/ili da poboljaju kvalitetu i funkcionalnost svojih proizvoda kako bi bile to konkurentnije. Na primer avion Boeing 777 kompanije Boeing sastoji se od 132 500 glavnih komponenti koje proizvodi 545 dobavljaa irom sveta. Osam japanskih dobavljaa izrauje delove za trup, vrata i krila, a dobavlja iz Singapura daje delove za podvozje nosa aviona, tri proizvoaa iz Italije dobavljaju preklopke za krila i tako dalje. Boeing toliku koliinu proizvoaa iz raznih delova sveta

opravdava time to su oni najbolji u svetu u obavljanju svoje djelatnosti. Rezultat imanja globalne mree dobavljaa je bolji konani proizvod, to omoguava Boeingu da dobije vei udio u ukupnim narudbama od svog rivala Airbusa. Boeing takoer uzima vanjske proizvoae kako bi poveao anse za narudbe od avioprevoznika iz te zemlje. Internacionalni biznis utjee na sve potroae, radnike, tvrtke i vlade diljem svijeta, bilo da su na Cipru, Islandu, Sjedinjenim Amerikim Dravama, Australiji, Rusiji itd. Ruenje trgovinskih zapreka, poveanje konkurencije i konvergencija ukusa potroaa kreira globalna trita proizvoda i/ili usluga. Potroai diljem svijeta na raspolaganju imaju vei izbor proizvoda po cijenama niim nego ikada prije. Radnici se esto natjeu za radno mjesto sa radnicima u zemlji udaljenoj tisuama kilometara. Kompanije, koje uestvuju u internacionalnoj proizvodnji ili marketingu suoavaju se sa kulturama, politikim i ekonomskim sistemima koji se uvelike razlikuju od onih u njihovim matinim zemljama. Lokalni, regionalni i nacionalni dravni organi potiu otvaranje novih radnih mjesta, dajui poticaje tvrtkama kako bi otvarale podrunice na odreenim lokacijama. Svatko od nas posredno uestvuje u internacionalnom biznisu. Vozimo japansku Toyotu koja je sastavljena u Kentuckiju, SAD, od dijelova proizvedenih u 120 razliitih zemalja sveta, nosimo Nike patike koje su sastavljene u Kini od dijelova proizvedenih u drugim zemljama, pa ak i kafa koju pijemo dolazi iz Brazila ili Kenije. Neki trendovi meunarodnog poslovanja nastaviti e se i u budunosti. Jedan od njih je pritisak na internacionalni menadment da odri korak sa poveanim obimom internacionalnog poslovanja i intenziviranom konkurencijom kako iz velikih ekonomskih blokova tako i iz novih, ekonomija u razvoju. Kompanije diljem svijeta ine velike napore da odre korak sa konkurencijom putem internacionalnih investicija. Jo jedan izazov budunosti je i sloena narav celokupnog biznis okruenja. U sve vie meuovisnom svijetu, brze i nepredvidljive promjene u politikim, ekonomskim, tehnolokim, regulatornim i financijskim varijablama dovode do stalnog pritiska od konkurencije kao i potrebe za prilagoavanje. Kako bi iskoristio sve mogunosti dobar menader mora odravati globalnu orijentaciju, tj. On e gledati na svet kao na jedno, ogromno trite gde su imperativi povezanost i saradnja. Da bi se to uinkovitije nosili sa globalizacijom, menadment e svoje multinacionalne kompanije organizirati na taj nain kao da vide svet kao jedno trite, deluju kao korporacije "bez drave" i prelaze meudravne granice kako bi osigurali resurse i svoje poslovanje na najuinkovitiji nain. Pojam "sedite kompanije" sve je manje fiziko obiljeje, jer sedita kompanija sada prelaze granice kada god je to potrebno, bilo na mjesta gdje poslovne operacije diktiraju ili su delovi kompanije potpuno razbacani, bez zvaninog sedita ali su usko povezani informacionom mreom. Potonji oblik organizacije, koji posluje kroz mreu trino orijentiranih jedinica, imati e velik uticaj na strukturu meunarodnog poslojanja. Meunarodni menaderi igrae monu ulogu u odreivanju relativne konkurentnosti pojedinih zemalja u globalnoj areni. Vjetine i nakolonosti menadera zasnovane na njihovoj adiministrativnoj batini, suptilno e