Priručnik za vođenje radionica

KAKO IZAĆI NA KRAJ SA PROBLEMATIČNIM UČESNICIMA

Autori istoimene knjige su Bob Pajk i Dejv Arč

Pripremile:Smiljana Lalić i Milena Banić

April, 2007. godine

ŠTA ILI KO SU PROBLEMATIČNI UČESNICI?

Ovo pitanje iz naslova sam postavio puno puta na mnogim seminarima. Uglavnom odgovori koje dobijam su specifični tipa da je to onaj koji kasni npr. sveznalica i onaj koji priča sa strane. S vremena na vreme se malo dublje uđe u analizu. Ako je cilj treninga pomoć ljudima da steknu znanja i veštine koje mogu primeniti u poslu, onda je težak učesnik svako čiji stav ili ponašanje sprečava njega ili druge da postignu taj cilj. Ovaj kriterijum proširuje opis teškog učesnika na stidljive ljude i one koji su zaokupljeni mislima.

Iako može izgledati da težak učesnik ne želi da uči, ne može da uči ili na neki način pokušava da omete tvoju prezentaciju, to nije nužno slučaj. Zapravo nešto ih sprečava a često i druge da uče. U slučaju stidljive osobe, to je unutrašnja blokada: stidljivost. Za one preokupirane to je spoljašnja blokada: stvari koje su van sadržaja radionice (misli na druge stvari).

Naš posao je tada da pomognemo teškim pojedincima da uklone te blokade, tako da i oni i drugi mogu da uče. Ovo nameće pitanje: čija je uopšte odgovornost učenje?

»KO JE DOBIO MAJMUNA?«

Bil Onken (pisac knjige »Ko je dobio majmuna«) koristio je majmun metaforu u priči o delegaciji ali ja je ovde koristim da opišem odgovornost. Ko je odgovoran da osigura da se učenje dešava kod svakog i ko je odgovoran da minimizira ometanja kod učenja. Da li je to facilitator, da li je to osoba koja ometa, ili drugi učesnici u procesu učenja. Odgovorio bih sa DA na sva ova 3 pitanja.

Verujem da trener, učesnici kao grupa i individualni učesnici dele odgovornost za učenje. Posebno kad je reč o učenju u vezi sa radnim mestom, verujem da partnerstvo treba da se razvije između svih učesnika u procesu učenja. I takođe verujem da je učenje (uključujući i trening) proces a ne događaj. Predugo smo koristili evaluacione forme (u slučaju trenera ili sadržaja) i testove (u slučaju učesnika) da procenimo da li je određeni program bio uspešan. Sada mislim da moramo gledati iza tih alata.

Cilj većine treninga na radnom mestu je da proizvede bolje rezultate u poslu. Uspeh se ne meri pokrivenim sadržajem ili položenim testovima, već onim što je zapravo upotrebljeno u poslu. Ako to imamo na umu vidimo da odgovornost za proces učenja i njegova primena u poslu prevazilaze trenera i učesnika.

PRE RADIONICE

1

Trener igra važnu ulogu u određivanju da li je učesnik motivisan ili bezvoljan. Da li trener objašnjava ciljeve radionice tako da učesnici razumeju njihovu važnost za posao? Da li trener daje vremena učesnicima za pripremu pre radionice? Da li trener pomaže učesnicima da postave relevantne lične i profesionalne ciljeve kojima će težiti tokom kursa? Da li plan koji je prethodno osmišljen da se sledi, izveštaj i procena primene veština prate kurs? Ovo su neke od stvari koje trener može da uradi, da stvori okruženje koje pomaže učesnicima da razviju realistična, pozitivna očekivanja od kursa.

Sami učesnici mogu značajno uticati na svoj rezultat i pre nego što prisustvuju kursu. Uspeh zavisi od pripreme i stava. Da li su učesnici obavili neophodnu pripremu, ako je bilo? Da li omogućavaju da su njihovi sučesnici spremni da ih pokriju tako da se oni mogu fokusirati na trening i ne brinuti da će biti pozvani da odgovore na pitanje? Da li potroše vremena da razumeju ciljeve kursa i kako se sadržaj kursa odnosi na njih i na njihove poslove? Ovo su neke od stvari koje mogu poboljšati iskustvo svakog pojedinca sa radionicom – i minimalizovati probleme koji teže da umnože teške učesnike.