utjecati na strategije i alokacije resursa. Globalno strateko planiranje Strateko planiranje je posebno usmereno na konkurentnost. Stupanj do kojeg pojedinac, preduzee, nacija ili regija moe proizvesti robu i usluge koji zadovoljavaju testove globalnog trita uz odravanje ili poveanje realnog dohotka, ne ovisi samo o tritu i proizvodu, ve ponajvie o operativnim procesima. Od sve vee vanosti su pitanja kako je proizvod napravljen, kako je doveden na trite, kako ga je trite primilo, u kojoj je koliini prodan i kako se proizvod menja u odnosu na promenu okruenja. Kako se menader kao pojedinac, tvrtka kao organizacija, industrija kao sektor, drava kao kreator ekonomske politike i regija kao ekonomski faktor ukljuuju u ove

procese kljuni su aspekti stratekog planiranja konkurentnosti. Planiranje samo po sebi znai potragu za prijetnjama, mogunostima, snagama i slabostima, te osmiljavanja strategija za to bolje iskoritavanje okruenja. To je proces u kojem su odluke osmiljene i procenjene pre nego to su konkretne akcije preduzete, a sve u cilju da se povea verovatnost uspenog ishoda. Globalno planiranje zahteva svest o tome da se odluke menadera, kompanija, industrija, nacija i regija donose u multikulturalnom okruenju. Konkurentnost je postala globalna injenica poslovnog ivota, stoga sve kompanije moraju razmiljati na internacionalnoj razini i planirati na globalnoj razini. ak i ako kompanija prodaje proizvode samo u svojoj zemlji, njeno strateko planiranje mora uzeti u obzir prirodu njene industrije diljem sveta, kao i politiku nacionalne vlade u pogledu internacionalnih pitanja, te celokupno regionalno okruenje, pa ak i globalna trgovinska i financijska pitanja. Pitanja eksternog (npr. nacionalna trgovinska politika) i internog okruenja (npr. odnosi u firmi na relaciji menadment zaposlenici) moraju biti ukljuena u proces planiranja. Kako ovi eksterni i interni aspekti utiu na konkurentnost temeljno je pitanje stratekog menadmenta. Velik deo literature o konkurentnosti usmjeren je na strukturalne aspekte poslovnog okruenja, koje treba uzeti u obzir prilikom korporativnog stratekog planiranja. U poslovnom svetu, gotovo je jedinstveno prihvaeno da se natjecanje meu kompanijama odvija na globalnoj sceni, bez obzira da li one veruju u koncept Kenichi Ohmae-a6 o "svetu bez granica". Mit o "biti najvei znai prednost" odbaen je u korist organizacijskog reagovanja na promenjivo trite. Akvizicije, preuzimanja i diverzifikacija ponovno su preispitani u pogledu njihove konvencionalne adekvatnosti, a strateko planiranje je kljuan proces u ovim kretanjima. Izrazito je bitno pristupiti stratekom planiranju kao procesu koji slui kao vodi u globalnoj politikoj ekonomiji. Sabrana djela stratekih analitiara kao to su Porter, Hammer, Lorange mogu se posmatrati u okviru generalnog koncepta "re-inenjeringa"7. No presudno je razumevanje da re-inenjering kao naelo stratekog planiranja nije sasvim isto kao i ogranieniji pojmovi isplativnosti koja se obino postie smanjivanjem poslovnih operacija. Reinenjering insistira na irokom pregledu poslovnih procesa unutar tvrtke na osnovu kojeg se procesi evaluiraju u odnosu na promjenjive zahtjeve i uvjete globalnog okruenja. Stalno redizajniranje i evaluacija poslovnih procesa tvrtke moe uiniti tvrtku konkurentnijom na svetskom tritu. Tijekom vremena teoretiari menadmenta su esto upadali u kontradikcije. Nekada je kontrola izjednaavana s izvrsnou, a danas je kaos sr kreativnosti. Neki teoretiarai naglaavaju generike strategije odreene industrije, dok drugi stavljaju naglasak na individualne strategije poslovnog uspeha kompanije. Drugi pak kau da je globalizacija uinila nacionalne ekonomske politike zastarjelima, jer je naglasak vie na formiranju