ZA VREME RADIONICE

Tokom treninga 2 ključna igrača u minimiziranju efekta teškog učesnika su trener/prezenter i teški učesnik. Za instruktorovo dobro je da primeni koncepte naglašene u ovoj knjizi kao preventivne i pozitivne već na početku. Radeći tako smanjiće se ili eliminisati mnoga ponašanja teškog učesnika. Što je više učesnika koji prihvate ciljeve radionice i norme, uključujući odgovarajuće ponašanje instruktora i učesnika, imaćete manje teških učesnika.

VAŠI CILJEVI KAO INSTRUKTORA/PREZENTERA

Instruktorova dva cilja u suočavanju s teškim učesnicima bi trebali biti:1. ako je moguće, uključiti tog teškog učesnika2. da smanji svaki negativan uticaj koji on ima na druge

PREVENCIJA (KAKO UMANJITI EFKAT TEŠKIH UČESNIKA)

Četiri glavna polja na koja ćete želeti da se fokusirate da biste smanjili efekte teških učesnika su:- priprema, - nameštanje prostora, - grupna dinamika i - fokusiranje na rezultate.

Priprema. Imajte na umu stvari koje mogu da pretvore inače pogodnog učesnika u teškog: nerazumevanje ciljeva kursa, spoljašnji vremenski pritisci, nedostatak podrške supervizora itd. Primenite strategije iz ove knjige da eliminišete što više ovih faktora pre početka radionice. Takođe pripremite

2

aktivnosti koje će pojedincu nametnuti bar delimičnu odgovornost za ponašanje grupe.

Nameštanje prostora. Ne zaboravite na važnost nameštanja prostora, važnost u podsticanju učestvovanja i minimalizovanju trenerove potrebe za kontrolom činjenjem učesnika odgovornim za sopstveno ponašanje. Koristite ovu informaciju da dizajnirate prostor za vašu konkretnu svrhu.

Grupna dinamika. Ako su vaši učesnici kao većina, oni žude da budu prihvaćeni, cenjeni i podržani od strane vršnjaka. Što više koristite male grupe u vašem programu više ćete smanjiti tendenciju da neko postane težak učesnik.

Fokusiranje na rezultate. Kada učesnici shvate da ono što uče direktno utiče na njihovu efektivnost na poslu, otpor prema kursu i bezvoljnost za učestvovanjem su minimalizovani. Važno je da učesnici razumeju na početku radionice (ili čak pre pohađanja) zašto su izabrani i zašto je kurs važan – njima, njihovim trenerima i organizatorima. Jednako je važno da u program ubacite vreme da se učesnici osvrnu na ono što su naučili i uvide praktične primene u poslu. Ohrabrivanjem da izraze glavne tačke i primenu, pomažemo učesnicima da uvide vrednost vremena koje su uložili a ne da misle da su ga bacli.

Bez obzira na naš napor da sprečimo da teški učesnici ometaju naš program, oni to ipak mogu. Sledećih nekoliko poglavlja naglašavaju najčešće tipove teških učesnika, identifikovanih na mojim seminarima tokom godina kao i praktične sttrategije za smanjenje i eliminisanje otpora prema kursu i problematičnog ponašanja.

I zapamtite skoro uvek je preporučljivo da se upotrebi najmanje očigledna tehnika. Vaš najvažniji cilj je da uključite teškog učesnika a ne da ga ismevate i sramotite.

ZATVORENIK

Kad god je radionica obavezna neki učesnici sebe vide kao zatvorenike. Mogu reagovati pasivno (apatijom) ili agresivno (besom ili neprijateljstvom). Predlozi za izlaženje na kraj sa pasivnim učesnicima su u sledećem poglavlju

3

(Introverti). Za strategije u vezi sa agresivnim učesnicima, zatvorenicima, čitajte dalje.

1. Direktno se suočite sa zatvorenikovom rezervisanošću.

Negativna energija je isto energija i ovde su objašnjene tehnike za njeno kanalisanje u učenju.

Na početku radionice tražite od učesnika da nabroje 18 razloga zašto ne bi trebali da su tu. Mogu napisati svoje razloge na stikere i da ih okače na flip-chart. Ili možete izabrati nekoliko dobrovoljaca da naprave listu grupinih inputa na flip-chart. Kada je to urađeno postavite te flip-chartove na vidno mesto na zidu. Onda recite nešto kao: »Sa svim ovim razlozima mogu da vidim zašto ne želite da budete ovde. Sa svim ovim razlozima nisam sigurna da ja želim da budem ovde, ali svidelo nam se ili ne vi ste ovde i ja sam ovde. Volela bih da mogu da uradim nešto sa ovim problemima, ali ne mogu. (Ako nešto ipak možeš da uradiš onda uradi. Naglasi šta možeš da uradiš i kad ćeš to uraditi). Obećavam da ću dati sve od sebe da vam se ovo isplati. Volela bih da i vi date sve od sebe da se nađemo na pola puta. Hoćete uraditi to?« Ova vežba u rekanalisanju energije je često uspešna u pridobijanju zatvorenika.