regionalnih grupacija.. Od posebnog znaaja za proces globalnog stratekog planiranja je rasprava na temu "manaderske univerzalnosti" ili ideje da postoji jedan, univerzalan skup menaderskih principa koji se moe primeniti na bilo koju kompaniju bez obzira u kom delu sveta se ona nalazi. Nasuprot ovoj, nalazi se teorija da zemlje trebaju uskladiti svoje kulturne tradicije, kolektivistike i individualistike. Meutim, bilo da se strateko planiranje bavi re-inenjeringom operativnih procesa kompanije kao odgovor na interne uvjete ili eksterne uvjete, postoji sve vei konsenzus oko toga da je prevladavanje granica i stvaranje mehanizama za suradnju i sinergiju nunost za postizanje konkurentnosti. Formiranje timova izmeu izdvojenih struktura unutar kompanije, formiranje saveza sa dobavljaima i kupcima te formiranje ulagakih partnerstava na drugim tritima ukazuje na inovativne operativne procese u kompanijama. Strateko planiranje za preduzea u globalnom6 Kenichi Ohmae je biznis i korporativni strateg koji je razvio 3C model (korporacija, klijent, konkurencija). Proveo je 20 godina kao partner u McKisey & Company, konzultantskoj firmi za internacionalni menadment. 7 Reinenjering predstavlja radikalan redizajn poslovnih procesa radi njihovog dramatinog poboljanja. Radikalni redizajn znai otpoinjanje od poetka umesto menjanja ili modifikovanja postojeih naina rada. Poslovni proces je grupa aktivnosti koje stvaraju vrednost za korisnika. Pod dramatinim unapreenjem smatramo skok u performansama.

okruenju takoer oznaava nunost razmumevanja povezanosti procesa koji dozvoljavaju prelaenje granica unutar i izvan tvrtke. Praenje promena u globalnom okruenju, a zatim podeavanje unutarnjih operativnih procesa u skladu s tim promenama moe dovesti do razvoja novih proizvoda i osvajanja novih trita. Ovo kontinuirano praenje i razumevanje unutarnjih i vanjskih procesa u meusobnoj korelaciji formira proces globalnog stratekog planiranja. Peter Drucker smatra da e globalno strateko planiranje dovesti do poboljanja meunarodnih odnosa zbog zajednikih interesea globalnih menadera koji e primorati nacionalne politike voe da prihvate njihovo stajalite kako bi razumeli princip "univerzalnog lokalizma" koji je zastupao Akio Morita, umirovljeni predsjednik Sony korporacije. Akio Morita je ovjek koji je stvorio jednu od prvih globalnih korporacija. Davno prije svojih savremenika, Akio Morita je vidio da bi svijet koji se "smanjuje" mogao predstavljati ogromnu priliku za tvrtke koje su sposobne razmiljati van svojih granica, i fiziki i idejno. Ovu strategiju Sony je primjenio na sva trita, a posebice na trite Sjedinjenih Amerikih Drava. Zato ne udi da je pre nekoliko godina Sony proglaen broj 1. brendom od strane amerikih potroaa, i to ispred Coca-Cole i General Electrica. Sonijeva globalizacija je poela u SAD-u, 1963 godine kada se Morita tamo preselio sa svojom porodicom. Na korak se odluio jer je eleo potpuno upoznati i razumeti amerike potroae i ameriko trite, obiaje i propise, poveavajui tako anse za uspeh svoje kompanije. Kako se kasnije pokazalo, to je bila odlina odluka. Te godine je Sony zapoeo svoj put do uspene globalne kompanije. Morita je proirio svoju viziju. Ona je sada glasila "Misli globalno, deluj lokalno" to znai podrazumjeva zajedniki sustav vrednosti koji nadilazi nacionalne ciljeve, to znai sluiti meunarodnim klijentima, dioniarima, zaposlenicima bez obzira na podrijetlo kompanije. Globalno strateko planiranje treba da ukae na procese koji vode do postizanja toga cilja. to je globalna politika ekonomija unutar tih procesa i koje elemente okruenja je potrebno posebno analizirati i ocijeniti sa stajalita stratekog planiranja? Globalna politika ekonomija se sastoji od: direktnih stranih investicija, trgovine, financijskog toka i transfera tehnologije. Strane direktne investicije FDI Foreign Direct Investment Direktne inostrane investicije se javljaju kada investitor koji se nalazi u jednoj zemlji (zemlja porekla) stie aktivu u drugoj zemlji (zemlja domain) sa namerom da upravlja ovom aktivom. Pod aktivom se podrazumeva celokupna imovina firme, tj. aktiva obuhvata sva sredstva i prava kojima jedno preduzee raspolae. Postoje tri glavne kategorije stranih direktnih investicija: Equity kapital predstavlja vrednost investicija u akcije preduzea u inostranstvu. Stanje vlasnikog uloga od 10% ili vie obinih glasakih prava u akcionarskom preduzeu ili odgovarajui ekvivalent u neakcionarskom preduzeu, uobiajeno se smatra kao granica za kontrolu aktive. Ova kategorija ukljuuje i menadere, akvizicije, greenfield investicije (stvaranje novih postrojenja) i brownfield investicije (delovi graevinskog zemljita koji su ugroeni ranijim korienjem, koji su zaputeni, koji se vie ne koriste, koji mogu da stvore probleme zagaenosti, koji se nalaze u izgraenom urbanom podruju, i koji zahtevaju investiciju kako bi bili vraeni na kvalitetnije korienje). Menaderi i akvizicije su vaan izvor inostranih direktnih investicija za razvijene zemlje, mada njihov relativan udeo znaajno varira. Reinvestirani profiti (zarade) su prihodi afilijacija koji nisu raspodeljenji u dividende i nisu vraeni nazad matinoj kompaniji. Pretpostavlja se da se zadrani profiti reinvestiraju u afilijaciji. Ova kategorija predstavlja i do 60% izlaznih investicija za zemlje kao to su Sjedinjene Amerike Drave i Velika Britanija. Ostali kapital je kategorija koja se odnosi na kratkorone i dugorone pozajmice i zajmove izmeu matine firme i afilijacije. Postoji nekoliko razloga zbog ega su operacije multinacionalnih kompanija

prirodnije u industrijskim granama koje proizvode, u poreenju sa uslugama, od kojih se veina moe svrstati u dve iroke kategorije. Prvo, postoje razlozi koji istiu znaaj vertikalnih inostranih direktnih investicija, u okviru kojih preduzee locira razliite faze svoje proizvodnje u razliitim zemljama. Ovaj tip investicija se po pravilu posmatra kao rezultat razliitih inputnih trokova u razliitim zemljama. Multinacionalne kompanije koje su ukljuene u ekstraktivne industrijske grane, gde je raspoloivost prirodnih resursa koncentrisana u nekoliko zemalja, prestavljaju oigledan primer. Drugi sluaj je kada preduzee locira neke radno intenzivne faze svog lanca proizvodnje u zemlji sa jeftinom radnom snagom, dok u isto vreme locira proizvodne faze koje zahtevaju znaajan obim ljudskog kapitala u zemljama gde je visoko kvalifikovana radna snaga relativno raspoloiv faktor proizvodnje. Drugaije reeno, preduzee, u pokuaju da minimizira trokove proizvodnje, postavlja proizvodne celine u nekoliko zemalja i koristi trgovinu kao nain da zadovolji tranju za posebnim proizvodima ukljuujui inpute na posebnim tritima. Druga velika kategorija prednosti za multinacionalne operacije potie od horizontalnih stranih direktnih investicija, gde se slini oblici proizvodne aktivnosti lociraju u razliitim zemljama. Motivi za ovu vrstu investivcije su, na primer, da transportni trokovi za proizvode visoke teine mogu uiniti lokalnu proizvodnju profitabilnijom; neki proizvodi zahtevaju da se proizvode u blizini potroaa; lokalna proizvodnja se moe lake prilagoavati lokalnim proizvodnim standardima; i lokalna proizvodnja ima bolje informacije o lokalnoj konkurenciji. Strane direktne investicije mogu ubrzati privredni rast ne samo kao dodatak domaoj tednji, ve i zbog toga to obezbeuju pristup novoj tehnologiji. Strane direktne investicije mogu imati za rezultat direktan uvoz naprednije