2. Predstavite prednosti grupe

Retko se grupa sastoji samo od zatvorenika, normalno bude nekoliko zatvorenika, bude i onih koji izbegavaju rad, onih koji su pravi istraživači – spremni da se vežu za sadržaj. Jednom kad su ove podgrupe identifikovane potrošite neko vreme da dozvolite zatvorenicima da se izventiliraju kao u prethodnoj vežbi, ali takođe dozvolite istraživačima da podele sa drugima zašto su uzbuđeni zbog radionice. Zna se da ova tehnika pravi istraživače i od zatvorenika i od onih koji izbegavaju rad.

3. Neka radionica bude bazirana na prednostima

Pokušajte da počnete radionicu sa listom od bar 10 prednosti za učesnike. Na tržištu gde radnici menjaju svoj posao 7 puta tokom svog života, prednosti kursa moraju da imaju primenu koja prevazilazi sadašnji posao. Kako će kurs uticati na učesnikovu ličnu i profesionalnu budućnost? Da li će ih učititi podesnijim za tržište pošto su ovo pitanja koja će učesnici uvek postavljati, moraju ih postavljati i facilitator i kreator kursa.

4. Koristite prostor

Tokom svog izlaganja pokušajte da hodate prema nekom koga smatrate zatvorenikom i da stojite blizu te osobe. Videćete da skoro 90% vremena učesnik pratiti sadržaj vašeg izlaganja.

5. Pridobijte njihovu pomoć

4

Endru Karnegi bio je u pravu kad je rekao da je najbolji način da steknete prijatelja ako pitate tu osobu za uslugu. Kad zamolite zatvorenika da vam pomogne, u nekoj bezazlenoj aktivnosti (distribucija materijala, preuređivanje stolova, postavljanje charta itd.) time mu ukazujete poverenje a ono može biti ključ za pretvaranje zatvorenika u učesnika koji sarađuje.

6. Inicirajte privatnu diskusiju

Možda ćete biti iznenađeni kad pričate jedan na jedan sa zatvorenikom, gde ćete uhvatiti sebe da u stvari pričate sa preokupiranim, sveznalicom ili s nekim kome je dosadno. Tada ste spremni da posegnete za drugom grupom strategija za uključivanje ove osobe u trening.

7. Dozvolite im da odu

Nikad ne zaboravite da imate i ovu opciju. I to što znate da postoji rešiće vas potencijalne panike dajući vam prostora i vremena da mislite kreativno o trenutnoj situaciji.

INTROVERTAN

Introvertni participanti imaju veoma malo energije. To može biti zbog toga što su stidljivi, ili uplašeni od sadržaja treninga ili gurpe, ili čak i zbog toga što suzbijaju bes što se pokazuje kroz pasivnost. Šta god da je razlog, vi ćete želeti da primenite neku strategiju, kako biste podigli nivo energije introvertnim osobama i podstakli ih na rad.

1. Koristite rad u malim grupama

5

Stidljivi i tihi participanti, kao i oni koji su uzdržani iz drugih razloga mogu reagovati zbog želje da njihova mala grupa bude uspešna. Introvertni participanti koji iskuse uspeh i prihvatanje u manjim grupama obično su spremniji i da u učestvuju u većoj grupi.

2. Uključite metodu grupnog stvaranja pitanja

Ljudi koji se povlače ne vole da postavljaju pitanja u velikoj grupi. Da bi im omogućili odgovore na njihova pitanja, povremeno podelite participante u male grupe i zadajte im kao zadatak da napišu jedno ili dva pitanja koja bi želeli da pitaju. Kroz realizaciju ove aktivnosti, može se desiti da povučeni učesnici već tokom rada u malim grupama dobiju odgovore na svoja pitanja. Ukoliko to ne bude slučaj, pitanje tada postaje „zajedničko“ i mala grupa ga postavlja pred celom grupom, tako da participant koji je prvobitno postavio pitanje ostaje anoniman, a ipak doprinosi radu grupe i dobija odgovor na svoje pitanje.Ova aktivnost takođe omogućava participantima da uvide da je postavljanje pitanja normalan proces i da doprinosi učenju.