tehnologije, ali i transfer upravljakih i proizvodno usmerenih znanja. Sem toga, strane direktne investicije mogu da generiu pozitivne eksternalije na domaa preduzea, u smislu da su ona u mogunosti da steknu nova znanja pomou kojih isporuuju inpute inostranim firmama ili dok konkuriu za potroae. To takoe moe stimulisati dodatne domae investicije. Meutim, mera u kojoj e zemlja domain biti u stanju da apsorbuje inostranu tehnologiju, direktno preko domaih afilijacija transnacionalnih kompanija ili direktno putem prelivanja u domae firme , zavisi od stanja ljudskog kapitala koji postoji u privredi domaina, jer ljudski kapital i napredna tehnologija imaju tendenciju da postanu komplementarni inputi. Empirijska istraivanja pokazuju da ulazne strane direktne investicije mogu imati pozitivne eksternalije za zemlje koje karakterie relativno dobra raspoloivost ljudskim kapitalom i u zemljama koje prihvataju izvozno orijentisanu strategiju. U pogledu relativne raspoloivosti ljudskim kapitalom i liberalizacije trgovinskih reima, moe se zakljuiti da napredne zemlje u tranziciji mogu bolje da ispune oba ova zahteva i da e biti u mogunosti da koriste oba tipa eksternalija. Sem toga to obezbeuju pristup savremenoj tehnologiji, strane direktne investicije takoe mogu da obezbede zemljama u tranziciji potrebna korporativna upravljanja. Loe upravljanje je bio jedan od glavnih razloga loih performansi preduzea u dravnom vlasnitvu u prolosti. Jedan od naina da se osigura vrsto upravljanje vlasnikom strukturom je da se preduzee proda inostranom stratekom investitoru, Ovi investitori imaju i podsticaj i snagu za efektivno kontrolisanje upravljanja. Meutim, komplementarni domai strateki investitori predstavljaju retkost. Stoga, ukoliko se znaajan broj preduzea u dravnom vlasnitvu proda stranim stratekim investitorima, tada se glavna uloga preputa stranim investitorima. Zlatno pravilo za privlaenje novih stranih direktnih investicija je transparentnost. Vitalna uloga transparentnosti za strane direktne investicije potie iz nekoliko razloga. Prvi je da netransparentnost namee dodatne trokove za poslovanje. To se odnosi na prikupljanje nedostajuih informacija, ali i na korupciju, koja moe biti veoma skupa za

preduzea. Drugi razlog znaaja transparentne politike je zbog toga to ona olakava meunarodne menadere i akvizicije, zatim pozitivno dejstvo na stav investitora, i otvoreni reimi trgovine i investicija, koji se istiu kao moan instrument za privlaenje stranih direktnih investicija. Raireno je gledite da strane direktne investicije imaju najpotpunije efekte na domai privredni razvoj ukoliko su u celini u stranom vlasnitvu. U takvom sluaju filijala je u potpunosti integrisana u globalno poslovanje matine kompanije. Ovaj vid procesa integracije je ranije bio stimulisan eljnom zemalja domaina da postignu izvozne rezultate. Fabrike koje su u potpunom inostranom vlasnitvu, a koje su integrisane u globalnu mreu matine kompanije, pruaju privredama zemalja u kojima se nalaze korist koja je daleko vea od one koju predstavlja uloeni kapital, upravljanje i marketing. Kada strani investitor odlui da proizvodnju iz zemlje domaina ukljui u iru strategiju svoje mree, kako bi je suoio sa globalnom i regionalnom konkurencijom, kada postaje sve evidentniji dinamiki integracioni efekat koji zemlji domainu. obezbeuje novu tehnologiju, bru modernizaciju tehnologije, bolje metode upravljanja i vie industrijske standarde nego u bilo kojoj drugoj formi prisustva stranog kapitala. Meutim, treba istai da postoje brojni parametri koji pokazuju da filijale u potpuno stranom vlasnitvu uglavnom slue za odreene doradne poslove, mada i postoje drugaiji dokazi koji ukazuju na injenicu da su ovi poslovi karakteristini po visokoj dodatoj vrednosti i da stvaraju dinamike povratne veze koje omoguuju prelivanje tehnologije i znanja u lokalnu privredu. U pogledu perspektiva stranih direktnih investicija treba istai da e globalna integracija nastaviti da podstie direktne strane investicije gde god postoji povoljno ekonomsko okruenje. Za ukidanje prepreka na strane direktne investicije potrebno je dosta vremena. Moe se primetiti da je mali broj zemalja izvrio sveobuhvatnu reformu politike stranog investiranja, mada su mnoge zemlje preduzele razne mere kako bi podstakle strane direktne investicije. Zemlje u razvoju se nalaze u tri faze procesa reformi: neke su vodei domaini SDI, druge tek postaju domaini SDI, a neke zemlje tek poinju da unapreuju okruenje za priliv SDI. Imajui u vidu da je proces integracije u svetsku privredu povezan s napretkom na planu priliva SDI, moe se oekivati da e, nezavisno od tempa reformi po pojedinim zemljama, opti pravac kretanja biti ka veoj liberalizaciji. Za razliku od ranijeg priliva SDI, koji je esto koristio neefikasnost privreivanja u zemljama u razvoju, novi priliv SDI bie usmeren na efikasnu proizvodnju za svetsko trite. Paralelno sa uklanjanjem prepreka na kretanje meunarodnog kapitala i sa poboljanjem domaeg trita kapitala u zemljama u razvoju, domai i inostrani investitori e sve u veoj meri da se udruuju na planu globalnog finansiranja preduzea, to je jedan od naglaenih aspekata globalne integracije. Drugi aspekt predstavlja prisutnost dvosmernog toka inputa, proizvoda i finansijskih sredstava izmeu filijala kompanija u raznim zemljama. Time se stvaraju novi uslovi da preduzea uzimaju sredstva tamo gde su najpovoljniji uslovi, a investiraju tamo gde je najvei profit. Time se smanjuju razlike izmeu domaih i inostranih preduzea. Novija karakteristika razvoja SDI je poveano investiranje zemalja u razvoju u inostranstvu. Preduzea iz zemalja u razvoju koja ispunjavaju svetske standarde mogu da pristupe meunarodnom tritu kapitala i da na laki nain dou do potrebnih sredstava. Time e nedostatak kapitala predstavljati sve manju prepreku privrednoj ekspanziji zemljama u razvoju. Zbog toga se oekuje da e SDI u budue sve vie predstavljati mehanizam za transfer opteg znanja, sistema i tehnologije, a sve manje mehanizam za transfer kapitala. Priliv SDI je jo uvek koncentrisan na relativno mali broj zemalja u razvoju i igra neznatnu ulogu u razvoju mnogih zemalja. Neke od tekoa u mnogim zemljama se mogu savladati konzistentnom i zdravom ekonomskom politikom, pa ak i rizinije zemlje mogu da privuku SDI. Meutim, samo odgovarajua politika otvaranja i izlaganja

domaeg trita inostranoj konkurenciji moe stvoriti dugoronu osnovu za velike koristi od SDI. Ipak, najvie SDI ipak odlazi na ve razvijene zemlje Za zemlje u tranziciji, po mnogim prognozama, tek predstoji povoljan preiod. Investitori danas sve veu panju obraaju na ova trita Najbolje izglede imaju Azija i Jugoistona Evropa. Afrika e ostati stabilna destinacija, sa istim nivoom investicija. Zemlje u razvoju kao grupa doivee oporavak, ali ne na kratak rok. Najatraktivnija lokacija za SDI meu razvijenim zemljama bie SAD. Neto su slabija oekivanja o rastu stranih direktih investicija usmerenih u razvijene evropske zemlje