3. Tražite pismene odgovore

Kada je cela grupa sastavljena od participanata koji bi se mogli okarakterisati kao introvertni, podstičite pismene odgovore kao prvi korak da participanti stupe u razmenu svojih mišljenja i ideja. Zatim partipicante podelite u male grupe i tražite od participanata da pročitaju u malim grupama ono što su napisali.Introvertni participanti se najopuštenije osećaju u grupi koja se sastoji od 5 do 7 osoba.

4. Omogućite male podsticaje

Podsticaji ne bi trebalo da budu veliki ili skupi. Bombone sasvim dobro vrše posao. Ovde je ideja u tome da podstaknete svakog učesnika da nagradi ili oda priznanje svakom pozitivnom delu kada ga primeti. Tražite od participanata da pokušaju da primete svakoga ko doprinosi njihovom učenju i da, kada takvog učesnika primete uzmu jednu bombonu i da je daju tom učesniku, a zatim da objasne šta je ta osoba rekla ili uradila što je prouzrokovalo da joj se oda priznanje. Ova aktivnost veoma brzo uključuje sve članove grupe i utiče da participanti postanu svesni jedni drugih, kao i da postanu svesni da njihov proces učenja ne zavisi samo od trenera nego i od njih samih.

5. Izbor partnera

U aktivnostima koje uključuju rad u paru pokušajte da spojite introvertne osobe sa onima koje su umereno ekstrovertne. Pazite na to da ne spojite introvertnu osobu sa izrazito dominantnom, pošto dominantna osoba neće

6

dozvoliti introvertnoj da učestvuje, tako da će introvertna osoba na ovo iskustvo reagovati još većim povlačenjem u sebe.Ova tehnika takođe funkcioniše ako u grupi imate ljude sa više i manje iskustva. Spajanjem iskusnih i manje iskusnih participanata u parove, omogućavate manje iskusnim participantima da iskažu svoje strahove od pravljenja grešaka.

6. Tražite pomoć od introvertnih participanata

Podstičite introvetne osobe da pomažu tokom rada pomoću neverbalnih fizičkih zadataka, kao što je postavljanje papira na zid, deljenje materijala, raznošenje osveženja tokom pauze i sl. Ovo postavlja osobu u poziciju da bude odgovorna u grupi. Postavljanjem osobe u poziciju da se uključuje fizički, radije nego verbalno, povećava šansu takvim osobama da imaju bolju interakciju sa celom grupom. Kada vidite da ove participante možete da uključite i verbalno, možete ih zadužiti da signaliziraju kada je vreme za pauzu ili nešto slično.

7. Nametnite feedback jedan-na-jedan

Pristupite povučenim participantima na pauzi i tražite od njih određeni feedback u vezi sa određenom diskusijom koja se vodila u grupi. Ako otkrijete da ta osoba ima zanimljivo razmišljanje koje može doprineti procesu učenja pitajte je da li bi mogla da podeli svoje viđenje u maloj grupi ili u velikoj grupi. Ako je osobi ok da podeli svoje mišljenje u velikoj grupi, napomenite u grupi o čemu ste pričali i zamolite osobu sa kojom ste pričali da podeli svoje mišljenje sa grupom. Na taj način ćete biti spona između introvertne osobe i grupe, i povučenoj osobi ćete omogući da se uključi u rad u grupi.

DOMINANTAN

Ovi participanti mogu biti veoma pametni i inteligentni, ponekad mogu prekidati da bi podelili neku svoju priču sa nama, ponekad da bi postavili beznačajno pitanje, samo da bi slušali sopstveni glas. koja god da je tehnika u pitanju, oni nadvladavaju grupu i drže ostale učesnike zarobljenim. Ove strategijama se grupa može vratiti nazad.

1. Koristite rad u malim grupama

Nemojte davati prostora dominantnim participantima da dominiraju pred celom grupom. Jedan način da ovo postignete je da koristite rad u malim grupama i da prikupljate grupne ideje, a ne individualne ideje. Deljenje grupe

7

u male grupe od po 5-7 osoba, pomaže da se dominantni participanti suzdržavaju. U najboljem slučaju, mala grupa će prikupiti dovoljno zajedničke snage da obuzda dominantnu osobu.

2. Koristite podsticaje

Kroz korišćenje malih nagrada za participante (na primer bombone i sl, kako je već opisano u Handoutu za introvertne participante, taktika pod brojem 4.), možete podsticati svakoga da učestvuje i onemogućiti da jedna osoba drži monopol nad grupom.

3. Koristite fizički prostor

Kada dominantna osoba priča hodajte prema njoj dok priča. Iskustva pokazuju da, veoma često, što se trener više približava, osoba brže prestaje da priča.

4. Uspostavite grupna pravila

Jedan od načina da ovo uradite je da na jednom flip chartu napravite dve kolone, gde ćete na vrhu jedne kolone napisati Treneri, a na vrhu druge Učesnici. Zatim pitajte grupu „Koliko vas je nekad bilo u grupi u kojoj su ponašanja trenera pokvarila prezentaciju?“ Kada učesnici podignu ruke, kažite: „Ok, ajde sad da nabrojimo neka od tih ponašanja!“ Zapisujte šta učesnici govore.Zatim istu stvar uradite u koloni Učesnici. Kad završite zalepite flip chart na zid i recite da ćete dati sve od sebe da izbegnete ponašanja koja su izlistana u vašoj koloni, kako ne biste ometali rad. Zatim zamolite participante da preduzmu isto u pogledu njihove kolone.Ukoliko mislite da u grupi postoji mogućnost da bude osoba koje dominiraju, obavezno u spisak ponašanja učesnika dodajte ponašanja koja uključuju dominiranje.Ukoliko je grupa velika možete je podeliti na dve grupe, a zatim jednoj grupi zadati da izlista ponašanja za trenere, a drugoj za učesnike.5. Strategija „Zarobi pitanje“

Ukoliko je tehnika dominantnog učesnika da koristi postavljanje pitanja, kako bi kontrolisao grupu, možete staviti u grupna pravila određivanje određenog vremenskog limita za postavljanje ptianja. Ukoliko ovo vreme protekne, učesnici više ne mogu postavljati pitanja, ali imaju mogućnost da svoje pitanje napišu na flip chart-u, na kome je na vrhu napisano „Zarobi pitanje“.Ova strategija može biti kombinovana i sa strategijom grupnog stvaranja pitanja (opisanom u Handoutu Introvertan po brojem 2.), gde bi se učesnicima omogućavalo da grupno biraju koja pitanja žele da postave, a ona za koja ne bude dovoljno vremena bi se stavljala na flip chart „Zarobi pitanje“. U tom slučaju pitanja dominantnih participanata bi prolazila i kroz filter malih grupa.

6. Menjajte članove grupa8

Uprkos vašim naporima, mala grupa može biti nemoćna da kontroliše ponašanja dominantnih participanata. U takvim slučajevima probajte da pravite nove male grupe, jer će možda druga grupa biti u mogućnosti da se suoči sa dominantnim osobama.Takođe možete probati da dominantnog učesnika u sledećem raspoređivanju postavite da sedi bliže vama, ali negde sa strane, kako vam ne bi smetao tokom predavanja)

7. Upotrebite simbole

Da izjednačite participaciju probajte sledeću taktiku: dajte svakom participantu tri simbola, (ili manje, ako je manja grupa). Objasnite da svaki simbol može biti iskorišćen da se postavi pitanje ili da se da neki komentar. Kažite participantima da koriste pažljivo simbole jer kad ih jednom potroše, više ih ne mogu dobiti, te neće više biti u mogućnosti da postavljaju pitanja i daju komentare. Ova strategija omogućava participantima da dvaput razmisle pre nego što daju neki komentar.

8. Fizički uljučite dominantne participante

Kroz davanje zadataka dominantnim participantima, na primer pisanje odgovora ostalih učesnika na flip chartu i sl, mogu se dominantni participanti fizički zaokupiti, što može uticati da se smanji ometanje rada.

9. Direktno postavljanje pitanja određenom učesniku

Kada postavljate pitanja, možete tražiti od određenog učesnika da vam na pitanje odgovori. Pre toga postavite pravilo da ukoliko osoba ne zna da odgovori na pitanje, ona može proslediti pitanje drugom učesniku.

10. Koristite blokiranje telom

Koristite svoje telo da odvojite dominantnog participanta od ostatka grupe. Postavite svoje telo tako da stojite između dominantnog participanta i ostalih učesnika. Ovakav vid pozicioniranja je veoma efektan za umanjivanje uticaja ovog tipa participanata.