Uloga transnacionalnih korporacija Transnacionalne kompanije su zamiljene kao motori rasta, djelomino zbog svoje uloge u pruanju kapitala i treninga, poticanju trgovine, generiranju tehnologije i inovacija. Tako da je za svako strateko planiranje presudna svijest o povezanosti koju SDI prua meu financijskim, trgovakim i tehnolokim tokovima. Znaaj stratekog planiranja je povean pretpostavkom da direktna strana ulaganja do neke mere odreuju tijek trgovine, kapitala i tehnologije. U stvari, transnacionalne kompanije utvruju do odreene granice internacionalne obrasce tijeka trgovine, transfer tehnologije preko nacionalnih granica te meunarodnu raspodjelu financija. Internacionalna proizvodnja kao ekonomski stimulans dovela je do poveanja pozornosti na faktore koji utiu na SDI kao to su geopolitika pozicija zemlje domaina, ljudski i materijalni resursi i vrednosti (npr. radna etika). Strana proizvodnja igra ulogu u rastu i smeru regionalnih gospodarskih grupacija kao to su NAFTA i EU. Distribucija strane proizvodnje od strane TNC-a utie i na meunarodne migracije radne snage. Ali je jednako tak vrlo izvjesno da TNC-i imaju vrlo dokaziv uticaj na kvalitativne aspekte razvoja. Socijalne, kulturne i politike karakteristike pogoene su direktim stranim ulaganjima u zemlji domainu. Pozitivni i negativni uinci mogu se videti u promeni naina ivota, promeni obrazaca potronje, sastavu radne snage, zdravlju, sigurnosti, okoliu kao i u promenama u menaderskim praksama slijedom prekograninog transfera poslovne kulture od strane TNC-a. Sindikati radnika su jo jedno od podruja uticaja na osnovu kojega se moe ocijeniti uinak rastue uloge TNC-a. U kojoj meri e transnacionalne kompanije dopustiti da sindikati predstavljaju radnike u procesima odluivanja? Do koje mere e se radnici ujediniti internacionalno kako bi postigli balans sa sve vie rastuom moi transnacionalnih kompanija? Nunost uinkovitog koritenja i raspodjele resursa u globalnom okruenju prijtjenjenom dugovima, umanjila je privatno kreditiranje i multilateralna razvojna sredstva u korist sve vee zastupljenosti direktnih stranih ulaganja kao izvora kapitala. Na taj nain se SDI moe posmatrati kao instrument u razvoju ljudskih i materijalnih resursa. Strateki analitiari i planeri moraju biti u mogunosti da prate uticaj koji TNC imaju na zemlju domaina u svim aspektima razvoja ljudskih resursa. Veza izmeu vlade,industrije i obrazovanja u tom procesu su od vitalnog znaaja. Menaderske vetine, obuka i prekvalifikacija, kao i poboljanje zapoljavanja su faktori koje treba uzeti u obzir prilikom stratekog planiranja. Razumevanje ljudskih i materijalnih resursa kao primatelja SDI-ja e doprineti razumevanju uinka transfera tehnologije i njegovom uticaju na ekonomski razvoj zemlje domaina. Obzirom da je orjentacija na izvoz kljuni element strategija ekonomskog razvoja u veini zemalja u razvoju, vano je razumeti SDI u odnosu na trgovinu. Korporacije koje posluju u inostranstvu, donoenjem inovativnih proizvodnih tehnologija i trgovinskih veza izravno utiu na trgovinu u pogledu razmjene inostrane zarade. Domai proizvoai e takoer biti pod uticajem difuznosti marketinkih informacija i metoda. Makroekonomska slika SDI-ja daje vane naputke za proces stratekog planiranja. Regionalizacija globalne politike ekonomije, ve utvrena internacionalnim trgovinskim obrascima iz prethodnih desetljea, je sada ojaana trendovima izravnih stranih ulaganja. Oita je dominacija trijade Severna Amerika, EU i Japan. Ako samo pet zemalja u

razvoju prima vie od pola ukupnog protoka svih SDI-ja kako se drugi mogu ukljuiti? Da bismo na to odgovorili treba promotriti povezanost izravnih stranih ulaganja sa trgovinom, financijskim tokovima i transferom tehnologije da bi se razumelo favoriziranje ovih pet zemalja: Brazli, Kina, Hong Kong, Meksiko, Singapur. Transnacionalne kompanije ciljaju na regije, a ne samo pojedine zemlje kao mesta za direktne strane investicije. Uzevi to u obzir nacionalne vlade bi trebale formirati politiku vezanu za SDI u regionalnom kontekstu. Strateki analitiari i planeri kao i institucije koje formiraju nacionalne i regionalne politike za privlaenje investicija moraju uzeti u obzir ovaj nain razmiljanja TNC-a. Strateki planeri u zemljama davateljima i zemljama primateljima trebali bi uzeti u obzir sledea upozorenja. Ukoliko vlade Nemake i Italije zadre stalan porez kao postotak BDP-a, odravajui istovremeno trenutne nivoe potronje javnog sektora, dug e im narasti 400 odnosno 700% do 2030. godine. Kada zemlje posuuju one odvraaju tednju od produktivnih investicija. Vlade koje se zaduuju su prisiljene plaati vee premije za rizik. Cene financijskih instrumenata sa slinim rizicima trebale bi se konvergirati preko raznih trita. Kontinuirana liberalizacija financijskih trita, trend sekuritizacije i razmjenjivost financijske imovine, kao i efektivnije upravljanje rizicima, indikatori su da se granice izmeu trita briu. Takoer trend da se SDI usmeravaju prema uslugama je vidljiv na globalnoj razini. Urugvajska runda GATT-a (General Agreement on Tariffs and Trade) postavila je usluge vrlo visoko na dnevnom redu prilkom kreiranja svetske ekonomske politike. U Opem sporazumu o trgovini uslugama GATS (General Agreement on Trade in Services) zamiljen je vrlo sveobuhvatan okvir za liberalizaciju investicija i trgovine. Bez obzira na uspeh ili neuspeh Sporazuma priznanje da je globalna konkurentnost usko povezana sa produkcijom usluga odreuje svim zemljama smer kretanja. Projektanti stratekih planova na svim razinama i stranama (davatelji i primatelji) moraju biti svesni toga da e direktna inostrana ulaganja u usluge biti od presudnog znaaja za razvoj tritima u nastajanju, posebno tranzicijskim ekonomijama. Korporativni stratezi, nacionalne politike, i regionalni akteri moraju ocjeniti trokove i koristi liberalizacije SDI-ja, trgovine i kretanja dobavljaa na polju usluga. Iako je nastavak ekonomskih reformi sine qua non za odrivi gospodarski rast u zemljama u razvoju, trgovina i SDI osiguravaju razvojne mjere i njihovu institualizaciju u transnacionaloj ekonomiji. Akteri stratekog planiranja moraju posmatrati postojeu strukturu trgovine i investicija na centar-periferija relaciji izmeu ljudskih i materijalnih resursa i vrednovati ciljeve u kontekstu meusobnog obogaivanja. Tvrdnja da e slobodna trgovina i liberalizacija SDI -ja dovesti do masovne nezaposlenosti i nejednakosti plaa kao posledica masovne migraicije TNC-a na podruja gdje je radna snaga jeftinija, nije istinitija od tvrdnji da e u nekim zemljama u razvoju ,koje su meta razvijenih industrijskih sistema, doi do iscrpljivanja resursa i produbljivanja jaza u primitcima dohotka. 60tih i 70tih godina zemlje u razvoju su tvrdile da trgovina sa razvijenim zemljama predstavlja prijetnju njihovom industrijskom razvoju. No u poslednjih nekoliko decenija dolo je do promena, te tako sada napredne industrijske nacije brinu vie o konkurenciji iz manje razvijenih zemalja, nego o njihovom ekonomskom razvoju. Svako od trita u nastajanju nudi specijalizovanu priliku (kupac-dobavlja, zajednika ulaganja) potencijalnim investitorima i trgovcima u smislu njihove individualizirane relacije centar-periferija, ljudskih i materijalnih resursa i sustava vrijednosti. Proces stratekog planiranja u kompanijama, zemljama i regijama iz perspektive primatelja i davatelja mora se sustavno baviti ovim komponentama u njihovoj korelaciji. Strateki planeri se moraju koncentrirati na (i kapitalizirati) mogunosti ovog uzajamnog procesa. Poveane poslovne aktivnosti i transakcije TNC-a kao i daljnja integracija svetskih trita iznjedrila je poveznice i "unatrag" i "unaprijed". Ekonomije u razvoju ne samo da sada konstituiu svoja izvozna trita ve se natjeu i sa razvijenim svijetom. Re-inenjerig, kako bi se iskoristila prednost globalnih relacija izmeu ponude i potranje izmeu razvijenih i nerazvijenih nacija, je izravan izazov globalnim stratekim planerima.