11. Iskoristite njihove pauze

Kad dominantna osoba napravi pauzu u govoru, prekinite ga sa nekom izjavom, kao na primer:“Ok, puno ti hvala“, koristeći direktan očni kontakt. Onda prekinite očni kontakt i postavite pitanje nekom drugom. Ako želite

9

koristiti i strategiju blokiranja telom, možete se blago okrenuti od dominantnog participanta i postaviti pitanje nekome ko sedi u tom smeru. U ovoj strategiji treba svim učesnicima u grupi, pa i dominantnoj osobi, jasno staviti do znanja da sada treba dati prostor nekom drugom.

12. Napravite prelaz ka drugim participantima preko pohvale

Ovom strtegijom vi kontrolišete i usmeravate u drugom pravcu fokus grupe. Ponudite pohvalu, recite: „Mi cenimo sve tvoje odgovore“, a onda dodajte „Ajde sad da čujemo nekog drugog“.

13. Napravite kontakt očima

Ova strategija omogućava da komunicirate sa dominantnom osobom kroz neodobravanje njegovog ponašanja. Kada neka osoba podigne ruku, pre nego što prozovete osobu da odgovori, pogledajte dominantnu osobu i jasno joj očima stavite do znanja: „Ajde dozvoli nekom drugom da kaže nešto ovog puta“. Zatim prozovite učesnika koji je podigao ruku.

14. Postavite teško pitanje ili dajte zahtevan zadatak

Kao jedan od poslednjih pokušaja probajte da date dominantnoj osobi zadatak koji je veoma težak ili mu postavite teško pitanje. Na ovaj način dominantna osoba može, kada shvati da pitanje ne zna, da bude zainteresovanija da sluša.

15. Privatna diskusija

Budite proaktivni. Ako na samom početku primetite da će neko biti dominantan, možete zamoliti nekog participanta za pomoć, možete probati i sa dominantnom osobom. Izdvojite ga sa strane i kažite da ste primetili da drugi učesnici ne učestvuju onoliko koliko biste vi voleli i pitajte ga da vam pomogne da se i drugi učesnici uključe. On će u tom slučaju biti vaš tajni saučesnik u uključivanju ostalih participanata.

10

SVEZNALICA

U pokušaju da izađete na kraj sa ovom vrstom teškog učesnika, važno je da razgraničite one koji se prave da znaju sve od onih koji zasta znaju sve ili bar puno toga.

1. Podstaknite prethodnu proveru

Upotreba prethodne provere za uvid u znanje i veštine svakog učesnika unapred će vam pomoći da razdvojite sveznalice od onih koji se tako ponašaju.

2. Cenite upućenost

Uradite to već na početku radionice. Odličan način je da tražite od njih da napišu pored imena broj godina (meseci, nedelja, dana ili sati) iskustva koje imaju, neka svaka grupa sabere svoju ukupnu količinu iskustva. Dok učesnici računaju dobijate brz uvid u količinu iskustva s kojom ćete raditi.

Lin Solen, jedna od starijih konsultanata, deli i drugu ideju. Trener crta veliko drvo na flip-chartu zatim okrene chart tako da grupa više ne može da vidi sliku. Jedan po jedan članovi grupe odlaze iza flip čarta i stavljaju obojenu tačku na drvo. Što više neko tu tačku postavi na krošnji to on više misli da

11

ima znanja. Što je tačka niže on ima manje znanja o predmetu. Kada im se drvo okrene da ga vide, facilitator i grupa odmah vide vizuelni prikaz toga koliko učesnici misle da znaju o materijalu koji će se prezentovati. Ovo pomaže treneru da prilagodi tempo svoje prezentacije.

3. Pridobijte njihovu pomoć

Ako vaša organizacija nema polisu oko istupanja a naidjete na učesnika sa širokim znanjem o temama koje pokrivate, izvucite iz njega što više informacija kako bi pomogao drugima da uče, gradite njegovo samopouzdanje.

4. Razmotrite mentorstvo

Iskoristite upućenost osobe koja zna puno čineći ga mentorom drugima. Zamolite pojedinca da objasni procese drugima koji su manje iskusni i ne mogu tako brzo da prate. Iako ova tehnika radi naročito dobro u kompjuterskom treningu, ona ima primenu i u mnogim drugim situacijama.

5. Razvijajte složene vežbe

Postarajte se da vaša pitanja i vežbe uključe i vrlo teške zadatke tako da čak i sveznalica bude potpuno okupirana tokom aktivnosti. Jedan od načina da se ovo postigne je da razvijete 7 pitanja gde su prvo i 7. najlakše, 2. i 6. nešto teže, 3. i 5. veoma teško a 4. gotovo nemoguće. Onda im dajte instrukcije da počnu sa brojem 1 i da rade do broja 7 ili u suprotnom smeru. ovaj proces omogućava da svako započne uspešno i ostane potpuno okupiran i dozvoljava onima koji su sporiji ili imaju manju analitičku sposobnost da rade spostvenim tempom bez bojazni da će brži ljudi sa više znanja završiti pre.

6. Koristite odgovarajuće otvaranje treninga

Jedan od načina da se ublaže potencionalni problemi kad je sveznalica u grupi je takav što ćete početi sa aktivnošću u kojoj svako dobije zadatak da nacrta novčić, tastaturu na svom telefonu, sat itd. ali bez gledanja u taj predmet. Mnogi će se iznenbaditi kada vide koliko su malo detalja stavili crtajući stvar koju posmatraju svakog dana. To razvija svest koja pomaže da čak i najiskusniji učesnici više obrate pažnju na vaše instrukcije.

Rič Majs daje varijantu prethodne vežbe: njegovi učesnici se upare, onda okrenu leđa jedan drugom i pokušaju da nacrtaju ili rečima opišu partnerovu odeću. Naravno ne kaže im šta je zadatak dok god ne okrenu leđa. Kao i u prethodnom scenariju ljudi su iznenađeni time koliko gledaju a kako malo vide.

7. Inicirajte privatan razgovor

12

Kad sve ostalo propadne da izađete na kraj sa sveznalicom, pitajte ga da li je voljan da prima pitanja od grupe. Skoro bez izuzetka učesnici koji se prosto ponašaju kao da sve znaju će se povući.

SKEPTIK

Več im u očima možete videti nepoverljivost u uspeh treninga.

1. Koristite praktične primere

Budite spremni da ponudite konkretan primer iz stvarnog života o tome kako su ideje koje prezentujete delotvorne. Ako potrošite previše vremena pričajući teoriju, bićete laka meta za skeptike.

2. Prezentujte potvrde

Dovedite neke ranije učesnike da pokažu kako su primenili sadržaj kursa u poslu i kakvi su bili rezultati. Ovo će pomoći da se skeptiku dokaže da sadržaj koji prezentujete daje rezultate u stvarnom svetu.

3. Predstavite tačne podatke

Obezbedite skeptiku činjenice koje podupiru vaš entuzijazam oko vrednosti sadržaja koji prezentujete.

4. Neka skeptik iznese specifične sumnje

Ne dozvolite da se završi na »Ovo nikad neće uspeti«. Izazovite ih da podele svoje sumnje. Možda ćete uvideti da njihova opozicija nema puno

13

toga sa suštinom sadržaja vaše radionice, često će se ispostaviti da je u pitanju emotivni problem – npr. strah pojedinca od novog (promene).

5. Raspite njihovu negativnu energiju

Kad odgovarate na skeptikov negativan komentar pokušajte sa izjavom tipa: »Možda kod tebe ovo neće uspeti, ali pokazaću ti kako sam učinila da meni uspe i kako su to uspeli drugi«. Takav pristup često sprečava konfrontaciju i može da transformiše negativnu energiju pojedinca navodeći ga da još jednom razmotri suštinu sadržaja.

6. Inicirajte privatan razgovor

Odličan pristup u privatnom razgovoru sa skeptikom je da koristite reč: osećati. Počnite sa izjavom kao: «Mogu da razumem zašto bi se mogao tako osećati i drugi su se tako osećali«, onda nastavite s nečim kao »ali oni su otkrili da je primena ovih principa dovela do željenih rezultata«. Sa ove dve izjave izražavate empatiju i uverenje. Ova kombinacija će verovatno učiniti da vaš sledeći komentar bude prijatniji za skeptika. Dopunite sa nečim kao »znači, pitanje nije da li će to uspeti već da li sam ja voljan da uložim vreme da postignem to tako da možda i prevaziđem rezultate drugih«. Pokazaćete vašu poentu na nezaboravan a saosećajan način.

ONAJ KOJI SE DOSAĐUJE

Verovatno ste već videli taj pogled sa očima na pola otvorenim. Često međutim to dosađivanje je samo simptom, možda je ta osoba prekvalifikovana ili nedovoljno kvalifikovana, umorna, ili joj fali samopouzdanja.

1. Menjajte ritam

Često menjajte ritam radionice upotrebom kratkih aktivnosti za uključivanje koje dopuštaju učesnicima da stupe u interakciju jedni sa drugima u manjim grupama. Čak i oni koji se dosađuju traže potvrdu od svojih saučesnika i svi osim tvrdokornih dosadnjakovića će učestvovati sa drugim članovima.

2. Održavajte pristup zasnovan na prednostima

Kontinuirano im predstavljajte ličnu vrednost sadržaja. Postarajte se da uvide kako će taj sadržaj doprineti ne samo njihovoj produktivnosti na poslu, već i drugim oblastima njihovih života. Ovaj pristup bi trebao da počne sa naslovom trening programa i da se proširi na svaki aspekt izlaganja.

3. Budite vrlo praktični

Stalno povezujte sadržaj sa praktičnom primenom. Kako će ova procedura, teorija ili strategija pomoći učesnicima da obave svoj posao brže,

14

bolje i lakše? Postarajte se međutim da i sami učesnici razviju specifičnu primenu da bi osetili smisao toga.

4. Preuveličavajte negativno

Preuveličavajte loše primere kada objašnjavate kako nešto ne treba raditi. Humor pomaže da se smanji otpor učesnika prema učenju i da se fokusiraju na sadržaj. Na jednom seminaru učesnici prave male grupe od 5 do 7 članova i provedu 5 min da smisle najgore moguće otvaranje treninga. Onda ga prezentuju grupi. Budite ubeđeni da se tada niko ne dosađuje. Rezultati su smešni a vežba razbija monotoniju instruktorovog čitanja liste kvaliteta koji čine dobro otvaranje.

5. Naglasite neobično

Ispitajte vaš sadržaj za aspekte koji nisu uobičajeni. Ako već dugo taj materijal predajete može vam biti od koristi nečiji input o tome koji delovi su najzanimljiviji.

SPAVALICA

Ova kategorija problematičnih participanata je najviše zbunjujuća za onoga koji prezentuje. Iznenada, glava ovakvog učesnika pada i oči mu se polako zatvaraju.

1. Iskoristite grupne aktivnosti

Fizičke aktivnosti i rad u malim grupama stvrano pomažu da ljudi ostanu uključeni i budni.

2. Menjajte vaš nivo glasa

Menjanjem jačine i boje glasa možete takođe sprečiti da participanti zbog jednoličnog tona postanu pospani.

3. Ponudite hladnu vodu

Imajte hladnu vodu za svaki slučaj. Hladno piće bez šećera pomaže da participant ostane budan. Vodite računa da slatka pića, iako trenutno daju energiju, zapravo na duže staze daju efekat smanjenja energije.

4. Obezbedite kafu

Kafa takođe pomaže.

5. Isplanirajte pauzu za razmrdavanje

15

Ovo može uključiti fizičke vežbe ili energizer-e.

6. Pravite više kratkih pauza

Ako vidite da participanti počinju da spavaju, nemojte se ustezati da napravite kratku pauzu. Pauza od samo 7-8 minuta je dovoljna za ove situacije.

7. Planirajte više interaktivnih i fizičkih aktivnosti za popodne

Tokom jutarnjeg dela treninga možete koristiti više misonih aktivnosti koje zahtevaju veliku koncentraciju. Međutim, kako trening odmiče, nivo energije participanata se smanjuje, kao i njihova koncentracija. Zato za popodne predvidite više fizičkih aktivnosti i interaktivan rad. Gledanje filmova ili prezentacija neposredno posle ručka, naročito u zatamljenoj sobi može biti veoma loša ideja.

8. Pripremite za svaki slučaj pitanja za diskusije u malim grupama

Ukoliko vidite da neki od učesnika postaju dremljivi, zadajte diskusiju na određenu temu, ali u malim grupama.

9. Uključite spavalicu

Da pomognete spavalici angažujte ga fizički tokom rada. Na primer, on/ona može deliti materijale, ili lepiti postere na zid.

10. Inicirajte privatnu diskusiju

Iako je ponekad veoma teško da ne shvatite lično to što vam učesnik spava na radionici, pokušajte da potpuno objektivno sagledate zašto je učesnik pospan. Priđite mu na pauzi i pitajte ga šta je problem, i da li želi da nešto bude drugačije. Na ovaj način možete saznati pravi razlog za njegovo ponašanje. Može se desiti da je učesniku dosadno, ili da sve zna, te u tom slučaju probajte da primenite adekvatne strategije za te situacije.

16